SOCIOLOGIJA Kultura i društvo

Vladimir Džamićvdzamic@singidunum.ac.rs

Koncept

• Različita poimanja kulture;• Pokušaj definisanja pojma kultura;• Odnos društva i kulture;• Socijalizacija;• Društvene promene;• Odgovori na ispitna pitanja

Različita poimanja kulture

• kultura kao stanje duha (poezija, slikarstvo, filmska i druge umetnosti);

• kultura kao način života (maniri, lepo ponašanje, bon-ton);

• kultura kao vrednost koju su ljudi stvorili svojim radom...

• preko 160 definicija kulture

Pokušaj definisanja pojma kultura• Kultura obuhvata naučene, a ne nasleđene –

materijalne i nematerijalne aspekte ljudskog života;

• Materijalni aspekti: objekti, simboli i tehnologija;

• Nematerijalni aspekti: ideje, verovanja i vrednosti;

• Ideje? Verovanja? Vrednosti?

Odnos društva i kulture

• Da li kultura može da postoji bez društva?

• Da li društvo može da postoji bez kulture?

Tipovi društva

• Predmoderna društva:- lovačko-sakupljačka;- poljoprivredna;- stočarska;- neindustrijske civilizacije;• Moderna društva (Prvog, Drugog, Trećeg

sveta, novoindustrijalizovane države).

Lovačko-sakupljačka društva

• 50 hiljada godina p.H. do danas;• na ivici potpunog izumiranja;• mali broj ljudi;• lov, ribolov, sakupljanje jestivih biljaka;• mala nejednakost;• položaj u grupi određuju pol i starost.

Poljoprivredna društva

• 12 hiljada godina p.H. do danas;• većina je u okviru većih političkih subjekata –

gube svoj identitet;• male seoske zajednice, bez gradova;• poljoprivreda kao osnovna delatnost;• veća nejednakost nego u lovačko-sakupljačkim

društvima;• poglavari na čelu društva.

Stočarska društva

• 12 hiljada godina p.H: danas deo većih država, tradicionalni način života u slabljenju;

• uzgoj pripitomljenih životinja;• mogu imati od nekoliko stotina do nekoliko

hiljada članova;• uočljiva društvena nejednakost;• poglavari ili ratnici kraljevi kao upravljači.

Neindustrijske civilizacije

• 6000 godina p.H. do XIX veka – sve tradicionalne civilizacije su nestale;

• poljoprivreda, trgovina, proizvodnja (gradovi);• velika društva – nekoliko miliona ljudi, ali

manja od industrijskih društava;• poseban aparat vlasti sa monarhom na čelu;• izražena nejednakost između klasa.

Društva Prvog sveta

• XVIII vek do danas;• zasnivaju se na industrijskoj proizvodnji i

slobodnom preduzetništvu;• većina ljudi živi u gradovima;• posebne političke zajednice ili nacionalne

države uključujući države Zapada, Japan, Australiju i Novi Zeland.

Društva Drugog sveta

• od Oktobarske revolucije pa do ranih 90-ih;• industrija i planska privreda;• ljudi žive u gradovima;• društvena nejednakost;• do 1989. obuhvatala su SSSR i države iza

“gvozdene zavese”;• po okončanju Hladnog rata, transformišu se u

društva Prvog sveta.

Društva Trećeg sveta (u razvoju)

• od XVIII veka do danas;• većina populacije se bavi poljoprivredom;• neka društva imaju tržišnu, a neka plansku

ekonomiju;• izrazite političke zajednice uključujući: NR

Kinu, Indiju i većinu država Afrike i Južne Amerike.

Novoindustrijska društva

• od 1970-ih do danas;• Bivša društva u razvoju koja su danas

industrijalizovana sa slobodnim preduzetništ.;• većina populacije živi u gradovima;• nejednakosti veće nego u društvima Prvog sveta• BDP per capita manji nego u društvima Prvog

sveta;• Hong Kong, Tajvan, Brazil, Meksiko, J. Koreja,

Singapur

Socijalizacija• Šta je socijalizacija?• Proces pomoću koga novi članovi društva stiču

znanja o načinu života u društvu – najvažniji način prenošenja kulture kroz generacije;

• Posrednici (agensi) socijalizacije – grupe u kojima se socijalizacija odvija;

• Primarna socijalizacija (period od rođenja do ranog detinjstva - porodica kao posrednik);

• Sekundarna (kasnije u toku sazrevanja – mediji, obrazovne ustanove, vršnjaci kao posrednici).

Društvene promene

• Šta su društvene promene? Šta na njih utiče? • Heraklit: Panta rei (Sve teče – sve se menja);• Fizičko okruženje (plodno tlo, planinski venci,

izlaz na more, geografski položaj – veća prirodna izolovanost, sporiji uticaji sa strane);

• Politička organizacija (demokratije i autokratije: gde se promene odvijaju brže?);

• Kultura (religija, pismo, komunikacija – kako utiču na društvene promene?);

Činioci koji utiču na društvene promene u moderno doba

• Politički uticaji (rat, vojna snaga, uticaj političke elite);

• Ekonomski uticaji (moderna tehnologija, razvoj nauke, globalizacija);

• Kulturni uticaji (ideje i ideali: sloboda, jednakost)

Ispitna pitanja 29-49• Odgovori: 29, 31-34, 45, 48, 49 se nalaze u prezentaciji;• 30) Sva društva povezana su činjenicom da su njihovi članovi

organizovani u jasno strukturisane društvene odnose u zavisnosti od jedinstvene kulture kojoj pripadaju;

• 35)Vrednosti su: apstraktne ideje koje određuju šta se smatra važnim, vrednim i poželjnim u okviru date kulture;

• 36)Norme su: pravila ponašanja koja odražavaju vrednosti kulture• 37)Vrednosti i norme (...) oblikuju: način na koji se članovi jedne

kulture ponašaju unutar svog okruženja• 38)Vrednosti i norme se razlikuju od kulture do kulture: ISTINITO.• 39)(...) tri tipa kulture: tradicionalna, masovna, elitna.• Supkulture se odnose na: bilo koji segment stanovništva koji se

razlikuje od preostalog dela društva po svojim kulturnim obrascima

Ispitna pitanja 31-49

• 41) ona koja ne dovodi u pitanje osnovne vrednosti dominantnog tipa kulture; i kontrakultura (obrnuto);

• 42) socijalizacija, institucionalizacija, identitet (identifikacija);• 43) Identitet - karakteristična obeležja neke osobe ili grupe

koja se odnose na to kako oni razumeju sebe i šta za njih ima značaj;

• 44) Izvori identiteta - rod, seksualna orijentacija, nacionalna ili etnička pripadnost i društveni položaj (status);

• 46) proces uspostavljanja i funkcionisanja društvenih institucija kao ustaljeni sistem delovanja – institucionalizacija;

• 47) izmena osnovne strukture društvene grupe ili društva.

Domaći zadatak

• Prepisati (prekucati) sva ispitna pitanja od 61. do kraja, tj. do 82. pitanja;

• Napomena: naredni čas vežbi biće organizovan kao priprema za kolokvijum i prilika da zajedno odgovorimo na znatni deo pitanja sa liste za prvi kolokvijum;

• Novi termin konsultacija: četvrtak, 16-17h (počev od 29.10.2009.).

Pitanja, komentari?

vdzamic@singidunum.ac.rs

HVALA NA PAŽNJI!