S A D R Ž A J

1. UVOD .............................................................................................................................22. O FLUORU ..................................................................................................................2

Hemijska i biološka svojstva fluorida ................................................................2 Rasprostranjenost fluorida .................................................................................3 Biokinetika fluorida ...........................................................................................3 Toksikologija fluorida ........................................................................................5

3. MEHANIZAM DEJSTVA FLUORA .................................................................74. METODE PRIMENE FLUORIDA .....................................................................85. FLUORISANJE VODE ZA PIĆE .......................................................................8

Tehnički problemi i ekonomičnost fluorisanja vode za piće .............................8 Zakon o fluorisanju vode za piće .......................................................................9 Dnevne potrebe fluorida ....................................................................................9

6. TABLETE SA FLUORIDIMA ...........................................................................107. FLUORISANJE KUHINJSKE SOLI ...............................................................108. FLUORISANJE MLEKA .....................................................................................109. ZAKLJUČAK ...........................................................................................................11

Literatura .........................................................................................................12

1.UVOD

Od svih preventivnih metoda, koje se primenjuju u prevenciji karijesa, značajno mesto pripada fluoridima. Masovna primena fluorida je usledila nakon dugih kliničkih istraživanja i naučnih dokaza o njihovoj efikasnosti u prevenciji karijesa, kao i neškodljivosti po opšte zdravlje ljudi. Mnogobrojna eksperimentalna, epidemiološka i klinička istraživanja su nesumnjivo utvrdila da su fluoridi najmoćnije sredstvo u prevenciji karijesa. Danas, nakon više od pedeset godina od njihove masovne primene može se tvrditi da primena fluorida u prevenciji karijesa predstavlja veliku tekovinu preventivne stomatologije i da su oni umnogome doprineli značajnom smanjenju karijesa u mnogim zemljama širom sveta.

2.O FLUORU

Hemijska i biološka svojstva fluorida

Fluor pripada grupi halogenih elemenata i najelektronegativniji je element sedme grupe periodnog sistema. Svrstan je u esencijalne mikroelemente.

Zbog svoje izuzetne reaktivnosti, fluor se retko može naći u elementarnom stanju, izuzev u momentu erupcije vulkana, kada se oslobađaju velike količine slobodnih jona fluora. On reaguje sa svim hemijskim elementima, izuzev nekih plemenitih gasova (He, Ne i Ar). Fluor poseduje izraziti afinitet prema jonima kalcijuma. Slobodni fluor se sastoji od dva atoma i javlja se

u vidu zelenkastožućkastog gasa, oštrog iritativnog mirisa.

Jedinstveno izražavanje količine fluora se vrši u ppm (parts per million), što odgovara miligramu fluora na litar tečnosti (mg F/l), ili miligramu fluora na kilogram (mg F/kg).

1

Rasprostranjenost fluorida

Fluoridi su široko rasprostranjeni u prirodi. Oni ulaze u atmosferu vulkanskom aktivnošću i raznose se vetrom, a iz atmosfere se vraćaju na zemlju putem prašine, kiše, snega ili magle. Fluoridi ulaze u hidrosferu rastvaranjem stena i zemljišta. Iz zemljišta i vode fluoridi asimilacijom dospevaju u biljni svet, a preko njega u životinje i ljude.

Ljudi unose fluoride u organizam putem vode za piće, hranom udisanjem ili jatrogeno – putem različitih lekova.

Fluoridi se u ljudski organizam najčešće i najviše unose preko vode za piće. Zahvaljujući prisustvu fluorida u Zemljinoj kori ne postoji voda koja ne sadrži fluoride.

Tabela 1

Koncentracija fluorida u nekim vodama za piće (u mg/L) Voda voda (negazirana)  0.68 Eko voda (negazirana)  0.21

 Aqua Viva (negazirana)  0.11

 Duboka (negazirana)  0.20 Prolom Voda (negazirana)  0.12

 BiVoda (negazirana)  1.00

 Vrnjci (gazirana)  1.25

 Knjaz Miloš (gazirana)  1.50 - 1.80 Aqua HEBA (gazirana)  5.70

 Voda voda (gazirana)  0.5

Količina fluorida koja se unosi u organizam putem vode, hrane, vazduha ili na neki drugi način, određuje ukupnu količinu fluorida koja se unosi u toku jednog dana, nedelje ili meseca.

Biokinetika fluorida

Pod biokinetikom (metabolizmom) fluorida se podrazumeva njihova resorpcija, distribucija i eliminacija iz organizma.

RESORPCIJAFluoridi se u organizmu čoveka uglavnom

resorbuju iz gastrointestinalnog trakta ili pluća, a u retkim slučajevima mogu se resorbovati i preko kože.

Slabije rastvorljiva jedinjenja fluora se u kiselom želudačnom soku razlažu, a oslobođeni joni fluora vezuju za vodonikove jone gradeći fluorovodonik koji lako prolazi kroz sve biološke membrane. To omogućuje da 60-75% unete količine fluorida ipak bude resorbovano.

DISTRIBUCIJA

2

Koncentracija fluorida u krvi, pored toga što zavisi od količine unete doze, zavisi i od telesne težine osobe, kao i njene starosti (koncentracija fluora u krvi ljudi značajno se povećava sa godinama starosti).

Koncentracija fluorida u „čistoj“ pljuvački (uzorci se dobijaju direktnim uzimanjem iz izvodnih kanalića pljuvačnih žlezda) je u direktnoj zavisnosti od njegove koncentracije u krvi. To znači da količine fluora koje se unose putem vode, hrane ili na druge načine, imaju direktan odraz na koncentraciju fluora u krvi, a indirektno i na koncentraciju fluora u pljuvački.

Koncentracijafluora u celokupnoj pljuvački je 5-10 puta veća od one u „čistoj“ pljuvački, i iznosi od 0,2-0,3mgF/l.

Koncentracija fluora u plakama zavisi kako od količine fluorida koje se svakodnevno unose u organizam, odnosno njihove količine u pljuvački i površinskim slojevima gleđi zuba, tako i od količine dentalnog plaka. Unutrašnji slojevi plaka sadrže veće količine fluorida nego oni spoljašnji, što se objašnjava prisustvom veće koncentracije fluorida u površinskim slojevima gleđi.

Joni fluora imaju izražen afinitet za mineralizovana tkiva. Oni se lako i jednostavno ugrađuju u njih, ili vezuju za površinu apatitnih kristala kostiju u procesima izo i heterojonske razmene minerala. Kosti predstavljaju depoe fluora i igraju značajnu ulogu u neurohumoralnoj regulaciji i biokinetici fluorida. Međutim, ugradnjom fluorida u kosti, naročito prilikom njegovog prekomernog unošenja u organizam, ostvaruje se njegova zaštitna uloga od njihovog povećanja u krvi.

U tvrdim zubnim tkivima, kao i u kostima, koncentracija fluora predstavlja indikator unošenja fluorida tokom života. Fluor se nalazi ugrađen u kristale gleđnog, dentinskog i cementnog apatita u svim slojevima, a ustanovljeno je i njegovo prisustvo u interkristalnim i interprizmatičnim prostorima gleđi. Koncentracija fluora u gleđi je najveća u površinskim slojevima i smanjuje se ka gleđno-dentinskoj granici, dok je njegova koncentracija u dentinu 3-4 puta veća. Razlog treba tražiti u znatno manjoj veličini kristala apatita u odnosu na gleđ, čime je povećana površina na kojoj se mogu vezati joni fluora. Najveća koncentracija fluorida se nalazi u slojevima najbližim pulpi (predentinu) jer se fluoridi stalno dopremaju putem krvi. U odnosu na gleđ i dentin koncentracija fluorida je najveća u cementnom tkivu, koje je najsličnije koštanom tkivu. Cement je najbogatiji fluoridima jer je izložen tkivnim tečnostima bogatim fluoridima kao i zbog svoje male debljine. Koncentracija fluorida u cementu opada od spoljašnjih ka unutrašnjim delovima i povećava se sa uzrastom.

Koncentracija fluora u većini mekih tkiva je manja od one u krvnoj plazmi, izuzev u bubrezima i pojedinim delovima tkiva kao što su aorta, tetive, hrskavica i placenta (pred kraj trudnoće), u kojima dolazi do akumulacije fluorida.

Godinama se smatralo da humana placenta ne propušta fluoride, a potvrdu te hipoteze je predstavljalo odsustvo fluoroze na mlečnim zubima. Međutim, ranije nakon otkrivanja fluoroze i na mlečnim zubima, kao i na osnovu brojnih eksperimentalnih istraživanja, ustanovljen je direktan odnos između koncentracije fluorida u krvi trudnice i fetusa, te je zaključeni da humana placenta ne predstavlja barijeru prolasku fluorida da bi se danas smatralo da ipak predstavlja barijeru prolasku fluorida.

ELIMINACIJAEliminacija fluora iz organizma je najveća putem urina (60-70%), bubrežnom

filtracijom, ali se vrši i putem fecesa (15%), kao i putem znoja, suza ili majčinog mleka.Toksikologija fluorida

3

Pored toga što predstavljaju značajno jedinjenje u borbi protiv karijesa, fluoridi u isto vreme predstavljaju i supstancu rizika, jer poseduju snažan toksični potencijal. Pre masovnije upotrebe u prevenciji karijesa fluoridi su se najviše koristili u proizvodnji pesticida. Prekomerno unošenje fluorida može izazvati različite poremećaje u organizmu ljudi, od blagih zapaljenja želudačne sluzokože, do poremećaja rada vitalnih organa, kome i smrti.

Mehanizam dejstva nekih toksičnih efekata prekomernog unošenja fluorida je poznat. Tako npr., neuromišićni spazam nastaje zbog smanjenja kalcijuma u krvi usled njegovog vezivanja za fluor. Hipokalcemija u krvi može izazvati i fibrilaciju srca sa povećanjem T talasa na elektrokardiogramu. Gastrointestinalni efekat (povraćanje) se javlja kao posledica nastanka korozivnih supstanci u stomaku kao što su fluorovodonična kiselina ili natrijumfluorovodonik.

Doza fluorida koja se unosi može biti fiziološka, farmakološka ili toksična, a toksično dejstvo fluorida na ljude može biti akutno ili hronično.

Unošenje fluorida u relativno malim količinama (2-5gF) može izazvati dramatično pogoršanje zdravlja, komu i smrt. Smrt nastupa veoma brzo, 2 do 4 sata nakon unošenja letalne doze, usled blokade normalnog ćelijskog metabolizma, odnosno inhibicije enzimskog sistema, što dovodi do poremećaja u transmisiji nervnih impulsa i prestanka rada vitalnih organa. Danas se smatra da je akutna letalna doza oko 15mgF/kg telesne težine za decu, dok doza od 5mgF/kg telesne težine predstavlja verovatnu toksičnu dozu za odrasle. Verovatna toksična doza se definiše kao ona količina fluorida koja će prouzrokovati ozbiljne poremećaje koji zahtevaju hitan tretman i hospitalizaciju.

Najizraženiji znaci akutnog trovanja fluoridima su pojačana salivacija, suzenje očiju, muka i povraćanje i difuzni abdominalni bol spazmatičnog tipa, često praćen diarejom. Prisutna je i opšta slabost, dispneja kao i kardiovaskularne smetnje. Nivo kalcijuma u krvi značajno opada (ispod 5mg), dok se nivo kalijuma povećava, što ukazuje da je došlo do poremećaja propustljivosti ćelijske membrane i izlaska kalijuma iz ćelija. Kliničku sliku često prati pojava pareze, spazma i konvulzije mišića. U slučaju nepovoljnog razvitka, letalnom ishodu prethodi komatozno stanje.

Tretman akutnog trovanja fluoridima, unetih gutanjem, je simptomatski. Ukoliko nije prisutno, povraćanje treba izazvati nekim emetikom, kako bi se preostali fluor otklonio iz gastrointestinalnog trakta. Korisno je i ispiranje želuca krečnom vodom ili davanje mleka ili neke druge tečnosti bogate kalcijumom, kao i intravensko ubrizgavanje kalcijum-glukonata, kako bi se neutralisale povećane koncentracije jona fluora.

Hronično toksično dejstvo fluorida nastaje dugogodišnjim svakodnevnim prekomernim unošenjem subakutnih doza fluorida u organizam. Tako npr., duže izlaganje povećanim koncentracijama fluorida može izazvati na licu rane znakove starenja, oštećenje nosne sluzokože, hronični faringitis i gastritis, kao i toksičnu distrofiju jetre (fluorotična hepatoza ili hepatomegalija).

Prekomerno unošenje subakutnih količina fluorida u vreme amelogeneze dovodi do nastanka fluoroze zuba ili skeletne fluoroze.

DENTALNA FLUOROZA

4

Preteranim unosom fluora mogu nastati različiti sistemski efekti a dugotrajnim unosom većih količina fluora (putem vode, suplemenata) može da dođe do hroničnog trovanja - fluoroze.

Dentalna fluoroza je stanje koje se ponekad pojavljuje kod male dece koja unose previše fluora. Obično se pojavljuje u obliku tankih biserno-belih crta ili pega na zubima i jedva je vidljiva.

Dean-ov  indeks fluoroze je prvi put objavljen u 1934. Indeks je prošao dve promene, da bi se pojavio u svom konačnom obliku 1942. Ovaj indeks je postao opšteprihvaćen u klasifikaciji dentalne fluoroze. Indeks fluoroze pojedinca predstavlja najtežu formi fluoroze koja se može naći na dva ili više zuba.

Dean-ov Indeks

Klasifikacija Kriterijumi - opis gleđi

Normalan Glatka, sjajna, bledo krem-bela transparentna površina

Sumnjiv Nekoliko belih fleka ili mrlja

Vrlo blaga fluoroza

Male neprozirne, papir bele zone koje pokrivaju manje od 25% površine zuba

Blaga fluorozaNetransparentne bele oblasti koje obuhvataju manje od 50% površine zuba

Srednje izražena Sve površine zuba su zahvaćene; smeđe mrlje mogu biti prisutne

Jako izražena Sve površine zuba su zahvaćene; smeđe mrlje su prisutne

Ne pojavljuje se nakon potpunog formiranja zuba i ne utiče na funkciju zuba. Ne utiče ni na zdravlje deteta. Tablete fluora i zubna pasta s visokom koncentracijom fluorida mogu dovesti do dentalne fluoroze kod male dece. Pri davanju fluorida deci važno je konsultovati se sa stručnjakom, koji će doze fluorida uskladiti sa dečijim uzrastom i tako izbeći ovaj neželjeni efekat.

5

Prema tome se razlikuju tri starosne grupe koje treba imati na umu pri proceni rizika za nastanak fluoroze:

0-4godBebe i deca ispod 4 godine se smatraju da su pod rizikom od nastanka fluoroze stalnih sekutića i prvih molara zbog kalcifikacije i sazrevanja ovih zuba u tom periodu. Period između 15 i 30 meseci se smatra periodom visokog rizika za nastanak ovog oboljenja. Tokom ovog perioda se mora pažljivo pratiti upotrba fluorida kako bi se sprečio nastanak fluoroze sa jedne strane, a sa druge, kako bi se ipak postigla efikasna zaštita od karijesa.

4-6godBočni zubi (premolari i drugi stalni molari) se u toku ovog perioda kalcifikuju i sazrevaju i u riziku su od nastanka fluoroze. Fluorisanje predstavlja dobru preventivu nastanka karijesa ali i rizik od nastanka fluoroze.

6god i višeRizik od nastanka fluoroze u ovom periodu je zanemarljiv izuzev ako uzmemo u obzir treće molare koji kasnije sazrevaju i niču.

ENDEMSKA SKELETNA FLUOROZAJavlja se u područjima gde su koncentracije fluorida u vodi za piće veće od 10ppmF.

Endemska skeletna fluoroza se najčešće javlja u populacijama koje žive u tropskim područjima Kine, Afrike i Južne Amerike. U Srbiji je prisutna u okolini Vranjske Banje, Prahova, kod Aranđelovca, kod Novog Pazara, okoline Prokuplja, Blaca i Vranića.

Kod dece sa endemskom skeletnom fluorozom mogu se javiti različite deformacije koštanog sistema u vidu iskrivljenih nogu (X noge), povećanog anteroposteriornog promera grudi, abnormalnih oblika karlice, deformacija zglobova i lateralnog savijanja femura.

3.MEHANIZAM DEJSTVA FLUORA

Fluor je prirodni element koji pomaže da se zaštite zubi od karijesa. Kiselina nastaje unosom šećera, a stvaraju je bakterije koje žive u ustima. Fluor može ograničiti količinu nastale kiseline i, što je još važnije, može popraviti oštećenje pre nego što ono postane trajno ( stimulacija remineralizacije). Karijes preventivna svojstva fluora prvenstveno su bila pripisivana menjanju svojstava gledji tokom razvoja zuba jer se smatralo da će on da izazove veću otpornost prema kiselinama. Medjutim laboratorijska i epidemiološka istraživanja su pokazala da se preventivni efekat fluora više izrazio nakon nicanja zuba, i da je jednak i kod mlađih i kod starijih. Dokazano je da fluor, kada se direktno aplikuje na zub, može inhibirati glikolitički proces u bakterijama biofilma, tako što inhibitorno deluje na enzim glikolize enolazu. Inhibiranjem glikolize, sprečava se oslobađanje laktata i njegovo nakupljanje u biofilmu, a time i veće sniženje vrednosti njegovog pH. Posledica ovog dejstva fluora je sprečavanje demineralizacije zubne gleđi u kiseloj sredini, pa se na ovome, između ostalog bazira preventivno dejstvo fluora u nastanku zubnog karijesa. Joni fluora, s obzirom na to da imaju

6

izrazit afinitet prema kalcijumu, vezuju oslobođene jone kalcijuma stvarajući kalcijum fluorid koji se taloži na demineralizovanu površinu gleđi. Reakcija se odigrava na sledeći način:

U kasnijoj fazi dolazi do prodiranja jona fluora iz kalcijum fluorida u dublje slojeve gleđi, pri čemu joni fluora zamenjuju OH grupe iz gleđnog apatita i formira se stabilan fluorhidroskiapatit. Na ovaj način joni fluora mogu prodreti u gleđ i do dubine od 50µm, ali se ova migracija u unutrašnjost gleđi odigrava izuzetno sporo. Danas se smatra da kalcijum fluorid, koji prekriva spoljašnje slojeve gleđi nakon lokalne aplikacije koncentrovanih rastvora fluora, ima veoma značajnu ulogu u prevenciji karijesa, jer predstavlja depoe fluora i kalcijuma koji će se aktiviratati u uslovima smanjenja pH biofilma. Naime, pri padu vrednosti pH biofilma na vrednost ispod 5,5, dolazi do rastvaranja kalcijum fluorida, istaloženog na površini zubne gleđi, a time i oslobađanja jona fluora, čija povećana koncentracija utiče na prevagu procesa remineralizacije nad demineralizacijom. U kiseloj mikrosredini biofilma kada su istovremeno prisutni joni fluora, fluor će se ugrađivati u kristal hidroksiapatita, zamenjujući OH grupe, pri čemu se stvaraju mnogo stabilniji oblici apatita u vidu fluoroapatita ili fluorohidroksiapatita.

Interesantna su istraživanja uticaja fluora na oralnu floru, imajući u vidu da mikroorganizmi imaju primarnu ulogu u etiologiji karijesa. Dokazano je da delovanje na mikroorganizme zavisi od koncentracije fluorida. Visoke koncentracije fluorida imaju baktericidan ili bakteriostatski efekat, ali takve koncentracije se ne mogu naći u usnoj duplji u dužem vremenskom period. Baktericidni ili bakteriostatski mehanizam delovanja fluorida nije jasan. Smatra se da fluoridi mogu da ometaju funkciju ćelijskog zida, ili da ulaskom fluorovodonika u samu ćeliju remete funkciju enzimskog sistema, posebno enolaze, i metaboličke aktivnosti bakterija. Lokalna aplikacija visoko koncentrovanih fluorida (želei, rastvori, lakovi) može privremeno smanjiti broj kolonija mutantnih streptokoka, ali se i tu postavlja pitanje da li je to efekat fluorida ili je to posledica delovanja visokih koncentracija samog rastvora. Dokazana je čak i rezistencija pojedinih sojeva mutantnih streptokoka na veće koncentracije fluorida. Ispitivanja su takođe pokazala da niže koncentracije fluorida nemaju značajan uticaj na broj i kvalitet oralne, pa i plakovne flore.

4.METODE PRIMENE FLUORIDA

Mada postoje brojne podele metoda primene fluorida u prevenciji karijesa, najčešće i najduže se koristila ona koja je njihovu primenu delila u dve grupe: sistemsku i lokalnu.

Prvoj grupi pripadale su sve one metode kojima se sistemskim davanjem fluorida u vreme mineralizacije zuba želelo uticati na veću ugradnju fluorida u tvrda zubna tkiva, kako bi ona bila otpornija na nastanak karijesa, dok se primenom lokalnih metoda, direktnom aplikacijom fluorida na površine izniklih zuba želela povećati njihova otpornost na karijes.

U daljem tekstu ćemo se baviti sistemskom primenom fluorida i njegovim uticajem na organizam u celini.

7

5.FLUORISANJE VODE ZA PIĆE

Fluorisanje vode za piće je masovna preventivna zdravstvena mera koja je do sada najviše kritički analizirana. Danas se sa sigurnošću može reći da predstavlja apsolutno sigurnu, ekonomičnu i efikasnu metodu u prevenciji karijesa i ne zahteva poseban angažman pojedinca u procesu. Antikariogeni efekat fluorisane vode za piće je mnogo veći ukoliko se koristi u periodu i pre i posle nicanja zuba. Fluorizacija vode pomaže da se zaštite zubi od karijesa kod svih ljudi, bez obzira na doba, od male dece do starih ljudi, i isto tako je pravedan način da se omogući koristan doprinos zdravlju svih ljudi, bez obzira na školovanost ili prihode. Dnevni unos fluorida putem vode za piće i kontrolisana upotreba fluorida koja se nalazi u pasti za zube mogu biti vrlo efikasne preventivne mere. Prethodnim donošenjem odluke o načinu i količini unosa fluorida uopšte u organizam može se sprečiti prekomeran unos fluorida.

Podaci ukazuju da dugogodišnja primena fluorisane vode za piće smanjuje troškove stomatološke nege dece za 50%. Međutim, istraživanja su pokazala da je za uspešnu prevenciju karijesa značajnije lokalno dejstvo fluorida i njihovo prisustvo u tečnoj fazi međuprostora plak-gleđ. Prisustvo niskih koncentracija fluorida (0,1 ppm F) u ovom mikro prostoru kao i u pljuvačci dovoljno je za sprečavanje demineralizacije gleđi.

Tehnički problemi i ekonomičnost fluorisanja vode za piće

Tehnički dodavanje fluorida vodi sprovodi se kao i dodavanje mnogih hemijskih supstanci koje se rutinski izvode da bi se popravio njen kvalitet (npr. hlor). Fluoridi se automatski dodaju vodi pomoću suvih ili tečnih fluorinatora, a njihova koncentracija u vodi se neprekidno očitava i prati. Cena hemikalija je izuzetno mala, a za fluorisanje vode za piće najčešće se koristi natrijum-fluorid, natrijum-silikofluorid i silikofluorovodonična kiselina. Fluor nema ni ukus ni miris, pa fluorizacija neće promeniti ukus ni miris pitke vode.

Fluorisanje vode kao mera primarne prevencije direktno bi smanjila troškove održavanja oralnog zdravlja i ako bi se sprovodila adekvatno u perspektivi bi dovela do višestrugog smanjenja restaurativnih tretmana.

Zakon o fluorisanju vode za piće

O PROTOKOLIMA ZA PRIMENU FLUORIDA U SRBIJIPrvi protokol za primenu fluorida u prevenciji karijesa donet je 1995. godine na osnovu Uredbe Republike Srbije od 26. marta 1994. godine o preventivnoj stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti stanovništva. Osnov za donošenje protokola bila su savremena shvatanja i potvrda pozitivnog dejstva fluorida na zdravlje usta i zuba, kao i potreba jedinstvene doktrine u primeni, kako bi se izbegle nepravilnosti, negativni efekti i konfuzija. U periodu od 2007-2008. godine Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu sprovela je istraživanje u cilju procene stanja oralnog zdravlja stanovništva Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za zdravlje Republike Srbije. Iz ovog istraživanja proistekao je Program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite koji je usvojilo Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije 2009 godine.

8

SADRŽAJ PROTOKOLAProtokol za primenu fluorida donet je u cilju prevencije karijesa kod dece i omladine Srbije. Preporuke zasnovane na dokazima o upotrebi fluorida u prevenciji karijesa kod dece i omladine treba da budu dostupne zdravstvenoj javnosti u Srbiji. One predstavljaju deo sveobuhvatnog preventivnog pristupa u sprečavanju karijesa kako kod dece, tako i kod čitave populacije.

CILJ PROTOKOLAProtokoli su dizajnirani tako da pomognu praktičarima u oceni i primeni dostupnih dokaza, čiji se broj stalno povećava, kao i mišljenja o trenutno najboljim mogućim kliničkim postupcima. Oni treba da pomognu u donošenju odluke o tome koji su adekvatni i efikasni načini stomatološke nege koju treba pružiti pacijentu.

Dnevne potrebe fluorida

Dnevna potreba fluorida pre svega zavisi od uzrasta, hrane koja se unosi i mnogih drugih faktora. Smatra se, generalno, da koncentracija fluora u vodi za piće ne bi smela biti manja od 0.5-0.6 mg/L da bi on uopšte imao profilaktičko antikarijesno dejstvo. Sa druge strane u vodi za piće ne bi smelo da bude ni više od 1.5 mg/L fluora kako bi se sprečilo eventualno ispoljavanje njegovih neželjenih i toksičnih efekata.

Sistemsko unošenje fluorida bi trebalo razmotriti kod sve dece sa deficitom unosa fluora (‹0,6ppm F). Na osnovu najvećeg broja lokalnih zakona se inače smatra da je dodatno fluorisanje vode za piće potrebno vršiti ukoliko je koncentracija fluora u njoj niža od 0.7 mg/L. Mora se naglasiti da su dnevne potrebe dece za fluorom oko 0.4mg/10 kg telesne težine, a odraslih oko 2.5 mg dnevno.

6.TABLETE SA FLUORIDIMA

Fluorisanje vode za piće je najjeftiniji i najefikasniji metod primene fluorida, a tamo gde se ono iz bilo kog razloga ne može sprovesti, treba fluoride dodavati putem tableta.

Kako bi se primenom ove preventivne mere sprečio nastanak fluoroze zuba, neophodno je pre davanja tableta, poznavati druge izvore unošenja fluorida. Tablete sa fluoridima se koriste u područjima gde se voda ne fluoriše, i gde su količine fluorida u lokalnim izvorima male (manje od 0,6ppmF(mg/l)).

Tabela 2: Dnevna doza tableta sa fluoridima (mg) u odnosu na uzrast i koncentraciju fluorida u vodi za piće(ppm F (mg/l))uzrast ‹0,3ppm F 0,3-0,6ppm F ›0,6ppm F6m – 2god. 0,25 0,00 0,03god. – 5god. 0,5 0,25 0,06god. – 16god. 1 0,5 0,0

9

Najveći nedostatak ove metode je što zavisi od volje pojedinca, odnosno što je tablete potrebno davati svakodnevno dugi niz godina. Drugi nedostatak je što postoji mogućnost zadesnog trovanja male dece.

7.FLUORISANJE KUHINJSKE SOLI

Fluorisanje kuhinjske soli je preporučena kao alternativna mera fluorisanju vode za piće od strane eksperata SZO. Prednosti primene fluorisane kuhinjske soli u prevenciji karijesa su jednostavnost distribucije razgranatom trgovinskom mrežom, mogućnost doziranja fluorida za različita područja i relativno jeftina proizvodnja. Izveštaj iz zemalja u kojima se koristi fluorisana kuhinjska so u prevenciji karijesa ukazuju da je redukcija karijesa slična onoj koje daje fluorisanje vode za piće.

Smatra se da je jedna od mana ove preventivne metode prosečne dnevne potrošnje veliko variranje u različitim populacijama pojedinih regiona.

8.FLUORISANJE MLEKA

Humano i kravlje mleko sadrži veoma niske koncentracije fluorida (oko 0,02-0,03 ppmF). Mleko se fluoriše uglavnom dodavanjem natrijum-fluorida, ali se može koristiti i kalcijum-fluorid, dinatrijum-monofluorofosfat i dinatrijum-silikofluorid. Fluoridi se dodaju pasterizovanom, sterilizovanom mleku, i mleku u prahu.

Da bi se izračunala optimalna doza koja će se dodati mleku, mora se znati količina mleka koja se dnevno uzima a koja se značajno razlikuje, kako u različitim delovima sveta, tako i među pojedincima.

9.ZAKLJUČAK

Dejstvo fluorida na ljudski organizam zavisi od unetih doza. Ako se unose koncentracije manje od fizioloških češća je pojava karijesa. Ako se unose optimalne doze poboljšava se mineralizacija kostiju, a posebno gleđi zuba, i poboljšava zdravlje zuba bez ikakvih drugih posledica po zdravlje čoveka. Ukoliko se dugotrajno unose povećane količine, najčešće putem vode za piće, dolazi do znakova hroničnih trovanja fluoridima. Akutna trovanja fluoridima nastaju ako se unose odjednom visoke koncentracije fluorida i u zavisnosti od unete količine mogu imati i fatalan ishod.

10

LITERATURA:

1. Preventivna stomatologija, Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet; M.D. Vulović, D. Beloica, M. Gajić, R. Stevanović, M.D. Ivanović, M.R. Carević, Z.R. Vulićević, D.Lj. Marković; Beograd, 2005.

2. Guideline on fluoride therapy3. Europian archives of Paediatric Dentistry4. Patološka fiziologija, Univerzitet u Beogradu; Prof. Dr Pavle Milenković5. Oralna biohemija, Univerzitet u Beogradu; Tatjana Todorović6. http://www.pharmamedica.rs/stomatologija/primena-fluorida-u-prevenciji-karijesa/7. http://en.wikipedia.org/wiki/Dental_fluorosis

11