sintaksa moja skripta

8/16/2019 Sintaksa Moja Skripta

1/202

1. Синтаксичке јединице (П 2010: т. 389–391) и синтаксичке

функције (П 2010: т. 396–398, 400–401)

Синтаксичке јединице

У синтаксичке јединице убрајамо: комуникативне реченице,

предикатске реченице, синтагме и речи. Најпре је важно дефинисатисинтаксу. Синтакса је део граматике који изучава принципе на основу

којих се од речи формирају реченице као целовите завр!ене"

јединице усмене или писане комуникације.#омуникативна реченица реченица у !ирем смислу"$еченица је комуникативно целовита, односно завр!ена језичка

јединица, састав%ена од речи српског к&ижевног језика према

принципима српског синтаксичког система. 'ва језичка јединица

написана је на посебан начин: са великим словом на почетку и са

тачком на крају. #омуникативна реченица реченица у !ирем смислу"

јесте, дакле, синтаксичко(комуникативна јединица којом се исказује

целовита порука.)редикатска реченица реченица у ужем смислу" је језичка

јединица формирана помо*у глагола у личном финитном" облику

употреб%еног у функцији предиката. )редикатском реченицом

означава се нека рад&а, збива&е, процес, ста&е и слично. У

недостатку бо%ег термина који би обухватио сва ова значе&а,

употреб%ава се термин ситуација.'днос предикатских и комуникативних реченица+а образова&е комуникативне реченице, тј. целовите поруке,

потребно је да се искаже бар једна предикатска реченица, и то

изговорена одговарају*ом интонацијом, односно написана са

одговарају*им завр!ним знаком интерпункције. е-утим,

комуникативна реченица може имати у свом саставу и две или ви!е

предикатских реченица. +а комуникативну реченицу употреб%ава се и

термин исказ, а за предикатску реченицу термин клауза.Синтагма је посебан тип синтаксичке јединице који настаје

допуном или одредбом именица, придева, прилога и глагола,

синтаксичким јединицама које се везују за &их. Синтагме се састоје од

најма&е два конституента. #онституент који представ%а лексичко

језгро, је она врста речи на основу које се одре-ује и врста синтагме.


2/202

)оред главне речи, односно центра синтагме, у синтагми постоји и

један или ви!е зависних конституената. акле, синтагма је

синтаксичка конструкција коју чине /0Н12$ и један или ви!е

+234СН45 #'НС141У0Н212.Синтаксички облик конституентских јединица је показате% &ене

функције и значе&а у оквиру ви!е јединице. #од именичких јединица

конституентски облик чини: падеж именичке речи, и то независни

падеж или зависни падеж без предлога6 предло!ко(падежна

конструкција, тј. комбинација предлога и одговарају*ег зависног

падежа6 нпр. о к&изи је именица к&ига употреб%ена у оквиру

предло!ко(падежен конструкције: о7локатив.#од придевских јединица је битан конгруентни облик придевских

речи, тј. &ихов род, број и падеж, а у неким случајевима је важан и

придевски вид.

#од глагола је најважнији глаголски облик. #од глагола у личномоблику важна је конгруенција са субјектом у лицу и броју и роду. Сем

тога важно је да ли глагол стоји у потврдном или одричном облику.#од прилога и прило!ких синтагми нема посебног конституентског

облика, него је важна врста прилога за место, време, начин и слично".

Синтаксичке функције

#омуникативне функције независних реченица

#омуникативни ци%, односно комуникативна функција,

исказива&а дате ситуације, може бити: '82309100, )4120,

+2)'30С1 итд. )оред комуникативних функција, постоје и

конституентске функције. 'не се јав%ају у оквиру предикатских

реченица и синтагми, а реализују се именичким, прило!ким и

глаголским речима и синтагмама у одговарају*ем облику, али и

зависним реченицама.


3/202

#ада је реч о конституентским јединицама и &иховим функцијама,

субјекат и предикат могу бити дово%ни за образова&е субјекатско(

предикатске реченице. е-утим, многи глаголи затевају ')УН0, без

којих реченично значе&е не би било потпуно. )ример за то је

реченица: ;асна је написала писмо.


4/202


5/202

3. Синта!"атска кнст#укција$ %#сте синта!"и$

#ас&#е'и%ае синта!"атски кнституената (П 2010: т. 39*, 4**,

**4)

Синтагма је посебан тип синтаксичке јединице који настаје

допуном или одредбом именица, придева, прилога и глагола,

синтаксичким јединицама које се везују за &их. Синтагме се састоје од

најма&е два конституента. #онституент који представ%а лексичко

језгро, је она врста речи на основу које се одре-ује и врста синтагме.

)оред главне речи, односно центра синтагме, у синтагми постоји и

један или ви!е зависних конституената. акле, синтагма је

синтаксичка конструкција коју чине /0Н12$ и један или ви!е

+234СН45 #'НС141У0Н212.+ависно од тога да ли је центар именица, придев, прилог или

глагол, синтагме се деле на именичке, придевске, прило!ке иглаголске синтагме:

(заним%ива к&ига = именичка(врло заним%ив = придевска(врло паж%иво = прило!ка(паж%иво читати к&игу = глаголска

Синтагматска конструкција

+наче&е речи у реченици може бити про!ирено образова&емпосебних синтаксичких јединица = синтагми. На пример:@. ечак паж%иво гледа пренос. 'вде сваки од четири

конституената чији по једна реч. акле једна реч за по једну функцију у

реченици. Субјекат(одредба за начин(предикат(објекат. 2ли:A. али дечак из суседства врло паж%иво гледа пренос утакмице.


6/202

+ависни конституенти, којих може бити један или ви!е, могу се

поделити у две групе.(Неки зависни конституенти обично се распоре-ују испред центра

и представ%ају &ене специфичне одредбе: за именице специфичне

одредбе су придевске речи и синтагме.(руги конституенти се обично распоре-ујују иза центра и могу

имати функцију одредбе или допуне. 1акви зависни чланови се

најче!*е исказују именичком речи или синтагмом у зависном падежу,

без предлога или са предлогом, нпр. о !аху, претходној к&изи, од

на!е !коле, али се могу исказати и неким зависним реченицама.акле, наведене типове синтагми чине једна реч која може и сама

бити носилац конституентских функција именица, придев, прилог" и

једна или ви!е &ених одредби и допуна6 употребна вредност синтагме

зависи, пре свега, од речи са функцијом центра синтагме.

$аспоре-ива&е синтагматских конституената

'сновни принцип распоре-ива&а синтагматских конституената

јесте да се сви делови синтагме групи!у заједно, односно образују

јединствен сегмент у оквиру ви!е јединице. $аспоред конституената у

том сегменту зависи од типа синтагме и од тога да ли је она ук%учена

у информативну актуализацију реченице. Но, за све синтагме се може

одредити један основни рапспоред, тј. ма&е илил ви!е типичан

распоред који одговара саставу и синтаксичким функцијама зависнихконституената. )ри том је за ве*ину типова синтагми основни

распоред заснован на следе*а два принципа.)рво, специфичне одредбе, а то су за именице придевске,

односно конгруентне речи, а за глаголе, придеви и прилоге = прилози

за начин и меру", распоре-ују се испред главен речи, док се остали

зависни конституенти распоре-ују ве*ином иза главне речи.)римери: она црна торба од коже која лежи на столу, паж%иво

читају*и к&игу, веома одан друговима, веома далеко од !коле.

4. +еа%исне #еченице$ инди#ектне к"уникати%не функције

(П 2010: т. *22–*28$ де-ие#ати%ни" и д#. &итаи"а %. П&%и/

199–2000)


7/202

#омуникативна реченица треба да буде порука не само као

носилац одре-еног целовитог садраја, него и као реализација

одре-еног комуникативног акта, као !то је пружа&е обаве!те&а,

постав%а&е пита&а, изрица&е заповести и слично. +а синтаксу је

битно да постоји посебни синтаксички ситем независних предикатских

реченица речениица у ужем смислу". +ато се свака таква реченица

може употребити независно, тј. не улазе*и у састав неке ви!е

предикатске реченице.Најважнији типови независних реченица:(обаве!тајне изјавне" реченице,(упитне реченице(заповедне императивне" реченице,(же%не оптативне" реченице,(узвичне реченице.

а зак%учимо. Систем предикатских реченица обухвата:

(систем независних реченица, тј. реченица с комуникативним

вредностима у оквиру ви!е предикатске реченице или синтагме".(систем зависних реченица, тј. реченица с конституентским

вредностима у оквиру ви!е предикатске реченице или синтагме.


8/202

'баве!тајне изјавне" реченице употреб%авају се за пружа&е

информација6 &ихова комуникативна функција мое се, дакле, означити

као '82309100. #ао !то је речено, ове реченице немају посебно

обележје, али је функција обаве!те&а обележена интонацијом

спу!та&ем гласа", односно интерпункцијом тачка".

Упитне реченице

Упитним реченицама тражи се информација у вези са означеном

ситуацијом6 опта комуникативна функција им је, дакле, )4120.

еутим, могу се разликовати разне врсте пита&а, од којих су

најважније ')910 )4120 и )'С08Н' )4120.'п!том упитном реченицом се тражи информација о томе да ли

се дата ситуација релаизује или не да ли је истинита или није".

'сновни тип одговора је аCНе. 'бележја оваквих упитних реченица суупитне речце: да ли, ли и зар, али се може употребити и неутрална

реченица, јер се пита&е обележава и упитном интонацијом диза&ем

гласа", односно упитником. )римери:а ли 4ван долазиD;е ли 4ван до!аоD+ар 4ван долазиD0нклитичка речца ли стоји иза глагола у личном финитном"

облику. #ада је глаголски облик сложен, онда је то помо*ни глагол ;е

ли 4ван до!аоD", с тим !то тај глагол стоји на почетку реченице.$ечца зар даје упитној реченици експресивну вредност показује

чу-е&е, изнена-е&е и слично".)осебном упитном реченицом се тражи информација о садржини

неког дела упитне реченице6 а одговор на такво пита&е је израз којим

се исказује та садржина. 'бележје оваквих упитних реченица су

упитне заменице и прилози ко, !та, који, какав, колики, чији6 где, куда,

камо одакле, докле, откад" и наравно упитна интонација. )римери:#о је до!аоD

#ад је 4ван до!аоD

+аповедне реченице

+аповедним императивним" реченицама се подстиче у виду

заповести, захтева, молбе и сл." или се пак забра&ује реализова&е


9/202

онога !то значи реченица. 'п!те функције оваквих реченица се могу,

према томе, означити као +2)'30С1 односно +28$2Н2. 'сновно

обележје оваквих реченица је облик императива, односно конструкција

нека 7 презент за B. Eице једнине и множине", често уз употребу

узвичника. )римери:о-иFНека 4ван до-еF$еченице којима се изриче забран или се саговорник одвра*а од

нечега називају се прохибитивним реченицама. ихов облик је: @.

'дрични императив, односно нека 7 одрични презент глагол је

углавном несвр!еног вида"6 A. Немој, немојте и немојмо с

инфинитивом или конструкцијом да 7 презент. )римери:Не отварај прозорFНека 4ван не долазиFНемој диратиCда дира! ту к&игуF

Употребом конструкције да 7 презент или да 7 перфект добија се

С1$'


10/202

реченица је битан &ихов узвични изговор, у писа&у означен узвичник

некад и са ви!е &их".Најважнији тип узвичних реченица су оне којима се исказује

задив%еност, зачу-еност, згража&е и слично. ихово обележје су: @.

Упитне заменице и прилози, упитно(узвична речца ли и узвична речца

ала и A. Узвична интонација односно узвичник. )римери:#акоC9то га је удариоF

2ла га је удариоF1и ли си то урадиоFада на почетку реченица стоје упитне заменице, оп!та

комуникативна функција узвичних реченица је, дакле, емоционална

реакција у вези са садржајем реченице.;едан посебан тип узвичних реченица су $01'$С#2 )4122,

која се одликују узвичном интонацијом, упитним обликом и

потврдно!*уCодрично!*у супротном од стварног значе&а:#о то не знаF свако то зна"#о то може да урадиF то нико не може да уради"

4ндиректне комуникативне функције

У извесним случајевим се за исказива&е нек комуникативне

функције може употребити реченична форма која нормално служи за

неку другу комуникативну функцију. 1адасе говори о индиректном

комуникативном акту, односно о индиректној комуникативној функцији.

У таквим случајевима интонација и смисао реченице показују стварну

комуникативну функцију, која обично има неку додатну или специјалну

вредност. )римери:

5о*е! ли ми додати соF уп. одај ми соF"+а!то то ради!F уп. Немој то радитиF"Само дирни тоF уп. Немој то диратиF"У првом примеру предикатска реченица има облик упитне

реченице, али се као реакција не очекује одговор 5о*уCНе*у", него

одре-ена рад&а = додава&е соли, зато ова реченица има функцију

учтиве молбе.

*. С&еција-не неа%исне #еченице (П 2010: т. **8–**9)


11/202

)остоје, наиме, и такви типови реченица у ужем смислу" који ве*

својом синтаксичком конструкцијом чине формулацију поруке

прилаго-еном комуникативној ситуацији, односно контексту, као и

одре-еним експресивним потребама говорника. 1о су специјалне

независне реченице. 0во неколико примера:

2утоF уп. Iувај се аутаF" = У+34IН' У)'+'$000во аутобусаF олази аутобусF" = )'#2+Н' '82309100Нева%алчеF уп. 1и си нева%алацF" = У+34IН' '823091001и!инаF уп. )рестаните да галамитеF" = У+34IН2 +2)'30С1НеF уп. Не ради тоF" = У+34IН' У)'+'$00

'ве реченице су ли!ене комуникативно суви!них језичких

елемената, чиме је постигнута максимално економична формулација.

Саговорник, и поред сажете форме комуникације, може да схвати оно!то се подразумева. 'вим реченицама се могу преносити само

специјалне поруке, са одре-еним комуникативним функцијама, и то

само у одговарају*им комуникативним условима, пре свега у усменој

комуникацији. )ри томе се ради о независним реченицама, тј. таквим

реченицама које, уз одговарају*у интонацију, односно интерпункцију,

служе за формира&е комуникативне реченице као завр!ене поруке.

+а разлику од &их, предикатске реченице се употреб%авају и као

независне и као зависне реченице, са разноврсним значе&има ифункцијама.

Структура специјалних реченица

+а разлику од предикатских реченица, лексичко језгро специјалних

реченице не чини глагол у личном облику, него најче!*е нека именца

или ре-е придев или прилог, или пак поједине речце. 2ко се као језгро

јави глагол, он стоји у неличном облику = инфинитиву. У синтаксички

облик специјалне реченице, важан и за означава&е дате ситуације иза облежава&е комуникативне функције реченице, улазе граматички

облик лексичког језгра и помо*на реч. Наиме, ако је лексичко језгро

нек промен%ива реч, она стоји у одре-еном облику: именица =

најче!*е у номинативу или у зависним падежима, или у вокативу а

глагол у инфинитиву. +атим, у неким типовима реченица додају се


12/202

помо*не речи, као !т је узвична речца ли или показне речце ево, ето,

ено. 2 као облележје комуникативне функције и екпсресивности јав%а

се, наравно, и интонација или интерпункција.

6. Пт%#дне и д#ичне #еченице (П 2010: т. *29–*31)

+ахва%ују*и постоја&у потврдних и одричних глаголских облика, у

предикатској реченици се може говорити о реализова&у илинереализова&у &оме означене ситуације. На основу тога предикатске

реченице = и независне и зависне = деле се на потврдне и на одричне

реченице. акле, по својој конструкцији форми" потврдне и одричне

реченице се ме-усобно разликују тиме !то у првима глагол стоји у

потврдном, а у другима у одричном облику.4 инфинитив и глаголски прилози тако-е се употреб%авају или у

потврдном или у одричном облику, те се и одговарају*е неличне

глаголске јединице деле на потврдне и одричне. )римери:

)у!ити је !тетно. = Не пу!ити је здраво.Никола је одговарао замуцкују*и. = Никола је одговарао не

замуцкују*и.

'п!те и посебно негира&е

Упоредимо реченице:арко Н4;0 купио к&игу

арко није купио #4


13/202

пориче се садржај одре-еног конституента у овом случају објекта".

)рви пример је оп!те негира&е, а друга два парцијално, посебно

негира&е.е-утим, ако имамо овакав пример: арко је купио не #4


14/202


15/202

Ситуација и &ени учесници приказују се предикатском реченицом.

)ри томе се семантичке улоге пресликавају на реченичну структуру

помо*у одговарају*их реченичних чланова. 1ако се вр!илац рад&е

типично исказује субјектом, а трпилац рад&е правим објектом. Управо

захва%ују*и томе реченица за нас има смисла.е-утим, ситуација се може мисаоно представити = па онда и

језиком исказати = на различите начине. Узмимо овакав пример једне

ситуације: ика је !утнуо лопту, она је ударила у прозор и прозор је

прснуо. У тој ситуацији, дакле, постоје три учесника: ика, лопта и

прозор. 1у стварну ситуацију човек може да се мисаоно представи на

различите начине = узимају*и у обзир све учеснике или неке

избацују*и онако како му је то за тренутне комуникативне сврхе

потребно". У зависности од тога употреби*е различите граматичке

конструкције.а" ика је разбио прозор лоптом. = Ситуација је приказана са свим

својим учесницима. )розор је трпилац рад&е, јер трпи промену ста&а.

ика је вр!илац рад&е, којом ме&а ста&е трпиоца. Eопта је средство

рад&е, којим се ме&а ста&е трпиоца.Eопта је у двострукој улози, јер стоји и у односу према вр!иоцу

рад&е = он се &оме служи као средством посредником", и према

трпиоцу = управо она непосредно ме&а &егово ста&е док вр!илац то

чини посредно, преко &е".У овој реченици вр!илац рад&е означен је субјектом, трпилац

рад&е = правим објектом, а средство = прило!ком одредбом за

средство рад&е.б" Eопта је разбила прозор. = Ситуација се мисаоно представ%а

без ике тј. језички је ситуација приказана тако да ике ви!е нема на

тој >слици?". У представ%еној ситуацији лопта ви!е није средство = јер

нема вр!иоца чије би то било средство = него је непосредни"

проузроковач ста&а. #ао проузроковач ста&а, има елеменат

агентивности, па је добила функцију субјекта.в" )розор је јуче" разбијен. = У слици ситуације налази се само

прозор, чије се ста&е износи као производ про!ле акције = а он је био

трпилац те акције. 4ако на >слици? ситуације вр!илац рад&е није

приказан, постоји &егов >траг? = идеја о томе да је акцију неко

извр!ио.


16/202

1ако мисаоно представ%ена, ситуација се исказује пасивном

реченицом: трпилац рад&е исказан је субјектом реченице, а глагол

стоји у пасивном облику.)редстава о про!лој акцији може сасвим избледети, тако да

остаје само ста&е6 у том случају конструкција се интерпретира као

копулативна: )розор је пр%ав и" разбијен. У том случају прозор је

носилац ста&а.г" )розор се разбио. = Ситуација се мисаоно представ%а тако као

да је прозор спонтано претрпео промену ста&а6 другим речима,

вр!илац рад&е не постоји ни као идеја.A@1ако мисаоно представ%ена, ситуација се исказује повратним

глаголом, а носилац ста&а = прозор = исказан је субјектом.

8. -а!-ска %а-енца и #еченични "де-и (Ск#и&та, де, т.

2)

)ојам глаголске валенце

8рој учесника који подразумева ситуација означена глаголом стоји

у основи особине глагола која се назива глаголска валенца. 1ако, на

плану стварности рад&а означена глаголом зидати подразумева два

учесника6 на плану реченичне структуре, глагол зидати >отвара двасинтаксичка места?: за субјекат и прави објекат.


17/202

Са граматичким субјектом:

а" лични гл. који означавају мирова&е или крета&е: стајати,

застати, ходати, !етати се, летети, расти, дрхтати, клатити се... ика

се !ета"6б" други лични глаголи: одахнути, спавати, *утати, смејати се,

догодити се, горети, белети се, клонути, старити... ика је одахнуо".С логичким субјектом:а" безлични глаголи који означавају ста&а лог. субј. је у дативу":

ики је позлило.б" егзистенцијални безлични гл. имати C бити лог. субј. је у

генитиву": Није било воде.

вовалентни глаголи

'тварају место за два члана: субјекат граматички или логички" и

неку допуну. 1о су следе*и глаголи:а" прелазни глаголи који означавају рад&у6 отварају место за

субјекат и прави објекат: зидати, !ити, пративи, писати, гледати,

желети, имати... ика зида ку*у"6б" непрелазни рекцијски глаголи6 отварају место за субјекат и

неправи објекат: латити се, најести се, се*ати се, одустати, личити,

управ%ати, чезнути, расправ%ати... ика се латио посла"6в" глаголи који су непрелазни и нерекцијски, али имају прило!ку

допуну6 отварају место за субјекат и прило!ку допуну: налазити се,

пона!ати се, износити толико и толико", служити за не!то"... ика

се пона!а лепо"6г" лични глаголи који означавају ста&а која се приписују особи6

отварају место за граматички субјекат и логички субјекат: ики се

допада арија6 ику сврби нос.

1ровалентни глаголи

'тварају места за три члана: граматички субјекат и две допуне. 1о

су следе*и глаголи:а" глаголи дава&а и говоре&а6 отварају место за субјекат, прави

објекат и неправи објекат: дати, поклонити, пружити, уручити...6 ре*и,


18/202

саоп!тити, причати, јавити... ика је дао Eази к&игу6 ика је рекао

Eази да до-е"6б" прелазни глаголи с прило!ком допуном6 отварају место за

субјекат, прави објекат и прило!ку допуну: ика је ставио к&игу на

сто6 ика је убацио писмо у сандуче6в" непрелазни глаголи с две рекцијске допуне6 отварају место за

субјекат и два неправа објекта: жалити се некоме на не!то",

честитати некоме на нечему", јавити некоме за не!то" итд.

#онструкције с копулативним и семикопулативним глаголима

#опулативна конструкција подразумева једног учесника у

ситуацији носиоца ста&а, особине и сл.", који се изражава субјектом:

ика је студент.Семикопулативни непрелазни глаголи отварају два синтаксичка

места = за субјекат и допунски предикатив: ика је постао студент.Семикопулативни прелазни глаголи отварају три синтаксичка

места = за субјекат, прави објекат и допунски предикатив: ика је

прогласио Eазу својим најбо%им другом.

одели предикатских реченица и про!ирива&е модела

$еченице се граде према реченичним моделима обрасцима". )о

ком моделу *е бити образована клауза, тј. које *е све чланове имати,

зависи од валенце глагола.У реченични модел спадају чланови које глагол захтева, тј.

чланови који су предви-ени глаголском валенцом: субјекат =

граматички и логички, и допуне = прави објекат, неправи објекат,

прило!ке допуне, допунски предикатив.одели се про!ирују прило!ким одредбама, које пружају

информацију о месту, времену, начину, узроку, ци%у... остваре&а

ситуације:Увек купујем к&иге у тој к&ижари.


19/202

4ван је јуче због прехладе остао код ку*е.+а!то пи!е! тупом оловкомDУрадили су тако упркос оп!тем против%е&у.4ако су необавезне са гледи!та синтаксичке структуре у том

смислу !то их глагол не захтева, !то нису прописане &еговом

валенцом", оне нису необавезне са гледи!та информативне

структуре6 !тави!е, могу бити информативни фокус реченице: +а!то је 4ван јуче остао код ку*еD = 4ван је јуче остао код ку*е због

прехладе.1еоријски приступ који подразумева реченичне моделе донекле се

разликује од традиционалног приступа. )о овоме другом, реченични

чланови могу бити главни и зависни. развија? члановима по следе*ем обрасцу:арко чита.арко чита к&игу.арко чита лепу к&игу.арко паж%иво чита лепу к&игу.арко сваке вечери паж%иво чита лепу к&игу.1акав начин развија&а реченице се не може прихватити, јер нису

сви конституенти који се додају исте врсте. Наиме, допуне су

обавезне, и типично се морају изре*и дати пример је у том погледу

изузетак, јер је употреб%ен глагол читати, који је факултативнопрелазни = не захтева да се прави објекат изрекне, иако се неки

трпилац рад&е подразумева". +а разлику од &их, прило!ке одредбе

су са гледи!та структуре факултативне у датом примеру: паж%иво,

сваке вечери", и &има се реченица заиста може про!иривати по

потреби. акле, члан к&игу је предви-ен реченичним моделом, а

паж%иво и сваке вечери нису.1ако-е, лепу нема у реченичној структури место истог реда као

к&игу, паж%иво, сваке вечери, зато !то је синтагматски, а не

реченични члан.

9. (#а"атички) сујекат (Ск#и&та, де, т. 3)

Семантичке улоге које субјекат означава


20/202

Субјекат као реченични члан има семантичку основу. Наиме, он

изражава различите семантичке улоге тј. улоге које приписујемо

би*има и предметима у стварном свету"6 ево неких од најважнијих.@" 3р!илац рад&е агенс" у активним реченицама". 1ипичан

агенс је човек, који рад&у вр!и во%но и свесно, проузрокује дога-ај

или промену ста&а трпиоца рад&е, а притом се често по"кре*е пр. @,

A, B"6 типичан такав вр!илац је човек6 ма&е типични агенси могу бити

предмети који се кре*у пр. J":

@" ика трчи.A" арија *е нам спремити вечеру.B" ика је позајмио другу оловку.J" +ем%а се окре*е око Сунца.

Нево%ни проузроковач дога-аја одн. изазивач ста&а:K" )ожар је о!тетио зграду.L" ика ме задив%ује.

Носилац ста&а или особине човек, али и неки други појам":M" ика се данас ло!е осе*а.N" ика је поспан.O" ика је висок.@P" #у*а је пространа.

'пажач чулног утиска:@@" ика је видео блесак му&е.

У пасивним реченицама, трпилац рад&е:@A" #у*а је сазидана.Све те улоге могу се подвести под појам носиоца ситуације.'д ентитета чије име типично вр!и функцију субјекта = а то је

особа која свесно и во%но вр!и рад&у = потиче и семантика субјекта

као реченичног члана = а то је свестан, во%ан вр!илац рад&е одн.

изазивач нечијег ста&а. #ад се на месту субјекта на-е неки неживи

појам као у примерима под A", он се, заправо, персонификује =

приписују му се својства свесног и во%ног покретача рад&е, одн.

изазивача ста&а.

Синтаксичке јединице у функцији субјекта и &ихов облик


21/202


22/202

б" делови реченице који упу*ују на субјекатски појам исказују се

повратним заменицама себе пр. AB" и свој пр. AJ"6 употреба личне

одн. повратне заменице може унети разлику у значе&у пр. AK, AL":AB" ика прича о себи. )рема: ика прича о Eази."AJ" ика је до!ао са својим братом. )рема: ика је до!ао с

Eазиним братом."

AK" ика је до!ао са својим братом. = ика је до!ао с &еговимбратом.

AL" онесите ми своја документа. = онесите ми ва!а документа

Rи своја и ту-а".+бог важности субјекта за образова&е реченице, у

традиционалној граматици се субјекат сматра једним од два главна

реченична члана други је предикат".

есто субјекта у реченици

Субјекат је најче!*е носилац реченичне перспективе тзв. тема",

!то значи да се у формулиса&у реченице од &ега полази као од нечег

!то је познато6 о &ему се да%е саоп!тава нека информација коју

исказује део реченице који се назива рема = то је обично предикат са

својим допунама и одредбама":AM" ика је у!ао у собу.е-утим, субјекат може бити и реченични члан који је

информативно најважнији тзв. информативни фокус"6 често у таквимреченицама постоји егзистенцијални глагол у пр. AN то је глагол бити и

&име започи&е приповеда&е" или глагол који у датом контексту

означава појав%ива&е пр. AO":AN" 8ио једном један царQAO" У собу је у!ао ика.

10. П#едикат – !-а!-ски и к&у-ати%ни (П 2010: т. 410, 412–

421)


23/202

Sункција: глаголским предикатом се именује, конкретизује и

приписује ситуација означена реченицом. #онституентска јединица је

глагол.#онституентски облик: глагол је у потврдном или одричном личном

облику, конгруентном са субјектом.Eичним обликом, тј. неким глаголским временом или начином, или

се: конкретизује време реалне ситуације, нпр64ван трчиCје трчаоC*е трчати, где се глаголским обликом означава

сада!&а, про!ла или буду*а рад&а, или : показује модални карактер

ситуације, тј. ситуација се не исказује као сстварна, него се показује

однос говорника или носиоца ситуације према &еној реализацији. На

пример, показује се да говорник захтева извр!е&е рад&е:о-иF или да је уверен у неминовност остваре&а ситуације:)ропали смоF)огибосмоF


24/202

ефиниција глаголског предиката: глаголски предикат је један од

два главна реченична конституента6 то је глагол у конгруентном

потврдном или одричном личном облику којим се именује, конкретизује

и приписује субјекту ситуација означена реченицом.

4менска копулативна конструкција именски предикат"

#ада субјекатском појму треба приписати неко својство

квалификацију" оје се исказује придевском или именичком речу или

синтагмом или кад субјекатски појам треба идентификовати,

употреб%ава се тзв. 40НС#4 )$04#21 у овом значе&у термин

>име? означава реч са деклинацијом, тј. именичку или придевску реч".

)римери:4ван је вредан.4ван је био вредан ученик.4ван је онај вредни ученик.

+а садржај именског предиката битан је 40НС#4 0'

)$04#212, а то је придевска или именичка јединица уп. 3редан,

вредан ученик, онај вредни ученик".


25/202

1ип конституентске јединице: као копула употреб%ава се

копулативни глагол >јесамCбити?.Напомена. 'вај глагол не треба ме!ати са помочним глаголима,

тј. с глаголима употреб%еним за образова&е сложених облика од

главног глагола6 у примеру: 4ван је био вредан ученик, је био је

копулативни глагол бити у облику перфекта, тј. сложеног облика, а је је

помо*ни глагол.

#онституентски облик: као и код глаголског предиката, и овде

глагол у предикату стоји у когруентном потврдном или одричном

личном финитном" облику. 1реба, ме-утим, додати да потврдни облик

презента обично има енклитички облик.

4менски копулативни предикатив

Sункција: именским копулативним предикативом се означава

садржај који се приписује субјекту. ;ав%ају се три случаја

конституентске јединице и конституентског облика:)ридевске јединице придеви, придевске синтагме, придевске

заменице, редни бројеви", које стоје у номинативу и конгруирају у роду

и броју са субјектом. 2 ако разликује вид, придев стоји у неодре-еном

виду6 уп:

4ван је вреданCвредни.


26/202

4менски предикат је предикат састав%ен од копуле споне" и

именског предикатива, којим се субјекту приписује нека квалификација

или се он идентификује. акле, &егова формула је: именски предикат

R копула 7 именски предикатив: ;асна је била болесна. 8еоград је

главни град на!е зем%е.

)рило!ка копулативна конструкција или прило!ки предикат"

'вакву конструкцију илуструју примери:Станица је далеко.4ван је у !коли4ванов брат је био на зимова&у.

У оваквим реченицама копулативном конструкцијом се

субјекатском појму приписује неки прило!ки садржај: локализацијаместо где се налази", неко ста&е ситуација" или = ако се ради о

неком дога-ају и слично = време реализације. +ато оваква

конструкција поред #')УE0 има )$4E'9#4 0' )$04#212,

односно )$4E'9#4 #')УE2143Н4 )$04#2143, тј. јединицу

адвербијалног прило!ког" значе&а чији се садржај приписује носиоцу

ситуације.

)рило!ки копулативни предикатив

Sункција: прило!ким копулативним предикативом, односно

прило!ким делом предиката, означава се месна, ситуациона или

временска квалификација која се приписује субјекту. 1ип

конституентске јединице и конституентски облик: то је или:(прило!ка јединица прилог или прило!ка синтагма" за место,

начин или време, или(именичка јединица у таквом зависном падежу или = че!*е = у

таквој предло!ко(падежној конструкцији који му дају месно,

ситуационо или временско значе&е, дакле именичка јединица са

прило!ким адвербијалним" значе&ем.

ефиниција прило!ког предиката


27/202

)рило!ки предикат је састав%ен од копуле и прило!ког

предикатива прило!ког дела предиката" којим се субјекту приписује

локализација место", ста&е ситуација" или време &егове

реализације. егова формула је: прило!ки предикат R копула 7

прило!ки предикатив. )римери:


28/202

L" имати C поседовати не!то = трпилац је у власти вр!иоца6M" гледати C посматрати C слу!ати некога C не!то6 видети C чути

некога C не!то = вр!илац је би*е, глагол означава перцепцију во%ну

или не", а прави објекат означава стимулус6N" упамтити C проучити C заборавити не!то = случај сличан

претходном, само !то је у пита&у сазна&е, а не чулна перцепција6

O" хтети не!то, волети C презирати некога C не!то, жалити некога =вр!илац је би*е, глаголи означавају психоло!ку активност или став6

@P" препливати реку, прекорачити праг, превалити велики пут,

претрчати улицу6 провести младост, преседети но*... = вр!илац је

би*е и активан је, а трпилац је просторни или временски појам,

пасиван је и трпи прелаже&е.Најзад, у једном случају ситуација је готово преокренута: појам

означен субјектом је пасиван, трпи, а појам означен објектом је

активан. 'но по чему је овај случају, ипак, повезан са типичнимслучајевима јесте то !то је појам означен субјектом свестан, а онај

означен правим објектом није ни во%ан ни свестан:@@" трпети увреде, подносити ударце'д ентитета чије име типично вр!и функцију правог објекта = а то

је предмет дакле, ентитет који је нежив, несвестан, нево%ан и

непокретан" = потиче и семантика правог објекта као реченичног члана

= а то је несвесни, нево%ни, пасивни учесник у ситуацији који често и

>трпи? рад&у".

Синтаксичке јединице у функцији правог објекта и &ихов облик

)рави објекат је најче!*е именичка јединица = именица,

именичка заменица или именичка синтагма = у акузативу без предлога

в. примере дате у т. B.@.".)рави објекат има јо! две варијанте: партитивни прави објекат и

одрични прави објекат.а" )артитивни прави објекат стоји у облику партитивног генитива,

који означава известан број појмова или извесну количину неког појма6тај партитивни генитив може се заменити акузативом, уз губ%е&е

значе&ске нијансе партитивности:@" Узми колачU. ;ели смо колачU. оже и: Узми колаче. ;ели смо

колаче."


29/202

A" ај ми воде. )ила сам воде. оже и: ај ми воду. )ила сам

воду."Напомена: )артитивни генитив може бити и неправи објекат = ако

је употреб%ен уз непрелазне глаголе. 1ада се, за разлику од оног у

функцији правог објекта, не може заменити акузативом без предлога:Најели смо се колачU.

Напили смо се воде.б" 'дрични прави објекат допу&ава неке глаголе у одричном

облику и стоји у облику тзв. словенског генитива назива се словенски

зато !то је у словенским језицима некада уз глаголе у одричном

облику био обавезан прави објекат у облику генитива без предлога". У

савременом српском језику углавном је ограничен је на неке уста%ене

изразе пр. B, J, K", а у другим случајевима звучи архаично:B" Није рекао ни речи. )оред: Није рекао ни реч."J" /елу но* нисам ока склопила.K" ика нема ни пребијене паре, ни ку*е ни ку*и!та, ни кучета ни

мачета.)рави објекат у облику генитива без предлога употреб%ава се и

уз глагол имати и у потврдном и у одричном облику": ика има смисла

за глуму6 Немам времена.У функцији правог објекта може бити и зависна реченица =

изрична пр. L, M" или односна са именичком конституентском

вредно!*у пр N":

L" 3идим да сам погре!ила.M" Не знам !та се тачно догодило.N" 9то може! да уради! данас, не остав%ај за сутра.

12. +еа%и јекат (П 2010: т. 42*–426$ д!%а#ају/а к-на

и тае-е у т. 42)

Sункција: то су именичке јединице којим асе допу&авају

непрелазни рекцијски глаголи.

1ип и облик конституентске јединице6 и неправи објекти су увек

именичке јединице, а стоје у рекцијском облику, тј у облику који је

услов%ен глаголом који допу&авају. #ао рекцијски облик може се

јавити сваки зависни падеж, с тим !то се акузатив и локатив увек


30/202

употреб%авају у оквиру појединих предло!ко(падежних конструкција,

генитив и инструментал и без предлога и с појединим предлозима, а

датив углавном без предлога. акле, неправи објекат не стоји у

акузативу без предлога ни у генитиву који се може заменити

акузативом.У следе*ој табели би*е наведени најче!*и облици неправог

објекта, а уз сваки облик *е бити наведен по неколико глагола

одговарају*е рекције треба водити рачуна да један глагол може имати

два или ви!е посебних значе&а која захтевају различиту рекцију, а и

да се понекад глагол с тим значе&ем може допунити на два начина".

1абела

'блик неправог објекта


31/202

оду!евити се, слегнутираменима", климнути главом",

махнути руком" и сл.

Са" 7 инструментал )очети, наставити, престати,одуговлачити саосе*ати

+а 7 инструментал Iезнути, жудети, жалити, туговати

Над 7 инструментал +гражати се' 7 локатив


32/202

ворекцијски модел за реченице са глаголима дава&а или

саоп!тава&а јесте:СУ8;0#21 именичка јединица у номинативу", )$04#21 глагол

дава&а или саооп!тава&а у конгруентном личном облику", Н0)$234

'8;0#21 именичка јединица у дативу", )$234 '8;0#21 именичка

јединица у акузативу".

13. нст#укције с д&унски" едикати%" (П 2010: т. 42–

429$ Ск#и&та, де, т. *)

Следе*е реченице имају доста сличности с именском

копулативном конструкцијом, односно с именским предикатом:арко је постао расејан

4ван је постао одличан ко!арка!.ругови сматрају арка расејаним.ругови сматрају 4вана одличним ко!арка!ем.

4 овде се ради о приписива&у придевског или именичког садржаја

именичком појму, ит о помо*у глагола. +ато се овакве конструкције

често убрајају у именски предикат у !ирем смислу, а глаголи који су у

&има постати, сматрати, и др.", називају се неправим копулативним

глаголима или семикопулативним. е-утим, постоје одре-ене разлике

у односу на копулативну конструкцију. )ре свега, глагол има своје

одре-ено значе&е, којим се прецизира тип приписива&а и које се

допу&ава именичким или придевским изразом. +атим, неправи

копулативни глаголи могу бити и прелазни и тада се садржај именичког

или придевског израза не приписује субјекту, него објекту. +ато се

именска именичка или придевска" јединица може, као и код именског

предиката назвати предикативом, али не копулативним него

')УНС#4 )$04#2143'.

Напомена. Неправи копулативни глаголи, као и други глаголи, могусе употребити не само у личном облику него и у инфинитиву или у

облику глаголског прилога6 уп. )остати расејан, постав!и расејан,

сматрати арка расејаним, сматрају*и арка расејаним.

опунски предикатив


33/202

Sункција: то је именска именичка или придевска" јединица која

допу&ава непрелазни или прелазни неправи копулативни глагол, чиме

се &ен садржај посредно приписује субјекту, односно објекту.1ип и облик конституентске јединице: то је именичка или

придевска јединица, која = зависно од глагола = стоји у облику

номинатива или инструментала или у предло!ко = падежној

конструкцији за 7 акузатив.Уз непрелазне неправе копулативне глагло предикатив стоји:(уз постати, постојати, звати се, назвати се, називати се, прозвати

се и слично, у номинативу и инструменталу.(уз прогласити се у конструкцији за 7 акузатив или у

инструменталу.Уз прелазне неправе копулативне глаголе предикатив стоји:(уз звати, прозвати, назвати, називати и сл. = у номинативу или

инструменталу.(уз сматрати, прогласити, прогла!авати, изабрати, признати,

поставити, именовати и слично = у конструкцији за 7 акузатив или у

инструменталу.

Уз непрелазне глаголе придевска јединица се слаже конгруира" у

роду и броју са субјектом, а уз прелазне глаголе = са објектомF )ридев

у номинативу и у акузативу једнаком номинативу стоји у неодре-еном

виду ако разликује вид".

одели конструкција са допунским предикативом

@. $еченица непрелазни неправи копулативни глагол" R

СУ8;0#21 именичка јединица у номинативу", )$04#21 непрелазни

неправи копулативни глагол у конгруентном личном облику",

')УНС#4 )$04#2143 именичка или придевска јединица у

номинативу или инструменталу или за 7 акузатив"

A. $еченица прелазни неправи копулативни глагол" R СУ8;0#21именичка јединица у номинативу", )$04#21 прелазни неправи

копулативни глагол у конгруентном личном облику", '8;0#21

именичка јединица у акузативу", ')УНС#4 )$04#2143 именичка

или придевска јединица у номинативу, инструменталу или за 7


34/202

акузатив, односно, придевска реч која конгруира са објектом. )ример:

ани субјекат" су постали предикат" дужи допунски предикатив".Семантика семикопулативних глаголаСемикопулативни глаголи сачи&авају једну семантичку групу, чије

подгрупе имају следе*а значе&а:@" >сте*и нова својства?: постати C постајати директор C

директором"6A" >довести у ново ста&е?: у"чинити некога богатим"6B" >дати некоме нов положај или статус?: поставити, именовати,

изабрати, изгласати, признати некога за во-у", прогласити некога

во-ом C за во-у"6J" >придавати некоме својства?: сматрати некога струч&аком C за

струч&ака"6K" >узети нови или привидан лик?: издавати се за незналицу",

на"правити се незналицом"6

L" >изазивати некоме" утисак?: учинити се некоме лепа C лепом"6M" >дати некоме име?: наCпро"звати, називати.некога добричина C

добричином".

'блици допунског предикатива

опунски предикатив може стајати у следе*им облицима:V само у инструменталу: у"чинитиV у номинативу или инструменталу: постати, постајати, на"правити

се6 наCпро"звати се", називати се", учинити сеV у за 7 ак. или у инструменталу: сматрати6 прогласити се"V само у конструкцији за 7 акузатив: изабрати, поставити,

именовати, изгласати, признати, издавати се.

14. П#и-ке д&уне и и-ке д#еде (П 2010: т. 430–436)

а би информација која се приписује субјекту била потпуна,значе&е појединих непрелазних глагола мора се обавезно

конкретизовати допунском јединицом с одговарају*им прило!ким

адвербијалним" значе&ем, тј. мора се употребити )$4E'9#2

230$84;2EН2" ')УН2. Нпр.:;а станујем овде.


35/202

#&ига се налази на столу.Никола се пона!ао чудно.'ва справа служи за ко!е&е траве.

акле, у неким примерима глагол захтева допуну за место, или

допуну за начин или меру, као и за намену.

)рило!ке допуне јав%ају се и уз прелазне глаголе, нпр:4ван је убацио писмо у сандуче.арко је положио документа на писа*и сто.

)рило!ке адвербијалне" допуне

Sункција: то су јединице с прило!ким значе&ем адвербијали"

којима се допу&авају глаголи одговарају*ег значе&а.1ип конституентске јединице и окнституентски облик: адвербијали

могу бити: @. )рило!ке јединице прилози или прило!ке синтагме" иA. 4меничке јединице у зависном падежу или предло!ко(падежној

конструкцији с прило!ким значе&ем.одели конструкција с прило!ким допунама:@. $еченица непрелазни глагол са прило!ком допуном" R

СУ8;0#21 именичка јединица у номинативу", )$04#21 непрелазни

глагол неконретизованог значе&а у конгруентном, личном облику",

)$4E'9#2 ')УН2 адвербијал јединица прило!ког значе&а".A. $еченица прелазни глагол са прило!ком допуном" R СУ8;0#21

именичка јединица у номинативу", )$04#21 прелазни глаголнеконретизованог значе&а у конгруентном личном облику", '8;0#21

именичка јединица у акузативу", )$4E'9#2 ')УН2 адвербијал".

)рило!ке одредбе: функција, значе&е и облик

Sункција ових одредби је да пружи додатну информацију о

ситуацији означеној предикатом, субјектом и допунама. 1о су дакле

факултативни конституенти реченица или неличних глаголских

јединица који про!ирују основну информацију исказану члановима

синтаксичких модела. На пример:

;асна купује к&иге.4ван је телефонирао арку.


36/202

+наче&е: 'вакве одредбе су јединице с прило!ким значе&ем:

месним, временским, начинским, узрочним и сл. )рема томе, да би се

окарактерисао допринос адвербијалне одредбе значе&у реченице или

глаголске синтагме, није дово%но констатовати да се ради о

адвербијалној одредби, него треба навести и које је &ено прило!ко

значе&е6 то су дакле, '$080 0С12, '$080 3$00Н2,

'$080 Н2I4Н2, '$080 У+$'#2, итд.1ип и облик конституентских јединица: 1о су прило!ке јединице

прилози или прило!ке синтагме" или именичке јединице у таквом

конституентском облику зависни падеж, предло!ко(падежна

конструкција" који им даје прило!ко значе&е месно, временско,

начинско узрочно".ефиниција прило!ких одредби: )рило!ке одредбе су

адвербијали јединице с прило!ким значе&ем" којима се пружа

додатна информација о месту, времену, начину, узроку итд.$еализације ситуације означене реченицом или неличних глаголских

јединица.

'п!те и посебне прило!ке одредбе

)о својој повезаности са глаголом, прило!ке одредбе могу се

поделити на два типа: на оп!те и посебне. 'п!те одредбе не зависе

од типа глаголског значе&а, него од чи&енице да одре-ују ситуацију,

односно &ену реализацију, јер се подразумева да је та реализација

локализована веза за одре-ено место", да се вр!и у одре-ено време,

на одре-ен начин и слично. +ато, ако реченица почне са 'вде, Сада,

;уче, Iесто, +бог ло!ег времена, и сл, не може се предвидети тип

глаголског значе&а.)осебне одредбе су услов%ене значе&ем глагола и по томе су

сродне са допунама зато није лако пову*и границу изме-у допуна и

посебних одредби". На пример, уз глаголе крета&а јав%ају се посебне

одредбе којима се пружа информација у вези са крета&ем, као !то је'$082 )$23/2. Уп. ;асна иде ку*и.

2 поред оп!те одредбе за узрок због7генитив", која одговара на

пита&е +а!тоD, постоји и посебна '$082 +2 4С#2+4320

)$'У+$'#'32I2 С122, у облику од7генитив, која одговара на

пита&е 'д чегаD и стоји из глаголе који значе ста&е6 нпр:


37/202

Никола се уморио од трча&а.

1*. 5ктуе-ни к%а-ификати% (П 2010: т. 43–439)

2ктуелним квалификативом зове се и атрибутско(прило!ка

одредба, предикатски атрибут, привремени атрибут" исказује се нека

карактеристика субјекатског или објекатског појма актуелна у времереализова&а ситуације означене глаголом. 2ктуелни квалификатив

субјекта илуструју следе*и примери:арко се вратио с тренинга уморан.Никола је иза!ао на испит одлично припрем%ен.+астао је неодлучан.1а&а је стигла прва.$адила је у !тампарији као коректор.

)римери за актуелни квалификатив објекта:4ван је брата затекао болесног.Увек смо је ви-али окружену другарицама.

2ктуелни квалификатив је сродан са предикативима јер се и &егов

садржај приписује субјекту или објекту. е-утим, то приписива&е се

не вр!и преко семикопулативних или копулативних глагола, него се

износи као једна од компоненти ситуације. Уз то је актуелни

квалификатив најче!*е одредба, тј. &име се износи необавезна

додатна информација. 4пак, уз нке глаголе, нпр. уз прелазни глаголоставити, актуелни квалификатив има функцију допуне јер се &име

исказује један од битних делова информације6 нпр.Николу смо оставили ло!е расположеног.

)о!то је повезан са реализова&ем ситуације, актуелни

квалификатив може добити и функцију прило!ког типа, нпр. може да

служи као Н2I4НС#4 2#1У0EН4 #32E4S4#2143 4ван је корачао

погнуте главе", где се може поставити пита&е #ако је корачаоD 1ако се

могу на*и примери и за 3$00НС#4 2#1У0EН4 #32E4S4#2143,

У+$'IН4 2#1У0EН4 #32E4S4#2143.Напомена. 2ктуелни квалификатив није члан субјекатске или

објекатске синтагме, него је посебан конституент реченице или

глаголске синтагме. На то указују &егов промен%ив распоред: 1а&а је

прва стигла. )рва је стигла 1а&а. 4 уз прелазне глаголе актуелни


38/202

квалификатив може да се односи на субјекат6 нпр: арко је послед&и

сазнао ту новост. 2ктуелни квалификатив може бити изречен: @. )ридевском

јединицом придевом, придевском синтагмом, придевском заменицом,

редним бројем" конгруентном са субјектом, односно објектом, у роду,

броју и падежу ако придев разликује вид, у номинативу и акузативу

једнаком номинативу стоји у неодре-еном виду"6 A. 4меничком

јединицом у зависном падежу или предло!ко(падежној конструкцији

са придевским значе&ем6 и B. 4меничком јединицом у номинативу,

односно акузативу са речцом као.

16. е-ичне #еченице$ #еченице с -!ички" сујект" (П

2010: т. 441–44)

а би се бо%е разумело !та су то безличне реченице, потребно је

направити разлику изме-у два значе&а термина >лични? и

истовремено се подсетити карактеристика субјекатско(предикатске

реченице.У једном значе&у термин >лични? се употреб%ава у подели свих

глаголских облика на личне и неличне. Eични облици су они који

морфоло!ки разликују прво, друго и тре*е лице једнине и множине",

тј. имају посебне облико за свако од тих лица. 1' су времена и начини,тј. презент, перфекат, футур итд. Нелични или инфинитни облици су

они који немају посебне облике за лица, а то су: инфинитив, глагослки

придеви и глаголски прилози.1ипични облик српске предикатске реченице је субјекатско(

предикатска реченица, тј. реченица у којо постоји носилац ситуације

означен субјектом. ему се приписује садржина глагола у предикату,

!то је обележено слага&ем конгруенцијом" у лицу и броју. На пример:

ан је свитао.


39/202

проистиче да не може бити ни слага&а са &име, тј. конгруенције. +ато

глагол не стоји у конгруентном, него у неутралном облику, а то је B.

Eице једнине сред&ег рода. $азлика се види и у облику глагола:

свитао јеCсвитало је. +атим ту је и проме%ивост и глаголског облика у

субјекатско(предикатској реченици: +ора је свиталаCани су рано

свитали. У безличној реченици је, ме-утим, могу* само један облик =

B.л. јд. Сред&ег рода.)о!то неутрални облик не показује разлику у лицу увек је у

тре*ем ли

sintaksa moja skripta

Documents