ŽITIJE prepodobnog i bogonosnog oca našeg

Simeona Novog Bogoslova[1]

VRLINA je ognjena i cudesna stvar u stanju da raspiri zar ljubavi bozanske i da svu dusu preradi u oganj ona je takodje u stanju da okrili um i da ga sa zemlje uznese na nebo i da celog coveka nacini Bogom po blagodati Posto dakle i ovaj veliki Simeon o kome je sada rec svim srcem zavole vrlinu i kao niko drugi uzidje na slavne visine njene potrebno je ispricati njegove podvige njegova preimucstva po rodu i postojbini i sta sve on postize svojim podviznickim znojem i trudom svojim vojevanjima i borbama za vrlinu

Ovaj sveti Simeon rodi se u Paflagoniji u mestu zvanom Galata roditelji mu behu plemici i bogati otac Vasilije majka Teofanija Jos kao malisana roditelji odvedose Simeona u Carigrad kod svojih rodjaka koji onda behu veoma vidjeni na carskom dvoru Ovi ga s radoscu primise i dadose mu ucitelja da ga uci osnovnim stvarima Pametan i mudar izmalena Simeon se ozbiljno dade na ucenje nije voleo decje igre izbegavao je njihove nestasluke i tako veoma napredovao u naukama Sa uzrastom rasla je i njegova revnost u ucenju Za kratko vreme on postade izvrstan krasnopisac o cemu svedoce knjige pisane njegovom rukom On takodje izuci u znatnoj meri svetovnu filosofiju i druge nauke

Simeonov stric brat njegovog oca videci da se Simeon odlikuje lepotom i izuzetnom otmenoscu i da sve druge mladice prevazilazi svojim divnim osobinama nameravase da svog bratanca sprijatelji sa ondasnjim carevima Vasilijem i Konstantinom Porfirogenitima jer sam bese uticajni dvorjanin i velikas Ali suze Simeonove odbise plan njegovog strica on ne zeljase da stupa u vezu sa vlastodrscima da ne bi izgubio Boga dobijajuci nistavne stvari No na uporno navaljivanje stricevo Simeon pristade da bude spatorokuvikular i clan Senata I on to postade Ali iznenadna smrt znamenitog strica pruzi mu priliku te on odbeze svet i otide u cuveni Studitski manastir U manastiru on trazi svog jos od detinjstva duhovnog oca i ucitelja Simeona Bogobojazljivog koji takav nadimak dobi zato sto bejase veliki vrlinom i savrsenim bestrascem ‐ την άκραν άπάθειαν Nasavsi ga on mu izlaze svoju nameru i moli ga da ga uvrsti u monahe Ali otac iskusni poznavalac monaskog zivota i djavolovih zamki savetuje mu da se strpi dok ne stigne u zrelije doba posto mu je sada cetrnaest godina

Mladi Simeon poslusa svog duhovnog oca i vrati se domu svoga strica Od tada oganj bozanske ljubavi koji se od detinjstva tajio u njegovoj dusi jos jace se razgore te se on sa krajnom revnoscu odavase molitvi i citanju Jednoga dana on dobi od svog duhovnog oca knjigu svetog Marka Podviznika Otvorivsi je on procita ovo mesto ʺAko

1

trazis koristi marljivo pazi na svoju savest i cini sve sto ti ona kaze pa ces naci trazenu koristʺ ‐ Citajuci ove reci njemu se ucini kao da dolaze iz Bozjih usta i on se odmah stade brizljivo baviti svojom savescu Savest bozanska stihija u ljudima savetovase svaki dan Simeonu u njegovoj duhovnoj zagrejanosti sve korisnije i korisnije po njegovu dusu stvari i potsticase ga na neprestano uzrastanje u dobru I on stade sve do ponoci provoditi vreme u molitvi i izucavanju Svetoga Pisma Shodno tome on uzimase od hrane samo najnuznije Iako jos u svetu on mlada i nezna tela prigrli zivot Bestelesnih bica Zato mu nisu bile potrebne mnoge godine da se potpuno odvoji od vidljivih stvari i stane sozercavati nevidljivosti Bozje Jer posle malo vremena blagodat Svetog Duha nasavsi njegovu dusu oslobodjenu od stvari ovoga sveta i zapaljenu ljubavlju prema Tvorcu podize je sa zemlje okriljenu zudnjom za duhovne stvari i uznese u vidjenja i otkrivenja Gospodnja

Naime jedne noci kada on bese na molitvi i umom ociscenim sjedinjen sa Prvobitnim Umom on vide svetlost odozgo gde se iznenada lije s neba na njega svetlost cista i ogromna koja osvetli sve i bese vidno kao po danu Obasjan i sam tom svetloscu njemu izgledase da sva kuca sa kelijom njegovom u njoj za tren oka isceze i nestade i on se obrete u vazduhu potpuno zaboravivsi na svoje telo U tom stanju ‐ kao sto je kasnije sam govorio i pisao svojim prijateljima ‐ ogromna radost ispuni mu bice i tople suze i on zaprepascen neobicnoscu ovog cudesnog dogadjaja i nenaviknut na ovakva otkrivenja neprestano vikase gromkim glasom ʺGospode pomilujʺ ‐ cega on postade svestan kada dodje sebi a u ovo vreme on uopste nije znao da njegov glas govori gromko i da se njegove reci cuju napolje U ovoj svetlosti dakle on dobi snage i vide na visini neba jedan veoma sjajan oblak bezoblican i neuoblicen i pun neiskazane slave Bozje S desne pak strane ovog oblaka on ugleda gde stoji njegov duhovni otac Simeon Bogobojazljivi i predano se moli prema ovoj bozanskoj svetlosti Nalazeci se tako u vansebnosti dosta vremena i posmatrajuci svoga duhovnog oca gde stoji s desne strane Bozje on ne osecase da li je u telu ili van tela kao sto kasnije sam rece i potvrdi Dugo zatim posto se ova svetlost najzad malo ‐ pomalo povuce on opet vide sebe u telu svom i u keliji svojoj i nadje srce svoje prepuno neiskazane radosti i usta svoja gde gromko vicu ʺGospode pomilujʺ i svega sebe zalivena suzama sladjim od svakoga meda I od tog trenutka on oseti kako mu telo postade tanano i lako i kao duhovno i ovo osecanje potraja dugo vreme

Posle ovog vidjenja dusa se divnog Simeona jos jace raspali bozanskim ognjem i on uporno moljase svog duhovnog oca da ga postrize Ali starac kao providac ne hte da ga zamonasi tada posto je smatrao da nezno telo mladog Simeona nije u stanju izdrzati surovosti podviznistva Nakon sest godina od onog neobicnog vidjenja Simeon namisli da nekim poslom otputuje u svoj zavicaj zato ode svome duhovnom ocu da uzme zbogom od njega A cudesni starac cim ga vide rece Cedo sada je vreme da promenis ako hoces i odecu i zivot ‐ Ova rec bi kao zar za mladicevo srce i on upita A zasto mi to oce ranije ne rece meni cedu tvome Ali evo ja se i sada odricem sveta i svega sto je u njemu samo

2

moram izvrsiti jedan carev nalog i otputovati u moj zavicaj Tamo cu pokupiti svu svoju imovinu i po povratku predati je svu u ruke tvoje svetosti a sa njom i sebe sama

Posle toga mladi Simeon otputova hitno u svoj zavicaj Posto bese vreme Velikog posta on se sav predade borbama za vrlinu Kako blizu kuce njegovih roditelja bese crkva i kraj nje jedna mala kelija on se nastani u njoj i provodjase i dane i noci u molitvi i u citanju Svetog Pisma i svetih knjiga Rado je citao i Lestvicu svetog Jovana Lestvicnika koju nadje u knjiznici svoga roditelja Jednom on u Lestvici procita ove redove ʺNeosetljivost je umrtvljenje duse i smrt uma pre smrti telaʺ ‐ U ovim recima on nadje lek koji je trazio stoga se stade moliti medj grobovima bdeci i likove mrtvaca slikajuci u srcu svom i neprekidno vodjase unutrasnji rat pojacavajuci svoje postove i svoja bdenja i baveci se razmisljanjem o smrti i o sudu

Jedne noci kada se Simeon moljase u jednom kutu crkve kraj jednog sanduka punog mrtvackih kostiju a vrata crkve behu po obicaju zatvorena naidje mnostvo demona i nadadose tako strasnu piku da je Simeonu izgledalo kako razvaljuju vrata i traze njega da uhvate Zahvacen velikim strahom on podize ruke k nebu prizivajuci otuda Bozju pomoc A kada zli dusi videse njega gde satima tako nepokretan stoji na molitvi oni se pobedjeni povukose No ruke se Simeonu od tolikog napora behu tako strahovito ukocile da ih je on sa velikom mukom i uz velike bolove jedva savio i spustio Zatim videvsi da su vrata zatvorena on bi zaprepascen Od tada on zadobi veliku hrabrost protiv demona i niusta ne smatrase njihove napade uveren da oni nikakvu moc nemaju protiv nas sem ako nismo ostavljeni od Boga

Tako ziveci mladi Simeon odbaci svaku zivotnu brigu i bavljase se samo molitvom i citanjem A kad bi ponekad naislo na njega uninije camotinja on bi odlazio na groblje i sevsi kraj nekog groba on bi u mislima razgovarao sa sahranjenim mrtvacima nekad bi tugovao a nekad jaukao i suze lio Takve i slicne stvari radeci on se dovijao da pokrivalo neosetljivosti skine sa srca svog Takva bese od pocetka borba cudesnoga Simeona takvo bese njegovo vojevanje jos kao mirjanina Blagodat Bozja tako delase u njemu da posmatranje mrtvaca upecatljavase u njegovom umu kao neku sliku naslikanu na zidu Ne samo to nego se i sva osecanja njegova izmenise te stoga on lice svakog coveka i svaku drazesnu lepotu i svako zivo bice gledase stvarno kao mrtve kao mrtvace

Kada dodje vreme da krene natrag u Carigrad Simeon se stade pripremati za put

A otac ga sa suzama moljase da ostane kod njega I govorase Cedo moje ne ostavljaj me u starosti mojoj preklinjem te Ti vidis da se kraj dana mojih blizi Kada telo moje budes spustio u grob onda idi putem koji si izabrao Ti znas da si mi ti jedina potpora starosti moje i uteha duse moje lisiti se tebe to je smrt za mene ‐ Govoreci to otac se kupase u suzama Ali sin dusom iznad zakona nalozenih prirodom pretpostavljajuci Nebeskog Oca zemaljskom ocu odgovori Meni je nemoguce oce vise ostati u svetu ni za najkrace

3

vreme jer mi ne znamo sta ce nam doneti sutrasnji dan i pretpostaviti ista sluzenju Gospodu za mene je rizicno i opasno

Rekavsi to on se pismeno odrece roditeljskog nasledja uze samo ono sto je bilo

njegovo uzjaha konja i sa svojim slugama zurno krenu put Carigrada nosen plamenom ljubavlju prema Nebeskom Ocu Posle putovanja od osam dana on stize u Carigrad i ode pravo k svome bozanskom starcu pade pred noge njegove kao pred noge samoga Gospoda Hrista i predade mu svu svoju imovinu Videci njegovu duboku smirenost i veru starac odmah oslobodi svoga ucenika zemaljskih briga razdavsi siromasima svu njegovu imovinu Onda ga odvede u manastir predvidjajuci kao providac iskusenja koja su ga imala snaci zbog svog iskusenika Davsi manastiru dve litre zlata starac ga privede igumanu Petru a iguman ga opet poveri ovom izvrsnom duhovnom ocu ‐ Simeonu Bogobojazljivom

Primivsi od igumana novog iskusenika prepodobni starac mu odredi da stanuje

ispod stepenica u jednoj maloj i uskoj kao grob kelijici Tu se mladi Simeon predade visim trudovima u vezbanju vrlina pod rukovodstvom iskusnog starca koji ga upucivase u pravila ove umetnosti I rece mu mudri nastavnik Cedo ako hoces da se spases i izbegnes zamke Necastivoga radi na sebi ne razgovaraj za vreme bogosluzenja ne hodaj od kelije do kelije nego budi tudj i stidljiv prema celome svetu razmisljajuci o svojim gresima i njihovim vecnim kaznama cuvaj um svoj da ne luta tamo‐amo Budes li se drzao toga obresces veliku korist

Simeon saslusa ove reci kao da dolaze iz Bozjih usta i drzase ih se neotstupno A

njegov duhovni otac rukovodilac zeleci da mu osigura najlepse vence nalagase mu da vrsi najniza poslusanja Simeon pak jednom zasvagda potcinivsi sebe starcu bese gotov da sa radoscu i usrdnoscu poslusa starca ako bi mu ovaj naredio da se baci u usijanu pec ili u dubinu morsku Izvrsujuci poslusanja najnize vrste i zamarajuci se mnogo on ne zanemarivase ni poetove ni bdenja nego znajuci kolika je korist od njih on ih svom snagom upraznjavase Medjutim starac da bi slomio njegovu volju cesto mu narecivase da cini suprotne stvari primoravase ga da jede i da spava To silno zaloscase Simeona ali on ipak podnosase te raznovrsne vezbe jer u svojoj bozanskoj mudrosti starac ga cas navodjase da iskusi ponizenja i zamor cas da dozivi pocast i odmor te mu tako s obe strane osiguravase nagradu suproteci se njegovoj volji

Vrag videci Simeona gde se brzo popeo na toliku visinu vrlina skrgutase zubima

protiv njega i pokusavase na sve moguce nacine da ga iskusa Ali ognjeni stub molitve starceve bejase Simeonu mocna zastita Da bi se obelodanilo kako je sila djavolova zla potpuno nemocna djavolu bi dopusteno da nesto malo napadne slabost Simeonovu I vrag to ucini za vreme Simeonova spavanja pristupi Simeonu u snu ubaci mu camotinju u dusu pomracenje u glavu i izazva tromost u celom telu tako da Simeon misljase da je

4

od nogu do glave obucen u neku tesku vrecu te ne mogase ni stajati ni glavu pomaci ni usta otvoriti ili cuti pojanje u crkvi Znajuci da je to napad vraga nas junak mu protivstade trpljivoscu i oruzjem duha ne promeni mesto gde je obicno stajao za vreme bogosluzenja niti uopste popusti u molitvi Ne moguci podnositi trpeljivost i veliki otpor Simeonov pobedjeni vrag pobeze iz borbe na ovaj nacin jednom u pocetku jutrenja Simeon stojeci oseti kako se ona vreca povlaci od nogu i malo‐pomalo penje ka glavi dok se najzad sva ne izgubi u vazduhu kao neki gust oblak u vihoru i svetitelj se oseti lak tanan i sav duhovan Prepun neiskazane radosti on uzviknu tada s Davidom Ti skide s mene vrecu Gospode i opasa me veseljem (Ps 30 11) I od tada ojacan Bogom on vise nikad ne sedjase za vreme bogosluzenja nego ugledajuci se na svoga ucitelja on stajase za sve vreme

Posto demon camotinje bi tako pobedjen Simeona stadose napadati nocu demoni

straha kada se molio oni potresahu njegovu keliju pravljahu buku navodjahu strasilna prividjenja a kada je odlazio na spavanje oni se pojavljivahu kao crnci sipajuci na njega oganj iz svojih ociju i usta i duvajuci mu zar u lice i u isto vreme ispunjujuci sobom svu keliju ponekad se oni pojavljivahu sa plamenim oruzjem urlajuci bojne poklice i zapaljujuci zemlju gde je lezao i zidove I dok oni tako cinjahu svoje on je pri svakom njihovom napadu ustajao na molitvu nasto su se oni uvek davali u bekstvo

Zatim demoni pribegose drugoj vrsti borbe protiv Simeona i to oni najsilovitiji

medju njima ‐ demoni bluda koji ne znaju za odmor Oni pocese svake noci dva ili tri puta napadati Simeona pomocu svojih sanjarija da bi makar ranili srce njegovo slascu telesne pozude Ali Simeon bese dobio od Boga takvu blagodat da i u snu bese sav budan ili bolje reci on im onda bolje odolevase nego na javi

Pobedjeni i na ovome popristu demoni se ne usudjuju vise da napadaju Simeona

na ovaj nacin Ali ludi od besa oni se lacaju oruzja zavisti naoruzavaju njome i dizu protiv Simeona one najnemarnije medju bratijom pa cak i igumana Petra Medjutim hrabri borac Hristov obucen u oklop i slem Svetoga Duha ne objasnjava se sa svojim klevetnicima izbegava sve ne mrzeci nikoga i kao cedo Hristovo savrsenih osecanja on hita da se odmori u duhovnom zagrljaju svoga duhovnog bozanskog oca njemu ispoveda pomisli svoje otkriva mu svu dusu i od njega se sav naoruzan vraca u borbu protiv demona Za vreme bogosluzenja on stoji kao stub ne tumarajuci ocima svaki dan lije potoke suza ni najmanje se ne obaziruci na prisutne Medju monasima koji to vide jedni se raduju hvaleci Boga ‐ to su oni najpobozniji drugi pak ne mogu da ga podnesu jer u njemu vide osudu svoje nemarnosti Ovim monasima iz manastira pridruzuju se neki mirjani iz sveta svi oni zele da ometu Simeona u njegovom vrlinskom zivljenju sa ciljem ili da ga rashlade u poboznosti i odvoje od njegovog duhovnog oca i tako izjednace sa sobom po zivotu ili da ga iz manastira oteraju u svet koga se on svim bicem bio odrekao

5

U tom smeru oni upotrebljavaju sve i laskanja i pretnje i pohvale i pokude i klevete i obecanja eda bi pokolebali pobeditelja demona i ostvarili svoju nameru

Kako se prema svemu tome odnosi hrabri i mudri borac Hristov Potpuno

ravnodusno njega niti laskanja zaslepljuju niti pretnje zaplasuju niti pohvale opsenjuju niti pokude oneraspolozuju niti klevete razgnevljuju niti obecanja primamljuju Pri tome njemu je od ogromne koristi njegov bozanstveni duhovni otac Svojim bogomudrim savetima on mu silno ojacava sokoli i celici dusu te je on nepokolebljivo istrajan u svojim duhovnim borbama Divni starac govorio je svome duhovnom sinu ʺCedo moje junacki podnosi iskusenja koja ti demoni priredjuju To je proveravanje nasih vrlina Jer znaj dobro uzalud nam je junacki se muciti u borbama za vrline postiti bdeti i upraznjavati svaku drugu vrstu podviga sve nam je to uzalud ako se ne borimo da dusu svoju nacinimo bezazlenom prostom neradoznalom smirenom krotkom blagom Jer jedino u takvoj dusi siri se dise i obitava kao u nekom vrlo prijatnom obitalistu blagodat Svetoga Duha nema drugog nacina videti je ili primiti jeʺ

Na ove reci premudri Simeon u svojoj plamenoj zelji da primi blagodat Svetoga

Duha pada nicice i grli svete noge starcu moleci ga svesrdno i preklinjuci da ga molitvama svojim udostoji primiti ovu blagodat a ne da je on ocekuje od svojih sopstvenih dela i trudova Dirnut ovim zalostivi otac govori svome uceniku koji lezi nicice ʺUstani cedo i ja sam covek ali uzdajuci se u covekoljublje Bozje kazem ti da ce ti Bog dati dvostruko vecu blagodat nego meniʺ ‐ Ova rec zapanji Simeona no on je primi sa verom bez ikakvog dvoumljenja i ustade ociju punih suza Starac ga zagrli i otpusti s mirom a bese tada oko devet sati uvece

No tek sto se Simeon vrati u svoju keliju iznenada sinu svetlost s neba obasja ga

kao munja i pronikavsi mu um ‐ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ ‐ i zahvativsi ga celog ispuni ga neke preslatke radosti Ovo jos vise okrili dusu njegovu prema ljubavi Bozjoj i on zapaljena duha i skrusena srca pripade Bogu sa ispovescu i zahvalnoscu i dok on tako nicice lezase i plakase gle on vide u duhu‐ νοερως ‐gde ga jedan lucezarni oblak pokri celoga i sav bese za njegovu dusu radost i sladost i ispunjavase je blagodacu Bozjom svodeci ninasta zemljanu jakost telesnog umovanja

Od tada hristoceznjivi Simeon uveca svoju veru u svog duhovnog oca i svoju zedj

za napredovanjem To vidjenje ucini te mu srce postade izvor nepresusnog umilenja Odonda mu bi data takva rec mudrosti i znanja da se svi cudjahu i pitahu Otkuda ovome takva mudrost i znanje ‐ Pored toga svi behu zapanjeni njegovim smirenjem i postojanim umilenjem jer njegovo zestoko podvizavanje ucini te on brzo uzice na takvu visinu da nadvisi cak i one koji behu godine i godine proveli u podvizima vrline

6

Medjutim opadaci gledajuci Simeonovo napredovanje u vrlinama i u veri prema duhovnom ocu ne prodje mnogo vremena a oni otidose igumanu i veoma raspirise zar gnjeva njegova na Simeona I on prizva k sebi blagorodnog Simeona i pokusa nesto obecanjima a nesto pretnjama da ga odvoji od njegovog ucitelja i privuce sebi Jer iguman zaboravivsi na svoju duznost bese surevnjiv na uzvisenog starca Ali kada vide Simeonovu cvrstu odlucnost i nepokolebljivu veru prema starcu on pobedjen silinom i mudroscu Simeonovih reci odmah izdade naredjenje i blazeni Simeon bi isteran iz manastira

Videci zavist igumana i ostalih veliki duhovni otac Simeon Bogobojazljivi uze

svoga ucenika odvede ga igumanu obliznjeg manastira svetog Mamanta znamenitom Antoniju cuvenom po vrlinama i poveri mu Simeona kao riznicu dobara Ali necastivi ne hte mirovati nego i tada podize protivu hristoceznjivog Simeona njegovog oca po telu i neke clanove Senata oni radjahu da Simeona vrate u svet No hrabri junak Hristov ostade cvrst i nepokolebljiv sav goreci ljubavlju prema Bogu Tada on uputi svome ocu po telu reci koje je trebalo da ovaj uputi svome sinu porucujuci mu i savetujuci mu da nista ne treba pretpostaviti ljubavi Hristovoj

Medjutim duhovni otac kao dobri pastir cesto posecivase svoga ucenika I videci

ga kako sav gori bozanskom ljubavlju i sagoreva od zelje za svetom rizom on ga postrize i obuce u odecu radosti Od tada Simeon plameno zudeci za vrlinom dade se na jos vece podvige od predjasnjih Najvise se posvecuje molitvi bezmolviju = ήόυχία ‐ poboznom tihovanju i izucavanju Svetoga Pisma i sjedinjuje se sa Bogom savrsenije u svetlosti sozercanja ‐ έν φωτί νεωρίας za koga je ziveo i pre svoga posvecenja i koji ga je obasjavao jos od kolevke

Evo svakodnevni nacin zivota ovog coveka krajnje cistote pricescivao se svaki dan

zivotvornog Tela i skupocene Krvi Gospoda Hrista i jeo jedivo zelje i semenje tako je radio cele sedmice nedeljom pak i praznikom posto bi se pricestio on je sa ostalom bratijom obedovao u trapezi oborenih ociju i uvek pun umilenja Zatim je odlazio u svoju keliju zakljucavao vrata i stajao na molitvi Posle toga je citao malo pa se onda kratko odmarao legnuvsi na zemlju jer on nije imao ni kreveta ni pokrivaca niti ikakvu drugu ugodnost za telo sva njegova postelja bese ‐ asura prekrivena ovcijom kozom Ali ni tu postelju on nije koristio svake noci jer nedeljom i o vecim praznicima njegova ga kelija nije videla da spava od vecera do jutra on je provodio u bdenju i cim bi granulo sunce on bi opet stao na molitvu kupajuci se u vrelim suzama Jer on nista nije pretpostavljao razgovoru sa Bogom On se takodje mnogo starao da nijedna prazna rec ne izadje iz usta njegovih jer je dobro znao da prekrsaj jedne zapovesti Hristove cak i najmanje naizgled pretstavlja ne malu opasnost za dusu u onom svetu Svakoga dana on je ognjene duse prohodio zapovesti Hristove sav paznja sav ispunjen toplinom Duha Svetoga on je revnosno pravio u dusi svojoj sace vrlina i punio ga medom vrlina Okupan suzama i sav

7

kao plamen od molitve on je citao katizme zatim Sveto Pismo i Zitija svetih Posle toga lacao se rucnog rada prepisivao svestene knjige Na zvuk klepala odmah je odlazio u crkvu i pazljivo pratio bogosluzenje za vreme svete liturgije on je sa suzama sav goreci bozanskim ognjem pristupao Svetim Tajnama i pricescivao se Po zavrsetku svete liturgije on se vracao u svoju keliju i prihvatao se svog mrsavog obroka Zatim se molio i izucavao Sveto Pismo sve tako do ponoci onda bi prilegao da se malo odmori i u jedan sat posle ponoci on je na zvuk klepala ustajao i odlazio na jutarnje slavoslovljenje Boga sa ostalom bratijom Po zavrsetku jutarnjeg bogosluzenja on se vracjao u svoju keliju i opet predavao svojim svetim podvizima ‐ Takav je bio tok podviznickih borbi cudesnoga Simeona preko celog dana i noci

Za vreme Svete Cetrdesetnice on nista nije jeo u toku svake sedmice sem subotom

i nedeljom U ova dva dana on je odlazio za opstu trapezu i jeo nesto semenja i kuvanog zelja Nikada nije spavao lezedji no kada bi osetio veliki zamor svoje prirode on bi naslonio glavu na ruke i tako sedeci otspavao najvise jedan sat ‐ Takvi behu uvodni i sredisnji podvizi blazenog Simeona

Nakon dve godine hristoceznjivi Simeon postize toliko duhovno savrsenstvo i blagodat Svetoga Duha toliko ga prosveti i obogomudri da on stade proiznositi divne govore u crkvi A njegov duhovni otac videci da je Simeon dostigao ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ (Ef 4 13) mudro smisli da ga rukopolozi za jereja te tako svecu postavi na svetnjak da bi svetlila svima u Crkvi Hristovoj No utom ubrzo umre iguman manastira svetog Mamanta Patrijarh Nikola Hrisoverg i bratija manastirska izabrase blazenog Simeona za igumana I on bi rukopolozen za jereja i postavljen za igumana Ali ne bez pohvalnog odupiranja sa njegove strane smireni Simeon sa placem odbijase i svestenicki cin i igumanstvo iskreno smatrajuci sebe nedostojnim i jednoga i drugoga Za vreme pak rukopolozenja kada Simeon klecase i arhijerej citase molitvu nad njegovom glavom hristoljubivi Simeon vide gde Duh Sveti kao ogromna svetlost prosta i bezoblicna sidje na njega i pokri njegovu svestenu glavu Tu istu svetlost on je vidjao svake svete liturgije u toku cetrdeset osam godina svoga svestenikovanja gde silazi na zrtvu koju on prinosi Bogu O tome je on sam govorio i pisao pripisujuci to iz pojmljive svestene smernosti nekom drugom licu

Stoga cesto puta pitan kakav treba da je svestenik on je skruseno i sa suzama odgovarao ʺAvaj meni braco sto me pitate o tome Strasna je to stvar strasna cak i misliti Ja ni u kom pogledu nisam dostojan biti svestenik kada mislim na strahotu svestenickog zvanja No iako sam nesumnjivo nistavan ipak znam kakav treba da je svestenik on treba da je prvo cist ne samo telom nego mnogo vecma dusom Ali to nije dosta on treba da je bez ikakve senke greha ‐ πάόης αμαρτίας αμέτοχος‐ smiren po ponasanju skrusen po srcu Kada sluzi pred svetim prestolom on treba umom ‐ νοερώς ‐ da gleda Boga a culima ‐ αισθητώς ‐ predlozene Darove i treba u srcu svom da ima

8

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

moram izvrsiti jedan carev nalog i otputovati u moj zavicaj Tamo cu pokupiti svu svoju imovinu i po povratku predati je svu u ruke tvoje svetosti a sa njom i sebe sama

Posle toga mladi Simeon otputova hitno u svoj zavicaj Posto bese vreme Velikog posta on se sav predade borbama za vrlinu Kako blizu kuce njegovih roditelja bese crkva i kraj nje jedna mala kelija on se nastani u njoj i provodjase i dane i noci u molitvi i u citanju Svetog Pisma i svetih knjiga Rado je citao i Lestvicu svetog Jovana Lestvicnika koju nadje u knjiznici svoga roditelja Jednom on u Lestvici procita ove redove ʺNeosetljivost je umrtvljenje duse i smrt uma pre smrti telaʺ ‐ U ovim recima on nadje lek koji je trazio stoga se stade moliti medj grobovima bdeci i likove mrtvaca slikajuci u srcu svom i neprekidno vodjase unutrasnji rat pojacavajuci svoje postove i svoja bdenja i baveci se razmisljanjem o smrti i o sudu

Jedne noci kada se Simeon moljase u jednom kutu crkve kraj jednog sanduka punog mrtvackih kostiju a vrata crkve behu po obicaju zatvorena naidje mnostvo demona i nadadose tako strasnu piku da je Simeonu izgledalo kako razvaljuju vrata i traze njega da uhvate Zahvacen velikim strahom on podize ruke k nebu prizivajuci otuda Bozju pomoc A kada zli dusi videse njega gde satima tako nepokretan stoji na molitvi oni se pobedjeni povukose No ruke se Simeonu od tolikog napora behu tako strahovito ukocile da ih je on sa velikom mukom i uz velike bolove jedva savio i spustio Zatim videvsi da su vrata zatvorena on bi zaprepascen Od tada on zadobi veliku hrabrost protiv demona i niusta ne smatrase njihove napade uveren da oni nikakvu moc nemaju protiv nas sem ako nismo ostavljeni od Boga

Tako ziveci mladi Simeon odbaci svaku zivotnu brigu i bavljase se samo molitvom i citanjem A kad bi ponekad naislo na njega uninije camotinja on bi odlazio na groblje i sevsi kraj nekog groba on bi u mislima razgovarao sa sahranjenim mrtvacima nekad bi tugovao a nekad jaukao i suze lio Takve i slicne stvari radeci on se dovijao da pokrivalo neosetljivosti skine sa srca svog Takva bese od pocetka borba cudesnoga Simeona takvo bese njegovo vojevanje jos kao mirjanina Blagodat Bozja tako delase u njemu da posmatranje mrtvaca upecatljavase u njegovom umu kao neku sliku naslikanu na zidu Ne samo to nego se i sva osecanja njegova izmenise te stoga on lice svakog coveka i svaku drazesnu lepotu i svako zivo bice gledase stvarno kao mrtve kao mrtvace

Kada dodje vreme da krene natrag u Carigrad Simeon se stade pripremati za put

A otac ga sa suzama moljase da ostane kod njega I govorase Cedo moje ne ostavljaj me u starosti mojoj preklinjem te Ti vidis da se kraj dana mojih blizi Kada telo moje budes spustio u grob onda idi putem koji si izabrao Ti znas da si mi ti jedina potpora starosti moje i uteha duse moje lisiti se tebe to je smrt za mene ‐ Govoreci to otac se kupase u suzama Ali sin dusom iznad zakona nalozenih prirodom pretpostavljajuci Nebeskog Oca zemaljskom ocu odgovori Meni je nemoguce oce vise ostati u svetu ni za najkrace

3

vreme jer mi ne znamo sta ce nam doneti sutrasnji dan i pretpostaviti ista sluzenju Gospodu za mene je rizicno i opasno

Rekavsi to on se pismeno odrece roditeljskog nasledja uze samo ono sto je bilo

njegovo uzjaha konja i sa svojim slugama zurno krenu put Carigrada nosen plamenom ljubavlju prema Nebeskom Ocu Posle putovanja od osam dana on stize u Carigrad i ode pravo k svome bozanskom starcu pade pred noge njegove kao pred noge samoga Gospoda Hrista i predade mu svu svoju imovinu Videci njegovu duboku smirenost i veru starac odmah oslobodi svoga ucenika zemaljskih briga razdavsi siromasima svu njegovu imovinu Onda ga odvede u manastir predvidjajuci kao providac iskusenja koja su ga imala snaci zbog svog iskusenika Davsi manastiru dve litre zlata starac ga privede igumanu Petru a iguman ga opet poveri ovom izvrsnom duhovnom ocu ‐ Simeonu Bogobojazljivom

Primivsi od igumana novog iskusenika prepodobni starac mu odredi da stanuje

ispod stepenica u jednoj maloj i uskoj kao grob kelijici Tu se mladi Simeon predade visim trudovima u vezbanju vrlina pod rukovodstvom iskusnog starca koji ga upucivase u pravila ove umetnosti I rece mu mudri nastavnik Cedo ako hoces da se spases i izbegnes zamke Necastivoga radi na sebi ne razgovaraj za vreme bogosluzenja ne hodaj od kelije do kelije nego budi tudj i stidljiv prema celome svetu razmisljajuci o svojim gresima i njihovim vecnim kaznama cuvaj um svoj da ne luta tamo‐amo Budes li se drzao toga obresces veliku korist

Simeon saslusa ove reci kao da dolaze iz Bozjih usta i drzase ih se neotstupno A

njegov duhovni otac rukovodilac zeleci da mu osigura najlepse vence nalagase mu da vrsi najniza poslusanja Simeon pak jednom zasvagda potcinivsi sebe starcu bese gotov da sa radoscu i usrdnoscu poslusa starca ako bi mu ovaj naredio da se baci u usijanu pec ili u dubinu morsku Izvrsujuci poslusanja najnize vrste i zamarajuci se mnogo on ne zanemarivase ni poetove ni bdenja nego znajuci kolika je korist od njih on ih svom snagom upraznjavase Medjutim starac da bi slomio njegovu volju cesto mu narecivase da cini suprotne stvari primoravase ga da jede i da spava To silno zaloscase Simeona ali on ipak podnosase te raznovrsne vezbe jer u svojoj bozanskoj mudrosti starac ga cas navodjase da iskusi ponizenja i zamor cas da dozivi pocast i odmor te mu tako s obe strane osiguravase nagradu suproteci se njegovoj volji

Vrag videci Simeona gde se brzo popeo na toliku visinu vrlina skrgutase zubima

protiv njega i pokusavase na sve moguce nacine da ga iskusa Ali ognjeni stub molitve starceve bejase Simeonu mocna zastita Da bi se obelodanilo kako je sila djavolova zla potpuno nemocna djavolu bi dopusteno da nesto malo napadne slabost Simeonovu I vrag to ucini za vreme Simeonova spavanja pristupi Simeonu u snu ubaci mu camotinju u dusu pomracenje u glavu i izazva tromost u celom telu tako da Simeon misljase da je

4

od nogu do glave obucen u neku tesku vrecu te ne mogase ni stajati ni glavu pomaci ni usta otvoriti ili cuti pojanje u crkvi Znajuci da je to napad vraga nas junak mu protivstade trpljivoscu i oruzjem duha ne promeni mesto gde je obicno stajao za vreme bogosluzenja niti uopste popusti u molitvi Ne moguci podnositi trpeljivost i veliki otpor Simeonov pobedjeni vrag pobeze iz borbe na ovaj nacin jednom u pocetku jutrenja Simeon stojeci oseti kako se ona vreca povlaci od nogu i malo‐pomalo penje ka glavi dok se najzad sva ne izgubi u vazduhu kao neki gust oblak u vihoru i svetitelj se oseti lak tanan i sav duhovan Prepun neiskazane radosti on uzviknu tada s Davidom Ti skide s mene vrecu Gospode i opasa me veseljem (Ps 30 11) I od tada ojacan Bogom on vise nikad ne sedjase za vreme bogosluzenja nego ugledajuci se na svoga ucitelja on stajase za sve vreme

Posto demon camotinje bi tako pobedjen Simeona stadose napadati nocu demoni

straha kada se molio oni potresahu njegovu keliju pravljahu buku navodjahu strasilna prividjenja a kada je odlazio na spavanje oni se pojavljivahu kao crnci sipajuci na njega oganj iz svojih ociju i usta i duvajuci mu zar u lice i u isto vreme ispunjujuci sobom svu keliju ponekad se oni pojavljivahu sa plamenim oruzjem urlajuci bojne poklice i zapaljujuci zemlju gde je lezao i zidove I dok oni tako cinjahu svoje on je pri svakom njihovom napadu ustajao na molitvu nasto su se oni uvek davali u bekstvo

Zatim demoni pribegose drugoj vrsti borbe protiv Simeona i to oni najsilovitiji

medju njima ‐ demoni bluda koji ne znaju za odmor Oni pocese svake noci dva ili tri puta napadati Simeona pomocu svojih sanjarija da bi makar ranili srce njegovo slascu telesne pozude Ali Simeon bese dobio od Boga takvu blagodat da i u snu bese sav budan ili bolje reci on im onda bolje odolevase nego na javi

Pobedjeni i na ovome popristu demoni se ne usudjuju vise da napadaju Simeona

na ovaj nacin Ali ludi od besa oni se lacaju oruzja zavisti naoruzavaju njome i dizu protiv Simeona one najnemarnije medju bratijom pa cak i igumana Petra Medjutim hrabri borac Hristov obucen u oklop i slem Svetoga Duha ne objasnjava se sa svojim klevetnicima izbegava sve ne mrzeci nikoga i kao cedo Hristovo savrsenih osecanja on hita da se odmori u duhovnom zagrljaju svoga duhovnog bozanskog oca njemu ispoveda pomisli svoje otkriva mu svu dusu i od njega se sav naoruzan vraca u borbu protiv demona Za vreme bogosluzenja on stoji kao stub ne tumarajuci ocima svaki dan lije potoke suza ni najmanje se ne obaziruci na prisutne Medju monasima koji to vide jedni se raduju hvaleci Boga ‐ to su oni najpobozniji drugi pak ne mogu da ga podnesu jer u njemu vide osudu svoje nemarnosti Ovim monasima iz manastira pridruzuju se neki mirjani iz sveta svi oni zele da ometu Simeona u njegovom vrlinskom zivljenju sa ciljem ili da ga rashlade u poboznosti i odvoje od njegovog duhovnog oca i tako izjednace sa sobom po zivotu ili da ga iz manastira oteraju u svet koga se on svim bicem bio odrekao

5

U tom smeru oni upotrebljavaju sve i laskanja i pretnje i pohvale i pokude i klevete i obecanja eda bi pokolebali pobeditelja demona i ostvarili svoju nameru

Kako se prema svemu tome odnosi hrabri i mudri borac Hristov Potpuno

ravnodusno njega niti laskanja zaslepljuju niti pretnje zaplasuju niti pohvale opsenjuju niti pokude oneraspolozuju niti klevete razgnevljuju niti obecanja primamljuju Pri tome njemu je od ogromne koristi njegov bozanstveni duhovni otac Svojim bogomudrim savetima on mu silno ojacava sokoli i celici dusu te je on nepokolebljivo istrajan u svojim duhovnim borbama Divni starac govorio je svome duhovnom sinu ʺCedo moje junacki podnosi iskusenja koja ti demoni priredjuju To je proveravanje nasih vrlina Jer znaj dobro uzalud nam je junacki se muciti u borbama za vrline postiti bdeti i upraznjavati svaku drugu vrstu podviga sve nam je to uzalud ako se ne borimo da dusu svoju nacinimo bezazlenom prostom neradoznalom smirenom krotkom blagom Jer jedino u takvoj dusi siri se dise i obitava kao u nekom vrlo prijatnom obitalistu blagodat Svetoga Duha nema drugog nacina videti je ili primiti jeʺ

Na ove reci premudri Simeon u svojoj plamenoj zelji da primi blagodat Svetoga

Duha pada nicice i grli svete noge starcu moleci ga svesrdno i preklinjuci da ga molitvama svojim udostoji primiti ovu blagodat a ne da je on ocekuje od svojih sopstvenih dela i trudova Dirnut ovim zalostivi otac govori svome uceniku koji lezi nicice ʺUstani cedo i ja sam covek ali uzdajuci se u covekoljublje Bozje kazem ti da ce ti Bog dati dvostruko vecu blagodat nego meniʺ ‐ Ova rec zapanji Simeona no on je primi sa verom bez ikakvog dvoumljenja i ustade ociju punih suza Starac ga zagrli i otpusti s mirom a bese tada oko devet sati uvece

No tek sto se Simeon vrati u svoju keliju iznenada sinu svetlost s neba obasja ga

kao munja i pronikavsi mu um ‐ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ ‐ i zahvativsi ga celog ispuni ga neke preslatke radosti Ovo jos vise okrili dusu njegovu prema ljubavi Bozjoj i on zapaljena duha i skrusena srca pripade Bogu sa ispovescu i zahvalnoscu i dok on tako nicice lezase i plakase gle on vide u duhu‐ νοερως ‐gde ga jedan lucezarni oblak pokri celoga i sav bese za njegovu dusu radost i sladost i ispunjavase je blagodacu Bozjom svodeci ninasta zemljanu jakost telesnog umovanja

Od tada hristoceznjivi Simeon uveca svoju veru u svog duhovnog oca i svoju zedj

za napredovanjem To vidjenje ucini te mu srce postade izvor nepresusnog umilenja Odonda mu bi data takva rec mudrosti i znanja da se svi cudjahu i pitahu Otkuda ovome takva mudrost i znanje ‐ Pored toga svi behu zapanjeni njegovim smirenjem i postojanim umilenjem jer njegovo zestoko podvizavanje ucini te on brzo uzice na takvu visinu da nadvisi cak i one koji behu godine i godine proveli u podvizima vrline

6

Medjutim opadaci gledajuci Simeonovo napredovanje u vrlinama i u veri prema duhovnom ocu ne prodje mnogo vremena a oni otidose igumanu i veoma raspirise zar gnjeva njegova na Simeona I on prizva k sebi blagorodnog Simeona i pokusa nesto obecanjima a nesto pretnjama da ga odvoji od njegovog ucitelja i privuce sebi Jer iguman zaboravivsi na svoju duznost bese surevnjiv na uzvisenog starca Ali kada vide Simeonovu cvrstu odlucnost i nepokolebljivu veru prema starcu on pobedjen silinom i mudroscu Simeonovih reci odmah izdade naredjenje i blazeni Simeon bi isteran iz manastira

Videci zavist igumana i ostalih veliki duhovni otac Simeon Bogobojazljivi uze

svoga ucenika odvede ga igumanu obliznjeg manastira svetog Mamanta znamenitom Antoniju cuvenom po vrlinama i poveri mu Simeona kao riznicu dobara Ali necastivi ne hte mirovati nego i tada podize protivu hristoceznjivog Simeona njegovog oca po telu i neke clanove Senata oni radjahu da Simeona vrate u svet No hrabri junak Hristov ostade cvrst i nepokolebljiv sav goreci ljubavlju prema Bogu Tada on uputi svome ocu po telu reci koje je trebalo da ovaj uputi svome sinu porucujuci mu i savetujuci mu da nista ne treba pretpostaviti ljubavi Hristovoj

Medjutim duhovni otac kao dobri pastir cesto posecivase svoga ucenika I videci

ga kako sav gori bozanskom ljubavlju i sagoreva od zelje za svetom rizom on ga postrize i obuce u odecu radosti Od tada Simeon plameno zudeci za vrlinom dade se na jos vece podvige od predjasnjih Najvise se posvecuje molitvi bezmolviju = ήόυχία ‐ poboznom tihovanju i izucavanju Svetoga Pisma i sjedinjuje se sa Bogom savrsenije u svetlosti sozercanja ‐ έν φωτί νεωρίας za koga je ziveo i pre svoga posvecenja i koji ga je obasjavao jos od kolevke

Evo svakodnevni nacin zivota ovog coveka krajnje cistote pricescivao se svaki dan

zivotvornog Tela i skupocene Krvi Gospoda Hrista i jeo jedivo zelje i semenje tako je radio cele sedmice nedeljom pak i praznikom posto bi se pricestio on je sa ostalom bratijom obedovao u trapezi oborenih ociju i uvek pun umilenja Zatim je odlazio u svoju keliju zakljucavao vrata i stajao na molitvi Posle toga je citao malo pa se onda kratko odmarao legnuvsi na zemlju jer on nije imao ni kreveta ni pokrivaca niti ikakvu drugu ugodnost za telo sva njegova postelja bese ‐ asura prekrivena ovcijom kozom Ali ni tu postelju on nije koristio svake noci jer nedeljom i o vecim praznicima njegova ga kelija nije videla da spava od vecera do jutra on je provodio u bdenju i cim bi granulo sunce on bi opet stao na molitvu kupajuci se u vrelim suzama Jer on nista nije pretpostavljao razgovoru sa Bogom On se takodje mnogo starao da nijedna prazna rec ne izadje iz usta njegovih jer je dobro znao da prekrsaj jedne zapovesti Hristove cak i najmanje naizgled pretstavlja ne malu opasnost za dusu u onom svetu Svakoga dana on je ognjene duse prohodio zapovesti Hristove sav paznja sav ispunjen toplinom Duha Svetoga on je revnosno pravio u dusi svojoj sace vrlina i punio ga medom vrlina Okupan suzama i sav

7

kao plamen od molitve on je citao katizme zatim Sveto Pismo i Zitija svetih Posle toga lacao se rucnog rada prepisivao svestene knjige Na zvuk klepala odmah je odlazio u crkvu i pazljivo pratio bogosluzenje za vreme svete liturgije on je sa suzama sav goreci bozanskim ognjem pristupao Svetim Tajnama i pricescivao se Po zavrsetku svete liturgije on se vracao u svoju keliju i prihvatao se svog mrsavog obroka Zatim se molio i izucavao Sveto Pismo sve tako do ponoci onda bi prilegao da se malo odmori i u jedan sat posle ponoci on je na zvuk klepala ustajao i odlazio na jutarnje slavoslovljenje Boga sa ostalom bratijom Po zavrsetku jutarnjeg bogosluzenja on se vracjao u svoju keliju i opet predavao svojim svetim podvizima ‐ Takav je bio tok podviznickih borbi cudesnoga Simeona preko celog dana i noci

Za vreme Svete Cetrdesetnice on nista nije jeo u toku svake sedmice sem subotom

i nedeljom U ova dva dana on je odlazio za opstu trapezu i jeo nesto semenja i kuvanog zelja Nikada nije spavao lezedji no kada bi osetio veliki zamor svoje prirode on bi naslonio glavu na ruke i tako sedeci otspavao najvise jedan sat ‐ Takvi behu uvodni i sredisnji podvizi blazenog Simeona

Nakon dve godine hristoceznjivi Simeon postize toliko duhovno savrsenstvo i blagodat Svetoga Duha toliko ga prosveti i obogomudri da on stade proiznositi divne govore u crkvi A njegov duhovni otac videci da je Simeon dostigao ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ (Ef 4 13) mudro smisli da ga rukopolozi za jereja te tako svecu postavi na svetnjak da bi svetlila svima u Crkvi Hristovoj No utom ubrzo umre iguman manastira svetog Mamanta Patrijarh Nikola Hrisoverg i bratija manastirska izabrase blazenog Simeona za igumana I on bi rukopolozen za jereja i postavljen za igumana Ali ne bez pohvalnog odupiranja sa njegove strane smireni Simeon sa placem odbijase i svestenicki cin i igumanstvo iskreno smatrajuci sebe nedostojnim i jednoga i drugoga Za vreme pak rukopolozenja kada Simeon klecase i arhijerej citase molitvu nad njegovom glavom hristoljubivi Simeon vide gde Duh Sveti kao ogromna svetlost prosta i bezoblicna sidje na njega i pokri njegovu svestenu glavu Tu istu svetlost on je vidjao svake svete liturgije u toku cetrdeset osam godina svoga svestenikovanja gde silazi na zrtvu koju on prinosi Bogu O tome je on sam govorio i pisao pripisujuci to iz pojmljive svestene smernosti nekom drugom licu

Stoga cesto puta pitan kakav treba da je svestenik on je skruseno i sa suzama odgovarao ʺAvaj meni braco sto me pitate o tome Strasna je to stvar strasna cak i misliti Ja ni u kom pogledu nisam dostojan biti svestenik kada mislim na strahotu svestenickog zvanja No iako sam nesumnjivo nistavan ipak znam kakav treba da je svestenik on treba da je prvo cist ne samo telom nego mnogo vecma dusom Ali to nije dosta on treba da je bez ikakve senke greha ‐ πάόης αμαρτίας αμέτοχος‐ smiren po ponasanju skrusen po srcu Kada sluzi pred svetim prestolom on treba umom ‐ νοερώς ‐ da gleda Boga a culima ‐ αισθητώς ‐ predlozene Darove i treba u srcu svom da ima

8

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

vreme jer mi ne znamo sta ce nam doneti sutrasnji dan i pretpostaviti ista sluzenju Gospodu za mene je rizicno i opasno

Rekavsi to on se pismeno odrece roditeljskog nasledja uze samo ono sto je bilo

njegovo uzjaha konja i sa svojim slugama zurno krenu put Carigrada nosen plamenom ljubavlju prema Nebeskom Ocu Posle putovanja od osam dana on stize u Carigrad i ode pravo k svome bozanskom starcu pade pred noge njegove kao pred noge samoga Gospoda Hrista i predade mu svu svoju imovinu Videci njegovu duboku smirenost i veru starac odmah oslobodi svoga ucenika zemaljskih briga razdavsi siromasima svu njegovu imovinu Onda ga odvede u manastir predvidjajuci kao providac iskusenja koja su ga imala snaci zbog svog iskusenika Davsi manastiru dve litre zlata starac ga privede igumanu Petru a iguman ga opet poveri ovom izvrsnom duhovnom ocu ‐ Simeonu Bogobojazljivom

Primivsi od igumana novog iskusenika prepodobni starac mu odredi da stanuje

ispod stepenica u jednoj maloj i uskoj kao grob kelijici Tu se mladi Simeon predade visim trudovima u vezbanju vrlina pod rukovodstvom iskusnog starca koji ga upucivase u pravila ove umetnosti I rece mu mudri nastavnik Cedo ako hoces da se spases i izbegnes zamke Necastivoga radi na sebi ne razgovaraj za vreme bogosluzenja ne hodaj od kelije do kelije nego budi tudj i stidljiv prema celome svetu razmisljajuci o svojim gresima i njihovim vecnim kaznama cuvaj um svoj da ne luta tamo‐amo Budes li se drzao toga obresces veliku korist

Simeon saslusa ove reci kao da dolaze iz Bozjih usta i drzase ih se neotstupno A

njegov duhovni otac rukovodilac zeleci da mu osigura najlepse vence nalagase mu da vrsi najniza poslusanja Simeon pak jednom zasvagda potcinivsi sebe starcu bese gotov da sa radoscu i usrdnoscu poslusa starca ako bi mu ovaj naredio da se baci u usijanu pec ili u dubinu morsku Izvrsujuci poslusanja najnize vrste i zamarajuci se mnogo on ne zanemarivase ni poetove ni bdenja nego znajuci kolika je korist od njih on ih svom snagom upraznjavase Medjutim starac da bi slomio njegovu volju cesto mu narecivase da cini suprotne stvari primoravase ga da jede i da spava To silno zaloscase Simeona ali on ipak podnosase te raznovrsne vezbe jer u svojoj bozanskoj mudrosti starac ga cas navodjase da iskusi ponizenja i zamor cas da dozivi pocast i odmor te mu tako s obe strane osiguravase nagradu suproteci se njegovoj volji

Vrag videci Simeona gde se brzo popeo na toliku visinu vrlina skrgutase zubima

protiv njega i pokusavase na sve moguce nacine da ga iskusa Ali ognjeni stub molitve starceve bejase Simeonu mocna zastita Da bi se obelodanilo kako je sila djavolova zla potpuno nemocna djavolu bi dopusteno da nesto malo napadne slabost Simeonovu I vrag to ucini za vreme Simeonova spavanja pristupi Simeonu u snu ubaci mu camotinju u dusu pomracenje u glavu i izazva tromost u celom telu tako da Simeon misljase da je

4

od nogu do glave obucen u neku tesku vrecu te ne mogase ni stajati ni glavu pomaci ni usta otvoriti ili cuti pojanje u crkvi Znajuci da je to napad vraga nas junak mu protivstade trpljivoscu i oruzjem duha ne promeni mesto gde je obicno stajao za vreme bogosluzenja niti uopste popusti u molitvi Ne moguci podnositi trpeljivost i veliki otpor Simeonov pobedjeni vrag pobeze iz borbe na ovaj nacin jednom u pocetku jutrenja Simeon stojeci oseti kako se ona vreca povlaci od nogu i malo‐pomalo penje ka glavi dok se najzad sva ne izgubi u vazduhu kao neki gust oblak u vihoru i svetitelj se oseti lak tanan i sav duhovan Prepun neiskazane radosti on uzviknu tada s Davidom Ti skide s mene vrecu Gospode i opasa me veseljem (Ps 30 11) I od tada ojacan Bogom on vise nikad ne sedjase za vreme bogosluzenja nego ugledajuci se na svoga ucitelja on stajase za sve vreme

Posto demon camotinje bi tako pobedjen Simeona stadose napadati nocu demoni

straha kada se molio oni potresahu njegovu keliju pravljahu buku navodjahu strasilna prividjenja a kada je odlazio na spavanje oni se pojavljivahu kao crnci sipajuci na njega oganj iz svojih ociju i usta i duvajuci mu zar u lice i u isto vreme ispunjujuci sobom svu keliju ponekad se oni pojavljivahu sa plamenim oruzjem urlajuci bojne poklice i zapaljujuci zemlju gde je lezao i zidove I dok oni tako cinjahu svoje on je pri svakom njihovom napadu ustajao na molitvu nasto su se oni uvek davali u bekstvo

Zatim demoni pribegose drugoj vrsti borbe protiv Simeona i to oni najsilovitiji

medju njima ‐ demoni bluda koji ne znaju za odmor Oni pocese svake noci dva ili tri puta napadati Simeona pomocu svojih sanjarija da bi makar ranili srce njegovo slascu telesne pozude Ali Simeon bese dobio od Boga takvu blagodat da i u snu bese sav budan ili bolje reci on im onda bolje odolevase nego na javi

Pobedjeni i na ovome popristu demoni se ne usudjuju vise da napadaju Simeona

na ovaj nacin Ali ludi od besa oni se lacaju oruzja zavisti naoruzavaju njome i dizu protiv Simeona one najnemarnije medju bratijom pa cak i igumana Petra Medjutim hrabri borac Hristov obucen u oklop i slem Svetoga Duha ne objasnjava se sa svojim klevetnicima izbegava sve ne mrzeci nikoga i kao cedo Hristovo savrsenih osecanja on hita da se odmori u duhovnom zagrljaju svoga duhovnog bozanskog oca njemu ispoveda pomisli svoje otkriva mu svu dusu i od njega se sav naoruzan vraca u borbu protiv demona Za vreme bogosluzenja on stoji kao stub ne tumarajuci ocima svaki dan lije potoke suza ni najmanje se ne obaziruci na prisutne Medju monasima koji to vide jedni se raduju hvaleci Boga ‐ to su oni najpobozniji drugi pak ne mogu da ga podnesu jer u njemu vide osudu svoje nemarnosti Ovim monasima iz manastira pridruzuju se neki mirjani iz sveta svi oni zele da ometu Simeona u njegovom vrlinskom zivljenju sa ciljem ili da ga rashlade u poboznosti i odvoje od njegovog duhovnog oca i tako izjednace sa sobom po zivotu ili da ga iz manastira oteraju u svet koga se on svim bicem bio odrekao

5

U tom smeru oni upotrebljavaju sve i laskanja i pretnje i pohvale i pokude i klevete i obecanja eda bi pokolebali pobeditelja demona i ostvarili svoju nameru

Kako se prema svemu tome odnosi hrabri i mudri borac Hristov Potpuno

ravnodusno njega niti laskanja zaslepljuju niti pretnje zaplasuju niti pohvale opsenjuju niti pokude oneraspolozuju niti klevete razgnevljuju niti obecanja primamljuju Pri tome njemu je od ogromne koristi njegov bozanstveni duhovni otac Svojim bogomudrim savetima on mu silno ojacava sokoli i celici dusu te je on nepokolebljivo istrajan u svojim duhovnim borbama Divni starac govorio je svome duhovnom sinu ʺCedo moje junacki podnosi iskusenja koja ti demoni priredjuju To je proveravanje nasih vrlina Jer znaj dobro uzalud nam je junacki se muciti u borbama za vrline postiti bdeti i upraznjavati svaku drugu vrstu podviga sve nam je to uzalud ako se ne borimo da dusu svoju nacinimo bezazlenom prostom neradoznalom smirenom krotkom blagom Jer jedino u takvoj dusi siri se dise i obitava kao u nekom vrlo prijatnom obitalistu blagodat Svetoga Duha nema drugog nacina videti je ili primiti jeʺ

Na ove reci premudri Simeon u svojoj plamenoj zelji da primi blagodat Svetoga

Duha pada nicice i grli svete noge starcu moleci ga svesrdno i preklinjuci da ga molitvama svojim udostoji primiti ovu blagodat a ne da je on ocekuje od svojih sopstvenih dela i trudova Dirnut ovim zalostivi otac govori svome uceniku koji lezi nicice ʺUstani cedo i ja sam covek ali uzdajuci se u covekoljublje Bozje kazem ti da ce ti Bog dati dvostruko vecu blagodat nego meniʺ ‐ Ova rec zapanji Simeona no on je primi sa verom bez ikakvog dvoumljenja i ustade ociju punih suza Starac ga zagrli i otpusti s mirom a bese tada oko devet sati uvece

No tek sto se Simeon vrati u svoju keliju iznenada sinu svetlost s neba obasja ga

kao munja i pronikavsi mu um ‐ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ ‐ i zahvativsi ga celog ispuni ga neke preslatke radosti Ovo jos vise okrili dusu njegovu prema ljubavi Bozjoj i on zapaljena duha i skrusena srca pripade Bogu sa ispovescu i zahvalnoscu i dok on tako nicice lezase i plakase gle on vide u duhu‐ νοερως ‐gde ga jedan lucezarni oblak pokri celoga i sav bese za njegovu dusu radost i sladost i ispunjavase je blagodacu Bozjom svodeci ninasta zemljanu jakost telesnog umovanja

Od tada hristoceznjivi Simeon uveca svoju veru u svog duhovnog oca i svoju zedj

za napredovanjem To vidjenje ucini te mu srce postade izvor nepresusnog umilenja Odonda mu bi data takva rec mudrosti i znanja da se svi cudjahu i pitahu Otkuda ovome takva mudrost i znanje ‐ Pored toga svi behu zapanjeni njegovim smirenjem i postojanim umilenjem jer njegovo zestoko podvizavanje ucini te on brzo uzice na takvu visinu da nadvisi cak i one koji behu godine i godine proveli u podvizima vrline

6

Medjutim opadaci gledajuci Simeonovo napredovanje u vrlinama i u veri prema duhovnom ocu ne prodje mnogo vremena a oni otidose igumanu i veoma raspirise zar gnjeva njegova na Simeona I on prizva k sebi blagorodnog Simeona i pokusa nesto obecanjima a nesto pretnjama da ga odvoji od njegovog ucitelja i privuce sebi Jer iguman zaboravivsi na svoju duznost bese surevnjiv na uzvisenog starca Ali kada vide Simeonovu cvrstu odlucnost i nepokolebljivu veru prema starcu on pobedjen silinom i mudroscu Simeonovih reci odmah izdade naredjenje i blazeni Simeon bi isteran iz manastira

Videci zavist igumana i ostalih veliki duhovni otac Simeon Bogobojazljivi uze

svoga ucenika odvede ga igumanu obliznjeg manastira svetog Mamanta znamenitom Antoniju cuvenom po vrlinama i poveri mu Simeona kao riznicu dobara Ali necastivi ne hte mirovati nego i tada podize protivu hristoceznjivog Simeona njegovog oca po telu i neke clanove Senata oni radjahu da Simeona vrate u svet No hrabri junak Hristov ostade cvrst i nepokolebljiv sav goreci ljubavlju prema Bogu Tada on uputi svome ocu po telu reci koje je trebalo da ovaj uputi svome sinu porucujuci mu i savetujuci mu da nista ne treba pretpostaviti ljubavi Hristovoj

Medjutim duhovni otac kao dobri pastir cesto posecivase svoga ucenika I videci

ga kako sav gori bozanskom ljubavlju i sagoreva od zelje za svetom rizom on ga postrize i obuce u odecu radosti Od tada Simeon plameno zudeci za vrlinom dade se na jos vece podvige od predjasnjih Najvise se posvecuje molitvi bezmolviju = ήόυχία ‐ poboznom tihovanju i izucavanju Svetoga Pisma i sjedinjuje se sa Bogom savrsenije u svetlosti sozercanja ‐ έν φωτί νεωρίας za koga je ziveo i pre svoga posvecenja i koji ga je obasjavao jos od kolevke

Evo svakodnevni nacin zivota ovog coveka krajnje cistote pricescivao se svaki dan

zivotvornog Tela i skupocene Krvi Gospoda Hrista i jeo jedivo zelje i semenje tako je radio cele sedmice nedeljom pak i praznikom posto bi se pricestio on je sa ostalom bratijom obedovao u trapezi oborenih ociju i uvek pun umilenja Zatim je odlazio u svoju keliju zakljucavao vrata i stajao na molitvi Posle toga je citao malo pa se onda kratko odmarao legnuvsi na zemlju jer on nije imao ni kreveta ni pokrivaca niti ikakvu drugu ugodnost za telo sva njegova postelja bese ‐ asura prekrivena ovcijom kozom Ali ni tu postelju on nije koristio svake noci jer nedeljom i o vecim praznicima njegova ga kelija nije videla da spava od vecera do jutra on je provodio u bdenju i cim bi granulo sunce on bi opet stao na molitvu kupajuci se u vrelim suzama Jer on nista nije pretpostavljao razgovoru sa Bogom On se takodje mnogo starao da nijedna prazna rec ne izadje iz usta njegovih jer je dobro znao da prekrsaj jedne zapovesti Hristove cak i najmanje naizgled pretstavlja ne malu opasnost za dusu u onom svetu Svakoga dana on je ognjene duse prohodio zapovesti Hristove sav paznja sav ispunjen toplinom Duha Svetoga on je revnosno pravio u dusi svojoj sace vrlina i punio ga medom vrlina Okupan suzama i sav

7

kao plamen od molitve on je citao katizme zatim Sveto Pismo i Zitija svetih Posle toga lacao se rucnog rada prepisivao svestene knjige Na zvuk klepala odmah je odlazio u crkvu i pazljivo pratio bogosluzenje za vreme svete liturgije on je sa suzama sav goreci bozanskim ognjem pristupao Svetim Tajnama i pricescivao se Po zavrsetku svete liturgije on se vracao u svoju keliju i prihvatao se svog mrsavog obroka Zatim se molio i izucavao Sveto Pismo sve tako do ponoci onda bi prilegao da se malo odmori i u jedan sat posle ponoci on je na zvuk klepala ustajao i odlazio na jutarnje slavoslovljenje Boga sa ostalom bratijom Po zavrsetku jutarnjeg bogosluzenja on se vracjao u svoju keliju i opet predavao svojim svetim podvizima ‐ Takav je bio tok podviznickih borbi cudesnoga Simeona preko celog dana i noci

Za vreme Svete Cetrdesetnice on nista nije jeo u toku svake sedmice sem subotom

i nedeljom U ova dva dana on je odlazio za opstu trapezu i jeo nesto semenja i kuvanog zelja Nikada nije spavao lezedji no kada bi osetio veliki zamor svoje prirode on bi naslonio glavu na ruke i tako sedeci otspavao najvise jedan sat ‐ Takvi behu uvodni i sredisnji podvizi blazenog Simeona

Nakon dve godine hristoceznjivi Simeon postize toliko duhovno savrsenstvo i blagodat Svetoga Duha toliko ga prosveti i obogomudri da on stade proiznositi divne govore u crkvi A njegov duhovni otac videci da je Simeon dostigao ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ (Ef 4 13) mudro smisli da ga rukopolozi za jereja te tako svecu postavi na svetnjak da bi svetlila svima u Crkvi Hristovoj No utom ubrzo umre iguman manastira svetog Mamanta Patrijarh Nikola Hrisoverg i bratija manastirska izabrase blazenog Simeona za igumana I on bi rukopolozen za jereja i postavljen za igumana Ali ne bez pohvalnog odupiranja sa njegove strane smireni Simeon sa placem odbijase i svestenicki cin i igumanstvo iskreno smatrajuci sebe nedostojnim i jednoga i drugoga Za vreme pak rukopolozenja kada Simeon klecase i arhijerej citase molitvu nad njegovom glavom hristoljubivi Simeon vide gde Duh Sveti kao ogromna svetlost prosta i bezoblicna sidje na njega i pokri njegovu svestenu glavu Tu istu svetlost on je vidjao svake svete liturgije u toku cetrdeset osam godina svoga svestenikovanja gde silazi na zrtvu koju on prinosi Bogu O tome je on sam govorio i pisao pripisujuci to iz pojmljive svestene smernosti nekom drugom licu

Stoga cesto puta pitan kakav treba da je svestenik on je skruseno i sa suzama odgovarao ʺAvaj meni braco sto me pitate o tome Strasna je to stvar strasna cak i misliti Ja ni u kom pogledu nisam dostojan biti svestenik kada mislim na strahotu svestenickog zvanja No iako sam nesumnjivo nistavan ipak znam kakav treba da je svestenik on treba da je prvo cist ne samo telom nego mnogo vecma dusom Ali to nije dosta on treba da je bez ikakve senke greha ‐ πάόης αμαρτίας αμέτοχος‐ smiren po ponasanju skrusen po srcu Kada sluzi pred svetim prestolom on treba umom ‐ νοερώς ‐ da gleda Boga a culima ‐ αισθητώς ‐ predlozene Darove i treba u srcu svom da ima

8

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

od nogu do glave obucen u neku tesku vrecu te ne mogase ni stajati ni glavu pomaci ni usta otvoriti ili cuti pojanje u crkvi Znajuci da je to napad vraga nas junak mu protivstade trpljivoscu i oruzjem duha ne promeni mesto gde je obicno stajao za vreme bogosluzenja niti uopste popusti u molitvi Ne moguci podnositi trpeljivost i veliki otpor Simeonov pobedjeni vrag pobeze iz borbe na ovaj nacin jednom u pocetku jutrenja Simeon stojeci oseti kako se ona vreca povlaci od nogu i malo‐pomalo penje ka glavi dok se najzad sva ne izgubi u vazduhu kao neki gust oblak u vihoru i svetitelj se oseti lak tanan i sav duhovan Prepun neiskazane radosti on uzviknu tada s Davidom Ti skide s mene vrecu Gospode i opasa me veseljem (Ps 30 11) I od tada ojacan Bogom on vise nikad ne sedjase za vreme bogosluzenja nego ugledajuci se na svoga ucitelja on stajase za sve vreme

Posto demon camotinje bi tako pobedjen Simeona stadose napadati nocu demoni

straha kada se molio oni potresahu njegovu keliju pravljahu buku navodjahu strasilna prividjenja a kada je odlazio na spavanje oni se pojavljivahu kao crnci sipajuci na njega oganj iz svojih ociju i usta i duvajuci mu zar u lice i u isto vreme ispunjujuci sobom svu keliju ponekad se oni pojavljivahu sa plamenim oruzjem urlajuci bojne poklice i zapaljujuci zemlju gde je lezao i zidove I dok oni tako cinjahu svoje on je pri svakom njihovom napadu ustajao na molitvu nasto su se oni uvek davali u bekstvo

Zatim demoni pribegose drugoj vrsti borbe protiv Simeona i to oni najsilovitiji

medju njima ‐ demoni bluda koji ne znaju za odmor Oni pocese svake noci dva ili tri puta napadati Simeona pomocu svojih sanjarija da bi makar ranili srce njegovo slascu telesne pozude Ali Simeon bese dobio od Boga takvu blagodat da i u snu bese sav budan ili bolje reci on im onda bolje odolevase nego na javi

Pobedjeni i na ovome popristu demoni se ne usudjuju vise da napadaju Simeona

na ovaj nacin Ali ludi od besa oni se lacaju oruzja zavisti naoruzavaju njome i dizu protiv Simeona one najnemarnije medju bratijom pa cak i igumana Petra Medjutim hrabri borac Hristov obucen u oklop i slem Svetoga Duha ne objasnjava se sa svojim klevetnicima izbegava sve ne mrzeci nikoga i kao cedo Hristovo savrsenih osecanja on hita da se odmori u duhovnom zagrljaju svoga duhovnog bozanskog oca njemu ispoveda pomisli svoje otkriva mu svu dusu i od njega se sav naoruzan vraca u borbu protiv demona Za vreme bogosluzenja on stoji kao stub ne tumarajuci ocima svaki dan lije potoke suza ni najmanje se ne obaziruci na prisutne Medju monasima koji to vide jedni se raduju hvaleci Boga ‐ to su oni najpobozniji drugi pak ne mogu da ga podnesu jer u njemu vide osudu svoje nemarnosti Ovim monasima iz manastira pridruzuju se neki mirjani iz sveta svi oni zele da ometu Simeona u njegovom vrlinskom zivljenju sa ciljem ili da ga rashlade u poboznosti i odvoje od njegovog duhovnog oca i tako izjednace sa sobom po zivotu ili da ga iz manastira oteraju u svet koga se on svim bicem bio odrekao

5

U tom smeru oni upotrebljavaju sve i laskanja i pretnje i pohvale i pokude i klevete i obecanja eda bi pokolebali pobeditelja demona i ostvarili svoju nameru

Kako se prema svemu tome odnosi hrabri i mudri borac Hristov Potpuno

ravnodusno njega niti laskanja zaslepljuju niti pretnje zaplasuju niti pohvale opsenjuju niti pokude oneraspolozuju niti klevete razgnevljuju niti obecanja primamljuju Pri tome njemu je od ogromne koristi njegov bozanstveni duhovni otac Svojim bogomudrim savetima on mu silno ojacava sokoli i celici dusu te je on nepokolebljivo istrajan u svojim duhovnim borbama Divni starac govorio je svome duhovnom sinu ʺCedo moje junacki podnosi iskusenja koja ti demoni priredjuju To je proveravanje nasih vrlina Jer znaj dobro uzalud nam je junacki se muciti u borbama za vrline postiti bdeti i upraznjavati svaku drugu vrstu podviga sve nam je to uzalud ako se ne borimo da dusu svoju nacinimo bezazlenom prostom neradoznalom smirenom krotkom blagom Jer jedino u takvoj dusi siri se dise i obitava kao u nekom vrlo prijatnom obitalistu blagodat Svetoga Duha nema drugog nacina videti je ili primiti jeʺ

Na ove reci premudri Simeon u svojoj plamenoj zelji da primi blagodat Svetoga

Duha pada nicice i grli svete noge starcu moleci ga svesrdno i preklinjuci da ga molitvama svojim udostoji primiti ovu blagodat a ne da je on ocekuje od svojih sopstvenih dela i trudova Dirnut ovim zalostivi otac govori svome uceniku koji lezi nicice ʺUstani cedo i ja sam covek ali uzdajuci se u covekoljublje Bozje kazem ti da ce ti Bog dati dvostruko vecu blagodat nego meniʺ ‐ Ova rec zapanji Simeona no on je primi sa verom bez ikakvog dvoumljenja i ustade ociju punih suza Starac ga zagrli i otpusti s mirom a bese tada oko devet sati uvece

No tek sto se Simeon vrati u svoju keliju iznenada sinu svetlost s neba obasja ga

kao munja i pronikavsi mu um ‐ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ ‐ i zahvativsi ga celog ispuni ga neke preslatke radosti Ovo jos vise okrili dusu njegovu prema ljubavi Bozjoj i on zapaljena duha i skrusena srca pripade Bogu sa ispovescu i zahvalnoscu i dok on tako nicice lezase i plakase gle on vide u duhu‐ νοερως ‐gde ga jedan lucezarni oblak pokri celoga i sav bese za njegovu dusu radost i sladost i ispunjavase je blagodacu Bozjom svodeci ninasta zemljanu jakost telesnog umovanja

Od tada hristoceznjivi Simeon uveca svoju veru u svog duhovnog oca i svoju zedj

za napredovanjem To vidjenje ucini te mu srce postade izvor nepresusnog umilenja Odonda mu bi data takva rec mudrosti i znanja da se svi cudjahu i pitahu Otkuda ovome takva mudrost i znanje ‐ Pored toga svi behu zapanjeni njegovim smirenjem i postojanim umilenjem jer njegovo zestoko podvizavanje ucini te on brzo uzice na takvu visinu da nadvisi cak i one koji behu godine i godine proveli u podvizima vrline

6

Medjutim opadaci gledajuci Simeonovo napredovanje u vrlinama i u veri prema duhovnom ocu ne prodje mnogo vremena a oni otidose igumanu i veoma raspirise zar gnjeva njegova na Simeona I on prizva k sebi blagorodnog Simeona i pokusa nesto obecanjima a nesto pretnjama da ga odvoji od njegovog ucitelja i privuce sebi Jer iguman zaboravivsi na svoju duznost bese surevnjiv na uzvisenog starca Ali kada vide Simeonovu cvrstu odlucnost i nepokolebljivu veru prema starcu on pobedjen silinom i mudroscu Simeonovih reci odmah izdade naredjenje i blazeni Simeon bi isteran iz manastira

Videci zavist igumana i ostalih veliki duhovni otac Simeon Bogobojazljivi uze

svoga ucenika odvede ga igumanu obliznjeg manastira svetog Mamanta znamenitom Antoniju cuvenom po vrlinama i poveri mu Simeona kao riznicu dobara Ali necastivi ne hte mirovati nego i tada podize protivu hristoceznjivog Simeona njegovog oca po telu i neke clanove Senata oni radjahu da Simeona vrate u svet No hrabri junak Hristov ostade cvrst i nepokolebljiv sav goreci ljubavlju prema Bogu Tada on uputi svome ocu po telu reci koje je trebalo da ovaj uputi svome sinu porucujuci mu i savetujuci mu da nista ne treba pretpostaviti ljubavi Hristovoj

Medjutim duhovni otac kao dobri pastir cesto posecivase svoga ucenika I videci

ga kako sav gori bozanskom ljubavlju i sagoreva od zelje za svetom rizom on ga postrize i obuce u odecu radosti Od tada Simeon plameno zudeci za vrlinom dade se na jos vece podvige od predjasnjih Najvise se posvecuje molitvi bezmolviju = ήόυχία ‐ poboznom tihovanju i izucavanju Svetoga Pisma i sjedinjuje se sa Bogom savrsenije u svetlosti sozercanja ‐ έν φωτί νεωρίας za koga je ziveo i pre svoga posvecenja i koji ga je obasjavao jos od kolevke

Evo svakodnevni nacin zivota ovog coveka krajnje cistote pricescivao se svaki dan

zivotvornog Tela i skupocene Krvi Gospoda Hrista i jeo jedivo zelje i semenje tako je radio cele sedmice nedeljom pak i praznikom posto bi se pricestio on je sa ostalom bratijom obedovao u trapezi oborenih ociju i uvek pun umilenja Zatim je odlazio u svoju keliju zakljucavao vrata i stajao na molitvi Posle toga je citao malo pa se onda kratko odmarao legnuvsi na zemlju jer on nije imao ni kreveta ni pokrivaca niti ikakvu drugu ugodnost za telo sva njegova postelja bese ‐ asura prekrivena ovcijom kozom Ali ni tu postelju on nije koristio svake noci jer nedeljom i o vecim praznicima njegova ga kelija nije videla da spava od vecera do jutra on je provodio u bdenju i cim bi granulo sunce on bi opet stao na molitvu kupajuci se u vrelim suzama Jer on nista nije pretpostavljao razgovoru sa Bogom On se takodje mnogo starao da nijedna prazna rec ne izadje iz usta njegovih jer je dobro znao da prekrsaj jedne zapovesti Hristove cak i najmanje naizgled pretstavlja ne malu opasnost za dusu u onom svetu Svakoga dana on je ognjene duse prohodio zapovesti Hristove sav paznja sav ispunjen toplinom Duha Svetoga on je revnosno pravio u dusi svojoj sace vrlina i punio ga medom vrlina Okupan suzama i sav

7

kao plamen od molitve on je citao katizme zatim Sveto Pismo i Zitija svetih Posle toga lacao se rucnog rada prepisivao svestene knjige Na zvuk klepala odmah je odlazio u crkvu i pazljivo pratio bogosluzenje za vreme svete liturgije on je sa suzama sav goreci bozanskim ognjem pristupao Svetim Tajnama i pricescivao se Po zavrsetku svete liturgije on se vracao u svoju keliju i prihvatao se svog mrsavog obroka Zatim se molio i izucavao Sveto Pismo sve tako do ponoci onda bi prilegao da se malo odmori i u jedan sat posle ponoci on je na zvuk klepala ustajao i odlazio na jutarnje slavoslovljenje Boga sa ostalom bratijom Po zavrsetku jutarnjeg bogosluzenja on se vracjao u svoju keliju i opet predavao svojim svetim podvizima ‐ Takav je bio tok podviznickih borbi cudesnoga Simeona preko celog dana i noci

Za vreme Svete Cetrdesetnice on nista nije jeo u toku svake sedmice sem subotom

i nedeljom U ova dva dana on je odlazio za opstu trapezu i jeo nesto semenja i kuvanog zelja Nikada nije spavao lezedji no kada bi osetio veliki zamor svoje prirode on bi naslonio glavu na ruke i tako sedeci otspavao najvise jedan sat ‐ Takvi behu uvodni i sredisnji podvizi blazenog Simeona

Nakon dve godine hristoceznjivi Simeon postize toliko duhovno savrsenstvo i blagodat Svetoga Duha toliko ga prosveti i obogomudri da on stade proiznositi divne govore u crkvi A njegov duhovni otac videci da je Simeon dostigao ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ (Ef 4 13) mudro smisli da ga rukopolozi za jereja te tako svecu postavi na svetnjak da bi svetlila svima u Crkvi Hristovoj No utom ubrzo umre iguman manastira svetog Mamanta Patrijarh Nikola Hrisoverg i bratija manastirska izabrase blazenog Simeona za igumana I on bi rukopolozen za jereja i postavljen za igumana Ali ne bez pohvalnog odupiranja sa njegove strane smireni Simeon sa placem odbijase i svestenicki cin i igumanstvo iskreno smatrajuci sebe nedostojnim i jednoga i drugoga Za vreme pak rukopolozenja kada Simeon klecase i arhijerej citase molitvu nad njegovom glavom hristoljubivi Simeon vide gde Duh Sveti kao ogromna svetlost prosta i bezoblicna sidje na njega i pokri njegovu svestenu glavu Tu istu svetlost on je vidjao svake svete liturgije u toku cetrdeset osam godina svoga svestenikovanja gde silazi na zrtvu koju on prinosi Bogu O tome je on sam govorio i pisao pripisujuci to iz pojmljive svestene smernosti nekom drugom licu

Stoga cesto puta pitan kakav treba da je svestenik on je skruseno i sa suzama odgovarao ʺAvaj meni braco sto me pitate o tome Strasna je to stvar strasna cak i misliti Ja ni u kom pogledu nisam dostojan biti svestenik kada mislim na strahotu svestenickog zvanja No iako sam nesumnjivo nistavan ipak znam kakav treba da je svestenik on treba da je prvo cist ne samo telom nego mnogo vecma dusom Ali to nije dosta on treba da je bez ikakve senke greha ‐ πάόης αμαρτίας αμέτοχος‐ smiren po ponasanju skrusen po srcu Kada sluzi pred svetim prestolom on treba umom ‐ νοερώς ‐ da gleda Boga a culima ‐ αισθητώς ‐ predlozene Darove i treba u srcu svom da ima

8

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

U tom smeru oni upotrebljavaju sve i laskanja i pretnje i pohvale i pokude i klevete i obecanja eda bi pokolebali pobeditelja demona i ostvarili svoju nameru

Kako se prema svemu tome odnosi hrabri i mudri borac Hristov Potpuno

ravnodusno njega niti laskanja zaslepljuju niti pretnje zaplasuju niti pohvale opsenjuju niti pokude oneraspolozuju niti klevete razgnevljuju niti obecanja primamljuju Pri tome njemu je od ogromne koristi njegov bozanstveni duhovni otac Svojim bogomudrim savetima on mu silno ojacava sokoli i celici dusu te je on nepokolebljivo istrajan u svojim duhovnim borbama Divni starac govorio je svome duhovnom sinu ʺCedo moje junacki podnosi iskusenja koja ti demoni priredjuju To je proveravanje nasih vrlina Jer znaj dobro uzalud nam je junacki se muciti u borbama za vrline postiti bdeti i upraznjavati svaku drugu vrstu podviga sve nam je to uzalud ako se ne borimo da dusu svoju nacinimo bezazlenom prostom neradoznalom smirenom krotkom blagom Jer jedino u takvoj dusi siri se dise i obitava kao u nekom vrlo prijatnom obitalistu blagodat Svetoga Duha nema drugog nacina videti je ili primiti jeʺ

Na ove reci premudri Simeon u svojoj plamenoj zelji da primi blagodat Svetoga

Duha pada nicice i grli svete noge starcu moleci ga svesrdno i preklinjuci da ga molitvama svojim udostoji primiti ovu blagodat a ne da je on ocekuje od svojih sopstvenih dela i trudova Dirnut ovim zalostivi otac govori svome uceniku koji lezi nicice ʺUstani cedo i ja sam covek ali uzdajuci se u covekoljublje Bozje kazem ti da ce ti Bog dati dvostruko vecu blagodat nego meniʺ ‐ Ova rec zapanji Simeona no on je primi sa verom bez ikakvog dvoumljenja i ustade ociju punih suza Starac ga zagrli i otpusti s mirom a bese tada oko devet sati uvece

No tek sto se Simeon vrati u svoju keliju iznenada sinu svetlost s neba obasja ga

kao munja i pronikavsi mu um ‐ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ περιδραξάρ‐ενον τοΰ νου αύτοΰ ‐ i zahvativsi ga celog ispuni ga neke preslatke radosti Ovo jos vise okrili dusu njegovu prema ljubavi Bozjoj i on zapaljena duha i skrusena srca pripade Bogu sa ispovescu i zahvalnoscu i dok on tako nicice lezase i plakase gle on vide u duhu‐ νοερως ‐gde ga jedan lucezarni oblak pokri celoga i sav bese za njegovu dusu radost i sladost i ispunjavase je blagodacu Bozjom svodeci ninasta zemljanu jakost telesnog umovanja

Od tada hristoceznjivi Simeon uveca svoju veru u svog duhovnog oca i svoju zedj

za napredovanjem To vidjenje ucini te mu srce postade izvor nepresusnog umilenja Odonda mu bi data takva rec mudrosti i znanja da se svi cudjahu i pitahu Otkuda ovome takva mudrost i znanje ‐ Pored toga svi behu zapanjeni njegovim smirenjem i postojanim umilenjem jer njegovo zestoko podvizavanje ucini te on brzo uzice na takvu visinu da nadvisi cak i one koji behu godine i godine proveli u podvizima vrline

6

Medjutim opadaci gledajuci Simeonovo napredovanje u vrlinama i u veri prema duhovnom ocu ne prodje mnogo vremena a oni otidose igumanu i veoma raspirise zar gnjeva njegova na Simeona I on prizva k sebi blagorodnog Simeona i pokusa nesto obecanjima a nesto pretnjama da ga odvoji od njegovog ucitelja i privuce sebi Jer iguman zaboravivsi na svoju duznost bese surevnjiv na uzvisenog starca Ali kada vide Simeonovu cvrstu odlucnost i nepokolebljivu veru prema starcu on pobedjen silinom i mudroscu Simeonovih reci odmah izdade naredjenje i blazeni Simeon bi isteran iz manastira

Videci zavist igumana i ostalih veliki duhovni otac Simeon Bogobojazljivi uze

svoga ucenika odvede ga igumanu obliznjeg manastira svetog Mamanta znamenitom Antoniju cuvenom po vrlinama i poveri mu Simeona kao riznicu dobara Ali necastivi ne hte mirovati nego i tada podize protivu hristoceznjivog Simeona njegovog oca po telu i neke clanove Senata oni radjahu da Simeona vrate u svet No hrabri junak Hristov ostade cvrst i nepokolebljiv sav goreci ljubavlju prema Bogu Tada on uputi svome ocu po telu reci koje je trebalo da ovaj uputi svome sinu porucujuci mu i savetujuci mu da nista ne treba pretpostaviti ljubavi Hristovoj

Medjutim duhovni otac kao dobri pastir cesto posecivase svoga ucenika I videci

ga kako sav gori bozanskom ljubavlju i sagoreva od zelje za svetom rizom on ga postrize i obuce u odecu radosti Od tada Simeon plameno zudeci za vrlinom dade se na jos vece podvige od predjasnjih Najvise se posvecuje molitvi bezmolviju = ήόυχία ‐ poboznom tihovanju i izucavanju Svetoga Pisma i sjedinjuje se sa Bogom savrsenije u svetlosti sozercanja ‐ έν φωτί νεωρίας za koga je ziveo i pre svoga posvecenja i koji ga je obasjavao jos od kolevke

Evo svakodnevni nacin zivota ovog coveka krajnje cistote pricescivao se svaki dan

zivotvornog Tela i skupocene Krvi Gospoda Hrista i jeo jedivo zelje i semenje tako je radio cele sedmice nedeljom pak i praznikom posto bi se pricestio on je sa ostalom bratijom obedovao u trapezi oborenih ociju i uvek pun umilenja Zatim je odlazio u svoju keliju zakljucavao vrata i stajao na molitvi Posle toga je citao malo pa se onda kratko odmarao legnuvsi na zemlju jer on nije imao ni kreveta ni pokrivaca niti ikakvu drugu ugodnost za telo sva njegova postelja bese ‐ asura prekrivena ovcijom kozom Ali ni tu postelju on nije koristio svake noci jer nedeljom i o vecim praznicima njegova ga kelija nije videla da spava od vecera do jutra on je provodio u bdenju i cim bi granulo sunce on bi opet stao na molitvu kupajuci se u vrelim suzama Jer on nista nije pretpostavljao razgovoru sa Bogom On se takodje mnogo starao da nijedna prazna rec ne izadje iz usta njegovih jer je dobro znao da prekrsaj jedne zapovesti Hristove cak i najmanje naizgled pretstavlja ne malu opasnost za dusu u onom svetu Svakoga dana on je ognjene duse prohodio zapovesti Hristove sav paznja sav ispunjen toplinom Duha Svetoga on je revnosno pravio u dusi svojoj sace vrlina i punio ga medom vrlina Okupan suzama i sav

7

kao plamen od molitve on je citao katizme zatim Sveto Pismo i Zitija svetih Posle toga lacao se rucnog rada prepisivao svestene knjige Na zvuk klepala odmah je odlazio u crkvu i pazljivo pratio bogosluzenje za vreme svete liturgije on je sa suzama sav goreci bozanskim ognjem pristupao Svetim Tajnama i pricescivao se Po zavrsetku svete liturgije on se vracao u svoju keliju i prihvatao se svog mrsavog obroka Zatim se molio i izucavao Sveto Pismo sve tako do ponoci onda bi prilegao da se malo odmori i u jedan sat posle ponoci on je na zvuk klepala ustajao i odlazio na jutarnje slavoslovljenje Boga sa ostalom bratijom Po zavrsetku jutarnjeg bogosluzenja on se vracjao u svoju keliju i opet predavao svojim svetim podvizima ‐ Takav je bio tok podviznickih borbi cudesnoga Simeona preko celog dana i noci

Za vreme Svete Cetrdesetnice on nista nije jeo u toku svake sedmice sem subotom

i nedeljom U ova dva dana on je odlazio za opstu trapezu i jeo nesto semenja i kuvanog zelja Nikada nije spavao lezedji no kada bi osetio veliki zamor svoje prirode on bi naslonio glavu na ruke i tako sedeci otspavao najvise jedan sat ‐ Takvi behu uvodni i sredisnji podvizi blazenog Simeona

Nakon dve godine hristoceznjivi Simeon postize toliko duhovno savrsenstvo i blagodat Svetoga Duha toliko ga prosveti i obogomudri da on stade proiznositi divne govore u crkvi A njegov duhovni otac videci da je Simeon dostigao ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ (Ef 4 13) mudro smisli da ga rukopolozi za jereja te tako svecu postavi na svetnjak da bi svetlila svima u Crkvi Hristovoj No utom ubrzo umre iguman manastira svetog Mamanta Patrijarh Nikola Hrisoverg i bratija manastirska izabrase blazenog Simeona za igumana I on bi rukopolozen za jereja i postavljen za igumana Ali ne bez pohvalnog odupiranja sa njegove strane smireni Simeon sa placem odbijase i svestenicki cin i igumanstvo iskreno smatrajuci sebe nedostojnim i jednoga i drugoga Za vreme pak rukopolozenja kada Simeon klecase i arhijerej citase molitvu nad njegovom glavom hristoljubivi Simeon vide gde Duh Sveti kao ogromna svetlost prosta i bezoblicna sidje na njega i pokri njegovu svestenu glavu Tu istu svetlost on je vidjao svake svete liturgije u toku cetrdeset osam godina svoga svestenikovanja gde silazi na zrtvu koju on prinosi Bogu O tome je on sam govorio i pisao pripisujuci to iz pojmljive svestene smernosti nekom drugom licu

Stoga cesto puta pitan kakav treba da je svestenik on je skruseno i sa suzama odgovarao ʺAvaj meni braco sto me pitate o tome Strasna je to stvar strasna cak i misliti Ja ni u kom pogledu nisam dostojan biti svestenik kada mislim na strahotu svestenickog zvanja No iako sam nesumnjivo nistavan ipak znam kakav treba da je svestenik on treba da je prvo cist ne samo telom nego mnogo vecma dusom Ali to nije dosta on treba da je bez ikakve senke greha ‐ πάόης αμαρτίας αμέτοχος‐ smiren po ponasanju skrusen po srcu Kada sluzi pred svetim prestolom on treba umom ‐ νοερώς ‐ da gleda Boga a culima ‐ αισθητώς ‐ predlozene Darove i treba u srcu svom da ima

8

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

Medjutim opadaci gledajuci Simeonovo napredovanje u vrlinama i u veri prema duhovnom ocu ne prodje mnogo vremena a oni otidose igumanu i veoma raspirise zar gnjeva njegova na Simeona I on prizva k sebi blagorodnog Simeona i pokusa nesto obecanjima a nesto pretnjama da ga odvoji od njegovog ucitelja i privuce sebi Jer iguman zaboravivsi na svoju duznost bese surevnjiv na uzvisenog starca Ali kada vide Simeonovu cvrstu odlucnost i nepokolebljivu veru prema starcu on pobedjen silinom i mudroscu Simeonovih reci odmah izdade naredjenje i blazeni Simeon bi isteran iz manastira

Videci zavist igumana i ostalih veliki duhovni otac Simeon Bogobojazljivi uze

svoga ucenika odvede ga igumanu obliznjeg manastira svetog Mamanta znamenitom Antoniju cuvenom po vrlinama i poveri mu Simeona kao riznicu dobara Ali necastivi ne hte mirovati nego i tada podize protivu hristoceznjivog Simeona njegovog oca po telu i neke clanove Senata oni radjahu da Simeona vrate u svet No hrabri junak Hristov ostade cvrst i nepokolebljiv sav goreci ljubavlju prema Bogu Tada on uputi svome ocu po telu reci koje je trebalo da ovaj uputi svome sinu porucujuci mu i savetujuci mu da nista ne treba pretpostaviti ljubavi Hristovoj

Medjutim duhovni otac kao dobri pastir cesto posecivase svoga ucenika I videci

ga kako sav gori bozanskom ljubavlju i sagoreva od zelje za svetom rizom on ga postrize i obuce u odecu radosti Od tada Simeon plameno zudeci za vrlinom dade se na jos vece podvige od predjasnjih Najvise se posvecuje molitvi bezmolviju = ήόυχία ‐ poboznom tihovanju i izucavanju Svetoga Pisma i sjedinjuje se sa Bogom savrsenije u svetlosti sozercanja ‐ έν φωτί νεωρίας za koga je ziveo i pre svoga posvecenja i koji ga je obasjavao jos od kolevke

Evo svakodnevni nacin zivota ovog coveka krajnje cistote pricescivao se svaki dan

zivotvornog Tela i skupocene Krvi Gospoda Hrista i jeo jedivo zelje i semenje tako je radio cele sedmice nedeljom pak i praznikom posto bi se pricestio on je sa ostalom bratijom obedovao u trapezi oborenih ociju i uvek pun umilenja Zatim je odlazio u svoju keliju zakljucavao vrata i stajao na molitvi Posle toga je citao malo pa se onda kratko odmarao legnuvsi na zemlju jer on nije imao ni kreveta ni pokrivaca niti ikakvu drugu ugodnost za telo sva njegova postelja bese ‐ asura prekrivena ovcijom kozom Ali ni tu postelju on nije koristio svake noci jer nedeljom i o vecim praznicima njegova ga kelija nije videla da spava od vecera do jutra on je provodio u bdenju i cim bi granulo sunce on bi opet stao na molitvu kupajuci se u vrelim suzama Jer on nista nije pretpostavljao razgovoru sa Bogom On se takodje mnogo starao da nijedna prazna rec ne izadje iz usta njegovih jer je dobro znao da prekrsaj jedne zapovesti Hristove cak i najmanje naizgled pretstavlja ne malu opasnost za dusu u onom svetu Svakoga dana on je ognjene duse prohodio zapovesti Hristove sav paznja sav ispunjen toplinom Duha Svetoga on je revnosno pravio u dusi svojoj sace vrlina i punio ga medom vrlina Okupan suzama i sav

7

kao plamen od molitve on je citao katizme zatim Sveto Pismo i Zitija svetih Posle toga lacao se rucnog rada prepisivao svestene knjige Na zvuk klepala odmah je odlazio u crkvu i pazljivo pratio bogosluzenje za vreme svete liturgije on je sa suzama sav goreci bozanskim ognjem pristupao Svetim Tajnama i pricescivao se Po zavrsetku svete liturgije on se vracao u svoju keliju i prihvatao se svog mrsavog obroka Zatim se molio i izucavao Sveto Pismo sve tako do ponoci onda bi prilegao da se malo odmori i u jedan sat posle ponoci on je na zvuk klepala ustajao i odlazio na jutarnje slavoslovljenje Boga sa ostalom bratijom Po zavrsetku jutarnjeg bogosluzenja on se vracjao u svoju keliju i opet predavao svojim svetim podvizima ‐ Takav je bio tok podviznickih borbi cudesnoga Simeona preko celog dana i noci

Za vreme Svete Cetrdesetnice on nista nije jeo u toku svake sedmice sem subotom

i nedeljom U ova dva dana on je odlazio za opstu trapezu i jeo nesto semenja i kuvanog zelja Nikada nije spavao lezedji no kada bi osetio veliki zamor svoje prirode on bi naslonio glavu na ruke i tako sedeci otspavao najvise jedan sat ‐ Takvi behu uvodni i sredisnji podvizi blazenog Simeona

Nakon dve godine hristoceznjivi Simeon postize toliko duhovno savrsenstvo i blagodat Svetoga Duha toliko ga prosveti i obogomudri da on stade proiznositi divne govore u crkvi A njegov duhovni otac videci da je Simeon dostigao ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ (Ef 4 13) mudro smisli da ga rukopolozi za jereja te tako svecu postavi na svetnjak da bi svetlila svima u Crkvi Hristovoj No utom ubrzo umre iguman manastira svetog Mamanta Patrijarh Nikola Hrisoverg i bratija manastirska izabrase blazenog Simeona za igumana I on bi rukopolozen za jereja i postavljen za igumana Ali ne bez pohvalnog odupiranja sa njegove strane smireni Simeon sa placem odbijase i svestenicki cin i igumanstvo iskreno smatrajuci sebe nedostojnim i jednoga i drugoga Za vreme pak rukopolozenja kada Simeon klecase i arhijerej citase molitvu nad njegovom glavom hristoljubivi Simeon vide gde Duh Sveti kao ogromna svetlost prosta i bezoblicna sidje na njega i pokri njegovu svestenu glavu Tu istu svetlost on je vidjao svake svete liturgije u toku cetrdeset osam godina svoga svestenikovanja gde silazi na zrtvu koju on prinosi Bogu O tome je on sam govorio i pisao pripisujuci to iz pojmljive svestene smernosti nekom drugom licu

Stoga cesto puta pitan kakav treba da je svestenik on je skruseno i sa suzama odgovarao ʺAvaj meni braco sto me pitate o tome Strasna je to stvar strasna cak i misliti Ja ni u kom pogledu nisam dostojan biti svestenik kada mislim na strahotu svestenickog zvanja No iako sam nesumnjivo nistavan ipak znam kakav treba da je svestenik on treba da je prvo cist ne samo telom nego mnogo vecma dusom Ali to nije dosta on treba da je bez ikakve senke greha ‐ πάόης αμαρτίας αμέτοχος‐ smiren po ponasanju skrusen po srcu Kada sluzi pred svetim prestolom on treba umom ‐ νοερώς ‐ da gleda Boga a culima ‐ αισθητώς ‐ predlozene Darove i treba u srcu svom da ima

8

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

kao plamen od molitve on je citao katizme zatim Sveto Pismo i Zitija svetih Posle toga lacao se rucnog rada prepisivao svestene knjige Na zvuk klepala odmah je odlazio u crkvu i pazljivo pratio bogosluzenje za vreme svete liturgije on je sa suzama sav goreci bozanskim ognjem pristupao Svetim Tajnama i pricescivao se Po zavrsetku svete liturgije on se vracao u svoju keliju i prihvatao se svog mrsavog obroka Zatim se molio i izucavao Sveto Pismo sve tako do ponoci onda bi prilegao da se malo odmori i u jedan sat posle ponoci on je na zvuk klepala ustajao i odlazio na jutarnje slavoslovljenje Boga sa ostalom bratijom Po zavrsetku jutarnjeg bogosluzenja on se vracjao u svoju keliju i opet predavao svojim svetim podvizima ‐ Takav je bio tok podviznickih borbi cudesnoga Simeona preko celog dana i noci

Za vreme Svete Cetrdesetnice on nista nije jeo u toku svake sedmice sem subotom

i nedeljom U ova dva dana on je odlazio za opstu trapezu i jeo nesto semenja i kuvanog zelja Nikada nije spavao lezedji no kada bi osetio veliki zamor svoje prirode on bi naslonio glavu na ruke i tako sedeci otspavao najvise jedan sat ‐ Takvi behu uvodni i sredisnji podvizi blazenog Simeona

Nakon dve godine hristoceznjivi Simeon postize toliko duhovno savrsenstvo i blagodat Svetoga Duha toliko ga prosveti i obogomudri da on stade proiznositi divne govore u crkvi A njegov duhovni otac videci da je Simeon dostigao ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ (Ef 4 13) mudro smisli da ga rukopolozi za jereja te tako svecu postavi na svetnjak da bi svetlila svima u Crkvi Hristovoj No utom ubrzo umre iguman manastira svetog Mamanta Patrijarh Nikola Hrisoverg i bratija manastirska izabrase blazenog Simeona za igumana I on bi rukopolozen za jereja i postavljen za igumana Ali ne bez pohvalnog odupiranja sa njegove strane smireni Simeon sa placem odbijase i svestenicki cin i igumanstvo iskreno smatrajuci sebe nedostojnim i jednoga i drugoga Za vreme pak rukopolozenja kada Simeon klecase i arhijerej citase molitvu nad njegovom glavom hristoljubivi Simeon vide gde Duh Sveti kao ogromna svetlost prosta i bezoblicna sidje na njega i pokri njegovu svestenu glavu Tu istu svetlost on je vidjao svake svete liturgije u toku cetrdeset osam godina svoga svestenikovanja gde silazi na zrtvu koju on prinosi Bogu O tome je on sam govorio i pisao pripisujuci to iz pojmljive svestene smernosti nekom drugom licu

Stoga cesto puta pitan kakav treba da je svestenik on je skruseno i sa suzama odgovarao ʺAvaj meni braco sto me pitate o tome Strasna je to stvar strasna cak i misliti Ja ni u kom pogledu nisam dostojan biti svestenik kada mislim na strahotu svestenickog zvanja No iako sam nesumnjivo nistavan ipak znam kakav treba da je svestenik on treba da je prvo cist ne samo telom nego mnogo vecma dusom Ali to nije dosta on treba da je bez ikakve senke greha ‐ πάόης αμαρτίας αμέτοχος‐ smiren po ponasanju skrusen po srcu Kada sluzi pred svetim prestolom on treba umom ‐ νοερώς ‐ da gleda Boga a culima ‐ αισθητώς ‐ predlozene Darove i treba u srcu svom da ima

8

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

Onoga koji je nema sumnje nevidljivo prisutan u Darovima da bi sa pouzdanjem mogao uznositi svoje molitve i kao prijatelj sa prijateljem razgovarati sa Bogom i Ocem i besprekorno govoriti ʺOce nas koji si na nebuʺ kao onaj koji ima u sebi pomocu Duha Svetog sto obitava u Njemu istinitog Boga Sina Bozjeg po prirodiʺ

Govoreci to sa mnogo suza svetitelj je molio svakoga od prisutnih da ne zele ovo zvanje nedostojni niti da zure sa primanjem ove uzvisene tajne strasne i Andjelima pre no sto steknu potrebno savrsenstvo pomocu mnogih napornih podviga nego da se svaki dan sresrdno trude da izvrsuju zapovesti Hristove da se svaki cas kaju za svoje grehe jer mi kao ljudi gresimo ne samo telom nego i umom i nevidljivim mislima duse nase Stoga na takav nacin skrusena duha treba da prinosimo svaki dan zrtvu Bogu za sebe i za bliznje molitve suze i molbe sto i jeste nas tajanstveni prinos koji je mio Bogu i koji On prima u Svoj sveti i nadnebesni i misleni zrtvenik i uzvraca nam za njega blagodat Svetoga Duha

Tako je svetitelj odgovarao i takve savete davao onima koji su ga pitali A kad je

sluzio svetu liturgiju sveti Simeon je sav blistao i njegovo lice dobijalo je izgled andjelski te covek nije mogao da pravo gleda u lice njegovo zbog blistanja koje se lilo iz njega kao sto nije u stanju da gleda u sunce

Blagodat Svetoga Duha sva razlivena po celom telu njegovom celog ga

preobrazavase u oganj te on bese skoro nepristupan za ljudske oci u vreme svete liturgije Simeon Efeski ucenik svetiteljev kazivase ovo za svog svetog ucitelja ʺJednom kada sluzah sa njim svetu liturgiju oci moga duha se otvorise i ja ga videh obucena u patrijaraski omofor i odezde i pogruzena u tajne Bozijeʺ ‐ A Meletije postrizenik svetog Simeona tvrdjase ovo za njega ʺMi smo cesto vidjali gde ga svetli oblak obavija dok on stoji u oltaru u vreme svetog Prinosaʺ

Kao iguman prepodobni Simeon obnovi iz temelja sve manastirske zgrade sem

crkve posto behu dotrajale A crkva sazidana jos od cara Mavrikija[2] bila je u isto vreme i grobnica u kojoj su sahranjivani mnogi Prepodobni ocisti i nju od mrtvackih kostura patosa je divnim mermerom ukrasi je svetim ikonama i snabde mnogim drugim svestenim predmetima

Posto obnovi ceo manastir prepodobni Simeon prionu na duhovnu obnovu svojih

ucenika ucase ih monaskom zivotu toj umetnosti nad umetnostima i nauci nad naukama ‐ την τέχνην τών τεχνών και την έπιότήμην των Ucase ih nesto svojim recima no mnogo vise svojim delima odusevljavajuci ih svojim primerom na vrsenje zapovesti Bozjih On ustanovi zajednicku trpezu za sebe i svoje ucenike kuvano zelje i sociva ucenici jedjahu dosita a on se cesto uzdrzavase i zadovoljavase se sa nesto nekuvanog zelja i malo vode Radeci tako i uceci na takav nacin svoje ucenike u njemu se pomocu

9

prekomernog smirenja umnozavase nebeski dar umilenja To umilenje mu celog zivota bese hrana i pice Radi toga on bese odredio sebi da tri puta na dan posvecuje sebe tome podvigu uzoru posle jutrenja u vreme svete liturgije i uvece posle povecerja U ta tri casa on izdvojen stajase na molitvi i moljase se Bogu sa suzama

Takvo bese u tajnosti svakodnevno podvizavanje naseg junaka Jedne noci kada on

uznosase svoje molitve Gospodu gle jedan oblak svetlosti sisavsi s neba kroz otskrinuti krov kuce stade na njegovu cesnu glavu i pokrivase ga celog nekoliko casova ispunjavajuci ga nekom toplom i neiskazanom radoscu miljem i razdraganoscu Tada on cu jedan tajanstveni glas koji ga ucase cudnim i sakrivenim tajnama Stoga i kada ova svetlost isceze on nadje srce svoje u mudrosti Bozjoj kako lije iz sebe potoke blagodati Bozje Od tada on ne pripadase vise sebi nego blagodat Bozja ovladavsi celim njegovim bncem nacini od njegova jezika pero brzopisno a od njegovog uma ‐ izvor mudrosti Bozje = πηγην σοφίας θεοΰ Stoga on ucase i govorase o Bogu kao ljubljeni ucenik Hristov sveti Jovan Bogoslov i citave noci posvecivase bogoslovlju I pisase nekad pouke nekad tumacenje Svetoga Pisma nekad bozanstvene himne nekad pisma pojedinim ucenicima Pritom on potpuno pobedi san i glad i zedj i druge telesne neophodnosti Iako je bdeo po citavu noc on nije osecao ni zamor ni glad ni zedj Medjutim pri svem tom dobrovoljnom zlopacenju on je blagodareci blagodati nebeskoj bio zdrav telom i u licu rumen i svez i vedar kao andjeo

Zbog svega toga sveti Simeon postade cuven kod sviju i njegovo se stado

uvecavase ali ne bez teskoca i iskusenja Da spomenemo samo jedno takvo iskusenje Jednoga dana posle jutrenja kada svetitelj davase pouke monasima savetujuci osudjujuci preteci iznenada oko trideset monaha razdrese haljine svoje kao nekada Ana i Kajafa (Mt 26 65) i stadose silno vikati na svetitelja A on stajase nepomican na svom mestu osmehujuci se i ozbiljan pogleda uperena na pobunjenike U trenutku pak kada oni sa strahovitom grajom poletese na njega oni bise spreceni visnjom silom da mu pridju jer blagodat koja obitavase u Simeonu zadrzavase ih podalje od njega i odguravase ih Ne znajuci sta da rade oni trkom izidjose iz crkve slomise prijevornice na kapiji manastirskoj pa kao vansebni odjurise put patrijarsije Blazeni ostade sam sa monasima poboznog zivota Dotrcavsi pred patrijarsiju pobunjenici stadose grajati Patrijarh Sinesije ih pozva k sebi ispita ih i saslusa njihove besmislene klevete protiv svetitelja Sutradan patrijarh pozva kod sebe svetitelja Ovaj dodje ozbiljan i vedar n izlozi patrijarhu ceo dogadjaj Patrijarh bi zaprepascen bezumljem pobunjenika i pun pravednoga gnjeva osudi ih sve na progonstvo Ali pastir dobri ugledajuci se na arhipastira Hrista pade pred noge patrijarhu i sa suzama ga moli da im oprosti Patrijarh jedva pristade na svetiteljevu molbu povuce svoju odluku o progonstvu ali ne pristade na njihov povratak u manastir i oni se razidjose na razne strane

10

Vrativsi se u manastir dobri pastir neutesno tugovase i suze prolivase za izgubljenim ovcama Zeleci da ih opet sve privede Bogu on se raspita i saznade gde se koji od njih nalazi I svima siljase namirnice za zivot i trucase se mnogo da omeksa tvrdocu srca njihova Pored toga on sam smerno obilazase svakoga od njih posebno moleci ih da se vrate i da mu oproste kao da ih je on uvredio a ne oni njega Njegova ljubav i reci kosnuse se njihovog srca te se oni svi vratise u manastir

Takav bese Simeon takav bese zivot koji on vodjase takvo bese uvek njegovo

upraznjavanje vrline Zivot njegov u isti mah i vrlo delatan i vrlo sozercateljan uzvisen savrsen u reci bogoslovlja i u velikoj mudrosti Bozjoj Takvo bese i njegovo stado ono postade kao druga zajednica svetih Studita svojim primerima svojim delima svojim drzanjem i svojim naravima ili bolje reci to bese hor bestelesnih andjela koji pevahu mudro i sluzahu Bogu usrdno Tako blazeni napredovase svaki dan i pruzase se ka boljem i blagodareci njemu uvecavase se broj njegovog stada preko novih ucenika koje on postrizavase

Vredi ovde spomenuti uzgred vrlinu jednog ili dvojice njegovih ucenika da bi se i

na taj nacin obelodanila svima vrlina njihovog ucitelja Jedan evnuh po zanimanju brzopisac prezrevsi tastinu ovoga sveta dodje k blazenom ocu sa zeljom da se zamonasi Blazeni Simeon ga ispita i videvsi da svim srcem zeli pribeci k Bogu primi ga u manastir kao iskusenika da bi ga pomocu raznih poslusanja i zlopacenja proverio je li sposoban za monaski cin Iskusenik ubrzo dade sjajne dokaze o svojoj poslusnosti i o svome plamenom revnovanju za vrline prosavsi poslusanja najnize vrste Blazeni ga onda zamonasi i dade mu ime Arsenije On dakle stupi na popriste podviznistva i odrekavsi se svoje sopstvene volje uhvati se u kostac sa neprijateljem

Videci kako je monah Arsenije svom dusom usao u duhovnu borbu neprijatelj

djavo skova plan da ga omete u tome i priredi mu iskusenje Znajuci kako je po samoj prirodi svojoj ljubav roditelja prema deci i dece prema roditeljima silna i jaka djavo potstace Arsenijevu majku da ode u Carigrad i vidi sina Doznavsi u Carigradu u kom je manastiru njen sin ona dodje k manastiru i pred kapijom manastirskom moljase i plakase da joj se dopusti videti sina Zaokupljen njenom molbom i kuknjavom vratar najzad ode i izvesti Arsenija rekavsi mu na kraju ʺOna veli da se nece maci s mesta dok ne vidi svog milog sinaʺ A Arsenije istinski ucenik istinskog ucitelja i pastira odgovori ʺBrate ja sam vec umro svetu i kako cu ici da vidim majku po telu Ja imam duhovnog oca koji me je rodio po duhu i koji me svaki dan hrani cistim mlekom blagodati Bozje ‐ govorim o mom ocu po Bogu on je i moja majka jer me je rodio Duhom i krili me i gaji kao novorodjence Stoga ja necu ici da vidim majku po telu cak i kad bih cuo da je izdahnula pred manastirskom kapijomʺ ‐ Vratar prenese ove reci Arsenijevoj majci A ona ostade tri dana pred manastirskom kapijom placuci Naposletku se vrati kuci svojoj nikada vise ne videvsi sina

11

Sveti Simeon zeleci da ocelici Arsenija cesto puta mu je dodeljivao razna teska i najnize vrste poslusanja A Arsenije ih je sa radoscu izvrsavao kao i druga dobrovoljna zlopacenja u postu u bdenju u molitvi te je tako prevazilazio svu bratiju koji su se s njim podvizavali Pred Veliki pak post on jos neiskusan u podvizavanju zamoli blazenog Simeona za dopustenje da prve sedmice ne jede nista Svetitelj se obradova ovoj njegovoj plamenoj revnosti ali posto nije hteo da se Arsenije upravlja po svojoj volji on odbi njegovu molbu No kako Arsenije uporno nastojavase sa svojom molbom svetitelj mu najzad dopusti rekavsi ʺArsenije bilo bi dobro i vrlo korisno po tebe da se ne upravljas po svojoj volji Ali posto smatras da je za tebe korisno da ispunis volju svoju u onome sto si odlucio ja ti dopustam mada protiv svoje volje da uradis ono sto zelis Ti ces videti sta ce te snaci i kakav ces plod poznjeti od svoje neposlusnostiʺ Nastupi Veliki post i Arsenije se svim zarom duse svoje dade na teske podvige iako pocetnik U sredu prve sedmice Posta u tri sata posle podne sva druga bratija obedovase samo Arsenije ugledajuci se na svetog Simeona ne okusi nista Ali na bdeniju istoga dana kada Arsenije stajase u horu njemu se iznenada smuci i on se poledjuske srusi na zemlju Zrtva neposlusnosti i strasan primer za druge Medjutim svetitelj znajuci unapred sta ce se dogoditi bese naredio jednome od ucenika da ima pri ruci bocicu vina i malo hleba A kada se ovo dogodi Arseniju svetitelj naredi da ga malo podignu i potkrepe vinom i hlebom To bi ucinjeno i Arsenije ustade sav postidjen Tada mu svetitelj rece ʺArsenije da si u svemu bio kao tvoja braca ne bi te nista slicno snaslo na bdeniju usred njih Ali posto si u svojoj uobrazenosti i neposlusnosti zurio da ih pre vremena prevazidjes da bi dobio prvu nagradu pre drugih pravedno je sto ne dobijas ni onu najmanjuʺ Zbog toga silno kajanje obuze Arsenija i on mucen savescu zaroni u duboko smirenje Tom njegovom smiravanju sebe doprinese mnogo jos dva dogadjaja Arsenije vrsase duznost ekonoma Jednoga dana on rasprostre vlazno zito u pretsoblju da se susi pri cemu ostavi jedna vrata otvorena radi vazduha No odnekud doletese vrane dobro se najedose zita i skakutahu gracuci Arsenije cu graktanje dotrca i kad ugleda vrane prepunih gusa i zito rastrveno razjari se zatvori vrata i jednom motkom pobi sve vrane Zatim sav ponosan na ovakav veliki pothvat on ode blazenome i isprica mu sve Blazeni kao odobravajuci rece mu na to ʺHajdmo da i ja vidim to tvoje dobro deloʺ ‐ A kada otide i ugleda pod pokriven pobijenim pticama on zajeca od bola i muke na tako nerazuman Arsenijev gnjev Onda naredi te donese uze povezase sve vrane i obesise ih o vrat Arseniju To bi uradjeno vrlo brzo Tada svetitelj naredi da krivca vuku po celom manastiru i pokazu ga drugim monasima na potsmeh Arsenije podnese ovu sramotu sa osecanjima tako smirenim da on proli potoke suza i pritom nazivase sebe ubicom

Drugom prilikom dodjose svetitelju u posetu neki prijatelji Jedan od njih zbog

bolesti morao je jesti meso od mladih golubova Zalostivan blazeni Simeon naredi da se za njega spreme przeni golubovi Kada bolesnik jedjase meso Arsenije koji takodje bese za trpezom pogledase ga natusten Primetivsi to svetitelj resi da Arseniju dade pouku i da u

12

isto vreme pokaze gostima njegovo ogromno smirenje pa rece Arseniju ʺZasto ti Arsenije ne gledas sebe i pognute glave ne jedes hleb svoj u smirenju nego gledas onoga koji zbog bolesti jede meso i smatras da si po poboznosti veci od njega zato sto jedes zelje i semenje a ne kao orlovi golubove i jarebice Nisi li cuo Hrista gde govori Ne pogani coveka sto ulazi u usta nego sto izlazi iz usta ono pogani coveka zle misli ubistva preljube blud kradje lazna svedocanstva hule na Boga (Mt 15 11 19) Zasto nisi razuman pa da gledas i rasudjujes kako treba Ali u nerazumnosti svojoj ti osudjujes u sebi onoga koji jede zaleci svakako pokolj ovih ptica a zaboravio si reci svetog apostola Koji ne jede neka ne osudjuje onoga koji jede (Rm 14 3) Zato sada i sam jedi od ovih ptica i znaj da si se daleko vise uprljao takvim svojim rasudjivanjem nego da si jeo od ovih golubovaʺ ‐ I uzevsi jednog goluba svetitelj ga baci pred Arsenija naredjujuci mu da ga pojede Zapanjen ovakvom naredbom (τοῦ έπτιμίου= kaznom) ali i znajuci da je neposlusnost pagubnija nego pojesti meso Arsenije nacinivsi metanije i zamolivsi za blagoslov uze i poce zvakati meso placuci Kada svetitelj vide da je Arsenije dovoljno sazvakao zalogaj i pre no sto ga je progutao rece mu ʺDosta ispljuj sada jer ti si prozdrljivac i navalis li jesti ceo te golub nece moci zasititi zaustavi juris svoje prozdrljivostiʺ ‐ Tako bez predomisljanja ovaj slavni ucenik velikog oca i ucitelja ispuni svoj zavet poslusnosti za koji je obecao pred Bogom da ce ga cuvati do smrti

Takvih sjajnih ucenika prepodobni otac nas Simeon imadjase mnogo Da

spomenemo neke od njih premudri Lav Jeronim Antonije Joanikije Sotirih Vasilije Simeon Stado Hristovo sastavljeno i odnegovano svetim Simeonom bese puno svete duhovne revnosti i svedusno sluzase Gospodu Samo sveti Simeon tugovase zbog jedne stvari mnogi poslovi i brige u upravljanju manastirom odvajahu ga od uzvisenog i milog bezmolvija molitvenog i poboznog tihovanja I on potstaknut Duhom Bozjim namisli da sebe oslobodi igumanske duznosti da bi se nesmetano mogao predati bezmolvnom zivotu Stoga uz pristanak patrijarha Sergija[3] on se povuce sa igumanskog polozaja i na svoje mesto postavi za igumana svoga ucenika Arsenija koji vec bese Duhom Svetim uzrastao u meru rasta visine Hristove u coveka savrsena sposobna da bude pastir stada Hristova I pred svom bratijom on novom igumanu izgovori ovaku pouku Oce i brate tebi je dobro poznata moja ljubav prema tebi i prema svoj ostaloj mojoj deci i braci Nemoj nikada zaboraviti moju ljubav moju odanost moje suze koje sam dvadeset pet godina dan i noc prolivao za vas pred Bogom Secaj se svega toga i ti znajuci moje zivljenje ugledaj se na moju veru u duhovnog oca mog i oca vaseg ‐ blazenog Simeona Bogobojazljivog Pouzdano rukovodi tvoje oce i bracu staraj se o njima kao o udovima svoga tela (sr 1 Kor 12 26‐27 Rm 12 5 Ef 4 25) ako treba i dusu svoju polozi za njih i nemoj nista na svetu pretpostaviti ljubavi njihovoj Jer Duh Sveti izmedju sviju drugih izabra tebe na igumanstvo i naznaci te preko moje nistavnosti stoga ti treba po reci Gospodnjoj da budes od sviju najzadnji i svima sluga ‐ po svome osecanju i po svojoj smirenosti pred Bogom (sr Mk 9 35) da bi na taj nacin kao jak ‐ nosio slabosti slabih kao lekar ‐ lecio bolesti svoje brace kao pastir ‐ vracao zabludele vaspitavao dobre da budu plodni u

13

Vrativsi se u manastir dobri pastir neutesno tugovase i suze prolivase za izgubljenim ovcama Zeleci da ih opet sve privede Bogu on se raspita i saznade gde se koji od njih nalazi I svima siljase namirnice za zivot i trucase se mnogo da omeksa tvrdocu srca njihova Pored toga on sam smerno obilazase svakoga od njih posebno moleci ih da se vrate i da mu oproste kao da ih je on uvredio a ne oni njega Njegova ljubav i reci kosnuse se njihovog srca te se oni svi vratise u manastir

Takav bese Simeon takav bese zivot koji on vodjase takvo bese uvek njegovo

upraznjavanje vrline Zivot njegov u isti mah i vrlo delatan i vrlo sozercateljan uzvisen savrsen u reci bogoslovlja i u velikoj mudrosti Bozjoj Takvo bese i njegovo stado ono postade kao druga zajednica svetih Studita svojim primerima svojim delima svojim drzanjem i svojim naravima ili bolje reci to bese hor bestelesnih andjela koji pevahu mudro i sluzahu Bogu usrdno Tako blazeni napredovase svaki dan i pruzase se ka boljem i blagodareci njemu uvecavase se broj njegovog stada preko novih ucenika koje on postrizavase

Vredi ovde spomenuti uzgred vrlinu jednog ili dvojice njegovih ucenika da bi se i

na taj nacin obelodanila svima vrlina njihovog ucitelja Jedan evnuh po zanimanju brzopisac prezrevsi tastinu ovoga sveta dodje k blazenom ocu sa zeljom da se zamonasi Blazeni Simeon ga ispita i videvsi da svim srcem zeli pribeci k Bogu primi ga u manastir kao iskusenika da bi ga pomocu raznih poslusanja i zlopacenja proverio je li sposoban za monaski cin Iskusenik ubrzo dade sjajne dokaze o svojoj poslusnosti i o svome plamenom revnovanju za vrline prosavsi poslusanja najnize vrste Blazeni ga onda zamonasi i dade mu ime Arsenije On dakle stupi na popriste podviznistva i odrekavsi se svoje sopstvene volje uhvati se u kostac sa neprijateljem

Videci kako je monah Arsenije svom dusom usao u duhovnu borbu neprijatelj

djavo skova plan da ga omete u tome i priredi mu iskusenje Znajuci kako je po samoj prirodi svojoj ljubav roditelja prema deci i dece prema roditeljima silna i jaka djavo potstace Arsenijevu majku da ode u Carigrad i vidi sina Doznavsi u Carigradu u kom je manastiru njen sin ona dodje k manastiru i pred kapijom manastirskom moljase i plakase da joj se dopusti videti sina Zaokupljen njenom molbom i kuknjavom vratar najzad ode i izvesti Arsenija rekavsi mu na kraju ʺOna veli da se nece maci s mesta dok ne vidi svog milog sinaʺ A Arsenije istinski ucenik istinskog ucitelja i pastira odgovori ʺBrate ja sam vec umro svetu i kako cu ici da vidim majku po telu Ja imam duhovnog oca koji me je rodio po duhu i koji me svaki dan hrani cistim mlekom blagodati Bozje ‐ govorim o mom ocu po Bogu on je i moja majka jer me je rodio Duhom i krili me i gaji kao novorodjence Stoga ja necu ici da vidim majku po telu cak i kad bih cuo da je izdahnula pred manastirskom kapijomʺ ‐ Vratar prenese ove reci Arsenijevoj majci A ona ostade tri dana pred manastirskom kapijom placuci Naposletku se vrati kuci svojoj nikada vise ne videvsi sina

11

Sveti Simeon zeleci da ocelici Arsenija cesto puta mu je dodeljivao razna teska i najnize vrste poslusanja A Arsenije ih je sa radoscu izvrsavao kao i druga dobrovoljna zlopacenja u postu u bdenju u molitvi te je tako prevazilazio svu bratiju koji su se s njim podvizavali Pred Veliki pak post on jos neiskusan u podvizavanju zamoli blazenog Simeona za dopustenje da prve sedmice ne jede nista Svetitelj se obradova ovoj njegovoj plamenoj revnosti ali posto nije hteo da se Arsenije upravlja po svojoj volji on odbi njegovu molbu No kako Arsenije uporno nastojavase sa svojom molbom svetitelj mu najzad dopusti rekavsi ʺArsenije bilo bi dobro i vrlo korisno po tebe da se ne upravljas po svojoj volji Ali posto smatras da je za tebe korisno da ispunis volju svoju u onome sto si odlucio ja ti dopustam mada protiv svoje volje da uradis ono sto zelis Ti ces videti sta ce te snaci i kakav ces plod poznjeti od svoje neposlusnostiʺ Nastupi Veliki post i Arsenije se svim zarom duse svoje dade na teske podvige iako pocetnik U sredu prve sedmice Posta u tri sata posle podne sva druga bratija obedovase samo Arsenije ugledajuci se na svetog Simeona ne okusi nista Ali na bdeniju istoga dana kada Arsenije stajase u horu njemu se iznenada smuci i on se poledjuske srusi na zemlju Zrtva neposlusnosti i strasan primer za druge Medjutim svetitelj znajuci unapred sta ce se dogoditi bese naredio jednome od ucenika da ima pri ruci bocicu vina i malo hleba A kada se ovo dogodi Arseniju svetitelj naredi da ga malo podignu i potkrepe vinom i hlebom To bi ucinjeno i Arsenije ustade sav postidjen Tada mu svetitelj rece ʺArsenije da si u svemu bio kao tvoja braca ne bi te nista slicno snaslo na bdeniju usred njih Ali posto si u svojoj uobrazenosti i neposlusnosti zurio da ih pre vremena prevazidjes da bi dobio prvu nagradu pre drugih pravedno je sto ne dobijas ni onu najmanjuʺ Zbog toga silno kajanje obuze Arsenija i on mucen savescu zaroni u duboko smirenje Tom njegovom smiravanju sebe doprinese mnogo jos dva dogadjaja Arsenije vrsase duznost ekonoma Jednoga dana on rasprostre vlazno zito u pretsoblju da se susi pri cemu ostavi jedna vrata otvorena radi vazduha No odnekud doletese vrane dobro se najedose zita i skakutahu gracuci Arsenije cu graktanje dotrca i kad ugleda vrane prepunih gusa i zito rastrveno razjari se zatvori vrata i jednom motkom pobi sve vrane Zatim sav ponosan na ovakav veliki pothvat on ode blazenome i isprica mu sve Blazeni kao odobravajuci rece mu na to ʺHajdmo da i ja vidim to tvoje dobro deloʺ ‐ A kada otide i ugleda pod pokriven pobijenim pticama on zajeca od bola i muke na tako nerazuman Arsenijev gnjev Onda naredi te donese uze povezase sve vrane i obesise ih o vrat Arseniju To bi uradjeno vrlo brzo Tada svetitelj naredi da krivca vuku po celom manastiru i pokazu ga drugim monasima na potsmeh Arsenije podnese ovu sramotu sa osecanjima tako smirenim da on proli potoke suza i pritom nazivase sebe ubicom

Drugom prilikom dodjose svetitelju u posetu neki prijatelji Jedan od njih zbog

bolesti morao je jesti meso od mladih golubova Zalostivan blazeni Simeon naredi da se za njega spreme przeni golubovi Kada bolesnik jedjase meso Arsenije koji takodje bese za trpezom pogledase ga natusten Primetivsi to svetitelj resi da Arseniju dade pouku i da u

12

isto vreme pokaze gostima njegovo ogromno smirenje pa rece Arseniju ʺZasto ti Arsenije ne gledas sebe i pognute glave ne jedes hleb svoj u smirenju nego gledas onoga koji zbog bolesti jede meso i smatras da si po poboznosti veci od njega zato sto jedes zelje i semenje a ne kao orlovi golubove i jarebice Nisi li cuo Hrista gde govori Ne pogani coveka sto ulazi u usta nego sto izlazi iz usta ono pogani coveka zle misli ubistva preljube blud kradje lazna svedocanstva hule na Boga (Mt 15 11 19) Zasto nisi razuman pa da gledas i rasudjujes kako treba Ali u nerazumnosti svojoj ti osudjujes u sebi onoga koji jede zaleci svakako pokolj ovih ptica a zaboravio si reci svetog apostola Koji ne jede neka ne osudjuje onoga koji jede (Rm 14 3) Zato sada i sam jedi od ovih ptica i znaj da si se daleko vise uprljao takvim svojim rasudjivanjem nego da si jeo od ovih golubovaʺ ‐ I uzevsi jednog goluba svetitelj ga baci pred Arsenija naredjujuci mu da ga pojede Zapanjen ovakvom naredbom (τοῦ έπτιμίου= kaznom) ali i znajuci da je neposlusnost pagubnija nego pojesti meso Arsenije nacinivsi metanije i zamolivsi za blagoslov uze i poce zvakati meso placuci Kada svetitelj vide da je Arsenije dovoljno sazvakao zalogaj i pre no sto ga je progutao rece mu ʺDosta ispljuj sada jer ti si prozdrljivac i navalis li jesti ceo te golub nece moci zasititi zaustavi juris svoje prozdrljivostiʺ ‐ Tako bez predomisljanja ovaj slavni ucenik velikog oca i ucitelja ispuni svoj zavet poslusnosti za koji je obecao pred Bogom da ce ga cuvati do smrti

Takvih sjajnih ucenika prepodobni otac nas Simeon imadjase mnogo Da

spomenemo neke od njih premudri Lav Jeronim Antonije Joanikije Sotirih Vasilije Simeon Stado Hristovo sastavljeno i odnegovano svetim Simeonom bese puno svete duhovne revnosti i svedusno sluzase Gospodu Samo sveti Simeon tugovase zbog jedne stvari mnogi poslovi i brige u upravljanju manastirom odvajahu ga od uzvisenog i milog bezmolvija molitvenog i poboznog tihovanja I on potstaknut Duhom Bozjim namisli da sebe oslobodi igumanske duznosti da bi se nesmetano mogao predati bezmolvnom zivotu Stoga uz pristanak patrijarha Sergija[3] on se povuce sa igumanskog polozaja i na svoje mesto postavi za igumana svoga ucenika Arsenija koji vec bese Duhom Svetim uzrastao u meru rasta visine Hristove u coveka savrsena sposobna da bude pastir stada Hristova I pred svom bratijom on novom igumanu izgovori ovaku pouku Oce i brate tebi je dobro poznata moja ljubav prema tebi i prema svoj ostaloj mojoj deci i braci Nemoj nikada zaboraviti moju ljubav moju odanost moje suze koje sam dvadeset pet godina dan i noc prolivao za vas pred Bogom Secaj se svega toga i ti znajuci moje zivljenje ugledaj se na moju veru u duhovnog oca mog i oca vaseg ‐ blazenog Simeona Bogobojazljivog Pouzdano rukovodi tvoje oce i bracu staraj se o njima kao o udovima svoga tela (sr 1 Kor 12 26‐27 Rm 12 5 Ef 4 25) ako treba i dusu svoju polozi za njih i nemoj nista na svetu pretpostaviti ljubavi njihovoj Jer Duh Sveti izmedju sviju drugih izabra tebe na igumanstvo i naznaci te preko moje nistavnosti stoga ti treba po reci Gospodnjoj da budes od sviju najzadnji i svima sluga ‐ po svome osecanju i po svojoj smirenosti pred Bogom (sr Mk 9 35) da bi na taj nacin kao jak ‐ nosio slabosti slabih kao lekar ‐ lecio bolesti svoje brace kao pastir ‐ vracao zabludele vaspitavao dobre da budu plodni u

13

Sveti Simeon zeleci da ocelici Arsenija cesto puta mu je dodeljivao razna teska i najnize vrste poslusanja A Arsenije ih je sa radoscu izvrsavao kao i druga dobrovoljna zlopacenja u postu u bdenju u molitvi te je tako prevazilazio svu bratiju koji su se s njim podvizavali Pred Veliki pak post on jos neiskusan u podvizavanju zamoli blazenog Simeona za dopustenje da prve sedmice ne jede nista Svetitelj se obradova ovoj njegovoj plamenoj revnosti ali posto nije hteo da se Arsenije upravlja po svojoj volji on odbi njegovu molbu No kako Arsenije uporno nastojavase sa svojom molbom svetitelj mu najzad dopusti rekavsi ʺArsenije bilo bi dobro i vrlo korisno po tebe da se ne upravljas po svojoj volji Ali posto smatras da je za tebe korisno da ispunis volju svoju u onome sto si odlucio ja ti dopustam mada protiv svoje volje da uradis ono sto zelis Ti ces videti sta ce te snaci i kakav ces plod poznjeti od svoje neposlusnostiʺ Nastupi Veliki post i Arsenije se svim zarom duse svoje dade na teske podvige iako pocetnik U sredu prve sedmice Posta u tri sata posle podne sva druga bratija obedovase samo Arsenije ugledajuci se na svetog Simeona ne okusi nista Ali na bdeniju istoga dana kada Arsenije stajase u horu njemu se iznenada smuci i on se poledjuske srusi na zemlju Zrtva neposlusnosti i strasan primer za druge Medjutim svetitelj znajuci unapred sta ce se dogoditi bese naredio jednome od ucenika da ima pri ruci bocicu vina i malo hleba A kada se ovo dogodi Arseniju svetitelj naredi da ga malo podignu i potkrepe vinom i hlebom To bi ucinjeno i Arsenije ustade sav postidjen Tada mu svetitelj rece ʺArsenije da si u svemu bio kao tvoja braca ne bi te nista slicno snaslo na bdeniju usred njih Ali posto si u svojoj uobrazenosti i neposlusnosti zurio da ih pre vremena prevazidjes da bi dobio prvu nagradu pre drugih pravedno je sto ne dobijas ni onu najmanjuʺ Zbog toga silno kajanje obuze Arsenija i on mucen savescu zaroni u duboko smirenje Tom njegovom smiravanju sebe doprinese mnogo jos dva dogadjaja Arsenije vrsase duznost ekonoma Jednoga dana on rasprostre vlazno zito u pretsoblju da se susi pri cemu ostavi jedna vrata otvorena radi vazduha No odnekud doletese vrane dobro se najedose zita i skakutahu gracuci Arsenije cu graktanje dotrca i kad ugleda vrane prepunih gusa i zito rastrveno razjari se zatvori vrata i jednom motkom pobi sve vrane Zatim sav ponosan na ovakav veliki pothvat on ode blazenome i isprica mu sve Blazeni kao odobravajuci rece mu na to ʺHajdmo da i ja vidim to tvoje dobro deloʺ ‐ A kada otide i ugleda pod pokriven pobijenim pticama on zajeca od bola i muke na tako nerazuman Arsenijev gnjev Onda naredi te donese uze povezase sve vrane i obesise ih o vrat Arseniju To bi uradjeno vrlo brzo Tada svetitelj naredi da krivca vuku po celom manastiru i pokazu ga drugim monasima na potsmeh Arsenije podnese ovu sramotu sa osecanjima tako smirenim da on proli potoke suza i pritom nazivase sebe ubicom

Drugom prilikom dodjose svetitelju u posetu neki prijatelji Jedan od njih zbog

bolesti morao je jesti meso od mladih golubova Zalostivan blazeni Simeon naredi da se za njega spreme przeni golubovi Kada bolesnik jedjase meso Arsenije koji takodje bese za trpezom pogledase ga natusten Primetivsi to svetitelj resi da Arseniju dade pouku i da u

12

isto vreme pokaze gostima njegovo ogromno smirenje pa rece Arseniju ʺZasto ti Arsenije ne gledas sebe i pognute glave ne jedes hleb svoj u smirenju nego gledas onoga koji zbog bolesti jede meso i smatras da si po poboznosti veci od njega zato sto jedes zelje i semenje a ne kao orlovi golubove i jarebice Nisi li cuo Hrista gde govori Ne pogani coveka sto ulazi u usta nego sto izlazi iz usta ono pogani coveka zle misli ubistva preljube blud kradje lazna svedocanstva hule na Boga (Mt 15 11 19) Zasto nisi razuman pa da gledas i rasudjujes kako treba Ali u nerazumnosti svojoj ti osudjujes u sebi onoga koji jede zaleci svakako pokolj ovih ptica a zaboravio si reci svetog apostola Koji ne jede neka ne osudjuje onoga koji jede (Rm 14 3) Zato sada i sam jedi od ovih ptica i znaj da si se daleko vise uprljao takvim svojim rasudjivanjem nego da si jeo od ovih golubovaʺ ‐ I uzevsi jednog goluba svetitelj ga baci pred Arsenija naredjujuci mu da ga pojede Zapanjen ovakvom naredbom (τοῦ έπτιμίου= kaznom) ali i znajuci da je neposlusnost pagubnija nego pojesti meso Arsenije nacinivsi metanije i zamolivsi za blagoslov uze i poce zvakati meso placuci Kada svetitelj vide da je Arsenije dovoljno sazvakao zalogaj i pre no sto ga je progutao rece mu ʺDosta ispljuj sada jer ti si prozdrljivac i navalis li jesti ceo te golub nece moci zasititi zaustavi juris svoje prozdrljivostiʺ ‐ Tako bez predomisljanja ovaj slavni ucenik velikog oca i ucitelja ispuni svoj zavet poslusnosti za koji je obecao pred Bogom da ce ga cuvati do smrti

Takvih sjajnih ucenika prepodobni otac nas Simeon imadjase mnogo Da

spomenemo neke od njih premudri Lav Jeronim Antonije Joanikije Sotirih Vasilije Simeon Stado Hristovo sastavljeno i odnegovano svetim Simeonom bese puno svete duhovne revnosti i svedusno sluzase Gospodu Samo sveti Simeon tugovase zbog jedne stvari mnogi poslovi i brige u upravljanju manastirom odvajahu ga od uzvisenog i milog bezmolvija molitvenog i poboznog tihovanja I on potstaknut Duhom Bozjim namisli da sebe oslobodi igumanske duznosti da bi se nesmetano mogao predati bezmolvnom zivotu Stoga uz pristanak patrijarha Sergija[3] on se povuce sa igumanskog polozaja i na svoje mesto postavi za igumana svoga ucenika Arsenija koji vec bese Duhom Svetim uzrastao u meru rasta visine Hristove u coveka savrsena sposobna da bude pastir stada Hristova I pred svom bratijom on novom igumanu izgovori ovaku pouku Oce i brate tebi je dobro poznata moja ljubav prema tebi i prema svoj ostaloj mojoj deci i braci Nemoj nikada zaboraviti moju ljubav moju odanost moje suze koje sam dvadeset pet godina dan i noc prolivao za vas pred Bogom Secaj se svega toga i ti znajuci moje zivljenje ugledaj se na moju veru u duhovnog oca mog i oca vaseg ‐ blazenog Simeona Bogobojazljivog Pouzdano rukovodi tvoje oce i bracu staraj se o njima kao o udovima svoga tela (sr 1 Kor 12 26‐27 Rm 12 5 Ef 4 25) ako treba i dusu svoju polozi za njih i nemoj nista na svetu pretpostaviti ljubavi njihovoj Jer Duh Sveti izmedju sviju drugih izabra tebe na igumanstvo i naznaci te preko moje nistavnosti stoga ti treba po reci Gospodnjoj da budes od sviju najzadnji i svima sluga ‐ po svome osecanju i po svojoj smirenosti pred Bogom (sr Mk 9 35) da bi na taj nacin kao jak ‐ nosio slabosti slabih kao lekar ‐ lecio bolesti svoje brace kao pastir ‐ vracao zabludele vaspitavao dobre da budu plodni u

13

isto vreme pokaze gostima njegovo ogromno smirenje pa rece Arseniju ʺZasto ti Arsenije ne gledas sebe i pognute glave ne jedes hleb svoj u smirenju nego gledas onoga koji zbog bolesti jede meso i smatras da si po poboznosti veci od njega zato sto jedes zelje i semenje a ne kao orlovi golubove i jarebice Nisi li cuo Hrista gde govori Ne pogani coveka sto ulazi u usta nego sto izlazi iz usta ono pogani coveka zle misli ubistva preljube blud kradje lazna svedocanstva hule na Boga (Mt 15 11 19) Zasto nisi razuman pa da gledas i rasudjujes kako treba Ali u nerazumnosti svojoj ti osudjujes u sebi onoga koji jede zaleci svakako pokolj ovih ptica a zaboravio si reci svetog apostola Koji ne jede neka ne osudjuje onoga koji jede (Rm 14 3) Zato sada i sam jedi od ovih ptica i znaj da si se daleko vise uprljao takvim svojim rasudjivanjem nego da si jeo od ovih golubovaʺ ‐ I uzevsi jednog goluba svetitelj ga baci pred Arsenija naredjujuci mu da ga pojede Zapanjen ovakvom naredbom (τοῦ έπτιμίου= kaznom) ali i znajuci da je neposlusnost pagubnija nego pojesti meso Arsenije nacinivsi metanije i zamolivsi za blagoslov uze i poce zvakati meso placuci Kada svetitelj vide da je Arsenije dovoljno sazvakao zalogaj i pre no sto ga je progutao rece mu ʺDosta ispljuj sada jer ti si prozdrljivac i navalis li jesti ceo te golub nece moci zasititi zaustavi juris svoje prozdrljivostiʺ ‐ Tako bez predomisljanja ovaj slavni ucenik velikog oca i ucitelja ispuni svoj zavet poslusnosti za koji je obecao pred Bogom da ce ga cuvati do smrti

Takvih sjajnih ucenika prepodobni otac nas Simeon imadjase mnogo Da

spomenemo neke od njih premudri Lav Jeronim Antonije Joanikije Sotirih Vasilije Simeon Stado Hristovo sastavljeno i odnegovano svetim Simeonom bese puno svete duhovne revnosti i svedusno sluzase Gospodu Samo sveti Simeon tugovase zbog jedne stvari mnogi poslovi i brige u upravljanju manastirom odvajahu ga od uzvisenog i milog bezmolvija molitvenog i poboznog tihovanja I on potstaknut Duhom Bozjim namisli da sebe oslobodi igumanske duznosti da bi se nesmetano mogao predati bezmolvnom zivotu Stoga uz pristanak patrijarha Sergija[3] on se povuce sa igumanskog polozaja i na svoje mesto postavi za igumana svoga ucenika Arsenija koji vec bese Duhom Svetim uzrastao u meru rasta visine Hristove u coveka savrsena sposobna da bude pastir stada Hristova I pred svom bratijom on novom igumanu izgovori ovaku pouku Oce i brate tebi je dobro poznata moja ljubav prema tebi i prema svoj ostaloj mojoj deci i braci Nemoj nikada zaboraviti moju ljubav moju odanost moje suze koje sam dvadeset pet godina dan i noc prolivao za vas pred Bogom Secaj se svega toga i ti znajuci moje zivljenje ugledaj se na moju veru u duhovnog oca mog i oca vaseg ‐ blazenog Simeona Bogobojazljivog Pouzdano rukovodi tvoje oce i bracu staraj se o njima kao o udovima svoga tela (sr 1 Kor 12 26‐27 Rm 12 5 Ef 4 25) ako treba i dusu svoju polozi za njih i nemoj nista na svetu pretpostaviti ljubavi njihovoj Jer Duh Sveti izmedju sviju drugih izabra tebe na igumanstvo i naznaci te preko moje nistavnosti stoga ti treba po reci Gospodnjoj da budes od sviju najzadnji i svima sluga ‐ po svome osecanju i po svojoj smirenosti pred Bogom (sr Mk 9 35) da bi na taj nacin kao jak ‐ nosio slabosti slabih kao lekar ‐ lecio bolesti svoje brace kao pastir ‐ vracao zabludele vaspitavao dobre da budu plodni u

13

vrlinama i uklanjao iz svog duhovnog tora neizlecivo sugave ovce da one ne bi svoju bolest prenele na zdrave ovce Zivo radi cedo moje u Gospodu da uvecas stado Gospodnje brinuci se o razumnim ovcama Nemoj maziti ili raznezavati telo gomilajuci u manastiru blago sebi ili bratiji radi uzivanja Nemoj cesto izlaziti iz manastira dosta ti je jedanput mesecno i to radi manastirskih potreba neka te poslove drugi obavljaju a ti se neometano bavi poucavanjem bratije i obradjivanjem njihovih dusa Nemoj da se odvojeno kuva za tebe trpeza neka bude zajednicka ‐ sem u slucaju bolesti ili posete prijatelja ‐ jer vam je isto zivljenje i isto zvanje i tebi i tvojoj deci za sve neka se sprema kuvano zelje i semenje i jedanput riba u sedmici i to nedeljom i o praznicima Gospodnjim Nemoj se gnjeviti ni ljutiti na decu svoju i bracu svoju sem ako se ne radi o necem opasnom po duse njihove Poucavaj ih krotko i blago kako svaki treba da se vlada i ponasa u bratstvu Iskusnima u podviznistvu preporucuj mudro podnosenje iskusenja smirenost skrusenost istrajnu priljeznost u molitvi vrsenje zapovesti Bozjih radi nazidanja drugih Svestenicimasavetuj poboznost bezmolvije = molitveno tihovanje izucavanje Svetoga Pisma proucavanje apostolskih kanona i predanja tacnost u dogmatima neprekidnu molitvu i umilenje bogobojazljivo vrsenje bogosluzenja te da bi recju i delom bili bozanska so i svetlost celome bratstvu i svetovnjacima jer su nosioci reci zivota Protiv neurednih treba nekad upotrebiti razuman gnjev i prut karanja (sr Pric Sol 22 15) radi iskorenjenja nekoga zla i istrebljenja izvesne rdjave navike ‐ to nije tudje Crkvi vernih jer sve sto cinimo da suzbijemo zlo i pomognemo pravdu i vrlinu pohvalno je i bogougodno Od imovine tvoga manastira nemoj davati svojim roditeljima i svojim rodjacima jer ti si jednom za svagda prekinuo i zaboravio tu vezu ti moras bdeti nad manastirskom imovinom kao nad Gospodnjom i moras je cuvati kao onaj koji ima dati racuna Bogu za svaku stvarcicu pa i za onu najneznatniju A ako su tvoji roditelji u sirotinji ti ces im udeliti kao siromasima koliko je najnuznije i samo toliko ne dopustajuci nista sto bi bilo na sramotu evandjelskog zivota i monaskog poziva ‐ Pored svega toga ti si duzan vrsiti vrlo tacno ispitivanje pomisli svakoga od bratije da bi znao kako ces koga rukovoditi u duhovnom zivotu i kakve kome propisivati podvige molitvu pokajanje sveto Pricesce i slicno Bez toga ti ces crkvu Bozju koja je sveti hram naciniti pecinom hajduckom U tom slucaju ti neces izbeci strasnu osudu gnjeva Bozjeg I ostalo sto je korisno po manastir i bratiju naci ces u ucenju i predanju svetih Otaca Ako to budes drzao ako tako budes radio i dusu svoju iz ljubavi polagao za svoju bratiju veran je Bog tvojih Otaca nagrada tvoja bice velika na nebesima i nasledje tvoje bice sa Hristom Arhipastirom nase Crkve i u buducem zivotu ti ces blazenstvovatiʺ sa svetim Antonijem Jevtimijem Simeonom i Teodorom Studitom nasim blazenim Ocima

Posle ovakve pouke novom igumanu sveti Simeon se obrati bratiji ovim recima I

vi ceda moja braco moja i oci moji koje sabrah sa Hristom Bogom mojim i koje rodih Duhom Svetim pomocu nastave reci Bozje cujte i vi mene vaseg nedostojnog oca i ucitelja Meni koji sam se dosta namucio dajte slobodnog vremena i malo odmora od mojih trudova dopustite da odahnem i da se pozabavim samim sobom a pred onim koji

14

je visnjom blagodacu i mojom nistavnoscu postavljen za igumana preklonite kolena svoja i srca svoja molim vas Hristom Isusom primite ga kao mene sama koji sam i njega i vas rodio visnjom blagodacu ponizite se pod mocnu ruku Bozju (sr 1 Petr 5 6) i pred onim koji ce odsada biti vas pastir po vasem svetom izboru Stoga neka niko od vas ne potcenjuje njegovu mladost njegovu nevestu rec i njegovu pouku Jer iako je nevican u govoru on to ni najmanje nije u znanju koje daje blagodat Nema sumnje rec zasnovana na iskustvu poseduje nebesku nauku ona je mudrija od lude mudrosti ljudske koliko je sunce sjajnije i vaznije od zvezda Stoga slusajte reci njegove i on ce vam kazati mudrost starostavnu koju je on cuo i naucio i primio od Otaca Neka mu niko ne protivreci nego budite svi poslusni svi pokorni svi potcinjeni svome duhovnom ocu posto po recima svetog apostola on bdi i moli se za duse nase da bi on to cinio sa radoscu a ne uzdisuci (sr Jevr 13 17) Kada demoni seju u vama rdjave pomisli vi idite k njemu i sa verom mu ih ispovedite To je kao sa zmijama dok se skrivaju po svojim rupama one zive i radjaju mnoge zmije a cim izadju iz svojih rupa i gamizu otvoreno one time same sebe prokazuju ljudima i oni ih unistavaju Tako isto i rdjave pomisli ‐ λογισμοί cim ih ispovedimo i obelodanimo nasim ocima one se unistavaju macem reci samoga Boga i ne proizvode u nama nas pristanak na njih pristanak koji i odvodi u rdjava dela No ako nase rdjave pomisli zbog nehata naseg prelaze u delo i mi cinimo nesto po nasoj ljudskoj dremljivosti ni onda molim vas ne zadrzavajmo se dugo u svome grehu nego pohitajmo i pripadnimo k nogama naseg oca i bez stida u srdacnom pokajanju sa suzama osudimo svoje rdjavo delo i mi cemo od njega dobiti lekove opore mozda cak i zestoke i ubrzo cemo se izleciti Ne pokazujte nezadovoljstvo prema onome sto iguman govori i radi pa makar to bilo i suprotno misljenju Otaca priklonite pred njim glave svoje za neko vreme Posle toga oni medju vama koji se odlikuju staroscu zrtvom i pamecu neka ga nasamo upozore na te nezgode kao sto propisuje sveti Vasilije Veliki Trpite ga Gospoda radi u dan iskusenja i ljutine ne protivrececi mu niti mu se protiveci Jer koji mu protivreci ili mu se protivi protivi se vlasti Bozjoj kao sto kaze sveti apostol Pavle (Rm 13 2) U svemu sto ne narusava zapovesti Bozje ili apostolske kanone i naredbe u svemu tome vi ste sveobavezno duzni slusati ga i pokorevati mu se kao Gospodu Medjutim u svemu sto predstavlja opasnost po Evandjelje Hristovo i po zakone Crkve Njegove vi ne treba da slusate ne samo njega kada vam tako nesto preporucuje i naredjuje nego ni andjela s neba ako sidje i stane vam propovedati nesto suprotno onome sto objavise ocevici Boga Logosa sveti Apostoli To dakle cuvajte deco moja i braco moja kao amanet (παρακαταθήκην) Bozji kao blago Bozje u riznicama srca svojih i umnozavajte ga trudom svojim da biste nasledili Carstvo Bozje pripravljeno pravednicima od postanja sveta ‐ A sada svetim celivom celivajte i mene i vaseg oca gospodina igumana Neka vam Bog podari Svoj bozanski mir koji prevazilazi svaki um i neka vas vodi putem zapovesti Svojih i neka vas stado Svoje vas koji cuvate veru u svoje oce po Bogu umnozi i uveca u sveto monastvo u narod izabrani u carsko svestenstvo u Hristu Isusu To i mnogo drugo posavetova igunamu Arseniju i ostaloj bratiji sveti otac nas Simeon Onda izabra sebi jedan izdvojeni kutak ociju uprtih u ruke ucenika svog Arsenija i u ruke sviju drugih[4] smiravajuci sebe

15

je visnjom blagodacu i mojom nistavnoscu postavljen za igumana preklonite kolena svoja i srca svoja molim vas Hristom Isusom primite ga kao mene sama koji sam i njega i vas rodio visnjom blagodacu ponizite se pod mocnu ruku Bozju (sr 1 Petr 5 6) i pred onim koji ce odsada biti vas pastir po vasem svetom izboru Stoga neka niko od vas ne potcenjuje njegovu mladost njegovu nevestu rec i njegovu pouku Jer iako je nevican u govoru on to ni najmanje nije u znanju koje daje blagodat Nema sumnje rec zasnovana na iskustvu poseduje nebesku nauku ona je mudrija od lude mudrosti ljudske koliko je sunce sjajnije i vaznije od zvezda Stoga slusajte reci njegove i on ce vam kazati mudrost starostavnu koju je on cuo i naucio i primio od Otaca Neka mu niko ne protivreci nego budite svi poslusni svi pokorni svi potcinjeni svome duhovnom ocu posto po recima svetog apostola on bdi i moli se za duse nase da bi on to cinio sa radoscu a ne uzdisuci (sr Jevr 13 17) Kada demoni seju u vama rdjave pomisli vi idite k njemu i sa verom mu ih ispovedite To je kao sa zmijama dok se skrivaju po svojim rupama one zive i radjaju mnoge zmije a cim izadju iz svojih rupa i gamizu otvoreno one time same sebe prokazuju ljudima i oni ih unistavaju Tako isto i rdjave pomisli ‐ λογισμοί cim ih ispovedimo i obelodanimo nasim ocima one se unistavaju macem reci samoga Boga i ne proizvode u nama nas pristanak na njih pristanak koji i odvodi u rdjava dela No ako nase rdjave pomisli zbog nehata naseg prelaze u delo i mi cinimo nesto po nasoj ljudskoj dremljivosti ni onda molim vas ne zadrzavajmo se dugo u svome grehu nego pohitajmo i pripadnimo k nogama naseg oca i bez stida u srdacnom pokajanju sa suzama osudimo svoje rdjavo delo i mi cemo od njega dobiti lekove opore mozda cak i zestoke i ubrzo cemo se izleciti Ne pokazujte nezadovoljstvo prema onome sto iguman govori i radi pa makar to bilo i suprotno misljenju Otaca priklonite pred njim glave svoje za neko vreme Posle toga oni medju vama koji se odlikuju staroscu zrtvom i pamecu neka ga nasamo upozore na te nezgode kao sto propisuje sveti Vasilije Veliki Trpite ga Gospoda radi u dan iskusenja i ljutine ne protivrececi mu niti mu se protiveci Jer koji mu protivreci ili mu se protivi protivi se vlasti Bozjoj kao sto kaze sveti apostol Pavle (Rm 13 2) U svemu sto ne narusava zapovesti Bozje ili apostolske kanone i naredbe u svemu tome vi ste sveobavezno duzni slusati ga i pokorevati mu se kao Gospodu Medjutim u svemu sto predstavlja opasnost po Evandjelje Hristovo i po zakone Crkve Njegove vi ne treba da slusate ne samo njega kada vam tako nesto preporucuje i naredjuje nego ni andjela s neba ako sidje i stane vam propovedati nesto suprotno onome sto objavise ocevici Boga Logosa sveti Apostoli To dakle cuvajte deco moja i braco moja kao amanet (παρακαταθήκην) Bozji kao blago Bozje u riznicama srca svojih i umnozavajte ga trudom svojim da biste nasledili Carstvo Bozje pripravljeno pravednicima od postanja sveta ‐ A sada svetim celivom celivajte i mene i vaseg oca gospodina igumana Neka vam Bog podari Svoj bozanski mir koji prevazilazi svaki um i neka vas vodi putem zapovesti Svojih i neka vas stado Svoje vas koji cuvate veru u svoje oce po Bogu umnozi i uveca u sveto monastvo u narod izabrani u carsko svestenstvo u Hristu Isusu To i mnogo drugo posavetova igunamu Arseniju i ostaloj bratiji sveti otac nas Simeon Onda izabra sebi jedan izdvojeni kutak ociju uprtih u ruke ucenika svog Arsenija i u ruke sviju drugih[4] smiravajuci sebe

15

hristolikom smirenoscu ‐ δια ταπείνωίιν χριστομίμητον Od tada njegov ucenik Arsenije preuze na sebe staranje o opstezicu a pastir i ucitelj sviju manastirskih zitelja odade se poboznom molitvenom tihovanju i sozercavanju logosnog smisla tvari ‐ της θεαρίας των λύγων της κτίσες tako jedan je vodio stado a drugi je molitvom podrzavao voditelja i rukovodio bratiju na putu unutrasnjeg duhovnog uzrastanja i usavrsavanja

Povukavsi se u svoj kutak u radionicu bezmolvija sveti otac nas Simeon sa jos vise

odlucnosti odade se opet svojoj dragoj filosofiji ‐ της φίλης φιλοσοφίας Dugi put podviznistva zavrsavase se za njega njegovo napredovanje u usavrsavanju uzdizase njegovu dusu na sve bozanskije visine teskoce svetih borbi izmenjivahu se u lakocu ili da upotrebimo neobicniju rec u bogoslicna odmaranja Bestelesnih Sila priroda tela njegova pod uticajem jednje uzvisenije sile prelazase iz svoje unizenosti u netruleznost (αφθαρόίαν) njega nanovo zahvatise vidjenja i otkrivenja Gospodnja[5] i on unapred posmatrase buduce dogadjaje

Tako jednom on stajase na molitvi cistoj i evo sta vide vazduh poce da zraci umu

njegovom iako je bio u svojoj keliji izgledalo mu je da se nalazi napolju bila je noc oko prve straze Sa visine poce da rudi kao praskozorje kuca i sve ostalo isceze i on misljase da uopste nije u kuci Potpuno u ekstazi on celim umom svojim posmatrase svetlost koja mu se pokaza ona malo po malo rastijase i cinjase te vazduh postajase sve svetliji i svetliji i on se oseti da je on sam sa celim telom svojim izasao izvan zemaljskih stvari No kako ova svetlost produzavase da sija sve jace i jace i iznad njega postade po sjaju slicna suncu u podne on oseti da se sam nalazi usred svetlosti i da je sav pun radosti i suza od sladosti koja obuze vascelo telo njegovo Pritom on vide kako se ta ista svetlost na neobican nacin sjedinjuje sa njegovim telom i postepeno prodire u njegove udove Neobicnost ovog prizora otstrani ga od malocasnjeg posmatranja i ucini te ss svu paznju obrati na ovo neobicno zbivanje unutar njega I on posmatrase sve dok ova svetlost postepeno ne proze celo telo njegovo srce i unutrasnjost i njega vascelog ucini ognjem i svetloscu I kao malocas za kucu tako sada svetlost ucini te on izgubi osecaj za oblik za polozaj za tezinu i za izgled svoga tela I iz svetlosti dodje mu glas i rece ʺTako ce se izmeniti svi koji se na zemlji budu zatekli zivi kada odjekne poslednja truba i takvi biti uzneseni na susret Gospodu na nebo ‐ kao sto kaze Pavleʺ[6]

Mnogo casova tako provede blazeni stojeci i neprestano slaveci Boga tajanstvenim

recima i posmatrajuci slavu koja ga je okruzivala i buduce blazenstvo pripravljeno svetima na svu vecnost I poce blazeni razmisljati i govoriti u sebi ʺDa li cu se povratiti u predjasnje oblicje moga tela ili cu ostati ovakoʺ ‐ No tek sto poce tako razmisljati on iznenada raspozna da jos nosi oblicje tela jer on stvarno gledase sebe gde je sa celim telom svojim postao sav svetlost svetlost bezoblicna bezlicna i nevestastvena ‐ άυλον i on cvrsto osecjase da mu je telo njegovo sa njim ali nekako bestelesno i kao duhovno ‐ασώματον πως και ώς πνευματικόν jer ono ne imacase nitezine ni tvrdodje i on bese

16

zapanjen gledajuci sebe u telu kao bestelesna No utom svetlost sto bese u njemu rece mu kao malocasnji glas ʺTakvi ce posle vaskrsenja biti u buducem veku svi sveti bestelesno obuceni u tela duhovna ili laksa i tananija i visokoletnija ili teza i tromija i k zemlji ustremljenija od toga ce tada zavisiti svacije mesto i dostojanstvo i bliskost k Boguʺ

Cuvsi to i posmatrajuci neiskazanu svetlost Bozju bogoimani Simeon bogovidac

uznese blagodarnost Bogu koji je proslavio rod ljudski i ucinio ga zajednicarem Svoga Bozanstva i Carstva[7] i utom se potpuno vrati u sebe i ponovo se nadje unutar svoje kelije na predjasnji nacin i u predjasnjem stanju covek u vascelom bicu svom Samo kao sto on sa zakletvom tvrdjase onima kojima poveri i otkri ove tajne on mnogo dana imadjase ovu lakocu tela ne osecajuci uopste ni zamor ni glad ni zedj Medjutim pomocu tih cudesnosti on postade potpuno svojina Duha Svetoga i bese ispunjen bozanskih darova Njegovih i sasvim je prirodno sto on ocistivsi do krajnjih granica svoj um imadjase kao proroci u starini uzvisena vidjenja i otkrivenja Gospodnja Isto tako imajuci apostolski um i ziveci i delajuci Svetim Duhom on izlivase blagodat reci iz usta svojih i poput apostola govorase o Bogu i preko svojih bogonadahnutih spisa ucase verne savrsenoj poboznosti Buduci takav Duhom Svetim on napisa podviznicke reci o vrlinama i suprotnim im porocima To znanje on stece pomocu svoje prakticne filosofije[8] ‐δίέηπράκτου φιλοσοφίας‐i bozanskih saznanja i u svojim spisima opisa put savrsenog zivljenja za one koji vode filosofski zivot ‐ τοις άσκουσι τον έμφιλόσοφον βίον tojest za monahe

Tako molitveno tihujuci blazeni Simeon se bavljase delatnoscu svojstvenom

bezmolvnicima isihastima i blagodacu Svetoga Duha toliko se uzvisi da se po zivotu po ucenju i po znanju izjednaci sa svetim Ocima i bogoslovima iz starine

Zato je i bilo potrebno da poput njih i on prodje kroz oganj iskusenja i da se ispita

njegovo trpljenje kao i Jova A to se dogodi evo na koji nacin Simeon Bogobojazljivi taj bozanstveni covek duhovni otac i ucitelj naseg cudesnog Simeona dostize vec u lepu starost Posto provede cetrdeset pet godina zakonito se podvizavajuci u mucenickom vojevanju savesti[9] on se udostoji apostolske blagodati cinjase isceljenja i cudesa i po nadahnucu Svetoga Duha sastavi iako je bio nepismen knjigu punu svake duhovne koristi I kad je trebalo da se odmori od dugotrajnih trudova podviznistva on se razbole i otide ka Gospodu napustivsi svoje telo koje se toliko borilo i toliko propatilo Nas blazeni otac kao njegov ucenik poznavase dobro i njega i njegove sjajne vrline i njegov potpuno apostolski zivot I posto nije zeleo da se predadu zaboravu bozanska dela i bozanski darovi nego da se spominju i slave on potstaknut jednim bozanskim otkrivenjem sastavi u njegovu cast duhovne pesme i pohvale i opisa sav zivot njegov A da bi druge pobudjivao da se ugledaju na vrline ovog svetog borca on saglasno apostolskom predanju svake godine svecano praznovase njegov spomen kao sto se praznuje spomen sviju drugih svetitelja pritom izradi i ikonu njegovu

17

Glas o tome dodje do usiju patrijarha Sergija On pozva svetog oca i zatrazi od njega objasnjenje po ovoj stvari Blazeni mu podrobno izlozi sve i kaza mu kako je na osnovu jednog bozanskog otkrivenja napisao duhovne himne svom duhovnom ocu i opisao njegov zivot Patrijarh zazele da sve to procita A kada sve pazljivo procita on se silno odusevi veoma pohvali pisca i zamoli ga da ga pred praznik potseti te da i on posalje svece i tamjan da se prisluzi svecu Tako je svetac praznovan sest godina Praznovanjem sluge Bozjeg slavljen je Bog proslavljajuci pravednika Bozjeg narod se duhovno radovao sirotinja je hranjena hramovi blistali i mnogi ljudi bili potsticani na podrazavanje svetiteljevih vrlina Ali mrzitelj dobra posmatrajuci sve to da li zaboravi na svoju urodjenu zlocu O ne Naprotiv on se lati svoga starog oprobanog oruzja ‐ zavisti i krenu protivu oca naseg Simeona citavu rulju iskusenja i jata svakovrsnih nevolja A evo na koji nacin

U Carigradu zivljase mitropolit nikomidijski Stefan Aleksina covek vrlo ucen i vrlo

recit koji se iz nekih tajanstvenih razloga bese odrekao episkopskog prestola Zbog svoje ucenosti i recitosti on je u Carigradu bio vrlo cenjen i uticajan kod patrijarha i cara a i u narodu je njegov naucni ugled bio veliki I otac nas blazeni Simeon posedovase nauku ali istinitu nauku Duha Svetog (γνώσιζ = znanje) i sav ga ondasnji svet voljase i cenjase i divljase se nauci njegovoj i svaki ga postovase ne samo kao mudraca po Duhu nego i kao sveca Mitropolit Stefan koji je vrlo visoko mislio o sebi a druge potcenjivao stade kritikovati i ismevati one koji blazenog Simeona smatrahu za sveca i cenjahu njegovu nauku i nazivase svetitelja neznalicom i neuckom Najzad zapaljen zaviscu on se okomi na samog svetitelja trudeci se da mu stvori neku krivicu Sa tom namerom on potstace neke klirike a ovi opet neke medju bratijom svetiteljevog manastira koji pocese osudjivati svetitelja sto praznuje svog duhovnog oca i ucitelja Simeona Bogobojazljivog Glas o tome dopre i do samog patrijarha i ostalih arhijereja Svetog Sinoda No i patrijarh i arhijereji znajuci da sve to Stefan Aleksina radi iz zavisti ne pridadose nikakvu vaznost tome Pritom oni govorahu ʺSta tu ima nesaglasnog sa kanonima Pravoslavne Crkve kada neko slaveci javno vrlinu nikome ne skodi vec naprotiv koristi dusamaʺ

Medjutim Stefan ne odustade od svoje namere on je iz dana u dan dosacivao

patrijarhu i ostalim arhijerejima Svetog Sinoda sa optuzbom protiv blazenog Simeona eda bi izazvao Sinod da svetitelja stavi pod sud No ovi nisu to uzimali u obzir Tako je to islo dve godine Ali naposletku ‐ zlo odnese pobedu jer njemu se ponekad i to privremeno dopusta da nadvlada dobro Tako i u ovom slucaju zloba naoruzana lazju protiv istine odnese pobedu svojim upornim klevetanjem svetitelja Stefan pokoleba duse patrijarha i arhijereja i oni mu dozvolise da podnese tuzbu protiv svetitelja da ga ne bi osudili bez razloga

Stefan se onda dade na posao Proucavajuci zivot duhovnog oca Simeonovog

blazenog Simeona Bogobojazljivog on naidje na ovu stvarnu cinjenicu iz njegovog zivota

18

Simeon Bogobojazljivi posto krajnjim bestrascem ‐ έξ ἄκρας άπαθείας ‐ umrtvi svoje telo i potpuno ugasi jos ovde na zemlji sve urodjene unutrasnje pokrete tela on prema svakome telu koje mu je pristupalo imadjase osecaj kao les prema lesu Ali u zelji da skrije riznicu svoga bestrasca on se pravljase kao da je podlozan strastima eda bi na taj nacin s jedne strane izbegao pohvale od ljudi a s druge izvukao iz provalije pogibli i izbavio od smrti neke duse i ako je moguce sve duse ‐ Stefan se okomi na ovaj cudesni nacin spasavanja dusa pa to upisa u krivicu nasem blazenom ocu Simeonu optuzujuci ga sto takvog coveka praznuje i slavi kao sveca U tuzbi Svetom Sinodu on govorase ʺNjegov duhovni otac je gresnik a on ga slavi kao svetitelja medju svetiteljima jos je i ikonu njegovu izradio i odaje joj molitveno postovanjeʺ

Blazeni Simeon bi pozvan da odgovara pred Svetim Sinodom Patrijarh ga upita

Sta znaci gospodine Simeone tvoja tolika revnost u praznovanju tvoga duhovnoga oca da se citav grad sleze na te svetkovine Takvo prekomerno cestvovanje iznenacuje cestvovanje coveka koji je kao sto vidis gorko optuzen od vrlo mudrog coveka koji nema dobro misljenje o njemu Nema sumnje ja licno odobravam i pohvaljujem tvoj pothvat ali posto je mitropolit Stefan dosadio i meni i Sinodu a i nadalje ce vikati protiv pokojnika ja ti savetujem da prestanes sa suvise svecanim praznovanjem pokojnika i da njegov praznik proslavljas samo sa svojim monasima Na taj nacin ti ces sasvim otkloniti od sebe strasni bes tuziocev a i mi cemo se spasti njegovog dosadjivanja ‐ Blazeni na to odgovori Sve sto ja mogu reci o mojoj veri u mog duhovnog oca i o praznovanju njegovog spomena sve ti to presveti Vladiko bolje znas od mene sluge tvog Sto se pak tice optuzbi vrlo uvazenog gospodina protiv mene ja cu se onda braniti od njih kada tuzitelj dokaze ono sto kaze ‐ Patrijarh na to rece Tvoj odgovor je umestan i zakonski opravdan nego mozes li nam sada bar ukratko pokazati da ti praznujuci uspomenu svoga duhovnog oca kao sto se praznuju drevni svetitelji postupas saglasno propisima svetih Otaca i svetih Apostola To je potrebno da bismo na osnovu svestenih zakona ustanovili da ti zakonski postupas

Mudri Simeon poznavalac bozanskih stvari odgovori smele duse Ko ne zna Sveti

Sinode jasne reci Spasiteljeve u Evandjelju Koji vas prima mene prima Koji prima svetitelja u ime svetiteljsko platu svetiteljsku primice Koji prima proroka u ime prorocko platu prorocku primice (Mt 10 40 41) A ocevici Boga Logosa ne kazu li u svojim Apostolskim Ustanovama ovo Ti ces slaviti onoga koji ti propoveda rec Bozju ti ces se secati njega dan i noc ti ces ga cestvovati kao posrednika tvoje blagodati Jer gde je nauka o Bogu tamo je i sam Bog ‐ Jos oni vele Kada Bog naredjuje da postujemo roditelje po telu ʺPostuj oca svog i mater svoju da ti dobro bude na zemljiʺ i ʺKoji opsuje oca svoga ili mater svoju da se pogubiʺ ‐ utoliko nas vise Sveto Pismo uci da duhovne roditelje postujemo i volimo kao nase dobrotvore i zastupnike pred Bogom Oni su nas preporodili ispunivsi nas blagodacu Svetoga Duha oni su nas othranili mlekom reci Bozje oni su nas utvrdili svojim savetima oni su nas razresili nasih grehova i ucinili nas zajednicarima i naslednicima obecanja Bozjeg Njih postujte i njima ukazujte svaku cast jer su oni primili

19

od Boga vlast zivota i smrti ‐ A bozanstveni Zlatoust u svojoj pohvali svetom Filogonu veli Kada se onaj koji opsuje oca ili mater kaznjava smrcu ocigledno je da ce onaj koji ih blagosilja uzivati zivot kada nasi roditelji po telu imaju pravo na tako veliku paznju s nase strane nesravnjeno vise to zasluzuju od nas nasi duhovni oci Nase pohvale ne uvecavaju slavu pokojnika ali cine boljima nas koji ih uznosimo i slusamo i razumemo Svetitelju na nebu nisu potrebne nase pohvale ali one koriste nama zivima jer nas potsticu na podrazavanje njegovih vrlina ‐ A da je prijatno Bogu to sto ja cinim svedoci sveti prorok Mojsije Bogovidac koji je pisao zivote drevnih pravednika i svoj vlastiti zivot Sveti Zlatoust koji je izgovorio mnoge pohvalne besede tolikim svetiteljima evo sta kaze Blagodat Bozja nam je ostavila zapisane zivote i vrline svetaca da bi nam pokazala da su i oni bili ljudi kao i mi iste prirode s nama a upraznjavali sve vrline te da bi i nas pobudila da ih podrazavamo A time se Bog slavi vise negoli ma cim drugim ‐ Ukratko receno ono sto ja radim jeste i na slavu Bozju i na korist i blagoslov narodu Kao sto i veli premudri Solomon Spomen pravednikog jeste na blagoslov (Pric Sol 10 7) Tako i praznovanje koje mi cinimo svake godine mome duhovnom ocu jeste ne samo na slavu Bozju nego i na veliku korist narodu Dokaz toga su i ove reci mudroga Kad se slave pravednici veseli se narod (Pric Sol 29 2) A sveti Vasilije Veliki velicajuci mucenika Gordija veli Narod se raduje duhovnom radoscu pri samom spomenu pravednika i njihovih podviga i zapaljuje se revnoscu da se ugleda na njihove vrline ‐ Stetno je ne proslavljati one koji su ceo zivot svoj proveli u mnogim svetim podvizima U potvrdu ovoga ja cu se pozvati na sjajnog svetog Grigorija Bogoslova on u svojoj pohvali svetom Atanasiju Velikom kaze Nije dobro i nije bezopasno proslavljati uspomenu bezboznika a cutke prelaziti junake poboznosti ‐ Posto Sveti Sinode tako propisuje Evandjelje posto tako uce sveti Apostoli i sveti Oci kako onda slusati coveka koji uci suprotno tome A ako moj tuzitelj zna nesto dublje sto sam ja ili mozda sveti Oci i sveti Apostoli prevideli neka izlozi pred vama svetim vladikama Sto se mene tice ja cu cutke saslusati njegovo izlaganje a i potciniti se njegovim razlozima ako su zasnovani na Svetom Pismu i ucenju svetih Apostola i svetih Otaca

Medjutim tuzilac Stefan ne mogade navesti nista ni iz Svetog Pisma ni iz svetih

Otaca cime bi mogao obesnaziti svetiteljeve razloge No i pri svem tom Sinod se blagonaklonoscu svojom pokaza na strani tuziocevoj Tako se zavrsi ovo sudsko saslusavanje blazenog oca naseg Simeona

No poznata je istina zavist je zlo koje voli otimanje o prvenstvo Pobedjena ona ne

voli da se pokori pobedna ona se ne smiruje Ko je zahvacen njome oran je za borbu Tako vladika Stefan zapaljen zaviscu citavih sest godina kovase planove protiv pravednika i radjase mu o glavi Najzad uspe da nastroji protiv pravednika sve arhijereje pa i samog patrijarha Pored toga Stefan pridobi i u samoj obitelji svetog Sinoda nekoliko njih bolesnih bezumljem Judinim koji ohrabreni Stefanom i drzanjem patrijarhovim ukradose jedne noci ikonu na kojoj bese izobrazen sveti Simeon Bogobojazljivi sa drugim

20

svetiteljima i sa Gospodom Hristom i odnese u patrijarsiju Vladika Stefan onda izdejstvova te Sinod ponovo pozva blazenog oca naseg Simeona na ispitivanje da da objasnjenje povodom ove ikone Blazeni pred Sinodom izjavi

Smatram da nisam ucinio nista neobicno i tudje predanju svetih Otaca i svetih

Apostola Nama je nalozeno od sve tih Otaca koji od pocetka primise putem prejemnistva obicaje i propise Crkve da izobrazavamo ikone svetih Otaca da ih molitveno postujemo i celivamo posto ovo postovanje svetih likova prelazi na Prvolik na Hrista kojega i lik mi nosima ‐ i koji nije prezreo uzeti na Sebe nas lik Ja sam dakle naslikao ovu ikonu jednog sluge Hristovog jednog clana tela Njegovog jednog coveka koji je postao hristolik ‐ γεγονότος συμμόρφου της είχόνος αύτοϋ Pobozno postujuci nju ja celivam i obozavam Hrista u ovom svetitelju i ovog svetitelja u Hristu Bogu posto je on u Hrietu Duhom Svetim i Hristos u Bogu Ocu i Otac u Hristu Bogu po svestenoj reci ʺU onaj cete dan vi doznati da sam ja u Ocu i vi u meni i ja u vamaʺ (Jn 14 20) Sveti otac nas Jovan Damaskin preporucujuci svima vernima da molitveno postuju svete ikone veli U psalmima i pojanju i pesmama duhovnim odajimo postovanje svetima jer time na prvom mestu mi odajemo postovanje samome Bogu pravimo ikone svetaca da bismo pobozno gledeci u njih podrazavali njihove vrline te tako i sami postali zive ikone njihovih vrlina Ako dakle ja ovako govoreci izopacavam blagovest spasenja izopacavam istinu i veru ako sam ja postupajuci ovako uradio nesto sto niko od vernih nije dosad uradio u Crkvi ‐ neka mi se to dokaze Ako pak to naprotiv cine svi verni sirom cele Crkve a ja jedini zbog toga treba danas da odgovaram kao prestupnik i da mi se sudi kao krivcu recite mi gde je onda pravda

Rekavsi to sveti otac nas Simeon na oci svih nacini metanije pred ikonom svog

duhovnog oca celiva je i obrati joj se ovim recima ʺSveti Simeone ti koji si zajednicarenjem Duha Svetoga postao slican ikoni Gospoda mog Isusa Hrista ti koji si slavio Njega u udima svojim umrtvljenjem strasti ti koji si dugotrajnim podvizavanjem obukao sebe u svetlu odecu bestrasca ti koji si obilnim suzama omio sebe kao u kupelji krstenja ti koji u sebi nosis Hrista koga si ceznjivo voleo i On tebe veoma ljubio i cudotvorstva te udostojio ti koji si glasom s neba posvedocio svoju ravnoapostolnu svetost ‐ pritekni u pomoc meni nistavnom meni kome kao sto vi dis danas sude tebe radi izdejstvuj mi snage da za tebe i za ikonu tvoju ili bolje reci Hristovu junacki podnesem ponizavanja ruganja i zlostavljanja da bih i ja postao zajednicar slave koju si ti jos za zivota u telu imao kao sto si mi po kazao onoga dana kada si me uzneo i ja stajao s desne strane Boga slave koju ti sada jos jace uzivas zajedno sa svima svetimaʺ

Zavrsivsi ovu molitvu blazeni se okrete nekako veselo pogleda svoga tuzioca i

rece ʺCestitam ti krasni moj vladiko na tvojoj upornoj borbi protiv pravedne stvari Nasto jos cekati Nasto odlagati moju osudu Sve je uz tebe prestoli vlasti sluge usi

21

sviju sve ti stoji na raspolozenju ucini upotrebu od onog sto ti pripada Evo ja sam gotov da podnesem sve sto mi je tvoja zloba pripremilaʺ

Cuvsi ovo Stefan se jedjase od muke ne znajuci sta da radi jer on primeti da se

Sinod jos koleba onim ostatkom postovanja za Evandjelje i za optuzenog pravednika koji se sa takom cistotom drzi Evandjelja i poziva na njega No on ipak ucini ono sto je tada mogao uciniti pridje ikoni i privole patrijarha i arhijereje Svetog Sinoda da se na ikoni izbrise natpis Sveti To bi ucinjeno sednica Sinoda zavrsena i ikona vracena blazenom Simeonu

Blazeni se vrati u svoj manastir Medjutim uporna zloca nastavi svoj posao vladika

Stefan uspe da privoli patrijarha da posalje ljude u obitelj blazenog Simeona da tamo uniste sve ikone duhovnog oca njegovog svetog Simeona Bogobojazljivog I ne setise se svetog Jovana Damaskina i ovih svetih reci njegovih Neka svaki covek dobro zna ovo koji se god usudi unistiti ikonu Hristovu ili ikonu Majke Bozje ili ikonu nekog svetitelja ‐ neprijatelj je Hristov svete Majke Bozje i Svetitelja a saradnik djavola i njegovih demona[10] ‐ Poslani ljudi prionuse na posao sekirama lupahu ikone po glavi po grudima po nogama po slabinama unakazujuci ih i unistavajuci ih i pretvarajuci ih u prah a neke na zidovima premazase krecom i cadju Gledajuci to sveti otac nas Simeon i ostali monasi i mirjani plakahu i jecahu

Videci kako pozar zloce postaje sve jaci blazeni Simeon napisa svoju prvu

Apologiju ‐ Odbranu da mu bude pri ruci ako ga po drugi put pozovu na sud I zaista ne prodje mnogo a on bi ponovo pozvan na sud Na sudu svetitelju bi predlozeno ili da prestane praznovati svog pokojnog duhovnog oca ili da bude prognan iz svog manastira i prestonice Blazeni tada predade svoju Apologiju patrijarhu i ona bi procitana Svetom Sinodu citanje je trajalo dugo Silina misli lepota jezika dostojanstvenost stila sjajna primena navoda iz Svetoga Pisma sjedinjeni sa nenadmasnom snagom istine ‐ prolamahu se kao grmljavina po umu slusalaca No oni nemajuci nacina da obesnaze jacinu svetiteljevih razloga ustadose sa svojih arhijerejskih prestola stavise stvar na glasanje i osudise pravednika na progonstvo

I svetitelj bi usred zime prognan daleko od Carigrada u pusto mesto zvano

Palukiton i tamo ostavljen bez icega pa cak i bez hrane makar za jedan dan No svetitelj bez ljutine u dusi na svoje gonitelje uznese blagodarnost Bogu koji je dopustio sve ovo I hodajuci po strahovito krsevitom brezuljku on sa istinskom radoscu u dusi citase psalme Glasom svojim ka Gospodu vicem glasom svojim Gospodu se molim Izlivam pred njim moljenje svoje tugu svoju pred njim kazujem kad iznemogne u meni duh moj Ti znas stazu moju Na putu kojim hodam podmetnuse mi zamku Pogledam na desno i vidim da me niko ne zna Gle Bog je spasenje moje uzdacu se i necu se bojati jer mi je sila i pesma Gospod Bog On mi bi Spasitelj (Ps 142 1‐4 Is 12 2)

22

Simeon Bogobojazljivi posto krajnjim bestrascem ‐ έξ ἄκρας άπαθείας ‐ umrtvi svoje telo i potpuno ugasi jos ovde na zemlji sve urodjene unutrasnje pokrete tela on prema svakome telu koje mu je pristupalo imadjase osecaj kao les prema lesu Ali u zelji da skrije riznicu svoga bestrasca on se pravljase kao da je podlozan strastima eda bi na taj nacin s jedne strane izbegao pohvale od ljudi a s druge izvukao iz provalije pogibli i izbavio od smrti neke duse i ako je moguce sve duse ‐ Stefan se okomi na ovaj cudesni nacin spasavanja dusa pa to upisa u krivicu nasem blazenom ocu Simeonu optuzujuci ga sto takvog coveka praznuje i slavi kao sveca U tuzbi Svetom Sinodu on govorase ʺNjegov duhovni otac je gresnik a on ga slavi kao svetitelja medju svetiteljima jos je i ikonu njegovu izradio i odaje joj molitveno postovanjeʺ

Blazeni Simeon bi pozvan da odgovara pred Svetim Sinodom Patrijarh ga upita

Sta znaci gospodine Simeone tvoja tolika revnost u praznovanju tvoga duhovnoga oca da se citav grad sleze na te svetkovine Takvo prekomerno cestvovanje iznenacuje cestvovanje coveka koji je kao sto vidis gorko optuzen od vrlo mudrog coveka koji nema dobro misljenje o njemu Nema sumnje ja licno odobravam i pohvaljujem tvoj pothvat ali posto je mitropolit Stefan dosadio i meni i Sinodu a i nadalje ce vikati protiv pokojnika ja ti savetujem da prestanes sa suvise svecanim praznovanjem pokojnika i da njegov praznik proslavljas samo sa svojim monasima Na taj nacin ti ces sasvim otkloniti od sebe strasni bes tuziocev a i mi cemo se spasti njegovog dosadjivanja ‐ Blazeni na to odgovori Sve sto ja mogu reci o mojoj veri u mog duhovnog oca i o praznovanju njegovog spomena sve ti to presveti Vladiko bolje znas od mene sluge tvog Sto se pak tice optuzbi vrlo uvazenog gospodina protiv mene ja cu se onda braniti od njih kada tuzitelj dokaze ono sto kaze ‐ Patrijarh na to rece Tvoj odgovor je umestan i zakonski opravdan nego mozes li nam sada bar ukratko pokazati da ti praznujuci uspomenu svoga duhovnog oca kao sto se praznuju drevni svetitelji postupas saglasno propisima svetih Otaca i svetih Apostola To je potrebno da bismo na osnovu svestenih zakona ustanovili da ti zakonski postupas

Mudri Simeon poznavalac bozanskih stvari odgovori smele duse Ko ne zna Sveti

Sinode jasne reci Spasiteljeve u Evandjelju Koji vas prima mene prima Koji prima svetitelja u ime svetiteljsko platu svetiteljsku primice Koji prima proroka u ime prorocko platu prorocku primice (Mt 10 40 41) A ocevici Boga Logosa ne kazu li u svojim Apostolskim Ustanovama ovo Ti ces slaviti onoga koji ti propoveda rec Bozju ti ces se secati njega dan i noc ti ces ga cestvovati kao posrednika tvoje blagodati Jer gde je nauka o Bogu tamo je i sam Bog ‐ Jos oni vele Kada Bog naredjuje da postujemo roditelje po telu ʺPostuj oca svog i mater svoju da ti dobro bude na zemljiʺ i ʺKoji opsuje oca svoga ili mater svoju da se pogubiʺ ‐ utoliko nas vise Sveto Pismo uci da duhovne roditelje postujemo i volimo kao nase dobrotvore i zastupnike pred Bogom Oni su nas preporodili ispunivsi nas blagodacu Svetoga Duha oni su nas othranili mlekom reci Bozje oni su nas utvrdili svojim savetima oni su nas razresili nasih grehova i ucinili nas zajednicarima i naslednicima obecanja Bozjeg Njih postujte i njima ukazujte svaku cast jer su oni primili

19

od Boga vlast zivota i smrti ‐ A bozanstveni Zlatoust u svojoj pohvali svetom Filogonu veli Kada se onaj koji opsuje oca ili mater kaznjava smrcu ocigledno je da ce onaj koji ih blagosilja uzivati zivot kada nasi roditelji po telu imaju pravo na tako veliku paznju s nase strane nesravnjeno vise to zasluzuju od nas nasi duhovni oci Nase pohvale ne uvecavaju slavu pokojnika ali cine boljima nas koji ih uznosimo i slusamo i razumemo Svetitelju na nebu nisu potrebne nase pohvale ali one koriste nama zivima jer nas potsticu na podrazavanje njegovih vrlina ‐ A da je prijatno Bogu to sto ja cinim svedoci sveti prorok Mojsije Bogovidac koji je pisao zivote drevnih pravednika i svoj vlastiti zivot Sveti Zlatoust koji je izgovorio mnoge pohvalne besede tolikim svetiteljima evo sta kaze Blagodat Bozja nam je ostavila zapisane zivote i vrline svetaca da bi nam pokazala da su i oni bili ljudi kao i mi iste prirode s nama a upraznjavali sve vrline te da bi i nas pobudila da ih podrazavamo A time se Bog slavi vise negoli ma cim drugim ‐ Ukratko receno ono sto ja radim jeste i na slavu Bozju i na korist i blagoslov narodu Kao sto i veli premudri Solomon Spomen pravednikog jeste na blagoslov (Pric Sol 10 7) Tako i praznovanje koje mi cinimo svake godine mome duhovnom ocu jeste ne samo na slavu Bozju nego i na veliku korist narodu Dokaz toga su i ove reci mudroga Kad se slave pravednici veseli se narod (Pric Sol 29 2) A sveti Vasilije Veliki velicajuci mucenika Gordija veli Narod se raduje duhovnom radoscu pri samom spomenu pravednika i njihovih podviga i zapaljuje se revnoscu da se ugleda na njihove vrline ‐ Stetno je ne proslavljati one koji su ceo zivot svoj proveli u mnogim svetim podvizima U potvrdu ovoga ja cu se pozvati na sjajnog svetog Grigorija Bogoslova on u svojoj pohvali svetom Atanasiju Velikom kaze Nije dobro i nije bezopasno proslavljati uspomenu bezboznika a cutke prelaziti junake poboznosti ‐ Posto Sveti Sinode tako propisuje Evandjelje posto tako uce sveti Apostoli i sveti Oci kako onda slusati coveka koji uci suprotno tome A ako moj tuzitelj zna nesto dublje sto sam ja ili mozda sveti Oci i sveti Apostoli prevideli neka izlozi pred vama svetim vladikama Sto se mene tice ja cu cutke saslusati njegovo izlaganje a i potciniti se njegovim razlozima ako su zasnovani na Svetom Pismu i ucenju svetih Apostola i svetih Otaca

Medjutim tuzilac Stefan ne mogade navesti nista ni iz Svetog Pisma ni iz svetih

Otaca cime bi mogao obesnaziti svetiteljeve razloge No i pri svem tom Sinod se blagonaklonoscu svojom pokaza na strani tuziocevoj Tako se zavrsi ovo sudsko saslusavanje blazenog oca naseg Simeona

No poznata je istina zavist je zlo koje voli otimanje o prvenstvo Pobedjena ona ne

voli da se pokori pobedna ona se ne smiruje Ko je zahvacen njome oran je za borbu Tako vladika Stefan zapaljen zaviscu citavih sest godina kovase planove protiv pravednika i radjase mu o glavi Najzad uspe da nastroji protiv pravednika sve arhijereje pa i samog patrijarha Pored toga Stefan pridobi i u samoj obitelji svetog Sinoda nekoliko njih bolesnih bezumljem Judinim koji ohrabreni Stefanom i drzanjem patrijarhovim ukradose jedne noci ikonu na kojoj bese izobrazen sveti Simeon Bogobojazljivi sa drugim

20

svetiteljima i sa Gospodom Hristom i odnese u patrijarsiju Vladika Stefan onda izdejstvova te Sinod ponovo pozva blazenog oca naseg Simeona na ispitivanje da da objasnjenje povodom ove ikone Blazeni pred Sinodom izjavi

Smatram da nisam ucinio nista neobicno i tudje predanju svetih Otaca i svetih

Apostola Nama je nalozeno od sve tih Otaca koji od pocetka primise putem prejemnistva obicaje i propise Crkve da izobrazavamo ikone svetih Otaca da ih molitveno postujemo i celivamo posto ovo postovanje svetih likova prelazi na Prvolik na Hrista kojega i lik mi nosima ‐ i koji nije prezreo uzeti na Sebe nas lik Ja sam dakle naslikao ovu ikonu jednog sluge Hristovog jednog clana tela Njegovog jednog coveka koji je postao hristolik ‐ γεγονότος συμμόρφου της είχόνος αύτοϋ Pobozno postujuci nju ja celivam i obozavam Hrista u ovom svetitelju i ovog svetitelja u Hristu Bogu posto je on u Hrietu Duhom Svetim i Hristos u Bogu Ocu i Otac u Hristu Bogu po svestenoj reci ʺU onaj cete dan vi doznati da sam ja u Ocu i vi u meni i ja u vamaʺ (Jn 14 20) Sveti otac nas Jovan Damaskin preporucujuci svima vernima da molitveno postuju svete ikone veli U psalmima i pojanju i pesmama duhovnim odajimo postovanje svetima jer time na prvom mestu mi odajemo postovanje samome Bogu pravimo ikone svetaca da bismo pobozno gledeci u njih podrazavali njihove vrline te tako i sami postali zive ikone njihovih vrlina Ako dakle ja ovako govoreci izopacavam blagovest spasenja izopacavam istinu i veru ako sam ja postupajuci ovako uradio nesto sto niko od vernih nije dosad uradio u Crkvi ‐ neka mi se to dokaze Ako pak to naprotiv cine svi verni sirom cele Crkve a ja jedini zbog toga treba danas da odgovaram kao prestupnik i da mi se sudi kao krivcu recite mi gde je onda pravda

Rekavsi to sveti otac nas Simeon na oci svih nacini metanije pred ikonom svog

duhovnog oca celiva je i obrati joj se ovim recima ʺSveti Simeone ti koji si zajednicarenjem Duha Svetoga postao slican ikoni Gospoda mog Isusa Hrista ti koji si slavio Njega u udima svojim umrtvljenjem strasti ti koji si dugotrajnim podvizavanjem obukao sebe u svetlu odecu bestrasca ti koji si obilnim suzama omio sebe kao u kupelji krstenja ti koji u sebi nosis Hrista koga si ceznjivo voleo i On tebe veoma ljubio i cudotvorstva te udostojio ti koji si glasom s neba posvedocio svoju ravnoapostolnu svetost ‐ pritekni u pomoc meni nistavnom meni kome kao sto vi dis danas sude tebe radi izdejstvuj mi snage da za tebe i za ikonu tvoju ili bolje reci Hristovu junacki podnesem ponizavanja ruganja i zlostavljanja da bih i ja postao zajednicar slave koju si ti jos za zivota u telu imao kao sto si mi po kazao onoga dana kada si me uzneo i ja stajao s desne strane Boga slave koju ti sada jos jace uzivas zajedno sa svima svetimaʺ

Zavrsivsi ovu molitvu blazeni se okrete nekako veselo pogleda svoga tuzioca i

rece ʺCestitam ti krasni moj vladiko na tvojoj upornoj borbi protiv pravedne stvari Nasto jos cekati Nasto odlagati moju osudu Sve je uz tebe prestoli vlasti sluge usi

21

sviju sve ti stoji na raspolozenju ucini upotrebu od onog sto ti pripada Evo ja sam gotov da podnesem sve sto mi je tvoja zloba pripremilaʺ

Cuvsi ovo Stefan se jedjase od muke ne znajuci sta da radi jer on primeti da se

Sinod jos koleba onim ostatkom postovanja za Evandjelje i za optuzenog pravednika koji se sa takom cistotom drzi Evandjelja i poziva na njega No on ipak ucini ono sto je tada mogao uciniti pridje ikoni i privole patrijarha i arhijereje Svetog Sinoda da se na ikoni izbrise natpis Sveti To bi ucinjeno sednica Sinoda zavrsena i ikona vracena blazenom Simeonu

Blazeni se vrati u svoj manastir Medjutim uporna zloca nastavi svoj posao vladika

Stefan uspe da privoli patrijarha da posalje ljude u obitelj blazenog Simeona da tamo uniste sve ikone duhovnog oca njegovog svetog Simeona Bogobojazljivog I ne setise se svetog Jovana Damaskina i ovih svetih reci njegovih Neka svaki covek dobro zna ovo koji se god usudi unistiti ikonu Hristovu ili ikonu Majke Bozje ili ikonu nekog svetitelja ‐ neprijatelj je Hristov svete Majke Bozje i Svetitelja a saradnik djavola i njegovih demona[10] ‐ Poslani ljudi prionuse na posao sekirama lupahu ikone po glavi po grudima po nogama po slabinama unakazujuci ih i unistavajuci ih i pretvarajuci ih u prah a neke na zidovima premazase krecom i cadju Gledajuci to sveti otac nas Simeon i ostali monasi i mirjani plakahu i jecahu

Videci kako pozar zloce postaje sve jaci blazeni Simeon napisa svoju prvu

Apologiju ‐ Odbranu da mu bude pri ruci ako ga po drugi put pozovu na sud I zaista ne prodje mnogo a on bi ponovo pozvan na sud Na sudu svetitelju bi predlozeno ili da prestane praznovati svog pokojnog duhovnog oca ili da bude prognan iz svog manastira i prestonice Blazeni tada predade svoju Apologiju patrijarhu i ona bi procitana Svetom Sinodu citanje je trajalo dugo Silina misli lepota jezika dostojanstvenost stila sjajna primena navoda iz Svetoga Pisma sjedinjeni sa nenadmasnom snagom istine ‐ prolamahu se kao grmljavina po umu slusalaca No oni nemajuci nacina da obesnaze jacinu svetiteljevih razloga ustadose sa svojih arhijerejskih prestola stavise stvar na glasanje i osudise pravednika na progonstvo

I svetitelj bi usred zime prognan daleko od Carigrada u pusto mesto zvano

Palukiton i tamo ostavljen bez icega pa cak i bez hrane makar za jedan dan No svetitelj bez ljutine u dusi na svoje gonitelje uznese blagodarnost Bogu koji je dopustio sve ovo I hodajuci po strahovito krsevitom brezuljku on sa istinskom radoscu u dusi citase psalme Glasom svojim ka Gospodu vicem glasom svojim Gospodu se molim Izlivam pred njim moljenje svoje tugu svoju pred njim kazujem kad iznemogne u meni duh moj Ti znas stazu moju Na putu kojim hodam podmetnuse mi zamku Pogledam na desno i vidim da me niko ne zna Gle Bog je spasenje moje uzdacu se i necu se bojati jer mi je sila i pesma Gospod Bog On mi bi Spasitelj (Ps 142 1‐4 Is 12 2)

22

od Boga vlast zivota i smrti ‐ A bozanstveni Zlatoust u svojoj pohvali svetom Filogonu veli Kada se onaj koji opsuje oca ili mater kaznjava smrcu ocigledno je da ce onaj koji ih blagosilja uzivati zivot kada nasi roditelji po telu imaju pravo na tako veliku paznju s nase strane nesravnjeno vise to zasluzuju od nas nasi duhovni oci Nase pohvale ne uvecavaju slavu pokojnika ali cine boljima nas koji ih uznosimo i slusamo i razumemo Svetitelju na nebu nisu potrebne nase pohvale ali one koriste nama zivima jer nas potsticu na podrazavanje njegovih vrlina ‐ A da je prijatno Bogu to sto ja cinim svedoci sveti prorok Mojsije Bogovidac koji je pisao zivote drevnih pravednika i svoj vlastiti zivot Sveti Zlatoust koji je izgovorio mnoge pohvalne besede tolikim svetiteljima evo sta kaze Blagodat Bozja nam je ostavila zapisane zivote i vrline svetaca da bi nam pokazala da su i oni bili ljudi kao i mi iste prirode s nama a upraznjavali sve vrline te da bi i nas pobudila da ih podrazavamo A time se Bog slavi vise negoli ma cim drugim ‐ Ukratko receno ono sto ja radim jeste i na slavu Bozju i na korist i blagoslov narodu Kao sto i veli premudri Solomon Spomen pravednikog jeste na blagoslov (Pric Sol 10 7) Tako i praznovanje koje mi cinimo svake godine mome duhovnom ocu jeste ne samo na slavu Bozju nego i na veliku korist narodu Dokaz toga su i ove reci mudroga Kad se slave pravednici veseli se narod (Pric Sol 29 2) A sveti Vasilije Veliki velicajuci mucenika Gordija veli Narod se raduje duhovnom radoscu pri samom spomenu pravednika i njihovih podviga i zapaljuje se revnoscu da se ugleda na njihove vrline ‐ Stetno je ne proslavljati one koji su ceo zivot svoj proveli u mnogim svetim podvizima U potvrdu ovoga ja cu se pozvati na sjajnog svetog Grigorija Bogoslova on u svojoj pohvali svetom Atanasiju Velikom kaze Nije dobro i nije bezopasno proslavljati uspomenu bezboznika a cutke prelaziti junake poboznosti ‐ Posto Sveti Sinode tako propisuje Evandjelje posto tako uce sveti Apostoli i sveti Oci kako onda slusati coveka koji uci suprotno tome A ako moj tuzitelj zna nesto dublje sto sam ja ili mozda sveti Oci i sveti Apostoli prevideli neka izlozi pred vama svetim vladikama Sto se mene tice ja cu cutke saslusati njegovo izlaganje a i potciniti se njegovim razlozima ako su zasnovani na Svetom Pismu i ucenju svetih Apostola i svetih Otaca

Medjutim tuzilac Stefan ne mogade navesti nista ni iz Svetog Pisma ni iz svetih

Otaca cime bi mogao obesnaziti svetiteljeve razloge No i pri svem tom Sinod se blagonaklonoscu svojom pokaza na strani tuziocevoj Tako se zavrsi ovo sudsko saslusavanje blazenog oca naseg Simeona

No poznata je istina zavist je zlo koje voli otimanje o prvenstvo Pobedjena ona ne

voli da se pokori pobedna ona se ne smiruje Ko je zahvacen njome oran je za borbu Tako vladika Stefan zapaljen zaviscu citavih sest godina kovase planove protiv pravednika i radjase mu o glavi Najzad uspe da nastroji protiv pravednika sve arhijereje pa i samog patrijarha Pored toga Stefan pridobi i u samoj obitelji svetog Sinoda nekoliko njih bolesnih bezumljem Judinim koji ohrabreni Stefanom i drzanjem patrijarhovim ukradose jedne noci ikonu na kojoj bese izobrazen sveti Simeon Bogobojazljivi sa drugim

20

svetiteljima i sa Gospodom Hristom i odnese u patrijarsiju Vladika Stefan onda izdejstvova te Sinod ponovo pozva blazenog oca naseg Simeona na ispitivanje da da objasnjenje povodom ove ikone Blazeni pred Sinodom izjavi

Smatram da nisam ucinio nista neobicno i tudje predanju svetih Otaca i svetih

Apostola Nama je nalozeno od sve tih Otaca koji od pocetka primise putem prejemnistva obicaje i propise Crkve da izobrazavamo ikone svetih Otaca da ih molitveno postujemo i celivamo posto ovo postovanje svetih likova prelazi na Prvolik na Hrista kojega i lik mi nosima ‐ i koji nije prezreo uzeti na Sebe nas lik Ja sam dakle naslikao ovu ikonu jednog sluge Hristovog jednog clana tela Njegovog jednog coveka koji je postao hristolik ‐ γεγονότος συμμόρφου της είχόνος αύτοϋ Pobozno postujuci nju ja celivam i obozavam Hrista u ovom svetitelju i ovog svetitelja u Hristu Bogu posto je on u Hrietu Duhom Svetim i Hristos u Bogu Ocu i Otac u Hristu Bogu po svestenoj reci ʺU onaj cete dan vi doznati da sam ja u Ocu i vi u meni i ja u vamaʺ (Jn 14 20) Sveti otac nas Jovan Damaskin preporucujuci svima vernima da molitveno postuju svete ikone veli U psalmima i pojanju i pesmama duhovnim odajimo postovanje svetima jer time na prvom mestu mi odajemo postovanje samome Bogu pravimo ikone svetaca da bismo pobozno gledeci u njih podrazavali njihove vrline te tako i sami postali zive ikone njihovih vrlina Ako dakle ja ovako govoreci izopacavam blagovest spasenja izopacavam istinu i veru ako sam ja postupajuci ovako uradio nesto sto niko od vernih nije dosad uradio u Crkvi ‐ neka mi se to dokaze Ako pak to naprotiv cine svi verni sirom cele Crkve a ja jedini zbog toga treba danas da odgovaram kao prestupnik i da mi se sudi kao krivcu recite mi gde je onda pravda

Rekavsi to sveti otac nas Simeon na oci svih nacini metanije pred ikonom svog

duhovnog oca celiva je i obrati joj se ovim recima ʺSveti Simeone ti koji si zajednicarenjem Duha Svetoga postao slican ikoni Gospoda mog Isusa Hrista ti koji si slavio Njega u udima svojim umrtvljenjem strasti ti koji si dugotrajnim podvizavanjem obukao sebe u svetlu odecu bestrasca ti koji si obilnim suzama omio sebe kao u kupelji krstenja ti koji u sebi nosis Hrista koga si ceznjivo voleo i On tebe veoma ljubio i cudotvorstva te udostojio ti koji si glasom s neba posvedocio svoju ravnoapostolnu svetost ‐ pritekni u pomoc meni nistavnom meni kome kao sto vi dis danas sude tebe radi izdejstvuj mi snage da za tebe i za ikonu tvoju ili bolje reci Hristovu junacki podnesem ponizavanja ruganja i zlostavljanja da bih i ja postao zajednicar slave koju si ti jos za zivota u telu imao kao sto si mi po kazao onoga dana kada si me uzneo i ja stajao s desne strane Boga slave koju ti sada jos jace uzivas zajedno sa svima svetimaʺ

Zavrsivsi ovu molitvu blazeni se okrete nekako veselo pogleda svoga tuzioca i

rece ʺCestitam ti krasni moj vladiko na tvojoj upornoj borbi protiv pravedne stvari Nasto jos cekati Nasto odlagati moju osudu Sve je uz tebe prestoli vlasti sluge usi

21

sviju sve ti stoji na raspolozenju ucini upotrebu od onog sto ti pripada Evo ja sam gotov da podnesem sve sto mi je tvoja zloba pripremilaʺ

Cuvsi ovo Stefan se jedjase od muke ne znajuci sta da radi jer on primeti da se

Sinod jos koleba onim ostatkom postovanja za Evandjelje i za optuzenog pravednika koji se sa takom cistotom drzi Evandjelja i poziva na njega No on ipak ucini ono sto je tada mogao uciniti pridje ikoni i privole patrijarha i arhijereje Svetog Sinoda da se na ikoni izbrise natpis Sveti To bi ucinjeno sednica Sinoda zavrsena i ikona vracena blazenom Simeonu

Blazeni se vrati u svoj manastir Medjutim uporna zloca nastavi svoj posao vladika

Stefan uspe da privoli patrijarha da posalje ljude u obitelj blazenog Simeona da tamo uniste sve ikone duhovnog oca njegovog svetog Simeona Bogobojazljivog I ne setise se svetog Jovana Damaskina i ovih svetih reci njegovih Neka svaki covek dobro zna ovo koji se god usudi unistiti ikonu Hristovu ili ikonu Majke Bozje ili ikonu nekog svetitelja ‐ neprijatelj je Hristov svete Majke Bozje i Svetitelja a saradnik djavola i njegovih demona[10] ‐ Poslani ljudi prionuse na posao sekirama lupahu ikone po glavi po grudima po nogama po slabinama unakazujuci ih i unistavajuci ih i pretvarajuci ih u prah a neke na zidovima premazase krecom i cadju Gledajuci to sveti otac nas Simeon i ostali monasi i mirjani plakahu i jecahu

Videci kako pozar zloce postaje sve jaci blazeni Simeon napisa svoju prvu

Apologiju ‐ Odbranu da mu bude pri ruci ako ga po drugi put pozovu na sud I zaista ne prodje mnogo a on bi ponovo pozvan na sud Na sudu svetitelju bi predlozeno ili da prestane praznovati svog pokojnog duhovnog oca ili da bude prognan iz svog manastira i prestonice Blazeni tada predade svoju Apologiju patrijarhu i ona bi procitana Svetom Sinodu citanje je trajalo dugo Silina misli lepota jezika dostojanstvenost stila sjajna primena navoda iz Svetoga Pisma sjedinjeni sa nenadmasnom snagom istine ‐ prolamahu se kao grmljavina po umu slusalaca No oni nemajuci nacina da obesnaze jacinu svetiteljevih razloga ustadose sa svojih arhijerejskih prestola stavise stvar na glasanje i osudise pravednika na progonstvo

I svetitelj bi usred zime prognan daleko od Carigrada u pusto mesto zvano

Palukiton i tamo ostavljen bez icega pa cak i bez hrane makar za jedan dan No svetitelj bez ljutine u dusi na svoje gonitelje uznese blagodarnost Bogu koji je dopustio sve ovo I hodajuci po strahovito krsevitom brezuljku on sa istinskom radoscu u dusi citase psalme Glasom svojim ka Gospodu vicem glasom svojim Gospodu se molim Izlivam pred njim moljenje svoje tugu svoju pred njim kazujem kad iznemogne u meni duh moj Ti znas stazu moju Na putu kojim hodam podmetnuse mi zamku Pogledam na desno i vidim da me niko ne zna Gle Bog je spasenje moje uzdacu se i necu se bojati jer mi je sila i pesma Gospod Bog On mi bi Spasitelj (Ps 142 1‐4 Is 12 2)

22

svetiteljima i sa Gospodom Hristom i odnese u patrijarsiju Vladika Stefan onda izdejstvova te Sinod ponovo pozva blazenog oca naseg Simeona na ispitivanje da da objasnjenje povodom ove ikone Blazeni pred Sinodom izjavi

Smatram da nisam ucinio nista neobicno i tudje predanju svetih Otaca i svetih

Apostola Nama je nalozeno od sve tih Otaca koji od pocetka primise putem prejemnistva obicaje i propise Crkve da izobrazavamo ikone svetih Otaca da ih molitveno postujemo i celivamo posto ovo postovanje svetih likova prelazi na Prvolik na Hrista kojega i lik mi nosima ‐ i koji nije prezreo uzeti na Sebe nas lik Ja sam dakle naslikao ovu ikonu jednog sluge Hristovog jednog clana tela Njegovog jednog coveka koji je postao hristolik ‐ γεγονότος συμμόρφου της είχόνος αύτοϋ Pobozno postujuci nju ja celivam i obozavam Hrista u ovom svetitelju i ovog svetitelja u Hristu Bogu posto je on u Hrietu Duhom Svetim i Hristos u Bogu Ocu i Otac u Hristu Bogu po svestenoj reci ʺU onaj cete dan vi doznati da sam ja u Ocu i vi u meni i ja u vamaʺ (Jn 14 20) Sveti otac nas Jovan Damaskin preporucujuci svima vernima da molitveno postuju svete ikone veli U psalmima i pojanju i pesmama duhovnim odajimo postovanje svetima jer time na prvom mestu mi odajemo postovanje samome Bogu pravimo ikone svetaca da bismo pobozno gledeci u njih podrazavali njihove vrline te tako i sami postali zive ikone njihovih vrlina Ako dakle ja ovako govoreci izopacavam blagovest spasenja izopacavam istinu i veru ako sam ja postupajuci ovako uradio nesto sto niko od vernih nije dosad uradio u Crkvi ‐ neka mi se to dokaze Ako pak to naprotiv cine svi verni sirom cele Crkve a ja jedini zbog toga treba danas da odgovaram kao prestupnik i da mi se sudi kao krivcu recite mi gde je onda pravda

Rekavsi to sveti otac nas Simeon na oci svih nacini metanije pred ikonom svog

duhovnog oca celiva je i obrati joj se ovim recima ʺSveti Simeone ti koji si zajednicarenjem Duha Svetoga postao slican ikoni Gospoda mog Isusa Hrista ti koji si slavio Njega u udima svojim umrtvljenjem strasti ti koji si dugotrajnim podvizavanjem obukao sebe u svetlu odecu bestrasca ti koji si obilnim suzama omio sebe kao u kupelji krstenja ti koji u sebi nosis Hrista koga si ceznjivo voleo i On tebe veoma ljubio i cudotvorstva te udostojio ti koji si glasom s neba posvedocio svoju ravnoapostolnu svetost ‐ pritekni u pomoc meni nistavnom meni kome kao sto vi dis danas sude tebe radi izdejstvuj mi snage da za tebe i za ikonu tvoju ili bolje reci Hristovu junacki podnesem ponizavanja ruganja i zlostavljanja da bih i ja postao zajednicar slave koju si ti jos za zivota u telu imao kao sto si mi po kazao onoga dana kada si me uzneo i ja stajao s desne strane Boga slave koju ti sada jos jace uzivas zajedno sa svima svetimaʺ

Zavrsivsi ovu molitvu blazeni se okrete nekako veselo pogleda svoga tuzioca i

rece ʺCestitam ti krasni moj vladiko na tvojoj upornoj borbi protiv pravedne stvari Nasto jos cekati Nasto odlagati moju osudu Sve je uz tebe prestoli vlasti sluge usi

21

sviju sve ti stoji na raspolozenju ucini upotrebu od onog sto ti pripada Evo ja sam gotov da podnesem sve sto mi je tvoja zloba pripremilaʺ

Cuvsi ovo Stefan se jedjase od muke ne znajuci sta da radi jer on primeti da se

Sinod jos koleba onim ostatkom postovanja za Evandjelje i za optuzenog pravednika koji se sa takom cistotom drzi Evandjelja i poziva na njega No on ipak ucini ono sto je tada mogao uciniti pridje ikoni i privole patrijarha i arhijereje Svetog Sinoda da se na ikoni izbrise natpis Sveti To bi ucinjeno sednica Sinoda zavrsena i ikona vracena blazenom Simeonu

Blazeni se vrati u svoj manastir Medjutim uporna zloca nastavi svoj posao vladika

Stefan uspe da privoli patrijarha da posalje ljude u obitelj blazenog Simeona da tamo uniste sve ikone duhovnog oca njegovog svetog Simeona Bogobojazljivog I ne setise se svetog Jovana Damaskina i ovih svetih reci njegovih Neka svaki covek dobro zna ovo koji se god usudi unistiti ikonu Hristovu ili ikonu Majke Bozje ili ikonu nekog svetitelja ‐ neprijatelj je Hristov svete Majke Bozje i Svetitelja a saradnik djavola i njegovih demona[10] ‐ Poslani ljudi prionuse na posao sekirama lupahu ikone po glavi po grudima po nogama po slabinama unakazujuci ih i unistavajuci ih i pretvarajuci ih u prah a neke na zidovima premazase krecom i cadju Gledajuci to sveti otac nas Simeon i ostali monasi i mirjani plakahu i jecahu

Videci kako pozar zloce postaje sve jaci blazeni Simeon napisa svoju prvu

Apologiju ‐ Odbranu da mu bude pri ruci ako ga po drugi put pozovu na sud I zaista ne prodje mnogo a on bi ponovo pozvan na sud Na sudu svetitelju bi predlozeno ili da prestane praznovati svog pokojnog duhovnog oca ili da bude prognan iz svog manastira i prestonice Blazeni tada predade svoju Apologiju patrijarhu i ona bi procitana Svetom Sinodu citanje je trajalo dugo Silina misli lepota jezika dostojanstvenost stila sjajna primena navoda iz Svetoga Pisma sjedinjeni sa nenadmasnom snagom istine ‐ prolamahu se kao grmljavina po umu slusalaca No oni nemajuci nacina da obesnaze jacinu svetiteljevih razloga ustadose sa svojih arhijerejskih prestola stavise stvar na glasanje i osudise pravednika na progonstvo

I svetitelj bi usred zime prognan daleko od Carigrada u pusto mesto zvano

Palukiton i tamo ostavljen bez icega pa cak i bez hrane makar za jedan dan No svetitelj bez ljutine u dusi na svoje gonitelje uznese blagodarnost Bogu koji je dopustio sve ovo I hodajuci po strahovito krsevitom brezuljku on sa istinskom radoscu u dusi citase psalme Glasom svojim ka Gospodu vicem glasom svojim Gospodu se molim Izlivam pred njim moljenje svoje tugu svoju pred njim kazujem kad iznemogne u meni duh moj Ti znas stazu moju Na putu kojim hodam podmetnuse mi zamku Pogledam na desno i vidim da me niko ne zna Gle Bog je spasenje moje uzdacu se i necu se bojati jer mi je sila i pesma Gospod Bog On mi bi Spasitelj (Ps 142 1‐4 Is 12 2)

22

sviju sve ti stoji na raspolozenju ucini upotrebu od onog sto ti pripada Evo ja sam gotov da podnesem sve sto mi je tvoja zloba pripremilaʺ

Cuvsi ovo Stefan se jedjase od muke ne znajuci sta da radi jer on primeti da se

Sinod jos koleba onim ostatkom postovanja za Evandjelje i za optuzenog pravednika koji se sa takom cistotom drzi Evandjelja i poziva na njega No on ipak ucini ono sto je tada mogao uciniti pridje ikoni i privole patrijarha i arhijereje Svetog Sinoda da se na ikoni izbrise natpis Sveti To bi ucinjeno sednica Sinoda zavrsena i ikona vracena blazenom Simeonu

Blazeni se vrati u svoj manastir Medjutim uporna zloca nastavi svoj posao vladika

Stefan uspe da privoli patrijarha da posalje ljude u obitelj blazenog Simeona da tamo uniste sve ikone duhovnog oca njegovog svetog Simeona Bogobojazljivog I ne setise se svetog Jovana Damaskina i ovih svetih reci njegovih Neka svaki covek dobro zna ovo koji se god usudi unistiti ikonu Hristovu ili ikonu Majke Bozje ili ikonu nekog svetitelja ‐ neprijatelj je Hristov svete Majke Bozje i Svetitelja a saradnik djavola i njegovih demona[10] ‐ Poslani ljudi prionuse na posao sekirama lupahu ikone po glavi po grudima po nogama po slabinama unakazujuci ih i unistavajuci ih i pretvarajuci ih u prah a neke na zidovima premazase krecom i cadju Gledajuci to sveti otac nas Simeon i ostali monasi i mirjani plakahu i jecahu

Videci kako pozar zloce postaje sve jaci blazeni Simeon napisa svoju prvu

Apologiju ‐ Odbranu da mu bude pri ruci ako ga po drugi put pozovu na sud I zaista ne prodje mnogo a on bi ponovo pozvan na sud Na sudu svetitelju bi predlozeno ili da prestane praznovati svog pokojnog duhovnog oca ili da bude prognan iz svog manastira i prestonice Blazeni tada predade svoju Apologiju patrijarhu i ona bi procitana Svetom Sinodu citanje je trajalo dugo Silina misli lepota jezika dostojanstvenost stila sjajna primena navoda iz Svetoga Pisma sjedinjeni sa nenadmasnom snagom istine ‐ prolamahu se kao grmljavina po umu slusalaca No oni nemajuci nacina da obesnaze jacinu svetiteljevih razloga ustadose sa svojih arhijerejskih prestola stavise stvar na glasanje i osudise pravednika na progonstvo

I svetitelj bi usred zime prognan daleko od Carigrada u pusto mesto zvano

Palukiton i tamo ostavljen bez icega pa cak i bez hrane makar za jedan dan No svetitelj bez ljutine u dusi na svoje gonitelje uznese blagodarnost Bogu koji je dopustio sve ovo I hodajuci po strahovito krsevitom brezuljku on sa istinskom radoscu u dusi citase psalme Glasom svojim ka Gospodu vicem glasom svojim Gospodu se molim Izlivam pred njim moljenje svoje tugu svoju pred njim kazujem kad iznemogne u meni duh moj Ti znas stazu moju Na putu kojim hodam podmetnuse mi zamku Pogledam na desno i vidim da me niko ne zna Gle Bog je spasenje moje uzdacu se i necu se bojati jer mi je sila i pesma Gospod Bog On mi bi Spasitelj (Ps 142 1‐4 Is 12 2)

22

Sisavsi u podnozje brezuljka on nadje tamo jednu crkvu u rusevinama posvecenu

svetoj Marini udje u nju i procita Deveti cas I posto se malo odmori on napisa pismo svome gonitelju Stefanu u kome govorase ʺPreosveceni Vladiko pogledaj kakvu je zetvu dalo seme tvojih vrlih borbi i govora kakvu mi radost i slavu pribavilo kolike mi vence splelo kakvim me miljem ispunilo I jos me na vrh duhovnog znanja uzdiglo na kamenu noge uma moga cvrsto postavilo u sami me granit obuklo Iz tog granita u meni kljuca voda ziva koja me pokrece i koja mi govori i koja me goni da ti pisem Ona me celog ispunjuje veseljem i ne dopusta mi da uopste osecam ova smrtonosna iskusenja nego kao sto je Tri Mladica sacuvala neopaljenima u uzarenoj peci tako i mene cuva neozaloscenim i neostecenim Za sve to ja ti zahvaljujem i necu nikada prestati da ti zahvaljujem i da se molim za tebe Stoga ako imas jos nesto da dodas radosti i slavi onih koji te vole nemoj oklevati da to ucinis da bi uvecao svoju platu i ucinio obilatijom svoju nagradu od Bogaʺ Primivsi svetiteljevo pismo Stefan mu ne odgovori recima vec delima Ne caseci ni casa on se sav dade na posao da nesavitljivog zatocenika iz daljine ustreli strelama svoje zloce i pakosti Stoga odmah ode k patrijarhu i stade ga uveravati kako Simeon toboz mora imati neko sakriveno blago u svom manastiru posto je godinama onako svecano proslavljao praznik svoga duhovnog oca i onake obilne milostinje davao siromasima I on privole patrijarha da posalje ljude da pronadju toboznje blago i da u isto vreme oduzmu svu imovinu svetiteljevu knjige odelo i ostale stvari Poslani ljudi pretresose svu keliju blazenoga i u njoj nista ne nadjose sem njegove vlasenice gornje haljine i pokrivace jer svetitelju) iznurenom vrlo surovim podviznistvom bilo je tesko nositi i samo breme svoga tela Onda ljudi raskopase pod u keliji blazenoga izbusise zidove razvalise krov ali od toboznjeg blaga ne bese ni traga Tada pokupspe sve sto nadjose u keliji knjige gornju haljinu i pokrivace neophodne za bolesljivog coveka i jos neke bedne najpotrebnije stvarcice I sve to odnesose

Kada blazeni otac nas Simeon saznade za to njegova se apostolska dusa sva ispuni

radoscu i on ponovo napisa pismo gonitelju Stefanu U njemu pisase ʺDivne vence divni Venac[11] dodao je mojim vencima No cime cemo ti uzvratiti za sva dobrocinstva koja si nam cinio koja nam cinis i koja ces nam jos ciniti svakodnevni dobrotvoru nas evo vec punih sedam godina Kako cemo se opravdati pred tobom koji tako revnosno i tako vicno snabdevas svoje prijatelje slatkim lekovima Ali ne mi te molimo nemoj zastati sa svojim pothvatom nemoj prestati sa svojim delima dodaj ovima druge lekove koji ce nam jacinom svojom uciniti patnje jos sladjima Ti si uvecao u meni svetlost radost sladost one u meni kroz mir pomisli cudesno toce neiskazanu veselost Duha ti ih i nadalje uvecavaj u meni na sve moguce nacine cineci i nadalje svoje i tako ces nas pre sjediniti sa ljubljenim Gospodom radi koga radosna srca podnosim sve i radi koga me ti i gledas u lancima zatocenja u koje si me ti okovaoʺ

23

Spomenuta crkva svete Marine i mesto gde se nalazila pripadali su jednome coveku visokog polozaja po imenu Hristifor Fagura On bese ucenik blazenog Simeona Doznavsi za progonstvo svoga svetog ucitelja i za mesto njegovog zatocenja on odmah otputova tamo I zatekavsi svoga ucitelja samo sa jednim ucenikom bez icega najnuznijeg za odrzanje telesnog zivota on zaplaka gorko i pade mu pred noge kupajuci se u suzama zbog zlopacenja svoga svetog ucitelja Sveti Simeon mu isprica sve podrobno Ovaj onda zamoli svetitelja za dopustenje da ga snabdeva svima potrebama za odrzavanje telesnog zivota Svetitelj mu odgovori Sta nam treba vise sem svakodnevne hrane hleba soli i vode To ce nam biti dragocenije nego najskupocenija jestiva No ako imas u srcu zelju da nama koji smo te duhovno rodili vecma posluzis ti nam pokloni ovu crkvu da sa vremenom ako Bog milostivo pogleda na moju tugu ovde ustrojimo manastir ‐ kucu spasenja Time ces ti steci zaslugu pred Bogom i nagradu od Boga a mi cemo imati radionicu za molitvu i vrsenje zapovesti Hristovih Cuvsi to zahvalni ucenik sav srecan odmah pokloni crkvu svetom ucitelju svom i posveti je tog casa Bogu

Glas o svetiteljevom zatocenju dopre u mnoga mesta I mnogi dolazahu da ga

posete Neki su znali radi cega je u zatocenju a neki nisu no svima je bila tuga u srcu sto je on u zatocenju Svetitelj ih je tesio kazujuci im razloge svoga zatocenja Ali da bi to bilo jasnije svima i posetiocima i buducim pokolenjima svetitelj napisa malu knjizicu u kojoj iskreno i otvoreno i jasno izlozi svu istinu o svome progonstvu Uz knjizicu napisa i pismo na adresu patrijarha Sergija I to posla senatoru Genesiju i drugim velikodostojnicima kojima on bese ucitelj duhovni ‐ εύσεβείας διδάσκαλος da odnesu patrijarhu i arhijerejima Veoma ugledni velikodostojnici odose k patrijarhu i povedose prvo razgovor o svetiteljevom progonstvu oni ukazase na nepravednost ovakve osude i time uplasise patrijarha onda mu predadose knjizicu i pismo Videci ovako veliki broj znamenitih velikasa patrijarh se poboja da ova stvar ne dodje do cara i zavrsi se zlo po njega on naredi da se i knjizica i pismo odmah procitaju pred Sinodom Cim se citanje zavrsi patrijarh rece velemocnim ucenicima svetiteljevim Sto se mene tice ja nikada nisam imao rdjavo misljenje o gospodinu Simeonu stavise ja sam od samog pocetka citao ono sto je on pisao u cast svome duhovnom ocu i bio sam zadovoljan sto sam upoznao njegovo zitije i ja sam naredio da se to po crkvama peva neizmerno hvaleci veru njegovu Medjutim ja ne znam zbog cega je nastao spor izmedju Simeona i vladike Stefana te je ovaj digao protiv njega i njegovog duhovnog oca bezbroj tuzbi koje su ciste klevete A ono sto je doziveo od nas doziveo je ne sto je gresio u dogmatskom ucenju Crkve nego sto uporno nije hteo prestati sa suvise svecanim praznovanjem praznika svoga duhovnog oca i sto su nam njegovi tuzioci zbog toga dosadjivali svaki dan To je razlog sto sam ga udaljio iz njegovog manastira i iz grada A sada ako samo hoce on se moze odmah vratiti i preuzeti staresinstvo u svom manastiru i uz jednodusnu saglasnost Svetog Sinoda ja cu ga hirotonisati za arhijereja jedne od najvaznijih episkopija Na taj nacin ce se dostojno ispraviti nepravde i nase poverenje u njega ostace neugasivo

24

Posle ove izjave patrijarh posla da dovedu svetitelja iz njegovog zatocenja Ova vest o povratku svetiteljevom brzo se raznese na sve strane i silan se svet sleze da ga doceka mirjani i monasi svestenici i klirici i svi znameniti senatori kojima svetitelj bese poznat po svojim vrlinama i kojima on bese ucitelj i otac Svi ga oni docekase i dopratise do patrijarha Patrijarh izace i primi zatocenika pracenog visokim licnostima i obrati mu se ovim recima ʺVisokoprepodobni gospodine Simeone sta si mislio bacajuci sebe u ove nedace Time si nama zadao muke a ozalostio ove tvoje prijatelje i ucenike Propatiti ono sto si ti propatio dolikuje osudjeniku ali nikako ne coveku ucenom i vrlinskom kao ti Bog mi je svedok ja sam o tebi uvek imao visoko i lepo misljenje i smislio sam nesto vrlo povoljno po tebe samo ako malo popustis u svojoj zestokoj upornosti Ali zasada poslusaj me makar u ovome vrati se u svoj manastir gde si tolike trudove ulozio sto se tice svakogodisnjeg praznovanja tvoga duhovnog oca mi ti necemo smetati samo ti preporucujemo da praznovanje bude manje svecano i da traje manje dana i da se obavlja jedino u krugu tvojih monaha i prijatelja sa strane i to dok se ne smire ili ne pomru tvoji zavidljivci a posle toga praznuj kako se tebi najbolje svidja tebi i Boguʺ

Svetitelj na to odgovori ʺSto se tice nedaca i nevolja o kojima govoris sveti Vladiko nisam ja kriv za njih vec uceni Stefan na njemu je odgovornost za to A sto se tice stradanja koja sam podneo i koja cu mozda jos podnositi zahvaljujem Bogu mome i tebi sveti Vladiko sto nisam dopao njih kao bludnik ili zlocinac vec kao sluga Hristov veran apostolskim kanonima i propisima Stoga se ja ne samo ne stidim sto sam postradao zbog drzanja zapovesti Bozje nego se radujem i osecam se blazen sto sam se udostojio da toga radi budem osudjen na pravdi i pretrpim progonstvo poput starih Otaca Sto se pak tice tvojih negdasnjih naklonosti prema meni svedok sam ne samo ja nego i istina koja vlada medju nama ti si mi cesto ukazivao pocasti vise no sto sam zasluzivao ti nisi imao dovoljno pohvalnih reci za moju veru prema mom duhovnom ocu diveci se onome sto sam ja cinio u ovoj stvari Da ja priznajem Vladiko moj ta tvoja raspolozenja prema meni Ali zloca Satane ‐ ne znam kako da se izrazim ‐ ucinila je ono sto nije trebalo dopustiti ona je izmenila tvoje srce pretvorila slatkocu u gorcinu i svetlost pretstavila kao tamu A sto se tice tvojih planova sa mnom koje ces ti izvesti ako ja pristanem na tvoj predlog evo mog odgovora ako su to privremena blaga ljudska slava i zemaljske pocasti to ne prestavlja za mene nikakvu vrednost Ja sluga tvoj odavno sam stvorio sebi ovu filosofiju sramotu od ljudi smatram kao zalog nebeske slave a slavu od ljudi primam kao uvredu i ruganje No ako se radi o stvarima koje su prijatne Bogu i korisne po dusu onda cu se svim srcem pokoriti tvojim naredbama Jer ko ti ne bi odobravao Vladiko moj kada ucis da se drzi ono sto su Hristos i Njegovi ucenici propovedali i naredili To je saglasno sa recju Sina Bozjeg Naucite ih da drze sve sto sam vam zapovedio (Mt 28 20) Pristani dakle da nas ucis saglasno Svetome Pismu sledeci ranijim svetim Ocima i mi cemo te primiti kao ravnog Apostolima i bicemo ti zemlja i prah pod tvojim svetim nogama i da budemo gazeni tobom mi cemo to kao sto sam ti vec pisao smatrati za posvecenje za hirotoniju ‐ αγιασμον ήγησόμεθα I ne samo to nego cemo tvoja naredjenja ispunjavati do smrti i ti

25

ces nas neizmerno voleti kao sluge i zahvalne ucenike Hristove Ali ako ti neces da nas ucis tako kako bi nas pobudio da se pokoravamo tvojim naredbama nego nam obecavas slavu ljudsku i zemaljsku da me nacinis arhijerejem pod uslovom da se odreknem svog duhovnog oca svetitelja koji me je prosvetio i koji i sada posreduje za mene i stiti me neprestano u tegobama zivota kao otac prepun ljubavi i time hoces da uvredim Hrista koji je rekao Ko se vas odrice mene se odrice (Lk 10 16) U ovom slucaju mi ne mozemo nista drugo reci do ono sto i ucenici Hristovi Vecma se treba pokoravati Bogu negoli ljudima (D A 5 29) Jer kada bih ja ovako radeci hteo da ugadjam ljudima onda ne bih bio sluga Hristov (sr Gal 1 10) Neka se dobro zna ovo od sada ja nista ne pretpostavljam progonstvu koje sam podneo za pravdu Boziju nista ni manastir ni bogatstvo ni slavu niti ista drugo oko cega se ljudi paste u ovom zivotu Ne nista od svega toga pa ni sama smrt ni zivot nece me moci razdvojiti od ljubavi moje prema Hristu i prema mome duhovnom ocu Otkako svu brigu igumanstvovanja poverih mome uceniku Arseniju koga mesto sebe postavih za staresinu bratije ja sam se drzao potpuno van svih tih poslova i tegoba iako bejah u njihovoj sredini ja kao da sam bio u svojoj osami bezizlazno I posto sam radi pravde i radi drzanja zapovesti Boga zivoga prognan otuda ja se tamo niposto necu vratiti dok sam ziv nego cu umreti sa Hristom drzeci zapovest Njegovu i ne odricuci se Njega potpuno ubedjen da necu biti lisen Njegovih bozanskih blazenstava Jer je On rekao Blazeni ste ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rdjave reci lazuci mene radi (Mt 5 11)ʺ

Kada patrijarh cu ovakav odgovor koji nije ni najmanje ocekivao rece ʺZaista si

pravi Studit pun ljubavi za svoga oca gospodine Simeone ti imas njihovu upornost i mozda je ona dostojna pohvale i zakonitaʺ ‐ Posle toga on u nekoliko reci izrece svoju odluku ʺSto rekoh rekoh da bi ti malo potkresao svoju upornost u ovoj stvari ali ti si ostao isti i nisi se ni najmanje promenio ti neotstupno stojis za praznovanje svoga duhovnog oca i za veru u njega To izgleda i meni i svima drugima pohvalno i zakonito No ti si se pokazao sasvim neposlusan prema mojim recima Stoga otsad boravi gde hoces budi sa svojim ucenicima i radi po svome nahodjenju mi ti necemo smetati praznuj svoga duhovnog oca bilo u varosi bilo van varosi radujuci se zajedno sa svojim prijateljimaʺ ‐ Rekavsi to patrijarh ih otpusti u miru

Blazeni Simeon koji se pokaza dobrovoljni mucenik i bez gonjenja i mucenistvom

savesti i podnosenjem iskusenja koja ga snadjose zbog drzanja zapovesti Bozje izadje radostan iz patrijarsije sa svojom milom decom mocnim velikodostojnicima i sa svima njima bi ugoscen u domu Hristofora Fagure I tamo ostade ne malo dana Za to vreme on bi od ogromne duhovne koristi najpre domacinu svom i njegovoj dvojici brace a zatim se njegovim bozanstvenim poukama koristise mnogi i mnogi svestenici klirici velikasi obicni gradjani ljudi i zene deca i starci jednom recju svi koji ga poznavahu i ljubljahu Posle toga blazeni se vrati u svoju omiljenu pustinju sa zeljom da tamo podigne sebi keliju za molitveno tihovanje I Bog koji orlicima daje gnezda i ljudima hleb ucini te sa svih

26

strana pocese stizati obilni prilozi u novcu u tome su prednjacili velikasi Tako se nakupi mnogo zlata Tada svetitelj pun pouzdanja u Boga i moleci se Bogu za uspeh pothvata otpoce zidati manastir Ali onda navalise na njega iskusenja sa mnogo strana i od demona i od suseda Demoni nevidljivo a ljudi vidljivo skrgutahu zubima na njega cinjahu mu smetnje pravljahu teskoce eda bi ga zaplasili i on prestao sa zidanjem Ali prepodobni Simeon cvrst kao stena odolevase besnim olujama iskusenja sa nepokolebljivom postojanoscu I na kraju krajeva svetitelj sa mnogo muka ipak zavrsi zidanje manastira nacini bastu i zasadi vinograd I oko njega se opet sakupi novo stado monaha I on sada proslavi praznik svog duhovnog oca mnogo svecanije nego ranije uz ucesce klira Velike crkve mnostvo monaha i mirjana Praznovanje je trajalo citavih osam dana

Posto odahnu od svih ovih trudova blazeni opet prigrli svoje usamljenicko

molitveno tihovanje i nije ga napustao cak i kada je bivao ophrvan mnogim poslovima On se potpuno predade svojim uobicajenim sozercanjima Savladjujuci materiju i tezinu tela on se duhom sve potpunije sjedinjavase sa Bogom njegov jezik postade jezik ognja i on stade pisati Bozanstvene himne i preko volje svoje gonjen unutrasnjom silom duha objavljivati ono sto je video putem otkrivenja Bozjih i sorzecavao u svojim vidjenjima kada je bivao iznad prirode ‐ υπέρ την φύσιν Delovanjem bozanskog ognja on s dana na dan postajase sav oganj sav svetlost Bog po blagodati i kao Sin Bozji Od tada njemu bi otkrivena licnost Boga Oca on razgovarase sa Bogom kao Mojsije i vodjen prstom Bozjim[12] on kao po tablicama pisase mastilom delovanja bozanskog ognja Tada on napisa i mnoge druge Reci svoje pune mudrosti i sile

Medjutim djavo gledajuci to potstace protiv njega bes suseda manastirskih te ga

oni ponekad zasipahu uvredama i grdnjama i gorkim ismevanjima ponekad i ruke dizahu na njega iznemoglog starca jednom ga neki krvolok baci na zemlju s namerom da ga ubije a nekada i kamenje bacahu na njega Tako jednoga dana neko od tih ljudi baci ogroman kamen na mesto gde je svetitelj obicno sedeo i pisao kamen probi staklo i prolete pored same glave svetiteljeve Da ga je pogodio svetitelj bi sigurno ostao na mestu mrtav Svetitelj pozva jednog svog ucenika pokaza mu kamen i rece mu Vidis li brate cime nam groze Molim te uljem dobrocinstva utoli ljutinu toga coveka podaj mu sto vise od nase sirotinje

Takav bejase ovaj veliki ucenik Hristov u svemu ‐ veran sledbenik svetih Apostola

i podrazavalac Gospoda Hrista gonjen on trpi ruzen on blagosilja u nevoljama on se raduje radoscu neiskazanom jer vidi sebe kako dozivljuje blazenstva Hristova[13] Vodeci evandjelski zivot on osecanjem svojim bese iznad sveta boraveci telom medju ljudima na zemlji on dusom bejase sa Bogom i medj andjelima na nebu pomocu bozanske svetlosti Zaista on bese zemaljski andjeo i nebeski covek jer kao nebeski covek on sijase dobrim delima svojim medj ljudima na zemlji i nebeskim znanjem i bozanskom mudroscu prosvecivase duse koje mu sa verom pristupahu a kao zemaljski andjeo on predvidjase i

27

Posle ove izjave patrijarh posla da dovedu svetitelja iz njegovog zatocenja Ova vest o povratku svetiteljevom brzo se raznese na sve strane i silan se svet sleze da ga doceka mirjani i monasi svestenici i klirici i svi znameniti senatori kojima svetitelj bese poznat po svojim vrlinama i kojima on bese ucitelj i otac Svi ga oni docekase i dopratise do patrijarha Patrijarh izace i primi zatocenika pracenog visokim licnostima i obrati mu se ovim recima ʺVisokoprepodobni gospodine Simeone sta si mislio bacajuci sebe u ove nedace Time si nama zadao muke a ozalostio ove tvoje prijatelje i ucenike Propatiti ono sto si ti propatio dolikuje osudjeniku ali nikako ne coveku ucenom i vrlinskom kao ti Bog mi je svedok ja sam o tebi uvek imao visoko i lepo misljenje i smislio sam nesto vrlo povoljno po tebe samo ako malo popustis u svojoj zestokoj upornosti Ali zasada poslusaj me makar u ovome vrati se u svoj manastir gde si tolike trudove ulozio sto se tice svakogodisnjeg praznovanja tvoga duhovnog oca mi ti necemo smetati samo ti preporucujemo da praznovanje bude manje svecano i da traje manje dana i da se obavlja jedino u krugu tvojih monaha i prijatelja sa strane i to dok se ne smire ili ne pomru tvoji zavidljivci a posle toga praznuj kako se tebi najbolje svidja tebi i Boguʺ

Svetitelj na to odgovori ʺSto se tice nedaca i nevolja o kojima govoris sveti Vladiko nisam ja kriv za njih vec uceni Stefan na njemu je odgovornost za to A sto se tice stradanja koja sam podneo i koja cu mozda jos podnositi zahvaljujem Bogu mome i tebi sveti Vladiko sto nisam dopao njih kao bludnik ili zlocinac vec kao sluga Hristov veran apostolskim kanonima i propisima Stoga se ja ne samo ne stidim sto sam postradao zbog drzanja zapovesti Bozje nego se radujem i osecam se blazen sto sam se udostojio da toga radi budem osudjen na pravdi i pretrpim progonstvo poput starih Otaca Sto se pak tice tvojih negdasnjih naklonosti prema meni svedok sam ne samo ja nego i istina koja vlada medju nama ti si mi cesto ukazivao pocasti vise no sto sam zasluzivao ti nisi imao dovoljno pohvalnih reci za moju veru prema mom duhovnom ocu diveci se onome sto sam ja cinio u ovoj stvari Da ja priznajem Vladiko moj ta tvoja raspolozenja prema meni Ali zloca Satane ‐ ne znam kako da se izrazim ‐ ucinila je ono sto nije trebalo dopustiti ona je izmenila tvoje srce pretvorila slatkocu u gorcinu i svetlost pretstavila kao tamu A sto se tice tvojih planova sa mnom koje ces ti izvesti ako ja pristanem na tvoj predlog evo mog odgovora ako su to privremena blaga ljudska slava i zemaljske pocasti to ne prestavlja za mene nikakvu vrednost Ja sluga tvoj odavno sam stvorio sebi ovu filosofiju sramotu od ljudi smatram kao zalog nebeske slave a slavu od ljudi primam kao uvredu i ruganje No ako se radi o stvarima koje su prijatne Bogu i korisne po dusu onda cu se svim srcem pokoriti tvojim naredbama Jer ko ti ne bi odobravao Vladiko moj kada ucis da se drzi ono sto su Hristos i Njegovi ucenici propovedali i naredili To je saglasno sa recju Sina Bozjeg Naucite ih da drze sve sto sam vam zapovedio (Mt 28 20) Pristani dakle da nas ucis saglasno Svetome Pismu sledeci ranijim svetim Ocima i mi cemo te primiti kao ravnog Apostolima i bicemo ti zemlja i prah pod tvojim svetim nogama i da budemo gazeni tobom mi cemo to kao sto sam ti vec pisao smatrati za posvecenje za hirotoniju ‐ αγιασμον ήγησόμεθα I ne samo to nego cemo tvoja naredjenja ispunjavati do smrti i ti

25

ces nas neizmerno voleti kao sluge i zahvalne ucenike Hristove Ali ako ti neces da nas ucis tako kako bi nas pobudio da se pokoravamo tvojim naredbama nego nam obecavas slavu ljudsku i zemaljsku da me nacinis arhijerejem pod uslovom da se odreknem svog duhovnog oca svetitelja koji me je prosvetio i koji i sada posreduje za mene i stiti me neprestano u tegobama zivota kao otac prepun ljubavi i time hoces da uvredim Hrista koji je rekao Ko se vas odrice mene se odrice (Lk 10 16) U ovom slucaju mi ne mozemo nista drugo reci do ono sto i ucenici Hristovi Vecma se treba pokoravati Bogu negoli ljudima (D A 5 29) Jer kada bih ja ovako radeci hteo da ugadjam ljudima onda ne bih bio sluga Hristov (sr Gal 1 10) Neka se dobro zna ovo od sada ja nista ne pretpostavljam progonstvu koje sam podneo za pravdu Boziju nista ni manastir ni bogatstvo ni slavu niti ista drugo oko cega se ljudi paste u ovom zivotu Ne nista od svega toga pa ni sama smrt ni zivot nece me moci razdvojiti od ljubavi moje prema Hristu i prema mome duhovnom ocu Otkako svu brigu igumanstvovanja poverih mome uceniku Arseniju koga mesto sebe postavih za staresinu bratije ja sam se drzao potpuno van svih tih poslova i tegoba iako bejah u njihovoj sredini ja kao da sam bio u svojoj osami bezizlazno I posto sam radi pravde i radi drzanja zapovesti Boga zivoga prognan otuda ja se tamo niposto necu vratiti dok sam ziv nego cu umreti sa Hristom drzeci zapovest Njegovu i ne odricuci se Njega potpuno ubedjen da necu biti lisen Njegovih bozanskih blazenstava Jer je On rekao Blazeni ste ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rdjave reci lazuci mene radi (Mt 5 11)ʺ

Kada patrijarh cu ovakav odgovor koji nije ni najmanje ocekivao rece ʺZaista si

pravi Studit pun ljubavi za svoga oca gospodine Simeone ti imas njihovu upornost i mozda je ona dostojna pohvale i zakonitaʺ ‐ Posle toga on u nekoliko reci izrece svoju odluku ʺSto rekoh rekoh da bi ti malo potkresao svoju upornost u ovoj stvari ali ti si ostao isti i nisi se ni najmanje promenio ti neotstupno stojis za praznovanje svoga duhovnog oca i za veru u njega To izgleda i meni i svima drugima pohvalno i zakonito No ti si se pokazao sasvim neposlusan prema mojim recima Stoga otsad boravi gde hoces budi sa svojim ucenicima i radi po svome nahodjenju mi ti necemo smetati praznuj svoga duhovnog oca bilo u varosi bilo van varosi radujuci se zajedno sa svojim prijateljimaʺ ‐ Rekavsi to patrijarh ih otpusti u miru

Blazeni Simeon koji se pokaza dobrovoljni mucenik i bez gonjenja i mucenistvom

savesti i podnosenjem iskusenja koja ga snadjose zbog drzanja zapovesti Bozje izadje radostan iz patrijarsije sa svojom milom decom mocnim velikodostojnicima i sa svima njima bi ugoscen u domu Hristofora Fagure I tamo ostade ne malo dana Za to vreme on bi od ogromne duhovne koristi najpre domacinu svom i njegovoj dvojici brace a zatim se njegovim bozanstvenim poukama koristise mnogi i mnogi svestenici klirici velikasi obicni gradjani ljudi i zene deca i starci jednom recju svi koji ga poznavahu i ljubljahu Posle toga blazeni se vrati u svoju omiljenu pustinju sa zeljom da tamo podigne sebi keliju za molitveno tihovanje I Bog koji orlicima daje gnezda i ljudima hleb ucini te sa svih

26

strana pocese stizati obilni prilozi u novcu u tome su prednjacili velikasi Tako se nakupi mnogo zlata Tada svetitelj pun pouzdanja u Boga i moleci se Bogu za uspeh pothvata otpoce zidati manastir Ali onda navalise na njega iskusenja sa mnogo strana i od demona i od suseda Demoni nevidljivo a ljudi vidljivo skrgutahu zubima na njega cinjahu mu smetnje pravljahu teskoce eda bi ga zaplasili i on prestao sa zidanjem Ali prepodobni Simeon cvrst kao stena odolevase besnim olujama iskusenja sa nepokolebljivom postojanoscu I na kraju krajeva svetitelj sa mnogo muka ipak zavrsi zidanje manastira nacini bastu i zasadi vinograd I oko njega se opet sakupi novo stado monaha I on sada proslavi praznik svog duhovnog oca mnogo svecanije nego ranije uz ucesce klira Velike crkve mnostvo monaha i mirjana Praznovanje je trajalo citavih osam dana

Posto odahnu od svih ovih trudova blazeni opet prigrli svoje usamljenicko

molitveno tihovanje i nije ga napustao cak i kada je bivao ophrvan mnogim poslovima On se potpuno predade svojim uobicajenim sozercanjima Savladjujuci materiju i tezinu tela on se duhom sve potpunije sjedinjavase sa Bogom njegov jezik postade jezik ognja i on stade pisati Bozanstvene himne i preko volje svoje gonjen unutrasnjom silom duha objavljivati ono sto je video putem otkrivenja Bozjih i sorzecavao u svojim vidjenjima kada je bivao iznad prirode ‐ υπέρ την φύσιν Delovanjem bozanskog ognja on s dana na dan postajase sav oganj sav svetlost Bog po blagodati i kao Sin Bozji Od tada njemu bi otkrivena licnost Boga Oca on razgovarase sa Bogom kao Mojsije i vodjen prstom Bozjim[12] on kao po tablicama pisase mastilom delovanja bozanskog ognja Tada on napisa i mnoge druge Reci svoje pune mudrosti i sile

Medjutim djavo gledajuci to potstace protiv njega bes suseda manastirskih te ga

oni ponekad zasipahu uvredama i grdnjama i gorkim ismevanjima ponekad i ruke dizahu na njega iznemoglog starca jednom ga neki krvolok baci na zemlju s namerom da ga ubije a nekada i kamenje bacahu na njega Tako jednoga dana neko od tih ljudi baci ogroman kamen na mesto gde je svetitelj obicno sedeo i pisao kamen probi staklo i prolete pored same glave svetiteljeve Da ga je pogodio svetitelj bi sigurno ostao na mestu mrtav Svetitelj pozva jednog svog ucenika pokaza mu kamen i rece mu Vidis li brate cime nam groze Molim te uljem dobrocinstva utoli ljutinu toga coveka podaj mu sto vise od nase sirotinje

Takav bejase ovaj veliki ucenik Hristov u svemu ‐ veran sledbenik svetih Apostola

i podrazavalac Gospoda Hrista gonjen on trpi ruzen on blagosilja u nevoljama on se raduje radoscu neiskazanom jer vidi sebe kako dozivljuje blazenstva Hristova[13] Vodeci evandjelski zivot on osecanjem svojim bese iznad sveta boraveci telom medju ljudima na zemlji on dusom bejase sa Bogom i medj andjelima na nebu pomocu bozanske svetlosti Zaista on bese zemaljski andjeo i nebeski covek jer kao nebeski covek on sijase dobrim delima svojim medj ljudima na zemlji i nebeskim znanjem i bozanskom mudroscu prosvecivase duse koje mu sa verom pristupahu a kao zemaljski andjeo on predvidjase i

27

ces nas neizmerno voleti kao sluge i zahvalne ucenike Hristove Ali ako ti neces da nas ucis tako kako bi nas pobudio da se pokoravamo tvojim naredbama nego nam obecavas slavu ljudsku i zemaljsku da me nacinis arhijerejem pod uslovom da se odreknem svog duhovnog oca svetitelja koji me je prosvetio i koji i sada posreduje za mene i stiti me neprestano u tegobama zivota kao otac prepun ljubavi i time hoces da uvredim Hrista koji je rekao Ko se vas odrice mene se odrice (Lk 10 16) U ovom slucaju mi ne mozemo nista drugo reci do ono sto i ucenici Hristovi Vecma se treba pokoravati Bogu negoli ljudima (D A 5 29) Jer kada bih ja ovako radeci hteo da ugadjam ljudima onda ne bih bio sluga Hristov (sr Gal 1 10) Neka se dobro zna ovo od sada ja nista ne pretpostavljam progonstvu koje sam podneo za pravdu Boziju nista ni manastir ni bogatstvo ni slavu niti ista drugo oko cega se ljudi paste u ovom zivotu Ne nista od svega toga pa ni sama smrt ni zivot nece me moci razdvojiti od ljubavi moje prema Hristu i prema mome duhovnom ocu Otkako svu brigu igumanstvovanja poverih mome uceniku Arseniju koga mesto sebe postavih za staresinu bratije ja sam se drzao potpuno van svih tih poslova i tegoba iako bejah u njihovoj sredini ja kao da sam bio u svojoj osami bezizlazno I posto sam radi pravde i radi drzanja zapovesti Boga zivoga prognan otuda ja se tamo niposto necu vratiti dok sam ziv nego cu umreti sa Hristom drzeci zapovest Njegovu i ne odricuci se Njega potpuno ubedjen da necu biti lisen Njegovih bozanskih blazenstava Jer je On rekao Blazeni ste ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rdjave reci lazuci mene radi (Mt 5 11)ʺ

Kada patrijarh cu ovakav odgovor koji nije ni najmanje ocekivao rece ʺZaista si

pravi Studit pun ljubavi za svoga oca gospodine Simeone ti imas njihovu upornost i mozda je ona dostojna pohvale i zakonitaʺ ‐ Posle toga on u nekoliko reci izrece svoju odluku ʺSto rekoh rekoh da bi ti malo potkresao svoju upornost u ovoj stvari ali ti si ostao isti i nisi se ni najmanje promenio ti neotstupno stojis za praznovanje svoga duhovnog oca i za veru u njega To izgleda i meni i svima drugima pohvalno i zakonito No ti si se pokazao sasvim neposlusan prema mojim recima Stoga otsad boravi gde hoces budi sa svojim ucenicima i radi po svome nahodjenju mi ti necemo smetati praznuj svoga duhovnog oca bilo u varosi bilo van varosi radujuci se zajedno sa svojim prijateljimaʺ ‐ Rekavsi to patrijarh ih otpusti u miru

Blazeni Simeon koji se pokaza dobrovoljni mucenik i bez gonjenja i mucenistvom

savesti i podnosenjem iskusenja koja ga snadjose zbog drzanja zapovesti Bozje izadje radostan iz patrijarsije sa svojom milom decom mocnim velikodostojnicima i sa svima njima bi ugoscen u domu Hristofora Fagure I tamo ostade ne malo dana Za to vreme on bi od ogromne duhovne koristi najpre domacinu svom i njegovoj dvojici brace a zatim se njegovim bozanstvenim poukama koristise mnogi i mnogi svestenici klirici velikasi obicni gradjani ljudi i zene deca i starci jednom recju svi koji ga poznavahu i ljubljahu Posle toga blazeni se vrati u svoju omiljenu pustinju sa zeljom da tamo podigne sebi keliju za molitveno tihovanje I Bog koji orlicima daje gnezda i ljudima hleb ucini te sa svih

26

strana pocese stizati obilni prilozi u novcu u tome su prednjacili velikasi Tako se nakupi mnogo zlata Tada svetitelj pun pouzdanja u Boga i moleci se Bogu za uspeh pothvata otpoce zidati manastir Ali onda navalise na njega iskusenja sa mnogo strana i od demona i od suseda Demoni nevidljivo a ljudi vidljivo skrgutahu zubima na njega cinjahu mu smetnje pravljahu teskoce eda bi ga zaplasili i on prestao sa zidanjem Ali prepodobni Simeon cvrst kao stena odolevase besnim olujama iskusenja sa nepokolebljivom postojanoscu I na kraju krajeva svetitelj sa mnogo muka ipak zavrsi zidanje manastira nacini bastu i zasadi vinograd I oko njega se opet sakupi novo stado monaha I on sada proslavi praznik svog duhovnog oca mnogo svecanije nego ranije uz ucesce klira Velike crkve mnostvo monaha i mirjana Praznovanje je trajalo citavih osam dana

Posto odahnu od svih ovih trudova blazeni opet prigrli svoje usamljenicko

molitveno tihovanje i nije ga napustao cak i kada je bivao ophrvan mnogim poslovima On se potpuno predade svojim uobicajenim sozercanjima Savladjujuci materiju i tezinu tela on se duhom sve potpunije sjedinjavase sa Bogom njegov jezik postade jezik ognja i on stade pisati Bozanstvene himne i preko volje svoje gonjen unutrasnjom silom duha objavljivati ono sto je video putem otkrivenja Bozjih i sorzecavao u svojim vidjenjima kada je bivao iznad prirode ‐ υπέρ την φύσιν Delovanjem bozanskog ognja on s dana na dan postajase sav oganj sav svetlost Bog po blagodati i kao Sin Bozji Od tada njemu bi otkrivena licnost Boga Oca on razgovarase sa Bogom kao Mojsije i vodjen prstom Bozjim[12] on kao po tablicama pisase mastilom delovanja bozanskog ognja Tada on napisa i mnoge druge Reci svoje pune mudrosti i sile

Medjutim djavo gledajuci to potstace protiv njega bes suseda manastirskih te ga

oni ponekad zasipahu uvredama i grdnjama i gorkim ismevanjima ponekad i ruke dizahu na njega iznemoglog starca jednom ga neki krvolok baci na zemlju s namerom da ga ubije a nekada i kamenje bacahu na njega Tako jednoga dana neko od tih ljudi baci ogroman kamen na mesto gde je svetitelj obicno sedeo i pisao kamen probi staklo i prolete pored same glave svetiteljeve Da ga je pogodio svetitelj bi sigurno ostao na mestu mrtav Svetitelj pozva jednog svog ucenika pokaza mu kamen i rece mu Vidis li brate cime nam groze Molim te uljem dobrocinstva utoli ljutinu toga coveka podaj mu sto vise od nase sirotinje

Takav bejase ovaj veliki ucenik Hristov u svemu ‐ veran sledbenik svetih Apostola

i podrazavalac Gospoda Hrista gonjen on trpi ruzen on blagosilja u nevoljama on se raduje radoscu neiskazanom jer vidi sebe kako dozivljuje blazenstva Hristova[13] Vodeci evandjelski zivot on osecanjem svojim bese iznad sveta boraveci telom medju ljudima na zemlji on dusom bejase sa Bogom i medj andjelima na nebu pomocu bozanske svetlosti Zaista on bese zemaljski andjeo i nebeski covek jer kao nebeski covek on sijase dobrim delima svojim medj ljudima na zemlji i nebeskim znanjem i bozanskom mudroscu prosvecivase duse koje mu sa verom pristupahu a kao zemaljski andjeo on predvidjase i

27

strana pocese stizati obilni prilozi u novcu u tome su prednjacili velikasi Tako se nakupi mnogo zlata Tada svetitelj pun pouzdanja u Boga i moleci se Bogu za uspeh pothvata otpoce zidati manastir Ali onda navalise na njega iskusenja sa mnogo strana i od demona i od suseda Demoni nevidljivo a ljudi vidljivo skrgutahu zubima na njega cinjahu mu smetnje pravljahu teskoce eda bi ga zaplasili i on prestao sa zidanjem Ali prepodobni Simeon cvrst kao stena odolevase besnim olujama iskusenja sa nepokolebljivom postojanoscu I na kraju krajeva svetitelj sa mnogo muka ipak zavrsi zidanje manastira nacini bastu i zasadi vinograd I oko njega se opet sakupi novo stado monaha I on sada proslavi praznik svog duhovnog oca mnogo svecanije nego ranije uz ucesce klira Velike crkve mnostvo monaha i mirjana Praznovanje je trajalo citavih osam dana

Posto odahnu od svih ovih trudova blazeni opet prigrli svoje usamljenicko

molitveno tihovanje i nije ga napustao cak i kada je bivao ophrvan mnogim poslovima On se potpuno predade svojim uobicajenim sozercanjima Savladjujuci materiju i tezinu tela on se duhom sve potpunije sjedinjavase sa Bogom njegov jezik postade jezik ognja i on stade pisati Bozanstvene himne i preko volje svoje gonjen unutrasnjom silom duha objavljivati ono sto je video putem otkrivenja Bozjih i sorzecavao u svojim vidjenjima kada je bivao iznad prirode ‐ υπέρ την φύσιν Delovanjem bozanskog ognja on s dana na dan postajase sav oganj sav svetlost Bog po blagodati i kao Sin Bozji Od tada njemu bi otkrivena licnost Boga Oca on razgovarase sa Bogom kao Mojsije i vodjen prstom Bozjim[12] on kao po tablicama pisase mastilom delovanja bozanskog ognja Tada on napisa i mnoge druge Reci svoje pune mudrosti i sile

Medjutim djavo gledajuci to potstace protiv njega bes suseda manastirskih te ga

oni ponekad zasipahu uvredama i grdnjama i gorkim ismevanjima ponekad i ruke dizahu na njega iznemoglog starca jednom ga neki krvolok baci na zemlju s namerom da ga ubije a nekada i kamenje bacahu na njega Tako jednoga dana neko od tih ljudi baci ogroman kamen na mesto gde je svetitelj obicno sedeo i pisao kamen probi staklo i prolete pored same glave svetiteljeve Da ga je pogodio svetitelj bi sigurno ostao na mestu mrtav Svetitelj pozva jednog svog ucenika pokaza mu kamen i rece mu Vidis li brate cime nam groze Molim te uljem dobrocinstva utoli ljutinu toga coveka podaj mu sto vise od nase sirotinje

Takav bejase ovaj veliki ucenik Hristov u svemu ‐ veran sledbenik svetih Apostola

i podrazavalac Gospoda Hrista gonjen on trpi ruzen on blagosilja u nevoljama on se raduje radoscu neiskazanom jer vidi sebe kako dozivljuje blazenstva Hristova[13] Vodeci evandjelski zivot on osecanjem svojim bese iznad sveta boraveci telom medju ljudima na zemlji on dusom bejase sa Bogom i medj andjelima na nebu pomocu bozanske svetlosti Zaista on bese zemaljski andjeo i nebeski covek jer kao nebeski covek on sijase dobrim delima svojim medj ljudima na zemlji i nebeskim znanjem i bozanskom mudroscu prosvecivase duse koje mu sa verom pristupahu a kao zemaljski andjeo on predvidjase i

27

predsaznavase ponekad buduce dogadjaje i prorocki unapred govorase o njima sto se sve u svoje vreme i zbivalo Tako znamenitom velikodostojniku na dvoru cara Vasilija Jovanu on pretskaza nevolju koja ga je nakon deset godina imala snaci od cara koja ga stvarno i snadje

Treba nesto reci i o cudesima svetog oca naseg Simeona Razume se najvece cudo

njegovo jeste ‐ sam zivot njegov i jos vise ‐ njegova bogomudrost i njegovo bogopoznanje kojima se on apostolski obogati nadahnucem Svetoga Duha

U manastiru koji svetitelj podize ne bese vode i njegovi ucenici po cenu teskih

napora donosahu izdaleka vodu na ledjima To vecma zaloscase svetitelja negoli njegove ucenike I on se sa suzama pomoli Bogu da mu tajno pokaze mesto u manastirskoj porti gde bi se mogla pronaci voda I Bog mu pokaza takvo mesto Ali izbegavajuci slavu od ljudi on to za zivota svoga ne hte kazati nikome Tek kad se razbole na smrt i unapred saznade dan svoga upokojenja on naredi te ga na nosilima odnesose u manastirsko dvoriste Tamo zaiska moticicu i rekavsi ʺBlagosloven Bogʺ udari triputa na mestu usred dvorista i naredi monasima da zovu bunardzije da kopaju na tom mestu Bunardzije kopase bunar vrlo duboko ali ne pronadjose nikakvu vodu vec naidjose na ogromnu i vrlo tvrdu stenu i stadose sa kopanjem Obavesten o tome u trenutku kada je svome pisaru govorio u pero svoju poslednju volju i svoje zavestanje sveti starac rece ʺKazite onima sto kopaju bunar razbijte vrh stene i vise necete imati nikakve muke jer ce iz nje odmah pokuljati voda u izobiljuʺ ‐ Bunardzije tako uradise i stena koju su dotada uzalud pokusavali da razbiju odmah se razbi i iz nje potece vrlo bistra i pitka voda Tu napravise bunar koji jos postoji kao svedok svetiteljevog mocnog posredovanja kod Boga

Ana igumanija Vardeniska bi na cudesan nacin isceljena svetim ocem Simeonom

Sama ona pricase ovo ʺJednom dobih zestoku groznicu strasna vatra sagorevase me iznutra i rastapase mi telo kao vosak kosti mi gorahu kao suvo granje i svi sastojci tela onemocase Zbog silne vatre ja vrlo mnogo dana nisam mogla okusiti nista Lekari videci da mi od svih lekova njihovih biva samo gore i da moje telo napustaju poslednje snage digose ruke od mog lecenja i ostavise me samu mojoj majci kao les koji je jos disao A majka videci da sam na umoru uze me u krilo i gorko placuci cekase da mi mrtvoj sklopi oci Nalazeci se u takvom stanju i ne znajuci sta se sa mnom zbiva ja odjednom ugledah ovo blazeni Simeon sa rukom ispruzenom prema njegovom duhovnom ocu Simeonu Bogobojazljivom u velikoj slavi ide k meni A kad dodje blizu mene on mi blago rece Zdravo da si gospoco Ana Kakva te to strasna bolest snasla i zasto nepomicno lezis u postelji ne govoreci nista ni svojoj majci ni nama prijateljima tvojim niti ista uzimas od hrane ‐ Glas svetiteljev kao da me povrati k sebi ja podigoh oci i s mukom otvarajuci usta rekoh Umirem moj vrlo postovani oce ‐ Tada sveti Simeon Studit okrecucji se prema svom blazenom uceniku nasem svetom Simeonu rece Gospodine Simeone uzmi je za ruku i podigni je i daj joj da jede ‐ Ovaj to uradi i ucini mi se nahrani me hranom

28

koju zaiska od moje majke Posto me nahrani iz svojih svetih ruku ja dobih snagu ustadoh sa postelje dozvah svoju majku i ispricah joj svoje vidjenje I ja koja do tog casa bejeh nema i mrtva potrazih od nje hrane slatko se najedoh i potpuno ozdravihʺ

Nikifor koji u svojoj cetrnaestoj godini postade ucenik prepodobnog oca naseg

Simeona bio je ocevidac mnogih cudesa njegovih Posle upokojenja svetog ucitelja svog Nikifor se zamonasi i kao jeromonah prizivajuci Boga za svedoka kazivao je sledeca cudesa svetog ocg naseg Prvo cudo odnosi se na njega sama Od malena pricao je Nikifor ja nisam mogao jesti ribu I kad bi me naterali da pojedem parce ribe ja sam sve to povracao No u manastiru jednoga dana svetitelj mi za trpezom pruzi svojom rukom parce pecene ribe ja mu pricoh ali odbih da primim On me upita zasto odbijam i ja mu objasnih On pocuta neko vreme verovatno moleci se Bogu po ovoj stvari pa mi onda naredi da mu ponovo pricem Kad mu pricoh on me uze za ruku blagoslovi parce ribe i dajuci mi ga da ga pojedem rece mi ʺUzmi u ime Hrista Boga i jedi i ubuduce ti ces sa voljom jesti ono sto nam je Bog dao kao hranuʺ Cim to svetitelj rece ja dejstvom blagodati Bozje i molitvama moga oca dobih volju da jedem ribu I otada ja slace jedem ribu negoli meso dok sam bio u svetu

Posto u toku vremena udjoh u svetiteljeve navike pricao je dalje Nikifor on me

veoma zavole i nikome drugome sem meni nije dopustao da obitava sa njim u njegovoj keliji On je to cinio ja ne znam tacno zbog cega ali verovatno ili zbog moje decacke bezazlenosti i nezlobivosti ili sto mu je zbog starosti bilo potrebno moje prisluzivanje ili po promislu Bozjem da bih ja bio ocevidac i svedok njegovog svetog zivljenja Do tada on nikada nikome nije dozvoljavao da obitava sa njim u njegovoj keliji Tako dakle ja sam spavao u jednom uglu njegove kelije na patosu U keliji je o zidu visila velika ikona Deisis[14] i dodirivala plafon pred njom je gorelo kandilo Jedne noci mene kao da neko probudi oko ponoci i ja potpuno budan ugledah zapanjujuci prizor videh ‐ Hristos mi je svedok istinu govorim ‐ svetitelj stoji u vazduhu prema ikoni otprilike cetiri lakta iznad zemlje sa rukama pruzenim k nebu i moli se sav svetlost i sav blistanje ‐ Kada ja vidoh ovo strasno i porazavajuce cudo mene neiskusnog decaka obuze strah i ja zavukoh glavu pod pokrivac i sakrih lice Ujutru jos pod uticajem moga straha ja nasamo ispricah starcu svoje vidjenje On me izgrdi i zabrani mi da nikome nista ne reknem o tome

Jedna sirota zena nastavljao je kazivati Nikifor imadjase cetvorogodisnje dete koje

bese uzeto i nepokretno Ona svoje dete izmuceno bolescu i skoro na izdisaju odnese u manastir k svetitelju Kidana dvostrukim jadom sirotinjom i teskom bolescu detinjom ona putem prolivase potoke suza Dosavsi u manastir ona krisom udje u manastirsku crkvu ostavi dete na podu pa se trkom vrati natrag Kada monasi nadjose dete u crkvi koje je jedva pokazivalo znake zivota izvestise o tome prepodobnog oca Simeona kao o necem uzasnom i neverovatnom Sveti starac uze stap i potstapajuci se ode da vidi dete Kada ga ugleda onako jadno on zalostivni zaplaka i od srca zajeca Zatim se okrenu prisutnoj

29

koju zaiska od moje majke Posto me nahrani iz svojih svetih ruku ja dobih snagu ustadoh sa postelje dozvah svoju majku i ispricah joj svoje vidjenje I ja koja do tog casa bejeh nema i mrtva potrazih od nje hrane slatko se najedoh i potpuno ozdravihʺ

Nikifor koji u svojoj cetrnaestoj godini postade ucenik prepodobnog oca naseg

Simeona bio je ocevidac mnogih cudesa njegovih Posle upokojenja svetog ucitelja svog Nikifor se zamonasi i kao jeromonah prizivajuci Boga za svedoka kazivao je sledeca cudesa svetog ocg naseg Prvo cudo odnosi se na njega sama Od malena pricao je Nikifor ja nisam mogao jesti ribu I kad bi me naterali da pojedem parce ribe ja sam sve to povracao No u manastiru jednoga dana svetitelj mi za trpezom pruzi svojom rukom parce pecene ribe ja mu pricoh ali odbih da primim On me upita zasto odbijam i ja mu objasnih On pocuta neko vreme verovatno moleci se Bogu po ovoj stvari pa mi onda naredi da mu ponovo pricem Kad mu pricoh on me uze za ruku blagoslovi parce ribe i dajuci mi ga da ga pojedem rece mi ʺUzmi u ime Hrista Boga i jedi i ubuduce ti ces sa voljom jesti ono sto nam je Bog dao kao hranuʺ Cim to svetitelj rece ja dejstvom blagodati Bozje i molitvama moga oca dobih volju da jedem ribu I otada ja slace jedem ribu negoli meso dok sam bio u svetu

Posto u toku vremena udjoh u svetiteljeve navike pricao je dalje Nikifor on me

veoma zavole i nikome drugome sem meni nije dopustao da obitava sa njim u njegovoj keliji On je to cinio ja ne znam tacno zbog cega ali verovatno ili zbog moje decacke bezazlenosti i nezlobivosti ili sto mu je zbog starosti bilo potrebno moje prisluzivanje ili po promislu Bozjem da bih ja bio ocevidac i svedok njegovog svetog zivljenja Do tada on nikada nikome nije dozvoljavao da obitava sa njim u njegovoj keliji Tako dakle ja sam spavao u jednom uglu njegove kelije na patosu U keliji je o zidu visila velika ikona Deisis[14] i dodirivala plafon pred njom je gorelo kandilo Jedne noci mene kao da neko probudi oko ponoci i ja potpuno budan ugledah zapanjujuci prizor videh ‐ Hristos mi je svedok istinu govorim ‐ svetitelj stoji u vazduhu prema ikoni otprilike cetiri lakta iznad zemlje sa rukama pruzenim k nebu i moli se sav svetlost i sav blistanje ‐ Kada ja vidoh ovo strasno i porazavajuce cudo mene neiskusnog decaka obuze strah i ja zavukoh glavu pod pokrivac i sakrih lice Ujutru jos pod uticajem moga straha ja nasamo ispricah starcu svoje vidjenje On me izgrdi i zabrani mi da nikome nista ne reknem o tome

Jedna sirota zena nastavljao je kazivati Nikifor imadjase cetvorogodisnje dete koje

bese uzeto i nepokretno Ona svoje dete izmuceno bolescu i skoro na izdisaju odnese u manastir k svetitelju Kidana dvostrukim jadom sirotinjom i teskom bolescu detinjom ona putem prolivase potoke suza Dosavsi u manastir ona krisom udje u manastirsku crkvu ostavi dete na podu pa se trkom vrati natrag Kada monasi nadjose dete u crkvi koje je jedva pokazivalo znake zivota izvestise o tome prepodobnog oca Simeona kao o necem uzasnom i neverovatnom Sveti starac uze stap i potstapajuci se ode da vidi dete Kada ga ugleda onako jadno on zalostivni zaplaka i od srca zajeca Zatim se okrenu prisutnoj

29

bratiji i upita ih ʺA vi sta mislite raditi sa ovim detetomʺ ‐ A mi svi kao da smo se dogovorili odgovorismo ʺSvakako treba ga sahraniti i predati zemlji to je les ono samo sto nije izdahnuloʺ ‐ ʺNiposto rece na to svetitelj vas odgovor je nepromisljenʺ ‐ Rekavsi to on se saze uze dete u ruke i metnu ga u svoj tron Zatim nam naredi te spustismo kandilo koje je gorelo pred ikonom svete Marine i on zejtinom iz kandila pomaza ovo majusno i strahovito sasuseno stvorenje pomoli se Bogu i rukom ga prekrsti i dete tog casa dodje k sebi zivahnu povrati mu se snaga i zdravlje od samog dodira ovih svetih ruku i ono stade na svoje noge i poce hodati po crkvi i skakutati i potrazi da sto jede A kad se prihvati hrane ono postade potpuno zdravo i bi vraceno njegovoj majci

Druga jedna zena imadjase sina lepog mladica u kome bese necisti duh

Potstaknuta promislom i blagodacu s neba ona dovede sina u manastir k svetitelju i stavsi pred vratima crkve stade se moliti Bogu za svoga sina Posto je zelela da vidi svetog starca ova njena zelja bi mu dostavljena I on pristupacan svima i ljudima i zenama i deci i starcima i strancima i poznanicima i svakome coveku uopste izadje pred nju korakom mirnim i spokojnim Ona mu se kolenacki pokloni sa suzama i verom A mladic uperi oci u andjelsku pojavu svetoga starca i odmah ga necisti duh baci na zemlju muceci ga uzasno i jadni mladic bacase penu skrgutase zubima i vrecase kao jare Potresen ovim bolnim prizorom svetitelj zajeca iz dubine duse i posto se naplaka pred ikonom Hristovom naslikanom iznad ulaznih vrata crkvenih on rece pred svima nama ʺZli i necisti duse naredjuje ti Gospod Bog moj izaci iz ovog stvorenja Bozjegʺ ‐ Rekavsi to on uze jelej iz kandila koje je gorelo pred ikonom pomaza stradalnika i uzevsi ga za ruku podize ga i dade ga potpuno zdrava njegovoj majci i posla ih kuci njihovoj I od tada zlobni demon mu nikada vise nije dosadjivao

Jednom putujuci u svoju postojbinu k svojoj roditeljskoj kuci svetitelj stize na reku

Galos u Vitiniji Kraj reke vide jednog ribara i upita ga da li ima da mu proda ribe Ovaj mu se pozali da od rane zore evo citavih dvanaest sati lovi i nista nije ulovio Svetitelj mu onda predlozi ʺBaci udicu u ime moje i ako sto Bozjom pomocu uhvatis ti ces mi prodatiʺ Ribar baci udicu i tog casa upeca veliku ribu uze je i strpa pod svoju kabanicu Svetitelj mu onda rece ʺEvo ti novac kao sto smo ugovorili i daj mi ribu koju si uhvatio u ime mojeʺ Ribar mu na to odgovori ʺOna treba meni za jednog senatora i necu da je prodamʺ Svetitelj nastavi svoj put i tek se odmace a ribaru se otrze riba ispod kabanice bucnu u reku i izgubi se

Prijatelj svetiteljev Orest covek vrlo imucan iznenada se tesko razbole usta mu se

iskrivise do usiju izgubi moc govora i oslepe Obavesten o tome svetitelj uze svoj stap i mi krenusmo prica ucenik Nikifor Pri ulazu u kucu srete nas Orestova supruga i kroz suze rece svetitelju ʺEto oce tvoj prijatelj koga ti ljubis i koji tebe ljubi umire i ja cu ostati udovica a moja deca sirocici Nego molim te pomozi meni sluskinji tvojojʺ ‐ Usavsi unutra i ugledavsi svog prijatelja gde na postelji lezi nem slep i bez svesti svetitelj

30

zaplaka od tuge i rece ʺAvaj Prijatelju Oreste u kakvom te stanju vidim Sta je to s tobomʺ ‐ Rekavsi to on stade na molitvu i podizuci oci duse svoje ka Gospodu koji uslisuje njegove molitve stavi ruku na bolesnikovu glavu ocita molitvu koja se cita bolesnicima zakrsti mu usta i svu glavu i bolesnik odmah potpuno ozdravi i pozdravi se sa svetiteljem i stade razgovarati sa svima I otada Orest nije prestajao slati svetitelju dare svoje zahvalnosti Primajuci darove iz ljubavi sveti otac govorase Orestu ʺBrate zahvalnost treba uznositi samo Bogu koji jedini moze ciniti cudesa svima koji se nadaju u Njega Jer mi smo Njegova tvorevina On nas je iz nebica uveo u bice mi smo stvoreni da cinimo dobra dela u slavu Njegovu dobrote no kao sto vidis mi smo ljudi gresni i u svemu podlozni istim slabostima Zato je potrebno da marljivo bdimo nad svojim zivljenjem da ne bismo nesvesno ili dragovoljno cinili nista sto je suprotno poboznosti i protivno volji Bozjoj i na taj nacin dali mesta pakosnom djavolu da nas uplice u teska iskusenja Stoga brate posto si blagodacu Bozjom ozdravio nemoj se vise podavati zloumlju i grehu ‐ κακοφροσύνη και αμαρτία da te ne snadje nesto gore no sto te snaslo jer je u Svojoj dobroti Gospod onu rec u Evandjelju uputio ne samo uzetome nego i svima nama Eto si zdrav vise ne gresi da ti ne bude gore (Jn 5 14)ʺ

U susedstvu manastira zivljahu dva rodjena brata koji strahovito napadahu

svetitelja sto je podigao manastir nanosahu mu uvrede cinjahu mu nepravde zestoko mu precahu Sveti otac im na sve to odgovarase blago moljase ih preklinjase ih cinjase i govorase sve ono sto bi moglo uneti mir u duse njihove Ali se oganj gnjeva njihovog protiv svetitelja raspaljivase sve vise i vise i oni ga prosto zasipahu uvredama Tada im svetitelj poce predocavati strasni sud Bozji koji postoji za one koji vredjaju i ruze sluzitelje Bozje Jedan od njih Damjan ne moguci vise vladati besom gnjeva svoga podize svoju zlocinacku ruku na svetitelja udari ga i ovaj pade na zemlju Ali se onda trze i uplasivsi se da se gnjev Bozji ne sruci na njega pokaja se pa se saze i podize sa zemlje svetog jereja Bozjeg koji mu rece ʺNeka ti brate Bog oprosti ovaj greh i neka ti ga ne zadrziʺ

Brat pak Damjanov Antes prosto bljuvase na svetitelja pogrde uvrede psovke i

nazivase ga licemerom i varalicom Videci njegovu neizmernu bezocnost koja nema obzira ni prema darovima Bozjim ni prema vrlinama ni prema podviznickoj sedini i blagosti svetitelj se zapali od Duha Svetoga nebeskom revnoscu i rece Antesu ʺAko sam ja kao sto tvrdis licemer ako sam ja kao sto kazes varalica koji vestackim bledilom lica svoga obmanjujem ljude koji dolaze k meni u posetu i na razgovor onda i ti dobij tako bledilo u licu neka se i tvoj stomak naduje pa savrseno varaj ljude kao sto ih ja varamʺ ‐ To prepodobni rece i gle te veceri nesrecni Antes leze u postelju svoju da spava ali se vise ne dize s nje njega snadje teska bolest on se sav strahovito nadu lice mu pozute kao limun i kroz nekoliko dana on umre od ove bolesti ili tacnije ‐ od gnjeva Bozjeg A ovo se dogodi da bi se neuki i nerazumni ljudi zaplasili da ne potcenjuju svetitelje i blagodat Bozju sto je u njima I tako se ispuni ono sto je receno u Apostolskim Ustanovama o duhovnim ocima

31

nasim ʺOni su primili od Boga vlast zivota i smrti da sude gresnike i osudjuju na vecnu smrt i da razresavaju od grehova i povracaju u zivot one koji se kajuʺ

Pred kraj svoga zemaljskog zivota svetitelj se razbole od srdobolje koja ga prikova

za postelju Ova ga bolest toliko iznuri da se sam nije mogao pomaci u postelji nego su ga morali okretati i pomerati On nije hteo da ima pored sebe drugog prisluzitelja sem mene prica Nikifor Ali ja bejah jos vrlo mlad i strahovito podlozan dubokom snu Zato se pozalih svetom starcu da necu biti u stanju da ga sam gledam posto sam rob dubokog sna On mi na to rece ʺLezi na ovaj sanduk pored mene i otpocini pa ces se osloboditi te slabostiʺ ‐ Ja tako uradih naredne noci prespavah na sanduku i od tada blagodareci blagodati Bozjoj i molitvama svetog oca mog ja postadoh ne samo lakosan nego i u snu budan po onoj reci Svetoga Pisma Ja spavam a srce moje bdi (Pesma nad pesm 5 2) No jedne noci kada prilegoh na sanduk i zadremah ja se iznenada trgnuh kao da me neko zovnu i ugledah ovo ravnoapostolni svetitelj koji se od silne oslabelosti i iznurenosti nije mogao sam ni pomaknuti u postelji stoji ponovo u vazduhu u svojoj keliji na visini od jedno cetiri lakta i nesto vise u neiskazanoj svetlosti i moli se Bogu Poucen ranijim ovakvim prizorom ja ga ne micuci se pun svete jeze posmatrah sa divljenjem I ovako razmisljah u sebi sve do sinoc ovaj covek nije bio u stanju ni pomaci se sam u postelji ni okrenuti ni podici a kako je sada mogao ustati i ovako lebdeci u vazduhu moliti se ‐ V ovakvom razmisljanju i cudjenju ja i preko svoje volje zaspah dubokim snom ostavivsi svetitelja koji je i dalje lebdeo u vazduhu i molio se No uskoro se iznenada probudih ‐ srce mi je jos silno kucalo od malocasnjeg neobicnog i neverovatnog prizora i vidim svetitelja gde lezi u svojoj postelji i pokrio se pokrivacem Novo iznenadjenje uskovitla mi misli i ja u cudu govorah sebi gle bolesnika uzetog i nepokretnog blagodat Bozja koja odavno obitava izobilno u njemu ispunila je celog svojom snagom i moci podigla ga sa zemlje u vazduh radi bozanstvenog molenja Bozanska sila koja od mladosti njegove boravi u njemu pokazala se jaca od razorne sile bolesti i nemoci No takva je sila koja silazi s neba na svetitelje nailaskom Svetoga Duha Ta je sila jaca ne samo od bolesti i nemoci koje razaraju telo nego je jaca i od muka i od smrti i od pakla ‐ A kada svanu prisluzujuci svetitelju ja se usudih i ispricah mu nasamo nocasnju tajnu On mi na to rece ʺImaj jezik zavezan Bogom i mojom nistavnoscu da nikome ne kazujes sto si vidio dok ne izadjem iz telaʺ ‐ Ovog naredjenja sam se drzao sve do sada i nikome nisam otkrio ovu tajnu ‐ Ovim se zavrsavaju kazivanja svetiteljevog ucenika Nikifora u monastvu Simeona Znajuci da ce se ubrzo rastati sa telom i na kolesnicama vrlina uzneti na nebo u sveblazena obitalista sveti otac nas sazva svoje ucenike dade im pouke i utehe i u isto vreme kaza im unapred dan i cas svoga odlaska iz ovoga sveta A kad ih vide gde placu on im rece ʺZasto oplakujete moj odlazak^ Dvanaestog marta vi cete me pogrepsti i dvanaestog marta vi cete me ponovo videti gde izlazim iz groba da bih ostao sa vama koji me ljubiteʺ ‐ Dvanaestog marta blazeni otac nas se pricesti Svetim Tajnama Hristovim kao sto je to po obicaju svom cinio svaki dan i posto rece ʺAminʺ on naredi svojim ucenicima da pevaju pogrebne pesme Oni pevahu sa ocima punim suza a on podize svoje svete ruke i pomoli

32

se kratko ukoliko mu je dopustalo ono malo preostale telesne snage pa onda rece blago i mirno ʺU tvoje ruke Hriste Care predajem duh svojʺ Pri ovim recima slavni i mnogopobedni borac Hristov izidje iz svog trpeljivog i nepobedivog tela da posle sjajnih borbi otide ka Gospodu svom[15] I tako se pravednik pridruzi pravednicima svetitelj svetiteljima bogoslov bogoslovima prepodobnomucenik i ispovednik i veliki ucitelj Crkve Hristove ‐ ispovednicima i uciteljima i prepodobnomucenicima A nakon trideset godina od dana svetiteljevog prestavljenja prema njegovom prorocanstvu njegove mosti bise otkrivene netljene dvanaestog marta pune blagodati i miomira One blistaju cudesima okupljaju mnoge i mnoge oko sebe osvecujuci njihove duse svojim prisustvom i celivima koji im se daju

No ne samo svete mosti blazenog oca naseg Simeona tocahu miomir iz sebe nego

kako kazuje pisac Zitija njegovog ucenika njegov Nikita Stifat i telo njegovo i same haljine njegove jos za zivota njegova na zemlji mirisali su neobicnim i izuzetno divnim mirisom Od izobilne blagodati Bozje sto je obitavala u njegovoj dusi i njegovom telu prenosio se miomir i na telo njegovo i na haljine njegove pa se tim putem prenosio i na one koji su dolazili u dodir sa njim Koji god je pristupao njemu sa verom osecao je kako mu taj divni miris od njegovih haljina ispunjuje radoscu i umilenjem svu dusu i srce Ovo sam bogato doziveo ne samo ja ucenik njegov koji ovo pisem veli pisac Zitija Nikita nego i drugi Evo sta mi je pricao Teodul ucenik njegov ʺJednoga dana svetitelj mi pokloni jedan svoj hitonic[16] Ja poklon primih sa verom svukoh sa sebe svoj hitonic i obukoh svetiteljev na svoje nago telo Lezuci u postelju na spavanje ja osetih izvanredan miris od njega i da bih sto bolje uzivao u ovom mirisu ja zavukoh glavu u hitonic i prosto nisam mogao da se nasitim tog milja Iako sam ovaj hiton vrlo cesto prao on je stalno mirisao istom jacinom i to sve tako dok se od upotrebe i ovetsalosti nije raspaoʺ

Treba da kazem veli pisac Zitija Nikita i o svetiteljevom naredjenju koje mi je dao

odnosno njegovih spisa preko vidjenja i prorostva Za zivota svog na zemlji blazeni je cak i nevoljno ‐ ακοντως pisao danju i nocu tajne koje je Duh Bozji poveravao umu njegovom Duh Bozji koji je u njemu delao i potsticao ga nije mu nikako davao mira dok on ne bi stavio na hartiju ono sto je Duh unutar njega govorno i tvorio Te rukopise svetitelj mi je davao i ja sam ih prepisivao u sveske i vracao mu ih Jednom ja zadrzah kod sebe jedan od njegovih rukopisa Svetitelj to primeti i potrazi objasnjenje od onoga po kome sam rukopis vratio Ovaj nije znao da mu to objasni Svetitelj se onda rasrdi na njega i otera ga Cuvsi za to ja se pobojah da svetitelj ne pomisli da je posredi neka prevara sa moje strane zato mu napisah pismo i objasnih stvar izvinivsi mu se On mi na to odgovori sledecim pismom ʺTvoje pisamce primio sam drago moje duhovne cedo ali ga ne odobravam Ta kako^si mogao pretpostaviti da sam ja pomislio kako si ti zadrzao moj rukopis u cilju neke prevare Ja pojma imao nisam da si ti rukopis zadrzao vec sam stvarno mislio da ga je sluga svojom nepaznjom izgubio putem Zbog toga sam se rasrdio na njega Sto se tebe tice ja sam jednom za svagda izjavio da tebe imam kao sebe i tebi sam poverio sve sto je u

33

zaplaka od tuge i rece ʺAvaj Prijatelju Oreste u kakvom te stanju vidim Sta je to s tobomʺ ‐ Rekavsi to on stade na molitvu i podizuci oci duse svoje ka Gospodu koji uslisuje njegove molitve stavi ruku na bolesnikovu glavu ocita molitvu koja se cita bolesnicima zakrsti mu usta i svu glavu i bolesnik odmah potpuno ozdravi i pozdravi se sa svetiteljem i stade razgovarati sa svima I otada Orest nije prestajao slati svetitelju dare svoje zahvalnosti Primajuci darove iz ljubavi sveti otac govorase Orestu ʺBrate zahvalnost treba uznositi samo Bogu koji jedini moze ciniti cudesa svima koji se nadaju u Njega Jer mi smo Njegova tvorevina On nas je iz nebica uveo u bice mi smo stvoreni da cinimo dobra dela u slavu Njegovu dobrote no kao sto vidis mi smo ljudi gresni i u svemu podlozni istim slabostima Zato je potrebno da marljivo bdimo nad svojim zivljenjem da ne bismo nesvesno ili dragovoljno cinili nista sto je suprotno poboznosti i protivno volji Bozjoj i na taj nacin dali mesta pakosnom djavolu da nas uplice u teska iskusenja Stoga brate posto si blagodacu Bozjom ozdravio nemoj se vise podavati zloumlju i grehu ‐ κακοφροσύνη και αμαρτία da te ne snadje nesto gore no sto te snaslo jer je u Svojoj dobroti Gospod onu rec u Evandjelju uputio ne samo uzetome nego i svima nama Eto si zdrav vise ne gresi da ti ne bude gore (Jn 5 14)ʺ

U susedstvu manastira zivljahu dva rodjena brata koji strahovito napadahu

svetitelja sto je podigao manastir nanosahu mu uvrede cinjahu mu nepravde zestoko mu precahu Sveti otac im na sve to odgovarase blago moljase ih preklinjase ih cinjase i govorase sve ono sto bi moglo uneti mir u duse njihove Ali se oganj gnjeva njihovog protiv svetitelja raspaljivase sve vise i vise i oni ga prosto zasipahu uvredama Tada im svetitelj poce predocavati strasni sud Bozji koji postoji za one koji vredjaju i ruze sluzitelje Bozje Jedan od njih Damjan ne moguci vise vladati besom gnjeva svoga podize svoju zlocinacku ruku na svetitelja udari ga i ovaj pade na zemlju Ali se onda trze i uplasivsi se da se gnjev Bozji ne sruci na njega pokaja se pa se saze i podize sa zemlje svetog jereja Bozjeg koji mu rece ʺNeka ti brate Bog oprosti ovaj greh i neka ti ga ne zadrziʺ

Brat pak Damjanov Antes prosto bljuvase na svetitelja pogrde uvrede psovke i

nazivase ga licemerom i varalicom Videci njegovu neizmernu bezocnost koja nema obzira ni prema darovima Bozjim ni prema vrlinama ni prema podviznickoj sedini i blagosti svetitelj se zapali od Duha Svetoga nebeskom revnoscu i rece Antesu ʺAko sam ja kao sto tvrdis licemer ako sam ja kao sto kazes varalica koji vestackim bledilom lica svoga obmanjujem ljude koji dolaze k meni u posetu i na razgovor onda i ti dobij tako bledilo u licu neka se i tvoj stomak naduje pa savrseno varaj ljude kao sto ih ja varamʺ ‐ To prepodobni rece i gle te veceri nesrecni Antes leze u postelju svoju da spava ali se vise ne dize s nje njega snadje teska bolest on se sav strahovito nadu lice mu pozute kao limun i kroz nekoliko dana on umre od ove bolesti ili tacnije ‐ od gnjeva Bozjeg A ovo se dogodi da bi se neuki i nerazumni ljudi zaplasili da ne potcenjuju svetitelje i blagodat Bozju sto je u njima I tako se ispuni ono sto je receno u Apostolskim Ustanovama o duhovnim ocima

31

nasim ʺOni su primili od Boga vlast zivota i smrti da sude gresnike i osudjuju na vecnu smrt i da razresavaju od grehova i povracaju u zivot one koji se kajuʺ

Pred kraj svoga zemaljskog zivota svetitelj se razbole od srdobolje koja ga prikova

za postelju Ova ga bolest toliko iznuri da se sam nije mogao pomaci u postelji nego su ga morali okretati i pomerati On nije hteo da ima pored sebe drugog prisluzitelja sem mene prica Nikifor Ali ja bejah jos vrlo mlad i strahovito podlozan dubokom snu Zato se pozalih svetom starcu da necu biti u stanju da ga sam gledam posto sam rob dubokog sna On mi na to rece ʺLezi na ovaj sanduk pored mene i otpocini pa ces se osloboditi te slabostiʺ ‐ Ja tako uradih naredne noci prespavah na sanduku i od tada blagodareci blagodati Bozjoj i molitvama svetog oca mog ja postadoh ne samo lakosan nego i u snu budan po onoj reci Svetoga Pisma Ja spavam a srce moje bdi (Pesma nad pesm 5 2) No jedne noci kada prilegoh na sanduk i zadremah ja se iznenada trgnuh kao da me neko zovnu i ugledah ovo ravnoapostolni svetitelj koji se od silne oslabelosti i iznurenosti nije mogao sam ni pomaknuti u postelji stoji ponovo u vazduhu u svojoj keliji na visini od jedno cetiri lakta i nesto vise u neiskazanoj svetlosti i moli se Bogu Poucen ranijim ovakvim prizorom ja ga ne micuci se pun svete jeze posmatrah sa divljenjem I ovako razmisljah u sebi sve do sinoc ovaj covek nije bio u stanju ni pomaci se sam u postelji ni okrenuti ni podici a kako je sada mogao ustati i ovako lebdeci u vazduhu moliti se ‐ V ovakvom razmisljanju i cudjenju ja i preko svoje volje zaspah dubokim snom ostavivsi svetitelja koji je i dalje lebdeo u vazduhu i molio se No uskoro se iznenada probudih ‐ srce mi je jos silno kucalo od malocasnjeg neobicnog i neverovatnog prizora i vidim svetitelja gde lezi u svojoj postelji i pokrio se pokrivacem Novo iznenadjenje uskovitla mi misli i ja u cudu govorah sebi gle bolesnika uzetog i nepokretnog blagodat Bozja koja odavno obitava izobilno u njemu ispunila je celog svojom snagom i moci podigla ga sa zemlje u vazduh radi bozanstvenog molenja Bozanska sila koja od mladosti njegove boravi u njemu pokazala se jaca od razorne sile bolesti i nemoci No takva je sila koja silazi s neba na svetitelje nailaskom Svetoga Duha Ta je sila jaca ne samo od bolesti i nemoci koje razaraju telo nego je jaca i od muka i od smrti i od pakla ‐ A kada svanu prisluzujuci svetitelju ja se usudih i ispricah mu nasamo nocasnju tajnu On mi na to rece ʺImaj jezik zavezan Bogom i mojom nistavnoscu da nikome ne kazujes sto si vidio dok ne izadjem iz telaʺ ‐ Ovog naredjenja sam se drzao sve do sada i nikome nisam otkrio ovu tajnu ‐ Ovim se zavrsavaju kazivanja svetiteljevog ucenika Nikifora u monastvu Simeona Znajuci da ce se ubrzo rastati sa telom i na kolesnicama vrlina uzneti na nebo u sveblazena obitalista sveti otac nas sazva svoje ucenike dade im pouke i utehe i u isto vreme kaza im unapred dan i cas svoga odlaska iz ovoga sveta A kad ih vide gde placu on im rece ʺZasto oplakujete moj odlazak^ Dvanaestog marta vi cete me pogrepsti i dvanaestog marta vi cete me ponovo videti gde izlazim iz groba da bih ostao sa vama koji me ljubiteʺ ‐ Dvanaestog marta blazeni otac nas se pricesti Svetim Tajnama Hristovim kao sto je to po obicaju svom cinio svaki dan i posto rece ʺAminʺ on naredi svojim ucenicima da pevaju pogrebne pesme Oni pevahu sa ocima punim suza a on podize svoje svete ruke i pomoli

32

se kratko ukoliko mu je dopustalo ono malo preostale telesne snage pa onda rece blago i mirno ʺU tvoje ruke Hriste Care predajem duh svojʺ Pri ovim recima slavni i mnogopobedni borac Hristov izidje iz svog trpeljivog i nepobedivog tela da posle sjajnih borbi otide ka Gospodu svom[15] I tako se pravednik pridruzi pravednicima svetitelj svetiteljima bogoslov bogoslovima prepodobnomucenik i ispovednik i veliki ucitelj Crkve Hristove ‐ ispovednicima i uciteljima i prepodobnomucenicima A nakon trideset godina od dana svetiteljevog prestavljenja prema njegovom prorocanstvu njegove mosti bise otkrivene netljene dvanaestog marta pune blagodati i miomira One blistaju cudesima okupljaju mnoge i mnoge oko sebe osvecujuci njihove duse svojim prisustvom i celivima koji im se daju

No ne samo svete mosti blazenog oca naseg Simeona tocahu miomir iz sebe nego

kako kazuje pisac Zitija njegovog ucenika njegov Nikita Stifat i telo njegovo i same haljine njegove jos za zivota njegova na zemlji mirisali su neobicnim i izuzetno divnim mirisom Od izobilne blagodati Bozje sto je obitavala u njegovoj dusi i njegovom telu prenosio se miomir i na telo njegovo i na haljine njegove pa se tim putem prenosio i na one koji su dolazili u dodir sa njim Koji god je pristupao njemu sa verom osecao je kako mu taj divni miris od njegovih haljina ispunjuje radoscu i umilenjem svu dusu i srce Ovo sam bogato doziveo ne samo ja ucenik njegov koji ovo pisem veli pisac Zitija Nikita nego i drugi Evo sta mi je pricao Teodul ucenik njegov ʺJednoga dana svetitelj mi pokloni jedan svoj hitonic[16] Ja poklon primih sa verom svukoh sa sebe svoj hitonic i obukoh svetiteljev na svoje nago telo Lezuci u postelju na spavanje ja osetih izvanredan miris od njega i da bih sto bolje uzivao u ovom mirisu ja zavukoh glavu u hitonic i prosto nisam mogao da se nasitim tog milja Iako sam ovaj hiton vrlo cesto prao on je stalno mirisao istom jacinom i to sve tako dok se od upotrebe i ovetsalosti nije raspaoʺ

Treba da kazem veli pisac Zitija Nikita i o svetiteljevom naredjenju koje mi je dao

odnosno njegovih spisa preko vidjenja i prorostva Za zivota svog na zemlji blazeni je cak i nevoljno ‐ ακοντως pisao danju i nocu tajne koje je Duh Bozji poveravao umu njegovom Duh Bozji koji je u njemu delao i potsticao ga nije mu nikako davao mira dok on ne bi stavio na hartiju ono sto je Duh unutar njega govorno i tvorio Te rukopise svetitelj mi je davao i ja sam ih prepisivao u sveske i vracao mu ih Jednom ja zadrzah kod sebe jedan od njegovih rukopisa Svetitelj to primeti i potrazi objasnjenje od onoga po kome sam rukopis vratio Ovaj nije znao da mu to objasni Svetitelj se onda rasrdi na njega i otera ga Cuvsi za to ja se pobojah da svetitelj ne pomisli da je posredi neka prevara sa moje strane zato mu napisah pismo i objasnih stvar izvinivsi mu se On mi na to odgovori sledecim pismom ʺTvoje pisamce primio sam drago moje duhovne cedo ali ga ne odobravam Ta kako^si mogao pretpostaviti da sam ja pomislio kako si ti zadrzao moj rukopis u cilju neke prevare Ja pojma imao nisam da si ti rukopis zadrzao vec sam stvarno mislio da ga je sluga svojom nepaznjom izgubio putem Zbog toga sam se rasrdio na njega Sto se tebe tice ja sam jednom za svagda izjavio da tebe imam kao sebe i tebi sam poverio sve sto je u

33

nasim ʺOni su primili od Boga vlast zivota i smrti da sude gresnike i osudjuju na vecnu smrt i da razresavaju od grehova i povracaju u zivot one koji se kajuʺ

Pred kraj svoga zemaljskog zivota svetitelj se razbole od srdobolje koja ga prikova

za postelju Ova ga bolest toliko iznuri da se sam nije mogao pomaci u postelji nego su ga morali okretati i pomerati On nije hteo da ima pored sebe drugog prisluzitelja sem mene prica Nikifor Ali ja bejah jos vrlo mlad i strahovito podlozan dubokom snu Zato se pozalih svetom starcu da necu biti u stanju da ga sam gledam posto sam rob dubokog sna On mi na to rece ʺLezi na ovaj sanduk pored mene i otpocini pa ces se osloboditi te slabostiʺ ‐ Ja tako uradih naredne noci prespavah na sanduku i od tada blagodareci blagodati Bozjoj i molitvama svetog oca mog ja postadoh ne samo lakosan nego i u snu budan po onoj reci Svetoga Pisma Ja spavam a srce moje bdi (Pesma nad pesm 5 2) No jedne noci kada prilegoh na sanduk i zadremah ja se iznenada trgnuh kao da me neko zovnu i ugledah ovo ravnoapostolni svetitelj koji se od silne oslabelosti i iznurenosti nije mogao sam ni pomaknuti u postelji stoji ponovo u vazduhu u svojoj keliji na visini od jedno cetiri lakta i nesto vise u neiskazanoj svetlosti i moli se Bogu Poucen ranijim ovakvim prizorom ja ga ne micuci se pun svete jeze posmatrah sa divljenjem I ovako razmisljah u sebi sve do sinoc ovaj covek nije bio u stanju ni pomaci se sam u postelji ni okrenuti ni podici a kako je sada mogao ustati i ovako lebdeci u vazduhu moliti se ‐ V ovakvom razmisljanju i cudjenju ja i preko svoje volje zaspah dubokim snom ostavivsi svetitelja koji je i dalje lebdeo u vazduhu i molio se No uskoro se iznenada probudih ‐ srce mi je jos silno kucalo od malocasnjeg neobicnog i neverovatnog prizora i vidim svetitelja gde lezi u svojoj postelji i pokrio se pokrivacem Novo iznenadjenje uskovitla mi misli i ja u cudu govorah sebi gle bolesnika uzetog i nepokretnog blagodat Bozja koja odavno obitava izobilno u njemu ispunila je celog svojom snagom i moci podigla ga sa zemlje u vazduh radi bozanstvenog molenja Bozanska sila koja od mladosti njegove boravi u njemu pokazala se jaca od razorne sile bolesti i nemoci No takva je sila koja silazi s neba na svetitelje nailaskom Svetoga Duha Ta je sila jaca ne samo od bolesti i nemoci koje razaraju telo nego je jaca i od muka i od smrti i od pakla ‐ A kada svanu prisluzujuci svetitelju ja se usudih i ispricah mu nasamo nocasnju tajnu On mi na to rece ʺImaj jezik zavezan Bogom i mojom nistavnoscu da nikome ne kazujes sto si vidio dok ne izadjem iz telaʺ ‐ Ovog naredjenja sam se drzao sve do sada i nikome nisam otkrio ovu tajnu ‐ Ovim se zavrsavaju kazivanja svetiteljevog ucenika Nikifora u monastvu Simeona Znajuci da ce se ubrzo rastati sa telom i na kolesnicama vrlina uzneti na nebo u sveblazena obitalista sveti otac nas sazva svoje ucenike dade im pouke i utehe i u isto vreme kaza im unapred dan i cas svoga odlaska iz ovoga sveta A kad ih vide gde placu on im rece ʺZasto oplakujete moj odlazak^ Dvanaestog marta vi cete me pogrepsti i dvanaestog marta vi cete me ponovo videti gde izlazim iz groba da bih ostao sa vama koji me ljubiteʺ ‐ Dvanaestog marta blazeni otac nas se pricesti Svetim Tajnama Hristovim kao sto je to po obicaju svom cinio svaki dan i posto rece ʺAminʺ on naredi svojim ucenicima da pevaju pogrebne pesme Oni pevahu sa ocima punim suza a on podize svoje svete ruke i pomoli

32

se kratko ukoliko mu je dopustalo ono malo preostale telesne snage pa onda rece blago i mirno ʺU tvoje ruke Hriste Care predajem duh svojʺ Pri ovim recima slavni i mnogopobedni borac Hristov izidje iz svog trpeljivog i nepobedivog tela da posle sjajnih borbi otide ka Gospodu svom[15] I tako se pravednik pridruzi pravednicima svetitelj svetiteljima bogoslov bogoslovima prepodobnomucenik i ispovednik i veliki ucitelj Crkve Hristove ‐ ispovednicima i uciteljima i prepodobnomucenicima A nakon trideset godina od dana svetiteljevog prestavljenja prema njegovom prorocanstvu njegove mosti bise otkrivene netljene dvanaestog marta pune blagodati i miomira One blistaju cudesima okupljaju mnoge i mnoge oko sebe osvecujuci njihove duse svojim prisustvom i celivima koji im se daju

No ne samo svete mosti blazenog oca naseg Simeona tocahu miomir iz sebe nego

kako kazuje pisac Zitija njegovog ucenika njegov Nikita Stifat i telo njegovo i same haljine njegove jos za zivota njegova na zemlji mirisali su neobicnim i izuzetno divnim mirisom Od izobilne blagodati Bozje sto je obitavala u njegovoj dusi i njegovom telu prenosio se miomir i na telo njegovo i na haljine njegove pa se tim putem prenosio i na one koji su dolazili u dodir sa njim Koji god je pristupao njemu sa verom osecao je kako mu taj divni miris od njegovih haljina ispunjuje radoscu i umilenjem svu dusu i srce Ovo sam bogato doziveo ne samo ja ucenik njegov koji ovo pisem veli pisac Zitija Nikita nego i drugi Evo sta mi je pricao Teodul ucenik njegov ʺJednoga dana svetitelj mi pokloni jedan svoj hitonic[16] Ja poklon primih sa verom svukoh sa sebe svoj hitonic i obukoh svetiteljev na svoje nago telo Lezuci u postelju na spavanje ja osetih izvanredan miris od njega i da bih sto bolje uzivao u ovom mirisu ja zavukoh glavu u hitonic i prosto nisam mogao da se nasitim tog milja Iako sam ovaj hiton vrlo cesto prao on je stalno mirisao istom jacinom i to sve tako dok se od upotrebe i ovetsalosti nije raspaoʺ

Treba da kazem veli pisac Zitija Nikita i o svetiteljevom naredjenju koje mi je dao

odnosno njegovih spisa preko vidjenja i prorostva Za zivota svog na zemlji blazeni je cak i nevoljno ‐ ακοντως pisao danju i nocu tajne koje je Duh Bozji poveravao umu njegovom Duh Bozji koji je u njemu delao i potsticao ga nije mu nikako davao mira dok on ne bi stavio na hartiju ono sto je Duh unutar njega govorno i tvorio Te rukopise svetitelj mi je davao i ja sam ih prepisivao u sveske i vracao mu ih Jednom ja zadrzah kod sebe jedan od njegovih rukopisa Svetitelj to primeti i potrazi objasnjenje od onoga po kome sam rukopis vratio Ovaj nije znao da mu to objasni Svetitelj se onda rasrdi na njega i otera ga Cuvsi za to ja se pobojah da svetitelj ne pomisli da je posredi neka prevara sa moje strane zato mu napisah pismo i objasnih stvar izvinivsi mu se On mi na to odgovori sledecim pismom ʺTvoje pisamce primio sam drago moje duhovne cedo ali ga ne odobravam Ta kako^si mogao pretpostaviti da sam ja pomislio kako si ti zadrzao moj rukopis u cilju neke prevare Ja pojma imao nisam da si ti rukopis zadrzao vec sam stvarno mislio da ga je sluga svojom nepaznjom izgubio putem Zbog toga sam se rasrdio na njega Sto se tebe tice ja sam jednom za svagda izjavio da tebe imam kao sebe i tebi sam poverio sve sto je u

33

se kratko ukoliko mu je dopustalo ono malo preostale telesne snage pa onda rece blago i mirno ʺU tvoje ruke Hriste Care predajem duh svojʺ Pri ovim recima slavni i mnogopobedni borac Hristov izidje iz svog trpeljivog i nepobedivog tela da posle sjajnih borbi otide ka Gospodu svom[15] I tako se pravednik pridruzi pravednicima svetitelj svetiteljima bogoslov bogoslovima prepodobnomucenik i ispovednik i veliki ucitelj Crkve Hristove ‐ ispovednicima i uciteljima i prepodobnomucenicima A nakon trideset godina od dana svetiteljevog prestavljenja prema njegovom prorocanstvu njegove mosti bise otkrivene netljene dvanaestog marta pune blagodati i miomira One blistaju cudesima okupljaju mnoge i mnoge oko sebe osvecujuci njihove duse svojim prisustvom i celivima koji im se daju

No ne samo svete mosti blazenog oca naseg Simeona tocahu miomir iz sebe nego

kako kazuje pisac Zitija njegovog ucenika njegov Nikita Stifat i telo njegovo i same haljine njegove jos za zivota njegova na zemlji mirisali su neobicnim i izuzetno divnim mirisom Od izobilne blagodati Bozje sto je obitavala u njegovoj dusi i njegovom telu prenosio se miomir i na telo njegovo i na haljine njegove pa se tim putem prenosio i na one koji su dolazili u dodir sa njim Koji god je pristupao njemu sa verom osecao je kako mu taj divni miris od njegovih haljina ispunjuje radoscu i umilenjem svu dusu i srce Ovo sam bogato doziveo ne samo ja ucenik njegov koji ovo pisem veli pisac Zitija Nikita nego i drugi Evo sta mi je pricao Teodul ucenik njegov ʺJednoga dana svetitelj mi pokloni jedan svoj hitonic[16] Ja poklon primih sa verom svukoh sa sebe svoj hitonic i obukoh svetiteljev na svoje nago telo Lezuci u postelju na spavanje ja osetih izvanredan miris od njega i da bih sto bolje uzivao u ovom mirisu ja zavukoh glavu u hitonic i prosto nisam mogao da se nasitim tog milja Iako sam ovaj hiton vrlo cesto prao on je stalno mirisao istom jacinom i to sve tako dok se od upotrebe i ovetsalosti nije raspaoʺ

Treba da kazem veli pisac Zitija Nikita i o svetiteljevom naredjenju koje mi je dao

odnosno njegovih spisa preko vidjenja i prorostva Za zivota svog na zemlji blazeni je cak i nevoljno ‐ ακοντως pisao danju i nocu tajne koje je Duh Bozji poveravao umu njegovom Duh Bozji koji je u njemu delao i potsticao ga nije mu nikako davao mira dok on ne bi stavio na hartiju ono sto je Duh unutar njega govorno i tvorio Te rukopise svetitelj mi je davao i ja sam ih prepisivao u sveske i vracao mu ih Jednom ja zadrzah kod sebe jedan od njegovih rukopisa Svetitelj to primeti i potrazi objasnjenje od onoga po kome sam rukopis vratio Ovaj nije znao da mu to objasni Svetitelj se onda rasrdi na njega i otera ga Cuvsi za to ja se pobojah da svetitelj ne pomisli da je posredi neka prevara sa moje strane zato mu napisah pismo i objasnih stvar izvinivsi mu se On mi na to odgovori sledecim pismom ʺTvoje pisamce primio sam drago moje duhovne cedo ali ga ne odobravam Ta kako^si mogao pretpostaviti da sam ja pomislio kako si ti zadrzao moj rukopis u cilju neke prevare Ja pojma imao nisam da si ti rukopis zadrzao vec sam stvarno mislio da ga je sluga svojom nepaznjom izgubio putem Zbog toga sam se rasrdio na njega Sto se tebe tice ja sam jednom za svagda izjavio da tebe imam kao sebe i tebi sam poverio sve sto je u

33

meni nadajuci se da ces ti upoznati sa tim druge ljude po reci Hristovoj Njegovim ucenicima Sto vam se sapce na usi propovedajte s krovova (Mt 10 27) Kako sam onda ista rdjavo mogao pretpostsaviti o tebi Naprotiv razlog zbog koga te molim da moje rukopise prepisujes u sveske jeste da bi oni ostali kod tebe kao nasledje Kako ti je uopste moglo pasti napamet da sam tako sto mogao i pomisliti o tebi Ali Bog neka ti oprosti ovaj greh sto si poverovao da je u meni prestala ljubav koja ʺnikad ne prestajeʺ (1 Kor 13 8) sem ako je neko svojevoljno ne udalji od sebe Ne ona ostaje cela celcata nedeljiva ona radosno prima sve koji joj se iznova obracaju i vracaju i ja zelim cedo moje da se i ti sjedinis sa njom kako bi bio u stanju ne misliti zlo ni ono koje postoji ni ono koje ne postoji i tako zauvek ostati ne sablaznjujuci se niti o mene niti o drugeʺ

Dobivsi ovo pismo od svetog starca ja ga mlad i nezreo u svojih sedamnaest

godina nisam mogao dobro ni razumeti samo ga prepisah kao i sva ostala koja sam dobijao od njega Prodje sesnaest godina a ja ophrvan mnogim nedacama i iskusenjima zaboravih ne samo na ovo pismo nego i na sve druge svetiteljeve bogonadahnute spise No jednoga dana blagodareci molitvama svetog oca mog mene poseti dobrota Bozja i ja se nesmetano vratih u nas Studitski manastir posto nestade svih neprijatelja nasih Tamo se predadoh svojoj omiljenoj osami pokajanju suzama umilenju I u pocetku druge sedmice Velikog Posta mene snadje ekstaza i izmeni me svega desnica Visnjega i ja imadjah uzviseno vidjenje Ekstaza izmeni sva moja cula svu moju prirodu sve sastojke i unutrasnja zbivanja tela moga i ja sav postadoh ‐ svedok mi je Hristos Istina ‐ kao bez tela jer ovo koje nosah na sebi izgledase mi lako i kao duhovno‐ ώςπνευματικον I ja ne osecah ni glad ni zedj ni zamor ni nesanicu usled slobode i lakoce koje nastadose u meni u neiskazanoj tisini svih moci duse moje i svih misli uma moga i u neizrazivoj stisanosti srca moga Jer ljubav Bozja izlivena u moju dusu uznese na nebo sva osecanja duse moje i ja bejah u nekoj tihoj svetlosti kao neko bestelesno bice neizmerna milina i neizreciva radost ispunjavahu citavih sedam dana moju dusu koju ne uznemiravase vise nikakva strast nikakva pomisao nikakva telesna potreba u isto vreme svako osecanje ovoga sveta bese od mene odbeglo ili otstranjeno ili iscezlo u nebice U tom blazenom stanju ja se s preslatkim umilenjem poceh secati ljubavi moga blazenog i svetog oca Simeona koji me je prosvetio i na put zivota izveo I ja imadjah osecanje kao da me neko tajno potseca na stvari koje sam potpuno bio zaboravio na poboznost ovog blazenog oca na njegovo besprimerno upraznjavanje vrlina na njegovo vecito umilenje na njegove svakodnevne suze na njegovu smirenost blagost ljubav nelicemernu molitvu cistu i neprekidnu na njegovo uzdrzanje post svunocno bdenje trpeljivost u iskusenjima zahvaljivanje u svima napastima na njegovu milostinju zalostivost dugotrpeljivost blagost dobrotu i iskrenost na njegovu nepokolebljivu hrabrost uporno stajanje za pravdu i istinu nesvadljivost trezvenost celomudrenost krotost pravednost pravoslavnost na njegovo bratoljublje spokojstvo cistotu srca prosvecenost uma milu pristupacnost blistanje i svecistotu duse od cega mu je i lice sijalo kao sunce kako on bese pitom tih strpljiv u nevoljama nesrebroljubiv nerazmetljiv nesujetan nezlobiv smeran ubogoljubiv nezan prema

34

duhovnoj deci svojoj nezlopamtljiv veseo umiljat dobrotoljubiv vrlinoljubiv Svemu tome treba dodati i ono sto je jos savrsenije i uzvisenije od toga mudrost reci njegove poznavanje neiskazanih tajni Bozjih uzvisenost bogoslovlja njegova dubinu smirenoumlja njegova potresna vidjenja njegova poput svetog apostola Pavla tajanstvena otkrivenja sozercavanje bezgranicne svetlosti bozanske heruvimsko drzanje njegovo za vreme svete liturgije kada je on jasno posmatrao gde Duh Sveti silazi da osveti njega i Darove pretskazivanja njegova prorocanstva njegova prozorljivost njegovu i jos njegove pouke njegove katiheze ujedno prakticne i teoriske njegove spise njegova tumacenja Svetoga Pisma njegove govore eticke i poucne njegova pisma njegove apologetske govore njegove Bozanstvene himne

Neiskusan u stvarima ovakve cudesne delatnosti Svetoga Duha ja nisam znao

otkuda mi dolazi sve ovo i ko me to potseca i uci dok mi blagodat Bozja ne rece ʺTo je dejstvovanje Duha Svetoga koji je sisao i tesi te po reci Hrista Boga Njegovim apostolima i preko njih svima vernima Utesitelj Duh Sveti koga ce vam Otac poslati u ime moje On ce vas nauciti svemu i napomenuce vam sve sto vam rekoh (Jn 14 26) ‐ Dok se ovo sa mnom zbivalo ja sam osecao Bog mi je svedok kako me nesto iznutra primorava goni i potstice da opisem slavno vrlinsko zivljenje moga duhovnog oca i da u njegovu cast sastavim himne dostojne velike svetosti njegove Medjutim ja sam to dugo odlagao posto se nisam time bavio ranije a i nisam imao potrebnu spremu za to jer sam se u cetrnaestoj godini svojoj bio odrekao sveta i napustio svoje skolovanje Ali ja ni danju ni nocu ne imadjah mira od Duha koji me je iznutra raspaljivao i silno me potsticao i gonio na ovaj pothvat Najzad posto nisam vise mogao da se odupirem ovom silnom navaljivanju ja kao pokusaj i probu sastavih najpre himne kanona ‐ ύμνους κανόνων (=pesme kanona) svetom ocu nasem Teodoru Studitu Ispovedniku Tada neka neiskazana milina ispuni mi dusu i ja sastavih pogrebno slovo blazenom ocu nasem velikom Simeonu himne i pohvale Pri sastavljanju toga moja ruka nije stizala da stavi na hartiju sve misli koje su joj obilno bile diktirane iz uma mog Posto ove sastave doterah kako sam najbolje znao i umeo ja ih dadoh na pregled i ocenu jednom coveku vrlo ucenom i u duhovnoj i u svetovnim naukama Procitavsi ih on mi rece da ovi sastavi nisu nedostojni starih himnopisaca Onda ja odoh na grob mog blazenog duhovnog oca Simeona i tamo u prisustvu drugih poboznih ljudi opevah velicinu njegove svetosti procitah posmrtni govor i odadoh mu prema svojim mocima postovanje u svestenim pesmama

Posto to obavih sa mnogo ljubavi i vere ja jedne noci imadoh ovakvo vidjenje

Ucini mi se da me neko zovnu i rece mi Brate zove te tvoj duhovni otac hajde za mnom ‐ I ja sa radoscu i zurno podjoh za njim jer otkako je moj sveti duhovni otac otisao ka Gospodu ja jos ne bih udostojen videti ga I tako iduci mi dodjosmo do jedne velicanstvene i sjajne carske palate moj vodic otvori kapiju i rece mi da ucem Unutra u jednoj presjajnoj odaji na visokom i raskosnom divanu secase moj sveti duhovni otac i kao neki preslavni car odmarase se Lice mu je blistalo i on kao da se osmehivao gledajuci me

35

I dade mi rukom znak da mu pridjem Ja sav radostan pritrcah mu nacinih propisno metanije pred njim i on me zagrli i poljubi u usta i rece mi veselim i slatkim glasom ʺTi si mi radost pricinio cedo moje milo i mnogozeljenoʺ Onda uze moju desnu ruku metnu je pod desno stegno svoje a u drugoj ruci drzase neku ispisanu hartiju i pokazujuci mi je rece mi ʺZasto si zaboravio Apostola koji kaze Ovo predaj vernim ljudima koji ce biti kadri i druge naucitiʺ (2 Tm 2 2) ‐ Pri ovim recima ja se probudih iako sam ovo vidjenje imao na javi a ne u snu i ja nadjoh sebe u takvoj radosti i milini dusevnoj i blazenstvu da sam pozeleo skinuti sa sebe svoje telo i nage duse otici tamo gde je obitaliste mog svetog oca medju svima otpamtiveka svetiteljima u nematerijalnom blazenstvu

Ovo svoje vidjenje ja ispricah jednom veoma mudrom duhovnom starcu vrlo

iskusnom u bozanskim i covecanskim stvarima i on mi ga ovako protumaci Svetiteljeve reci ʺTi si mi radost pricinio cedo moje milo i mnogozeljenoʺ pokazuju njegovo priznanje tebi za himne i pohvalne reci koje si mu sastavio i jos pokazuju da svetitelji ziveci u Bogu i posle smrti sa radoscu primaju i potpuno odobravaju himne i pohvalne reci u spomen njihov Poljubac koji ti je dao oznacava prisnost i prijateljstvo svetitelja prema onima koji pisu u njihovu cast i blagodat koju im oni daju zbog toga Metanjem pak desne ruke tvoje pod desno stegno svoje svetitelj je ciljao na zakletvu kojom je Avram zakleo najstarijeg slugu svog da ispuni njegovu volju kada mu je rekao Metni ruku svoju pol stegno moje i zakuni mi se Bogom neba i zemlje (sr 1 Mojs 24 2‐4) Tako i tebe duhovno cedo svoje svetitelj zaklinje da njegove spise napisane uz pomoc Svetoga Duha ti prepises i predas vernim ljudima na korist svima koji ih budu citali To je on hteo da ti kaze potsecajuci te na reci svetog apostola Pavla

Dobivsi ovakvo bojasnjenje moga vidjenja ja se setih pisma koje mi svetitelj nekada

bese uputio setih se i njegovih bogonadahnutih spisa I kao sto mi bese prorekao tada tako se sve i zbi u svoje vreme Jer svi njegovi spisi opet dodjose u moje ruke a bili su trinaest godina kod jednog coveka koji umalo sto ih nije prodao Postavsi na taj nacin naslednik bogatstva svetiteljevih darova darovanih mu od Boga Duhom Svetim ja sve spise prepisivah i siljah na razne strane na dobro i korist dusama ljudskim I nadam se da cu za to primiti nagradu od Boga molitvama blazenoga i svetoga oca moga

A sada da kazemo sto i o cudesima koja svetitelj ucini posle svoje smrti i

neprekidno ih cini Jedan jeromonah bi primljen od bratije u bratstvo manastira svete Marine osnovanog svetim Ocem nasim Simeonom I on stade sa ostalom bratijom ucestvovati u bogosluzenjima i sluziti svetu liturgiju U oltaru crkve u jednom uglu visijase ikona svetog Simeona Jednoga dana pri pogledu na ovu ikonu pomisli neverja zahvatise ovog jeromonaha i on poce sumnjati u svetost bozanstvenog oca naseg Simeona i govorase u sebi Otkuda ovaj i kakvim je to znacima i cudesima posvedocio svoju svetost da bih ga ja mogao poznati kao sveca i priznati za sveca Gde su dokazi za to kao sto ih u Crkvi ima za sve svece iz starine ‐ Resetan takvom sumnjom i nevericom on

36

jednoga dana posle jutrenja ostade sam u crkvi i na svoju nesrecu stade ismevati svetitelja I djavo mu toliko pomraci um da on bestidnik pridje ikoni svetiteljevoj pruzi ruku prema njoj i bezocno sa oholoscu i prezirom rece ʺOvoga nikada ja necu priznati za sveca i slaviti ga niti mu se uopste moliti kao svecuʺ No tek sto lakomislenik izgovori ove reci on oseti kako mu se desna ruka koju bese pruzio prema ikoni osusi i tako u tom polozaju ostade ukocena i on je ne mogase ni saviti ni spustiti U tom ga spopadose strahoviti bolovi te on i protiv svoje volje stade jaukati i vikati Na njegovu viku dotrcase monasi i on im zapomazuci objasni kako ga snadje ova kazna Bozja Bratija se sazalise na njega i obratise se molitvom Bogu i bozanstvenom ocu Simeonu da nesrecnika oslobode ove strasne kazne Radi toga uzese zejtina iz kandila sto gorase pred svetiteeljvom ikonom pomazase sasusenu ruku i jedva umilostivise Boga i svetitelja te ruka bi oslobodjena od nevidljivih okova gnjeva Bozja

Nesto slicno dogodi se i o samom prazniku svetog oca Simeona Pored ostalog

sveta na praznik u manastir dodje i cvueni pevac iz carskog manastira Kosmidije monah Ignjatije U toku bdenija kada Ignjatije divno pevase jednu pesmu sastavljenu u cast svetiteljevu i pevajuci pogledase na svetiteljevu ikonu njemu u to vreme Satana ubaci u dusu pomisli neverja odnosno blazenog oca A svetitelj zeleci da mu izleci dusu od tih rdjavih pomisli ucini te njegovo lice na ikoni planu kao pozar i ikona se stade sama klatiti desno i levo Kada Ignjatije to vide njemu se odjednom presece glas i on umuce nesposoban da rec progovori No kada se malo pribra upitan od ostalih pevaca sta mu bi on im pokajnicki i sa velikom skrusenoscu otvoreno isprica i svoje pomisli neverja odnosno svetitelja i o cudu koje vide na njegovoj ikoni

Dva pobozna coveka Jovan i Filotej dogovorise se pa se zajedno odrekose sveta

zajedno zamonasise i dobrovoljno stupise u podviznicke borbe Pomocu Bozjom oni u blizini Carigrada na obali morskoj podigose divan i velicanstven manastir Jovan slabijeg telesnog zdravlja uze na sebe ekonomiju manastirsku a Filotej sagradi sebi odvojenu keliju da se u njoj oda molitvenom tihovanju i teskim zatvorenickim podvizima Ali pre no sto bi se zatvorio u svojoj keliji on krenu da se pokloni svetinjama po Carigradu i da poseti duhovne ljude radi savetovanja sa njima o svojoj nameri Tako on poseti i cuveni manastir Studitski narocito da iste saveta od Nikite Stifata ucenika svetog oca naseg Simeona Bogoslova U razgovoru sa Filotejem Nikita mu isprica zivot svetoga Simeona njegove podvige njegova stradanja njegove darove od Boga i mnogo mu kaza i o bogonadahnutim knjigama koje on napisa i ostavi na nazidanje Crkve Hristove Slusajuci ovo u dusi Filotejevoj se razgore ljubav prema svetom Simeonu i Filotej zatrazi i dobi jednu od njegovih knjiga Sav radostan Filoteje ode da se zatvori u svojoj keliji Ali pre no sto udje u svoj dobrovoljni zatvor on se stade toplo moliti Bogu da mu da trpljenja snage i razuma da cvrsto podnese nevolje i tegobe zatvorenistva Jedne noci on cu kucanje na vrata i kad ih otvori on ugleda pred sobom starca divnog angelskog lika koji je zracio obilnom blagodacu Bozjom Na Filotejevo pitanje ko je i sta trazi starac odgovori glasom

37

slatkim kao med ʺJa sam Simeon koji obitava u manastiru svete Marine i dosao sam ovde da ostanem sa tobomʺ A kad ga Filotej upita sto mu je haljina poderana svetitelj odgovori ʺRcavi ljudi to ucinise bez ikakvog razlogaʺ I onda nastavi govoriti Filoteju ʺA sto se ti dragi Filoteje toliko brines za sebe Evo o cemu treba da se brines i mucis znaj dobro ovo ko zeli da stupi u opstenje sa uzvisenim tajnama treba da se odrece od mnogog jedenja i pijenja i da uvece pije samo tri case A posto se pricesti da cini to isto zadovoljavajuci se umerenom trpezomʺ ‐ Sta je svetitelj hteo time da kaze Filoteju Evo sta Kada stupas u borbe podviznistva i molitvenog samovanja i tihovanja ‐ άόκήσεως και ησυχίας treba da ociscujes sebe uzdrzanjem i suzama i molitvom da bi svakog dana bio gotov primiti Tajne Hristove Primanjem pak Tajni ti ces i pobozno tihovati i moliti se bez rasejanosti i tvoj um bice prosvecen πεφωτισμένον (=obasjan ozaren prosvetljen) bogatim zajednicarenjem Duha Svetoga i sozercavanjem sakrivenih tajni Bozjih prema pisanome Duh ispituje sve i dubine Bozje (1 Kor 2 10) ‐ Govoreci tako Filoteju svetitelj mu dodirnu rukom stomak kao zeleci da mu ga smanji Zatim oprastajuci se s Filotejem on mu rece ʺAko hoces doci k nama i mi cemo opet videti i zagrliti naseg dragog Filotejaʺ ‐ Pri ovim recima svetitelj nestade iz ociju Filotejevih i Filotej dosavsi k sebi oseti kako mu je sva dusa ispunjena radoscu i od tada njemu uzdrzanje postade prirodno i on vodjase svoj zatvorenicki zivot strogo i u dragovoljnoj oskudici I da bi izrazio svoju zahvalnost svetitelju za ovakvu pomoc on ode na svetiteljev grob pade nicice na zemlju i odade mu molitveno postovanje kao sto dolikuje svetitelju Tamo dobi i ikonu svetiteljevu i prepisa sluzbu njegovu te i on svake godine praznovase njegov praznik

Nikita Stitat pravi ucenik svetog oca naseg Simeona Bogoslova jednom za vreme

svete Cetrdesetnice dok je vodio uobicajene svestene borbe bi po promislu Bozjem spopadnut demonom bluda I on bese u nedoumici otkuda da ga to snadje u vreme svestenog vojevanja svakovrsnog uzdrzanja i dobrovoljnog samomucenja I marljivo istrazivase otkuda su se i usled cega uvukle u njega ove prljave i neciste pomisli u vreme kada mu se telo bese sasusilo od podviga posta i skoro potpuno umrtvilo od prekomernog uzdrzanja i bdenja Ne nalazeci objasnjenje on se veoma ozalosti klonu duhom utoliko vise sto nije znao sta da radi da bi se izlecio od ovoga zla Sav utucen on staje na molitvu i toplo se moli Bogu i svetitelju I tako prizivajuci i moleci Boga i svetitelja on se jednoga dana posle svog mrsavog obroka opruzi tuzan u svojoj podviznickoj jami jer je imao i podzemno obitaliste pod jednim svodom I taman da zaspi ali jos otvorenih ociju i budan on jasno vidi svetitelja gde dolazi k njemu sede pored njegove postelje zatim ga uhvati za mantiju zovnuvsi ga po imenu i rece mu ʺTi ne znas cedo moje otkuda su se i usled cega uvukle u tebe te sladostrasne pomisliʺ ‐ Videci i slusajuci svetitelja iznenada ucenik se pribra i sa strahom odgovori ʺTrudio sam se svece Bozji na sve moguce nacine da pronadjem uzrok ove moje muke ali jos nisam uspeoʺ Svetitelj mu na to rece ʺEvo mene ja sam i dosao da ti to otkrijem Obrati dakle paznju na moje reci znaj cedo moje da ti je to doslo od gordosti tvoje i od uobrazene samodovoljnosti razuma tvog Smiri misao svoju mereci sebe i sve svoje zapovestima Hristovim i iskusenje ce brzo

38

pobeci od tebeʺ ‐ Rekavsi to svetitelj isceze A Nikita dosavsi k sebi skoci i potrca za svetiteljem i upita svog prisluzitelja ʺJesi li video da je ovuda izasao sveti Simeonʺ ‐ Posle toga Nikita brizljivo ispita svoj um ‐ το λογιξόμενον (= razum misao rasudak) i pronace kao sto mu svetitelj bese rekao ocigledan uzrok ove svoje nevolje koja ga neocekivano snadje za vreme svetog Posta I on smiri misao svoju ‐το φρόνημα (=razum um duh) ne mereci vise postignuca svoja nicim drugim do stradanjima Hristovim i ruzenjima koja je On podneo i odmah bi oslobodjen svojih iskusenja i svojih teskoca i uteha Svetoga Duha dodje mu kroz suze i umilenje Na svemu tome on silno blagodarase svom svetom duhovnom ocu Simeonu i njegova vera i ljubav prema njemu jos vise porastose

Bog zeleci da pokaze koliko je prijatno Njemu i Njegovom sluzi Simeonu i koliko

ce biti korisno po verne da se bogonadahnuti spisi svetog Simeona Bogoslova prepisu pokaza to vidjenjem koje priredi Nikitinom uceniku Jovanu kao sto to nekada bese uradio sa ucenikom svetog Zlatousta Proklom Posto Nikita bi potstaknut od svetog Simeona preko jednog otkrivenja da prepisuje njegove bogonadahnute spise on se svim zarom duse svoje odade tome poslu A ucenik Nikitin Jovan imade u snu ovakvo vidjenje ucini se Jovanu kao da po obicaju svom ulazi u keliju svoga ucitelja Nikite da od njega potrazi i cuje koju rec korisnu po dusu svoju Kada se priblizi vratima odaje u kojoj je Nikita u tisini radio on ugleda svoga ucitelja gde sedi i vrlo marljivo prepisuje bogonadahnute spise svetog oca naseg Simeona a preko puta njega vidi samog bozanstvenog bogoslova svetog Simeona koji takodje sedi levu ruku oslonio na svoj stap a desnu pruzio prema Nikiti i prstom kao da mu pokazuje reci u svom rukopisu pritom mu od srca govori i objasnjava dubine uzvisenih sozercanja i svestenog bogoslovlja koje je on poput drevnih bogoslova ostavio u nasledje Crkvi Hristovoj kao izvor koji neprekidno toci iz sebe isceljenje dusama Videvsi to Jovan raspoznade svetitelja iako ga nikada nije bio video za zivota njegova na zemlji no zasenjen angelolikim izgledom svetiteljevim i obuzet strahom on se ne usudi uci unutra Zatim posle malo vremena svetitelj izadje i mirnim korakom krenu putem koji je vodio navise utom Jovan iznenada cu gde ga svetitelj zovnu po imenu i rece mu ʺJovane reci mome Nikiti pozuri cedo moje da zavrsis sa prepisivanjem mojih dela pa ce ti se potpuno ostvariti i ispuniti ono sto zelisʺ

Tako Bog proslavlja one koji Njega slave i cini da im Crkva Njegova ukazuje veliko

molitveno postovanje Stoga svaka slava cast i poklonjenju Bogu nasemu Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i kroza sve vekove Amin

Svom dusom svim srcem svom snagom svim umom ‐ sav u Bogu sveti Simeon svaku misao svoju svako osecanje svoje izvodi i svodi na Boga Zato je sav zivot njegov ‐ blagovest o Bogu i svaka misao i svako secanje i svaka rec Stoga je i udostojen naziva

39

Bogoslov on treci u Crkvi Hristovoj posle dvojice svetih Bogoslova Jovana i Grigorija Njegovo Evandjelje ‐ Uvek isto uvek cudesno i uvek cudotvorno Hristovo Evandjelje koje se neprestano pise Duhom Svetim kroz svete Bozje ljude i pisace se sve do skoncanija sveta prema prorostvu prvog svetog Bogoslova[17] i sa izuzetnom bozanskom silom se pise i kroz svetog Simeona Novog Bogoslova Po otkrivenjima i po vidjenjima koja je imao od Boga on stoji medju prvima iza svetog i po svemu nenadmasnog apostola Pavla Bogovidca i hristoljubljenog Jovana Tajnovidca U svome hristoceznjivom zivljenju u svome svesrdnom dozivljavanju evandjelskih blagovesti i blazenstava Hristovih on je sav serafimski ognjen i poletan heruvimski vidovit i budan Ako iko on je blagodatnom svetoscu svojom prozreo do dna tajnu ovog vidljivog sveta i savladao tezu i tezinu njegovu i svu materiju njegovu On heruvimski vidovito gleda i sagleda kako prolazi oblicje ovoga sveta ne ostaje ni kamen na kamenu ni atom na atomu i radja se novo nebo i nova zemlja gde pravda zivi i gde Hristov covek caruje i vlada Blagodatnim podvizima njegova se misao preobrazava u bogomisao njegovo osecanje u bogoosecanje njegov zivot u bogozivot na nase oci njegova se dusa razrasta u sve beskonacnosti i beskrajnosti bozanske i njegova mudrost izvija u bogomudrost

Dozivljujuci veoma snazno Spasiteljeve blagovesti sveti Simeon dozivljuje svoje

spasenje na najdublji i najsiri nacin dozivljuje ga i kao ociscenje i kao oblagodacenje i kao preobrazenje i kao osvecenje i kao prosvetljenje i kao ohristovljenje i kao obozenje i kao otrojicenje U samoj stvari spasenje sve to i jeste svaki koji se spasava dozivljuje sve to po meri svoga truda svoje vere svoje ljubavi svoje molitve svoga posta svoje smirenosti svoje krotosti svoga uzdrzanja svoga trpljenja i ostalih evandjelskih vrlina a sveti Simeon dozivljuje to u najvecoj mogucoj meri jer je i trud njegov izuzetno veliki i vera njegova i ljubav i molitva i post i smirenje i sve ostale svete vrline Sta je spasenje Spasenje je sjedinjenje sa Spasiteljem pomocu svetih tajni i svetih vrlina Da spasenje i nije drugo do dozivljavanje Spasitelja pomocu svetih tajni i svetih vrlina Dozivljavajuci Boga i Spasitelja Hrista kao svoje spasenje covek se ispunjuje bozanskim silama Njegovim i tako postaje ʺBog po blagodatiʺ Gospod Hristos je Bog po prirodi a hriscanin postaje ʺBog po blagodatiʺ To je stozerna istina celokupnog evandjelskog ucenja svetog oca naseg Simeona Bogoslova a to ustvari osnovna istina celokupnog bogocovecanskog domostroja spasenja Hristovog Radi toga je Gospod i Bog nas Isus Hristos i postao covek To je ne samo istina nego sveistina Evandjelja Hristova sveistina koja u Crkvi Hristovoj stalno zivi besmrtuje cudotvori i vecnuje od svetih Apostola preko svetih Otaca i sve tako do Strasnoga suda i preko Strasnoga suda u sve beskonacne vekove A time je osigurano beskrajno i bezgranicno usavrsavanje ljudskog bica njegovo rascenje ʺrastom Bozjimʺ njegovo razvice ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ[18] i u ovom i u onom svetu jer biva Bogom u Bogu po Bogu koji je sav bezgranican i beskonacan i beskrajan

Mi cemo ovde izneti izvestan broj bogomudrih misli iz ucenja ovog presvetog

Bogoslova koje mogu mnogo koristiti gladnima i zednima Hristove istine uvek bozanske

40

duhovnoj deci svojoj nezlopamtljiv veseo umiljat dobrotoljubiv vrlinoljubiv Svemu tome treba dodati i ono sto je jos savrsenije i uzvisenije od toga mudrost reci njegove poznavanje neiskazanih tajni Bozjih uzvisenost bogoslovlja njegova dubinu smirenoumlja njegova potresna vidjenja njegova poput svetog apostola Pavla tajanstvena otkrivenja sozercavanje bezgranicne svetlosti bozanske heruvimsko drzanje njegovo za vreme svete liturgije kada je on jasno posmatrao gde Duh Sveti silazi da osveti njega i Darove pretskazivanja njegova prorocanstva njegova prozorljivost njegovu i jos njegove pouke njegove katiheze ujedno prakticne i teoriske njegove spise njegova tumacenja Svetoga Pisma njegove govore eticke i poucne njegova pisma njegove apologetske govore njegove Bozanstvene himne

Neiskusan u stvarima ovakve cudesne delatnosti Svetoga Duha ja nisam znao

otkuda mi dolazi sve ovo i ko me to potseca i uci dok mi blagodat Bozja ne rece ʺTo je dejstvovanje Duha Svetoga koji je sisao i tesi te po reci Hrista Boga Njegovim apostolima i preko njih svima vernima Utesitelj Duh Sveti koga ce vam Otac poslati u ime moje On ce vas nauciti svemu i napomenuce vam sve sto vam rekoh (Jn 14 26) ‐ Dok se ovo sa mnom zbivalo ja sam osecao Bog mi je svedok kako me nesto iznutra primorava goni i potstice da opisem slavno vrlinsko zivljenje moga duhovnog oca i da u njegovu cast sastavim himne dostojne velike svetosti njegove Medjutim ja sam to dugo odlagao posto se nisam time bavio ranije a i nisam imao potrebnu spremu za to jer sam se u cetrnaestoj godini svojoj bio odrekao sveta i napustio svoje skolovanje Ali ja ni danju ni nocu ne imadjah mira od Duha koji me je iznutra raspaljivao i silno me potsticao i gonio na ovaj pothvat Najzad posto nisam vise mogao da se odupirem ovom silnom navaljivanju ja kao pokusaj i probu sastavih najpre himne kanona ‐ ύμνους κανόνων (=pesme kanona) svetom ocu nasem Teodoru Studitu Ispovedniku Tada neka neiskazana milina ispuni mi dusu i ja sastavih pogrebno slovo blazenom ocu nasem velikom Simeonu himne i pohvale Pri sastavljanju toga moja ruka nije stizala da stavi na hartiju sve misli koje su joj obilno bile diktirane iz uma mog Posto ove sastave doterah kako sam najbolje znao i umeo ja ih dadoh na pregled i ocenu jednom coveku vrlo ucenom i u duhovnoj i u svetovnim naukama Procitavsi ih on mi rece da ovi sastavi nisu nedostojni starih himnopisaca Onda ja odoh na grob mog blazenog duhovnog oca Simeona i tamo u prisustvu drugih poboznih ljudi opevah velicinu njegove svetosti procitah posmrtni govor i odadoh mu prema svojim mocima postovanje u svestenim pesmama

Posto to obavih sa mnogo ljubavi i vere ja jedne noci imadoh ovakvo vidjenje

Ucini mi se da me neko zovnu i rece mi Brate zove te tvoj duhovni otac hajde za mnom ‐ I ja sa radoscu i zurno podjoh za njim jer otkako je moj sveti duhovni otac otisao ka Gospodu ja jos ne bih udostojen videti ga I tako iduci mi dodjosmo do jedne velicanstvene i sjajne carske palate moj vodic otvori kapiju i rece mi da ucem Unutra u jednoj presjajnoj odaji na visokom i raskosnom divanu secase moj sveti duhovni otac i kao neki preslavni car odmarase se Lice mu je blistalo i on kao da se osmehivao gledajuci me

35

I dade mi rukom znak da mu pridjem Ja sav radostan pritrcah mu nacinih propisno metanije pred njim i on me zagrli i poljubi u usta i rece mi veselim i slatkim glasom ʺTi si mi radost pricinio cedo moje milo i mnogozeljenoʺ Onda uze moju desnu ruku metnu je pod desno stegno svoje a u drugoj ruci drzase neku ispisanu hartiju i pokazujuci mi je rece mi ʺZasto si zaboravio Apostola koji kaze Ovo predaj vernim ljudima koji ce biti kadri i druge naucitiʺ (2 Tm 2 2) ‐ Pri ovim recima ja se probudih iako sam ovo vidjenje imao na javi a ne u snu i ja nadjoh sebe u takvoj radosti i milini dusevnoj i blazenstvu da sam pozeleo skinuti sa sebe svoje telo i nage duse otici tamo gde je obitaliste mog svetog oca medju svima otpamtiveka svetiteljima u nematerijalnom blazenstvu

Ovo svoje vidjenje ja ispricah jednom veoma mudrom duhovnom starcu vrlo

iskusnom u bozanskim i covecanskim stvarima i on mi ga ovako protumaci Svetiteljeve reci ʺTi si mi radost pricinio cedo moje milo i mnogozeljenoʺ pokazuju njegovo priznanje tebi za himne i pohvalne reci koje si mu sastavio i jos pokazuju da svetitelji ziveci u Bogu i posle smrti sa radoscu primaju i potpuno odobravaju himne i pohvalne reci u spomen njihov Poljubac koji ti je dao oznacava prisnost i prijateljstvo svetitelja prema onima koji pisu u njihovu cast i blagodat koju im oni daju zbog toga Metanjem pak desne ruke tvoje pod desno stegno svoje svetitelj je ciljao na zakletvu kojom je Avram zakleo najstarijeg slugu svog da ispuni njegovu volju kada mu je rekao Metni ruku svoju pol stegno moje i zakuni mi se Bogom neba i zemlje (sr 1 Mojs 24 2‐4) Tako i tebe duhovno cedo svoje svetitelj zaklinje da njegove spise napisane uz pomoc Svetoga Duha ti prepises i predas vernim ljudima na korist svima koji ih budu citali To je on hteo da ti kaze potsecajuci te na reci svetog apostola Pavla

Dobivsi ovakvo bojasnjenje moga vidjenja ja se setih pisma koje mi svetitelj nekada

bese uputio setih se i njegovih bogonadahnutih spisa I kao sto mi bese prorekao tada tako se sve i zbi u svoje vreme Jer svi njegovi spisi opet dodjose u moje ruke a bili su trinaest godina kod jednog coveka koji umalo sto ih nije prodao Postavsi na taj nacin naslednik bogatstva svetiteljevih darova darovanih mu od Boga Duhom Svetim ja sve spise prepisivah i siljah na razne strane na dobro i korist dusama ljudskim I nadam se da cu za to primiti nagradu od Boga molitvama blazenoga i svetoga oca moga

A sada da kazemo sto i o cudesima koja svetitelj ucini posle svoje smrti i

neprekidno ih cini Jedan jeromonah bi primljen od bratije u bratstvo manastira svete Marine osnovanog svetim Ocem nasim Simeonom I on stade sa ostalom bratijom ucestvovati u bogosluzenjima i sluziti svetu liturgiju U oltaru crkve u jednom uglu visijase ikona svetog Simeona Jednoga dana pri pogledu na ovu ikonu pomisli neverja zahvatise ovog jeromonaha i on poce sumnjati u svetost bozanstvenog oca naseg Simeona i govorase u sebi Otkuda ovaj i kakvim je to znacima i cudesima posvedocio svoju svetost da bih ga ja mogao poznati kao sveca i priznati za sveca Gde su dokazi za to kao sto ih u Crkvi ima za sve svece iz starine ‐ Resetan takvom sumnjom i nevericom on

36

jednoga dana posle jutrenja ostade sam u crkvi i na svoju nesrecu stade ismevati svetitelja I djavo mu toliko pomraci um da on bestidnik pridje ikoni svetiteljevoj pruzi ruku prema njoj i bezocno sa oholoscu i prezirom rece ʺOvoga nikada ja necu priznati za sveca i slaviti ga niti mu se uopste moliti kao svecuʺ No tek sto lakomislenik izgovori ove reci on oseti kako mu se desna ruka koju bese pruzio prema ikoni osusi i tako u tom polozaju ostade ukocena i on je ne mogase ni saviti ni spustiti U tom ga spopadose strahoviti bolovi te on i protiv svoje volje stade jaukati i vikati Na njegovu viku dotrcase monasi i on im zapomazuci objasni kako ga snadje ova kazna Bozja Bratija se sazalise na njega i obratise se molitvom Bogu i bozanstvenom ocu Simeonu da nesrecnika oslobode ove strasne kazne Radi toga uzese zejtina iz kandila sto gorase pred svetiteeljvom ikonom pomazase sasusenu ruku i jedva umilostivise Boga i svetitelja te ruka bi oslobodjena od nevidljivih okova gnjeva Bozja

Nesto slicno dogodi se i o samom prazniku svetog oca Simeona Pored ostalog

sveta na praznik u manastir dodje i cvueni pevac iz carskog manastira Kosmidije monah Ignjatije U toku bdenija kada Ignjatije divno pevase jednu pesmu sastavljenu u cast svetiteljevu i pevajuci pogledase na svetiteljevu ikonu njemu u to vreme Satana ubaci u dusu pomisli neverja odnosno blazenog oca A svetitelj zeleci da mu izleci dusu od tih rdjavih pomisli ucini te njegovo lice na ikoni planu kao pozar i ikona se stade sama klatiti desno i levo Kada Ignjatije to vide njemu se odjednom presece glas i on umuce nesposoban da rec progovori No kada se malo pribra upitan od ostalih pevaca sta mu bi on im pokajnicki i sa velikom skrusenoscu otvoreno isprica i svoje pomisli neverja odnosno svetitelja i o cudu koje vide na njegovoj ikoni

Dva pobozna coveka Jovan i Filotej dogovorise se pa se zajedno odrekose sveta

zajedno zamonasise i dobrovoljno stupise u podviznicke borbe Pomocu Bozjom oni u blizini Carigrada na obali morskoj podigose divan i velicanstven manastir Jovan slabijeg telesnog zdravlja uze na sebe ekonomiju manastirsku a Filotej sagradi sebi odvojenu keliju da se u njoj oda molitvenom tihovanju i teskim zatvorenickim podvizima Ali pre no sto bi se zatvorio u svojoj keliji on krenu da se pokloni svetinjama po Carigradu i da poseti duhovne ljude radi savetovanja sa njima o svojoj nameri Tako on poseti i cuveni manastir Studitski narocito da iste saveta od Nikite Stifata ucenika svetog oca naseg Simeona Bogoslova U razgovoru sa Filotejem Nikita mu isprica zivot svetoga Simeona njegove podvige njegova stradanja njegove darove od Boga i mnogo mu kaza i o bogonadahnutim knjigama koje on napisa i ostavi na nazidanje Crkve Hristove Slusajuci ovo u dusi Filotejevoj se razgore ljubav prema svetom Simeonu i Filotej zatrazi i dobi jednu od njegovih knjiga Sav radostan Filoteje ode da se zatvori u svojoj keliji Ali pre no sto udje u svoj dobrovoljni zatvor on se stade toplo moliti Bogu da mu da trpljenja snage i razuma da cvrsto podnese nevolje i tegobe zatvorenistva Jedne noci on cu kucanje na vrata i kad ih otvori on ugleda pred sobom starca divnog angelskog lika koji je zracio obilnom blagodacu Bozjom Na Filotejevo pitanje ko je i sta trazi starac odgovori glasom

37

slatkim kao med ʺJa sam Simeon koji obitava u manastiru svete Marine i dosao sam ovde da ostanem sa tobomʺ A kad ga Filotej upita sto mu je haljina poderana svetitelj odgovori ʺRcavi ljudi to ucinise bez ikakvog razlogaʺ I onda nastavi govoriti Filoteju ʺA sto se ti dragi Filoteje toliko brines za sebe Evo o cemu treba da se brines i mucis znaj dobro ovo ko zeli da stupi u opstenje sa uzvisenim tajnama treba da se odrece od mnogog jedenja i pijenja i da uvece pije samo tri case A posto se pricesti da cini to isto zadovoljavajuci se umerenom trpezomʺ ‐ Sta je svetitelj hteo time da kaze Filoteju Evo sta Kada stupas u borbe podviznistva i molitvenog samovanja i tihovanja ‐ άόκήσεως και ησυχίας treba da ociscujes sebe uzdrzanjem i suzama i molitvom da bi svakog dana bio gotov primiti Tajne Hristove Primanjem pak Tajni ti ces i pobozno tihovati i moliti se bez rasejanosti i tvoj um bice prosvecen πεφωτισμένον (=obasjan ozaren prosvetljen) bogatim zajednicarenjem Duha Svetoga i sozercavanjem sakrivenih tajni Bozjih prema pisanome Duh ispituje sve i dubine Bozje (1 Kor 2 10) ‐ Govoreci tako Filoteju svetitelj mu dodirnu rukom stomak kao zeleci da mu ga smanji Zatim oprastajuci se s Filotejem on mu rece ʺAko hoces doci k nama i mi cemo opet videti i zagrliti naseg dragog Filotejaʺ ‐ Pri ovim recima svetitelj nestade iz ociju Filotejevih i Filotej dosavsi k sebi oseti kako mu je sva dusa ispunjena radoscu i od tada njemu uzdrzanje postade prirodno i on vodjase svoj zatvorenicki zivot strogo i u dragovoljnoj oskudici I da bi izrazio svoju zahvalnost svetitelju za ovakvu pomoc on ode na svetiteljev grob pade nicice na zemlju i odade mu molitveno postovanje kao sto dolikuje svetitelju Tamo dobi i ikonu svetiteljevu i prepisa sluzbu njegovu te i on svake godine praznovase njegov praznik

Nikita Stitat pravi ucenik svetog oca naseg Simeona Bogoslova jednom za vreme

svete Cetrdesetnice dok je vodio uobicajene svestene borbe bi po promislu Bozjem spopadnut demonom bluda I on bese u nedoumici otkuda da ga to snadje u vreme svestenog vojevanja svakovrsnog uzdrzanja i dobrovoljnog samomucenja I marljivo istrazivase otkuda su se i usled cega uvukle u njega ove prljave i neciste pomisli u vreme kada mu se telo bese sasusilo od podviga posta i skoro potpuno umrtvilo od prekomernog uzdrzanja i bdenja Ne nalazeci objasnjenje on se veoma ozalosti klonu duhom utoliko vise sto nije znao sta da radi da bi se izlecio od ovoga zla Sav utucen on staje na molitvu i toplo se moli Bogu i svetitelju I tako prizivajuci i moleci Boga i svetitelja on se jednoga dana posle svog mrsavog obroka opruzi tuzan u svojoj podviznickoj jami jer je imao i podzemno obitaliste pod jednim svodom I taman da zaspi ali jos otvorenih ociju i budan on jasno vidi svetitelja gde dolazi k njemu sede pored njegove postelje zatim ga uhvati za mantiju zovnuvsi ga po imenu i rece mu ʺTi ne znas cedo moje otkuda su se i usled cega uvukle u tebe te sladostrasne pomisliʺ ‐ Videci i slusajuci svetitelja iznenada ucenik se pribra i sa strahom odgovori ʺTrudio sam se svece Bozji na sve moguce nacine da pronadjem uzrok ove moje muke ali jos nisam uspeoʺ Svetitelj mu na to rece ʺEvo mene ja sam i dosao da ti to otkrijem Obrati dakle paznju na moje reci znaj cedo moje da ti je to doslo od gordosti tvoje i od uobrazene samodovoljnosti razuma tvog Smiri misao svoju mereci sebe i sve svoje zapovestima Hristovim i iskusenje ce brzo

38

pobeci od tebeʺ ‐ Rekavsi to svetitelj isceze A Nikita dosavsi k sebi skoci i potrca za svetiteljem i upita svog prisluzitelja ʺJesi li video da je ovuda izasao sveti Simeonʺ ‐ Posle toga Nikita brizljivo ispita svoj um ‐ το λογιξόμενον (= razum misao rasudak) i pronace kao sto mu svetitelj bese rekao ocigledan uzrok ove svoje nevolje koja ga neocekivano snadje za vreme svetog Posta I on smiri misao svoju ‐το φρόνημα (=razum um duh) ne mereci vise postignuca svoja nicim drugim do stradanjima Hristovim i ruzenjima koja je On podneo i odmah bi oslobodjen svojih iskusenja i svojih teskoca i uteha Svetoga Duha dodje mu kroz suze i umilenje Na svemu tome on silno blagodarase svom svetom duhovnom ocu Simeonu i njegova vera i ljubav prema njemu jos vise porastose

Bog zeleci da pokaze koliko je prijatno Njemu i Njegovom sluzi Simeonu i koliko

ce biti korisno po verne da se bogonadahnuti spisi svetog Simeona Bogoslova prepisu pokaza to vidjenjem koje priredi Nikitinom uceniku Jovanu kao sto to nekada bese uradio sa ucenikom svetog Zlatousta Proklom Posto Nikita bi potstaknut od svetog Simeona preko jednog otkrivenja da prepisuje njegove bogonadahnute spise on se svim zarom duse svoje odade tome poslu A ucenik Nikitin Jovan imade u snu ovakvo vidjenje ucini se Jovanu kao da po obicaju svom ulazi u keliju svoga ucitelja Nikite da od njega potrazi i cuje koju rec korisnu po dusu svoju Kada se priblizi vratima odaje u kojoj je Nikita u tisini radio on ugleda svoga ucitelja gde sedi i vrlo marljivo prepisuje bogonadahnute spise svetog oca naseg Simeona a preko puta njega vidi samog bozanstvenog bogoslova svetog Simeona koji takodje sedi levu ruku oslonio na svoj stap a desnu pruzio prema Nikiti i prstom kao da mu pokazuje reci u svom rukopisu pritom mu od srca govori i objasnjava dubine uzvisenih sozercanja i svestenog bogoslovlja koje je on poput drevnih bogoslova ostavio u nasledje Crkvi Hristovoj kao izvor koji neprekidno toci iz sebe isceljenje dusama Videvsi to Jovan raspoznade svetitelja iako ga nikada nije bio video za zivota njegova na zemlji no zasenjen angelolikim izgledom svetiteljevim i obuzet strahom on se ne usudi uci unutra Zatim posle malo vremena svetitelj izadje i mirnim korakom krenu putem koji je vodio navise utom Jovan iznenada cu gde ga svetitelj zovnu po imenu i rece mu ʺJovane reci mome Nikiti pozuri cedo moje da zavrsis sa prepisivanjem mojih dela pa ce ti se potpuno ostvariti i ispuniti ono sto zelisʺ

Tako Bog proslavlja one koji Njega slave i cini da im Crkva Njegova ukazuje veliko

molitveno postovanje Stoga svaka slava cast i poklonjenju Bogu nasemu Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i kroza sve vekove Amin

Svom dusom svim srcem svom snagom svim umom ‐ sav u Bogu sveti Simeon svaku misao svoju svako osecanje svoje izvodi i svodi na Boga Zato je sav zivot njegov ‐ blagovest o Bogu i svaka misao i svako secanje i svaka rec Stoga je i udostojen naziva

39

Bogoslov on treci u Crkvi Hristovoj posle dvojice svetih Bogoslova Jovana i Grigorija Njegovo Evandjelje ‐ Uvek isto uvek cudesno i uvek cudotvorno Hristovo Evandjelje koje se neprestano pise Duhom Svetim kroz svete Bozje ljude i pisace se sve do skoncanija sveta prema prorostvu prvog svetog Bogoslova[17] i sa izuzetnom bozanskom silom se pise i kroz svetog Simeona Novog Bogoslova Po otkrivenjima i po vidjenjima koja je imao od Boga on stoji medju prvima iza svetog i po svemu nenadmasnog apostola Pavla Bogovidca i hristoljubljenog Jovana Tajnovidca U svome hristoceznjivom zivljenju u svome svesrdnom dozivljavanju evandjelskih blagovesti i blazenstava Hristovih on je sav serafimski ognjen i poletan heruvimski vidovit i budan Ako iko on je blagodatnom svetoscu svojom prozreo do dna tajnu ovog vidljivog sveta i savladao tezu i tezinu njegovu i svu materiju njegovu On heruvimski vidovito gleda i sagleda kako prolazi oblicje ovoga sveta ne ostaje ni kamen na kamenu ni atom na atomu i radja se novo nebo i nova zemlja gde pravda zivi i gde Hristov covek caruje i vlada Blagodatnim podvizima njegova se misao preobrazava u bogomisao njegovo osecanje u bogoosecanje njegov zivot u bogozivot na nase oci njegova se dusa razrasta u sve beskonacnosti i beskrajnosti bozanske i njegova mudrost izvija u bogomudrost

Dozivljujuci veoma snazno Spasiteljeve blagovesti sveti Simeon dozivljuje svoje

spasenje na najdublji i najsiri nacin dozivljuje ga i kao ociscenje i kao oblagodacenje i kao preobrazenje i kao osvecenje i kao prosvetljenje i kao ohristovljenje i kao obozenje i kao otrojicenje U samoj stvari spasenje sve to i jeste svaki koji se spasava dozivljuje sve to po meri svoga truda svoje vere svoje ljubavi svoje molitve svoga posta svoje smirenosti svoje krotosti svoga uzdrzanja svoga trpljenja i ostalih evandjelskih vrlina a sveti Simeon dozivljuje to u najvecoj mogucoj meri jer je i trud njegov izuzetno veliki i vera njegova i ljubav i molitva i post i smirenje i sve ostale svete vrline Sta je spasenje Spasenje je sjedinjenje sa Spasiteljem pomocu svetih tajni i svetih vrlina Da spasenje i nije drugo do dozivljavanje Spasitelja pomocu svetih tajni i svetih vrlina Dozivljavajuci Boga i Spasitelja Hrista kao svoje spasenje covek se ispunjuje bozanskim silama Njegovim i tako postaje ʺBog po blagodatiʺ Gospod Hristos je Bog po prirodi a hriscanin postaje ʺBog po blagodatiʺ To je stozerna istina celokupnog evandjelskog ucenja svetog oca naseg Simeona Bogoslova a to ustvari osnovna istina celokupnog bogocovecanskog domostroja spasenja Hristovog Radi toga je Gospod i Bog nas Isus Hristos i postao covek To je ne samo istina nego sveistina Evandjelja Hristova sveistina koja u Crkvi Hristovoj stalno zivi besmrtuje cudotvori i vecnuje od svetih Apostola preko svetih Otaca i sve tako do Strasnoga suda i preko Strasnoga suda u sve beskonacne vekove A time je osigurano beskrajno i bezgranicno usavrsavanje ljudskog bica njegovo rascenje ʺrastom Bozjimʺ njegovo razvice ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ[18] i u ovom i u onom svetu jer biva Bogom u Bogu po Bogu koji je sav bezgranican i beskonacan i beskrajan

Mi cemo ovde izneti izvestan broj bogomudrih misli iz ucenja ovog presvetog

Bogoslova koje mogu mnogo koristiti gladnima i zednima Hristove istine uvek bozanske

40

I dade mi rukom znak da mu pridjem Ja sav radostan pritrcah mu nacinih propisno metanije pred njim i on me zagrli i poljubi u usta i rece mi veselim i slatkim glasom ʺTi si mi radost pricinio cedo moje milo i mnogozeljenoʺ Onda uze moju desnu ruku metnu je pod desno stegno svoje a u drugoj ruci drzase neku ispisanu hartiju i pokazujuci mi je rece mi ʺZasto si zaboravio Apostola koji kaze Ovo predaj vernim ljudima koji ce biti kadri i druge naucitiʺ (2 Tm 2 2) ‐ Pri ovim recima ja se probudih iako sam ovo vidjenje imao na javi a ne u snu i ja nadjoh sebe u takvoj radosti i milini dusevnoj i blazenstvu da sam pozeleo skinuti sa sebe svoje telo i nage duse otici tamo gde je obitaliste mog svetog oca medju svima otpamtiveka svetiteljima u nematerijalnom blazenstvu

Ovo svoje vidjenje ja ispricah jednom veoma mudrom duhovnom starcu vrlo

iskusnom u bozanskim i covecanskim stvarima i on mi ga ovako protumaci Svetiteljeve reci ʺTi si mi radost pricinio cedo moje milo i mnogozeljenoʺ pokazuju njegovo priznanje tebi za himne i pohvalne reci koje si mu sastavio i jos pokazuju da svetitelji ziveci u Bogu i posle smrti sa radoscu primaju i potpuno odobravaju himne i pohvalne reci u spomen njihov Poljubac koji ti je dao oznacava prisnost i prijateljstvo svetitelja prema onima koji pisu u njihovu cast i blagodat koju im oni daju zbog toga Metanjem pak desne ruke tvoje pod desno stegno svoje svetitelj je ciljao na zakletvu kojom je Avram zakleo najstarijeg slugu svog da ispuni njegovu volju kada mu je rekao Metni ruku svoju pol stegno moje i zakuni mi se Bogom neba i zemlje (sr 1 Mojs 24 2‐4) Tako i tebe duhovno cedo svoje svetitelj zaklinje da njegove spise napisane uz pomoc Svetoga Duha ti prepises i predas vernim ljudima na korist svima koji ih budu citali To je on hteo da ti kaze potsecajuci te na reci svetog apostola Pavla

Dobivsi ovakvo bojasnjenje moga vidjenja ja se setih pisma koje mi svetitelj nekada

bese uputio setih se i njegovih bogonadahnutih spisa I kao sto mi bese prorekao tada tako se sve i zbi u svoje vreme Jer svi njegovi spisi opet dodjose u moje ruke a bili su trinaest godina kod jednog coveka koji umalo sto ih nije prodao Postavsi na taj nacin naslednik bogatstva svetiteljevih darova darovanih mu od Boga Duhom Svetim ja sve spise prepisivah i siljah na razne strane na dobro i korist dusama ljudskim I nadam se da cu za to primiti nagradu od Boga molitvama blazenoga i svetoga oca moga

A sada da kazemo sto i o cudesima koja svetitelj ucini posle svoje smrti i

neprekidno ih cini Jedan jeromonah bi primljen od bratije u bratstvo manastira svete Marine osnovanog svetim Ocem nasim Simeonom I on stade sa ostalom bratijom ucestvovati u bogosluzenjima i sluziti svetu liturgiju U oltaru crkve u jednom uglu visijase ikona svetog Simeona Jednoga dana pri pogledu na ovu ikonu pomisli neverja zahvatise ovog jeromonaha i on poce sumnjati u svetost bozanstvenog oca naseg Simeona i govorase u sebi Otkuda ovaj i kakvim je to znacima i cudesima posvedocio svoju svetost da bih ga ja mogao poznati kao sveca i priznati za sveca Gde su dokazi za to kao sto ih u Crkvi ima za sve svece iz starine ‐ Resetan takvom sumnjom i nevericom on

36

jednoga dana posle jutrenja ostade sam u crkvi i na svoju nesrecu stade ismevati svetitelja I djavo mu toliko pomraci um da on bestidnik pridje ikoni svetiteljevoj pruzi ruku prema njoj i bezocno sa oholoscu i prezirom rece ʺOvoga nikada ja necu priznati za sveca i slaviti ga niti mu se uopste moliti kao svecuʺ No tek sto lakomislenik izgovori ove reci on oseti kako mu se desna ruka koju bese pruzio prema ikoni osusi i tako u tom polozaju ostade ukocena i on je ne mogase ni saviti ni spustiti U tom ga spopadose strahoviti bolovi te on i protiv svoje volje stade jaukati i vikati Na njegovu viku dotrcase monasi i on im zapomazuci objasni kako ga snadje ova kazna Bozja Bratija se sazalise na njega i obratise se molitvom Bogu i bozanstvenom ocu Simeonu da nesrecnika oslobode ove strasne kazne Radi toga uzese zejtina iz kandila sto gorase pred svetiteeljvom ikonom pomazase sasusenu ruku i jedva umilostivise Boga i svetitelja te ruka bi oslobodjena od nevidljivih okova gnjeva Bozja

Nesto slicno dogodi se i o samom prazniku svetog oca Simeona Pored ostalog

sveta na praznik u manastir dodje i cvueni pevac iz carskog manastira Kosmidije monah Ignjatije U toku bdenija kada Ignjatije divno pevase jednu pesmu sastavljenu u cast svetiteljevu i pevajuci pogledase na svetiteljevu ikonu njemu u to vreme Satana ubaci u dusu pomisli neverja odnosno blazenog oca A svetitelj zeleci da mu izleci dusu od tih rdjavih pomisli ucini te njegovo lice na ikoni planu kao pozar i ikona se stade sama klatiti desno i levo Kada Ignjatije to vide njemu se odjednom presece glas i on umuce nesposoban da rec progovori No kada se malo pribra upitan od ostalih pevaca sta mu bi on im pokajnicki i sa velikom skrusenoscu otvoreno isprica i svoje pomisli neverja odnosno svetitelja i o cudu koje vide na njegovoj ikoni

Dva pobozna coveka Jovan i Filotej dogovorise se pa se zajedno odrekose sveta

zajedno zamonasise i dobrovoljno stupise u podviznicke borbe Pomocu Bozjom oni u blizini Carigrada na obali morskoj podigose divan i velicanstven manastir Jovan slabijeg telesnog zdravlja uze na sebe ekonomiju manastirsku a Filotej sagradi sebi odvojenu keliju da se u njoj oda molitvenom tihovanju i teskim zatvorenickim podvizima Ali pre no sto bi se zatvorio u svojoj keliji on krenu da se pokloni svetinjama po Carigradu i da poseti duhovne ljude radi savetovanja sa njima o svojoj nameri Tako on poseti i cuveni manastir Studitski narocito da iste saveta od Nikite Stifata ucenika svetog oca naseg Simeona Bogoslova U razgovoru sa Filotejem Nikita mu isprica zivot svetoga Simeona njegove podvige njegova stradanja njegove darove od Boga i mnogo mu kaza i o bogonadahnutim knjigama koje on napisa i ostavi na nazidanje Crkve Hristove Slusajuci ovo u dusi Filotejevoj se razgore ljubav prema svetom Simeonu i Filotej zatrazi i dobi jednu od njegovih knjiga Sav radostan Filoteje ode da se zatvori u svojoj keliji Ali pre no sto udje u svoj dobrovoljni zatvor on se stade toplo moliti Bogu da mu da trpljenja snage i razuma da cvrsto podnese nevolje i tegobe zatvorenistva Jedne noci on cu kucanje na vrata i kad ih otvori on ugleda pred sobom starca divnog angelskog lika koji je zracio obilnom blagodacu Bozjom Na Filotejevo pitanje ko je i sta trazi starac odgovori glasom

37

slatkim kao med ʺJa sam Simeon koji obitava u manastiru svete Marine i dosao sam ovde da ostanem sa tobomʺ A kad ga Filotej upita sto mu je haljina poderana svetitelj odgovori ʺRcavi ljudi to ucinise bez ikakvog razlogaʺ I onda nastavi govoriti Filoteju ʺA sto se ti dragi Filoteje toliko brines za sebe Evo o cemu treba da se brines i mucis znaj dobro ovo ko zeli da stupi u opstenje sa uzvisenim tajnama treba da se odrece od mnogog jedenja i pijenja i da uvece pije samo tri case A posto se pricesti da cini to isto zadovoljavajuci se umerenom trpezomʺ ‐ Sta je svetitelj hteo time da kaze Filoteju Evo sta Kada stupas u borbe podviznistva i molitvenog samovanja i tihovanja ‐ άόκήσεως και ησυχίας treba da ociscujes sebe uzdrzanjem i suzama i molitvom da bi svakog dana bio gotov primiti Tajne Hristove Primanjem pak Tajni ti ces i pobozno tihovati i moliti se bez rasejanosti i tvoj um bice prosvecen πεφωτισμένον (=obasjan ozaren prosvetljen) bogatim zajednicarenjem Duha Svetoga i sozercavanjem sakrivenih tajni Bozjih prema pisanome Duh ispituje sve i dubine Bozje (1 Kor 2 10) ‐ Govoreci tako Filoteju svetitelj mu dodirnu rukom stomak kao zeleci da mu ga smanji Zatim oprastajuci se s Filotejem on mu rece ʺAko hoces doci k nama i mi cemo opet videti i zagrliti naseg dragog Filotejaʺ ‐ Pri ovim recima svetitelj nestade iz ociju Filotejevih i Filotej dosavsi k sebi oseti kako mu je sva dusa ispunjena radoscu i od tada njemu uzdrzanje postade prirodno i on vodjase svoj zatvorenicki zivot strogo i u dragovoljnoj oskudici I da bi izrazio svoju zahvalnost svetitelju za ovakvu pomoc on ode na svetiteljev grob pade nicice na zemlju i odade mu molitveno postovanje kao sto dolikuje svetitelju Tamo dobi i ikonu svetiteljevu i prepisa sluzbu njegovu te i on svake godine praznovase njegov praznik

Nikita Stitat pravi ucenik svetog oca naseg Simeona Bogoslova jednom za vreme

svete Cetrdesetnice dok je vodio uobicajene svestene borbe bi po promislu Bozjem spopadnut demonom bluda I on bese u nedoumici otkuda da ga to snadje u vreme svestenog vojevanja svakovrsnog uzdrzanja i dobrovoljnog samomucenja I marljivo istrazivase otkuda su se i usled cega uvukle u njega ove prljave i neciste pomisli u vreme kada mu se telo bese sasusilo od podviga posta i skoro potpuno umrtvilo od prekomernog uzdrzanja i bdenja Ne nalazeci objasnjenje on se veoma ozalosti klonu duhom utoliko vise sto nije znao sta da radi da bi se izlecio od ovoga zla Sav utucen on staje na molitvu i toplo se moli Bogu i svetitelju I tako prizivajuci i moleci Boga i svetitelja on se jednoga dana posle svog mrsavog obroka opruzi tuzan u svojoj podviznickoj jami jer je imao i podzemno obitaliste pod jednim svodom I taman da zaspi ali jos otvorenih ociju i budan on jasno vidi svetitelja gde dolazi k njemu sede pored njegove postelje zatim ga uhvati za mantiju zovnuvsi ga po imenu i rece mu ʺTi ne znas cedo moje otkuda su se i usled cega uvukle u tebe te sladostrasne pomisliʺ ‐ Videci i slusajuci svetitelja iznenada ucenik se pribra i sa strahom odgovori ʺTrudio sam se svece Bozji na sve moguce nacine da pronadjem uzrok ove moje muke ali jos nisam uspeoʺ Svetitelj mu na to rece ʺEvo mene ja sam i dosao da ti to otkrijem Obrati dakle paznju na moje reci znaj cedo moje da ti je to doslo od gordosti tvoje i od uobrazene samodovoljnosti razuma tvog Smiri misao svoju mereci sebe i sve svoje zapovestima Hristovim i iskusenje ce brzo

38

pobeci od tebeʺ ‐ Rekavsi to svetitelj isceze A Nikita dosavsi k sebi skoci i potrca za svetiteljem i upita svog prisluzitelja ʺJesi li video da je ovuda izasao sveti Simeonʺ ‐ Posle toga Nikita brizljivo ispita svoj um ‐ το λογιξόμενον (= razum misao rasudak) i pronace kao sto mu svetitelj bese rekao ocigledan uzrok ove svoje nevolje koja ga neocekivano snadje za vreme svetog Posta I on smiri misao svoju ‐το φρόνημα (=razum um duh) ne mereci vise postignuca svoja nicim drugim do stradanjima Hristovim i ruzenjima koja je On podneo i odmah bi oslobodjen svojih iskusenja i svojih teskoca i uteha Svetoga Duha dodje mu kroz suze i umilenje Na svemu tome on silno blagodarase svom svetom duhovnom ocu Simeonu i njegova vera i ljubav prema njemu jos vise porastose

Bog zeleci da pokaze koliko je prijatno Njemu i Njegovom sluzi Simeonu i koliko

ce biti korisno po verne da se bogonadahnuti spisi svetog Simeona Bogoslova prepisu pokaza to vidjenjem koje priredi Nikitinom uceniku Jovanu kao sto to nekada bese uradio sa ucenikom svetog Zlatousta Proklom Posto Nikita bi potstaknut od svetog Simeona preko jednog otkrivenja da prepisuje njegove bogonadahnute spise on se svim zarom duse svoje odade tome poslu A ucenik Nikitin Jovan imade u snu ovakvo vidjenje ucini se Jovanu kao da po obicaju svom ulazi u keliju svoga ucitelja Nikite da od njega potrazi i cuje koju rec korisnu po dusu svoju Kada se priblizi vratima odaje u kojoj je Nikita u tisini radio on ugleda svoga ucitelja gde sedi i vrlo marljivo prepisuje bogonadahnute spise svetog oca naseg Simeona a preko puta njega vidi samog bozanstvenog bogoslova svetog Simeona koji takodje sedi levu ruku oslonio na svoj stap a desnu pruzio prema Nikiti i prstom kao da mu pokazuje reci u svom rukopisu pritom mu od srca govori i objasnjava dubine uzvisenih sozercanja i svestenog bogoslovlja koje je on poput drevnih bogoslova ostavio u nasledje Crkvi Hristovoj kao izvor koji neprekidno toci iz sebe isceljenje dusama Videvsi to Jovan raspoznade svetitelja iako ga nikada nije bio video za zivota njegova na zemlji no zasenjen angelolikim izgledom svetiteljevim i obuzet strahom on se ne usudi uci unutra Zatim posle malo vremena svetitelj izadje i mirnim korakom krenu putem koji je vodio navise utom Jovan iznenada cu gde ga svetitelj zovnu po imenu i rece mu ʺJovane reci mome Nikiti pozuri cedo moje da zavrsis sa prepisivanjem mojih dela pa ce ti se potpuno ostvariti i ispuniti ono sto zelisʺ

Tako Bog proslavlja one koji Njega slave i cini da im Crkva Njegova ukazuje veliko

molitveno postovanje Stoga svaka slava cast i poklonjenju Bogu nasemu Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i kroza sve vekove Amin

Svom dusom svim srcem svom snagom svim umom ‐ sav u Bogu sveti Simeon svaku misao svoju svako osecanje svoje izvodi i svodi na Boga Zato je sav zivot njegov ‐ blagovest o Bogu i svaka misao i svako secanje i svaka rec Stoga je i udostojen naziva

39

Bogoslov on treci u Crkvi Hristovoj posle dvojice svetih Bogoslova Jovana i Grigorija Njegovo Evandjelje ‐ Uvek isto uvek cudesno i uvek cudotvorno Hristovo Evandjelje koje se neprestano pise Duhom Svetim kroz svete Bozje ljude i pisace se sve do skoncanija sveta prema prorostvu prvog svetog Bogoslova[17] i sa izuzetnom bozanskom silom se pise i kroz svetog Simeona Novog Bogoslova Po otkrivenjima i po vidjenjima koja je imao od Boga on stoji medju prvima iza svetog i po svemu nenadmasnog apostola Pavla Bogovidca i hristoljubljenog Jovana Tajnovidca U svome hristoceznjivom zivljenju u svome svesrdnom dozivljavanju evandjelskih blagovesti i blazenstava Hristovih on je sav serafimski ognjen i poletan heruvimski vidovit i budan Ako iko on je blagodatnom svetoscu svojom prozreo do dna tajnu ovog vidljivog sveta i savladao tezu i tezinu njegovu i svu materiju njegovu On heruvimski vidovito gleda i sagleda kako prolazi oblicje ovoga sveta ne ostaje ni kamen na kamenu ni atom na atomu i radja se novo nebo i nova zemlja gde pravda zivi i gde Hristov covek caruje i vlada Blagodatnim podvizima njegova se misao preobrazava u bogomisao njegovo osecanje u bogoosecanje njegov zivot u bogozivot na nase oci njegova se dusa razrasta u sve beskonacnosti i beskrajnosti bozanske i njegova mudrost izvija u bogomudrost

Dozivljujuci veoma snazno Spasiteljeve blagovesti sveti Simeon dozivljuje svoje

spasenje na najdublji i najsiri nacin dozivljuje ga i kao ociscenje i kao oblagodacenje i kao preobrazenje i kao osvecenje i kao prosvetljenje i kao ohristovljenje i kao obozenje i kao otrojicenje U samoj stvari spasenje sve to i jeste svaki koji se spasava dozivljuje sve to po meri svoga truda svoje vere svoje ljubavi svoje molitve svoga posta svoje smirenosti svoje krotosti svoga uzdrzanja svoga trpljenja i ostalih evandjelskih vrlina a sveti Simeon dozivljuje to u najvecoj mogucoj meri jer je i trud njegov izuzetno veliki i vera njegova i ljubav i molitva i post i smirenje i sve ostale svete vrline Sta je spasenje Spasenje je sjedinjenje sa Spasiteljem pomocu svetih tajni i svetih vrlina Da spasenje i nije drugo do dozivljavanje Spasitelja pomocu svetih tajni i svetih vrlina Dozivljavajuci Boga i Spasitelja Hrista kao svoje spasenje covek se ispunjuje bozanskim silama Njegovim i tako postaje ʺBog po blagodatiʺ Gospod Hristos je Bog po prirodi a hriscanin postaje ʺBog po blagodatiʺ To je stozerna istina celokupnog evandjelskog ucenja svetog oca naseg Simeona Bogoslova a to ustvari osnovna istina celokupnog bogocovecanskog domostroja spasenja Hristovog Radi toga je Gospod i Bog nas Isus Hristos i postao covek To je ne samo istina nego sveistina Evandjelja Hristova sveistina koja u Crkvi Hristovoj stalno zivi besmrtuje cudotvori i vecnuje od svetih Apostola preko svetih Otaca i sve tako do Strasnoga suda i preko Strasnoga suda u sve beskonacne vekove A time je osigurano beskrajno i bezgranicno usavrsavanje ljudskog bica njegovo rascenje ʺrastom Bozjimʺ njegovo razvice ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ[18] i u ovom i u onom svetu jer biva Bogom u Bogu po Bogu koji je sav bezgranican i beskonacan i beskrajan

Mi cemo ovde izneti izvestan broj bogomudrih misli iz ucenja ovog presvetog

Bogoslova koje mogu mnogo koristiti gladnima i zednima Hristove istine uvek bozanske

40

jednoga dana posle jutrenja ostade sam u crkvi i na svoju nesrecu stade ismevati svetitelja I djavo mu toliko pomraci um da on bestidnik pridje ikoni svetiteljevoj pruzi ruku prema njoj i bezocno sa oholoscu i prezirom rece ʺOvoga nikada ja necu priznati za sveca i slaviti ga niti mu se uopste moliti kao svecuʺ No tek sto lakomislenik izgovori ove reci on oseti kako mu se desna ruka koju bese pruzio prema ikoni osusi i tako u tom polozaju ostade ukocena i on je ne mogase ni saviti ni spustiti U tom ga spopadose strahoviti bolovi te on i protiv svoje volje stade jaukati i vikati Na njegovu viku dotrcase monasi i on im zapomazuci objasni kako ga snadje ova kazna Bozja Bratija se sazalise na njega i obratise se molitvom Bogu i bozanstvenom ocu Simeonu da nesrecnika oslobode ove strasne kazne Radi toga uzese zejtina iz kandila sto gorase pred svetiteeljvom ikonom pomazase sasusenu ruku i jedva umilostivise Boga i svetitelja te ruka bi oslobodjena od nevidljivih okova gnjeva Bozja

Nesto slicno dogodi se i o samom prazniku svetog oca Simeona Pored ostalog

sveta na praznik u manastir dodje i cvueni pevac iz carskog manastira Kosmidije monah Ignjatije U toku bdenija kada Ignjatije divno pevase jednu pesmu sastavljenu u cast svetiteljevu i pevajuci pogledase na svetiteljevu ikonu njemu u to vreme Satana ubaci u dusu pomisli neverja odnosno blazenog oca A svetitelj zeleci da mu izleci dusu od tih rdjavih pomisli ucini te njegovo lice na ikoni planu kao pozar i ikona se stade sama klatiti desno i levo Kada Ignjatije to vide njemu se odjednom presece glas i on umuce nesposoban da rec progovori No kada se malo pribra upitan od ostalih pevaca sta mu bi on im pokajnicki i sa velikom skrusenoscu otvoreno isprica i svoje pomisli neverja odnosno svetitelja i o cudu koje vide na njegovoj ikoni

Dva pobozna coveka Jovan i Filotej dogovorise se pa se zajedno odrekose sveta

zajedno zamonasise i dobrovoljno stupise u podviznicke borbe Pomocu Bozjom oni u blizini Carigrada na obali morskoj podigose divan i velicanstven manastir Jovan slabijeg telesnog zdravlja uze na sebe ekonomiju manastirsku a Filotej sagradi sebi odvojenu keliju da se u njoj oda molitvenom tihovanju i teskim zatvorenickim podvizima Ali pre no sto bi se zatvorio u svojoj keliji on krenu da se pokloni svetinjama po Carigradu i da poseti duhovne ljude radi savetovanja sa njima o svojoj nameri Tako on poseti i cuveni manastir Studitski narocito da iste saveta od Nikite Stifata ucenika svetog oca naseg Simeona Bogoslova U razgovoru sa Filotejem Nikita mu isprica zivot svetoga Simeona njegove podvige njegova stradanja njegove darove od Boga i mnogo mu kaza i o bogonadahnutim knjigama koje on napisa i ostavi na nazidanje Crkve Hristove Slusajuci ovo u dusi Filotejevoj se razgore ljubav prema svetom Simeonu i Filotej zatrazi i dobi jednu od njegovih knjiga Sav radostan Filoteje ode da se zatvori u svojoj keliji Ali pre no sto udje u svoj dobrovoljni zatvor on se stade toplo moliti Bogu da mu da trpljenja snage i razuma da cvrsto podnese nevolje i tegobe zatvorenistva Jedne noci on cu kucanje na vrata i kad ih otvori on ugleda pred sobom starca divnog angelskog lika koji je zracio obilnom blagodacu Bozjom Na Filotejevo pitanje ko je i sta trazi starac odgovori glasom

37

slatkim kao med ʺJa sam Simeon koji obitava u manastiru svete Marine i dosao sam ovde da ostanem sa tobomʺ A kad ga Filotej upita sto mu je haljina poderana svetitelj odgovori ʺRcavi ljudi to ucinise bez ikakvog razlogaʺ I onda nastavi govoriti Filoteju ʺA sto se ti dragi Filoteje toliko brines za sebe Evo o cemu treba da se brines i mucis znaj dobro ovo ko zeli da stupi u opstenje sa uzvisenim tajnama treba da se odrece od mnogog jedenja i pijenja i da uvece pije samo tri case A posto se pricesti da cini to isto zadovoljavajuci se umerenom trpezomʺ ‐ Sta je svetitelj hteo time da kaze Filoteju Evo sta Kada stupas u borbe podviznistva i molitvenog samovanja i tihovanja ‐ άόκήσεως και ησυχίας treba da ociscujes sebe uzdrzanjem i suzama i molitvom da bi svakog dana bio gotov primiti Tajne Hristove Primanjem pak Tajni ti ces i pobozno tihovati i moliti se bez rasejanosti i tvoj um bice prosvecen πεφωτισμένον (=obasjan ozaren prosvetljen) bogatim zajednicarenjem Duha Svetoga i sozercavanjem sakrivenih tajni Bozjih prema pisanome Duh ispituje sve i dubine Bozje (1 Kor 2 10) ‐ Govoreci tako Filoteju svetitelj mu dodirnu rukom stomak kao zeleci da mu ga smanji Zatim oprastajuci se s Filotejem on mu rece ʺAko hoces doci k nama i mi cemo opet videti i zagrliti naseg dragog Filotejaʺ ‐ Pri ovim recima svetitelj nestade iz ociju Filotejevih i Filotej dosavsi k sebi oseti kako mu je sva dusa ispunjena radoscu i od tada njemu uzdrzanje postade prirodno i on vodjase svoj zatvorenicki zivot strogo i u dragovoljnoj oskudici I da bi izrazio svoju zahvalnost svetitelju za ovakvu pomoc on ode na svetiteljev grob pade nicice na zemlju i odade mu molitveno postovanje kao sto dolikuje svetitelju Tamo dobi i ikonu svetiteljevu i prepisa sluzbu njegovu te i on svake godine praznovase njegov praznik

Nikita Stitat pravi ucenik svetog oca naseg Simeona Bogoslova jednom za vreme

svete Cetrdesetnice dok je vodio uobicajene svestene borbe bi po promislu Bozjem spopadnut demonom bluda I on bese u nedoumici otkuda da ga to snadje u vreme svestenog vojevanja svakovrsnog uzdrzanja i dobrovoljnog samomucenja I marljivo istrazivase otkuda su se i usled cega uvukle u njega ove prljave i neciste pomisli u vreme kada mu se telo bese sasusilo od podviga posta i skoro potpuno umrtvilo od prekomernog uzdrzanja i bdenja Ne nalazeci objasnjenje on se veoma ozalosti klonu duhom utoliko vise sto nije znao sta da radi da bi se izlecio od ovoga zla Sav utucen on staje na molitvu i toplo se moli Bogu i svetitelju I tako prizivajuci i moleci Boga i svetitelja on se jednoga dana posle svog mrsavog obroka opruzi tuzan u svojoj podviznickoj jami jer je imao i podzemno obitaliste pod jednim svodom I taman da zaspi ali jos otvorenih ociju i budan on jasno vidi svetitelja gde dolazi k njemu sede pored njegove postelje zatim ga uhvati za mantiju zovnuvsi ga po imenu i rece mu ʺTi ne znas cedo moje otkuda su se i usled cega uvukle u tebe te sladostrasne pomisliʺ ‐ Videci i slusajuci svetitelja iznenada ucenik se pribra i sa strahom odgovori ʺTrudio sam se svece Bozji na sve moguce nacine da pronadjem uzrok ove moje muke ali jos nisam uspeoʺ Svetitelj mu na to rece ʺEvo mene ja sam i dosao da ti to otkrijem Obrati dakle paznju na moje reci znaj cedo moje da ti je to doslo od gordosti tvoje i od uobrazene samodovoljnosti razuma tvog Smiri misao svoju mereci sebe i sve svoje zapovestima Hristovim i iskusenje ce brzo

38

pobeci od tebeʺ ‐ Rekavsi to svetitelj isceze A Nikita dosavsi k sebi skoci i potrca za svetiteljem i upita svog prisluzitelja ʺJesi li video da je ovuda izasao sveti Simeonʺ ‐ Posle toga Nikita brizljivo ispita svoj um ‐ το λογιξόμενον (= razum misao rasudak) i pronace kao sto mu svetitelj bese rekao ocigledan uzrok ove svoje nevolje koja ga neocekivano snadje za vreme svetog Posta I on smiri misao svoju ‐το φρόνημα (=razum um duh) ne mereci vise postignuca svoja nicim drugim do stradanjima Hristovim i ruzenjima koja je On podneo i odmah bi oslobodjen svojih iskusenja i svojih teskoca i uteha Svetoga Duha dodje mu kroz suze i umilenje Na svemu tome on silno blagodarase svom svetom duhovnom ocu Simeonu i njegova vera i ljubav prema njemu jos vise porastose

Bog zeleci da pokaze koliko je prijatno Njemu i Njegovom sluzi Simeonu i koliko

ce biti korisno po verne da se bogonadahnuti spisi svetog Simeona Bogoslova prepisu pokaza to vidjenjem koje priredi Nikitinom uceniku Jovanu kao sto to nekada bese uradio sa ucenikom svetog Zlatousta Proklom Posto Nikita bi potstaknut od svetog Simeona preko jednog otkrivenja da prepisuje njegove bogonadahnute spise on se svim zarom duse svoje odade tome poslu A ucenik Nikitin Jovan imade u snu ovakvo vidjenje ucini se Jovanu kao da po obicaju svom ulazi u keliju svoga ucitelja Nikite da od njega potrazi i cuje koju rec korisnu po dusu svoju Kada se priblizi vratima odaje u kojoj je Nikita u tisini radio on ugleda svoga ucitelja gde sedi i vrlo marljivo prepisuje bogonadahnute spise svetog oca naseg Simeona a preko puta njega vidi samog bozanstvenog bogoslova svetog Simeona koji takodje sedi levu ruku oslonio na svoj stap a desnu pruzio prema Nikiti i prstom kao da mu pokazuje reci u svom rukopisu pritom mu od srca govori i objasnjava dubine uzvisenih sozercanja i svestenog bogoslovlja koje je on poput drevnih bogoslova ostavio u nasledje Crkvi Hristovoj kao izvor koji neprekidno toci iz sebe isceljenje dusama Videvsi to Jovan raspoznade svetitelja iako ga nikada nije bio video za zivota njegova na zemlji no zasenjen angelolikim izgledom svetiteljevim i obuzet strahom on se ne usudi uci unutra Zatim posle malo vremena svetitelj izadje i mirnim korakom krenu putem koji je vodio navise utom Jovan iznenada cu gde ga svetitelj zovnu po imenu i rece mu ʺJovane reci mome Nikiti pozuri cedo moje da zavrsis sa prepisivanjem mojih dela pa ce ti se potpuno ostvariti i ispuniti ono sto zelisʺ

Tako Bog proslavlja one koji Njega slave i cini da im Crkva Njegova ukazuje veliko

molitveno postovanje Stoga svaka slava cast i poklonjenju Bogu nasemu Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i kroza sve vekove Amin

Svom dusom svim srcem svom snagom svim umom ‐ sav u Bogu sveti Simeon svaku misao svoju svako osecanje svoje izvodi i svodi na Boga Zato je sav zivot njegov ‐ blagovest o Bogu i svaka misao i svako secanje i svaka rec Stoga je i udostojen naziva

39

Bogoslov on treci u Crkvi Hristovoj posle dvojice svetih Bogoslova Jovana i Grigorija Njegovo Evandjelje ‐ Uvek isto uvek cudesno i uvek cudotvorno Hristovo Evandjelje koje se neprestano pise Duhom Svetim kroz svete Bozje ljude i pisace se sve do skoncanija sveta prema prorostvu prvog svetog Bogoslova[17] i sa izuzetnom bozanskom silom se pise i kroz svetog Simeona Novog Bogoslova Po otkrivenjima i po vidjenjima koja je imao od Boga on stoji medju prvima iza svetog i po svemu nenadmasnog apostola Pavla Bogovidca i hristoljubljenog Jovana Tajnovidca U svome hristoceznjivom zivljenju u svome svesrdnom dozivljavanju evandjelskih blagovesti i blazenstava Hristovih on je sav serafimski ognjen i poletan heruvimski vidovit i budan Ako iko on je blagodatnom svetoscu svojom prozreo do dna tajnu ovog vidljivog sveta i savladao tezu i tezinu njegovu i svu materiju njegovu On heruvimski vidovito gleda i sagleda kako prolazi oblicje ovoga sveta ne ostaje ni kamen na kamenu ni atom na atomu i radja se novo nebo i nova zemlja gde pravda zivi i gde Hristov covek caruje i vlada Blagodatnim podvizima njegova se misao preobrazava u bogomisao njegovo osecanje u bogoosecanje njegov zivot u bogozivot na nase oci njegova se dusa razrasta u sve beskonacnosti i beskrajnosti bozanske i njegova mudrost izvija u bogomudrost

Dozivljujuci veoma snazno Spasiteljeve blagovesti sveti Simeon dozivljuje svoje

spasenje na najdublji i najsiri nacin dozivljuje ga i kao ociscenje i kao oblagodacenje i kao preobrazenje i kao osvecenje i kao prosvetljenje i kao ohristovljenje i kao obozenje i kao otrojicenje U samoj stvari spasenje sve to i jeste svaki koji se spasava dozivljuje sve to po meri svoga truda svoje vere svoje ljubavi svoje molitve svoga posta svoje smirenosti svoje krotosti svoga uzdrzanja svoga trpljenja i ostalih evandjelskih vrlina a sveti Simeon dozivljuje to u najvecoj mogucoj meri jer je i trud njegov izuzetno veliki i vera njegova i ljubav i molitva i post i smirenje i sve ostale svete vrline Sta je spasenje Spasenje je sjedinjenje sa Spasiteljem pomocu svetih tajni i svetih vrlina Da spasenje i nije drugo do dozivljavanje Spasitelja pomocu svetih tajni i svetih vrlina Dozivljavajuci Boga i Spasitelja Hrista kao svoje spasenje covek se ispunjuje bozanskim silama Njegovim i tako postaje ʺBog po blagodatiʺ Gospod Hristos je Bog po prirodi a hriscanin postaje ʺBog po blagodatiʺ To je stozerna istina celokupnog evandjelskog ucenja svetog oca naseg Simeona Bogoslova a to ustvari osnovna istina celokupnog bogocovecanskog domostroja spasenja Hristovog Radi toga je Gospod i Bog nas Isus Hristos i postao covek To je ne samo istina nego sveistina Evandjelja Hristova sveistina koja u Crkvi Hristovoj stalno zivi besmrtuje cudotvori i vecnuje od svetih Apostola preko svetih Otaca i sve tako do Strasnoga suda i preko Strasnoga suda u sve beskonacne vekove A time je osigurano beskrajno i bezgranicno usavrsavanje ljudskog bica njegovo rascenje ʺrastom Bozjimʺ njegovo razvice ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ[18] i u ovom i u onom svetu jer biva Bogom u Bogu po Bogu koji je sav bezgranican i beskonacan i beskrajan

Mi cemo ovde izneti izvestan broj bogomudrih misli iz ucenja ovog presvetog

Bogoslova koje mogu mnogo koristiti gladnima i zednima Hristove istine uvek bozanske

40

slatkim kao med ʺJa sam Simeon koji obitava u manastiru svete Marine i dosao sam ovde da ostanem sa tobomʺ A kad ga Filotej upita sto mu je haljina poderana svetitelj odgovori ʺRcavi ljudi to ucinise bez ikakvog razlogaʺ I onda nastavi govoriti Filoteju ʺA sto se ti dragi Filoteje toliko brines za sebe Evo o cemu treba da se brines i mucis znaj dobro ovo ko zeli da stupi u opstenje sa uzvisenim tajnama treba da se odrece od mnogog jedenja i pijenja i da uvece pije samo tri case A posto se pricesti da cini to isto zadovoljavajuci se umerenom trpezomʺ ‐ Sta je svetitelj hteo time da kaze Filoteju Evo sta Kada stupas u borbe podviznistva i molitvenog samovanja i tihovanja ‐ άόκήσεως και ησυχίας treba da ociscujes sebe uzdrzanjem i suzama i molitvom da bi svakog dana bio gotov primiti Tajne Hristove Primanjem pak Tajni ti ces i pobozno tihovati i moliti se bez rasejanosti i tvoj um bice prosvecen πεφωτισμένον (=obasjan ozaren prosvetljen) bogatim zajednicarenjem Duha Svetoga i sozercavanjem sakrivenih tajni Bozjih prema pisanome Duh ispituje sve i dubine Bozje (1 Kor 2 10) ‐ Govoreci tako Filoteju svetitelj mu dodirnu rukom stomak kao zeleci da mu ga smanji Zatim oprastajuci se s Filotejem on mu rece ʺAko hoces doci k nama i mi cemo opet videti i zagrliti naseg dragog Filotejaʺ ‐ Pri ovim recima svetitelj nestade iz ociju Filotejevih i Filotej dosavsi k sebi oseti kako mu je sva dusa ispunjena radoscu i od tada njemu uzdrzanje postade prirodno i on vodjase svoj zatvorenicki zivot strogo i u dragovoljnoj oskudici I da bi izrazio svoju zahvalnost svetitelju za ovakvu pomoc on ode na svetiteljev grob pade nicice na zemlju i odade mu molitveno postovanje kao sto dolikuje svetitelju Tamo dobi i ikonu svetiteljevu i prepisa sluzbu njegovu te i on svake godine praznovase njegov praznik

Nikita Stitat pravi ucenik svetog oca naseg Simeona Bogoslova jednom za vreme

svete Cetrdesetnice dok je vodio uobicajene svestene borbe bi po promislu Bozjem spopadnut demonom bluda I on bese u nedoumici otkuda da ga to snadje u vreme svestenog vojevanja svakovrsnog uzdrzanja i dobrovoljnog samomucenja I marljivo istrazivase otkuda su se i usled cega uvukle u njega ove prljave i neciste pomisli u vreme kada mu se telo bese sasusilo od podviga posta i skoro potpuno umrtvilo od prekomernog uzdrzanja i bdenja Ne nalazeci objasnjenje on se veoma ozalosti klonu duhom utoliko vise sto nije znao sta da radi da bi se izlecio od ovoga zla Sav utucen on staje na molitvu i toplo se moli Bogu i svetitelju I tako prizivajuci i moleci Boga i svetitelja on se jednoga dana posle svog mrsavog obroka opruzi tuzan u svojoj podviznickoj jami jer je imao i podzemno obitaliste pod jednim svodom I taman da zaspi ali jos otvorenih ociju i budan on jasno vidi svetitelja gde dolazi k njemu sede pored njegove postelje zatim ga uhvati za mantiju zovnuvsi ga po imenu i rece mu ʺTi ne znas cedo moje otkuda su se i usled cega uvukle u tebe te sladostrasne pomisliʺ ‐ Videci i slusajuci svetitelja iznenada ucenik se pribra i sa strahom odgovori ʺTrudio sam se svece Bozji na sve moguce nacine da pronadjem uzrok ove moje muke ali jos nisam uspeoʺ Svetitelj mu na to rece ʺEvo mene ja sam i dosao da ti to otkrijem Obrati dakle paznju na moje reci znaj cedo moje da ti je to doslo od gordosti tvoje i od uobrazene samodovoljnosti razuma tvog Smiri misao svoju mereci sebe i sve svoje zapovestima Hristovim i iskusenje ce brzo

38

pobeci od tebeʺ ‐ Rekavsi to svetitelj isceze A Nikita dosavsi k sebi skoci i potrca za svetiteljem i upita svog prisluzitelja ʺJesi li video da je ovuda izasao sveti Simeonʺ ‐ Posle toga Nikita brizljivo ispita svoj um ‐ το λογιξόμενον (= razum misao rasudak) i pronace kao sto mu svetitelj bese rekao ocigledan uzrok ove svoje nevolje koja ga neocekivano snadje za vreme svetog Posta I on smiri misao svoju ‐το φρόνημα (=razum um duh) ne mereci vise postignuca svoja nicim drugim do stradanjima Hristovim i ruzenjima koja je On podneo i odmah bi oslobodjen svojih iskusenja i svojih teskoca i uteha Svetoga Duha dodje mu kroz suze i umilenje Na svemu tome on silno blagodarase svom svetom duhovnom ocu Simeonu i njegova vera i ljubav prema njemu jos vise porastose

Bog zeleci da pokaze koliko je prijatno Njemu i Njegovom sluzi Simeonu i koliko

ce biti korisno po verne da se bogonadahnuti spisi svetog Simeona Bogoslova prepisu pokaza to vidjenjem koje priredi Nikitinom uceniku Jovanu kao sto to nekada bese uradio sa ucenikom svetog Zlatousta Proklom Posto Nikita bi potstaknut od svetog Simeona preko jednog otkrivenja da prepisuje njegove bogonadahnute spise on se svim zarom duse svoje odade tome poslu A ucenik Nikitin Jovan imade u snu ovakvo vidjenje ucini se Jovanu kao da po obicaju svom ulazi u keliju svoga ucitelja Nikite da od njega potrazi i cuje koju rec korisnu po dusu svoju Kada se priblizi vratima odaje u kojoj je Nikita u tisini radio on ugleda svoga ucitelja gde sedi i vrlo marljivo prepisuje bogonadahnute spise svetog oca naseg Simeona a preko puta njega vidi samog bozanstvenog bogoslova svetog Simeona koji takodje sedi levu ruku oslonio na svoj stap a desnu pruzio prema Nikiti i prstom kao da mu pokazuje reci u svom rukopisu pritom mu od srca govori i objasnjava dubine uzvisenih sozercanja i svestenog bogoslovlja koje je on poput drevnih bogoslova ostavio u nasledje Crkvi Hristovoj kao izvor koji neprekidno toci iz sebe isceljenje dusama Videvsi to Jovan raspoznade svetitelja iako ga nikada nije bio video za zivota njegova na zemlji no zasenjen angelolikim izgledom svetiteljevim i obuzet strahom on se ne usudi uci unutra Zatim posle malo vremena svetitelj izadje i mirnim korakom krenu putem koji je vodio navise utom Jovan iznenada cu gde ga svetitelj zovnu po imenu i rece mu ʺJovane reci mome Nikiti pozuri cedo moje da zavrsis sa prepisivanjem mojih dela pa ce ti se potpuno ostvariti i ispuniti ono sto zelisʺ

Tako Bog proslavlja one koji Njega slave i cini da im Crkva Njegova ukazuje veliko

molitveno postovanje Stoga svaka slava cast i poklonjenju Bogu nasemu Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i kroza sve vekove Amin

Svom dusom svim srcem svom snagom svim umom ‐ sav u Bogu sveti Simeon svaku misao svoju svako osecanje svoje izvodi i svodi na Boga Zato je sav zivot njegov ‐ blagovest o Bogu i svaka misao i svako secanje i svaka rec Stoga je i udostojen naziva

39

Bogoslov on treci u Crkvi Hristovoj posle dvojice svetih Bogoslova Jovana i Grigorija Njegovo Evandjelje ‐ Uvek isto uvek cudesno i uvek cudotvorno Hristovo Evandjelje koje se neprestano pise Duhom Svetim kroz svete Bozje ljude i pisace se sve do skoncanija sveta prema prorostvu prvog svetog Bogoslova[17] i sa izuzetnom bozanskom silom se pise i kroz svetog Simeona Novog Bogoslova Po otkrivenjima i po vidjenjima koja je imao od Boga on stoji medju prvima iza svetog i po svemu nenadmasnog apostola Pavla Bogovidca i hristoljubljenog Jovana Tajnovidca U svome hristoceznjivom zivljenju u svome svesrdnom dozivljavanju evandjelskih blagovesti i blazenstava Hristovih on je sav serafimski ognjen i poletan heruvimski vidovit i budan Ako iko on je blagodatnom svetoscu svojom prozreo do dna tajnu ovog vidljivog sveta i savladao tezu i tezinu njegovu i svu materiju njegovu On heruvimski vidovito gleda i sagleda kako prolazi oblicje ovoga sveta ne ostaje ni kamen na kamenu ni atom na atomu i radja se novo nebo i nova zemlja gde pravda zivi i gde Hristov covek caruje i vlada Blagodatnim podvizima njegova se misao preobrazava u bogomisao njegovo osecanje u bogoosecanje njegov zivot u bogozivot na nase oci njegova se dusa razrasta u sve beskonacnosti i beskrajnosti bozanske i njegova mudrost izvija u bogomudrost

Dozivljujuci veoma snazno Spasiteljeve blagovesti sveti Simeon dozivljuje svoje

spasenje na najdublji i najsiri nacin dozivljuje ga i kao ociscenje i kao oblagodacenje i kao preobrazenje i kao osvecenje i kao prosvetljenje i kao ohristovljenje i kao obozenje i kao otrojicenje U samoj stvari spasenje sve to i jeste svaki koji se spasava dozivljuje sve to po meri svoga truda svoje vere svoje ljubavi svoje molitve svoga posta svoje smirenosti svoje krotosti svoga uzdrzanja svoga trpljenja i ostalih evandjelskih vrlina a sveti Simeon dozivljuje to u najvecoj mogucoj meri jer je i trud njegov izuzetno veliki i vera njegova i ljubav i molitva i post i smirenje i sve ostale svete vrline Sta je spasenje Spasenje je sjedinjenje sa Spasiteljem pomocu svetih tajni i svetih vrlina Da spasenje i nije drugo do dozivljavanje Spasitelja pomocu svetih tajni i svetih vrlina Dozivljavajuci Boga i Spasitelja Hrista kao svoje spasenje covek se ispunjuje bozanskim silama Njegovim i tako postaje ʺBog po blagodatiʺ Gospod Hristos je Bog po prirodi a hriscanin postaje ʺBog po blagodatiʺ To je stozerna istina celokupnog evandjelskog ucenja svetog oca naseg Simeona Bogoslova a to ustvari osnovna istina celokupnog bogocovecanskog domostroja spasenja Hristovog Radi toga je Gospod i Bog nas Isus Hristos i postao covek To je ne samo istina nego sveistina Evandjelja Hristova sveistina koja u Crkvi Hristovoj stalno zivi besmrtuje cudotvori i vecnuje od svetih Apostola preko svetih Otaca i sve tako do Strasnoga suda i preko Strasnoga suda u sve beskonacne vekove A time je osigurano beskrajno i bezgranicno usavrsavanje ljudskog bica njegovo rascenje ʺrastom Bozjimʺ njegovo razvice ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ[18] i u ovom i u onom svetu jer biva Bogom u Bogu po Bogu koji je sav bezgranican i beskonacan i beskrajan

Mi cemo ovde izneti izvestan broj bogomudrih misli iz ucenja ovog presvetog

Bogoslova koje mogu mnogo koristiti gladnima i zednima Hristove istine uvek bozanske

40

pobeci od tebeʺ ‐ Rekavsi to svetitelj isceze A Nikita dosavsi k sebi skoci i potrca za svetiteljem i upita svog prisluzitelja ʺJesi li video da je ovuda izasao sveti Simeonʺ ‐ Posle toga Nikita brizljivo ispita svoj um ‐ το λογιξόμενον (= razum misao rasudak) i pronace kao sto mu svetitelj bese rekao ocigledan uzrok ove svoje nevolje koja ga neocekivano snadje za vreme svetog Posta I on smiri misao svoju ‐το φρόνημα (=razum um duh) ne mereci vise postignuca svoja nicim drugim do stradanjima Hristovim i ruzenjima koja je On podneo i odmah bi oslobodjen svojih iskusenja i svojih teskoca i uteha Svetoga Duha dodje mu kroz suze i umilenje Na svemu tome on silno blagodarase svom svetom duhovnom ocu Simeonu i njegova vera i ljubav prema njemu jos vise porastose

Bog zeleci da pokaze koliko je prijatno Njemu i Njegovom sluzi Simeonu i koliko

ce biti korisno po verne da se bogonadahnuti spisi svetog Simeona Bogoslova prepisu pokaza to vidjenjem koje priredi Nikitinom uceniku Jovanu kao sto to nekada bese uradio sa ucenikom svetog Zlatousta Proklom Posto Nikita bi potstaknut od svetog Simeona preko jednog otkrivenja da prepisuje njegove bogonadahnute spise on se svim zarom duse svoje odade tome poslu A ucenik Nikitin Jovan imade u snu ovakvo vidjenje ucini se Jovanu kao da po obicaju svom ulazi u keliju svoga ucitelja Nikite da od njega potrazi i cuje koju rec korisnu po dusu svoju Kada se priblizi vratima odaje u kojoj je Nikita u tisini radio on ugleda svoga ucitelja gde sedi i vrlo marljivo prepisuje bogonadahnute spise svetog oca naseg Simeona a preko puta njega vidi samog bozanstvenog bogoslova svetog Simeona koji takodje sedi levu ruku oslonio na svoj stap a desnu pruzio prema Nikiti i prstom kao da mu pokazuje reci u svom rukopisu pritom mu od srca govori i objasnjava dubine uzvisenih sozercanja i svestenog bogoslovlja koje je on poput drevnih bogoslova ostavio u nasledje Crkvi Hristovoj kao izvor koji neprekidno toci iz sebe isceljenje dusama Videvsi to Jovan raspoznade svetitelja iako ga nikada nije bio video za zivota njegova na zemlji no zasenjen angelolikim izgledom svetiteljevim i obuzet strahom on se ne usudi uci unutra Zatim posle malo vremena svetitelj izadje i mirnim korakom krenu putem koji je vodio navise utom Jovan iznenada cu gde ga svetitelj zovnu po imenu i rece mu ʺJovane reci mome Nikiti pozuri cedo moje da zavrsis sa prepisivanjem mojih dela pa ce ti se potpuno ostvariti i ispuniti ono sto zelisʺ

Tako Bog proslavlja one koji Njega slave i cini da im Crkva Njegova ukazuje veliko

molitveno postovanje Stoga svaka slava cast i poklonjenju Bogu nasemu Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i kroza sve vekove Amin

Svom dusom svim srcem svom snagom svim umom ‐ sav u Bogu sveti Simeon svaku misao svoju svako osecanje svoje izvodi i svodi na Boga Zato je sav zivot njegov ‐ blagovest o Bogu i svaka misao i svako secanje i svaka rec Stoga je i udostojen naziva

39

Bogoslov on treci u Crkvi Hristovoj posle dvojice svetih Bogoslova Jovana i Grigorija Njegovo Evandjelje ‐ Uvek isto uvek cudesno i uvek cudotvorno Hristovo Evandjelje koje se neprestano pise Duhom Svetim kroz svete Bozje ljude i pisace se sve do skoncanija sveta prema prorostvu prvog svetog Bogoslova[17] i sa izuzetnom bozanskom silom se pise i kroz svetog Simeona Novog Bogoslova Po otkrivenjima i po vidjenjima koja je imao od Boga on stoji medju prvima iza svetog i po svemu nenadmasnog apostola Pavla Bogovidca i hristoljubljenog Jovana Tajnovidca U svome hristoceznjivom zivljenju u svome svesrdnom dozivljavanju evandjelskih blagovesti i blazenstava Hristovih on je sav serafimski ognjen i poletan heruvimski vidovit i budan Ako iko on je blagodatnom svetoscu svojom prozreo do dna tajnu ovog vidljivog sveta i savladao tezu i tezinu njegovu i svu materiju njegovu On heruvimski vidovito gleda i sagleda kako prolazi oblicje ovoga sveta ne ostaje ni kamen na kamenu ni atom na atomu i radja se novo nebo i nova zemlja gde pravda zivi i gde Hristov covek caruje i vlada Blagodatnim podvizima njegova se misao preobrazava u bogomisao njegovo osecanje u bogoosecanje njegov zivot u bogozivot na nase oci njegova se dusa razrasta u sve beskonacnosti i beskrajnosti bozanske i njegova mudrost izvija u bogomudrost

Dozivljujuci veoma snazno Spasiteljeve blagovesti sveti Simeon dozivljuje svoje

spasenje na najdublji i najsiri nacin dozivljuje ga i kao ociscenje i kao oblagodacenje i kao preobrazenje i kao osvecenje i kao prosvetljenje i kao ohristovljenje i kao obozenje i kao otrojicenje U samoj stvari spasenje sve to i jeste svaki koji se spasava dozivljuje sve to po meri svoga truda svoje vere svoje ljubavi svoje molitve svoga posta svoje smirenosti svoje krotosti svoga uzdrzanja svoga trpljenja i ostalih evandjelskih vrlina a sveti Simeon dozivljuje to u najvecoj mogucoj meri jer je i trud njegov izuzetno veliki i vera njegova i ljubav i molitva i post i smirenje i sve ostale svete vrline Sta je spasenje Spasenje je sjedinjenje sa Spasiteljem pomocu svetih tajni i svetih vrlina Da spasenje i nije drugo do dozivljavanje Spasitelja pomocu svetih tajni i svetih vrlina Dozivljavajuci Boga i Spasitelja Hrista kao svoje spasenje covek se ispunjuje bozanskim silama Njegovim i tako postaje ʺBog po blagodatiʺ Gospod Hristos je Bog po prirodi a hriscanin postaje ʺBog po blagodatiʺ To je stozerna istina celokupnog evandjelskog ucenja svetog oca naseg Simeona Bogoslova a to ustvari osnovna istina celokupnog bogocovecanskog domostroja spasenja Hristovog Radi toga je Gospod i Bog nas Isus Hristos i postao covek To je ne samo istina nego sveistina Evandjelja Hristova sveistina koja u Crkvi Hristovoj stalno zivi besmrtuje cudotvori i vecnuje od svetih Apostola preko svetih Otaca i sve tako do Strasnoga suda i preko Strasnoga suda u sve beskonacne vekove A time je osigurano beskrajno i bezgranicno usavrsavanje ljudskog bica njegovo rascenje ʺrastom Bozjimʺ njegovo razvice ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ[18] i u ovom i u onom svetu jer biva Bogom u Bogu po Bogu koji je sav bezgranican i beskonacan i beskrajan

Mi cemo ovde izneti izvestan broj bogomudrih misli iz ucenja ovog presvetog

Bogoslova koje mogu mnogo koristiti gladnima i zednima Hristove istine uvek bozanske

40

Bogoslov on treci u Crkvi Hristovoj posle dvojice svetih Bogoslova Jovana i Grigorija Njegovo Evandjelje ‐ Uvek isto uvek cudesno i uvek cudotvorno Hristovo Evandjelje koje se neprestano pise Duhom Svetim kroz svete Bozje ljude i pisace se sve do skoncanija sveta prema prorostvu prvog svetog Bogoslova[17] i sa izuzetnom bozanskom silom se pise i kroz svetog Simeona Novog Bogoslova Po otkrivenjima i po vidjenjima koja je imao od Boga on stoji medju prvima iza svetog i po svemu nenadmasnog apostola Pavla Bogovidca i hristoljubljenog Jovana Tajnovidca U svome hristoceznjivom zivljenju u svome svesrdnom dozivljavanju evandjelskih blagovesti i blazenstava Hristovih on je sav serafimski ognjen i poletan heruvimski vidovit i budan Ako iko on je blagodatnom svetoscu svojom prozreo do dna tajnu ovog vidljivog sveta i savladao tezu i tezinu njegovu i svu materiju njegovu On heruvimski vidovito gleda i sagleda kako prolazi oblicje ovoga sveta ne ostaje ni kamen na kamenu ni atom na atomu i radja se novo nebo i nova zemlja gde pravda zivi i gde Hristov covek caruje i vlada Blagodatnim podvizima njegova se misao preobrazava u bogomisao njegovo osecanje u bogoosecanje njegov zivot u bogozivot na nase oci njegova se dusa razrasta u sve beskonacnosti i beskrajnosti bozanske i njegova mudrost izvija u bogomudrost

Dozivljujuci veoma snazno Spasiteljeve blagovesti sveti Simeon dozivljuje svoje

spasenje na najdublji i najsiri nacin dozivljuje ga i kao ociscenje i kao oblagodacenje i kao preobrazenje i kao osvecenje i kao prosvetljenje i kao ohristovljenje i kao obozenje i kao otrojicenje U samoj stvari spasenje sve to i jeste svaki koji se spasava dozivljuje sve to po meri svoga truda svoje vere svoje ljubavi svoje molitve svoga posta svoje smirenosti svoje krotosti svoga uzdrzanja svoga trpljenja i ostalih evandjelskih vrlina a sveti Simeon dozivljuje to u najvecoj mogucoj meri jer je i trud njegov izuzetno veliki i vera njegova i ljubav i molitva i post i smirenje i sve ostale svete vrline Sta je spasenje Spasenje je sjedinjenje sa Spasiteljem pomocu svetih tajni i svetih vrlina Da spasenje i nije drugo do dozivljavanje Spasitelja pomocu svetih tajni i svetih vrlina Dozivljavajuci Boga i Spasitelja Hrista kao svoje spasenje covek se ispunjuje bozanskim silama Njegovim i tako postaje ʺBog po blagodatiʺ Gospod Hristos je Bog po prirodi a hriscanin postaje ʺBog po blagodatiʺ To je stozerna istina celokupnog evandjelskog ucenja svetog oca naseg Simeona Bogoslova a to ustvari osnovna istina celokupnog bogocovecanskog domostroja spasenja Hristovog Radi toga je Gospod i Bog nas Isus Hristos i postao covek To je ne samo istina nego sveistina Evandjelja Hristova sveistina koja u Crkvi Hristovoj stalno zivi besmrtuje cudotvori i vecnuje od svetih Apostola preko svetih Otaca i sve tako do Strasnoga suda i preko Strasnoga suda u sve beskonacne vekove A time je osigurano beskrajno i bezgranicno usavrsavanje ljudskog bica njegovo rascenje ʺrastom Bozjimʺ njegovo razvice ʺu coveka savrsena u meru rasta visine Hristoveʺ[18] i u ovom i u onom svetu jer biva Bogom u Bogu po Bogu koji je sav bezgranican i beskonacan i beskrajan

Mi cemo ovde izneti izvestan broj bogomudrih misli iz ucenja ovog presvetog

Bogoslova koje mogu mnogo koristiti gladnima i zednima Hristove istine uvek bozanske

40

uvek vecne uvek svepreobrazujuce i sveobozujuce uvek svepobedne i svebesmrtne Pored toga sve njegove misli mirisu na besmrtnost i vecnost i ukoliko se covek revnosnije uzivljuje u njih one sve jace i jace mirisu i dusa se ispunjuje milinom koja nadlece heruvimske radosti

Gospod Hristos se veli sveti Simeon naziva Spasiteljem zato sto pruza spasenje

svima s kojima se sjedini A spasenje je oslobocenje od svih zala i vecno obretenje svih blaga u Njemu koje daruje mesto smrti zivot mesto tame svetlost mesto robovanja strastima i sramnim delima savrsenu slobodu svima koji su se sjedinili sa Hristom Spasiteljem svih I oni onda sticu svaku neoduzimljivu radost svako veselje i svako radovanje Tu radost nece poznati ni shvatiti ni ugledati niko od onih koji se nisu istinski i svesrdno prilepili uz Hrista i sarastvorili se s Njim u neiskazanom sjedinjenju ‐ άνακραθέντων τε αύτψ εν ένωσι άρρήτω)[19]

Bog hoce da od nas ljudi nacini bogove Bog to tako silno zeli da je On radi toga

jedino sisao na zemlju i ovaplotio se Stoga ako samo ushtednemo nista nas nece moci spreciti u tome ‐ samo pribegnimo k Njemu s vatrenim pokajanjem Dovoljna je samo nasa dobra volja da nas uzvede na takvu visinu Jer gde ima dobre volje tu vec nema nikakve smetnje[20]

Koji je cilj ovaplocenja Boga Logosa Ovaj da nas ucini zajednicarima onoga sto je

Njegovo posto On prvo postade zajednicar onoga sto je nase Sin Bozji zato postade Sin Coveciji da nas ljude nacini sinovima Bozjim uzdizuci rod nas po blagodati u ono sto je On sam po prirodi radjajuci nas odozgo Duhom Svetim i odmah nas uvodeci u Carstvo nebesko ili bolje reci darujuci nam da imamo ovo nebesko carstvo unutra u nama (sr Lk 17 21)[21]

Bog postavsi covek sjedini se s ljudima i uzevsi udela u covecanstvu dade svima

koji veruju u Njega i pokazuju veru od dela da uzmu udela (μετουσίας) u Njegovom Bozanstvu Jer spasce se samo oni koji uzmu udela u Njegovom Bozanstvu kao sto On Tvorac svega uze udela u nasoj prirodi[22] Radi toga je sav bogocovecanski domostroj spasenja radi toga je silazak Sina Bozjeg na zemlju da nas ucini zajednicarima i naslednicima svoga Bozanstva i svoga Carstva pomocu vere u Njega i drzanja zapovesti Njegovih[23] ‐ Koji strogo drze zapovesti Bozje udostojice se videti Boga po meri truda svoga koji cine u tome i postace bogovi po blagodati ‐ θεοί καιάχάριν i sinovi Bozji u Hristu Isusu Gospodu nasem[24] ‐ Blagodat Hristova daje se za veru u Njega u njoj je spasenje Stoga se niko drukce ne moze spasti nego na ovaj nacin da primi bozansku blagodat i da se njome obozi tojest da postane Bog po blagodati[25]

Po meri ocisdjenja srca dobija se bozanska blagodat i obratno po meri blagodati

biva i ociscenje srca a kada se to zavrsi onda covek skroz naskroz postaje bog po

41

blagodati τότε ό άνθρωπος γίνετα όλως δί όλου θεός κατά χάριν[26] Blagodat Sve Duha cuva se drzi se vrsenjem zapovesti Bozjih a ispunjavanje zapovesti postavlja se kao temelj za dobijanje blagodati Bozje te niti je moguce da blagodat Svetoga Duha ostane u nama bez vrsenja zapovesti niti je vrsenje zapovesti Bozjih korisno bez blagodati Bozje[27]

Ako hoces da znas sta je svojstveno Bozanskoj prirodi tojest kakav je Bog sta je oko

Boga sta je iz Boga i sta u Bogu onda cuj Bog je svetlost svetlost bezgranicna neshvatljiva i sto je u Bogu jeste svetlost sjedinjavano jedinstvom prirode i nerazdeljivo deljivo po Licima Otac je svetlost Sin svetlost Duh Sveti svetlost ‐ tri Lica su jedna svetlost prosta neslozena bezvremena savecna ravnocesna i ravnoslavna Tako isto i sve ono sto je od Boga jeste svetlost jer nam se daruje od svetlosti naime zivot je svetlost besmrtnost ‐ svetlost ljubav mir istina vrata carstva nebeskog samo carstvo nebesko jeste svetlost raj milina rajska zemlja krotkih venci zivota same rize Svetih ‐ jeste svetlost Hristos Isus Spasitelj i Car svega ‐ jeste svetlost hleb precistog tela njegovog ‐ svetlost Casa precasne krvi Njegove ‐ svetlost vaskrsenje Njegovo ‐ svetlost lice Njegovo ‐ svetlost ruka prst usta oci Njegove ‐ svetlost glas Njegov ‐ svetlost posto proizlazi iz svetlosti blagodat Svesvetoga Duha ‐ svetlost Utesitelj ‐ svetlost biser zrno gorusicno vinograd istiniti kvasac nada vera ‐ jeste svetlost Ovo i sve drugo sto cujes od Proroka i apostola o neizrecivom i nadsustastvenom Bozanstvu jeste sustastveno jedan Bespocetni Pocetak u jedinstvu Trojicne svetlosti slavljen Jer jedan je Bog u Ocu Sinu i Svetome Duhu On je svetlost nepristupna i prevecna koja ima mnoga imena i naziva se na gore nabrojane nacine i na jos mnoge druge i ne samo naziva se nego i proizvodi to u nama kao sto nas tome naucise oni koji to iskustvom saznadose i utvrdise Pored spomenutih da ti nabrojim i druge svetlosti Bozje dobrota Njegova jeste svetlost milost ‐ svetlost zalostivost ‐ svetlost celiv Njegov ‐ svetlost blagost Njegova ‐ svetlost zezal Njegov i uteha ‐ svetlost Mnogo sta od ovoga govori se i o nama ali o nama se to govori kao o ljudima a o Njemu kao o Bogu Evo primera za to Bog se naziva Ocem i ljudi se nazivaju ocima Hristos se naziva Sinom Bozjim i mi se nazivamo sinovima ljudskim Duh Sveti naziva se Duhom Bozjim i nase duse nazivaju se duhovima Bog je zivot i mi imamo zivot Bog je ljubav ljubav imaju medju sobom i mnogi gresnici Sta dakle za ljubav ljudsku mozes li reci da je Bog Nastranu sa takvom hulom I mir koji mi imamo medju sobom kada se ne grdimo i ne svadjamo zbog necega mozes li nazvati mirom koji prevazilazi um Ne Reci ljudske su prolazne i prazne a rec Bozja je ziva postojana i delatna Isto tako i istina Bozja je iznad uma i reci ljudske Bog neizmenljivi vecni i zivi Najzad ni voda koju mi imamo nije kao ona voda ziva niti hleb ovaj koji obicno jedemo nije kao onaj hleb zivota Nego kao sto rekosmo sve je ono svetlost i Bog je jedna svetlost i ko uzima udela u toj svetlosti samim tim uzima udela i u svima onim dobrima koja spomenusmo postaje krotak i smiren i gotov na svako dobro jer i ta dobra zajedno sa drugima jesu svetlost i ko ima svetlost taj zajedno sa svetloscu ima i ta dobra Tada Bog potstice na svako dobro dusu u kojoj obitava i On postaje za nju svako dobro i takva dusa

42

u kojoj obitava Bog ne oskudeva ni u kakvom dobru nego se ispunjuje i izobiluje svagda u svima onim neiskazanim dobrima Bozjim veseleci se zajedno i boraveci zajedno sa Nebeskim Silama[28]

Gde je duboko smirenje tamo je i izobilje suza a gde toga ima tamo je i dolazak

Svetoga Duha kada pak dodje blagodat obozavanoga Duha tada u onome u kome On dela nastaje svaka cistota i svetost i on vidi Boga i Bog pogleda na njega Jer Gospod kaze Na koga cu pogledati na onoga ko je krotak i smiren i drhce od mojih reci (Is 66 2)[29] Covek moze pobediti strasti ali ih ne moze potpuno iskoreniti On je dobio vlast ne ciniti zlo ali ne i ne pomisljati na njega Poboznost pak jeste ne samo cinito dobro nego i ne pomisljati na zlo Stoga ko pomislja na zlo ne moze stecji cisto srce jer se ono prlja od necistih pomisli kao sto se ogledalo prlja od prasine Cisto srce imati znaci ne samo ne biti uznemiravan nikakvom strascu nego i ne pomisljati nista rdjavo i imati u sebi jedino secanje na Boga sa nezaustavljivom ljubavlju Jer oko duse um kada nista ne smeta njegovom sozercanju u cistoj svetlosti cisto vidi Boga[30]

Mila moja braco veliko je i neizmerno snishodjenje i covekoljublje Bozje prema

ljudima Diveci se neiskazanoj dobroti Bozjoj i drhteci zborim potresno je cudotvorna sila zapovesti Bozjih i u kako cudesno raspolozenje uvodi one koji ih izvrsuju i drze I ja poceh jednom ispunjavati zapovesti Bozje kada nesto mado bejah krenuo iz dubine grehova i malkice se oslobodio tame sto me je pokrivala No cesto pritesnjivan rdjavim navikama svojim ja sam se bojao za sebe ali su me ljubav i zudnja za dobrom mnogo cesce upucivali ka dobru U pocetku sve sto sam radio bilo je samo udaljavanje od zla ali to me zatim bas i stade potsticati da cinim dobro U to vreme veliku mi je muku zadavala rdjava navika slastoljublja koja se unistava citanjem Svetoga Pisma i navikavanjem na dobro Jer kao sto izjutra kada se radja sunce mrak postepeno otstupa i iscezava tako i kada vrlina zasija odgoni se greh kao tama i najzad se potpuno unistava Tada mi postajemo dobri i dobrodeteljni u svemu kao sto smo ranije bili zli i rdjavi Tako pomocu malog trpljenja i majusne dobre volje ili bolje ‐ pomocu Boga zivoga mi preradjujemo sebe i obnavljamo posto se ocistimo dusom i telom i umom Usled toga mi postajemo ono sto ranije nismo znali zbog nase pomracenosti strastima i jos dobijamo ono cega nismo dostojni Od toga dobih nesto i ja nepotrebni i nistavniji od sviju Jer dobro je da sa velikom blagodarnoscu objavim dobrocinstva koja primih od covekoljubivog Boga blagodacu Iskupitelja naseg Isusa Hrista Ja dobih blagodat na blagodat i dobrocinstvo na dobrocinstvo i oganj na oganj i plamen na plamen Mome uzlazenju i napredovanju bise dati i druga uzlazenja i napredovanja i na kraju uzlazenja ‐ svetlost toj svetlosti ‐ druga svetlost presvetla i usred te svetlosti zasija blistavo Sunce iz koga se pojavi zrak koji ispuni sve i sva Umom shvatiti to bese nemislivo Ja u to vreme samo prolivah preslatke suze diveci se neiskazanome Tada Bozanstveni Prvi Um stade besediti sa mojim sopstvenim umom i ovako ga poucavati Shvatas li u kakvo te je cudesno stanje uvelo moje covekoljublje i sila zbog vere tvoje i malog trpljenja tvog koje svedoci o ljubavi

43

tvojoj Gle ti podlozan smrti postade besmrtan ti ovladan truleznoscu postade netrulezan Gle ziveci u svetu ti boravis sa mnom Gle noseci telo ti nisi tlacen od telesnih slasti Ti si mali po telu ali umom (νοερόος) gledas sve Na to ja sa strahom i radoscu u isto vreme odgovorih Ko sam Gospode ja gresni i necisti te si pogledao na me i spustio se do razgovora sa mnom I Ti precisti nevidljivi i nepristupni za sve kako se meni pokazujes pristupacan i sladak i prelep u blagodati i slavi koja Te obasjava

Sto cuh bi mi receno na tajanstven nacin i ja odgovorih nekako neobicno

Nadprirodnost sozercanja ispuni me divljenjem ali strahovitost njegova kao da me razluci od tela Neiskazana krasota Javivseg se rani mi srce i uvede me u ljubav bezgranicnu a ljubav mi ne davase da se vise obazirem na ono sto je dole nego se ja radovah kao da sam se potpuno otrgao iz okova tela pa ipak sam ceo celcit covek Davano mi je uverenje da su mi oprosteni svi gresi pa ipak ja vidim sebe kako sam gresniji od svakog coveka Nisam mogao ne verovati Onome koji mi govorase pa ipak sam se bojao da verujem da ne bih pao u oholost Cesto uzlazim na visinu sozercanja bez moje volje pa ipak silazim sa nje po svojoj volji da ne bih zaboravio meru covecjosti i da bih sigurnije sacuvao smirenost Ja znam mnogo cega sto vrlo mnogi ne znaju pa ipak sam neukiji od sviju Radujem se sto mi je Hristos u koga sam poverovao podario carstvo vecno i nepokrlebljivo pa ipak kao nedostojan tih blaga ja placem i necu nikada prestati da placem Ne smem da otvorim usta da istem oprostaj grehova mojih pa ipak potstican ljubavlju ja dobijam smelosti i molim Boga za drugu bracu i ‐ po bezumlju govorim ‐ bivam uslisen Sa smeloscu stojim pred Bogom i molim se kao sin a u srcu kruzi osecanje kao da sam tudj i nesmeo Cujem ʺDobro slugo dobri i verni U malom bio si mi veran nad mnogim cu te postaviti uci u radost gospodara svogaʺ[31] a osecam se vaistinu tako kao da nisam sacuvao nijedan talant od svih onih darova koji su mi dati Izgleda mi da sam dostigao krajnju visinu vrlina i u isto vreme osecam da oboren lezim u ponoru grehova mojih i tonem u ocajanje I kada po samoosecanju bivam nizi od svih tada se uzdizem iznad nebesa i ljubavlju se opet sjedinjujem sa Isusom Hristom Bogom nasim u koga se nadam da cu kada sa sebe skinem ovo zemljano i tesko telo stati blize Njemu i prosvecen Njime poznati jasnije vecnu radost i likovanje tamosnje ljubavi

Ovo napisah braco moja ne da steknem slavu od ljudi ‐ ne dao Bog ‐ nego da biste

uvideli i poznali neizmerno covekoljublje Bozje i kako je veoma lako breme zapovesti Spasitelja naseg Boga a kako je opet ogromno i nesravnjivo vece uzdarje blagodati Njegove Ovo napisah jos i zato da biste poznali visinu smirenosti i znak savrsene ljubavi A napisah i zato da biste poznali delo snishodljivosti Bozje i dar bozanske blagodati Njegove tojest onu razmenu koju On ucini sa nama ljudima uzevsi covecanstvo i davsi nam za to Bozanstvo ‐ λαβών την άνθρωπότητα και άντιδούς την θεότητα i da biste poznali potresan nacin obnovljenja nas zemljanih bica i kako zive oni koji veruju u raspetoga Hrista tojest oni koji se ugledase na Njegovu poslusnost i smirenost i resise da krenu od najgoreg na najboljem od greha ka vrlini od zemnog ka nebeskom od telesnog

44

ka duhovnom od ljudskog ka bozanskom i jos da biste uvideli kako se izmenjuju oni koji ostavljaju sve iz ljubavi prema Bogu koji nas ljubi pa ipak se ne lisavaju nicega ni od sadasnjega ni od buducega tojest kako pomraceni cudesno ulaze u svetlost priblizavajuci se Velikoj Svetlosti i kako se oni sjedinjuju sa gornjim i postavljaju za bogove nad donjim kao sto se to desilo u davnini sa Mojsijem i kako oni nalazeci se usred sviju ni najmanje ne prljaju sebe od opstenja sa njima i cineci dobro bliznjima ne trpe nikakav gubitak u dobru nego ukazujuci milost drugima sami dobijaju vise nego sto daju i kako se oni smiravaju po meri uzvisavanja i kako se uzvisavaju po meri smiravanja iz smirenosti lisavaju sebe svega neophodnog za zivot pa ipak ne oskudevaju ni u cemu buduci hranjeni vecnim zivotom svete ljubavi[32]

Govoreci o nevoljama i iskusenjima sto su ga snalazili i od vidljivih i od nevidljivih

neprijatelja njegovog spasenja i o borbi njegovoj sa njima sveti Simeon Novi Bogoslav opisuje milost i pomoc koje je dobio od susreta sa Gospodom Hristom I veli Jednoga dana Ti me srete na putu i tada po prvi put Ti blesnu u slabe oci moje precistim sjajem bozanskog lica Svog i ja tog casa izgubih i onu malu svetlost koju sam kako mi se cinilo imao ne mogavsi Te poznati I kako sam mogao videti Tebe i poznati ko si kada ja ni sam sjaj lica Tvoga nisam mogao gledati i shvatiti ‐ Od tada Ti si Najsnishodljiviji blagovoleo cesto dolaziti k meni u vreme kada sam ja stajao kraj izvora i Ti si glavu moju pogruzavao u vodu i davao mi da cistije vidim svetlost lica Tvoga pa si odmah odletao postajuci nevidljiv i ne dajuci mi da shvatim ko si Ti sto ovo cinis otkuda dolazis i kuda odlazis a to evo ni do sada ne dajes mi da shvatim I na takav nacin dolazeci k meni i odlazeci dosta dugo vreme Ti si mi se malo pomalo javljao sve jasnije i omivao me vodama Svojim sve vise i vise i darivao mi da vidim svetlost sve cistije i cistije i sve obilnije i obilnije Radeci to za mene dugo vreme Ti me najzad udostoji da vidim strasnu tajnu Jednom kada Ti dodje i perijase me i omivase me kako mi se cinilo vodama i mnogo puta me pogruzavase u njih ja videh munje koje me oblistavahu i zrake lica Tvoga koji se mesahu sa vodama i gledajuci sebe omivena presvetlim i blistavim vodama ja postadoh vanseban ‐ έκστατικος Kako to bi i otkuda i ko bese davalac toga ne znam ‐ samo omivan ja se radovah rastuci u veri okriljujuci se nadom n uzlecudji do neba Provevsi tako blagodacu Tvojom dugo vreme ja opet videh drugu strasnu tajnu Ja videh Ti me uze uzice na nebesa i mene uznese sa Sobom ‐ samo ne znam da li me uznese sa telom ili bez tela to znas jedino Ti koji ucini ovo I posto provedoh tamo dosta vremena diveci se velicini slave ja postadoh van sebe od neizmerne visine njene i uzdrhtah sav Ali Ti me opet ostavi samog na zemlji na kojoj stajah pre Dosavsi k sebi ja nacoh sebe gde placem i cudim se osiromasenju svome Zatim kratko vreme posle toga kako stadoh dole Ti izvole pokazati mi gore na nebesima koja se otvorise lice Svoje kao sunce bez oblicja i vida No i tada Ti mi ne dade da poznam ko si Ti

Tako Ti si se na takav nacin opet javljao meni cesto i opet ne rekavsi nista skrivao

se i nisi se vise pojavljivao A ja gledajuci u vodama kao sto sam gledao i pre munje i

45

blistanje lica Tvog koji me opet okruzavahu i koje ja nikako nisam mogao uhvatiti cesto sam se secao kako Te jednom videh gore i misleci u svome neznanju da je to bio drugi ja sam opet sa suzama trazio da Te vidim Kada najzad potisten ogromnom zaloscu i tugom ja potpuno zaboravih i sebe samog i sav svet oko sebe i sve sto je u svetu ne drzeci u umu nista od svega vidljivoga tada mi se opet javi Ti nevidljivi neopipljivi neuhvatljivi Ja sam tada osecao kako Ti ociscujes um moj otvaras vise oci duse moje i dajes mi da bolje vidim slavu Tvoju i da sam Ti postajes sve veci i veci i blistanjem se siris sve vise i vise i meni je izgledalo da se s udaljavanjem tame Ti priblizujes sve blize i blize ‐ kao sto to cesto dozivljujemo i u materijalnim stvarima Jer kada mesec sija i oblaci jure gonjeni vetrom tada izgleda kako i mesec putuje brze iako ustvari on ne putuje brze od svog uobicajenog toka Tako je o Gospode i meni izgledalo da se Ti nepokretni kreces da se Ti neizmenljivi menjas da se Ti bezoblicni uoblicujes A kada Ti potpuno ocisti um moj Ti mi se jasno javi u svetlosti Duha i dok Te je um moj gledao jasnije i cistije meni je izgledalo kao da Ti izlazis odnekuda i pojavljujes se presvetao i dajes mi da vidim crte bezoblicnog oblicja Tvog Tada Ti ucini te ja izadjoh iz ovoga sveta meni izgleda i iz tela mog jer mi Ti ne dade da ovo shvatim tacno No Ti si sijao neizmerno i kako mi se cinilo javio si se sav meni celom koji sam dobro video I kada Te ja upitah O Gospode ko si Ti tada Ti prvi put udostoji mene bludnog da cujem i preslatki glas Tvoj i tako si slatko i blago razgovarao sa mnom da ja postadoh vanseban ‐ έκστατικος i cudjah se i drhtah i pomisljah u sebi i govorah kakva je ovo slava i kakvo ovo ogromno blistanje i kako se i zbog cega udostojih ja takvih blaga ‐ A Ti mi rece Ja sam Bog koji iz ljubavi prema Tebi postadoh covek I posto si Me trazio od sve duse svoje to ces od danas biti brat Moj i prijatelj i sunaslednik ‐ Slusajuci ovo ja sav uzdrhtah iscile sva snaga moja i umalo sto mi i dusa ne izadje Pribravsi se malo ja odgovorih I ko sam ja Gospode i kakvo sam dobro ucinio ja bedni i kukavni te me udostojavas tolikih blaga i cinis me saucesnikom i sunaslednikom slave Tvoje ‐ I ja pritom smatrah da je ova slava i radost iznad svakoga uma A Ti mi Vladiko moj Hriste opet rece Ja govorim s tobom kao prijatelj s prijateljem preko Duha Svetoga koji zajedno sa mnom govori tebi Ovo ti darovah jedino za dobru volju tvoju i za veru tvoju i dacu ti jos vise od toga Jer ti koga sam ja sazdao nagim sta drugo sem dobre volje[33] imas kao svoje sopstveno ili si ikada imao da bih ja to primio od tebe i u zamenu za to darovao ti ovo Uostalom dok se ne razresis od tela potpuno neces videti ono sto je savrseno ‐ το τέλειον niti ces moci da ga vascelog uzivas ovde ‐ A kada ja na to rekoh Gospode i sta je drugo sjajnije i vece od ovoga bicu zahvalan da budem u ovakvoj slavi i posle smrti ‐ Ti mi onda odgovori Suvise je mala dusa tvoja covece kada se ti zadovoljavas samo sa ovakvim blagom Jer se ono uporedjeno sa buducim razlikuje od ovoga kao sto se nebo nacrtano na hartiji razlikuje od pravoga neba no i nesravnjeno vise se buduca slava razlikuje od ove koju sada gledas ‐ Rekavsi to Ti zacuta i malo‐pomalo se sakri iz ociju mojih slatki i divni Gospode moj I ja ne znam da li se ja udaljih od Tebe ili Ti otide od mene Uostalom meni se ucini kao da dodjoh odnekuda i udjoh u svoje predjasnje obitaliste i utom potpuno se vratih u sebe Posle toga secajuci se divote slave Tvoje i reci Tvojih Gospode ja sam plakao plakao sam i kada sam

46

hodao i kada sam sedeo i kada sam jeo i kada sam pio i kada se molio i imao sam neiskazanu radost sto sam poznao Tebe Tvorca svekolike tvorevine Ta i kako sam mogao ne radovati se ‐ Pa ipak zatim opet naidje zalost zalost sto Te odavno video nisam U toj silnoj zelji da Te opet vidim ja jednom podjoh ka svetoj ikoni Presvete Majke Tvoje da je celivam i pripadoh k njoj moleci joj se a Ti pre no sto ja ustadoh javi se unutar bednog srca mog nacinivsi ga svo svetloscu ‐ κάμνοντας αυτήν ώσαν φως Tada ja saznadoh da Te zaista imam u sebi I od tada ja stadoh ljubiti Tebe ne samo zbog uspomene tojest ne samo sto sam se secao Tebe i slave Tvoje nego sto sam istinski verovao da unutra u sebi imam Tebe Ipostasnu ljubav jer istinska ljubav jesi Ti ‐ Bog Posto se dakle nada zasadi u veri i napoji se pokajanjem i suzama i prosveti se Tvojom vlastitom svetloscu i ukoreni se i uzraste dobro ‐ tada dodje Ti sjajni umetnik i stvaralac i nozem iskusenja tojest smirenoscu odreza suvisne izdanke pomisli koji behu izdjikali visoko i nakelemi na nadu kao na neko mlado drvce svetu ljubav Tvoju I ja videci kako ova ljubav raste iz dana ‐ u dan i razgovara sa mnom uvek ili bolje reci videci kako me Ti preko nje ucis i obasjavas i prosvecujes radujem se i veselim kao onaj koji je vec prevazisao svaku veru i nadu kao sto i sveti apostol Pavle kaze Kad ko vidi sto kako ce mu se nadati (Rm 8 24) Stoga ako ja imam Tebe cemu drugom vise da se nadam ‐ I Ti mi Gospode opet rece Cuj cemu da se nadas Kao sto ti kada gledas sunce u vodi ne vidis samo sunce jer tada gledas dole ‐ tako razumej i ono sto biva u tebi zatvori sebe sama i staraj se da svagda vidis Mene cisto i jasno unutra u sebi kao sunce u cistoj vodi Radeci tako ti ces se zatim udostojiti da posle smrti vidis Mene kao sto sam ti ranije rekao[34]

Krstivsi se Svesvetim Duhom svi smo mi postali zajednicari Bozanske i neiskazane

prirode deca Oca a braca Hristova Ako Sin Bozji stvarno postade sinom covecjim onda On nesumnjivo i tebe cini sinom Bozjim u samoj stvarnosti ‐ εργφ Ako dakle On postade telo ne providno onda i mi svakako postajemo duh ne misleno Ali posto Bog Logos zaista bese telo tako On i nas neizrecivo preobrazava i istinski nas cini decom Bozjom Neizmenljiv Bozanstvom Logos postade covek primanjem tela sacuvavsi coveka neizmenljivim po dusi i telu On i mene celog nacini Bogom ‐ πεποίηκε θεόν με όλον Uzevsi moje osuceno telo On me obuce u celo Bozanstvo ‐ θεότητα όλην ένέδυόέμε Jer krstivsi se ja se obukoh u Hrista razume se ne na culni vec na duhovni nacin I kako nije Bog po blagodati i usinovljenju onaj koji se osecanjem znanjem i sozercanjem obukao u Sina Bozjeg Ako Bog Logos znanjem delom i sozercanjem sav postade covek onda treba rasucivati pravoslavno da i ja kroz zajednicarenje sa Bogom sav osecanjem i znanjem postadoh Bog svakako ne po sustini nego uzimanjem udela Jer kao sto se Bog ne izmenivsi se rodi covekom u telu i bi vidljiv za sve tako On i mene radja duhovno na neiskazan nacin i premda ja ostajem covek On me cini Bogom ‐ θεόν ποιεί με I kao sto Njega vidljivog po telu narod ne pozna da je Bog tako i nas ljudi vide kao ljudska bica ali sta smo mi postali blagodacu Bozjom to od ljudi vide samo oni u kojih je oko duse ocisceno i to vide nas kao u ogledalu oni pak koji nisu ocistili sebe ne vide ni Boga ni nas i nikako ne veruju da smo ikada stvarno postali takvi Stoga ako zelis da postanes Bog po

47

blagodati ne recju ne uobrazenjem ne mislju ne samo verom lisenom dela nego opitom delom i umnim sozercanjem i najtajnijim znanjem onda radi sto ti Hristos zapoveda i sto On tebe radi pretrpe I tada ces ugledati najblistaviju svetlost gde se pojavljuje u potpuno preciscenom vazduhu duse na nevestastven nacin jasno ugledavsi nevestastvenu sustinu koja stvarno prozima svu dusu naskroz i od duse razliva se kroz celo telo posto se dusa kao bestelesna nalazi po celom telu i zasijace telo tvoje kao i dusa tvoja A dusa ce opet poput javivse se svetlece blagodati zablistati kao Bog Ako pak ne budes podrazavao smirenost stradanja i ponizenja Hrista Gospoda i ne pozelis da ih pretrpis onda si ostao u mraku i tartaru tela svog tela koje je trulez[35]

Govoreci o delatnosti blagodatne svetlosti Duha Svetoga sveti Bogoslov blagovesti

Svetlost nepristupna svetlost sve izvrsujuca javlja se na kratko vreme i skriva i izgoni iz srca strasti jednu po jednu Jer covek ne moze pobediti strasti ako mu ona ne dodje u pomoc no i tada ih ne izgoni sve odjednom jer je nemoguce telesnom coveku odjedared primiti celoga Duha i postati bestrastan Ali kada covek ucini sve sto moze prigrli uzdrzanje oslobodi se strasne privrzenosti ovome svetu odvoji se od svojih otsece svoju volju odrece se sveta trpi iskusenja moli se i place sirotuje i smirava sebe prema svojim mocima ‐ tada na kratko vreme kao neka slabacka i najmanja svetlost okruzivsi iznenada um uznese ga u vansebnost (= u ekstazu) ali da on ne bi umro ona ga uskoro ostavi sa tako velikom brzinom da je coveku koji ju je video nemoguce ni shvatiti ni setiti se lepote njene da on jos neiskusan ne bi okusio od hrane ljudi savrsenih i ocas se raspao ili naskodio sebi povrativsi je I tako od tada svetlost rukovodi okrepljuje i poucava kada nam je potrebna ona se pojavljuje i bezi pojavljuje se ne kada mi zelimo ‐ samo se savrsenima ona pojavljuje na njihovu zelju ‐ nego kada smo u neprilikama i potpuno onemocali ona dolazi u pomoc racajuci se izdaleka i cini da je osetim u svome srcu Zapanjen i zadihan ja hocu da je zadrzim Ali naokolo je sve sama noc I ja praznih i jadnih ruku zaboravljam sve sedim i placem ne nadajuci se da je drugi put vidim na takav nacin A kada se dobro isplacem i hocu da prestanem tada ona dolazi i tajanstveno se dotice moga temena i ja se kupam u suzama ne znajuci ko je to i tada ona silno ozarava moj um slatkom svetloscu A kada je raspoznam ona odmah odlece ostavljajuci u meni oganj bozanstvene ljubavi k njoj koji ne dozvoljava ni smejati se ni gledati na ljude ni zeleti ista od vidljivoga Malopomalo on se trpljenjem razgoreva i razbuktava u veliki pozar koji doseze do neba Njega gase dokolica i briga oko zitijskih stvari A mrzeti svaku slavu gaziti sebe kao cubre on to voli i pomocu toga nas uci svemocnoj smirenosti I tako kada ja to radim i postajem smiren tada on ostaje neodvojiv od mene razgovara sa mnom prosvecuje me gleda me i ja ga gledam On se nalazi i u mome srcu i na nebu On mi tumaci Sveto Pismo i umnozava znanje u meni On me naucava tajnama koje ja izreci ne mogu On mi pokazuje kako me je uzneo iz sveta i naredjuje mi da budem milostiv prema svima koji se nalaze u svetu I tako mene opkoljavaju zidovi i zadrzava telo no ja se ne sumnjaj vaistinu nalazim izvan njih Ja ne osecam tutnjavu i ne cujem glasove Ja se ne bojim smrti jer sam je prevazisao Ja ne znam sta je jad iako me svi ozaloscuju Slasti su

48

gorke za mene sve strasti beze od mene i ja stalno nocu i danju vidim svetlost Dan mi se pokazuje noc i noc je dan Ja i ne zelim da spavam jer to je gubitak za mene A kada me opkole svakovrsna zla i prete da me obore i nadvladaju tada ja obretajuci se iznenada sa svetloscu izvan svih radosti i zalosti i slasti ovoga sveta nasladjujem se neiskazanom i bozanskom radoscu uzivam u krasoti njenoj cesto je grlim celivam i obozavam osecajuci veliku blagodarnost prema onima koji mi dadose mogucnost da vidim ono sto sam zeleo i da uzmem udela u neiskazanoj svetlosti i da postanem svetlost i da otsad zajednicarim u daru njenom i da steknem Davaoca svih blaga[36]

Vrlina nije nista drugo do ispunjenje volje Bozje[37] Svako dobro delo koje biva po

zapovesti Bozjoj naziva se vrlina[38] Pre svake druge vrline dolazi preko vere blagodat Bozja kao temelj svake vrline a sa blagodacu Bozjom dolazi i svaka vrlina i ostaje i deluje Svaka vrlina koja biva bez blagodati Bozje pred Bogom je niza od svakoga zla jer takva vrlina je demonska Dobra dela koja bivaju bez blagodati Svetoga Duha Bog niusta ne racuna Jer dobro nije dobro kada ne biva na dobar nacin[39] A da se dobro ucini na dobar nacin nemoguce je bez blagodati Hristove[40]

Bogonadahnuta blagovest svetog apostola Pavla ʺMi um Hristov imamoʺ[41] nasla

je svoje bogonadahnuto objasnjenje u recima svetog Simeona Novog Bogoslova koje on upucuje Gospodu Hristu Ko videci Tebe Gospode i osecajuci sebe ozarenim Tvojom slavom i Bozanskom svetloscu Tvojom nije se izmenio umom dusom i srcem i nije se udostojio i drukcije gledati i drukcije slusati Jer um pogruzavajuci se u Tvoju svetlost prosvetljuje se i postaje svetlost slicno slavi Tvojoj i naziva se Tvojim umom Ko se udostojio postati takav udostojava se onda i um Tvoj imati i postaje sa Tobom nerazdeljivo jedan I kako nece on sve gledati i slusati bestrasno ‐ άπαθως ‐ kao Ti Postavsi Bog po blagodati kako ce on uogapte pozeleti ista materijalno ista prolazno i trulezno ili ista sto pripada praznoj slavi Jer onaj koji se uzdigao iznad svega vidljivoga i priblizio se Bogu ili bolje koji je sam postao Bog po blagodati kako bi pozeleo da trazi slave ili raskosi od onoga sto je zemaljsko Ta sve je to za njega vaistinu ‐ sram i uvreda i ponizenje i bescesce Za njega je slava i radost i bogatstvo ‐ Boga Trojica i sve sto je Bozje i od Boga[42]

Ko je volju svoju sjedinio sa Bozanstvenim Duhom postao je bogolik ‐ θεοειδής

έγένετο primivsi u srcu Hrista on je postao hriscanin od Hrista imajuci u sebi uoblicenog Hrista koji je potpuno nedostizan i zaista nepristupan tvarima uopste[43]

Mi smo udovi Hristovi a Hristos udovi nasi I ruka moja i noga moja ‐ Hristos I

ruka Hristova i noga Hristova ‐ ja bedni Pokrecem ruku ‐ takodje i Hristos jer ruka moja to je On Bozanstvo je nedeljivo Pokrecem nogu i gle ona blista kao On Ne reci da ja bogohulim nego priznaj to i obozavaj Hrista koji te nacinio takvim Jer i ti ako pozelis postaces ud Njegov I na taj nacin svi udovi svakoga od nas posebno postaju udima

49

Hristovim i Hristos ‐ udima nasim i sve ruzne udove On ce uciniti lepima ukrasavajuci ih lepotom i slavom Bozanstva Svoga i mi cemo jednovremeno s tim postati Bogovi ‐ et fiemus simul dii prisno sjedinjeni sa Bogom ne primecujuci nikakvu mrlju u telu nasem vec svi upodobivsi se svemu telu ‐ Hristu a svaki od nas ‐ ud njegov jeste sav Hristos[44] NAPOMENE 1 Prevod izvrsen prema grckom tekstu ʺZitija sv Simeona Novog Bogoslovaʺ od Nikite Stitata Vie de Symeon Le Nouveau Theologien (949‐1022) par Nicetas Stethatos Texte grec inedit publie avec Introduction et notes critiques par le p Irenee Hausherr S I et traduction francaise en collaboration avec le Gabriel Horn S I Orientalia Christiana vol XII No 45 ‐ Iulio et Septembri 1928 Roma 1928 2 Sveti Mavrikije carovao od 582 ‐ 602 god 3 Sveti Sergije II patrijarhovao u Carigradu od 999 do 1019 g 4 Sr Psal 123 2 5 Sr 2 Kor 12 1 6 1 Sol 4 17 1 Kor 15 51 7 Sr 2 Petr 1 4 8 Tojest pomocu podviznickog evandjelskog zivota u svetim tajnama i svetim vrlinama koji coveka nacini istinskim filosofom istinskim mudracem te zna bozanski smisao sveta coveka i svekolike tvorevine Bozje 9 Sr 2 Tm 2 5 10 Slovo II o Ikonama (R Gr t 94 so1 1296 AV) 11 Stefan je grcka rec i znaci venac kruna Sr 2 Mojs 31 18 12 Sr Mt 5 3‐12 Lk 6 20‐23 1 Kor 4 9‐13 13 Deisis je grcka rec i znaci moljenje Tako se naziva ikona na kojoj su izobrazeni Presveta Bogomajka i Sveti Preteca gde se mole Spasitelju koji se nalazi u sredini 14 Upokojio se 1022 godine 15 Hitonic (=χιτωνίσκος) ‐ u staro vreme kratka bela vunena ili lanena haljina bez rukava koja se nosila na golom telu (kao mi kosulju) i prepasivala pojasom Preko nje bi se obicno ogrnula kabanica ili druge dugacke haljine 16 Sr Jn 21 25

50

17 Sr Kol 2 9 1 28 Ef 4 13 18 Deo drugi Logos 14 str 24 (vidi primedbu na kraju ovog teksta) 19 Deo prvi Logos 78 str 429 20 Deo prvi Κεφαλ πρακτ και θεολ 120 str 544 21 Deo drugi Logos 14 str 245 22 Deo prvi Log 1 2 str 265 23 Tamo Log 61 str 322 24 Tamo Log 18 3 str 106 25 Κεφαλ 94 otr 540 g 26 Tamo 95 str 540 27 Deo prvi Log 62 str 325‐326 28 KvsraH 162 str 550 29 tamo 163 i 164 str 550‐551 30 Mt 25 21 23 31 Deo prvi Log 92 str 224‐226 32 Εξω άπό την προαίρεσίν σον = sem slobodne volje 33 Deo prvi Log 91 str 520‐522 34 Deo drugi Log 46 str 70 i 71 35 tamo Log 38 str 52 54 36 Deo prvi Log 4 str 43 37 tamo Log 88 str 504 38 Το γάρ καλόν ούκ έστι καλόν όταν μή καλώς γίνεται 39 tamo Log 88 str 504 40 1 Kor 2 16 41 Deo drugi Log 12 str 21

51

52

42 tamo Log 6 str 13 43 Divin amor liber cap XV Migne P gr t 120 col 532 BC Prevod izvrsen sa grckog ‐ novogrckog izdanje dela Svetog Simeona Novog Bogoslova godine 1886 (preizdano zatim vise puta u Atini) Τοῦ όσίου και θεοφόρου πατρός ήμων ΣΥΜΕΩΝ ΝΕΟΥ ΘΕΟΛΟΓΟΥ ΤΑ ΕΥΡΙΣΚΟΜΕΝΑ διηρηρένα εις δύω μεταφρασοέντα εις την κοινήν διάλεκτον παρά του κυρίου Διονυσίου Ζαγοραίου εν Σύρψ 1886

52

42 tamo Log 6 str 13 43 Divin amor liber cap XV Migne P gr t 120 col 532 BC Prevod izvrsen sa grckog ‐ novogrckog izdanje dela Svetog Simeona Novog Bogoslova godine 1886 (preizdano zatim vise puta u Atini) Τοῦ όσίου και θεοφόρου πατρός ήμων ΣΥΜΕΩΝ ΝΕΟΥ ΘΕΟΛΟΓΟΥ ΤΑ ΕΥΡΙΣΚΟΜΕΝΑ διηρηρένα εις δύω μεταφρασοέντα εις την κοινήν διάλεκτον παρά του κυρίου Διονυσίου Ζαγοραίου εν Σύρψ 1886