2626

Palmer je ma{tao o putu oko plan-eta jo{ kada je bio jedanaestogo-di{njak, 1982. Ali, u~itelj geografi-

je mu je upropastio ma{tariju rekav{ida bi takav put «ko{tao» planetu zbogispu{tanja gasova iz vozila. Po}i na putoko sveta zato {to ga voli{ automatskiupropa{}ava taj isti svet. Ali, kao ide-alista od malih nogu, Palmer se dose-tio kako da zaobi|e taj paradoks: nacr-tao je plan za ekolo{ki solarni auto.

Dvadesetak godina kasnije, razo~aran{to elektri~ni automobili nisu u {irojupotrebi, Palmer je odlu~io da proizvedetakav auto. «Godine 2004. bilo mi jejasno: ako ne mogu da kupim solarniauto, sam }u ga napraviti! Tada nisamimao pojma kako to da izvedem nitisam za to imao novca.»

Posle dve godine tra`enja, na{ao jepreko dvesta ljudi i nekoliko kompani-ja koje su mu pomogle znanjem i finan-siranjem. Napravio je solarni elektri~niauto sa kojim je pro{ao kroz 38 zemal-ja, za 18 meseci.

«Pumpa» na krovu Solarni auto se napaja energijom iz

solarnih plo~a ili, uklju~uju}i ga u stru-ju, iz elektri~ne mre`e. Da bi putovao itokom obla~nih dana a da ne koristienergiju iz mre`e dobijenu sagorevan-jem fosilnih goriva, Palmer je instaliraosolarne plo~e na krov svoje ku}e iproizvedenu energiju preto~io u elek-tri~nu mre`u. Na taj na~in bio je sigu-ran da na putu ne}e ispu{tati ugljen-dioksid, ~ak i ako napaja auto strujomiz mre`e a ne direktno iz solarnih plo~ana automobilu. U tome on vidi

budu}nost solarnih vozila: nemapotrebe za instaliranjem skupih plo~ana krovu automobila, gde se mogu lakoo{tetiti, ili vu}i ~udne prikolice saplo~ama - umesto toga instaliraju se jef-tinije plo~e na krovu ku}e a tako dobi-jena struja potom koristi za napajanjeelektri~nog automobila.

Sims-Viliams, in`enjer sa Durham uni-verziteta, Velika Britanija, tako|e sma-tra da budu}nost le`i u elektri~nimautomobilima koji }e se napajati iz sta-cioniranih solarnih plo~a sme{tenih nakrovovima zgrada. On navodi da «ako

`elimo da smanjimo ispu{tanje gasovaiz automobila, onda ima vi{e smislakoristiti elekti~na vozila i napajati ih izmre`e u koju stavljamo struju dobijenu‘zelenim’ putevima.»

Majkl Roberts, sa Masa~usets institu-ta za Tehnologiju (MIT), SAD, i vo|atima «MIT solarno elektri~no vozilo»(MIT Solar Electric Vehicle) sumnja umogu}nost da vozila dobijaju energijudirektno od Sunca. «Takav auto ne}ebiti prakti~an jer postavljanje solarnihplo~a na auto nema smisla; plo~e moguprimiti vi{e sun~eve svetlosti ako su nakrovovima zgrada, tamo }e se te`eo{tetiti a sa njima se mo`e pokriti ve}apovr{ina na krovu ku}e nego na autu,{to zna~i da su jeftinije jer ne moraju

biti toliko efikasne kao one na automo-bilima. Prava budu}nost solarnih auto-mobila je u elektri~nim vozilima koja }enapajati svoje baterije iz mre`e koja }edobijati struju iz solarnih izvora.»

Ni solarnih ni formule 1Kada je proizveden, Palmerov solarni

auto nije ispu{tao ugljen-dioksid. Posleputa po svetu, on ga jo{ uvek koristivoze}i se sa istim baterijama, bezpla}anja goriva i bez ikakvih popravki.Da bi ta tehnologija do{la na tr`i{te,cene elektri~nih automobila se morajusniziti, ka`e Palmer. Svi sa kojima jepri~ao {irom sveta rado bi kupili solarnielektri~ni auto ali nemaju oko 30.000

Solarni automobil

Sunce umesto gorivaSunce umesto goriva

saobra}aj

Plo~e iizda{nije ood bbiljakaPostavljanjem solarnih plo~a na povr{inu veli~ine [vajcarske, primenom sada{njetehnologije, proizvelo bi se dovoljno struje za napajanje trenutnih potreba celogsveta! Ve} sada se iz solarnih plo~a dobije 70 puta vi{e energije nego iz istepovr{ine zasa|ene biljkama za bio-goriva.

Elektri~ni auto «aptera»

Luj Palmer, {vajcarski u~itelj, putovao je oko sveta u solarnom automobilu 2007-2008, a planiraoje i trku elektri~nih automobila oko sveta. Na put je krenuo da bi preneo poruku: svu energijupotrebnu za vo`nju automobila i ostalih saobra}ajnih vozila mo`emo dobiti od Sunca. Njegovplavi solarni auto napajao se energijom iz solarnih plo~a sme{tenih na krovu vozila i na prikolici

saobracaj 38 a.qxd 25.12.2009 3:37 Page 1

2727

britanskih funti koliko takav auto ko{ta. Studenti sa ~etiri {vajcarska uni-

verziteta su pomogli Palmeru da diza-jnira i napravi solarni automobil. Sli~ninapori su doveli do odr`avanja deseti-na trka takvih automobila, koje seodr`avaju svake dve godine od 1987,u Australiji, pod imenom «World SolarChallenge» (Svetski solarni izazov).Pobednici trke 2007. vozili suprose~nom brzinom od 90 km/h iprevalili 3021 km, od grada Darvina doAdelajda. Trenutno, preko ~etrdesetuniverziteta ima solarne automobilekoji u~estvuju na trkama u Australiji iAmerici, na «North American SolarChallenge» (iz Teksasa u Kanadu) iJu`noafri~koj Republici na «SouthAfrican Solar Challenge». Ali, ako takvipametni umovi rade na dizajniranjusolarnih automobila dvadesetak godi-na, za{to takvih automobila nema naputevima?

Sims-Viliams ka`e da solarni trka~kiautomobili “nisu napravljeni sanamerom da budu prototipovi budu}ihautomobila. Nema takvih automobila u

trgovinama isto kao {to nema ni for-mule 1! Kao i formula 1, ti automobilisu dobar primer tehnologije koja sepolako seli iz trka~kih automobila uli~na vozila (npr. elektri~ni pogon, bater-ije, lagana konstrukcija i sl.).“

Motori u to~kovimaIpak, on obja{njava za{to su takva

vozila nezamenljiva za razvoj sli~nihtehnologija u bliskoj budu}nosti:«Dizajn solarnih automobila je dobarprimer kako napraviti vozilo koje sekre}e velikim brzinama a tro{i veomamalo energije (< 2kW). Timovi voza~asolarnih automobila sastavljeni suuglavnom od studenata, od kojih }emnogi postati in`enjeri za automobileu godinama koje dolaze. Izradasolarnih automobila je jedan odnajboljih na~ina za razvijanje znanja iiskustva koje }e biti potrebne in`enjer-ima za dizajn efikasnih elektri~nih vozi-la u budu}nosti.»

Osim {to ilustruju kako dobar dizajnmo`e smanjiti upotrebu energije priistim brzinama i podu~avaju budu}ein`enjere ekolo{kim tehnologijama,postoji jo{ jedna va`na uloga trkasolarnih auta - tehnologije koje se razvi-ju kroz istra`ivanje i rad na tim auto-mobilima, posle nekog vremena, na|uput do komercijalnih vozila. Postojivi{e-manje neprekidan tok tehnolo{kihre{enja na solarnim automobilima kojase prihvataju u proizvodnji elektri~nihi hibridnih vozila. Tehnologija vezanauz baterije je dobar primer: najpoznati-ji hibrid, «tojota prius» do sada je koris-tila nikal-hidrid baterije, a od pro{legodine koristi efikasnije litijum-jonskebaterije.

«Volvo» je najavio prvo vozilo samotorima u to~kovima. Trebalo bi dase na|e na tr`i{tu ve} 2015. Ovajprimer podupire Sims-Viliamsovomi{ljenje da }e sada{nje inovativnetehnologije solarnih automobila posta-ti standard budu}ih vozila.

Drugi primer je auto ~iju je proizvod-nju sponzorisao «Google»: elektri~niauto «aptera» je dizajniran safuturisti~kim izgledom i revolucionalanje {to se ti~e smanjenja upotrebe

energije (smanjuju}i trenje) kroz aero-dinami~ni dizajn. U Kaliforniji }e se pro-davati od 2010. a ko{ta}e 35.000dolara.

Vozilo za posaoMajkl Roberts obja{njava da je

«su{tina solarnih automobila guratitehnologiju u ekstrem - tako da semogu pokretati samo energijom kojuprikupe pomo}u solarnih plo~a.»Umesto proizvodnje vozila sa plo~amana krovu, cilj je: smisliti nove ideje igurati tehnologiju u podru~je efikasnihelektri~nih vozila, u lagane, pouzdanei sigurne baterije, efikasne elektri~nemotore, lagane kompozitne konstruk-cije, aerodinamiku...

Ali Sims-Viliams ka`e da «jo{ uvekpostoji mogu}nost instaliranja solarnihplo~a na sama vozila. Te plo~e bipolako punile baterije - ako je to prak-ti~nije nego uklju~ivanje auta u struju.

Auto sa solarnim plo~ama na krovuve} koristi ovaj princip: solarna energi-ja se koristi kao izvor energije za klimaure|aj ili se mo`e sakupljati upomo}noj bateriji koja omogu}ava ve}idomet automobila na elektri~ni pogon.Sli~na tehnologija se nalazi na novomelektri~nom automobilu «bluecar fran-cusko» italijanske fabrike «Pinifarina» ina australijskom hibridu «ultracom-muter» fabrike «HybridAuto Pty Ltd».«Bluecar» ima solarne plo~e na krovukoje pridonose napajanju elektri~nihure|aja u autu i njegovom sistemu gre-janja i klima ure|aja.» Ovaj auto bi tre-balo da se na|e na tr`i{tu 2010. a ve}se mo`e rezervisati na internet strani-ci proizvo|a~a. Tim in`enjera koji jeproizveo «ultracommuter» je inspirisansvojim solarnim trka~kim autom «sun-shark» (sun~ev morski pas), saKvinslend univerziteta, Australija.Njihovo vozilo sa dva sedi{ta dosti e 60km na dan koriste}i samo solarnipogon. Oni ga opisuju kao «vozilo saznatno smanjenom upotrebom energi-je koje omogu}ava dnevna putovanjana posao i nazad samo pomo}usun~evih zraka koji padaju na krov.»

Mi}o Tatalovi}

energija

Trke u Australiji

Elektri~ni auto «bluecar francusko»

italijanske fabrike «Pinifarina»

saobracaj 38 a.qxd 25.12.2009 3:39 Page 2