drugi svetski rat - istorijamt.files.wordpress.com · ii–20. u svojim ratnim memoarima...

MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Alternativni nastavni materijal

Drugi svetski rat

Original English Edition:

CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa CarrasExecutive Director: Nenad SebekDirector of Programmes: Sheila CannonProject Co-ordinator: Maria MylonaProject Administrator: Theano SavvaoglouEnglish Language Proofreader: Ruth SuttonGraphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., ThessalonikiPrinter: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje

Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of ForeignAffairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the partof the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, theGerman Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their indi-vidual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.

Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greecetel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822

email: [email protected], web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-061-X

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun

Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebek

Naslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, The Second World War, Thessaloniki 2005.Prevod sa engleskog: Drinka Gojkovi}

Lektura i korektura: Zorica Galowa

Prelom i {tampa: Cicero, Beograd

Tira`: 1500 primeraka

Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:

Uvod Hronologija

Mapa 1: Drugi svetski rat 1939–1942.

Prvo poglavqe: Politi~ki kontekst

Ia. Vo|e i ideologije

I–1. Ficroj Meklin, êr~ilov izaslanik kod partizana, o Titu 1943. godine

Razgovor Ficroja Meklina sa Titom u partizanskom Beogradu 1944

Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a partizanskog narodnooslobodila~kog pokreta,

i general Draà Mihailovi}, komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini

(~etnici)

I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i o wegovoj li~nosti 1961. godine

Sl. 2. Ante Paveli}

I–3. Opis Mehmeta [ehua i Envera Hoxe

I–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju (Luliu Maniu) vo|i politi~ke opozicije u

Rumuniji

I–5. Metaksasova poruka urednicima i izdava~ima svih gr~kih novina

(30. oktobar 1940)

Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe novca za porodice vojnika koji se bore na

albanskom frontu protiv Italijana 1940–41.

I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april 1941)

I–7. Jon Antonesku o „jevrejskom pitawu“

I–8. Proglas kraqa Mihaila gra|anima wegove zemqe (23. avgust 1944)

I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ, u tuma~ewu Sejfule Maqe{ove

(Sejfulla Malëshova)I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije za

Makedoniju, upu}en makedonskom narodu

Ib. Vojske i vojnici

I–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima albanskog pokreta otpora

I–12. Predstavnici saveznika na Balkanu o strategiji gerile u Albaniji

I–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji o situaciji u Makedoniji

Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bugarskom vojskom posle fa{isti~ke

okupacije jugoslovenske Makedonije (april 1941)

I–14. Proglas Nacionalnog oslobodila~kog fronta (EAM)– Komitet Sterea ElladaI–15. Proglas Nacionalne demokratske gr~ke unije (EDES) 1943.

Sl. 5. Fotografija partizana (mu{karaca i èna) sa levog krila otpora u Gr~koj

I–16. Osnovi programa Osvobodilne fronte (OF, Oslobodila~ki front

slovena~kog naroda)

I–17. Iz dnevnika jugoslovenskog partizanskog komandanta

I–18. Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi}a i predstavnika nema~ke

komande u Srbiji u selu Divci

I–19. Iz instrukcija Draè Mihailovi}a majoru \or|u La{i}u i kapetanu

Pavlu \uri{i}u

5

Sadràj

2727

2829292931

31

32323333

34

34

35

353636

37373738

3939

40

40

1317

26

27

27

6

SADR@AJ

Sl. 6. Srpski plakat

I–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnika

I–21. Po~etak ustanka u Bosni

I–22. Formirawe SS–„Hanxar“ divizije kao vrhunac muslimanske

kolaboracije u Bosni

I–23. Darko Stupari} pi{e o formirawu prve partizanske jedinice u

blizini Siska (Hrvatska) u junu 1941.

I–24. Svedo~ewa o raspoloèwu u Ohridu prilikom ulaska Nemaca,

Italijana, Bugara i partizana tokom Drugog svetskog rata

Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{kim jedinicama

I–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu politi~kih grupa u Albaniji

I–26. Cirkularno pismo centralnog ve}a LNÇ svim regionalnim

komitetima u Albaniji (od 9. septembra 1943)

Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama

I–27. Novinski izve{taj o vojnom pu~u i zbacivawu proosovinske vlade

Kraqevine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27. marta 1941, posle

pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu

I–28. Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije dr Isaka Alkalaja

Jugoslovenskoj vladi u izgnanstvu o doga|ajima u Jugoslaviji od kraja

marta do kraja juna 1941. godine

Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demonstracije protiv sila Osovine u Beogradu

I–29. Iz memoara Konstantina Kacarova, poznatog bugarskog advokata,

o prvoj godini Drugog svetskog rata

I–30. Poznati bugarski novinar Danail Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne

pruà otpor nema~koj vojsci

I–31. Isti bugarski novinar Danail Krap~ev komentari{e brzu pobedu

Nema~ke nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine

Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, general Antonesku, Musolini, Hitler

(1941)

Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail i generalisimus Staqin (1945)

I–32. Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg premijera Emanuila

Cuderosa (Emmanouil Tsouderos) – nekada{weg bankara poznatog po

liberalnim pogledima i suprotstavqawu Metaksasovom reìmu – u

zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}eno Britancima

I–33. Poruka britanskog Ministarstva spoqnih poslova britanskom

ministru u Kairu 14.8.1944.

I–34. Brigadni general Majers (Myers), komandant britanske vojne misije u

Gr~koj, procewuje uticaj otpora nacistima na sveukupni tok rata

Sl. 11. Fotografija iz rumunskih novina: drugarstvo izme|u rumunske vojske

i Crvene armije – oficiri na frontu

I–35. Tretman engleskih zarobqenika u Rumuniji (1944)

I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J. B. Tita i V. êr~ila u Napuqu,

12. avgusta 1944.

I–37. Naredba italijanskog kraqa Viktora Emanuela III od 3. maja 1941. o

aneksiji Qubqanske provincije Italiji

I–38. Anegdota Ivana Venedikova, poznatog bugarskog arheologa, o wegovim

odnosima sa Nemcima u Makedoniji

Ig. Verske organizacije

I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine (Gr~ka) svim hri{}anima pod

wegovom nadle`no{}u (10.9.1943)

414141

42

43

434445

45

46

46

4647

47

47

48

4848

49

49

49

5050

51

51

52

52

52

I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i drugih uglednih Grka Ginteru fon

Altenburgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj

I–41. Katoli~ka crkva Albanije o italijanskoj invaziji na Albaniju

I–42. Sarajevski muslimani o situaciji u Bosni i Hercegovini (koja je u to

vreme bila deo Nezavisne Dràve Hrvatske)

I–43. Islamsko sve{tenstvo i stvarawe muslimanskih SS-divizija 1943.

I–44. Govor rumunskog patrijarha Nikodima, odràn na Pravnom fakultetu u

Bukure{tu 1942. godine

I–45. ^lanak iz novina: Sestrinske crkve. Velike perspektive pravoslavqa,

od Mihaila Burlakua (Mihai Burlacu)

I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od strane Gestapoa u manastiru Ostrog,

23. aprila 1941.

I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14. maja 1941.

Stepin~ev poziv katoli~kom sve{tenstvu da podrì NDH, 28. april 1941.

I–48. Otac Zlatko Sviri} o pokr{tavawu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo

DRUGO POGLAVQE: @ivot u vreme rata

IIa. Siroma{tvo, neizvesnost

II–1. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1942)

II–2. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1944)

Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hleba u Istanbulu

II–3. Gr~ki seqak opisuje italijanske okupatore

II–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diplomata, o ìvotu svoje porodice za vreme

rata

II–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u

Istanbulu Semjuel Honaker (Samuel Honaker) poslao dràvnom

sekretaru SAD Kordelu Halu (Cordel Hull) o ose}awima bugarske javnosti,

septembra 1942.

Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qubqani za vreme rata

Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu

II–6. Traìmo sramne trake za crnoberzijance (izvod iz srpskih novina)

Sl. 15. Turska karikatura

II–7. Te{ko}e preìvqavawa... Kako bi do{lo do hrane, gradsko stanovni-

{tvo moralo je da proda prakti~no sve za {ta je moglo da na|e kupca

II–8. Neizvesnost civilnog ìvota tokom rata u Albaniji

II–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst objavqen u beogradskim novinama

septembra 1942)

Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme tragi~ne zime 1941/42.

II–10. Faik Okte o turskom porezu na prihod

II–11. Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za vreme prikupqawa poreza na

imovinu. Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konkurenciju me|u mawinama’

kao svojstvo ovog oporezivawa

IIb. Civili

II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra|anima

Sl. 17. Nema~ki propagandni plakat

II–13. S dolaskom rata, civilna industrija je militarizovana i rad je morao

da se obavqa pod specifi~nim, restriktivnim uslovima. Rad u Rumuniji

u vreme rata

7

DRUGI SVETSKI RAT

5354

5455

55

55

56575858

60

60

60606161

61

6162626263

6363

646465

65

66

6666

66

8

SADR@AJ

II–14. Izve{taj tajne policije lideru dràve Rumunije o stawu duha me|u

stanovni{tvom i o nezadovoqstvu uslovima ìvota tokom rata. Stawe

duha u mesecu maju 1943. u izve{taju Tajne policije

Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na Bajazitovom trgu u Istanbulu

II–15. Vojni izaslanik Nezavisne Dràve Hrvatske u Sofiji izve{tava o

situaciji u Vardarskoj Makedoniji pod bugarskom vla{}u

II–16. Situacija 1941. godine prema vi|ewu Oblasnog komiteta Jugoslovenske

komunisti~ke partije za Makedoniju

II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi prema devojci iz susedstva

IIv. @ivot vojnika

II–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost (1979),

opisuje uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika na albanskom frontu

Sl. 19. Litografija koja predstavqa drevnog ratnika iz bitke kod Maratona,

borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821. i ’evzonea’ (modernog gr~kog

borca)

II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog pokreta u Hrvatskoj od po~etka,

opisao je svoje iskustvo u svojim ratnim memoarima. Slede}i tekst je

opis prvih [iblovih dana po{to je „oti{ao u {umu“ (popularan izraz

za odlazak u partizane)

II–20. U svojim ratnim memoarima partizanski veterani ~esto su poklawali

posebnu pa`wu visokoj zastupqenosti èna u partizanskim odredima.

U svojim memoarima, u poglavqu s podnaslovom „@ene ratnici“, [ibl

pi{e

II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) zahtevaju vi{e po{tovawa i ve}e

u~e{}e u javnim poslovima po{to su u~estvovale u pokretu otpora

II–22. Ovu pesmu komponovao je nepoznati autor za vreme Drugog svetskog

rata; veruje se da je to makedonska narodna pesma

Sl. 20. Heroine iz 1940.

Sl. 21. Partizanske novine: Xepne novine ~ete za vezu, Zadar (Hrvatska), 1944.

II–23. Izdr`qivost partizana za vreme kontinuiranih bitaka protiv Nemaca

i wihovih kolaboranata u Jugoslaviji

II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski gerilski komandant, o odnosima

izme|u èna i mu{karaca u grupi i o neobi~nim opskrbama koje su

primili od Engleza

II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik doga|aja, o borbama na okuci Dona –

Staqingrad.

II–26. Neagu \uvara (Neagu Djuvara), istori~ar i diplomata od prestià, se}a

se (juna 2002) perioda kad je u~estvovao u borbama na Isto~nom frontu

Sl. 22. Oni koji su pevali ratu

II–27. Te{ko}e boraca da se prilagode civilnom ìvotu

Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskih makedonskih vojnih jedinica iz 1944.

II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a

IIg. Kultura i obrazovawe

II–29. Preporuke [kolskog inspektorata bitoqskog okruga za u~iteqe

Sl. 24. „Partizanska {kola“

II–30. Statut centralnog kulturnog kluba "Kliment Ohridski" u Makedoniji

II–31. Po{to je proglasila svoju nameru da stvori novi obrazovni sistem za

rumunski narod, Antoneskuova vlada preuzela je vode}u ulogu u

promovisawu patriotske {kolske politike u kojoj kult heroja ima

zna~ajnu ulogu

6767

68

6868

69

69

70

70

70

71

717272

72

73

73

7475757575

76

767777

77

II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obrazovawe, koji je objavio Nacionalni

oslobodila~ki front (predvo|en komunistima) u oslobo|enim

delovima Gr~ke

Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez ìvotnog prostora, 1942.

II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u

Istanbulu poslao dràvnom sekretaru SAD Kordelu Halu, o

propagandi u bugarskim {kolama

Sl. 26. Rumunska novinska fotografija: ~lanak o ènskoj modi (1942)

Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez za{tite Dragoquba Aleksi}a

II–34. Rumunska uredba za regulisawe obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940)

II–35. Promene u {kolskim programima u Albaniji za vreme italijanske

okupacije

Sl. 28. Najava filmskog programa u beogradskim bioskopima sredinom

septembra 1942.

Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{tina“

Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dràve Hrvatske

II–36. @ivot u omladinskom centru „Italo Balbo“, jednom od mnogobrojnih

centara koje su fa{isti organizovali u Albaniji

Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunije

i Hrvatske 1942. godine

II–37. Ministarstvo nacionalnog obrazovawa Rumunije zabrawuje mape koje

podse}aju qude na sovjetsku invaziju 1940. godine

II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta{kog logora u Staroj Gradi{ki

(Hrvatska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu

TRE]E POGLAVQE: Uàsi rata

IIIa. Linija fronta

III–1. Vojni zakon albanskih partizana

III–2. Tretman zarobqenika od strane albanskih nacionalista

Sl. 32. êtvrta partizanska divizija u crnogorskim planinama 1944. godine

Sl. 33. Rumunski vojnici na kamilama u kavkaskim bitkama

IIIb. Brutalnosti

III–3. Saop{tewe nema~kog armijskog komandanta u Gr~koj (1943) upu}eno

Grcima

III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943) posle prvog talasa masovnih

odmazdi u Gr~koj

III–5. Hitlerova naredba (iz septembra 1941) u vezi sa pona{awem vojske

na okupiranim teritorijama u jugoisto~noj Evropi

Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u Gr~koj: fotografija masovnih egzekucija u

Agriniju 1943.

III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme okupacije Albanije (juli 1943)

Stav nema~kih vojnika prema italijanskim vojnicima posle wihove

kapitulacije (oktobar 1943)

III–7. Don Pjetro Biwoli: Sveta misa za moj streqani narod (fragment iz

dnevnika)

Sl. 35. Fotografije spaqenih ili uni{tenih sela (odmazde)

III–8. Izvod iz intervjua sa Cvetom Kobalom

Sl. 36. Naslovna strana bro{ure o Mauthauzenu

9

DRUGI SVETSKI RAT

7879

79808080

81

818282

82

83

83

84

85

85

85868686

87

87

87

87

8888

88

89899090

10

SADR@AJ

III–9. Pismo Hitleru

III–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a na podizawe ustanka u Srbiji

III–11. Masakr talaca civila u Kragujevcu

III–12. Partizanski izve{taj o italijansko-~etni~kim akcijama u oblasti Like u

leto i jesen 1942.

III–13. Strahote u usta{kim zatvorima u Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada

Hrvatica komunistkiwa

Sl. 37. Fotografija beogradskog glavnog gradskog trga, 17. avgust 1941.

III–14. Izve{taj rumunske policije o poloàju Cigana deportovanih u Transnistriju

Sl. 38. Plakat sa imenima mrtvih talaca u nema~koj okupacionoj zoni u Sloveniji

III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje ìvot u koncentracionom logoru Stara Gradi{ka

III–16. Pismo porodici iz koncentracionog logora Stara Gradi{ka

III–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje surovosti

III–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu. Kolin Ganer (Collin Gunner), poru~nik

Kraqevske irske pe{adije, svedo~i kako zarobqenici prolaze kraj wega

dok on posmatra...

III–19. Tito o partizanskim zlo~inima u maju 1945.

Sl. 39. @rtve, Vladimir Filakovac, uqe na platnu, Zagreb 1943.

IIIv. Holokaust

III–20. Iz bugarskog zakona o za{titi nacije

III–21. Bugarski poslanici protestuju protiv deportacije Jevreja

III–22. Naredba Vojne komande, Beograd

III–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u Ja{iju



III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te, Beograd

Sl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji

III–25. Patwe mlade Jevrejke iz Sarajeva

III–26. Antijevrejske mere u Gr~koj

III–27. Fragment iz uspomena jednog gr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943)

Sl. 43. Koncentracioni logor Bawica u Beogradu

Sl. 44. Koncentracioni logor U{tica, 1942.

III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}evom oficiru, 20. oktobar 1941.

Sl. 45. Naslovna strana kataloga antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.

ÊTVRTO Poglavqe: Qudska solidarnost

IV–1. Razgovor izme|u partizana i usta{a

Sl. 46. Plakat iz rumunskih novina: Spasite siro~i}e

IV–2. Proslava imendana u koncentracionom logoru

IV–3. Dopis intelektualaca upu}en J. Antoneskuu (april 1944)

IV–4. Izvod iz pisma predsednika vlade Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlastima

IV–5. G. Enesku poku{ava da za{titi Cigane

IV–6. Memorandum grupe bugarskih brica i frizera upu}en ministrima, u vezi sa

Dekretom o za{titi nacije

IV–7. Turska pomo} i podr{ka Gr~koj

IV–8. Svedo~ewe penzionisanog ambasadora Nekdeta Kenta (Necdet Kent) u vezi sa

wegovim spasavawem turskih Jevreja u Marseju, Francuska

IV–9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti pod

bugarskom okupacijom

909191

92

93939394949595

969797

97

97989899

100100101101102102103104104104105

106

106107107108109110

110110

111

112

11

DRUGI SVETSKI RAT

IV–10. Stojan Petrov ômakov, bugarski ministarski opunomo}enik u Bukure{tu, pri-

~a sme{nu i dirqivu pri~u o odnosima izme|u rumunskih vojnika, ruskih rat-

nih zarobqenika i bugarske zajednice u Rumuniji za vreme Drugog svetskog

rata

IV–11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su pravoslavni Grci pomagali wegovoj porodici

za vreme nema~ke okupacije

Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred turskog konzulata u Parizu 1943. godine, kako

bi dobili paso{e i vize pomo}u kojih }e se vratiti u Tursku

IV–12. Humani tretman Jevreja od strane rumunskog slu`benika

IV–13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir

spasao od Gestapoa u Bugarskoj

Sl. 48. Tajna partizanska bolnica „Frawa“, pored Cerkna u Sloveniji

IV–14. Alfonz Baron, poverenik fabrike bombona i ~okolade „Union“,

„Ravnateqstvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941

Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beogra|anina nema~kom vojnom komandantu u Srbiji

PETO POGLAVQE: Posledice

Va. Ratni gubici, `rtve rata

V–1. Enver Hoxa na mirovnoj konferenciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj

{teti u Albaniji

Sl. 50. 17. novembar 1944.

Tabele

1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti

2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata

3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata

Vb. Migracije za vreme i posle rata

V–2. Fragment iz izve{taja federalnog slu`benika ministarstva unutra{wih

poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku civilne administracije Dowe

[tajerske, od 30. maja 1941. o masovnim preseqewima Slovenaca

V–3. Izve{taj visokog predstavnika za Qubqansku provinciju, od 24. avgusta

1942, o programu aktivnosti u regionu

Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji, 1941.

V–4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji posle rata

V–5. Li~na bele{ka britanskog premijera Vinstona êr~ila, adresirana na

britanskog ministra spoqnih poslova, u vezi s deportacijom rumunskih gra-

|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. januar 1945)

Sl. 52. Povratak slovena~kih domobranaca u junu 1945.

Vv. Promene politi~kog sistema

V–6. êr~ilova ponuda za sporazum o „procentima“

Sl. 53. Atiwani slave dolazak britanske vojske posle oslobo|ewa

V–7. Korak ka komunisti~kom monopolu vlasti u Bosni i Hercegovini posle rata

V–8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i istori~ar, posmatra odlazak usta{a i

dolazak partizana u Zagreb

Sl. 54. Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945.

Sl. 55. Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945, po{to su partizani preuzeli vlast

V–9. Fragment iz izve{taja o sastanku Bugarske radni~ke partije (komunista),

na kojoj je raspravqano o presudama izre~enim ~lanovima biv{eg reìma

112

113

113114

114115

115116

117

117

117117

118118119

119

119

120121121

121122

123

123123123

124124124

125

V–10. Izvodi iz izve{taja ministra pravde o broju qudi kojima je Narodni sud

Bugarske izrekao presudu

V–11. Britanski memorandum u vezi sa su|ewima i izvr{ewem presuda protiv

takozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo|enim i satelitskim zemqama

Sl. 56. Topao do~ek makedonskih vojnih, politi~kih i dràvnih vo|a u

oslobo|enom Skopqu – glavnom gradu jugoslovenske Makedonije

(13. novembar 1944)

V–12. Fragment koji opisuje invaziju Crvene armije na Bugarsku i preuzimawe

vlasti od strane Otaxbinskog fronta

Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bugarsku vojsku

[ESTO POGLAVQE: Se}awe na rat

VI–1. Intervju sa Joètom Poàrom (ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etom

Drugog svetskog rata

VI–2. Izvod iz polubiografskog romana Fikreta Demiraga (Fikret Demirag)

VI–3. Bugarski partizanski komandant Den~o Znepolski o preina~avawu

istorije pokreta otpora u godinama posle Drugog svetskog rata

Sl. 58. Fresko-kompozicija Borka Lazeskog

Sl. 59. Scena iz filma Uì~ka republika

VI–4. General Ktin Sanatesku (Ctin S¤n¤tescu) o kontrastu izme|u „javne“

informacije i realnosti na frontu (izvod iz wegovog dnevnika)

Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun (1904–1964), Streqawe, 1943.

VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj pri~i Susret opisuje kako de~ak traì

svog oca partizana

VI–6. Begunac – pesma Jakovosa Kambanelisa

VI–7. Ivlin Vo (Evelyn Waugh) opisuje partizanski napad (iz posledweg dela

wegove ratne trilogije Sword of Honour)Sl. 61. Plakat iz gr~kog filma Izdaja, 1964

Sl. 62. Plakat iz gr~kog filma [ta si ti radio u ratu, Tanasise, 1971.

VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice ]osi}a Daleko je sunce

Sl. 63. Slika Fatosa Haxiua (Fatos Haxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog poqa

u Drugom svetskom ratu

Sl. 64. Slika Guri Madija (Guri Madhi), koja pokazuje partizanski napad na

nema~ku vojnu jedinicu

VI–9. Tekst iz kwige Delirul od Marina Prede (Marin Preda), objavqene 1975,

opisuje doga|aj iz perspektive vojnika. Primetna je realisti~nost opisa,

u kojem se idealizam sukobqava sa tragi~nom realno{}u rata

Sl. 65. Scena iz komi~nog stripa Balkan ekspres od Branislava Keraca i

Branka Plav{i}a, na osnovu scenarija Gordana Mihi}a

VI–10. Izvodi iz romana Duvan Dimitra Dimova

VI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Susuzlu (Kemal Recep Susuzlu) govori o

svojim zatvoreni~kim danima, koje je proveo sa vo|om kiparskih Grka

Glafkosom Kleridesom (Glafkos Clerides)

Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad zora zarudi

Tabela: Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat

Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata

Bibliografija

12

SADR@AJ

125

125

126126126

127

127128

128128129

129129

130130

131132132132

134

134

134

135135

136137

137

138

139

13

Uvod

Prema re~ima istori~ara Marka Mazovera (Mark Mazover), „za razvoj Evrope u dvadesetom veku

nije bilo kqu~nijeg iskustva [od iskustva Drugog svetskog rata]... bila je to bitka za dru{tvenu

i politi~ku budu}nost samog kontinenta... Ne}emo biti kadri da razumemo potowi tok

evropske istorije ako ne posvetimo pa`wu tom ogromnom preokretu i ne poku{amo da ustanovi-

mo wegove dru{tvene i politi~ke posledice. Godine nacisti~ke okupacije, za kojima je do{ao

haos neposrednog posleratnog perioda, pokidale su veze me|u qudima, uni{tile domove i

zajednice, a u mnogim slu~ajevima razorile same osnove dru{tva.“

Premda istori~ari, kad ispituju {ta je dovelo do Drugog svetskog rata, uzimaju u obzir niz

~inilaca – najpre, da su posle Prvog svetskog rata narodi zemaqa gubitnica smatrali da se po-

bednici odnose prema wima nepravedno; zatim, da su demokratije u mnogim evropskim zemqama

bile krhke; i da je me|unarodna ekonomska kriza iz tridesetih godina predstavqala teàk

udarac za kontinent – gotovo svi istori~ari se slaù da glavni uzrok Drugog svetskog rata le-

ì u agresivnoj imperijalisti~koj politici nacisti~ke Nema~ke, fa{isti~ke Italije i Japana.

Fokus ove ~itanke i zbirke istorijskih izvora izabran je na osnovu geografski definisa-

nih parametara i ograni~en je na region jugoisto~ne Evrope. Za razliku od Musolinija, u ~ijim

je planovima za ekspanziju italijanske imperije teritorija Balkana bila bitan, ako ne i

glavni deo (italijanska vojska okupirala je Albaniju 1939, a Gr~ku pred kraj 1940), taj region

nije zauzimao visoko mesto na Hitlerovom spisku prioriteta, bar ne kad je re~ o potencijal-

nom anga`manu nema~ke vojske. Ako se imaju u vidu veliki nacisti~ki planovi za pro{irewe

na istok i okupacija velikih delova teritorije, vojna operacija u jugoisto~noj Evropi mogla je

zna~iti samo nepotrebno tro{ewe qudstva i resursa. Trebalo je da diplomatski pritisak na

zemqe koje je snaga nema~kog Blitzkrieg-a upla{ila (ili impresionirala) bude dovoqan da

obezbedi nema~ku nadmo} i saradwu pot~iwenih. Izgledalo je da se stvari u prvi mah razvi-

jaju u tom smeru: diplomatskim pritiskom obezbe|ena je nema~ka kontrola nad ma|arskim i

rumunskim resursima, a Bugarska i Jugoslavija su po~etkom 1941. pristupile Trojnom paktu.

Politi~ka orijentacija, ponovno otvarawe starih ra~una od strane ekstremnih nacionalista

i strahovi od rata ili od komunizma naveli su ove balkanske zemqe da poziciju neutralnosti

zamene pronacisti~kim stavom.

Albanija je prepu{tena Italiji, a Gr~ka je kona~no pala pod nacisti~ku kontrolu.

Hitlerova vojna operacija postala je neizbe`na posle Musolinijevog neuspeha u pot~iwavawu

Gr~ke i britanske odluke da po{aqe trupe u tu zemqu. Kada je grupa oficira u Beogradu izve-

la uspe{an dràvni udar, u kojem je oborena vlada koja je nekoliko dana ranije u ime Jugosla-

vije potpisala Trojni pakt, Hitler je naredio da Vermaht okupira tu zemqu, kao i Gr~ku. Upo-

redo s time i, do izvesne mere, pre dràvnog udara, deo stanovni{tva izrazio je na javnim

demonstracijama svoje razo~arewe zbog priprema da Jugoslavija u|e u Trojni pakt, a kasnije i

zbog samog ~ina pristupawa. Ti doga|aji imaju kako simboli~an tako i moralni zna~aj, jer pred-

stavqaju prvi primer javnog protivqewa odluci vlastite vlade da se prikqu~i Trojnom pak-

tu. Osim moralne i simboli~ne va`nosti koju je imalo, ovo javno izraàvawe stava – samo po

sebi doga|aj bez presedana – imalo je i vojni aspekt: neki istori~ari smatraju da je Hitlerova

odluka da napadne jugoisto~nu Evropu zapravo bila nervozna reakcija na te doga|aje. Do

izvesne mere, ta reakcija izmenila je smer Drugog svetskog rata utoliko {to je nacisti~ki

napad na Sovjetski Savez odgo|en. Stoga se moè postaviti hipoteti~ko pitawe: kakav bi tok

uzeo rat da su nema~ke trupe stigle u Moskvu u septembru umesto u novembru 1941?

Do sredine 1941. sve balkanske zemqe izuzev Turske bile su ili pod nacisti~kom okupaci-

jom, ili u savezu s nacistima. Jugoslavija je raspar~ana: Hrvatska (sa Bosnom i Hercegovinom

kao jednim od wenih regiona) postala je marionetska dràva silâ Osovine, dok je ostatak

zemqe podeqen na okupacione zone pod italijanskom, ma|arskom i bugarskom vla{}u. I Gr~ka

je podeqena na tri okupacione zone pod italijanskom, nema~kom i bugarskom vla{}u. Turska je

poku{ala da sa~uva neutralnost, iako tursko-nema~ki sporazum o prijateqstvu, potpisan juna

1941, moè da sugeri{e da je prihvatila poziciju koja nagiwe silama Osovine.

Hitlerov rasisti~ki na~in mi{qewa i ideja o industrijalizovawu masovnog ubistva rezul-

tirali su ubijawem oko pet do {est miliona Jevreja do kraja rata. Hitlerova rasna politika

obuhvatala je i druge etni~ke grupe, kakve su Cigani i Sloveni, ali sistemska priroda onoga

{to je on zvao „kona~nim re{ewem“ razdvaja nacisti~ki pristup „jevrejskom problemu“ od op{-

teg nacisti~kog tretmana mawina i ~ini od wega slu~aj za sebe, vredan posebnog istraìvawa.

Na Balkanu, kao i u drugim evropskim zemqama, nacisti~ka okupacija isterala je na povr{inu

i iskori{}avala tenzije koje su ispotiha kqu~ale izme|u razli~itih etni~kih grupa i dala

nekim mawinama mogu}nost da se osvete zbog tla~ewa ili da naplate svoje neda}e. Tako je, na

primer, Nezavisna Dràva Hrvatska, koja je stekla nezavisnost kao marionetska dràva silâ

Osovine i kojom je vladala jedna ekstremna nacionalisti~ka partija, Usta{e, progonila Srbe

i Jevreje. Taj fenomen nije bio ograni~en na jedno podru~je; i drugde su se ekstremne naciona-

listi~ke grupe upustile u ostvarivawe programa demografskog inìweringa. Nacisti i

podr{ka koju su oni dobili na Balkanu doveli su do transformacije etni~ke kompozicije u

regionu. Jevrejsko stanovni{tvo palo je sa 856.000 u 1930. godini na mawe od 50.000 u 1950.

Posle rata, stotine hiqada etni~kih Nemaca isterane su iz Jugoslavije i deportovane iz

Rumunije, dok su Sloveni i Albanci beàli iz severne Gr~ke.

Do kraja tridesetih godina desni~arske diktature su svuda na Balkanu zamenile demokrat-

ske vlade i komunisti~ke partije su zabrawene. Ali, balkanske diktature razlikovale su se

od fa{isti~kih reìma po tome {to masovni fa{isti~ki orijentisani pokreti u tom regionu

nisu uspeli da preìve, mo`da sa izuzetkom jedinog istinski narodnog pokreta koji je simpati-

sao fa{iste – Kodreanuovog (Codreanu) pokreta u Rumuniji. Strahovit {ok zbog totalnog rata

i bekstvo nekih {efova dràva u izgnanstvo zbrisali su predratne politi~ke elite. Nacis-

ti~ka okupacija ogolila je nesposobnost dràve da svoje gra|ane za{titi od nasiqa, gladi i

nema{tine. [ok zbog ìvota pod reìmom ne~uvenog i sistematskog nasiqa pratila je i veli-

ka patwa i destrukcija koja je tokom {est godina poga|ala civile i duboko transformisala

sva evropska dru{tva, a posebno ona u jugoisto~noj Evropi, gde je zbog nacisti~ke politike

eksproprijacije i odmazde nastala uàsna situacija. Zato su glad i teror bili glavni ~inioci

koji su na po~etku nagnali mnoge da u|u u borbu protiv nacizma, ali su ti podsticaji na akciju

kasnije dopuweni ideolo{kim i politi~kim razlozima. Pored vojne va`nosti (mada je ona

bila razli~ita u svakoj zemqi), pokreti otpora imali su ogroman politi~ki i moralni uticaj.

Za ve}inu pokretâ otpora bili su karakteristi~ni egalitarna i moralno uzvi{ena vizija

posleratnog sveta i ciq pravednije raspodele dobara. Pokreti otpora su, me|utim, bili frag-

mentisani i u uslovima ratom izazvane neizvesnosti i ideolo{ke konfuzije unutar gotovo

svake grupe do{lo je do unutra{wih borbi, koje su ~esto prerastale u gra|anski rat. Kako su

posle 1943. pokreti otpora sve vi{e nicali, oni su provocirali odmazde od strane kolabora-

cionisti~kih milicija, podsti~u}i tako u mnogim zemqama drugu vrstu gra|anskog rata. Me|u-

tim, do 1944. masovni pokreti otpora kojima su dominirali komunisti bili su u mnogim zemqa-

ma spremni da preuzmu vlast kad se nacisti povuku.

14

UVOD

15

DRUGI SVETSKI RAT

Sile izvan jugoisto~nog regiona su, me|utim, radile u korist vlastitih ciqeva. Uprkos

rastu}oj snazi otpora, one su za Balkan imale druga~ije planove, u kojima samoopredeqewe

dràvâ i narodâ nije igralo nikakvu ulogu. Oktobra 1944, u isto vreme kad su masovni pokreti

bili spremni da preuzmu vlast, êr~il i Staqin dogovorili su se o posleratnoj podeli sfera

uticaja u jugoisto~noj Evropi: Gr~ka }e pasti pod britansku kontrolu; ostale zemqe }e, sa

izuzetkom Jugoslavije, za koju je nagodba bila 50:50, biti prepu{tene Sovjetskom Savezu. Gr~ki

komunisti su, posle dugotrajnog gra|anskog rata (1946–1949), kona~no poraèni. U Albaniji i

Jugoslaviji partizani komunisti brzo su preuzeli vlast. Bugarska i Rumunija pretrpele su oku-

paciju sovjetskih trupa koje su nametnule komunisti~ki reìm. Pred kraj ~etrdesetih, podela

Evrope na dve zone bila je zavr{ena i ratna neprijateqstva su se pod pritiskom hladnog rata

transformisala.

Iz dana{we perspektive, o~igledno je da je Drugi svetski rat bio mnogo vi{e od niza bita-

ka i diplomatskih pregovora (mada je to, naàlost, glavni, a ponekad i jedini utisak koji

u~enici dobijaju iz uxbenika): pored vojne komponente, Drugi svetski rat je imao i svojstva ver-

skog, etni~kog i rasnog sukoba. Kao {to je napred re~eno, u nekim zemqama on se pretvorio u

gra|anski rat – sukob izme|u razli~itih pokreta otpora i izme|u pokreta otpora i kolabora-

cionisti~kih snaga ~ije su akcije ponekad prevazilazile nacisti~ku surovost. Takvi primeri

mogu se na}i i u jugoisto~noj Evropi, pa otuda i u ovoj zbirci istorijskih izvora. To, me|utim,

ne zna~i da makar i na trenutak moèmo da zaboravimo ko su bili glavni zlo~inci, niti im

moèmo dopustiti da pori~u svoju odgovornost za zlo naneseno balkanskim narodima i nacija-

ma. Odgovornost nacista za po~etak rata, a time i za wegove posledice, ne moè biti umawe-

na, a pogotovu ne moè da se dovodi u pitawe. No, imaju}i u vidu zlo~ina~ki karakter nacis-

ti~kog reìma koji je zapo~eo rat, ostaje ~iwenica da su politi~ke elite u mnogim zemqama

nagiwale nacistima. O~igledno je da su mnoge od tih elita iskoristile mogu}nost da (pod ali-

bijem hitlerizma) izmire neke stare ra~une sa susedima, oslobode se nekih ’nezgodnih’ mawi-

na, ili pove}aju vlastite posede i steknu imovinu. O~igledno je da te elite nisu stigle

niotkuda, niti su mogle da izrone iz vakuuma – u ve}ini zemaqa u regionu postojali su i otvo-

reni, i prikriveni simpatizeri nacista, a zajedno sa wima postojalo je, na raznim nivoima, i

pre}utno sagla{avawe sa nacisti~kom ideologijom i latentna sklonost prema filozofiji

rasnih podela. Kada bi neka zemqa u regionu pristupila Trojnom paktu ili bila okupirana od

strane naci-fa{ista, simpatizeri su koristili priliku da pokaù da su lojalni nacisti~kom

reìmu i da prihvataju osnove nacisti~ke ideologije. Tako je bezuslovni pristanak utro put

nacistima i doprineo potowim brutalnostima.

Na{a je namera da u~enicima pruìmo vi{eslojnu predstavu o Drugom svetskom ratu. U skla-

du s tim, relativno mali broj izvora u ovom priru~niku bavi se vojnim operacijama. Zauzimaju-

}i takav stav, nismo èleli da minimiziramo vojni zna~aj pokretâ otpora u jugoisto~noj Evro-

pi (niti veliki doprinos koji je region dao u zbacivawu fa{izma i nacizma) – ciq je, pre, bio

da se makar delimi~no osvetle oni aspekti ìvota za vreme rata koji su re|e zastupqeni u

u~eni~kim uxbenicima, u skladu sa èqama i sugestijama nastavnika koji ih koriste u nastavi.

Dobro je poznato da u ve}ini uxbenika u jugoisto~noj Evropi politi~ka istorija zauzima

povla{}eno mesto, pa je to, otuda, generalno slu~aj i sa predstavqawem Drugog svetskog rata.

Drugi sadràji, bar jednako va`ni, a sigurno zanimqiviji za u~enike, na primer svakodnevni

ìvot, status ènâ i dece, kulturni ìvot, odjek rata u kwièvnosti i drugim granama umet-

nosti, qubav u ratnim vremenima itd. u uxbenicima su naj~e{}e zanemareni i nalazimo ih samo

u naznakama.

Ova zbirka sadrì izvore iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope i to ima svoje prednos-

ti i svoje mane. Najve}a prednost ovakve koncepcije zbirke izvora leì u tome {to ona u~eni-

cima omogu}uje da steknu multiperspektivni uvid u ovaj istorijski period. Pogled na odre|eni

istorijski period, u ovom slu~aju Drugi svetski rat, sa dva ili vi{e razli~itih stanovi{ta

trebalo bi da bude ne samo zanimqiv nego i neposredno koristan: u~enici imaju mogu}nost da

~itaju i analiziraju kako se na isti problem, doga|aj ili proces gledalo i gleda u regional-

nom susedstvu.

Analiziraju}i ove izvore, u~enici }e u mnogim slu~ajevima nai}i na o~igledne sli~nosti –

siroma{tvo, glad, neizvesnost i veliku patwu koji su obeleìli ovaj period u ìvotu jugo-

isto~ne Evrope. Na drugoj strani, na}i }e neke suprotne, opre~ne izvore, koji isti problem tre-

tiraju sa sasvim razli~itog stanovi{ta ili na sasvim druga~iji na~in od onoga koji nalaze u

svojim uxbenicima. U tim slu~ajevima, na{a sugestija nije nu`no da se u~enicima postavi

pitawe da procene koji je izvor u pravu, koji je istinit, ili najbliì istini – dovoqno je da

u~enici postanu svesni da ti izvori postoje, to jest, da postanu svesni ~iwenice da neki isto-

rijski doga|aji i procesi nisu nedvosmisleni, kao {to je mo`da predstavqeno u wihovim

uxbenicima. Naime, u nekim zemqama (u ve}ini zemaqa?) jugoisto~ne Evrope nastava istorije

(a u skladu s tim, i uxbenici istorije imaju tu koncepciju) zasnovana je na ’jednoj jedinoj isti-

ni’, pa je za u~enika izuzetak da nai|e na opre~ne izvore. Imaju}i ovo u vidu, svesni smo da

me|u onim nastavnicima i u~enicima koji mo`da nisu navikli da u svojim uxbenicima i u nas-

tavi istorije uop{te nalaze opre~ne izvore, zbirka izvora zasnovana na multiperspektivnom

pristupu moè da izazove izvesnu dezorijentaciju, ~ak odbijawe. Mi smo, me|utim, mi{qewa

da bez multiperspektivnog pristupa nema istinskog, visokokvalitetnog izu~avawa,

razumevawa i u~ewa istorije – bez wega, preostaje samo pam}ewe ~iwenica.

Na drugoj strani, zbirka izvora koncipirana na ovaj na~in ima ozbiqne mane. Evo {ta to

zna~i. Ako se uzme u obzir da je u ograni~enom podru~ju ove zbirke zastupqen tekstualni i

vizuelni materijal iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope, o~igledno je da takva zbirka ne

pruà celovitu sliku Drugog svetskog rata u tom podru~ju – o~ekivati to bilo bi u najmawu ruku

pretenciozno. Od samog po~etka ovog projekta bili smo svesni te ~iwenice, tako da je bilo

potrebno na~initi izbor tema, odnosno izabrati samo neke od mnogobrojnih aspekata Drugog

svetskog rata, dok neki drugi, mada ne mawe va`ni, ne}e biti ni pomenuti. Izuzev izbora tema

koje su re|e predstavqene u uxbenicima, drugi vaàn kriterijum pri izboru izvora bio je

metodolo{ki: nastojali smo da ukqu~imo {to je mogu}no vi{e izvora koji mogu da izazovu emo-

cionalnu reakciju kod u~enika (gnev, {ok, naklonost, divqewe, smeh...). Sudbina obi~nih qudi

– tragi~na, herojska, sme{na – ~esto nam daje boqu, ìvotniju sliku surovih vremena nego li

proglasi, politi~ke izjave ili diplomatski izve{taji (naravno, nemamo nameru da wima odu-

zimamo vrednost, pa su zato i oni ukqu~eni u ovu zbirku).

Ukratko, na{a je namera da u~enicima i nastavnicima ponudimo unekoliko druga~iji, mul-

tiperspektivan pogled na tamni period na{e istorije, s nadom da }e ova zbirka izvora tako|e

voditi wegovom boqem razumevawu. Jer, uprkos transparentnosti i jednostavnosti doga|aja u

Drugom svetskom ratu (bar kada govorimo o wegovoj moralnoj komponenti, recimo o o~iglednoj

razlici izme|u dobra i zla), u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope jo{ se ve{ta~ki stvaraju

sumwe u vezi s tim doga|awima zahvaquju}i ~iwenici da su vode}u ulogu u ve}ini pokreta

otpora imali komunisti. Uz to, u svetskoj i evropskoj istoriji zapadna perspektiva marginali-

zuje ulogu koju je jugoisto~na Evropa imala u Drugom svetskom ratu i ponekad je podvrgava dav-

na{wim stereotipima o regionu. Mi mislimo da }e ova zbirka dokumenata doprineti sveobuh-

vatnijem razumevawu na{e istorije kao dela istorije ~ove~anstva.

16

UVOD

Hronologija

23 – Sovjetsko-nema~ki pakt

„Ribentrop–Molotov“ sadr`i tajni

sporazum o budu}oj sovjetskoj

okupaciji rumunske Besarabije

1 – Invazija Nema~ke na Poqsku

3 – Britanija i Francuska

objavquju rat Nema~koj

17 – Invazija Sovjetskog Saveza na

Poqsku

9 – Nema~ka upada u Dansku i

Norve{ku

10 – Invazija Nema~ke na

Holandiju, Belgiju i Luksemburg.

Vinston ^er~il postaje premijer

Velike Britanije

12 – Invazija Nema~ke na

Francusku

10 – Italija progla{ava rat

Britaniji i Francuskoj

22 – Francuska potpisuje primirje

sa silama Osovine

7 – Invazija Italije na Albaniju

12 – Albanska ustavotvorna

skup{tina progla{ava personalnu

uniju sa Italijom, a Viktora

Emanuela III kraqem Albanije.

Italijani imenuju marionetsku

fa{isti~ku vladu pod [ef}etom

Verla}ijem (Shefqet Verlaci) i ubrzo

pripajaju albansku vojnu i

diplomatsku slu`bu italijanskoj

7 – Rumunija progla{ava

neutralnost

15 – Bugarska progla{ava

neutralnost

19 – Turska, Francuska i Britanija

potpisuju sporazum u Ankari o uza-

jamnoj pomo}i ukoliko ih napadne

neka evropska sila na Mediteranu

15 – Nova rojalisti~ka vlada

Bugarske, na ~elu sa profesorom

Bogdanom Filovim

26–27 – Rumunija ustupa Besarabiju

i Severnu Bukovinu, shodno

sovjetskom ultimatumu

10 – Antisemitski zakon u Rumuniji

30 – Pod nema~kim i italijanskim

pritiskom Rumunija ustupa severnu

Transilvaniju Ma|arskoj

Svet Jugoisto~na EvropaGodina Mesec

1939 April

Avgust

Septembar

Oktobar

1940 Februar

April

Maj

Jun

Avgust

17

DRUGI SVETSKI RAT

18

HRONOLOGIJA

13 – Invazija Italije na Egipat27 – Japan se pridruùje silamaOsovine

5 – Ruzvelt ponovo izabran zapredsednika11 – Britanci poraàvajuitalijansku flotu kod Taranta20 – Ma|arska se pridruùje savezuOsovine

9 – Britanske trupe po~iwu daizbacuju Italijane iz Egipta

9 – Britanska invazija na Eritreju

11 – SAD po~iwu da snabdevajuBritance i druge saveznike ratnimmaterijalom 24 – Romel po~iwe prvu ofanzivu uLibiji

4 – Jon Antonesku je imenovan zapredsednika ve}a ministaraRumunije6 – Karol II abdicira u koristsvoga sina Mihaila I; de factovladar Rumunije je ’Conducator’ JonAntonesku7 – Sporazum u Krajovi. Rumunijavra}a Bugarskoj ju`nu Dobruxu

12 – Nema~ka vojska ulazi uRumuniju kao „vojni savetnik“28 – Italija vr{i invaziju naGr~ku koriste}i Albaniju kao bazu

Bugarska odbija da se pridruìsilama Osovine, da napadne Gr~kuili da potpi{e pakt o garancijamasa SSSR-om 14 – Gr~ke trupe vr{e kontranapadna albanski front i u roku od me-sec dana preuzimaju od Italijanasve ve}e gradove u ju`noj Albaniji23 – Rumunija se pridruùje savezuOsovine25 – Turska progla{ava ratnostawe u zoni koja obuhvataIstanbul, Jedrene, Kirklareli,Tekirdag, ânakale i Koceli30 – Po~iwe pomra~ewe uIstanbulu

Bugarski parlament izglasava pro-fa{isti~ke zakone: Zakon o orga-nizaciji bugarske mladeì i anti-semitski Zakon o za{titi nacije19 – Iz Turske kargo brodom„Kurtulus“ (Nezavisnost) poslatapomo} u Gr~ku

20 – Bugarski kabinet glasa za pot-pisivawe Trojnog ugovora21–23 – Pobuna (fa{isti~ke) Gvoz-dene garde u Rumuniji, poraènaintervencijom generala Antoneskua

8 – Nema~ka i Bugarska potpisujuvojni pakt17 – Bugarsko-turska deklaracija oneutralnosti

1 – Bugarska se pridruùje silamaOsovine; Nema~ka vojska ulazi nabugarsku teritoriju24 – Tursko-ruska deklaracija: uslu~aju da bilo koja strananapadne Tursku, sovjetska Rusijaosta}e neutralna

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1941 Januar

Februar

Mart

19

DRUGI SVETSKI RAT

11 – Po~iwe nema~ka opsadaTobruka13 – Sovjetski Savez i Japan pot-pisuju petogodi{wi pakt o nena-padawu

27 – „Bizmark“ potopqen. Ruzveltprogla{ava vanredno stawe zbogdoga|aja u Evropi i Africi

22 – Nema~ka, Italija i Rumunijanapadaju Sovjetski Savez; Turskaprogla{ava neutralnost26 – Finska objavquje ratSovjetskom Savezu

25 – Jugoslavija se pridruùjesavezu Osovine27 – Posle masovnih protesta,jugoslovenska vlada biva zba~ena uvojnom coup d’etat

Propao poku{aj probritanskog pu~aod strane levih Seqaka uBugarskoj6 – Invazija Nema~ke naJugoslaviju i Gr~ku10 – Stvarawe Nezavisne DràveHrvatske (NDH), marionetskedràve pod nema~ko-italijanskomdominacijom11–15 – Ma|arska vojska okupiraBa~ku u severnoj Srbiji (Vojvodina)17 – Jugoslovenska vojska se predaje 19 – Bugarska vojska ulazi uMakedoniju, jugoisto~nu Srbiju iegejsku Trakiju23 – Gr~ka potpisuje primirje saNema~kom30 – Ante Paveli} donosi nekolikorasnih zakona u Nezavisnoj DràviHrvatskoj

12–13 Na Ravnoj gori grupa oficirai vojnika Druge armije, na ~elu sapukovnikom DragoqubomMihailovi}em, po~ela organizo-vawe gerilskog pokreta17 – Propao poku{aj mladog revolu-cionara Vasila La~ija (Vasil Laçi,1922–1941) u Tirani da ubije kraqaViktora Emanuela III18 – Paveli} i Musolini potpisujusporazum u Rimu: NDH ustupa najve-}i deo dalmatinske obale Italiji21–31 – Kritska bitka. Gr~ki kabi-net i kraq napu{taju zemqu iodlaze u Kairo; Gr~ka je podeqenana tri okupacione zone, koje kon-troli{u nema~ka, italijanska ibugarska vojska31 – Uklawawe svastike sa Akropo-qa: prvi simboli~an ~in otpora

5 – U okolini Gacka, u Hercegovini,po~eo spontani ustanak stanovni-{tva kao reakcija na nasiqeusta{ke vlasti18 – Potpisan tursko-nema~ki spo-razum o prijateqstvu i nenapadawu22 – Prvi hrvatski partizanskiodred osnovan u okolini Siska,~ime je po~eo ustanak u Hrvatskoj 24 – Bugarski komunisti otpo~iwuoruàni ustanak

April

Maj

Jun

20

HRONOLOGIJA

12 – Britanija i Sovjetski Savezpotpisuju sporazum kojim se dode-quje pomo} Sovjetskom Savezu24 – Japan okupira FrancuskuIndokinu26 – SAD obustavqaju trgovinu saJapanom

8 – Nemci opsedaju Lewingrad19 – Nemci zauzimaju Kijev

17 – Hideki Tojo postaje premijerJapana

18 – Britanci po~iwu ofanzivu uLibiji

5 – Zaustavqen nema~ki pohod naMoskvu7 – Japan bombarduje Perl Harbur8 – Japan objavquje rat SAD iBritaniji11 – Nema~ka i Italija objavqujurat SAD

21 – Romelov Afri~ki korpuspo~iwe kontraofanzivu u Libiji

15 – Japan zauzima Singapur

25 – Tursko-nema~ki sporazum rati-fikovan jedinstvenim glasawem uturskoj narodnoj skup{tini29 – Musolini progla{ava „VelikuAlbaniju“

7 – Po~iwe partizanski ustanak uSrbiji13 – Po~iwe partizanski ustanak uCrnoj Gori22 – Po~iwe partizanski ustanak uSloveniji27 – Po~iwe partizanski ustanak uBosni i Hercegovini

Osnivawe tri glavne gr~ke organi-zacije otpora: EDES (Nacionalnademokratska unija Gr~ke), EKKA(Nacionalno i dru{tvenooslobo|ewe), EAM (Nacionalnioslobodila~ki front);Usta{e otvaraju koncentracionilogor Jasenovac oko 100 km ju`nood Zagreba;U Rumuniji po~iwe deportacijavi{e od 100.000 Jevreja u Transni-striju, pri ~emu veliki broj qudiumire zbog r|avih ìvotnih uslova

Masovne odmazde nema~kih okupa-cionih vlasti protiv civilnogstanovni{tva u Srbiji11 – Po~iwe partizanski ustanak uMakedoniji

Po~etak gra|anskog rata izme|upartizana i ~etnika u Srbiji8 – Osnovana Komunisti~ka partijaAlbanije13 – Nemci odbijaju uslove ~etnika zasaradwu protiv jugoslovenskih par-tizana; uprkos tome, ~etnici nastav-qaju da se bore protiv partizana iizbegavaju da se bore protiv Nemaca

12 – Nezavisna Dràva Hrvatskaobjavquje rat SAD i Britaniji13 – Bugarska objavquje rat VelikojBritaniji i SAD

EAM odlu~uje da formira oruànugerilu (Nacionalna popularnaoslobodila~ka vojska – ELAS)

Jul

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1942 Januar

Februar

21

DRUGI SVETSKI RAT

4–6 – Bitka za Midvej21 – Romel zauzima Tobruk

12 – êr~il i Staqin sastaju se sapredstavnicima SAD i francuskogPokreta otpora da bi raspravqalio Drugom frontu13 – General Montgomeri uzimakomandu nad britanskim snagama uEgiptu19 – Propao napad saveznika naDiep

22 – Nemci stiù do centraStaqingrada

23 – Montgomerijeve snage napadajuEl Alamejn u Egiptu

8 – Prva velika invazija saveznikau Maroku i Alìru13 – Britanci ponovo zauzimajuTobruk 19 – Sovjeti po~iwu kontra-ofanzivu na Staqingrad

31 – General Fon Paulus predajenema~ku 6. armiju kod Staqingrada

5 – Po~iwe savezni~ko bombar-dovawe Rura

13 – Snage Osovine poraène uTunisu; okon~ana afri~ka kampawa

5–17 – Velika tenkovska bitka kodKurska na Isto~nom frontu: sovjet-ska pobeda9 – Saveznici se iskrcavaju naSiciliji25 – Musolini zba~en i uhap{en,nasle|uje ga Pjetro Badoqo

Osnovana oruàna sekcija EDES-a

Nema~ke okupacione snage„re{avaju jevrejsko pitawe“ uSrbiji ubijaju}i gotovo 90 odstojevrejskog stanovni{tva do krajaleta 1942 25 – Prvi broj Zëri i Popullit (Glasnaroda), ~asopisa koji reprezentujeideologiju albanskogkomunisti~kog pokreta

Britanski odred tajno se iskrcavau Gr~koj16 – Konferencija u Pezi: osniva-we albanskog antifa{isti~kog na-cionalnog oslobodila~kog fronta

Osnivawe antikomunisti~ke orga-nizacije „Balli Kombëtar“ u Albaniji

12 – Uvo|ewe turskog poreza naprihod od kapitala25 – Zdruène britanske, EAM-ove iEDES-ove snage podiù u vazduh è-lezni~ki most Gorgopotamos (Gr~ka) 26 – U Biha}u (Bosna i Hercegovina)partizani osnivaju svoje najvi{epoliti~ko telo – AVNOJ(Antifa{isti~ko ve}e narodnogoslobo|ewa Jugoslavije)

5 – Generalni {trajk u Atini spre-~ava mobilizaciju gr~kih radnikaMart–maj – bugarsko dru{tvouspe{no se suprotstavqa„kona~nom re{ewu“ i deportacijibugarskih JevrejaMart–jun – deportacija oko 50.000Jevreja iz Soluna u Au{vic

14 – Partizani u Oto~cu osnivajunajvi{e politi~ko telo za Hrvat-sku – ZAVNOH (Antifa{isti~ko ve-}e narodnog oslobo|ewa Hrvatske)

10 – Osnovana Nacionalna oslo-bodila~ka vojska Albanije

Jun

Jul

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

1943 Januar

Mart

Jun

Jul

22

HRONOLOGIJA

3 – Saveznici prelaze sa Sicilijena italijansko kopno 8 – Italija se predaje saveznicima12 – SS osloba|a Musolinija iodvodi ga u Nema~ku

13 – Italija objavquje rat Nema~koj

7 – Oslobo|en je Kijev; nema~kaodbrana na Dwepru se mrvi28–1. decembar – êr~il, Ruzvelt iStaqin sastaju se u Teheranu daisplaniraju savezni~ko iskr-cavawe u Francuskoj

24 – Ajzenhauer imenovan daupravqa iskrcavawem u Evropi

27 – Sovjeti poraàvaju Nemce kodLewingrada

15 – Invazija Japana na Indiju

2 – Potpisan sporazum u Mukjeuizme|u Nacionalne oslobodila~kevojske Albanije i Balli Kombëtar.Samo nekoliko dana kasnije odba-cuju ga Centralni komitet Komu-nisti~ke partije Albanije (CPA) iNacionalno oslobodila~ko ve}e28 – Bugarski kraq Boris III umireu Sofiji; progla{ewe kraqaSimeona II

8 – Partizanske trupe privremenozauzimaju Split (Hrvatska) i tamo{-we ogromno italijansko skladi{te 9 – Izbori za regenta u Bugarskoj:princ Kiril, profesor Filov igeneral Mihov9. septembar–10. oktobar – jugoslo-venski partizani razoruàvaju 10. italijansku diviziju, dve divi-zije pridruùju se partizanima17 – Britansko-ameri~ka vojna mi-sija kod jugoslovenskih partizanadolazi na oslobo|enu teritoriju uzapadnoj Bosni i Hercegovini20 – ZAVNOH progla{ava ponovnoujediwewe teritorije, koju jeokupirala Italija, sa Hrvatskom iJugoslavijom

20 – Sledbenici kraqa Zogua na~elu sa Abazom Kupijem osnivajupartiju „Legaliteti“, s ciqem daposle rata u Albaniji ponovoustanove monarhiju29 – U Jajcu (Bosna i Hercegovina)AVNOJ ustanovquje partizanskuvladu (NKOJ – Nacionalni komitetoslobo|ewa Jugoslavije)

7 – Ruzvelt, êr~il i Ineni (Inönü)sastaju se u Kairu

Osnivawe àndarmerije u Bugarskojza borbu protiv oruànog otpora 8 – U pismu NKOJ-u (jugoslovenskapartizanska vlada) êr~ilobave{tava da }e Britanijaprestati da pomaè ~etnike. Odtog trenutka sva pomo} daje seiskqu~ivo partizanima

10 – EAM ustanovquje politi~kikomitet nacionalnog oslobo|ewa(PEEA), drugu gr~ku administraciju,paralelnu oficijelnoj vladi uGr~koj

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1944 Januar

Mart

23

DRUGI SVETSKI RAT

9 – Sovjeti ponovo osvajajuSevastopoq18 – Nemci se povla~e iz MonteKasina

6 – Dan D, iskrcavawe saveznika uNormandiju

20 – Atentat na Hitlera propada25 – Saveznici zapo~iwu probi-jawe iz Normandije

15 – Saveznici se iskrcavaju uju`noj Francuskoj 25 – Pariz je oslobo|en

3 – Oslobo|en je Brisel19 – Primirje izme|u Finske isaveznika25 – Saveznici probijaju Gotskuliniju u Italiji

Ugovor u Libanu vodi sporazumu oformirawu gr~ke nacionalne koa-licione vlade sa J. Papandreuomkao gr~kim premijerom;Deportacija vi{e od 100.000Jevreja iz severne Transilvanije(pod ma|arskom vla{}u) u nema~kelogore uni{tewa24 – Albanski komunisti na kongre-su u Permetu biraju nacionalno--oslobodila~ko antifa{isti~kove}e kao najvi{e legislativnotelo i osnivaju komitet sa atribu-tima privremene vlade

1 – Nova rojalisti~ka vlada u Bugar-skoj, na ~elu sa Ivanom Bagrjanovim

2 – Turska odlu~uje da prekineodnose s Nema~kom12 – êr~il i Tito sre}u se uNapuqu23 – Coup d’état u Rumuniji: kraqMihail uz podr{ku koalicijenajve}ih partija i komunista hapsiAntoneskua i wegovu vladu;Rumunija se predaje Sovjetima26 – Bugarski premijer Bagrjanovprogla{ava neutralnost, u Ankarizapo~iwe pripreme za po~etak pre-govora sa SAD i Velikom Brita-nijom i {aqe delegaciju u Kairo29 – Jugoslovenski kraq Petar IIrazre{ava du`nosti na~elnika{taba Vrhovne komande JugoslavijeDraù Mihailovi}a i priznajeTita kao vo|u otpora u Jugoslaviji30 – Paveli} spre~ava coup d’étatNezavisnoj Dràvi Hrvatskoj iostaje lojalan silama Osovine

Partizani i jedinice Crvene armi-je po~iwu borbe za oslobo|eweSrbije2 – Bugarski regenti, predvo|eniKonstantinom Muravjovim, imenujuvladu proruskih politi~kih parti-ja (prva vlada formirana iz redo-va politi~kih partija od maja 1934)3 – Formirawe nove gr~ke nacio-nalne koalicione vlade podJorgosom Papandreuom5 – Sovjetski Savez objavquje ratBugarskoj

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septembar

24

HRONOLOGIJA

2 – Nemci slamaju pobunu uVar{avi dok nekoliko kilometaradaqe sovjetske jedinice pravepauzu i oporavqaju se; savezniciprodiru kroz Zapadni zid uNema~ku9 – „Sporazum o procentima“ izme-|u êr~ila i Staqina u Moskvi23 – Saveznici priznaju De Golakao privremenog predsednikaprivremene francuske vlade

7 – Ruzvelt po ~etvrti put postajepredsednik SAD

15 – SAD se iskrcavaju na Mindoru,Filipini

17 – Sovjeti okupiraju Var{avu19 – Nema~ka u potpunosti odstupasa Isto~nog fronta20 – Ma|arska potpisuje primirjesa saveznicima

4–11 – êr~il, Ruzvelt i Staqinsastaju se u Jalti8 – Saveznici pokre}u glavnuofanzivu da bi stigli na Rajnu13–14 – Savezni~ko bombardovaweuni{tava Drezden19 – SAD se iskrcava na Ivo Ximu

8 – Crvena armija ulazi u Bugarsku;primirje izme|u Sovjetskog Savezai Bugarske; Bugarska objavquje ratNema~koj9 – Komunisti preuzimaju vlast ubugarskoj vladi Otaxbinskogfronta na ~elu s Kimonom Georgi-jevim (vo|om partije „Zveno“), ukojem dominiraju komunisti12 – Rumunija potpisuje primirje sasaveznicima: priznaje sovjetskuvlast u Besarabiji i severnojBukovini i vrhovnu vlastsavezni~kog Kontrolnog komiteta,kojim dominiraju Sovjeti

5 – Britanci se iskrcavaju u Gr~koj 8 – Bugarska po~iwe ratne operaci-je protiv Nema~ke12 – Nema~ka vojska napu{ta Atinu14 – Britanci ulaze u Atinu18 – Gr~ka vlada ulazi u Atinu20 – Sovjetska Crvena armija ijugoslovenski partizani osloba|ajuBeograd23 – Antifa{isti~ki komitet naci-onalnog oslobo|ewa postaje privre-mena demokratska vlada Albanije,sa Enverom Hoxom kao premijerom25 – Rumunska vojska i Crvenaarmija osloba|aju teritorijuTransilvanije od ma|arske armije 28 – Primirje izme|u antifa{is-ti~ke koalicije i Bugarske

13 – Partizani osloba|aju Skopqe29 – Albanija se osloba|a Nemaca

3 – EAM organizuje demonstracije uAtini, koje zavr{avaju krvopro-li}em; po~iwu borbe izme|u EAM-ELAS-a i vladinih snaga kojeuìvaju britansku podr{ku

Oko 70.000 etni~kih Nemaca izRumunije deportovano je u SSSR

Potpisivawe sporazuma u Varkizio raspisivawu op{tih izbora iplebiscitu u vezi s monarhijom uGr~koj, o raspu{tawu gerilskihorganizacija i ELAS-ovoj predajioru`ja23 – Turska objavquje rat Nema~koji Japanu

Oktobar

Novembar

Decembar

1945 Januar

Februar

25

DRUGI SVETSKI RAT

3 – Finska objavquje rat Nema~koj9 – SAD bombarduju Tokio22 – Paton prelazi Rajnu kodOpenhajma23 – Montgomeri prelazi Rajnu se-verno od Rura

12 – Ruzvelt umire, Hari S. Trumanpostaje predsednik23 – Sovjeti ulaze u Berlin25 – Snage SAD i Sovjetskog Savezasre}u se na reci Elbi; po~iwe kon-ferencija Ujediwenih nacija u SanFrancisku 28 – Italijanski partizani stre-qaju Musolinija 30 – Hitler izvr{ava samoubistvou Berlinu

1 – Berlin se predaje sovjetskimtrupama 7 – Nema~ka formalno kapitulira

5 – Saveznici dele Nema~ku na~etiri okupacione zone26 – Predstavnici pedeset zemaqapotpisuju Povequ Ujediwenih naci-ja. Osnovane Ujediwene nacije

17–2. avgust – êr~il, Staqin iTruman sre}u se u Potsdamu daplaniraju mir u Evropi i zavr{ninapad na Japan

6 – Na Hiro{imu ba~ena atomskabomba 9 – Na Nagasaki ba~ena atomskabomba 14 – Japan kapitulira

6 – Sovjeti nalaù da se imenujekoaliciona vlada Rumunije na ~elusa Petru Grozom, ali tako da jekontroli{u komunisti7 – Formira se privremena vladaDemokratske FederativneJugoslavije, sa Titom kao predsed-nikom i s dominacijom partizananad ~lanovima vlade u egzilu(23:5)

6 – Oslobo|eno Sarajevo14 – Formirana vlada federa-tivne dràve Hrvatske, pod komu-nisti~kom dominacijom28 – SAD priznaje Titovu privre-menu jugoslovensku vladu

2 – Jugoslovenska partizanska voj-ska ulazi u Trst i stvara napetupodelu (kasnije na Zonu A & B)izme|u Italije i Jugoslavije 6 – Paveli} i wegova vlada beèiz Zagreba prema Austriji8 – Partizani osloba|aju Zagreb

10 – AVNOJ postaje privremenanarodna skup{tina Jugoslavije

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust

26

MAPA 1: Drugi svetski rat, 1939–1942.

27

I–1. Ficroj Meklin, êr~ilov izaslanik

kod partizana, o Titu 1943. godine

„Tito je sredweg rasta i pomno obrijan.Lice mu je bilo opaqeno od sunca, a kosa~eli~no-sive boje. Usta su mu veoma ~vrsta,a o~i ìvahne i plave. (...) Pitao sam se ka-kav }e utisak na mene ostaviti taj ~ovjekkad ga usporedim s komunistima koje samsusretao u Rusiji? (...) Jedno mi je odmahupalo u o~i: spremnost da svako pitawerazmotri sa svih strana i da odmah – ako jepotrebno – donese o tome odluku. înilo mise da je posve siguran u sebe. Taj je ~ovjekstarje{ina, a ne podre|eni. Za mene je tobilo ne{to posve novo – u jednom komunistuotkriti toliku sigurnost i samostalnost.“

Razgovor Ficroja Meklina sa Titom u

partizanskom Beogradu 19441

„Tom zgodom obavijestio sam Tita kakvu jesrxbu izazvao kod saveznika wegov potajniodlazak s Visa. (...) Rekao sam Titu da je g.Churchilla veoma uvrijedilo kako je on biooti{ao. Tako|er sam ga obavijestio o nera-zumnom pona{awu nekih wegovih podre|e-nih i o trvewima i bezbrojnim sitnijim po-te{ko}ama do kojih je do{lo u vrijemewegova izbivawa.Jasno se vidjelo da ga je to iskreno raà-lostilo. Kazao mi je kako mu je ào {to ~ujeda su se wegovi podre|eni nerazumno pona-{ali prema nama, ali je dodao da }e se sveto odmah ispraviti. (...)

1 Wihov prvi sastanak po{to je Tito tajno napustio ostrvo Vis (gde su ga ~uvale britanske snage) kako bi

se sreo sa Staqinom.

PRVO POGLAVQE

Politi~ki kontekst

Svrha prvog poglavqa je da posluì kao svojevrstan okvir, po{to ve}ina odabranih doku-

menata spada u politi~ku istoriju, {to u ostalim poglavqima nije slu~aj. Na po~etku su

dati opisi nekolicine eminentnih politi~kih vo|a iz onog vremena; oni pruàju vredne

informacije o predmetu opisâ, kao i o wihovim autorima. Zbog toga smatramo da je

ponu|eni materijal relevantan i da ima analiti~ku vrednost. Ove skice pra}ene su

karakteristi~nim ideolo{kim iskazima kojima su vladaju}e strukture poku{avale da

opravdaju svoje delovawe i/ili sâmo svoje postojawe, a tako|e i nekim ideolo{ki oboje-

nim iskazima pripadnika pokretâ otpora.

Potpoglavqe Vojske i vojnici je, iz razumqivih razloga, prili~no obimno. To je posle-

dica ~iwenice da se u nekim zemqama na srazmerno malom terenu susretalo nekoliko

vojski (okupacione sile, kolaboracionisti~ke vojske, pokreti otpora). Poku{ali smo da

bar u izvesnoj meri objasnimo wihove aktivnosti, wihovu ideolo{ku pozadinu, wihove

ciqeve i wihove (~esto veoma sloène) me|usobne odnose. Tu su, zatim, dokumenti koji se

bave odnosima izme|u razli~itih strana u ratu i susednih zemaqa.

Zavr{no potpoglavqe Verske organizacije donosi dokumente koji prikazuju aktivnosti

verskih organizacija za vreme rata: koliko su otvoreno i jasno verske organizacije

pokazivale svoj stav prema samom ratu, prema ukqu~enim stranama, prema pripadnicima

drugih nacija/religija, prema ratnom stradawu, ratnim zlo~inima itd.

Ia. Vo|e i ideologije

Odvratio sam da mi je to drago. ’Me|utim’,

dodao sam ’meni se ~ini da vi ne uvi|ate

kako je glavni uzrok svemu tome bio va{ ne-

stanak i ~iwenica da nam uop}e niste ka-

zali kamo idete.’ Ali Tito ili ovo nije mo-

gao ili nije htio shvatiti, ve} je nedu`no

govorio: ’Nedavno je g. Churchill oti{ao u

Quebec da se tamo sastane s predsjednikom

Rooseveltom, ali sam o tome saznao tek kad

se odanle vratio. Me|utim, ja se zbog toga

nisam razqutio.’“MacLean, str. 14–15, 240–241

Josip Broz Tito ro|en je 1892. u

Kumrovcu, u blizini Zagreba. Izu~io

je zanat i radio kao bravar i fabri~ki rad-

nik. Na po~etku Prvog svetskog rata mobi-

lisan je u austrougarsku vojsku i poslat na

isto~ni front. Rusi su ga zarobili, pa je ne-

koliko godina proveo u Rusiji, gde se upo-

znao s boq{evi~kim idejama. Zatim se

1920. godine vratio u otaxbinu, novoosnova-

nu dràvu Jugoslaviju. Prikqu~io se Komu-

nisti~koj partiji. Nekoliko puta je hap{en

i proveo je nekoliko godina u zatvoru.

Godine 1937. dolazi na ~elo Komunisti~ke

partije Jugoslavije. Godine 1941. postao je

glavni organizator pokreta otpora, a kas-

nije Vrhovni komandant partizanskih sna-

ga. Posle rata postao je predsednik Jugo-

slavije i vladao je u diktatorskom duhu do

svoje smrti 1980. godine.

[ta se Meklinu dopalo kod Tita?[ta mu se nije dopalo? Za{to je Tito

ostavio dobar utisak na Maklina pri-likom prvog susreta? (Kakva je bilawegova komunisti~ka reputacija?) [ta jepokvarilo wihove odnose? Da li seTito, po tvom mi{qewu, pona{ao neko-rektno prema svojim britanskim save-znicima? Titovi simpatizeri cene wego-vo ’drsko’ pona{awe prilikom posled-weg susreta s Maklinom, jer u wemu videpotvrdu postojano nezavisnog duha Ju-goslavije. [ta ti misli{ o tome? Da lisu Britanci èleli da uspostave odnosezasnovane na ravnopravnosti, ili su utom savezni{tvu hteli da dominiraju?

Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a parti-

zanskog narodnooslobodila~kog pokre-

ta, i general Draà Mihailovi}, koman-

dant Jugoslovenske vojske u otaxbini

(~etnici)

Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirka plakata

Prevod:

„100.000 zlatnih rajhsmaraka!

100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-

no onome ko uhvati komunisti~kog lidera

Tita ìvog ili mrtvog.“

„Nagrada 100.000 zlatnih rajhsmaraka!

100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-

no onome ko uhvati banditskog vo|u Draù

Mihailovi}a ìvog ili mrtvog.“

28

POLITI^KI KONTEKST

?

I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i o

wegovoj li~nosti 1961. godine

„Bila je prava muka fotografski portreti-

rati Paveli}a, jer je na svim slikama ispadao

onakav kakav je doista i bio: mrk i s poznatim

razbojni~kim izrazom. Te se fotografije na-

ravno nisu dopadale wegovoj supruzi ’faraon-

ki Mari’, tako da su se po wenom izri~itom

nalogu snimawa opetovala u nedogled. (...) Na-

pokon ona je prona{la rje{ewe kako da wen

mu` izgleda blaè pred fotografima: zahti-

jevala je da mu pri~aju viceve dok pozira.“Vojinovi}, str. 16

Ante Paveli} ro|en je u Bradini (Bosna

i Hercegovina) 1889. godine. Po profe-

siji je bio pravnik. U mladosti stupio je u

Stranku prava. Posle zavo|ewa diktature u

Jugoslaviji 1929. godine, Paveli} je emigrirao

i zajedno sa svojim usta{kim pokretom sna`no

se zalagao za zbacivawe diktatorskog reìma

i ukidawe dràve Jugoslavije. Paveli} je za-

dobio simpatije fa{isti~kih vo|a, ponajvi{e

Musolinija, koji je verovao da pomaù}i Pave-

li}a moè da pripoji Italiji obalne delove

Hrvatske. Posle sloma Jugoslavije, Musolini

i Hitler omogu}ili su Paveli}u da stvori ma-

rionetsku Nezavisnu Dràvu Hrvatsku (nada-

qe: NDH). Na samom kraju Drugog svetskog rata

Paveli} je pobegao u inostranstvo (Argentina,

[panija). Umro je 1959. godine.

Pa`qivo osmotrite fotografiju. Da lije fotograf rekao istinu? Da li je na

osnovu fotografijâ mogu}no i{ta saznati okarakteru fotografisane li~nosti? [tanam o Paveli}u kao li~nosti govori ~iwe-nica da nije umeo da se smeje? (On je o sebive~ito mislio kao o smrtno ozbiqnom vo-|i?) Fotograf je dao svedo~ewe dugo vreme-na posle Paveli}evog pada; da li bi to sve-do~ewe bilo druga~ije da ga je fotograf daou vreme dok je Paveli} bio na vlasti? [tafotograf ho}e da kaè o Paveli}u kad govo-ri o odnosima izme|u wega i wegove ène?Moè li tra~ da bude istorijski izvor?

Sl. 2. Ante Paveli}

www.pavelicpapers.com

Razmisli o pitawima koja se odnose

na svedo~ewe Paveli}evog fotogra-

fa (tekst I–2).

I–3. Opisi Mehmeta [ehua i Envera Hoxe

„Nekoliko dana kasnije, Maklin se vra-

tio i u posetu, prvu od mnogih, do{ao nam

je Glavni {tab LNÇ-a,2 ~ija su dva vode}a

29

DRUGI SVETSKI RAT

2 LNÇ – Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa) – organizacija kojom su za vreme Drugog

svetskog rata u Albaniji rukovodili komunisti. LNÇ je organizovao najve}i oruàni otpor u zemqi. Po{to je

za vreme i posle rata eliminisao sve druge politi~ke grupe, proglasio se jedinim zaslu`nim za osloba|awe

Albanije i zahvaquju}i tome je posle rata postao vode}a sila u zemqi.

?

?

~lana bili Mehmet [ehu3 i Enver Hoxa.4

Mehmet [ehu bio je nizak, mi{i}av, sme-

|okos, bolesno ùte boje lica, trideseto-

godi{wak koji se retko smejao, izuzev kad

bi video nesre}u drugih. Dobro je govorio

engleski, bio je veoma sposoban i imao je

neuporedivo vi{e vojnih znawa od ve}ine

drugih Albanaca.

Enver Hoxa bio je sasvim druga~iji – visok

~ovek s previ{e mesa i mlitavog stiska

ruke. Nije bio vojnik iako je imao vojnih

pretenzija, ali je bio dru{tveniji od

[ehua i sa nama je razgovarao na te~nom

francuskom. Mogu}no je da nas nije voleo,

ali je bar skrivao svoja ose}awa, dok ste

kod [ehua mogli da osetite neprijateqs-

tvo. Hoxa je imao 35 godina. [kolovao se u

sredwoj {koli u \irokastru, u lyceé u Kor-

~eu i na univerzitetu u Monpeqeu, u Fran-

cuskoj, koji je bio prinu|en da napusti jer

nije poloìo ispite. Oti{ao je u Brisel i

Pariz da studira prava. Nije diplomirao.

Vratio se u Albaniju i postao u~iteq

francuskog jezika u dràvnoj gimnaziji u

Tirani; kasnije je, i daqe kao u~iteq

francuskog, preba~en u Kor~e. Uvek smo ga

znali kao ’profesora Enver Hoxu’ – vero-

vatno je tu titulu uzeo s obzirom na svoj

nastavni~ki sta`. Napustio je predava~ki

posao 1940. godine i po~eo da vodi duvan-

sku radwu, koja je postala komunisti~ka

}elija i mesto gde su se sastajali anti-

dràvni elementi; posle osnivawa Komu-

nisti~ke partije Albanije 1941. postao je

generalni sekretar Centralnog komiteta

Partije i na tom poloàju je verovatno bio

i kad smo ga mi prvi put sreli.“Smiley,5 str. 56

Kakve razlike uo~ava{ izme|u dvo-

jice goreopisanih vo|a? Misli{ li

da su razlike u wihovim karakterima

bile va`ne za wihov uspeh? Kako autor

daje ~itaocu nagove{taj o svojim ose}a-

wima prema [ehuu i Hoxi?

30

POLITI^KI KONTEKST

3 Mehmet [ehu rodio se 10. januara 1913. u Koru{u, u ju`noj Albaniji. Tridesetih godina dvadesetog veka studirao je na

vojnoj {koli u Napuqu. Od 1937. do 1939. borio se u [panskom gra|anskom ratu, u internacionalnoj brigadi „Garibaldi“. Od

1939. do 1942. bio je u internirskom logoru u Francuskoj. Od 1942. [ehu je u~estvovao u partizanskom pokretu i u radu

albanske Komunisti~ke partije. Od 1944. do 1945. bio je ~lan Antifa{isti~kog ve}a nacionalog oslobo|ewa (privremena

vlada). Tokom rata, [ehu je izi{ao na glas kao surov funkcioner. Po wegovom nare|ewu, pogubqena je ve}ina plemenskih

vo|a u planinama severne Albanije. Kada je Albanija oslobo|ena nema~ke okupacije, [ehu je postao na~elnik general{taba.

Od 1948. do 1954. bio je potpredsednik Ve}a ministara i ministar unutra{wih poslova (i {ef tajne policije). Godine 1954.

nasledio je Envera Hoxu na mestu predsednika Ve}a ministara i ostao je na tom poloàju do 1981. [ehu je smatran desnom

rukom Envera Hoxe i bio je po{tovan kao „druga li~nost“ u Albaniji. Tvrdi se da se [ehu 1981. usprotivio izolacionizmu

Envera Hoxe i da je zbog toga optuèn da je jugoslovenski {pijun. Na dan 17. decembra 1981. na|en je mrtav u svojoj spava}oj

sobi, sa metkom u glavi. Prema zvani~nom saop{tewu (od 18. decembra), izvr{io je samoubistvo u stawu nervnog sloma, {to

je prema albanskom zakonu bio zlo~in. [ehu je progla{en „narodnim neprijateqem“ i sahrawen je na pustopoqini u blizi-

ni Tirane. Posle wegove smrti tvrdilo se da nije bio samo agent jugoslovenskih tajnih slu`bi, nego i CIA i KGB. U Hoxinoj

kwizi Titoites (1982) nekoliko poglavqa posve}eno je denuncirawu [ehua. Sa izuzetkom te kwige, [ehuovo ime i{~ezlo je

iz zvani~ne istorije Albanije. 4 Enver Hoxa ro|en je 16. oktobra 1908. u \irokastru. Godine 1930. dobio je stipendiju za studije u Monpeqeu; stipendi-

ja je okon~ana 1934. Posle toga oti{ao je u Pariz i tamo ostao do pozne 1935. U Brisel je oti{ao 1935. i radio u albanskoj

ambasadi u Belgiji. Otpu{ten je 1936. zbog svojih revolucionarnih ideja. Godine 1936. vratio se u Albaniju i nekoliko mese-

ci je predavao u sredwoj {koli u Tirani, a u aprilu 1937. u lycée u Kor~eu. Otpu{ten je 1939. sa obrazloèwem da je „pro-

tivnik reìma“. Osmog novembra 1941. osnovana je Komunisti~ka partija Albanije i Enver Hoxa je postao izabrani ~lan

Privremenog centralnog komiteta. Novembra 1944. izabran je za premijera, a 11. januara 1946. za predsednika Ministarskog

ve}a. Enver Hoxa diktatorski je vladao Albanijom od 1944. do 11. aprila 1985, kada je umro.5 Dejvid Smajli (David Smiley) bio je kapetan britanske vojske i kao dobrovoqac pridruìo se Egzekutivi za specijalne

operacije (Special Operations Executive) na Balkanu, a posebno u Albaniji. On daje ìv opis Drugog svetskog rata i svojih

zvani~nih kontakata sa komunistima, a zatim i rojalistima u organizovawu albanskog antifa{isti~kog otpora.

?

I–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju

(Iuliu Maniu), vo|i politi~ke opozicije u

Rumuniji

„Maniju je (...) bio jedan od najmawe bom-

basti~nih heroja koje je jedna zemqa ikad

dala – po{ten, mudar, pre~esto u pravu i

savr{eno li{en pomodne ratne visokopar-

nosti. Krhke gra|e, inteligentnih o~iju,

obu~en dosta formalno, vi{e je li~io na

provincijskog bele`nika nego {to je odgo-

varao popularnoj predstavi o vo|i pokreta

otpora. Godine 1938. morao je imati {ezde-

set osam godina, ali je izgledao mla|e (...)

Od po~etka je sebi i svojoj partiji posta-

vio visoke standarde pona{awa. Preduze-

te su mere da se preduprede antisemitske

demonstracije. Ohrabrivao je strana ula-

gawa i mada su neke wegove kolege nesum-

wivo napunile sopstvene xepove, ne moè

se ni zamisliti da je sâm Maniju uzimao

bilo kakvo mito. On i wegovi bliski sa-

radnici – qudi kao Jon Mihal~e (IonMichalche) i ekonomist Madgaru (Madgaru)

– spadaju me|u najistaknutije Rumune dva-

desetog veka.“Porter, str. 18, 20

I–5. Metaksasova poruka urednicima i

izdava~ima svih gr~kih novina (30.

oktobar 1940)

„Turska nije saveznik Nema~ke kao {to je

to bila 1916, nego je saveznik Britanije.

Bugarska, naravno, i sada kao i onda kal-

kuli{e, ali se, u svakom slu~aju, u ovom

trenutku i bar za sada, ne usu|uje da se po-

krene. Vreme, me|utim, ne radi za sile

Osovine. Ono radi za protivnike zemaqa

Osovine. Na kraju, za Nema~ku bi, u svakom

slu~aju, bilo mogu}no da pobedi samo ako

bi ostvarila svetsku dominaciju. Ali, u

Denkerku se kona~no pokazalo da svetska

dominacija Nema~ke nije mogu}na. [...]Ve} sada, posle nepravednog napada Ita-

lije, politika koju sledim je Venizeloso-

va politika ve~nog se}awa. Jer, to je poli-

tika izjedna~avawa gr~ke politike sa

sudbinom one sile za koju je, kad je o Gr~koj

re~, okean uvek bio morska povr{ina koja

spaja, a ne granica koja razdvaja. [...]Za Gr~ku je Engleska prirodni saveznik;

Engleska je vi{estruko dokazala da je bra-

niteq Gr~ke, a u pojedinim trenucima i

wen jedini braniteq. Pobeda ne}e i ne mo-

è biti ni~ija do wena. Bi}e to pobeda

anglosaksonskog sveta; i po{to do tog datu-

ma nije uspela da postigne kona~ni rezul-

tat, Nema~ka }e biti osu|ena da bude

smrvqena wegovim rukama. Zato se od ovog

trenutka ne sme verovati da za sile Osovi-

ne na horizontu nema oblaka, ~ak ni u sme-

ru Istoka, a Istok je uvek mesto tajne. Uvek

je bilo tako, ali je on danas vi{e nego ikad

ranije pun neo~ekivanih doga|aja i tajni.

Zato }emo na kraju mi trijumfovati. [...]Postoje trenuci kad narod, ako ho}e da

ostane veliki narod, sebi duguje da bude

kadar da se bori ~ak i bez ikakve nade u

pobedu. Samo zato {to je to ono {to treba

da u~ini.“

Metaxas, str. 525–526

Na dan 28. oktobra 1940. Italija je

Gr~koj postavila ultimatum. Joanis

Metaksas (Ioannis Metaxas), gr~ki premijer i

diktator od 4. avgusta 1936, odmah je odgo-

vorio „OXI“ (NE) i dan „OXI“ ostao je drugi

gr~ki nacionalni praznik iako je Metaksa-

sova diktatura i danas nepopularna. Na

dan 30. oktobra, dok su italijanske trupe i

daqe napredovale, a italijanski avioni

bombardovali, Metaksas se obratio ured-

nicima i izdava~ima svih gr~kih novina,

koje su bile pod cenzurom. Metaksas je umro

29. januara 1941, dok su gr~ke trupe bile du-

boko u Albaniji, i nije doìveo da vidi ne-

ma~ku invaziju 6. aprila.

Daj komentar posledweg paragrafa.

[ta je Metaksas èleo da postigne?

31

DRUGI SVETSKI RAT

?

Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe

novca za porodice vojnika koji se bore

na albanskom frontu protiv Italijana

1940–41.

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 166

Prevod: „Grci, na{i vojnici heroji,

idu}i stopama Leonide, poverili su

vama odbranu unutra{weg fronta. Jedno od

sredstava te odbrane je VELIKA RATNA

LUTRIJA. Polovina prihoda od ove nove

lutrije i}i }e na obezbe|ivawe sredstava

za zimu, zimske ode}e, javnih kuhiwa, medi-

cinske nege, itd. za decu i vreme{ne rodi-

teqe na{ih boraca. Druga polovina nudi ve-

like nagrade kupcima lutrijskog kupona, ko-

ji svakog meseca mogu da dobiju 10.000.000

drahmi.

Prva nagrada = 2.500.000 drahmi

Na raspolagawu su i poklon-bonovi od 200,

100 i 50 drahmi.

I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april

1941)

Saradwa sa saveznicima na Balkanu

1. Zadaci dràva jugoisto~ne Evrope u voj-

nom pohodu protiv Jugoslavije odre|eni su

slede}im politi~kim ciqevima:

Ma|arska, koja }e dobiti Banat, mora}e i

da okupira taj region, ali se obavezala da

}e pruìti dodatnu pomo} u uni{tavawu

neprijateqa.

Bugarska }e dobiti natrag Makedoniju i

zbog toga }e se najverovatnije, i bez poseb-

nog pritiska sa nema~ke strane, usred-

srediti na napad na taj region. Bugari }e,

dodatno, uz pomo} jedne nema~ke tenkov-

ske divizije, biti zaduèni da pruè po-

dr{ku protiv Turske. Za tu operaciju Bu-

garska }e tako|e morati da pozove u pomo}

tri divizije postavqene na gr~ku granicu.

Rumunija }e, u vlastitom interesu, kao i u

interesu Nema~ke, ograni~iti svoj zada-

tak na ~uvawe jugoslovenske i ruske grani-

ce. [ef nema~ke vojne misije mora da po-

stigne da se spremnost za pruàwe odbra-

ne od Rusije pro{iri i da rumunske snage

raspore|ene oko Temi{vara budu poslate

daqe na istok kako se ne bi ugrozila veza

izme|u ma|arske Druge armije i nema~kih

snaga.

Najzad, obostrani pokret ma|arskih i ne-

ma~kih jedinica mora da omogu}i da se bez

te{ko}a pre|e rumunsko-ma|arska granica.

2. Za vojnu kooperaciju i organizaciju Ko-

mande za predstoje}u operaciju na snazi

}e biti slede}a uputstva:

Objediweno rukovo|ewe vojnim pohodom,

tamo gde je re~ o operativnom postavqawu

ciqeva za italijanske i ma|arske snage,

osta}e u podru~ju moje odgovornosti. Ono

se mora odvijati u duhu koji uzima u obzir

ose}awa saveznika i omogu}ava glavarima

italijanske i ma|arske dràve da se pred

svojim narodima i wihovim vojnim snagama

pojave kao nezavisni vojni vo|i. [...]Hitlers Weisungen für die Kriegsführung, str. 108–109

32

POLITI^KI KONTEKST

I–7. Jon Antonesku6 o „jevrejskom pitawu“

17. septembar 1940. Propaganda, {tampa i radio moraju da radeu savr{enoj harmoniji, kako na unutra{-wem, tako i na spoqa{wem planu. Akcijamora biti jedinstvena i problemi se mora-ju izbe}i. Na spoqnom planuTreba obznaniti da je na{a jedina upori{-na ta~ka iz perspektive spoqne politike:Osovina. General Antonesku ne}e voditipolitiku svojih prethodnika; generalAntonesku je izabrao sopstveni put kojim}e i}i. Rumunska politika je stoprocentnouz Osovinu. Ostvari}emo lojalnu, potpunukorektnost u odnosu na sile Osovine...Jevrejsko pitawe predstavqa vitalniproblem. Poku{a}u – civilizovanim sred-stvima – da Jevreje postepeno uklonim izrumunskih ekonomskih struktura. Svi Jev-reji koji su u zemqu do{li potajno i ustoli-~ili se posle unije, u bilo kom obliku i podkojim god izgovorom, bi}e pozvani da likvi-diraju svoje poslove i napuste zemqu. Igno-risati jevrejsko pitawe ili ga prikrivatiprividnim re{ewima zna~ilo bi izdatisamu su{tinu na{eg rumunstva. Mada nasil-nost gesta ili re~i ne re{ava ovaj problem,ve} degradira onoga koji gest ~ini ili re~izgovara, general Antonesku preuzeo jeodgovornost da taj problem re{i metodi~noi postupno, kako ne bi izazvao neravnoteùu privrednom ìvotu Rumunije. Uklawawestranog elementa uslovqeno je postavqa-wem doma}ih snaga na wegovo mesto.

Evreii din România între anii 1940–1944, tom. II, dok. 44

Ovo su direktive za {tampu, radio i

telegrafske agencije. Specifikacije

su na~iwene s obzirom na „jevrejsko pitawe“.

Na taj na~in nastavqena je politi~ka cen-

zura u {tampi, koju je uveo prethodni reìm.

Ko je, iz Antoneskuove perspektive,

1940. bio glavni saveznik Rumunije?

[ta su, po Antoneskuovom mi{qewu,

bila sredstva za re{avawe „jevrejskog

pitawa“? Uporedi situaciju u Rumuniji

sa situacijom u drugim dràvama u isto

vreme. Da li misli{ da je „jevrejsko

pitawe“ zaista predstavqalo vitalni

problem za Rumuniju 1940. godine (u vre-

me kada je izgubila 1/3 svoje teritorije

i bila na putu da bude uvu~ena u rat)?

I–8. Proglas kraqa Mihaila7 gra|anima

wegove zemqe (23. avgust 1944)

Rumuni,

u najteìm trenucima na{e istorije odlu-

~io sam, zajedno sa svojim narodom, da pos-

toji samo jedan put da se zemqa spase pot-

pune katastrofe, a to je da napustimo sa-

vez sa silama Osovine i smesta prekinemo

rat protiv saveznika.

Rumuni,

nova vlada nacionalnog jedinstva dobila

je zadatak da ispuni odlu~nu voqu ove

zemqe da zakqu~i mir sa Ujediwenim na-

cijama. Rumunija je prihvatila primirje

koje su joj ponudili Sovjetski Savez,

Velika Britanija i Sjediwene Ameri~ke

Dràve. Od ovog trenutka, svaka borba

ili neprijateqstvo prema sovjetskoj vojs-

ci mora prestati, kao i rat protiv Velike

Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Drà-

va. Molim vas da prihvatate vojnike tih

vojski s poverewem. Ovi narodi garanto-

vali su na{oj zemqi nezavisnost i neme-

{awe u na{e unutra{we poslove. Oni su

shvatili nepravdu be~kog diktata, kojim

nam je oduzeta Transilvanija...

33

DRUGI SVETSKI RAT

6 Jon Antonesku (Ion Antonescu, 1882–1946), vojno lice i politi~ar. Zauzimao je va`ne poloàje u rumunskoj

vojsci. Premijer (4. septembar 1940–23. avgust 1944). [ef dràve (1940–1944). Saveznik Hitlerove Nema~ke.

Osu|en i streqan kao ratni zlo~inac (1946).7 Mihail I (1921 - ), kraq Rumunije (1927–1930; 1940–1947). Na dan 23. avgusta 1944, uz podr{ku politi~ke

opozicije, uhapsio je Jona Antoneskua i objavio da je rat protiv Ujediwenih nacija zavr{en. Godine 1947. kraq

je, pod pretwom, primoran da abdicira, a Rumunija je progla{ena narodnom republikom.

?

Rumuni,

diktatura je okon~ana, a sa wom se okon~a-

va i svekoliko ugwetavawe. Ova nova vla-

da ozna~ava po~etak nove ere, u kojoj }e

prava i slobode svih gra|ana ove zemqe

biti garantovani i po{tovani.Istoria României între 1918–1944 (culegere), str. 261

[ta su glavne ta~ke novog programa

rada rumunske vlade? Kako se gleda

na prethodnu vladu? Kraq Mihail je

najpre podràvao profa{isti~kog vo|u

Antoneskua – za{to je promenio mi{qe-

we? Da li je stvarno tako mislio ili je

samo bio oportunista? Uporedi to sa

nekim drugim primerima vo|â koji su

promenili svoju politi~ku orijentaciju.

I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ, u

tuma~ewu Sejfule Maqe{ove (SejfullaMalëshova)8

„Albanski narod, bore}i se protiv okupa-

tora i reakcionarnih klanova, odnedavno

se politi~ki obrazovao, stekao je svest o

svojim interesima i shvatio da nema dru-

gog ispravnog puta izuzev onoga koji vodi

narodnoj demokratiji. Priroda budu}eg

reìma u Albaniji i narodni demokratski

pokret direktno su povezani sa aktivno{-

}u i doprinosom na{eg naroda u dana{wem

ratu. Danas, u bitkama narodnooslobodi-

la~kog rata, odlu~uje se sudbina sutra{we

Albanije. îwenica da je ve}ina Albanaca

okupqena oko nacionalnog antifa{isti~-

kog oslobodila~kog fronta; ~iwenica da

smo organizovali slobodne izbore u naj-

razvijenijim regionima i odràli kongres

uz prisustvo predstavnika iz svih krajeva

Albanije; ~iwenica da danas imamo anti-

fa{isti~ko ve}e, koje reprezentuje poli-

ti~ku snagu naroda albanske dràve; ~i-

wenica da danas imamo vojsku sastavqenu

od brigada i divizija, armiju qudi sposob-

nih da se odupru nema~kim divizijama i

reakcionarnim bandama i da ih uni{te –

sve to daje garanciju za trijumf demokrat-

skog narodnog reìma u Albaniji. (...) Na{

narod, zajedno sa ~itavim progresivnim

svetom, ne}e dopustiti drugima, koji su ga

do danas tla~ili i eksploatisali, da ube-

re ètvu wegove krvi. Ono {to se do sada

dogodilo ne}e se ponoviti; narod ubijaju, a

drugi, koji rade protivno wegovom intere-

su, zaposedaju vode}e poloàje.“Bashkimi, jun 1944.

Sejfula Maqe{ova bio je jedan od

najistaknutijih vo|a albanskog anti-

fa{isti~kog otpora. Komunisti~ka ideolo-

gija LNÇ, izloèna u ovom izvoru, promovi-

{e wihov manifest za vo|ewe zemqe posle

rata. Manifest predstavqa situaciju tako

da sve druge grupe izgledaju kao kolabora-

cionisti~ke i izdajni~ke. îtaju}i ovaj

~lanak, moè se ste}i realisti~an utisak o

komunisti~koj propagandi za vreme rata.

Analiziraj jezik u ovom odlomku.

Koji elementi ovog ~lanka se mogu

smatrati propagandom?

I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunis-

ti~ke partije Jugoslavije za Makedoni-

ju, upu}en makedonskom narodu

Novembar 1941.

... Bugarske vlasti po~inile su masakre u

Kumanovu, bilo je 7–8 mrtvih, me|u wima su

i ène. (...) Na{i gradovi su opkoqeni i

34

POLITI^KI KONTEKST

8 Sejfula Maqe{ova (Sejfulla Malëshova) rodio se 1900. u mestu Maqe{ove (Malëshovë) u blizini mesta

Permeta (Përmet). U 24. godini po~eo je da pi{e poeziju i prve ~lanke. Kasnije je oti{ao u Moskvu kao ~lan

Kominterne. Veoma je aktivno u~estvovao u Drugom svetskom ratu. Posle rata imenovan je za predsednika

Udruèwa pisaca, a kasnije za ministra obrazovawa u Albaniji. Preveo je Geteova, Nekrasovqeva etc. dela.

Komunisti~ki reìm ga je zbog liberalnih politi~kih pogleda uhapsio i poslao na robiju u trajawu od 20 god-

ina. Sejfula Maqe{ova umro je u Fieriju, gde je bio poslat u egzil.

?

?

okupirani i narod je prisiqen da danima

boravi u ku}i; u Prilepu (i u nekim drugim

mestima) stotine qudi su uhap{ene, pqu-

vane, batinane na ulici. Na ulicama ~esto

moète da vidite kako bugarska fa{isti-

~ka policija vodi u zatvor po{tene Ma-

kedonce – najboqe sinove makedonskog

naroda. Ko ~ini sve to? Jesu li to Bugari?

Ne. Bugarski narod nema nikakve veze sa

time; to ~ine izdajnici bugarskog naroda,

koji se prodaju za {aku prqavog fa{isti~-

kog srebra. Ti izdajnici ~ine sve {to je u

wihovoj mo}i da budu poslu{ni monstrumu

Hitleru i da navedu nas Makedonce da za-

mrzimo Bugare, Ruse, Srbe i druge sloven-

ske narode, i da udarimo na wih. Krvolok

Hitler ho}e da uni{ti slovenske narode i

da ih pretvori u feudalno robqe – robqe

koje }e orati i kopati zemqu za nema~ke

grofove i barone. Bezuman, Hitler urla da

4–5 miliona Slovena treba da nestane

kako bi tamo gde su oni bili zaorao nema~-

ki plug, i to je razlog {to je krenuo protiv

sovjetske Rusije, zemqe socijalizma, za{-

titnika svih obespravqenih qudi, poseb-

no malog slovenskog naroda.

Danas je herojska borba sovjetskog naroda

borba svih slovenskih naroda protiv za-

jedni~kog zla. Wihova pobeda je i na{a po-

beda, pobeda koja }e okon~ati ropstvo,

glad i strah koji je doneo fa{izam.Izvori za Osloboditelnata vojna i

Revolucija vo Makedonija, 1941–1945, str. 28–29

[ta su bili ciqevi ovog letka? Ka-

kav je stav Oblasnog komiteta Komu-

nisti~ke partije Makedonije prema bu-

garskom narodu? Objasni ulogu SSSR-a u

borbi makedonskog naroda. Uporedi jezik

ovog dokumenta sa jezikom prethodnih.

35

DRUGI SVETSKI RAT

9 Balist: ~lan Balli Kombetar.10 LNÇ – Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa), pod rukovodstvom komunista.

Op{ta pitawa za potpoglavqe Ia.

Da li izvori realisti~no prikazuju politi~ke vo|e? Kakve sli~nosti moè{ da

uo~i{ u opisima razli~itih vo|a? Kakve razlike moè{ da uo~i{ u opisima razli~i-

tih vo|a?

Prona|i opise vo|a u svojoj zemqi iz istog perioda. Moè{ li da utvrdi{ sli~nosti

me|u wima? Prona|i neke druga~ije opise istih vo|a. [ta misli{, zbog ~ega je ista

li~nost opisana na razli~ite na~ine?

[ta moè{ da zakqu~i{ o propagandnim slikama – {ta one pokazuju? [ta je trebalo

da one kaù qudima? Poku{aj da to utvrdi{ za svaki izvor: koju je ideologiju on

podràvao? Za{to je propaganda bila tako va`na za vreme rata? Moè{ li da odredi{

glavne ideolo{ke i politi~ke konflikte u svakoj zemqi? Moè{ li da uo~i{ zajed-

ni~ke trendove u svim zemqama?

?

Ib. Vojske i vojnici

I–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima

albanskog pokreta otpora

„Balisti9 izbegavaju da se bore i protiv

Italijana, i protiv Nemaca. Wihova osno-

vna politika u ranim danima bila je ’neka

saveznici biju na{e bitke.’ Sada, kada je

LNÇ10 osnaìo svoje pozicije do te mere da

izgleda sasvim mogu}no da na kraju rata

bude dominantan u zemqi, balisti postaju

?

nervozni i pozivaju Nemce da biju wihove

bitke, poku{avaju}i da zbri{u LNÇ a da

pri tom sami uop{te ne u|u u borbu. [ta

god da se dogodi, izgleda da su balisti~ka

gospoda, kako ih zove LNÇ, re{ena da se ne

upuste u istinsku borbu. Oni }e verovatno

tu i tamo da obave poneku rafiniranu lik-

vidaciju i izvedu poneko elegantno ubist-

vo, i bi}e qudi koji }e to nazvati gra|an-

skim ratom, ali oni ne}e ustati i boriti

se. Bar svi znaci ukazuju u tom smeru.“Costa, str. 166

Ovaj izvod predstavqa deo zvani~nog

izve{taja od 23. decembra 1943. koji

je ameri~ki predstavnik Kancelarije za

strate{ke poslove (Office of Strategic Servi-ces) i Specijalnu egzekutivu (Special Execu-tive) poslao u komandnu centralu izve{ta-

vaju}i o aktivnostima albanskog pokreta

otpora. Izvod omogu}uje da se stekne utisak

o ratnoj strategiji svake grupe i daje kom-

parativnu perspektivu.

I–12. Predstavnici saveznika na Balka-

nu o strategiji gerile u Albaniji

„Balli Kombetar zapravo kaè: ’Hajde da se

organizujemo odmah, a da se borimo kasnije.’

Ili, kako navodi jo{ jedan izve{taj:

’Krenu}emo u akciju kad se Britanci iskrca-

ju u Dra~u.’

LNÇ zapravo kaè: ’Organizujmo se odmah i

borimo se odmah. Nastavimo borbu sve dok se

savezni~ki vojnik ne pojavi na tlu Albanije’.“Costa, str. 167

Ovo je izvod iz izve{tajâ o geril-

skom ratu i ratnim strategijama BalliKombetar11 i LNÇ tokom 1943; pisali su ih

predstavnici saveznika na Balkanu.

Slaè{ li se sa taktikom koja je opi-

sana u gorwim izvorima? Da li ’male

nacije’ zaista treba da ostanu po strani

dok se velike sile bore? Objasni svoj stav.

I–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji

o situaciji u Makedoniji

„[...] Odnosi izme|u Bugara i Nemaca su

dobri. Pre nekog vremena u jednom no}nom

klubu u Skopqu do{lo je do incidenta

politi~ke prirode i tom prilikom inter-

venisao je jedan nema~ki oficir. U tom

klubu je orkestar svirao makedonsku him-

nu, a jedan bugarski niì oficir je zapqe-

skao. Na to mu je pri{ao oficir s vi{im

~inom i upitao ga za{to je pqeskao. A on je

odgovorio: ’Sve {to je makedonsko isto-

vremeno je i bugarsko’. Kad je to ~uo, bugar-

ski oficir ga je o{amario. Taj doga|aj

primetili su neki nema~ki oficiri koji

su sedeli u istom klubu, pa su upitali bu-

garskog oficira za{to je o{amario svog

kolegu, ali ovaj nije odgovorio, nego je na-

pustio klub. Nema~ki oficiri su po{li za

wim i napoqu ga istukli. Taj incident

izazvao je nezadovoqstvo kod svakoga ko

je bio tamo i ko voli Makedoniju [...]“

Dokumenti za borbata ot makedonskiot narod

za samostojnost i nacionalna dràva, str. 308–9

Ovaj tekst deo je {ireg izve{taja o

situaciji u okupiranoj Makedoniji,

koji je hrvatski vojni izaslanik u Sofiji

podneo Ministarstvu odbrane Hrvatske. Ta

unekoliko bizarna pri~a pokazuje neke

aspekte odnosa izme|u bugarskog i nema~kog

vojnog osobqa u Vardarskoj Makedoniji,

koja je u to vreme zvani~no bila bugarska

teritorija.

Opi{i odnose izme|u nema~kog i bu-

garskog vojnog osobqa u Vardarskoj

Makedoniji.

36

POLITI^KI KONTEKST

11 Balli Kombetar (Nacionalni front) bio je politi~ka i vojna organizacija u Albaniji tokom Drugog svetskog

rata, ~iji je ciq bio da posle oslobo|ewa uspostavi republiku. Pripadnici ove organizaije borili su se pro-

tiv okupatora, ali su povremeno sara|ivali s Nemcima ne bi li uni{tili komuniste. Komunisti~ka propagan-

da je to iskoristila da diskredituje organizaciju Bali Kombetar me|u Albancima.

??

Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bu-

garskom vojskom posle fa{isti~ke oku-

pacije jugoslovenske Makedonije (april

1941)

I–14. i I–15.

Proglas Nacionalnog oslobodila~kog

fronta (EAM) – Komitet Sterea Ellada

PROGLAS

Narodu Rumelije

Bra}o,

Maska je pala i pokazalo se pravo lice

organizacije EDES. Jedinice te organiza-

cije kukavi~ki su s le|a napale na{e sna-

ge u Epiru i bez povoda zarobile vi{e

~lanova Nacionalnog oslobodila~kog

fronta. Wihov ciq je jasan: da u saradwi

sa svojim nema~kim partnerima [...] ras-

ture Nacionalni oslobodila~ki front,

pionirsku organizaciju gr~kog naroda, koja

se bori za oslobo|ewe Gr~ke.

Bra}o,

Znali smo {ta je organizacija EDES, znali

smo da sara|uju sa izdajni~kim nitkovima

[...] . Znali smo {ta je wihov ciq: da masa-

kriraju Gr~ku, da slome nacionalni oslo-

bodila~ki pokret, da podjarme gr~ki narod

i uvedu diktatorski reìm. Sve smo to

znali. No, u~inili smo sve {to je u na{oj

mo}i da u {to ve}oj meri sa~uvamo je-

dinstvo, jer je to bilo u interesu gr~kog na-

roda – jer je to traìla borba za slobodu.

Ali, sada, kad organizacija EDES otvore-

no sara|uje s Nemcima [...]; sada kad oni

preduzimaju zajedni~ke operacije protiv

gr~kog naroda sa ciqem da ga pokoqu i da

ga razjedine u wegovoj borbi za slobodu,

objavqujemo u ime gr~kog naroda da }emo

ih SLOMITI i onemogu}iti im da nanesu

{tetu divovskom poduhvatu koji je gr~ki

narod preduzeo da bi izvojevao slobodu,

poduhvatu koji je hranio i koji jo{ uvek

hrani svojom krvqu.

Bra}o,

imajte bezrezervnu veru u EAM–ELAS!

Stupajte u wegove redove!

Samo je EAM iznikao iz naroda i bori se

za narod.

Pozivamo sve qude koje je nepatriotska

organizacija EDES zavela s pravog puta da

otvore o~i i da nam se prikqu~e u na{oj

svetoj borbi za SLOBODU. @iveo EAM.

@iveo ELAS.

Smrt okupatorima, izdajicama i ubicama

sopstvene nacije.

KOMITET EAM za STEREA HELLAS

Fleischer, Stemma kai svastika, 2, str. 229

Proglas Nacionalne demokratske gr~ke

unije (EDES) 1943.

NACIONALNA DEMOKRATSKA GR^KA

UNIJA [EDES]

PROGLAS

Komunisti~ka partija, koja je ̀ rtvovala ovu

zemqu, koja je prepredeno i podmuklo uzur-

pirala wene svete tradicije, koja je bez

potrebe samo uve}avala broj `rtava, koja je

na sve strane organizovala ubistva i tero-

risti~ke napade, koja je opqa~kala dobre

gra|ane, koja je eksploatisala sve i svako-

ga, sada je pre{la sve granice uvredqivog i

bestidnog pona{awa i usu|uje se da optuì

EDES govore}i da se on sastoji od ger-

manofila, agenata Gestapoa i ubica!!! [...]EDES stoji suvi{e visoko da bi ta bedna

kleveta mogla da stigne do wega i da ga

dotakne. U EDES-ovim redovima je sva voj-

37

DRUGI SVETSKI RAT

ni~ka slava moderne Gr~ke, sve moralne

politi~ke li~nosti i svaki progresivan

element u ovoj zemqi.

Zastava EDES-a je narodna socijalisti~ka

demokratija i tu zastavu on drì visoko i

~vrsto i drà}e je tako dok narodna soci-

jalisti~ka demokratija ne bude ustanov-

qena i ne postane izvor sre}e za sve Grke.

EDES je istinski bakqono{a istinskog

patriotskog duha. Wegovi po~eci i wegova

duga tradicija, kao i li~na istorija wego-

vih ~lanova ~ine ga zakletim neprijate-

qem svih neprijateqa Gr~ke i krvoèd-

nih vukova iz Sofije. [...]

Gr~ki demokrati i patrioti!

Ostanite {to daqe od izdajnika i klevet-

nika. [to daqe od onih koji denunciraju

okrvavqeni severni Epir i nastavqaju da

flertuju s bugarskim medvedima. [to da-

qe od neprijateqâ va{eg mira i sre}e.

Jednom re~ju, {to daqe od Komunisti~ke

partije. Pridruìte se EDES-u, Nojevoj

barki ~istote i nadmo}i. Pridruìte se

EDES-u, sna`nom talasu plime istinske

narodne snage.

EDES

Fleischer, Stemma kai svastika, 2, str. 230

38

POLITI^KI KONTEKST

Po~etkom juna 1941. ~itava Gr~ka bila je

pod trojnom nema~kom, italijanskom i

bugarskom okupacijom. Nemci su nametnuli

surov okupacioni reìm, pqa~kaju}i poqo-

privredu zemqe, wenu industriju, i zahteva-

ju}i od Gr~ke da pla}a tro{kove okupacije. U

zimu 1941–42. nastupila je razorna glad koja je

uzela desetine hiqada `rtava. Komunisti~ka

partija je u septembru 1941. preduzela organi-

zovawe Nacionalnog oslobodila~kog fronta

(EAM). On je imao dva proklamovana ciqa:

organizovawe otpora i slobodan izbor oblika

vladavine po eventualnom oslobo|ewu Gr~ke.

U ustanovqavawu EAM-a u~estvovale su i

druge male zemqoradni~ke i socijalisti~ke

grupe. Vojni ogranak (ELAS) formiran je ubrzo

potom. Nesposobnost tradicionalnog ’politi~-

kog sveta’ da ponudi vo|stvo produìla se pod

okupacijom. Politi~ka praznina, stvorena za

vreme Metaksasove diktature, sada se pove}a-

la zbog ~iwenice da je veliki deo liberalnog

vo|stva oti{ao u izgnanstvo. Komunisti, mar-

ginalna snaga u me|uratnom periodu, poùrili

su da ispune ovaj vakuum. Nudili su viziju boqe

i pravednije budu}nosti. Osim toga, po{to su

preìveli ranija progawawa, posebno pod Me-

taksasovom diktaturom, stekli su iskustvo i

sposobnost da operi{u u ilegali. Iako su par-

tijski vo|i dràli pod ~vrstom rukom vo|stvo

kako EAM-a tako i ELAS-a, najve}i deo vojnika

nije pripadao komunistima. Pojavio se i niz

nekomunisti~kih grupa otpora, me|u kojima je

najzna~ajnija bila Nacionalna demokratska

gr~ka unija (EDES), koju su stvorili gr~ki libe-

ralni oficiri. Godine 1943. velika planinska

podru~ja bila su pod kontrolom snaga otpora.

Uporedi dva prethodna izvora. Koje

su ideologije zastupqene u ovim

proglasima? Kakvim se argumentima oni

koriste? Misli{ li da je opredeqi-

vawe za odre|enu stranu bilo samo pi-

tawe ideologije? Da li je za ve}insko

stanovni{tvo (s obzirom na prose~an

nivo obrazovawa qudi u to vreme) bilo

lako da se opredeli za jednu stranu?

Sl. 5. Fotografija partizana (mu{kara-

ca i èna) sa levog krila otpora u Gr~koj

Atina, Muzej rata; Britanska zbirka (Istoria, tom 16, str. 16)

Snage ELAS-a u mar{u. EAM/ELASoja~an je velikim brojem Grka koji su

èleli da pruè otpor okupatorima. Tokom

~itave okupacije zemqe od strane silâ

Osovine on je bio najva`niji protivnik oku-

pacionih snaga u Gr~koj.

?

I–16. Osnovi programa Osvobodilne

fronte (OF, Oslobodila~ki front

slovena~kog naroda)

1. novembar, 1941.

1. Mora se voditi nemilosrdna oruàna

borba protiv neprijateqa.

2. Ta aktivnost predstavqa osnov oslo-

ba|awa i ujediwewa svih Slovenaca.

3. Smatraju}i zajednicu jugoslovenskih na-

roda prirodnom i istorijskom, Osvobodil-

na fronta (OF) ne priznaje slom Jugoslavi-

je. Ona }e uloìti sve svoje napore u borbi

za razumevawe i jedinstvo svih jugosloven-

skih naroda. U isto vreme, ona teì ujedi-

wewu svih slovenskih naroda pod vo|s-

tvom velikog ruskog naroda, na temequ pra-

va na samoopredeqewe svakog naroda. (...)

5. Sve grupe koje u~estvuju u Osvobodilnoj

fronti saglasile su se da budu lojalne

jedna drugoj. (...)

7. Posle oslobo|ewa, Osvobodilna fronta

}e uvesti narodnu demokratiju. Sva pitawa

koja izlaze iz okvira nacionalnog oslobo|e-

wa bi}e re{ena na demokratski na~in. (...)Repe, Sodobna zgodovina, str. 187

39

DRUGI SVETSKI RAT

Ubrzo po{to su Nema~ka, Italija i

Ma|arska okupirale Sloveniju u apri-

lu 1941, Komunisti~ka partija Slovenije

(KPS) organizovala je antiimperijalisti~ki

front, ~iji je ciq bio oslobo|ewe Slovenije

uz pomo} Sovjetskog Saveza. Takva organi-

zacija nije se pro{irila na ostale delove

Jugoslavije. Pored KPS, ostale osniva~ke

grupe „Sokol“ i razne levo i liberalno ori-

jentisane grupe humanisti~ke inteligencije.

Posle nema~kog napada na Sovjetski Savez

(22. jun 1941) organizacija je preimenovana u

Osvobodilna fronta slovenskega naroda

(OF). U leto 1941. OF je pozvao na oruàni

otpor protiv okupatora. Partizanima se

prikqu~io veliki broj qudi razli~itih uve-

rewa. U jesen 1941. OF je sastavio izjavu o

idealima, nazvanu „Osnovni ciqevi OF“.

Iako je OF ukqu~ivao politi~ke grupe razli-

~itih ideologija, kontrolu je imala KPS.

Osim oslobo|ewa, ciq KPS bila je revoluci-

ja, a to je odbilo mnoge qude i izazvalo gra-

|anski rat na delovima slovena~ke terito-

rije. Ali, ukupno uzev, ve}ina Slovenaca

podràvala je OF, koji je pri{ao Anti-

fa{isti~kom ve}u narodnog oslobo|ewa

Jugoslavije (AVNOJ), i u~estvovao u formuli-

sawu principa na kojima }e po~ivati nova

federalna Jugoslavija. Oktobra 1944. na kon-

gresu OF, kojem su prisustvovali delegati iz

~itave Slovenije, izabran je Komitet nacio-

nalnog oslobo|ewa. Godinu dana kasnije, on je

preimenovan u Skup{tinu i obrazovao je deo

privremene vlade. OF, kao deo narodnog

fronta Jugoslavije, osvojio je vlast na prvim

posleratnim izborima 1945. godine.

Razmisli o ta~ki 7. Da li je ona ost-

varena?

I–17, I–18. i I–19.

Iz dnevnika jugoslovenskog partizan-

skog komandanta

„Pre nekoliko no}i do{lo je do borbe sa

oko 500 ~etnika iz odreda Draè Mihai-

lovi}a. Razbijeni su i oko 140 zarobqeno.

Na{i su likvidirali ~etnike u Poèzi. U

toj borbi su na{i partizani imali stra-

hovite `rtve. Poginuo je komandant bata-

qona drug Kapelan, dva komandira ~eta i

mnogo partizana. (...)

Dogodilo se to da umesto borbe protiv

fa{isti~kih razbojnika vodimo borbu sa

bra}om; umesto da prolivamo neprijateq-

sku krv, mi se me|usobno krvimo. Umesto

da qudi Draè Mihailovi}a presre}u ne-

prijateqske kamione i otimaju, oni pre-

sre}u na{e kamione i otimaju ono {to je

srpski narod odvajao od svojih usta i da-

vao za narodnu borbu; umesto da presre}u

Nemce i Nemce ubijaju, oni presre}u na{e

qude i ubijaju iz zasede.“

Dudi}, str. 240

?

Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi-

}a i predstavnika nema~ke komande u

Srbiji u selu Divci

11. novembar, 1941.

„Draà Mihailovi} – Kao vojnik ne sti-

dim se {to sam nacionalista. U tom svoj-

stvu èlim jedino da sluìm narodu. Pri

tom nisam se stavio na stranu onih koji

èle da isteraju Nemce. Ali, ne}u da doz-

volim, uzimaju}i u obzir slabe nema~ke

snage koje su u zemqi, da Srbija postane

komunisti~ka. Vodila se borba sa pojedi-

nim oficirima i podoficirima, ali to je

ipak bio samo mawi broj. Na{a du`nost je

kao vojnika da se ne predamo dogod moè-

mo izdràti. Stoga nam se ne moè pre-

baciti za{to se ne predajemo.

... Borba protiv okupatora bila je nu`no

zlo kako narodne mase ne bi pre{le na

stranu komunista. Meni je kao vojniku

situacija vi{e nego jasna. Nikad se ne bih

upu{tao u prepade da nije do{lo do komu-

nisti~kih prepada i da Nemci nisu pre-

davali gradove i sela.“Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, str. 529

Iz instrukcija Draè Mihailovi}a

majoru \or|u La{i}u i kapetanu Pavlu

\uri{i}u

20. decembar, 1941.

„... Ciqevi na{ih odreda jesu:

1) Borba za slobodu celokupnog na{eg na-

roda pod skiptrom wegovog Veli~anstva

Kraqa Petra II.2) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u woj

veliku Srbiju, etni~ki ~istu u granicama

Srbije–Crne Gore–Bosne i Hercegovine

–Srema–Banata i Ba~ke.

3) Borba za ukqu~ewe u na{ dràvni ì-

vot i svih jo{ neoslobo|enih, slovena~kih

teritorija pod Italijanima i Nemcima

(Trst–Gorica–Istra i Koru{ka) kao i

Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.

4) î{}ewe dràvne teritorije od svih

narodnih mawina i nenacionalnih eleme-

nata...

Sa Komunistima – partizanima ne moè

biti nikakove saradwe jer se oni bore

protiv dinastije i za ostvarewe socijalne

revolucije...

Postupak: sa Arnautima, Muslimanima i

Usta{ama prema wihovim zaslugama za

wihova gnusna nedela prema na{em ìvqu

tj. iste treba prepustiti „Narodnom sudu“

– prema Hrvatima koji su pod okupacijom

Italijana postupiti prema wihovom

dràwu u danom trenutku.“Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda

Jugoslavije, XIV, kwiga 1, dok. br. 34

Ova dva dokumenta su poku{aj da se

osvetli uloga i stav ~etnika i wihov

odnos prema partizanima i Nemcima. êt-

nike je predvodio pukovnik poraène Jugo-

slovenske vojske, Dragoqub Mihailovi}. U

leto 1941. ~etnici i partizani su sara|iva-

li i zajedno su uspeli da oslobode neke gra-

dove u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Od sa-

mog po~etka ustanka, partizani i Mihailo-

vi}evi ~etnici borili su se za kontrolu

nad gradovima koje su oslobodili. Po~et-

kom novembra 1941. sukob izme|u dva pokre-

ta prerastao je u otvoreni gra|anski rat.

Obe vojske tvrdile su da su jedini istinski

borci protiv okupacionih snaga i da wi-

hovi protivnici sara|uju s okupatorom. Do

konferencije u Teheranu saveznici su gle-

dali na ~etnike kao na svoje saveznike i

tek posle toga po~eli su da daju izvesnu

pomo} partizanima.

Kako je Mihailovi} objasnio nema~-

kom komandantu napade ~etnika na

Nemce u prvim mesecima okupacije? Po

tvom mi{qewu, da li je on zaista sma-

trao partizane ve}om opasno{}u od

Nemaca?

Obratite pa`wu na stavove i predra-

sude prema drugim narodima u izvoru

I–19. Koji delovi uputstva su zapravo

poziv da se ~ine ratni zlo~ini?

40

POLITI^KI KONTEKST

?

Sl. 6. Srpski plakat

Nikoli}, str. 37

I Srbija je u antikomunisti~kom

frontu.

I–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnika

Svedo~ewe Sava Pre|e

„Usta{ke vlasti su, pod pritiskom Nije-

maca, po~ele da revidiraju politiku

prema srpskom stanovni{tvu u Bosni i

Hercegovini. Wema~kom okupatoru je bilo

va`no da ima mir da bi mogao eksploati-

sati prirodna bogatstva i koristiti ih za

front. (...) Paveli}eva vlada donijela je

niz mjera. Uvela je u Hrvatski dràvni sa-

bor od predstavnika Srba, u koji su u{li

istaknutiji Srbi (...) osnovala Hrvatsku

pravoslavnu crkvu i pozvala u domobran-

stvo pojedina godi{ta srpskih mladi}a,

itd. (...) Usta{ko rukovodstvo prihvatilo

je politiku sporazumijevawa sa ~etnici-

ma. Prve pregovore i sporazume vlasti

NDH napravile su sa ~etni~kim komanda-

ma na Ozrenu i Trebavi. Tim sporazumima

~etnici su priznali NDH i izrazili oda-

nost Poglavniku. Prekinuta su sva nepri-

jateqstva prema vojnim i gra|anskim

vlastima NDH, koje }e biti uspostavqene

na cijeloj teritoriji gdje se nalaze ~et-

ni~ki odredi. S ciqem vo|ewa zajedni~ke

borbe protiv partizana, ~etnici zadrà-

vaju svoje vojne formacije, naoruàwe i

komande, a u akcijama protiv partizana

snabdijevaju ih vojne jedinice NDH. Rawe-

ni ~etnici }e se lije~iti u bolnicama oru-

ànih snaga NDH.“

Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.),

tom 3, str. 101–102

Iako su snage Nezavisne Dràve

Hrvatske bile u ratu sa predstavni-

cima srpskih ultranacionalista (~etnici),

{to je za posledicu imalo veliki broj

`rtava me|u nevinim civilima, tokom vre-

mena (1942), a pod nema~kim pritiskom,

hrvatski i srpski nacionalisti povezali

su se kako bi vodili zajedni~ku borbu pro-

tiv komunista.

[ta je navelo neprijateqe (~etnike

i usta{e) na saradwu? Po tvom mi{-

qewu, da li je do we do{lo samo zbog

nema~kog pritiska?

I–21. Po~etak ustanka u Bosni

Svedo~ewe @arka Zgowanina12

„Dok smo bili u zanosu oko stvarawa prve

partizanske grupe i zadovoqni {to posao

41

DRUGI SVETSKI RAT

12 @arko Zgowanin, bosanski Srbin, ro|en je 1916. godine u blizini Prijedora (severozapadna Bosna). Bio

je jedan od organizatora ustanka 1941. godine na Kozari i u Bosanskoj krajini. Posle Drugog svetskog rata bio

je jedan od ~elnika dràvne policije u Bosni i Hercegovini. Umro je u Zagrebu 1970.

?

ide dobro, situacija se na ~itavoj Kozari13

naglo izmijenila i izme|u 28. i 30. jula14

pojavili su se samoupu}eni kuriri i pro-

nosili vijesti da je ustanak po~eo i da se

sve mora di}i na noge. Ustanici s dubi~-

kog sreza,15 vjerojatno samoinicijativno,

napali su àndarmerijsku stanicu na

Kneìci i likvidirali je. To je otprilike

centar Kozare, te se pronio glas po Koza-

ri da je ustanak po~eo. (...) Dogovorili smo

se da preporu~imo narodu da se vrati

ku}ama dok mi ne pitamo rukovodstvo16

{ta treba raditi. Neki su pristali, neki

nisu. Odmah sam se uputio ka Le{qanima

znaju}i da je [o{a17 tamo. (...) [o{i sam

rekao kakvo je stawe i pitao da li ima no-

ve direktive. [o{a mi je odgovorio da ni

on ne zna {ta se de{ava. Narod se masovno

diè i puca na sve strane.“Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu

(ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 349

Posle Drugog svetskog rata komu-

nisti~ke vlasti su tvrdile da je

pobuna po~ela kao ustanak koji je podstakla

jedino Komunisti~ka partija. Me|utim, ovaj

izvor pokazuje da je ustanak podstaknut i

nagonom za preìvqavawe.

Za{to su partizanski vo|i sa Ko-

zare savetovali narodu da se vrati

svojim ku}ama i ostane onde dok se sa

rukovodstvom ne obave konsultacije

{ta da se radi? Za{to je bilo va`no da

oni (komunisti) organizuju pobunu? Kako

i za{to se ponekad tuma~ewe istorij-

skih doga|aja razlikuje od doga|aja

samih?

I–22. Formirawe SS–„Hanxar“ divizije18

kao vrhunac muslimanske kolaboracije

u Bosni19

Svedo~ewe Xemala Bijedi}a20

„To je period kada neprijateq vodi propa-

gandno-mobilizatorsku akciju u Sarajevu s

ciqem formirawa XIII SS, nazvane „Han-

xar“ divizija. Zato je u Sarajevo do{ao

wema~ki, i ko zna ~iji jo{ agent, palestin-

ski veliki muftija El Huseini, koji je

uspostavio kontakt sa reakcionarnom gru-

pom Muslimana. Imali smo obavje{tewa o

~emu se je raspravqalo na tim sastanci-

ma, jer im je prisustvovao i ~ovjek koji je

drào vezu s nama. El Huseini je insisti-

rao na tome da Muslimani daju svoj dopri-

nos pobjedi Wema~ke i nastojao da se

formira posebna SS jedinica, ve} pomenu-

ta „Hanxar“ divizija, a zatim jo{ jedna.

Najreakcionarniji dio Muslimana, koji se

opredjelio za NDH, odnosno Wema~ku, ra-

~unao je da ta jedinica moè posluìti

42

POLITI^KI KONTEKST

13 Planina u severozapadnoj Bosni.14 1941.15 Grad u severozapadnoj Bosni.16 Komunisti~ko vo|stvo.17 Slavni partizanski heroj sa Kozare.18 Hanxar je naziv za dugu sabqu koja je kori{}ena u osmanlijskom periodu.19 Za vreme Drugog svetskog rata Bosna je bila deo Nezavisne Dràve Hrvatske.20 Xemal Bijedi} ro|en je 1917. u Mostaru. Bio je ~lan jugoslovenske Komunisti~ke partije od 1939. i u~es-

nik komunisti~kog partizanskog pokreta od 1941. Za vreme i posle Drugog svetskog rata bio je jedna od kqu~-

nih figura u politi~koj hijerarhiji. Iako je bio bosanski musliman, otvoreno je pisao o primerima musli-

manske kolaboracije sa nacistima (recimo, o muslimanskoj SS „Hanxar“ diviziji). Poginuo je 1977. u avionu

koji se sru{io u blizini Kre{eva (Bosna i Hercegovina). U vreme svoje smrti bio je jedan od vode}ih jugosl-

ovenskih politi~ara.

?

kao snaga kojom }e Muslimani mo}i da

kalkuli{u u ovom ili onom momentu. Zlo-

upotrebqavaju}i izuzetno teàk poloàj

muhaxira, neprijateq je uspio da u ovu SSdiviziju uvu~e i dobar deo wih. Formira-

ju}i „Hanxar“ diviziju po brojnosti i

ustrojstvu wema~kih jedinica, nacisti su

je poslali na prethodnu obuku u Francusku

i Wema~ku, da bi po~etkom 1944. godine

do{la najprije u Srem, a zatim u isto~nu

Bosnu, gdje je izvr{ila brojne zlo~ine.

Bila je sastavqena od jednog broja okr-

vavqenih usta{a i olo{a, podràvana od

najreakcionarnijih muslimanskih, fa{is-

ti~ki orijentisanih krugova. Iz kakvih

sredina su vrbovani pripadnici ove divi-

zije, najboqe govore sa~uvani podaci

vojnih i politi~kih organa Tre}eg rajha u

tzv. NDH. Naime, prilikom vrbovawa

’dobrovoqaca’ u muslimansku SS diviziju,

svakoj porodici iz koje je bio bar jedan

’dobrovoqac’, bilo je ’zagarantovano’

snabdijevawe prehrambenim artiklima i

novcem koliko su dobivali i vojnici Tre-

}eg rajha. Me|utim, to nikada nije zaìvje-

lo u praksi, jer je rodbina – ène, rodite-

qi ili djeca, da bi to ostvarila, morala

ispuniti odre|ene formulare, a oni to ni-

su mogli u~initi, jer su bili ’nepismeni’.“Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.),

tom 3, str. 398–399

[ta su, po tvom mi{qewu, bili mo-

tivi za pristupawe SS-u? Veruje{ li

da porodice dobrovoqaca nisu primile

hranu i novac, koji su im bili obe}ani,

iz razloga koji su navedeni u tekstu?

I–23. Darko Stupari} pi{e o formirawu

prve partizanske jedinice u blizini

Siska (Hrvatska) u junu 1941.

„U dvori{tu ku}e obiteqi Lasi} u @abnu

te se ve~eri okupilo oko desetak komuni-

sta i skojevaca. Pro{li su stotiwak

metara od sela i pod jednim hrastom odr-

àli sastanak. Dogovarali su se do pono}i.

^lanovi partijskih organizacija iz

obli`wih sela razi{li su se zatim zbog

zadataka koje su trebali izvr{iti iste

no}i. Capo i Marijan ostali su sami pod

hrastom, rasprostrli {atorska krila i le-

gli. Bila je to wihova prva partizanska

no}. Bili su prvi jugoslavenski partizani.“

U prvim danima partizanskog ratovawa

„...svih je zanimalo koliko }e trajati rat.

Odnosno dokle }emo ratovati, imamo li

{anse da dignemo ustanak itd. (...) Neki su

pitali: ’Ako se zavu~em u {tagaq i ako

budem ondje pet-{est tjedana, ho}e li sve

ovo zavr{iti?’ Takvima smo odgovarali

da }e te{ko zavr{iti tako brzo, da je za

nas najva`nije da se oru`jem odupremo, da

je to zasad na{a odluka, ali da }e takvu

odluku donijeti cijela partija.“Dedijer, str. 397

Kako je izgledala partizanska re-

alnost u prvim danima pokreta

otpora? [ta misli{ o èqi za sakri-

vawem u {tagqu?

I–24. Svedo~ewa o raspoloèwu u Ohri-

du prilikom ulaska Nemaca, Italijana,

Bugara i partizana tokom Drugog svet-

skog rata

Ulazak Nemaca u Ohrid, 10. aprila 1941.

„U ~etvrtak uve~e, oko pet sati, sva zvona

po~ela su da zvone jer su tad po~ele da

stiù nema~ke jedinice. [...]Neki qudi ~ekali su ih u centru, a Panto

Rilkoski nudio im je hleb, so i vodu. Oni

su se pla{ili da je sve to otrovano, pa je

Panto morao prvi da proba. Kasnije ih je

jedan srpski pomorski oficir odveo do

mornarice i predao ih je. Znao je nema~ki

i verovatno je bio Hrvat. Po{to su pro{e-

tali gradom, seli su da ru~aju, a jeli su

hranu iz konzerve... Radwe su bile

zatvorene. Radile su samo dve kafane,

43

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

ali tamo nisu sluìli ni pi}e, ni kafu i

~aj jer nije bilo {e}era...“

Ulazak Italijana, 11. aprila 1941.

„U no}i izme|u petka i subote italijanske

jedinice do{le su s kolima punim vojnika

i oru`ja... Italijani su bili prili~no

gladni i traìli su od naroda jaja i pili-

}e, kupovali su hleb i sli~no. Deca su im

prodavala hranu, a za uzvrat su dobijala

novac – lire i albanske leje.“

Ulazak Bugara, 12. maja 1941.

„Dvanaestog maja u pet po podne stigla je

najpre bugarska policija. Primio ih je

predsednik op{tine, Ilija Kocareski.

Petnaest dana kasnije do{ao je i ostatak

bugarskih trupa. Nema~ki general Linde-

man odrào je govor koji je prevo|en i u

kojem je rekao da je predao grad Bugarima

jer je on wihov i oni treba da upravqaju

wime. Onda je govorio bugarski general,

koji je rekao da smo mi bili robovi srp-

skog naroda i izrazio zahvalnost nema~koj

oslobodila~koj vojsci.

Eto tako su se u Ohridu promenili gospo-

dari tri puta za mesec dana...“

Ulazak partizana 15. oktobra 1944.

„Petnaestog oktobra (1944) u nedequ

ujutro do{li su partizani. Narod je znao

da dolaze. Do{li su ja{u}i na kowima.

Narod im je priredio veli~anstven do~ek.

Bilo je mnogo qudi, mladih i starih. [...]Slede}eg dana do{lo je jo{ partizana.

Me|u wima bile su ène naoruàne bom-

bama, ma{inkama, redenicima, obu~ene u

pantalone, {to je bila prili~na novost...“

Mitreski, str. 230–232, 280

[ta su sli~nosti, a {ta razlike

izme|u ovih opisa? Je li mogu}no ra-

zaznati autorov stav prema razli~itim

vojskama koje su dolazile u Ohrid?

Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{-

kim jedinicama

Kri{to, str. 257

Usta{e su posve}ivale posebnu pa`-

wu bosanskim muslimanima. Paveli}

je obja{wavao da su cifre od 7,5 miliona

Srba i samo 2,5 miliona Hrvata neta~ne;

ima 5,5 miliona „katolika i muslimana

Hrvata“. Kako bi pridobili muslimane za

svoju stranu, zvali su ih „cve}e hrvatskog

naroda“. Bosanski muslimani formirali su

zasebne jedinice u usta{kim snagama.

Razlikovali su se od drugih jedinica po

„fesu“, tradicionalnoj muslimanskoj kapi.

44

POLITI^KI KONTEKST

?

I–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu

politi~kih grupa u Albaniji

„Slede}a smicalica koju su isprobali bi-

la je da partizani, preobu~eni u nema~ke

uniforme, do|u k nama i kleve}u komu-

niste, da vide ho}emo li da se sloìmo s

wima. Nema~ki simpatizeri izvodili su

istu smicalicu sa svima u Arzi. I tri

frakcije izvodile su istu smicalicu sa

svima u Arzi. Mu{karci koji su dolazili u

ku}e uvek su bili iz nekog drugog dela

zemqe i u Arzi ih niko nije poznavao. Na

taj na~in otkrivali su kako su se qudi

odnosili prema svakoj od frakcija.“Hysolli, str. 58

Kako su frakcije poku{avale da

otkriju ko ih zaista podràva, a ko

ne? [ta ti ovaj odlomak govori o svako-

dnevnom ìvotu civila? Po tvom mi{-

qewu, {ta je mogao da bude najboqi

na~in da se odgovori na pitawa o raz-

li~itim vojskama/frakcijama?

I–26. Cirkularno pismo centralnog

ve}a LNÇ svim regionalnim komitetima

u Albaniji ( 9. septembra 1943)

„U slu~aju savezni~kog iskrcavawa, Ve}e

nacionalnog oslobo|ewa mora da bude

istinska snaga. Oni moraju da mobilizuju

~itav narod oko sebe i ne smeju da dozvole

da druge snage, kao Bali Kombetar, izvr{e

ikakav uticaj na narod. (...) Od ovog tre-

nutka snage Nacionalnog oslobo|ewa mo-

raju da se dokaù na svakom mestu i kad do-

|e do iskrcavawa, moraju da se kroz ve}a

Nacionalnog oslobo|ewa predstave savez-

nicima kao jedina snaga albanskog naroda.

(...) Upravqawe Albanijom mora u celosti

da bude u rukama oslobodila~kih ve}a.“Smiley, str. 89

[ta se ovim pismom savetuje qudi-

ma, kako da se pona{aju u slu~aju

savezni~kog iskrcavawa u Albaniji?

Kako da poku{aju da preduprede afir-

maciju drugih politi~kih snaga? Kakav

je bio odnos LNÇ prema rivalskim poli-

ti~kim grupama u Albaniji? Da li je

kona~ni, pa ~ak i glavni ciq pokretâ

otpora bio da do|u na vlast?

45

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

Op{ta pitawa za potpoglavqe Ib.

Napravi tabelu sa tri kolone. U prvu upi{i okupacione snage, u drugu komunisti~ke

snage, a u posledwu antikomunisti~ke snage iz svakog od izvora. Opi{i odnose izme|u

komunisti~kih i antikomunisti~kih snaga koje su operisale u istoj zemqi. Napravi

listu snagâ koje su postojale u va{oj zemqi. Saznaj vi{e o wihovim vo|ama i ciqevi-

ma. Kako su organizovane partizanske snage? Kakve su te{ko}e imale? Snage otpora

nisu se borile samo za slobodu nego i za neke druge ciqeve. Koji su to ciqevi bili?

?

I–27. i I–28.

Novinski izve{taj o vojnom pu~u i

zbacivawu proosovinske vlade Kraqe-

vine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27.

marta 1941, posle pristupawa Jugosla-

vije Trojnom paktu

„Idu}i iz periferijskih ulica povorke su

se slivale jedna u drugu i rasle u mo}nu

reku. U povorci su bili izme{ani radnici,

name{tenici, omladina, gra|ani, seqaci i

ène. Na ~elu povorke su no{ene dràvne

zastave... Celo vreme narod je demonstri-

rao svoje raspoloèwe. Vikalo se : ’@ive-

la narodna vlada!’, ’@ivela narodna voj-

ska!’, ’Vojska s narodom!’, ’Traìmo demo-

kratska narodna prava!’, ’Amnestija za po-

liti~ke osu|enike!’. (...) Na Slaviji su gov-

orili predstavnici omladine i radnika i

g. dr Dragoqub Jovanovi}.21 Svi su izrazili

radost {to je ranija vlada smewena i ̀ equ

Beograda da se ne stane na pola puta, da se

sa~uva mir i nezavisnost narodna.

(...) Pred spomenikom Vuka Karaxi}a

odràno je nekoliko govora. Pored osta-

lih govornika govorio je profesor univer-

ziteta dr Sima Milo{evi}. Narodi Jugo-

slavije, po re~ima g. Milo{evi}a, èle da

o~uvaju narodnu nezavisnost, slobodu i da

izvojuju demokratska prava“.Politika, 28. mart 1941.

Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije

dr Isaka Alkalaja Jugoslovenskoj vla-

di u izgnanstvu o doga|ajima u Jugosla-

viji od kraja marta do kraja juna 1941.

godine

„Toga dana (26. marta – M.R.) do{lo je do

nereda po svim sredwim {kolama istovre-

meno... Kroz sva odeqewa orilo se ’boqe

rat nego pakt, boqe grob nego rob’... raspu{-

tene su sve {kole a uve~e je do{lo do de-

monstracija na Kalemegdanu i Slaviji.

Gr~ki konzulat je bio prepun mladih qudi

izme|u 17 i 20 godina koji su hteli da se

prebace u Gr~ku i tamo bore kao dobrovoq-

ci. (...)

îm se ~ulo za preokret, sve su ulice oki}e-

ne zastavama a mnoge i cve}em. Ve} u {est

sati ujutru (27. marta – M.R.). ulice su bile

prepune sveta, seqaka u sve~anom ruhu koji

su neprestano pristizali iz okolnih sela,

radnika, intelektualaca, |aka i gra|ana,

staro i mlado, sve je to bilo iza{lo da da

odu{ka svojoj radosti, sve se to uzajamno

grlilo, plakalo, pevalo i klicalo. Toga da-

na pozdrav je bio ’ìveo Kraq, ìvela Ju-

goslavija’ (...) Englesko, ameri~ko, rusko i

gr~ko poslanstvo bili su prosto opsednuti.

Pojedine grupe i{le su od poslanstva do

poslanstva, prodirale u dvori{ta i igrale

kola do~ekivane od do suza tronutih {e-

fova i osobqa delegacija. (...) Obrazovane

su povorke sa zastavama jugoslovenskim i

savezni~kim na ~elu i i{le prema centru,

kli~u}i Kraqu, Otaxbini i vojsci, vi~u}i

protiv Hitlera i wegovih pla}enika. (...)

Oko podne do{lo je do velikih demonstra-

cija pred Nema~kim saobra}ajnim biroom.

Jedan ~ovek stao je na prozor drè}i veli-

ku Hitlerovu sliku i zapalio jedan wen

ugao. Slika je polako gorela a freneti~no

pqeskawe onih dole prolamalo se i dopi-

ralo ~ak do drugih krajeva varo{i. Zatim su

dvojica izvukli nema~ku zastavu sa kuka-

stim krstom i zubima je rastrgli“.Tokovi istorije, 1–2/1997, str. 181–182

Kakva je bila reakcija stanovni{-

tva na potpisivawe Trojnog pakta

od strane jugoslovenske vlade i na

vojni pu~ koji je usledio? Koji detaq

otkriva da su demonstranti bili sves-

ni da ti doga|aji mogu da uzrokuju napad

Nema~ke na Jugoslaviju?

46

POLITI^KI KONTEKST

21 Dr Dragoqub Jovanovi} (1895–1977), univerzitetski profesor, bio je vo|a levog krila Seqa~ke stranke. Po-

sle Drugog svetskog rata, Titov reìm osudio ga je na dugogodi{wi zatvor zbog wegovih opozicionih aktivnosti.

?

Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama

Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demon-

stracije protiv sila Osovine u Beogradu

Branko Petranovi}, Nikola @uti}, 27. mart 1941.

Hitlerova besna reakcija na vojni

pu~ koji je organizovala grupa jugoslo-

venskih oficira reaguju}i na pristupawe

jugoslovenske vlade Trojnom paktu 25.

marta ispoqila se u napadu na jugosloven-

sku prestonicu 6. aprila 1941. i u uni{tewu

prve jugoslovenske dràve.

I–29. Iz memoara Konstantina Kacarova,22

poznatog bugarskog advokata, o prvoj

godini Drugog svetskog rata

„U toj fazi ’drôle de guerre’, u Bugarskoj se

rat, bar na povr{ini, jedva ose}ao, u poli-

ti~kom kao i u vojnom smislu. Unutra{wa

situacija po~ivala je na carskom autorite-

tu, a on je opet po~ivao na vojsci o~i{}enoj

od oficira koji se bave politikom i na

ministrima koji nisu ~lanovi nijedne par-

tije. Spoqna politika zemqe bila je po-

litika ~ekawa, politika kursa ’pro}i ne-

opaèno’. (...) Bugarska je bila neutralna.

Ta re~ imala je posebno privla~nu snagu

za Bugare. Vodili smo tri rata i propati-

li dve nacionalne katastrofe, koje su sa-

hranile nacionalne ideale kojima se in-

spirisala na{a generacija. Bugari nisu

verovali da }e ratom ili u~e{}em u ve-

likom me|unarodnom savezu popraviti

svoje ìvotne uslove.

Tipi~an primer izgubqene vere Bugara da

ih u to vreme sre}a ~eka u me|unarodnoj

politici daje slede}i vic, veoma popu-

laran u to vreme:

Piò sretne seoskog u~iteqa i pita ga:

’U~itequ, ovog puta }emo ostati neutral-

ni, zar ne?’

’Ne, ne,’ odgovara u~iteq, koji je specija-

lista za me|unarodnu politiku, ’ovog puta

Bugarska ne}e biti nema~ka saveznica.

Sada idemo sa Engleskom!’

’Odli~no! Nek jednom i Engleska zaradi

batine!’“Kacarov, str. 547–548

Za{to je ve}ina Bugara htela da

izbegne novi rat? Da li su o~ekiva-

li da }e im potowi svetski sukob done-

ti ikakvu dobrobit?

I–30. Poznati bugarski novinar Danail

Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne pru-

à otpor nema~koj vojsci

Za{to nisu zaustavili nema~ku vojsku?

„Neke zemqe kritikuju Bugarsku {to je do-

zvolila nema~koj vojsci, svome savezniku u

Svetskom ratu, da pro|e kroz wenu teri-

toriju. Moramo da naglasimo da su te

zemqe Velike sile. Mi, Bugari, imamo sva

prava da ih pitamo: za{to oni, koji kri-

tikuju Bugarsku {to je dozvolila nema~koj

vojsci da pro|e kroz wenu teritoriju, nisu

zaustavili istu tu vojsku u wenom mar{u

pro{le ili pretpro{le godine? (...) Za{to

nisu do{li u dowi tok Dunava da zaustave

Nemce, nego ho}e da sedam miliona Bugara,

koji su bili nema~ki saveznici u Svetskom

ratu, spre~i Nemce da pre|u veliku reku?

47

DRUGI SVETSKI RAT

?

22 Konstantin Kacarov ro|en je 1898. u Sofiji. Bio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Sofiji

(1931–1953). Nepravedno je osu|en 1953. Oslobo|en je, jer je kasnije utvr|eno da je wegova presuda bila

pogre{ka pravosu|a. Posle obarawa presude, emigrirao je u [vajcarsku.

Na kraju krajeva, ne bi trebalo zaboraviti

da je Bugarska `rtva Versajskog ugovora,

koji je za wu po~eo u Bukure{tu, a zavr{io

u Neiju. Za{to bi sedmomilionske nacije

bile obavezne da zaustave juri{ osamde-

set miliona Nemaca koji hrle da stvore

novu Evropu? I Bugarska i Nema~ka su

`rtve pobednika u ratu koji se vodio pre

dve decenije i mi ~ekamo da pobedi prav-

da (...)“

Novine ’Zora’, Sofija, 6. mart 1941.Krap~ev, str. 210–211

[ta su autorovi argumenti? Jesu li

oni uverqivi? [ta je Krap~evqev

stav prema Nema~koj i Nemcima?

I–31. Isti bugarski novinar Danail Kra-

p~ev komentari{e brzu pobedu Nema~ke

nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine

„Sru{ena je zemqa koja je 1885. napala

Kne`evinu Bugarsku jer se Ju`na Bugarska

prikqu~ila severnoj. Sru{ena je zemqa

koja je 1913. perfidno odbacila savezni~-

ki sporazum izme|u Bugarske i Srbije i

izazvala rat me|u saveznicama (Drugi

balkanski rat). Sru{ena je zemqa koja je

na mirovnim pregovorima u Bukure{tu hte-

la da dobije Carevo selo, kao i da ’polo-

mimo zube u Sofiji’, kako je izjavio srpski

predstavnik Spalajkovi}. Sru{ena je zem-

qa koja je Gr~koj dala domovinu ]irila i

Metodija. Sru{ena je zemqa koja je pod-

stakla atentat na austrijskog princa pre-

stolonaslednika, izazivaju}i time Svet-

ski rat. Sru{ena je zemqa koja je dopri-

nela da Bugarska bude izba~ena iz egejskog

regiona. Ka`emo zemqa, a ne srpski

narod, jer narod nije kriv; kriva je wihova

vladaju}a inteligencija, koja je oduvek

mrzela Bugarsku...

Ne samo {to je ta zemqa potla~ila vi{e

od milion Bugara odvajaju}i ih od nas i

poku{avaju}i da uzme wihova srca, du{e i

materwi jezik, nego je i iznutra potkopa-

vala Bugarsku...

Isus Hrist je ustao iz mrtvih! Od sada }e

gra|ani Bugarske disati slobodnije.

Radujmo se!“Krap~ev, str. 145–146

[ta je Krap~evqev razlog za sre}u

povodom ovog doga|aja? Da li se we-

gova sre}a odnosi na ~itavu Jugoslaviju

ili samo na wen deo? Za{to? [ta taj

~lanak govori o svome autoru?

Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, ge-

neral Antonesku, Musolini, Hitler (1941)

„Universul“, br. 130, 15. maj 1942.

Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail

i generalisimus Staqin (1945)

„Universul“, 26. oktobar 1944.

Uporedi ovu fotografiju sa prethod-

nom. [ta je tvoje mi{qewe o rumun-

skoj vojsci i o politi~arima koji mewaju

stranu? Da li misli{ da je novo ’dru-

garstvo’ iskreno? Objasni svoj odgovor.

48

POLITI^KI KONTEKST

?

?

?

I–32. i I–33.

Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg

premijera Emanuila Cuderosa (Emmano-uil Tsouderos) – nekada{weg bankara po-

znatog po liberalnim pogledima i

suprotstavqawu Metaksasovom reìmu

– u zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}e-

no Britancima

„... Povratak Kraqa i wegove porodice u

na{u zemqu pitawe je ~asti, jer je on sle-

dio ispravnu i hrabru politiku, ali i za-

to {to je to u najboqem interesu nas samih

i na{ih saveznika. Svako dovo|ewe reì-

ma u pitawe, do kojeg bi moglo do}i posle

rata, bacilo bi Gr~ku u sukobe i anarhiju

bez kraja. Ako se na{i prijateqi raduju

posleratnoj Gr~koj, sposobnoj da nastavi

da sprovodi svoju spoqnu politiku i

koristan politi~ki uticaj na Mediteranu

i na Balkanu, oni moraju ve} sada da pri-

preme tle koje }e onemogu}iti da se u

Gr~koj dogode takve anomalije.“Fleischer, tom 1, str. 181

Kako Cuderos poku{ava da uveri

saveznike da je povratak kraqa u

wihovom najboqem interesu? [ta ti

misli{ o wegovim argumentima?

Poruka britanskog Ministarstva spoq-

nih poslova britanskom ministru u

Kairu 14.8.1944.

„Ono {to bi boqe posluìlo na{im inte-

resima bila bi predaja Nemaca u trenutku

kada na{e snage budu spremne da u|u u

Gr~ku, pod uslovom da oni predaju i sve-

ukupno nema~ko oru`je i zalihe, tako da to

ne padne u ruke EAM-a, i da nema nikakvog

jaza iz kojeg bi EAM mogao da izvu~e korist.

Za to bi bilo vi{e izgleda ako bi materi-

jal mogao da se preda u lukama koje su nama

lako dostupne. Naravno, feldmar{al za

Bliski istok razmatra razne puteve i

na~ine i uze}e u obzir gorwa razmatrawa.“Iatridis, str. 227

Nema~ka je zapo~ela invaziju na Gr~-

ku u aprilu 1941. i gr~ke, kao i bri-

tanske trupe brzo su savladane. Tri dana

pre pada Atine 23. aprila, general Colako-

glu (Tsolakoglou) bez saglasnosti vlade sklo-

pio je sa Nemcima sporazum o primirju. Kraq

i wegova vlada povukli su se na Bliski

istok. U Gr~koj je ustanovqena kolaboracio-

nisti~ka vlada. U martu 1944. EAM je formi-

rao Politi~ki komitet nacionalnog oslobo-

|ewa, koji je trebalo da upravqa Gr~kom i

koji je predstavqao direktnu pretwu vladi

u egzilu. Novi premijer vlade u egzilu Jor-

gos Papandreu je, pod britanskom egidom, za-

po~eo formirawe vlade nacionalnog jedin-

stva. Na kraju je dao EAM-u pet sporednih

ministarstava u novoj vladi. Papandreuova

vlada vratila se u oslobo|enu Atinu u okto-

bru 1944, pra}ena nevelikim britanskim

snagama. Papandreu nije dao prvenstvo zah-

tevima za ka`wavawe kolaboracionista.

Ali, glavni problem leào je u demobilisa-

wu gerilskih vojski i wihovom zamewivawu

nacionalnom vojskom. EAM-ov kandidat se

povukao iz kabineta i nekoliko dana kasni-

je, 3. decembra 1944, EAM je organizovao ma-

sovne demonstracije. Policija je pucala i

ubila oko petnaestoro qudi. Jedinice

ELAS-a napale su policijske stanice. U Ati-

ni su vo|ene èstoke uli~ne borbe izme|u

ELAS-ovih jedinica, na jednoj, i britanskih i

vladinih snaga, na drugoj strani. Na kraju su

britanske trupe odnele prevagu u borbi.

Kakvog se jaza pla{ilo britansko

Ministarstvo spoqnih poslova?

Zbog ~ega?

I–34. Brigadni general Majers (Myers),

komandant britanske vojne misije u

Gr~koj, procewuje uticaj otpora nacis-

tima na sveukupni tok rata

„Ubrzo posle okupacije, Gr~ka je za nepri-

jateqa postala podru~je od znatne stra-

te{ke va`nosti. Ne samo da je zemqa ce-

|ena kako bi dala maksimum lokalnih

49

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

proizvoda nego su i wene luke, pogotovu

Pirej, kori{}ene koliko za snabdevawe

neprijateqskih ostrvskih vazdu{nih baza

u isto~nom Mediteranu, toliko i da se voj-

ne potrep{tine doture preko mora do se-

verne Afrike.

U jesen 1942, ba{ kad smo probili liniju

kod El Alamejna, sru{en je vijadukt kod

Gorgopotamosa i jedini èlezni~ki put do

Atine prese~en je na {est kriti~nih nede-

qa,23 tokom kojih neprijateq nije bio u mo-

gu}nosti da koristi Pirej za oja~avawe

svojih trupa u severnoj Africi tako malim

rezervama kao {to je ve} bio slu~aj u ju`-

noj Gr~koj. [iroko rasprostrawene sabota-

è komunikacijâ u junu i julu 1943. privre-

meno su odsekle dve nema~ke divizije od

glavnog fronta na Siciliji. To je znatno

doprinelo sveukupnom planu, uspe{nom

iskrcavawu i zauzimawu ostrva. Procewu-

je se da su izme|u 1941. i 1944. andartes*

naneli neprijatequ gubitke od preko dva-

deset pet hiqada. Poznato je da je preko

sto pedeset lokomotiva o{te}eno ili uni-

{teno. Podignuto je u vazduh preko sto mos-

tova. Preko dve stotine pedeset brodova

od oko {ezdeset osam hiqada tona poto-

pqeno je ili o{te}eno sabotaòm. Tokom

1943. akcije andartesa zaustavile su tri-

naest italijanskih divizija u Gr~koj. Po-

sle italijanske kapitulacije, Nemci su bi-

li prinu|eni da tamo drè {est divizija.

Da je neprijateq oslabio svoju okupacionu

armiju pre nego {to je u planinama izbio

gra|anski rat, ozbiqno bi rizikovao da

Grci podignu svenarodni ustanak.“Myers, str. 280–281

Za{to je Gr~ka bila od strate{kog

zna~aja za Nemce? U ~emu je zna~aj

uni{tewa vijadukta kod Gorgopotamosa?

Sl. 11. Fotografija iz rumunskih no-

vina: drugarstvo izme|u rumunske voj-

ske i Crvene armije – oficiri na frontu

„Universul“, Bukure{t, 6. oktobra 1944.

Koje je godine mogla biti snimqena

ova fotografija? Objasni svoj

odgovor.

I–35. Tretman engleskih zarobqenika u

Rumuniji (1944)

„Antonesku je obavestio âsa (Chas) da }e

nas za{tititi od Nemaca iako ja ovamo

dolazim kao neprijateq. Nisu morali da

izmi{qaju za Nemce nikakav izgovor {to

nas uzimaju u za{titu i zahvaquju}i tome

}e nam profesor Mihail Antonesku (MihaiAntonescu) pomo}i da napi{emo svoje

izjave. Ni u kom slu~aju ne smemo da pri-

znamo da smo poslati radi sabotaè naf-

te, jer bi takav ~in protiv strate{ke si-

rovine pruìo Nemcima validan argument

da nas preuzmu... Eto, tako je najbliì

Hitlerov saveznik – kvisling – uhvatio

tri britanska padobranca, zatim im ponu-

dio svoju za{titu i poslao vlastitog mi-

50

POLITI^KI KONTEKST

23 Ru{ewe èlezni~kog vijadukta kod Gorgopotamosa u novembru 1942, preko kojeg je prelazila èlezni~ka

pruga Solun–Atina, bilo je jedna od najspektakularnijih akcija pruàwa otpora u okupiranoj Evropi. Izveli

su ga gerilci, ~lanovi ELAS-a i EDES-a i saboteri koje je padobranima spustila u Gr~ku Britanska egzekuti-

va za specijalne operacije.

* Partizani.

?

?

nistra spoqnih poslova da ih pou~i kako

da se pona{aju kad ih Nemci budu ispiti-

vali. Koliko bi qudi kod ku}e – naviklih

da o ratu prosu|uju u najop{tijim i mawe

dvosmislenim crtama – moglo i da pomis-

li da je tako ne{to mogu}no?“Porter, str. 161

Ovaj izve{taj napisao je Ajvor Porter

(Ivor Porter), engleski obave{tajac

poslat u Rumuniju sa zadatkom da uspostavi

vezu sa Juliju Maniuom,24 vo|om demokrat-

ske opozicije. Tretman kojem su bili pod-

vrgnuti zarobqenici pokazuje stav Antone-

skuove vlade, koja je uprkos zvani~nim izja-

vama vernosti Nema~koj, nastojala da zado-

bije simpatije silâ unutar savezni~kih

snaga.

îme se, po tvom mi{qewu, obja{-

wava neuobi~ajen tretman ratnih

zarobqenika?

I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J.

B. Tita i V. êr~ila u Napuqu 12. avgus-

ta 1944.

„(...) MAR[AL TITO je rekao da {to se ti~e

Srba on nije u sva|i s wima ve} samo s Miha-

ilovi}evom grupom koja je okrenula pu{ke

protiv partizana u najkriti~nijem trenutku.

MINISTAR PREDSJEDNIK je rekao da je

pravo rje{ewe za Jugoslaviju demokratski

sistem koji bi se oslawao na seqake, dok

bi uvjeti na seqa~kim imawima postepeno

postajali sve boqi.

MAR[AL TITO je rekao da, kao {to je ne-

koliko puta javno izjavio, ne èli uvesti

komunisti~ki sistem u Jugoslaviji, ako ne

zbog drugoga onda zbog toga jer se o~ekuje

da }e ve}ina evropskih zemaqa nakon ra-

ta ìvjeti u demokratskom sistemu od ~ega

se Jugoslavija ne bi smjela razlikovati.“Tito–Churchill: Strogo tajno, str. 277

Da li je Tito bio iskren prema

êr~ilu?

51

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

I–37. Naredba italijanskog kraqa Vito-

rija Emanuelea III od 3. maja 1941. o anek-

siji Qubqanske provincije Italiji

KRAQEVA NAREDBA OD 3. MAJA 1941 – XIX,

BR. 291

Osnivawe Qubqanske provincije

VIKTOR EMANUEL III(...) ^lan 2. Naredbom Kraqa izdatom na

predlog Du~ea i ministra spoqnih poslo-

va, Qubqanska provincija }e – zbog kom-

paktnog slovena~kog stanovni{tva – uì-

vati autonomni status, ~ime }e se uzeti u

obzir etni~ke karakteristike stanovni{-

tva, geografski poloàj zemqe i wene

posebne lokalne potrebe.

^lan 3. Administrativna vlast bi}e u ru-

kama Visokog komesara imenovanog Kraqe-

vom naredbom, na predlog Du~ea, premi-

jera, kao i ministra unutra{wih poslova.

^lan 4. Visokom komesaru pomaga}e ve}e

sastavqeno od ~etrnaest ~lanova izabra-

nih iz produktivnih grupa slovena~kog

stanovni{tva.

^lan 5. Za stanovnike Qubqanske provin-

cije ne}e biti obavezne vojne slu`be.

^lan 6. Nastava u osnovnim {kolama odr-

àva}e se na slovena~kom jeziku. Na se-

kundarnom i tercijarnom nivou {kolo-

vawa postoja}e izborna nastava italijan-

skog jezika. Sve zvani~ne odluke izdava}e

se na oba jezika. (...)Ferenc, str. 33

24 Juliju Maniju (Iuliu Maniu, 1873–1953), rumunski politi~ar. Istaknuti lider rumunskog nacionalnog pokre-

ta u Transilvaniji za vreme Austrougarske monarhije. U me|uratnom periodu Maniju je bio jedna od glavnih po-

liti~kih figura i postojano je promovisao demokratske ideje. Bio je lider demokratske politi~ke opozicije

za vreme Antoneskuove vlade. Komunisti su ga osudili i zatvorili (1947). Maniju je umro u zatvoru u Sigetu.

Op{ta pitawa za potpoglavqe Iv.

Koji su ~inioci uticali na odluku o stvarawu odre|enih koalicija? Za{to su poli-

ti~ki akteri mewali koalicije? Da li su aktivnosti odre|enih aktera bile u skladu s

wihovim proklamacijama s po~etka rata?

Italijanske trupe okupirale su zapad-

ne i ju`ne delove Slovenije. Posle

kratkotrajne vojne administracije, itali-

janski okupatori transformisali su svoje

okupirane teritorije u takozvanu Qubqansku

provinciju (Provinzia di Ljubliana). Wome je

upravqao visoki komesar. Nekoliko dana

posle okupacije, vlast je preuzelo slovena~-

ko telo pod imenom Nacionalni savet, ali je

ono trajalo samo nekoliko meseci i nije

imalo nikakvu stvarnu mo}. Pravno, Qubqan-

ska provincija bila je jedna od italijanskih

provincija. Dobila je autonomni status, koji

se manifestovao u razli~itoj tituli wenog

upraviteqa (’visoki komesar’ umesto ’pre-

fekt’, kako je titula glasila u Italiji), u

dvojezi~nosti, u formalnoj koadministraci-

ji, tj. u~e{}u savetodavnog ve}a za Qubqan-

sku provinciju, ~iji su ~lanovi bili Slo-

venci, i najzad u ~iwenici da slovena~ki gra-

|ani nisu morali da slu`e vojsku. Posle ita-

lijanske kapitulacije, nekada{wu italijan-

sku okupacionu teritoriju preuzeli su Nemci

Komentari{i ~lan 4.

I–38. Anegdota Ivana Venedikova, pozna-

tog bugarskog arheologa, o wegovim

odnosima sa Nemcima u Makedoniji

„U tom trenutku Stamen Mihajlov doveo je

nema~kog vojnika, arheologa. Bio je tipi-

~an Nemac, plav, visok, u uniformi; nala-

zio se sa svojom jedinicom u Skopqu. Imao

je oko 35 godina i specijalnost mu je bila

preistorijsko doba...

Posledwi put kad sam ga video,

Lange mi je ispri~ao vic o nama, Bugarima:

’Pri~a se da vas ima dvanaest mili-

ona’, rekao je.

’Ne, samo {est.’

’Ne, dvanaest, {est miliona je s

nama, a drugih {est – sa Sovjetskim

Savezom’, rekao mi je.

To me je rastu`ilo, ali ni{ta nisam

rekao. Je li mogu}e da je on u pravu?Venedikov, str. 238–239

[ta je skriveni nema~ki prigovor?

Na osnovu ~ega je dat?

52

POLITI^KI KONTEKST

25 Vidi i izvore III-6 i III-7.

??

?

Ig. Verske organizacije

I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine

(Gr~ka) svim hri{}anima pod wegovom

nadle`no{}u (10.9.1943)25

Hri{}anima na{e zemqe

Devetog ovog meseca vojnu upravu nad

Epirom preuzele su nema~ke okupacione

vlasti. Nosioci te vlasti objavili su da

nema~ka vojska preduzima mere da za{titi

miroqubivo stanovni{tvo koje po{tuje

zakon, ali da pripadnike gerile smatra

neprijateqima ne samo nema~ke vojske ne-

go i miroqubivih gra|ana, koji }e snositi

posledice strogog ka`wavawa, jer }e biti

neophodno da se preduzmu o{tre mere, pre-

ma krivima i prema nevinima bez razlike.

Koristimo ovu priliku da se jo{ jednom

obratimo na{em hri{}anskom narodu i da

ga podsetimo koliko su kriti~na ova vre-

mena i da uputimo o~insku opomenu i save-

tujemo ga da se uzdrì od svakog nezakoni-

tog ~ina i da ubedimo naivnije me|u wima

da se uzdrè od kooperacije sa gerilom i

pomagawa gerili, kako bi se predupredila

pogibeq nevinih qudi.

U potpunosti shvatamo nemir u du{ama

svih, ali u ime na{e pastirske du`nosti,

u ime ne`ne qubavi za na{e stado, u ime

~itavog ìvota provedenog u za{titi sta-

da koje nam je povereno i u slu`bi wemu,

pozivamo sve da stave na stranu li~ni

interes u korist op{teg dobra, u korist

velikog broja nevinih qudi koji su izlo-

èni nebrojenim opasnostima, i pozivamo

na razboritost, na potpuno razumevawe

teìne okolnosti i na strpqewe.

O~ekujemo i nadamo se da }e ovaj na{ kraj-

wi poziv nai}i na du`nu pa`wu i da }e

biti uvaèn.

S usrdnim molitvama Bogu

Jawina, 10. septembar 1943.

Spiridon, arhiepiskop JawineFleischer, tom 2, str. 222

[ta je jawinski mitropolit saveto-

vao hri{}anima koji su bili pod we-

govom nadle`no{}u? [ta su bili moti-

vi za davawe takvog saveta? Da li se iz

te poslanice moè videti je li jawin-

ski mitropolit odobravao akcije ne-

ma~kih vlasti ili ne?

I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i

drugih uglednih Grka Ginteru fon Alten-

burgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj

Arhiepiskop Damaskin i drugi ugledni

Grci

Ginteru fon Altenburgu,

opunomo}eniku Rajha u Gr~koj

Atina, 24. mart 1943.

Va{a ekselencijo,

Mi, dolepotpisani, ne traìmo ovim pis-

mom da se na bilo koji na~in ume{amo u pi-

tawa generalne taktike nema~kih vlasti

u ovoj zemqi ili bilo gde drugde, nego sa-

mo èlimo da Vam iznesemo izvesna raz-

mi{qawa u vezi sa pitawima koja su pos-

ledwih dana uznemiravala i uzbuwivala

~itavo dru{tvo, u uverewu da }ete ih

ispitati u duhu istinske dobre voqe i jo{

dubqeg razumevawa.

Pitawe o kojem je re~ odnosi se na prote-

rivawe jevrejske zajednice gr~ke nacio-

nalnosti iz Soluna, zajednice koja je veo-

ma dugo u celosti bila zakonom integrisa-

na u institucije ove zemqe i ne samo {to

nikada nije davala razloga za pritu`be od

strane ijednog Grka, nego je, naprotiv, uvek

davala primer ozbiqne i kooperativne

solidarnosti sa wima, a u trenucima krize

dokazala da je kadra da sebe porekne i

`rtvuje za dobrobit svoje zemqe. (...)

Treba napomenuti i to da se mentalitet

Jevreja u Gr~koj razlikuje od mentaliteta

Jevreja u Nema~koj i da oni ~ak ne znaju ni

jezik svojih jednovernika u Poqskoj, kuda

ih {aqu da ìve.

Uzimaju}i sve to u obzir i imaju}i u vidu

da su na{i odnosi sa jevrejskom zajedni-

com tokom ~itave gr~ke istorije uvek bili

harmoni~ni i prijateqski – od dubinâ

antike preko vremena Aleksandra Veli-

kog i wegovih naslednika, tokom svih epo-

ha tolerantnog gr~kog hri{}anstva, sve do

na{eg dana{weg ìvota kao nacije – veru-

jemo da Va{a ekselencija, imaju}i veliku

mo} da reguli{e prilike u na{oj zemqi

tokom sada{weg rata, ne}e oklevati da

prihvati na{ zahtev i da odlu~i da se

proterivawe jevrejske zajednice iz Gr~ke

obustavi, bar privremeno, dok se pitawe

Jevreja u Gr~koj ne prou~i u svetlosti po-

sebnog i temeqnog istraìvawa.

(...)

Va{a ekselencijo,

U ime istih onih uzvi{enih ideja koje su

gr~ki duh i visoka kultura Va{e zemqe

podigli toliko visoko da su oni postali

lozinka univerzalnog prestià i trajnog

autoriteta, molimo Vas da obustava pro-

terivawa na{ih jevrejskih sugra|ana, koju

traìmo, bude sprovedena {to pre, i

uveravamo Vas da }e ~itav gr~ki narod na

53

DRUGI SVETSKI RAT

?

duàn na~in visoko ceniti veli~anstveni

istorijski gest koji }ete na~initi.Dokumenti o istoriji gr~kih Jevreja, str. 264–265

Pravoslavna crkva, koja je tokom ~i-

tave okupacije ostala aktivna u Ati-

ni, igrala je va`nu ulogu u verskim i poli-

ti~kim doga|ajima tokom tog perioda i nas-

tojala da pomogne Jevrejima da pobegnu ili

da se sakriju, te tako – i da preìve. Kad su

po~ele prve deportacije Jevreja, arhiepi-

skop Damaskin organizovao je sastanak vo-

de}ih akademskih gra|ana, sudija i pravni-

ka, kao i predsednika i sekretara sindika-

ta i profesionalnih udruèwa. Napisane

su peticije kvislin{koj vladi i opunomo}e-

niku Rajha, a potpisali su ih Damaskin i 21

javna li~nost, izraàvaju}i uàsavawe gr~-

kog naroda zbog deportacija i zahtevaju}i

da se s wima smesta prestane.

Kako su autori ovog pisma pisali o

jevrejskoj zajednici u Gr~koj? [ta su

traìli od ambasadora da uradi? Da li

su ugledne javne li~nosti dovele sebe u

opasnost potpisuju}i ovo pismo (imaj u

vidu nema~ku antisemitsku politiku

kao i brutalnost samog reìma)? Za{to

su, po va{em mi{qewu autori pisma na-

glasili da se „... mentalitet Jevreja u

Gr~koj razlikuje od mentaliteta Jevre-

ja u Nema~koj...“?

I–41. Katoli~ka crkva Albanije o itali-

janskoj invaziji na Albaniju

„Od istorijskog dana 7. aprila 1939.

Albanija je imala sre}nu sudbinu. Zahvaqu-

ju}i velikom Du~eu, wegovoj ekselenciji Be-

nitu Musoliniju, spasiocu Albanije, i u

skladu sa voqom koju je izrazio albanski

narod preko Ustavotvorne skup{tine 12.

aprila 1939, Albanci i wihov bratski ita-

lijanski narod ujediweni su u svojoj sudbi-

ni, koja je prirodno predodre|ena od drev-

nih dana. Pod blistavom krunom Savoje i

pod wegovim veli~anstvom Viktorom Emanu-

elom III, velikim kraqem i trostrukim po-

bednikom, postali su jedno kao deo Rimske

imperije. Od tog sre}nog vremena Albanci

su slobodni da bez straha izraàvaju svoja

ose}awa i te`we u svim stvarima, {to nisu

smeli od vremena wihovog legendarnog vo|e

\or|a Kastriota Skenderbega.“„Hully i Dritës“, (Zvezda svetlosti), decembar 1940, str. 601

Ovo je izvod iz ~lanka objavqenog u

~asopisu Zvezda svetlosti („Hully iDritës“), koji je bio zvani~ni organ katoli~-

ke crkve i jedan od najuglednijih ~asopisa u

Albaniji.

I–42. i I–43.

Sarajevski muslimani o situaciji u

Bosni i Hercegovini (koja je u to vreme

bila deo Nezavisne Dràve Hrvatske)

„U tom krugu pojavila se 12.10.1941. Rezo-

lucija koju je potpisalo oko sto sarajevskih

Muslimana sa~iwena na prijedlog glavnog

odbora ’El Hidaje’,26 dru{tva muslimanskog

sve{tenstva. Rezolucija konstatuje te{ko

stawe Muslimana u Bosni i Hercegovini,

osu|uje nasiqa prema Srbima i Jevrejima,

odbacuje odgovornost Muslimana za po~i-

wena zlodjela i istovremeno osu|uje one

Muslimane – ’neodgovorne elemente’, koji

su u~estvovali u nasiqima. Potpisnici

Rezolucije formulisali su na kraju zahtje-

ve, me|u kojima su najva`niji: uspostavqa-

we ’sigurnosti ìvota, ~asti, imovine i

vjere za sve gra|ane u dràvi bez ma kakvih

razlika’, kao i da ubudu}e sprije~e ’ma kak-

ve akcije koje }e po svojoj naravi izazivati

pobune i krvoproli}a u narodu’.“Rexi}, str. 16

Neki predstavnici bosanskih musli-

mana bili su zgroèni zlo~inima

koje su vlasti NDH po~inile nad srpskim i

jevrejskim stanovni{tvom u Bosni i Herce-

govini tokom 1941. U oktobru 1941. izdali

su rezoluciju u kojoj su izneli svoje stavove.

54

POLITI^KI KONTEKST

26 El Hidaja je bila kqu~na islamska organizacija u Bosni i Hercegovini.

?

Islamsko sve{tenstvo i formirawe

muslimanskih SS-divizija 1943.

„U tom pogledu naro~ito su bili aktivni

imami Mustafa Malko~ i Halim Malko~,

koji su pred xamijama dràli propagandne

govore i pozivali vojne obveznike Musli-

mane da se jave u 13. SS-diviziju. Vrbova-

no qudstvo preba~eno je najprije i We-

ma~ku, a zatim upu}eno u ju`nu Francusku,

gdje je bilo podvrgnuto posebnoj discipli-

ni, vojnoj obuci i politi~kom vaspitawu.

Glavni ciq vaspitne nastave bio je da se

kod pripadnika ove divizije razvije fa-

talisti~ka predanost islamu i ratnim ci-

qevima Tre}eg rajha, me|u kojima je oslo-

bo|ewe svih Muslimana, naro~ito musli-

manskog Bliskog istoka, od posebnog zna-

~aja. Nosioci vaspitawa vojnog sastava 13.

SS-divizije bile su mlade muftije, koje su

prethodno sticale panislamsko obrazo-

vawe u specijalnoj {koli koju je osnovao

veliki jerusalimski muftija El Huseini u

Berlinu.“ Rexi}, str. 16

Uporedi ova dva izvora. Po ~emu se

razlikuju akcije razli~itih ~lano-

va muslimanskog sve{tenstva? Moè{

li da na|e{ sli~ne primere u svojoj

zemqi?

I–44. i I–45.

Govor rumunskog patrijarha Nikodima,

odràn na Pravnom fakultetu u

Bukure{tu 1942. godine

„Preostala je jo{ jedna jedina stvar koju

treba da imamo na umu. Na{i neprijateqi

su i neprijateqi krsta, neprijateqski

raspoloèni prema civilizaciji zasnova-

noj na neopisivoj muci i `rtvovawu, na

svetom jevan|equ i na nauci u wegovoj

slu`bi. Boq{evici hule na boga i bore se

da uni{te krst i sve {to je podignuto we-

govom snagom, prevr}u zemqu na{ih prao-

taca i prekopavaju grobove27. (...)

Sa dubokim korenima u pro{losti punoj

krvi, branimo ovo nasle|e, koje pripada i

~itavom civilizovanom svetu. Borimo se

za sveti krst i za sveto jevan|eqe i moli-

mo se bogu i na{em gospodu Isusu Hristu.“„Universul“, 79/2. mart 1942, str. 4

^lanak iz novina: Sestrinske crkve.

Velike perspektive pravoslavqa, od

Mihaila Burlakua (Mihai Burlacu)

„îm je stao rat na Istoku, pao je crni veo

koji je razdvajao dve susedne bratske

pravoslavne crkve – onaj veo {to je stajao

izme|u na{e starije sestre, Patrijar{ije

Ruske pravoslavne crkve, i wene mla|e

sestre, Patrijar{ije na{e Rumunske pra-

voslavne crkve. (...)

I u re~ima upu}enim okrugu, wegova sve-

tost Nikodim, patrijarh Rumunske pravo-

slavne crkve izrazio je po{tovawe Ruskoj

pravoslavnoj patrijar{iji, na{oj starijoj

sestri: ’Nedavno se wegova svetost Alek-

sej, arhiepiskop lewingradski i novgo-

rodski... obratio pravoslavnim vernici-

ma na{e voqene zemqe bratskim re~ima

podsticaja i okrepquju}eg hrabrewa za

nade na{eg voqenog naroda i za dobrobit

na{e svete crkve. Te misli na{e starije

sestre u Isusu Hristu izazivaju u nama ve-

liku radost. Na{a je ìva èqa da je vi-

dimo obnovqenu i oja~anu, zajedno sa na-

{om starijom sestrom u bogu, svetom pra-

voslavnom crkvom Saveza Sovjetskih So-

cijalisti~kih Republika; u duhu hri{}an-

ske i bratske qubavi, najbliù vezu.’ (...)

Ali, velike i nove perspektive otvaraju se

pravoslavqu u budu}nosti. Teolozi i sve{-

tenstvo svih pravoslavnih crkava na Bal-

kanu ozbiqno su se pripremali ~ekaju}i

novi vaseqenski sabor. Ali vaseqenskog

sabora ne moè biti bez u~e{}a starije se-

stre, ruske pravoslavne patrijar{ije. Na-

55

DRUGI SVETSKI RAT

27 Tvrdwa se odnosi na okupaciju Besarabije i Bukovine od strane Sovjetskog Saveza u leto 1940.

?

{i teolozi preduzeli su ozbiqna izu~ava-

wa i istraìvawa u vezi sa anglikanskom

crkvom, porede}i je sa drugim pravoslav-

nim sestrinskim crkvama. Ali, nisu mogli

da do|u do kona~nog zakqu~ka bez ekumen-

skog razumevawa svih pravoslavnih crka-

va. Zato je i sa na{eg verskog stanovi{ta

obja{wivo {to je anglikanska crkva toplom

molitvom i pobo`nim po{tovawem pozdra-

vila trenutak ponovnog bratskog ujediwewa

dva hri{}anska pravoslavna naroda.“„Universul“, 29/28.10.1944

Po ~emu se razlikuju ova dva teks-

ta? [ta moè{ da zakqu~i{ iz ove

dve izjave patrijarha Nikodima o spoq-

nim pritiscima? Da li se, po tvom mi{-

qewu, stav prema boq{evicima prome-

nio? Ako jeste, {ta je mogao biti razlog

za tu promenu?28 Objasni svoj odgovor.

I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od

strane Gestapoa u manastiru Ostrog, 23.

aprila 1941.

„Posle kapitulacije jugoslovenske vojske 16.

aprila, ja sam jo{ ostao u Ostrogu. Imao sam

nameru da se vratim {to pre u Patrijar{iju u

Beograd. No to nije bilo lako izvodqivo.

Putevi su bili razoreni, a benzina nije bilo,

niti je bilo mogu}nosti da se ma sa koje stra-

ne nabavi. Okupator je takore}i sve puteve,

ionako slabe, upropastio sa svojim blindi-

ranim kolima i tenkovima. êkao sam koliko

toliko pogodan momenat za moj povratak.

Ne{to pre 6 ~asova izjutra, 23. aprila, zaku-

cao je Milutin29 na moja vrata. To me je jako

iznenadilo. Odmah sam pomislio da se

ne{to desilo. Tako je i bilo. Samo {to je Mi-

lutin u{ao u moju sobu, saop{tio mi je: ’Va{a

Svetosti, Nemci su do{li i traè vas’. Bio

je uznemiren i vrlo uzbu|en. Vide}i to wego-

vo neraspoloèwe, ja mu rekoh: „Budite, mo-

lim vas, prisebni i nemojte da klonete

duhom. Vama se ne}e ni{ta dogoditi, jer vi

nemate nikakve krivice. Nemci mene traè’.

Tek {to sam zavr{io re~enicu, upado{e bez

kucawa ~etiri Nemca u vojni~kim uniforma-

ma, sa crnim ko{uqama, ispisanim inicija-

lima na rukavima i reverima od bluze SD,

{to zna~i: Politi~ka policija GESTAPO...

(...) Potpukovnik je izjavio slede}e: ’Vi ste

optuèni, kao glavni ratni zlo~inac, za ula-

zak Jugoslavije u rat protivu sila Osovine. Na

osnovu toga imam nare|ewe Vrhovnog koman-

danta vojne i civilne sile firera Adolfa

Hitlera, da vas saslu{am za va{e zlo~ina~ke

postupke i da ih posle toga sprovedem vi{em

vojnom sudu radi izricawa pravedne kazne,

koju predvi|a vojni zakon. Va{a se krivica

sastoji u ovome: vi ste bili {ef gr~ko-srpske

Crkve u Jugoslaviji. Va{e je zvawe Patrijarh

srpski. Umesto da gledate va{u Crkvu i va{e

pot~iweno sve{tenstvo i svoje verne kao

glava Crkve, vi ste odstupili od svega i u{li

u ~istu politiku, da sa toga terena dejstvujete

u va{em narodu i da ga razdraìte sa va{im

stavom da bude kompaktan u svome revoltu

protivu sila Osovine. Naro~ito otkako je pot-

pisan bio Pakt 25. marta, kojim je Jugoslavija

svojom slobodnom voqom i bez presije od

strane sila Osovine, pristupila Trojnom

paktu. (...) Sve {to ste radili na{lo je

plodnoga zemqi{ta kod va{ih vernika, da se

podaju revoltu i pripreme vojni pu~. (...) Vi ste

li~no gurnuli Jugoslaviju u rat i oborili

zakonito Kraqevsko namesni{tvo i wegovu

Vladu. (...) ̂ im je izbio rat 1939. godine, vi ste

u~estali svoje posete srpskom narodu i u svo-

jim govorima podizali ste u masama ratoborno

raspoloèwe koje se sastojalo u tome: da

treba dati svaki otpor silama Osovine, kao

neprijateqima jugoslovenske dràve.“ Memoari patrijarha srpskog Gavrila, str. 291, 299, 300

56

POLITI^KI KONTEKST

28 Jedan od razloga mogao je da bude promena stava boq{evi~kog reìma prema ruskoj crkvi u periodu

izme|u dva teksta. Posle progona tridesetih i ranih ~etrdesetih godina, ruska crkva je 1943. ponovo legali-

zovana. Ta promena Staqinove politike mogla je i rumunskoj crkvi dati nadu da je mogu}no ìveti sa

boq{evicima. Vi{e o tome vidi u: Pospiclovsky, The Russian Church under the Soviet Regime, tom I.29 Stalni patrijarhov pratilac.

?

Patrijarh Srpske pravoslavne crk-

ve Gavrilo (Doì}, patrijarh od

1938. do 1950) interniran je na po~etku rata

u manastir Ostrog u Crnoj Gori, kao protiv-

nik politike sila Osovine i pristupawa

Jugoslavije silama Osovine. Posle dugotraj-

nih mu~ewa, preba~en je u Sarajevo, a zatim

u zatvor Gestapoa u Beogradu. Nema~ke oku-

pacione vlasti su ga zatim internirale u

manastir Rakovica u blizini Beograda, a

kasnije u manastir Vojlovica. Tamo je, pod

nadzorom i u potpunoj izolaciji, ostao do

septembra 1944, kada je, zajedno sa vladi-

kom Nikolajem Velimirovi}em, preba~en u

koncentracioni logor Dahau, u kojem je pro-

veo nekoliko meseci. Iako je bio protivnik

novog komunisti~kog reìma, vratio se u

zemqu 1946. godine i poku{ao da pomogne u

obnovi ratom uni{tene zemqe i ponovnom

ustanovqewu gotovo potpuno uni{tene

crkvene organizacije u nekim podru~jima

(posebno na teritorijama koje su bile u sas-

tavu Nezavisne Dràve Hrvatske).

Kako je patrijarh reagovao kad mu je

re~eno da ga traè Nemci? Za {ta je

bio optuèn? Uporedi veru patrijarha

Gavrila sa verom nadbiskupa Stepinca

(slede}a dva izvora).

I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14.

maja 1941.

„Poglavni~e!

Upravo sam dobio vest da su u Glini usta-

{e streqale 260 Srba bez ikakve istrage

ili suda. Znam da su Srbi u ovih dvadeset

godina svoje vladavine po~inili ozbiqne

zlo~ine. Ali ipak nalazim da je moja

biskupska du`nost da dignem glas i kaèm

da katoli~ki moral to ne dozvoqava; zato

vas molim da preduzmete najhitnije mere

na ~itavoj teritoriji NDH da nijedan

Srbin ne bude ubijen dok wegova krivica

ne bude dokazana tako da bude o~igledno

da on zasluùje smrt. Ina~e ne moèmo

ra~unati na blagoslov neba, bez kojeg smo

prokleti. Nadam se da ne}ete zameriti

zbog mojih otvorenih re~i.“*

Kri{to, str. 134–135

Jedan deo visokog katoli~kog sve{-

tenstva u Hrvatskoj, u kojem je zagre-

ba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac imao

istaknut poloàj, podrào je u po~etku osni-

vawe Nezavisne Dràve Hrvatske. No, krat-

ko vreme posle wenog ustanovqewa, nad-

biskup Stepinac pisao je u nekoliko navrata

pisma usta{kim zvani~nicima, u kojima je

zvani~no protestovao protiv zlo~ina usta{-

kog reìma, a kasnije ih je otvoreno osu|i-

vao u svojim propovedima. Sli~ne promene

raspoloèwa pa ~ak i stava prema usta{kom

reìmu bile su karakteristi~ne ne samo za

Stepinca i ve}inu katoli~kog sve{tenstva

nego i za najve}i deo stanovni{tva Hrvatske

u to vreme. Me|utim, iako je osudio neke

aspekte usta{kog reìma, Stepinac, kao ra-

dikalni antikomunista, nije se distancirao

od NDH, jer je partizane (preciznije re~eno:

komuniste) smatrao najve}im neprijateqi-

ma. Posle rata, komunisti~ke vlasti su ga

kao kolaboracionistu osudile na {esnaest

godina zatvora i prinudni rad. Tokom

zatvoreni{tva, Sveta stolica po~astvova-

la ga je titulom kardinala, na {ta je Jugo-

slavija reagovala prekidom diplomatskih

odnosa. Stepinac je umro 1960. u progonstvu.

Papa Jovan Pavle II beatifikovao ga je 1998.30

57

DRUGI SVETSKI RAT

* Prevedeno s engleskog prevoda.30 U komunisti~koj Jugoslaviji, istoriografsko predstavqawe Stepinca, zasnovano na presudama suda koji je sudio

za kolaboraciju, bilo je iskqu~ivo negativno i nikakva otvorena javna debata u vezi s tim stvarima nije bila dozvo-qena. S padom komunizma, dominantno istoriografsko predstavqawe Stepinca u Hrvatskoj promenilo se do te mereda ga sada generalno prikazuju u pozitivnoj svetlosti, kao pravednika i mu~enika i kao `rtvu istorijskih okolnosti(taj na~in predstavqawa preovladava u istorijskim uxbenicima). Izme|u ove dve krajnosti, postoji niz istori~ara kojiuzimaju u obzir wegove zasluge (spasavawe Jevreja, protesti slati vlastima), ali i wegove gre{ke (~iwenica da senikada nije potpuno distancirao od NDH). U svojoj kwizi Hrvatska povijest ugledni hrvatski istori~ar Ivo Gold{tajnkonstatuje izme|u ostalog da Stepin~eva gre{ka „... u tim sloènim ratnim doga|ajima moè biti samo moralna i poli-ti~ka, i da nije smeo da bude su|en za zlo~in“ (Ivo Gold{tajn, Hrvatska povijest, Zagreb 2003, str. 309). Srpska isto-riografija nije promenila svoj odnos prema Stepincu, smatraju}i ga odgovornim za saradwu sa usta{kim reìmom.

?

Protiv ~ega je protestovao Stepi-

nac? Na koji se na~in obratio Pave-

li}u? Analiziraj jezik kojim se on sluì.

Stepin~ev poziv katoli~kom sve{ten-

stvu da podrì NDH, 28. april 1941.

„âsovi su ovo, u kojima ne govori vi{e

jezik, nego krv svojom tajanstvenom poveza-

no{}u sa zemqom u kojoj smo ugledali svje-

tlo bo`je i s narodom iz kojega smo nikli.

Je li potrebno isticati da je i u na{im

grudima ìvqe zakucalo srce?

(...) I tko nam moè zamjeriti, ako i mi kao

duhovni pastiri dajemo svoj prinos narod-

nom vesequ i zanosu, kad se puni dubokog

ganu}a i tople zahvalnosti obra}amo

Bo`jem Veli~anstvu?... Govore}i vam dak-

le kao predstavnik Crkve i pastir du{a

molim vas i pozivam, da svim silama na-

stojite i radite oko toga, da na{a Hrvat-

ska bude Bo`ja zemqa, jer }e samo tako

mo}i izvr{iti dvije bitne zada}e, koje

kao dràva imade da izvr{i u korist ~la-

nova... Odazovite se stoga spremno ovom

mom pozivu na uzvi{eni rad oko ~uvawa i

uznapre|ewa NDH.@ivojinovi}, Lu~i}, str. 554–556

Kakva je bila uloga dela visokog

sve{tenstva u NDH?

I–48. Otac Zlatko Sviri}31 o pokr{tava-

wu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo

„Jednog lijepog srpawskog dana prije pod-

ne na|o{e se pred ùpskim uredom jedno

tridesetak postarijih qudi, i sve pravo-

slavci, iz ve} ranije pomenutih sela moje

ùpe.

Bili su smrknuti, deprimirani, puni stra-

ha, brige i neizvjesnosti, {to me se jako

neugodno dojmilo.

’[to je bra}o moja, qudi moji, koje dobro

vas vodi u tolikom broju dovde?’, zapitao

sam glasno, da predusretnem to lo{e i

tmurno raspoloèwe, a da s druge strane i

samome sebi olak{am.

’Nikakvo dobro, o~e, fra Zlate’, povika{e

svi kao u jedan glas. ’Eto, ho}e na silu da

mijewamo vjeru pod stare dane. Tko je to

vidio i ~uo danas u dvadesetom stoqe-

}u’!?... Govorili su to kroz duboke uzdahe i

suze koje su im se kotrqale niz obraze.

Uvi|am da ih golema nevoqa i stra{an

udes priti{}u. Sjetiv{i se da nitko od

wih nije od jutros ni{ta ni prezalogajio

ni popio, pozvao sam ih da sjednemo u de-

belu hladovinu i rekao momku da donese

ne{to za mezu, rakije i vina. Za to vrijeme

sam intenzivno razmi{qao i donio odlu-

ku – ovim qudima se mora pomo}i. Krivo-

tvorit }u ’krsne listove’. Nekako mi je u

tom momentu laknulo. Zadobio sam opet

svoj mir i samouvjerenost. (...)

Kada smo se malo potkrijepili jelom i pi-

}em, i kada je ona wihova napetost prili~-

no popustila, obratio sam se direktno

Lazaru, da su me i ostali mogli ~uti:

’Odgovori mi, Lazare, jesi li ti ro|en kao

Srbin pravoslavne vjere?

’Jesam o~e fra Zlatko’. (...)

’A da li ìvi{ kao takav?’

’Jeste, bogami, fra Zlatko.’

’E, onda }e{ i umrijeti kao takav, Lazare.

Ne}e{ mijewati vjeru dok sam ja ìv

ovdje, a tako ni ostali!’

Qudi podigo{e glave. Svi pogledi se

uprije{e u mene. No, odmah se pojavi sum-

wa, pa i strah. Obasu{e me pitawima. [ta

sada da rade? Razumqivo, bojali su se.

Objasnio sam im svoju odluku. U ùpskom

uredu imao sam naàlost samo nekoliko

formulara ’krsnih listova’. Rekao sam im

da }u ih sutra nabaviti za sve. U{ao sam u

ku}u i odmah za neke po~eo popuwavati.

Prvo za Lazara.“

Cvitkovi}, str. 113–114 (fusnota br. 48)

58

POLITI^KI KONTEKST

31 Rimokatoli~ki sve{tenik.

?

?

Op{ta pitawa za potpoglavqe Ig.

Opi{i stavove verskih vo|a prema okupacionim silama, partizanskoj vojsci i

antikomunisti~koj vojsci. Kakve sli~nosti i razlike u izjavama vo|a verskih organi-

zacija moè{ da na|e{? Jesu li sve{tenici smeli, ili su ~ak bili obavezni da zauzi-

maju odre|enu stranu tokom rata?

“Deo visokog katoli~kog klera podr-

ào je, na po~etku, stvarawe NDH.

Me}u wima je bio i zagreba~ki nadbiskup

Alojzije Stepinac. Stepinac, koji je bio

progla{en i za vrhovnog vojnog sve{tenika

oruànih snaga NDH je, 4. maja 1941, naredio

da se u ~ast progla{ewa NDH, odrì sve-

~ana slu`ba boìja (Te deum) po svim paro-

hijskim crkvama, na koju je trebalo pozvati

mesne vlasti i narod.

Jedan od na~ina na koje su usta{ke vlasti

htele da „re{e“ srpsko pitawe bio je

pokr{tavawe u katoli~anstvo.32 Mada Pa-

veli}eva NDH nije formalno podràvala

pokr{tavawe, fakti~ki svakako jeste, jer

je pokr{tavawe bilo uobi~ajena praksa u

crkvenim op{tinama. Nadbiskup Stepinac

se u svojim izjavama distancirao od pri-

nudnog pokr{tavawa, pa je ~ak protestovao

protiv te prakse, ali niz istori~ara i

daqe smatra da je upitno je li u~inio sve

{to je mogao da to spre~i. Pokr{tavawe je

vr{eno sa obja{wewem da je to na~in da se

Srbi spasu usta{kog terora. Me|utim, mada

su pripadnici verskih mawina mogli

pokr{tavawem da spasu svoj ìvot, ve}ina

nije rado prihvatala ovu „velikodu{nost“.

Kao {to se vidi u ovom navodu, neki sve{-

tenici u crkvenim op{tinama protivili su

se politici pokr{tavawa u katolicizam.

[ta misli{ o akciji oca Zlatka?

Za{to je on poku{ao da spase te

qude?

59

DRUGI SVETSKI RAT

32 Druga dva na~ina bili su deportacija i eksterminacija.

?

?

IIa. Siroma{tvo, neizvesnost

60

DRUGO POGLAVQE

@ivot u vreme rata

Ovo poglavqe jasno pokazuje univerzalnost qudske patwe za vreme Drugog svetskog rata.

Glad, siroma{tvo i neizvesnost bili su deo svakodnevnog ìvota ve}ine civila u ovom

podru~ju; razlike su ~esto bile samo semanti~ke. Ipak, te{ko je re}i je li ìvot bio teì

u gradu ili na selu.

U poku{ajima da prikaèmo svakodnevni ìvot pripadnika pokreta otpora nastojali

smo, izme|u ostalog, da istaknemo kako se tokom ovog vremena mewao status ène. Pokret

otpora spremno je prihvatio jednakost èna i mu{karaca, mada }e vreme pokazati da je

stvarna promena bila daleko mawe sveobuhvatna nego {to je to nagla{avano u svrhu pro-

pagande; posle rata, stvari su se vratile u poznatu patrijarhalnu rutinu i zato je na{

diskurs o jednakosti polova ve}inom deklarativan.

Pred kraj poglavqa predstavili smo neke izvore koji se bave sasvim o~iglednim pro-

menama u kulturi i obrazovawu i koji na neobi~an na~in uslo`wavaju sliku o eliti mo}i

u ono vreme.

II–1. i II–2.

Ograni~avawe potro{we hleba u Rumu-

niji tokom rata (1942)

„U pogledu ograni~avawa potro{we ìta,

dràvni podsekretarijat za snabdevawe

vojske i civilnog stanovni{tva obave{ta-

va javnost da }e, po~ev od dana koji }e bi-

ti naknadno ogla{en, hleb u glavnom gradu

biti deqen samo na osnovu karata za snab-

devawe, i to samo za pet dana u nedeqi.

Tokom druga dva dana treba jesti kuku-

ruznu ka{u i zbog toga se treba na vreme

snabdeti potrebnim kukuruznim bra{nom

koje se moè na}i u svakoj pekari ili u

svakoj radwi u kojoj se deli hleb.

„Universul“, 5.1.1942, str. 1

Ograni~avawe potro{we hleba u Rumu-

niji tokom rata (1944)

Uredbom prefekture za srez Bra{ov, br.

26/1944, potro{wa hleba za srez i za grad

Bra{ov ure|uje se na slede}i na~in:

– dani kad se tro{i crni hleb: utorak,

~etvrtak i subota

– dani kad se tro{i beli hleb: nedeqa

– dani kad se tro{i kukuruzno bra{no:

sreda

– dani kad se tro{i krompir: ponedeqak i

petak.

Stanovni{tvo mora da se pridràva gore-

izre~enog. Svaki prekr{aj bi}e ka`wen u

skladu sa zakonskim propisima.

Nacionalni arhiv – Odsek za okrug Bra{ov, fond

Gradske ve}nice op{tine Bod, dokument 74/1944, str. 83

U ~emu je razlika izme|u dva perio-

da o kojima govore tekstovi? Kakva

su mogu}na obja{wewa za ove promene,

ako ih ima? Ovaj primer odnosi se na

Rumuniju. Jesu li ti poznati sli~ni pri-

meri iz tvoje zemqe?

Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hle-

ba u Istanbulu

Cumhuriet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)

U Istanbulu je ograni~avawe potro{-

we hleba po~elo 14. januara 1942. U

maju je za osobe iznad sedam godina dnevno

sledovawe iznosilo 150 g po osobi.

Kako obja{wavate ~iwenicu da je

potro{wa hleba ograni~avana u

Turskoj, iako Turska nije u~estvovala u

Drugom svetskom ratu?

II–3. Gr~ki seqak opisuje italijanske

okupatore

„[Italijani i wihovi vla{ki kolaboranti]neprestano su i{li gore-dole, kopilad, go-

re-dole, jeli su na{e koko{i, pili na{e

vino, uzimali jaja i uìvali! I terali su

nas da ih na na{im magarcima vodimo kud

god poèle. Nas je to dovodilo do besa. I

govorili smo: ’Zar niko ne}e da se pojavi,

pa da napravimo novi Kolokotronisov [bo-

rac za gr~ku revoluciju] vod – revoluciju’?“Van Bouschoten, str. 80

Opi{i seqakova ose}awa. Da li bi

se i ti isto ose}ao da si bio na we-

govom mestu?

II–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diploma-

ta, o ìvotu svoje porodice za vreme

rata

„Moja porodica provela je tri zanimqiva

i aktivna meseca bore}i se protiv steni-

ca i nastoje}i da preìvi na pe~urkama,

borovnicama, mladoj koprivi i supi od

repe. Sistem kupona bio je nemilosrdan;

ne samo {to je bilo nemogu}no na}i meso,

nego niko nije smeo ni da ubije ìvotiwu.

Moète da zamislite kolika je bila ra-

dost kad je sve{tenikovo tele slomilo

nogu pa je moralo da bude ubijeno. Moji su

uspeli da kupe odrezak i jeli smo pomalo,

da {to duè traje. Iako je, iz neobja{wi-

vih razloga, u Sofiji, kao i u selima, so

potpuno i{~ezla sa trì{ta, uspeli su da

odrè meso da bude jestivo ~itavih nede-

qu dana: stavili su ga na cementni pod i

pokrili vla`nom tkaninom ~iji su krajevi

potopqeni u lavabo napuwen hladnom vo-

dom. Tako su, u vrelim julskim danima, mo-

gli da postignu neprestano isparavawe.“Stan~ov, str. 145

U kakvim uslovima ìvi porodica

jo{ uvek visokog slu`benika bugar-

ske dràve? Ako su to bili uslovi u

kojima je ìvela elita, moè{ li da

zamisli{ u kakvim su uslovima ìveli

„obi~ni qudi“?

II–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162,

koji je ameri~ki generalni konzul u

Istanbulu Semjuel Honaker (Samuel Ho-naker) poslao dràvnom sekretaru SAD

Kordelu Halu (Cordel Hull) o ose}awima

bugarske javnosti, septembra 1942.

Istanbul, 4. novembar 1942.

„Svi su po~eli da ose}aju nedostatak

61

DRUGI SVETSKI RAT

? ?

?

?

hrane, ode}e i drvâ i ugqa za ogrev. Sis-

tem kupona snabdevao je malom koli~inom

hrane gotovo svakoga, ali to zapravo nije

bilo dovoqno ni za koga. Qudi su stajali u

dugim redovima pred prodavnicama hrane.

Bugari su jo{ bili jedinstveni u èqi da

po svaku cenu zadrè ’nove teritorije’.

Ali, bilo je nekih kriti~kih glasova koji

su govorili da }e prava Bugarska, dakle

ona bez okupiranih teritorija, sada mora-

ti da brine o namirnicama i za stanov-

ni{tvo na novim teritorijama, posebno u

Trakiji i nekim delovima Makedonije. Bu-

garska vlada tako|e je snabdevala bra{-

nom bugarska sela unutar gr~ke granice, u

oblastima severozapadno od Soluna.

Pri~alo se da se preko 300.000 qudi u tim

oblastima izjasnilo da su Bugari samo da

bi dobili bra{no. Naravno, to je bila sa-

mo propaganda. Niko ne treba da o~ekuje

da }e Bugarska odustati od okupiranih te-

ritorija ukoliko ne bude naterana na to.“ BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ

rayh, Sofija 1992, str. 90–91

Za{to su se Grci izja{wavali kao

Bugari? Misli{ li da im je bilo

lako da to ~ine, ako se uzme u obzir

nedavna istorija tog regiona?

Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qub-

qani za vreme rata

Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu

Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh

[ta moè{ da zakqu~i{ o ìvotu u

Zagrebu i Qubqani za vreme rata?

Postoji li sli~na fotografija iz tvoje

zemqe? Nedostatak svega i sva~ega, po-

sebno prehrambenih namirnica, i ras-

podela potrep{tina preko kupona i

obveznica bili su svakodnevna pojava

tokom rata.

II–6. Traìmo sramne trake za crnober-

zijance (izvod iz srpskih novina)33

„Mi ovde iznosimo otvoreno i bez obzira

sve slu~ajeve nedozvoqene spekulacije i

crnoberzijanske pqa~ke mole}i sve od re-

da da nas i dràvu pomognu u toj akciji so-

cijalnog spasa. Neka nam svaki svestan

gra|anin dostavi svaki takav slu~aj da ga

objavimo, da udarimo sramni ìg svakom

takvom zlo~incu na ma kakvom poloàju on

bio. Pozivamo isto tako sve odreda da

nam upute predloge o merama kojima bi se

efikasno mogla voditi borba protivu ove

rak rane na{ega dru{tva.

Danas objavqujemo predlog jednog na{eg

~itaoca u vezi sa objavqivawem lista

ka`wenih {pekulanata, koje donosi dnev-

62

@IVOT U VREME RATA

33 „Srpski narod“: beogradske zvani~ne dnevne novine kolaboracionisti~ke Vlade narodnog spasa gene-

rala Milana Nedi}a.

?

?

na {tampa. Ovaj na{ ~italac misli da to

nije dovoqno ve} da treba da ostane ka-

kav vidqiv trag ovih zlo~ina. I kad ve}

ne moè usijanim gvo`|em da im se utisne

sraman ìg, on predlaè da se uvede da

svi ka`weni {pekulanti moraju nositi

sramnu traku, na kojoj }e pisati: ’narodna

izjelica’ ili ’crnoberzijanac’ ili pak

’{pekulant sa narodnom bedom’.

’SRPSKI NAROD’ sa svoje strane smatra

da je ovaj predlog sasvim umesan i obra}a

se Vladi narodnog spasa da ga prihvati i

sprovede, jer je dala re~ i obavezu da }e

~uvati i spasavati narod od sviju nevoqa

i neda}a, od komunisti~kih bandita po

{umama kao i od razbojnika sa Terazija.“„Srpski narod“, 3. jun 1942.

Komentari{i zahtev za uvo|ewe

sramnih traka za crnoberzijance. Da

li se slaè{ s tim predlogom? Moè{

li da na|e{ isti (ili bar sli~an) stav

u svojoj zemqi?

Sl 15. Turska karikatura

„Karikatur“, 24. septembar 1942

Prevod: Debela teta sre}e se sa pro-

fiterom. Wen mu` kaè: „Nije va`-

no, draga! Wegove sike nisu bogom dane kao

tvoje!“

II–7. Te{ko}e preìvqavawa... Kako bi

do{lo do hrane, gradsko stanovni{tvo

moralo je da proda prakti~no sve za

{ta je moglo da na|e kupca

„Stanovnici gradova bili su prinu|eni da

prodaju bukvalno sve {to je moglo da na|e

kupca, kako bi do{li do hrane: „Prodava-

li su iz ku}e sve {to je seqak hteo da uzme

u zamenu za malo hrane. Prvo je odlazilo

zlato i nakit, a zatim i stvari iz ku}e: na-

me{taj, posteqina, garderoba. Svet je po

gradovima ogoleo, obosio i ostao bez i~e-

ga. A seqaci kao seqaci. Uzimaju im razne

vojske, uzima okupator, pa ono {to je spa-

sio od wih i od svojih usta odvojio, nasto-

jao je da {to boqe naplati. Na{i seqaci

su sa gladnim nevoqnicima bili nemi-

losrdni i zbog onog ve~itog antagonizma

izme|u gospode i seqaka. Grad je od wega

uvek samo uzimao, a nikada mu nije ni{ta

davao. Mislio je, do{li su wegovih pet

minuta, te da sve naplati.“Nikoli}, str. 113

Kako procewuje{ pona{awe seqaka

prema stanovnicima gradova? Da li

ti je poznat sli~an materijal u kwièv-

nosti ili na filmu? Da li autor, prema

tvom mi{qewu, ima predrasude prema

seqacima?

II–8. Neizvesnost civilnog ìvota

tokom rata u Albaniji

„ ’Ovaj ~ovek kaè da su ju~e do{li Nemci.

Uzeli su }ebad, hranu, pet pili}a i dve ko-

ze. Isterali su qude iz ku}a pod izgovo-

rom da vr{e pretres, pa su u ku}ama pod-

metnuli poàr. Mnogi seqani pobegli su

da se sakriju’, rekao je, ’jer su se pla{ili

da bi mogli da budu odvedeni u zarobqe-

ni{tvo.’ Gari je preko prevodilaca ispi-

tivao seqane: ’Da li znate, jesu li Nemci

imali ikakav razlog za odmazdu? Jeste li

pre toga videli mnogo Nemaca ili wiho-

63

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

vih akcija?’ Jedan uzbu|eni seqak bez pre-

stanka je govorio dok ga Stefa nije blago

potap{ala po ruci i zaustavila bujicu we-

govih re~i. ’Kaè da ne zna za{to su upali

u wegovo selo, ali ~ak ako su sve i uzeli,

za{to su morali da spale ku}e? Sad nema-

ju gde da ìve, a zima je blizu.’“Mangerich, str. 136

Ovaj pasus prikazuje ìvot u Albaniji

tokom rata i otkriva nesigurnost i ne-

izvesnost preìvqavawa. Re~ je o izve{taju

o~evidaca, ameri~kih medicinskih sestara

koje su se u novembru 1943. slu~ajno avionom

spustile u Albaniju i posle dvomese~nog

putovawa stigle do savezni~kih linija.

Da li bi rekao da je u tvojoj zemqi

ìvot za vreme rata bio teì na se-

lu nego u gradu? Objasni svoj stav. [ta

su, po tvom mi{qewu, ’obi~ni qudi’

ose}ali u takvim situacijama – strah,

gnev, ili ne{to tre}e?

II–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst

objavqen u beogradskim novinama

septembra 1942)

„ ’Varo{ki zemqoradnici’, oni koji su od

neplodnih dvori{ta, pustih gradili{ta i

raznih de~ijih igrali{ta na~inili sebi

ba{te, uveliko beru plodove svog truda.

Dok drugi danas ~ekaju na pijacama, novi

ba{tovani ponosno se {epure po sveèm

zelenilu, grickaju po cen dan paradajz i

~eprkaju po novim lejama. Kroz lep napor

oni su pokazali {ta moè da se uradi sa

malo dobre voqe i strpqewa.

Ovih dana Beogradska op{tina uputila je

na teren i naro~ite komisije, koje se bla-

govremeno interesuju {ta je sve zasejano po

ba{tama. Stru~waci dele i prakti~ne sa-

vete, koji mogu da koriste za idu}u sezonu

uz bogato iskustvo ste~eno u dosada{wem

radu. Objavqen je i apel da svaki obra-

|iva~ odvaja i ~uva seme povr}a za novu

setvu na svom terenu. Po simpati~nim ba{-

ticama, u dekoru varo{kih palata, neko-

liko koraka od asfalta, vidi se ìvot

koji smo navikli da vidimo samo kad smo

negde na selu, daleko od gradske buke...“„Novo vreme“, 25. septembar 1942.

Te{ka situacija u snabdevawu stanov-

ni{tva Srbije adekvatnom hranom,

posebno u velikim gradovima, preovla|iva-

la je tokom svih ratnih godina. Zbog borbi

izme|u okupacionih snaga i pobuwenika,

zbog novih granica, o{te}enih komunikacija

i zabrane slobodnog prometa robe i qudi,

gradovi su bili odse~eni od poqoprivredne

unutra{wosti. Trì{ni prehrambeni proiz-

vodi (hleb, meso, mast) bili su strogo racio-

nisani i u vrlo malim koli~inama proda-

vani su u zamenu za kupone za snabdevawe

ili potro{a~ke karte. Ipak, osnovni proiz-

vodi mogli su se kupiti na „crnoj berzi“, po

mnogo vi{oj ceni od uobi~ajene. Kako bi se

gradskom stanovni{tvu pomoglo da preìvi

nesta{ice, podsticano je gajewe povr}a na

svim upotrebqivim povr{inama.

Postoji li sli~an primer u tvojoj

zemqi?

Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme

tragi~ne zime 1941/42.

Atina, Nacionalni istorijski muzej (Istoria, tom 16, str. 59)

Gotovo potpuna nesta{ica hrane,

posebno u Atini i drugim velikim

gradovima, dovela je do toga da ogromna ve-

}ina stanovni{tva bude dramati~no ne-

uhrawena i da svakog dana mno{tvo qudi

umre od gladi.

64

@IVOT U VREME RATA

?

?

Op{ta pitawa za potpoglavqe IIaKakvi su bili ìvotni uslovi u zemqama u ratu? Kakve su bile reakcije qudi na te

uslove? Da li su svi podjednako podnosili posledice rata? Ako nisu, ko je patio

najvi{e?

II–10. i II–11.

Faik Okte o turskom porezu na prihod

„Na Izmenovu sugestiju, poreski obveznici

klasifikovani su u dve odvojene liste, li-

stu M za muslimane, i listu G za nemusli-

manske mawine (Gayrimuslim). Kasnije su do-

date jo{ dve kategorije, E za strance

(ecnebi) i D za Donme, pripadnike sabataj-

ske sekte jevrejskih konvertita u islam. [...]Porezi su morali da budu pla}eni u goto-

vom novcu u roku od dve nedeqe. Dozvoqe-

no je bilo prekora~ewe od dodatnih pet-

naest dana, ali s penalima koji su prvo-

bitnu sumu uve}avali za jedan i dva pro-

centa, zavisno od slu~aja. Ako porez ni po-

sle trideset dana ne bi bio pla}en, kon-

fiskovana je celokupna imovina poreskog

obveznika i wegovog prvog srodnika, a on

sam bio bi slat u logor za prinudni rad.

Nikakav prigovor na visinu poreza nije

bio mogu}. Imovina onih koji nisu mogli da

plate prodavana je na javnoj rasprodaji.“Okte, str. 19, 25

Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za

vreme prikupqawa poreza na imovinu.

Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konku-

renciju me|u mawinama’ kao svojstvo

ovog oporezivawa

„Po{to su izdate liste poreza na imovinu,

Solomon ode u kafe i po~e da se raspituje:

Mi{one,34 koliko si ti dao?

Deset hiqada pet stotina i pedeset lira

i dvadeset kurusa.

Lep novac... lep novac...

Kirkore,35 koliko si ti platio?

Dvadeset hiqada pet stotina i petnaest

lira i trideset kurusa.

Jani,36 koliko si ti dao?

Dvadeset devet hiqada sedam stotina i

petnaest lira i ~etrdeset kurusa.

Lep novac... lep novac...

Ahmet Bej,37 koliko si ti dao?

Pedeset lira i deset kurusa.

Solomon podiè ruke prema nebu i re~e:

O, veliki Atatur~e, kako si samo lepo

rekao: ’Sre}an je ~ovek koji se moè naz-

vati Tur~inom’.“ Aktar, str. 185

Iako je bila neutralna, Turska se ipak

borila s problemima sli~nim onima

koje su poznavale zemqe koje su bile u ratu.

Turske vlasti suo~avale su se sa ozbiqnim

finansijskim te{ko}ama izazvanim te{kim

ekonomskim uslovima, neobuzdanom inflaci-

jom, oskudicom u hrani i drugim potrep{tina-

ma. Zato je vlada u posledwim mesecima 1942.

uvela niz drasti~nih pove}awa poreza. Najgo-

ri me|u wima, Varlik Vergisi, ili porez na imo-

vinu, odnosio se na one koji su imali imovinu

i za koje se verovalo da, zahvaquju}i ratnim

prilikama, ostvaruju velike profite. Ovaj

porez regulisan je tako da najteè pogodi

lako pristupa~nu imovinu gradskih trgovaca,

me|u kojima mnogi nisu bili muslimani, i koji

su, ~inilo se, jedini imali spremnu gotovinu

koju su mogli da isporu~e za hitne nacio-

nalne potrebe.

Faik Okte, koji je bio odgovoran za admini-

strirawe poreza, napisao je 1949. kwigu o

tome, pod naslovom „Tragedija turskog poreza

na imovinu“.

65

DRUGI SVETSKI RAT

34 Tipi~no jevrejsko ime u Turskoj.35 Tipi~no jermensko ime u Turskoj.36 Tipi~no gr~ko ime u Turskoj.37 Tipi~no tursko ime.

?

IIb. Civili

66

@IVOT U VREME RATA

II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra-

|anima

Stanovni{tvu Beograda

Od strane nema~ke oruàne sile sve

~e{}e su àlbe da civilno stanovni{tvo

u odnosu sa nema~kim oficirima i vojni-

cima ne pokazuje wima du`nu pa`wu i po-

{tovawe. Naro~ito se sve vi{e prime}uje

da jedan veliki deo stanovni{tva u pe-

{a~kom saobra}aju ne pokazuje nimalo

sklonosti da se ukloni nego ~esto na

drzak na~in prepre~ava put.

Krajskomandantura upozorava stanovni{-

tvo da }e se ubudu}e protiv istupa ove

vrste postupiti sa svom strogo{}u.

Beograd, maja 1941. g.

KrajskomandanturaBoòvi}, str. 129

[ta je razqutilo nema~ke vlasti u

Beogradu? Komentari{i wihovu

pretwu.

Sl. 17. Nema~ki propagandni plakat

Nikoli}, str. 2

Nema~ki neprijateqi (komunisti,

Britanci i Jevreji) „zaveli su“ la`-

nim obe}awima srpskog seqaka i naveli ga

da napada nema~kog vojnika s le|a. Ogroman

nema~ki vojnik rasteruje uqeze svojom poja-

vom, opra{ta „zavedenom“ srpskom seqaku

i uzima ga u za{titu.

II–13. S dolaskom rata, civilna indus-

trija je militarizovana i rad je morao

da se obavqa pod specifi~nim, re-

striktivnim uslovima. Rad u Rumuniji

u vreme rata:

Dekret o radnom reìmu za vreme rata (2.

oktobar 1941)

^lan 2. Suspenduju se svi godi{wi odmori,

odobreni ~lanom 49 i 89 zakona o radnim

ugovorima od 5. aprila 1929, sa svim

daqim modifikacijama (...)

^lan 4. U svim industrijskim preduze}ima

u kojima se radi kontinuirano (u tri sukce-

sivne smene) radno vreme bi}e 8 ~asova

dnevno ili 56 ~asova nedeqno; u svim dru-

gim industrijskim preduze}ima, normalno

radno vreme bi}e 10 ~asova dnevno ili 60

~asova nedeqno.

Vojni komandanti u militarizovanim pre-

duze}ima, vojni upravqa~i i direktori voj-

nih preduze}a, u saglasnosti s inspektori-

ma rada, a u onome {to se smatra nemilita-

rizovanim preduze}ima inspektori rada

mogu da odobre najduè na tri meseca da

gorepomenuto trajawe radnog dana iznosi

maksimalno do 12 ~asova dnevno ili 72

~asa nedeqno. Oni tako|e mogu da odobre

da se radi nedeqom i zakonom odre|enim

praznicima ako potrebe proizvodwe nala-

ù takav reìm. [...]^lan 31. Slede}a dela smatraju se zlo~i-

nom sabotaè i bi}e ka`wena sa 5 do 20

godina u zatvoru:

a) Svaka – individualna ili kolektivna –

obustava rada do koje je do{lo bez pret-

hodne saglasnosti vojnih komandanata mi-

?

litarizovanog preduze}a [...] ili direktora

vojnog establi{menta, a u onome {to se sma-

tra druga~ijim preduze}ima, bez prethodne

saglasnosti inspektora rada [...]b) uni{tavawe, kvarewe, podrivawe, fal-

sifikovawe, mawkava proizvodwa ili na-

merne gre{ke, manipulisawe ili rukovawe

na prevaran na~in ili bez kvalifikacija:

ma{inama, instalacijama, instrumentima

za rad, materijalima, robom i proizvodima,

delimi~no ili parcijalno, bilo od strane

zaposlenih ili od strane direktora. Murgescu (coord.), str. 343

Kako su te mere uticale na svako-

dnevni ìvot radnika za vreme ra-

ta? Da li ovi propisi dopu{taju ikakvo

odstupawe od dekreta? Recimo, da li je

mogu}no da osoba koja je napravila gre{-

ku na poslu bude optuèna za sabotaù?

II–14. Izve{taj tajne policije lideru

dràve Rumunije o stawu duha me|u sta-

novni{tvom i o nezadovoqstvu uslovi-

ma ̀ ivota tokom rata. Stawe duha u mese-

cu maju 1943. u izve{taju Tajne policije

REGIONALNI POLICIJSKI INSPEK-

TORAT PLOE[TI

(...) Funkcioneri i wihove porodice jadno

su obu~eni, moraju da idu na posao u staroj

ode}i koja im ponekad vi{e ne odgovara

ili nije u skladu sa wihovom pozicijom

javnih funkcionera.

Tako|e, mnogi od wih ìve u ku}ama (ili

name{tenim sobama) u kojima vladaju nehi-

gijenski uslovi, {to smawuje wihovu radnu

sposobnost i ugroàva wihovo zdravqe.

Wihov moral tako|e je veoma nizak jer

stvari sve vi{e poskupquju i oni su

zabrinuti po{to ne znaju kako da obezbede

potrep{tine koje su wima i wihovim

porodicama neophodne za budu}nost.

Isto stawe duha vlada i me|u radnicima u

fabrikama i me|u funkcionerima i rad-

nicima kod C.F.R.38

Ni funkcioneri ni radnici ne ispoqava-

ju svoje nezadovoqstvo javno, neki od wih

zato {to se boje da bi mogli da se izloè

nevoqama, a drugi zato {to razumeju

te{ko}e kroz koje dràva danas prolazi.

O ovim stvarima, o te{koj situaciji u kojoj

ìve, oni razgovaraju me|u sobom i nadaju

se da }e vlada uskoro preduzeti mere da

popravi tu situaciju.QUAESTOR,

I. CiureaMârturii documentare, u: „Revista Arhivelor“, 2/1969, str. 20–21

Kakav je stav dràvnih slu`benika u

odnosu na wihov svakodnevni ìvot?

Da li se wihovo nezadovoqstvo izraà-

va javno? Za{to? Za{to se vlasti zanima-

ju za stawe duha dràvnih slu`benika?

Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na

Bajazitovom trgu u Istanbulu

Cumhuriyet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)

67

DRUGI SVETSKI RAT

38 Skra}enica za Rumunske èleznice.

? ?

II–15. Vojni izaslanik Nezavisne Drà-

ve Hrvatske u Sofiji izve{tava39 o

situaciji u Vardarskoj Makedoniji pod

bugarskom vla{}u

Pre nekoliko dana moj prijateq do{ao je u

Sofiju iz Skopqa, gde je radio kao ovla{-

}eni upravnik elektri~nog pogona.

Wegovo ime je Albert [ritof. Pitao sam

ga o situaciji u Skopqu i bugarskoj Make-

doniji uop{te i on mi je u nevezanom raz-

govoru rekao, izme|u ostalog, i ovo:

Unutra{wa situacija u delu Makedonije

koji je dat Bugarskoj sasvim je nejasna. De-

klarisani Makedonci pokazuju izvesno ne-

zadovoqstvo novim bugarskim reìmom. I

na strani Bugara koji ìve u Makedoniji,

wih oko 30 odsto nije odu{evqeno bugar-

skom upravom, jer im ne omogu}uje ista pra-

va kao Bugarima u Bugarskoj. Naro~ito

sna`no razo~arewe moè se primetiti kod

mlade inteligencije koja je studirala u

Beogradu i u staroj Jugoslaviji bila zapo-

slena u dràvnoj slu`bi. Ti qudi nemaju

vere i bez posla su. Ima i onih kojima je

bugarska dràva dala neku slu`bu, ali su

kasnije otpu{teni i tako|e su nezaposleni.

Arnauti40 su tako|e veoma nezadovoqni

novim gospodarima i ~eznu za Jugoslavi-

jom. Na drugoj strani, Arnauti pod itali-

janskom okupacijom su zadovoqni jer su im

Italijani dali vlast.

Turci (muslimani) imaju sli~an stav kao i

za vreme Jugoslavije, ali sada ispoqavaju

anglofilska ose}awa.

Trgovci Srbi i Jevreji prinu|eni su da

prodaju svoju imovinu u roku od tri meseca

i da likvidiraju svoje radwe, a onda }e

Srbi koji ìve u bugarskoj Makedoniji ve-

rovatno biti ukloweni odande.

Prema nama, Hrvatima, Makedonci pokazu-

ju posebno srda~an odnos.

(...) Sude}i po svemu, izgleda da u bugars-

koj Makedoniji postoji jaka te`wa ka oslo-

bo|ewu i stvarawu autonomne Make-

donije...

Potporu~nik

Adam Petrovi}, vojni izaslanik u SofijiDokumenti za borbata na makedonskiot narod

za samosvojnost i nacionalna dràva, II, str. 308–9

Da li je, po tvom mi{qewu, ovaj

izvor pouzdan? Objasni svoj stav.

II–16. Situacija 1941. godine prema

vi|ewu Oblasnog komiteta Jugosloven-

ske komunisti~ke partije za Makedoniju

„Veliki delovi Makedonije ve} imaju

bugarsku upravu, ve} su tamo postavqeni

policajci, àndarmi, seoski na~elnici,

sekretari, ra~unovo|e, notari, poreski

slu`benici, i reklo bi se da su svi iz Bu-

garske. Makedoncima se ne nude slu`be-

ni~ka mesta. Oni ~ak nemaju pravo ni da

budu seoski na~elnici. Svaki po{ten Ma-

kedonac s pravom se pita: ’Kakva je to slo-

boda kad [umadinca (Srbina) zamewuje

Bugarin dok su Makedonci stavqeni u izo-

laciju?’ Makedonska inteligencija u naj-

boqem slu~aju dobija slu`bu u bugarskim

selima, ali nikada u Makedoniji. Argu-

menti su isti kao oni kojima su se nekada

sluìli Srbi – ’ne znate zvani~ni jezik

ove dràve!’“ Terzioski, 309

Kako se situacija u Makedoniji iz-

menila tokom 1941. u pogledu admi-

nistrativnih poslova (ako se uop{te

izmenila)? Kakvo su obja{wewe vlasti

davale za to?

II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi pre-

ma devojci iz susedstva

„Ispred ku}e gdje smo stanovali (u Novoj

Gradi{ci, gde je Sattolo i{ao u {kolu),

68

@IVOT U VREME RATA

39 Re~ je o izve{taju upu}enom Ministarstvu hrvatske odbrane (domobranstvo) od 21. oktobra 1941.40 Albanci.

?

?

prolazila je jedna djevojka svijetle kose.

I{la je u osmi razred. Uvijek smo je nasto-

jali vidjeti kad pro|e, osobito ja. Sreta-

li smo je i u parku. Bio sam zadovoqan sa-

mo da ju pogledam. Jednu ve~er u prosincu,

ona pri|e meni i kaè. – Kolega, ako ide{

ku}i i{la bih s tobom. Ostao sam zapawen

od veseqa. (...) Razgovarali smo o svemu,

ali najvi{e o grozotama rata. Kad smo

do{li pred wenu ku}u (...) Nevenka (tako

se djevojka zvala) brzo kaè: – Do|i sutra

oko {est kod mene, a sada moram i}i. I

pruì mi ruku. Ja sam je s veseqem prihva-

tio. Osjetih meko}u, we`nost, kao i hlad-

no}u wene ruke, a ugodan osje}aj mi pro-

struji tijelom.

Jedva sam ~ekao sutra{wu ve~er. Do{ao

sam. Pokucao na vrata, a ona je odmah otvo-

rila.

– Zdravo kolega, kako si?

– Dobar ve~er, Nevenka. Nisam li prerano

do{ao? (...)

Stidqivo i pomalo nespretno u|em u sobu

iz hodnika. Stol je bio uz prozor. Ponudi

mi stolicu. Sjednem. Onda me ponudi like-

rom. Kucnuli smo ~a{ama i nazdravili.

@ivio kolega! (...) Traìo sam razlog zbog

kojeg me pozvala. Malo smo pri~ali o

{koli, profesorima i ratu. (...)

– Zna{ kolega napredna ideja pobje|uje i

jo{ malo, pa }e biti ovdje.

– Kako ti to misli{?

– Pa Rusi su na{a napredna ideja.

Sad mi je postalo jasno da ona èli mene

ukqu~iti u napredne, a ja sam èlio wu.

Nisam èlio nikakvu ideju. (...) @elio sam

govoriti o osje}ajima, ali wu je zanimala

samo politika.

Dogovorili smo se ponovo za sastanak.

Mislio sam da je ona ipak zainteresirana

za mene. Kako je trebalo pro}i par dana do

slijede}eg sastanka pripremao sam se za

to kako }u Nevenku odvratiti od politi-

ke. Poku{at }u joj objasniti politi~ku si-

tuaciju, mislio sam. Govorit }u joj o namje-

ri da imam obiteq s puno djece. Mislio

sam da kao èna o tome èli slu{ati.“

(Nije mu uspjelo.)Emil Sattolo, str. 93–94

Za vreme rata, Emil Satolo bio je

u~enik sredwe {kole. @iveo je u se-

lu Puska, a u {kolu i{ao u Novoj Gradi{ki

(Hrvatska). Satolo je odobravao osnivawe

NDH i usta{ki pokret, mada je kritikovao

wegove zlo~ina~ke aspekte. U svakom slu~a-

ju, bio je protivnik partizana i komunista. U

svojim memoarima pi{e, izme|u ostalog, o

svojoj qubavi prema devojci iz susedstva.

Uporedi udvarawe u vreme rata i

danas. Za{to je do{lo do nesporazu-

ma izme|u devojke i mladi}a? Jesu li

mladi}evi ciqevi i ideje bliski tvoji-

ma? A devoj~ini? Koju je ideologiju ona

podràvala i na ~ijoj je strani bila u

ratu? [ta je podrazumevala pod termi-

nom „napredna ideja“? Za{to su Rusi

smatrani predstavnicima „napredne

ideje“?

69

DRUGI SVETSKI RAT

?

IIv. @ivot vojnika

II–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelo-

ve nagrade za kwièvnost (1979), opisu-

je uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika

na albanskom frontu

„Sada smo znali da smo u blizini mesta

gde ne postoje radni dani i praznici, bo-

lesni qudi i zdravi qudi, siroma{ni i

bogati. Jer je huka ispred nas i bura iza

planina stalno rasla, tako da smo na kraju

mogli jasno da razaznamo sporu i te{ku

topovsku kanonadu, suve i brze mitraqe-

ze. I zato {to smo sve ~e{}e nailazili na

sporu kolonu rawenih, koja je i{la u dru-

gom smeru. Lekari sa trakama crvenog

krsta na nadlakticama spu{tali bi nosi-

la i pqunuli u ruke, dok im se u o~ima vi-

delo da bi sve dali za cigaretu. Kad bi ~u-

li kuda idemo, zatresli bi glavom i po~i-

wali da pri~aju svoje pri~e o krvi i uà-

su. Ali, jedini glasovi koje smo mi slu{a-

li bili su oni drugi glasovi koji su se di-

zali iz tmine, jo{ oprqeni vatrom i sum-

porom iz dubina. ’Oi, oi, mana mou’, ’Oi, oi,mana mou’. A ponekad, re|e, zvuk prigu{e-

nog disawa, kao hrkawe; oni koji su znali

govorili su da je to ~egrtaqka smrti.

Ponekad su sa sobom vukli zarobqenike

uhva}ene pre nekoliko sati u iznenadnim

racijama na{ih patrola. Wihov dah zau-

darao je na vino i xepovi su im bili puni

{e}erlema i ~okolada. A mi nismo imali

ni{ta, iza nas su sru{eni mostovi i neko-

liko na{ih magaraca koji su nemo}no sta-

jali u snegu i skliskom blatu.“Elytis, str. 21

Sl. 19. Litografija koja predstavqa

drevnog ratnika iz bitke kod Maratona,

borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821.

i ’evzonea’ (modernog gr~kog borca)

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 167

II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog

pokreta u Hrvatskoj od po~etka, opisao

je svoje iskustvo u svojim ratnim memo-

arima. Slede}i tekst je opis prvih

[iblovih dana po{to je „oti{ao u

{umu“ (popularan izraz za odlazak u

partizane)

„Ve} sam napola partizan. Nemam dodu{e

pu{ku, ali imam svrab i sav sam namazan

ùtom, smrdqivom ma{}u. (...) Osim toga, u

mojem dowem rubqu na|e se i gdjekoja u{

ili, kako se po vojni~ki kaè, va{ka – ta

svim vojnicima svijeta najprivrènija

doma}a ìvotiwa. (...) O buhama i stijeni-

cama ne vrijedi govoriti. To su zapravo

sasvim pristojni kukci, koji se na tijelu

izdovoqe no}u, a u rubqe i odijelo uop}e

se ne zavla~e.“[ibl 2, str. 13

Na koji na~in [ibl opisuje neudob-

nosti partizanskog ìvota?

II–20. U svojim ratnim memoarima parti-

zanski veterani ~esto su poklawali

posebnu pa`wu visokoj zastupqenosti

èna u partizanskim odredima. U svo-

jim memoarima, u poglavqu s podnaslo-

vom „@ene ratnici“, [ibl pi{e

„U ~etama na{e brigade ima mnogo parti-

zanki. To su ve}inom seqa~ke djevojke,

Slavonke, Kozar~anke, sve jo{ vrlo mlade.

Pje{a~e u na{oj koloni, bore se na polo-

àju, juri{aju na utvr|ena upori{ta nepri-

jateqa; zajedno s ostalim borcima prve

bojne linije podnose sve napore partizan-

skog ìvota. (...)

Sestre Milija i Danica Zlokapa su pu{ko-

mitraqeskiwe. Tek su nedavno do{le u na{u

brigadu, no ve} su stari borci. Hrabru ~ovjeku

je potrebno samo jedno ratno kr{tewe. Miliji

je {esnaest, Danici osamnaest godina. (...) Na

smjenu nose pu{komitraqez i ranac municije

i ne dopu{taju da im itko pomogne. (...)

70

@IVOT U VREME RATA

?

U napadu na Sira~ poginula je jedna od naj-

hrabrijih djevojaka na{e brigade i cijele

Slavonije, Persa Bosanac. (...) Bila je tan-

ka, vitka osamnaestogodi{wa djevojka.

Govorili su za wu: ’Persa se ne zna boja-

ti’... U borbi na Javorovici, za vrijeme

oùjske ofenzive, poslije cijelog dana ju-

ri{awa upala je me|u prvima u neprijate-

qske postave i tukla se s Nijemcima prsa o

prsa sve dok nisu uni{teni. (...) Pala je pod

sira~kom {kolom, u jednom od mnogih

juri{a na taj utvr|eni objekt. Persa je mo-

rala poginuti. Izlagala se mnogo, nije se

znala bojati! (...) Na Javorovici je pokraj

we juri{ala i Katica Hacman, Bilogorka.

Bile su najboqe drugarice i uvijek su se

dràle jedna uz drugu. U posqedwem juri{u

Katicu je zahvatio neprijateqski rafal i

smrtno je ranio. (...)

U ratu i u surovim uvjetima ìvota qudi

mogu lako postati grubi i bezosje}ajni. Ho-

}e li se ove djevojke-ratnice prometnuti u

mu{kara~e? Mo`da }e ih ratne strahote u

kojima su prisiqene sudjelovati li{iti

divnih svojstava koja ènu ~ine ènom i

kakva èlimo osjetiti kod èna koje

volimo!“[ibl 2, str. 308–311

Za{to je, po tvom mi{qewu, parti-

zanima bilo va`no da istaknu

aktivnu ulogu èna? Za{to isto to nije

bilo va`no usta{ama? Jesu li, po tvom

mi{qewu, ène partizanke zaista bi-

le jednake s mu{karcima? ([ibl je

naveo samo nekoliko istaknutih prime-

ra.) Objasni zna~ewe [iblovog zavr{-

nog iskaza o ènama u ratu. Kako je on

gledao na ulogu èna u ratu?

II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) za-

htevaju vi{e po{tovawa i ve}e u~e{}e

u javnim poslovima po{to su u~estvo-

vale u pokretu otpora

– Nastavnik: „Videli biste ène bez vlas-

titog identiteta, kao lutke mu{karaca, i

onda bi one rekle: ’E pa, ja sama jesam ne-

{to, postoji ne{to {to umem da uradim’; po-

~ele su da misle da mo`da zasluùju vi{e

nego samo da kuvaju, peru i primaju naredbe.

To je bilo prvo veliko bu|ewe ruralnih

èna i ostavilo je na wih veliki utisak.“

– Seqanka I: „Svi|alo nam se to i

privla~ilo nas je, zato smo odlazile [na

sastanke]. Prosto smo htele da malo

izi|emo iz tog kruga neprestanog primawa

naredbi. Jer takvi su mu{karci bili onda

– diktatura [sic], kako kaù...“

– Seqanka II: „Htele smo prosto malo slo-

bode kao ène, pravo da govorimo, da ne bu-

demo podre|ene mu{karcima... da samo

radimo i dobijamo batine. Htele smo malo

slobode za nas same. Ovde smo oti{le u

planine, nosile smo municiju na le|ima,

pravile kutije za pu{komitraqeze, radile

danono}no – postajale smo ~ak qubavnice,

iako smo bile supruge. A sve {to smo è-

lele bilo je da i mi doìvimo ne{to dobro.

Malo slobode, a ne robovawe, kako vi to

kaète – da moèmo da otvorimo usta.“Van Bouschoten, str. 101–102

Kakve su motive ène imale kad su se

prikqu~ivale pokretima otpora?

[ta je tvoje mi{qewe o wihovim motivima?

II–22. Ovu pesmu komponovao je nepozna-

ti autor za vreme Drugog svetskog rata;

veruje se da je to makedonska narodna

pesma

MLADA PARTIZANKA

Mnogo sam radosna i sre}na

{to sam postala mlada partizanka

{to sam postala mlada partizanka

Na planini Pelister.

Zbogom i oprosti mi, zemqo moja,

Ja idem u bitku, u bitku, u bitku

(...)

71

DRUGI SVETSKI RAT

?

Tamo smo se zakleli

Da }emo se boriti s fa{istima

Da bismo stekli svoju slobodu

Za na{u Makedoniju

Zbogom i oprosti mi.@enite od Makedonija vo

Narodnoosloboditelnata vojna, str. 56

Objasni razloge za komponovawe

ovakvih pesama. Ima li u wima mo-

menata propagande?

Sl. 20. Heroine iz 1940.

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, str. 55

Ova litografija predstavqa `ene

Epira za vreme gr~ko-italijanskog

rata kako na le|ima nose kutije s municijom

kroz planinu Pindos na gr~ko-albanskoj

granici.

Sl. 21. Partizanske novine: Xepne

novine ~ete za vezu, Zadar (Hrvatska),

1944.

Hrvatski istorijski muzej

[ta pokazuje ova karikatura? Kako

su partizani gledali na svoj status u

odnosu na druge antifa{isti~ke snage

(koje su predstavqene zastavama)? [ta

ti misli{, jesu li Velika Britanija,

SAD i Sovjetski Savez gledali na par-

tizane kao na ravnopravne partnere?

II–23. Izdr`qivost partizana za vreme

kontinuiranih bitaka protiv Nemaca i

wihovih kolaboranata u Jugoslaviji

Svedo~ewe @ivka Rodi}a

„Gledao sam neprijateqske tenkove koji

ne}e da pucaju na na{e borce, nego ho}e da

ih gaze. To je ravnica pa je tenkovima

olak{ano manevrisawe, a na{im borcima

72

@IVOT U VREME RATA

?

?

oteàno povla~ewe. Jedan od na{ih bora-

ca bjeào je ispred tenka i zaklawao se

oko plasta sijena da bi ga najposlije tenk

zgazio prelaze}i preko sijena. (...) îtava

brigada je nosila rawenike na nosilima.

(...) Obi~no smo no}u napadali neprijate-

qa, a dawu bi on napadao nas. Umor je bio

toliki da se vi{e nije moglo, pa se pomi{-

qalo da bi najboqe bilo poginuti, jer je

ponestalo snage. Nije u pitawu hrana, jer

je bilo hrane, nije u pitawu ni hrabrost,

jer vi{e nije bilo straha, ali je umor teì

od svega. Tada je komandir ~ete Petar Ma-

rin, krasan momak, hrabar i odvaàn,

poginuo iskqu~ivo zbog umora. Prosto je

stoje}i zaspao i tako je pogo|en.“Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu

(ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 687

Poku{aj da se stavi{ u poloàj tih

partizana. Moè{ li da zamisli{

da pada{ u san stoje}i?

II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski

gerilski komandant, o odnosima izme|u

èna i mu{karaca u grupi i o ne-

obi~nim opskrbama koje su primili od

Engleza

„I mi u gerilskom odredu Tran, kao i Srbi,

bili smo vrlo strogi u pitawima morala.

Intimni odnosi nisu bili dozvoqeni, i u

jedinici smo stvorili kult mladih èna,

i ~uvali smo ih od svakog nasiqa. Ali,

Srbi su bili jo{ ve}i nekonformisti u

revolucionarnoj situaciji, u kojoj su se na-

lazili. Prosto nije moglo biti druga-

~ije!... Mnogo kasnije, kad su Englezi, u

skladu sa odlukama konferencije Velike

trojice u Teheranu, po~eli da padobrani-

ma bacaju oru`je i municiju za gerilce

Trana i sve vrste potrep{tina za sop-

stvenu vojnu misiju, bacili su nam i karte

i kondome. I Srbi su dobili istu isporu-

ku. U prvi mah, wihov bes bio je neopisiv i

ubrzo su do{li kod mene i Vlade Tri~ko-

va (u to vreme ja sam ve} bio komandant

gerilskog odreda Tran) psuju}i i prete}i

da }e da udare na Engleze. Kad smo ~uli

{ta je posredi, Vlado Tri~kov, koji je bio

vrlo u~en i dobro informisan ~ovek, nas-

mejao se sa razumevawem i sve im objasnio.

Rekao je da svaki vojnik u engleskoj armi-

ji od Prvog svetskog rata obavezno dobija

to za{titno sredstvo, kao {to dobija ode-

}u, cipele itd., i da smo mi u prvoj po-

{iqci dobili li~ne medicinske pakete,

kondome i karte. Dodao je da smo razde-

lili medicinske pakete i da smo ostavili

na stranu ono {to smo smatrali nepotreb-

nim, i to je sve. Uspeo je da ih smiri, ali

je Barko oti{ao u englesku misiju, bacio

im paketi}e i rekao sarkasti~no:

’Hvala, ali ovo nam nije potrebno!

Mi smo vojnici!’“Znepolski, str. 112–113

Kakvi su bili odnosi izme|u bugar-

ske i srpske gerile? Kako jedni i dru-

gi reaguju na ~udne po{iqke od Engleza?

Komentari{i Barkovu reakciju.

II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik

doga|aja, o borbama na okuci Dona –

Staqingrad.

„Ujutro 11. decembra Rusi su otpo~eli kon-

traofanzivu na ~itavom frontu. Sledili

su dani i no}i kad vojnici nisu dobijali

ni hleb ni vodu zbog uàsne neprijate-

qske paqbe iz topova i baca~a. Danima su

wihove ruke stezale pu{ke i sejale smrt u

redovima neprijateqâ ~ija su mrtva tela

hrpimice prekrivala poqa ispred wiho-

vih poloàja. Deset dana i deset no}i vla-

dala je neprestana napetost, vodila se

besomu~na borba i izgledalo je da po~iwu

da se ukazuju znaci pobede i da prestaju

brige komandanata i vojnika, koji su osma-

trali sa svojih poloàja ne bi li nekako

zaustavili razobru~enu pomamu ruske bu-

jice. Ali, nije bilo tako. S novim i sve-

ìm snagama, dovedenim iz pozadine

73

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

fronta, Rusi su ponovo napali, ~ak sa jo{

ve}om pomamom. Zbog velikih gubitaka

na{ front vi{e nije pruào otpor. Napus-

tili smo poloàj koji smo osvojili uz to-

liko mnogo `rtava i od tog trenutka po~eo

je uàs na{eg povla~ewa u donsku stepu.

Ali re~ stepa isuvi{e malo govori onome

ko nikada nije pro{ao kroz wu u zimu i u

ratnim uslovima.

Najpre, tu je mraz, mraz koji grize, a uz we-

ga vetar koji duva strahovito besno. Nad

tom pustarom ~esto je leàla gusta i

te{ka magla, koja kao da se spustila da

zauvek baci zemqu u ponor. A iznad svega,

ta potpuna, apsolutna ti{ina poja~ana

mrzlom ti{inom svega okolo, transfor-

mi{e stepu u okoli{ suprotan ìvotu,

neprijateqski i nehuman.“„Magazin istoric“, oktobar 2002, str. 93

Bitke na okuci Dona – Staqingrad

bile su me|u najstra{nijima za ru-

munske vojnike u Drugom svetskom ratu, jer

su morali da se nose kako sa neprijateqem,

tako i sa ekstremnim klimatskim uslovima.

Kakav je stav vojnika na liniji

fronta prema ratu? Da li oni raz-

mi{qaju o slavi i heroizmu? Jesu li

sre}ni {to se bore?

II–26. Neagu \uvara (Neagu Djuvara), isto-

ri~ar i diplomata od prestià, se}a se

(juna 2002) perioda kad je u~estvovao u

borbama na Isto~nom frontu

„Kad sam se vratio na front, posle oko

deset dana provedenih u stacionaru za

oporavak, desilo se da je Odesa pala, pa

sam ja tako izbegao najgori trenutak; jer tu

su oni tako stra{no poklani. Moj neka-

da{wi kolega iz Vojne akademije, koji je

bio pukovnikov a|utant, rekao mi je da je

video da je na pukovnikovoj listi, neko-

liko dana pre pada Odese, u na{em puku,

koji je prvobitno bio sastavqen od 1800

qudi, a kasnije je primqeno jo{ 1200 re-

gruta, jo{ bilo validno 92. Eto {ta je zna-

~ilo da je Antonesku zauzeo Odesu. To je

ono {to govorim na televiziji kad god

imam priliku, jer je borba tamo bila pot-

puno apsurdna – Nemci su nam rekli:

’Okruìte Odesu’ kako ruska vojska ne bi

bila u stawu da se izvu~e odande, ali

nisu insistirali. Rumunski Glavni {tab i

Antonesku hteli su da zauzmu Odesu

(izgleda da ta ideja nije bila ba{ Anto-

neskuova, ali on ju je prihvatio) kako

bismo im pokazali ko smo, koliko smo

veliki; ali mi nismo imali sredstava da

zauzmemo veliki grad. Mogu}no je poraziti

ga do krajwih granica... Kad smo preuzeli

Odesu – to je bilo zato {to su se Rusi

povukli.

Jednog lepog jutra, mada su u okolini sva-

kodnevno umirale hiqade qudi, u{li su

bez ikakvog otpora, jer u gradu niko nije

ostao – svi koji su branili Odesu ve} su se

nanovo ukrcali. Bila je to jedna od prvih

Antoneskuovih gre{aka, ali mi, uglavnom

mladi}i – re}i }u vam iskreno – kad smo

kretali u rat, po{li smo puni entuzija-

zma, s mi{qu da izbri{emo sramotu pos-

ledwe godine kad smo bez ijednog ispaqe-

nog pucwa dali Besarabiju i Bukovinu, a

onda i Transilvaniju, pa i Kvadrileter.“Neagu Djuvara, Despre cucerirea Odessei,

http:/www.memoria.ro/index.php?option=articles/artid=381

Da li ovaj tekst odraàva heroi-

zam? [ta je bila cena kojom je ru-

munska vojska platila svoju ambiciju da

osvoji Odesu? Postoji li promena per-

spektive u naratorovom stavu (izme|u

perioda rata i dana{wice)? Uporedi

perspektivu mladog ~oveka ~ije je srce

ispuweno heroizmom i, nasuprot tome,

perspektivu zrelijeg ~oveka koji anali-

zira relativnu politi~ku dobit ali i

qudske gubitke.

74

@IVOT U VREME RATA

?

?

Sl. 22. Oni koji su pevali ratu

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.

Ova slika Andona Lakuri}ija (AndonLakuriqi) pokazuje pojedince razli~i-

te starosti, koji su pripadali partizan-

skim jedinicama u ratu.

Uporedi sliku sa tekstom III–2.

II–27. Te{ko}e boraca da se prilagode

civilnom ìvotu

Svedo~ewe Dragomira Radi{i}a

„Prakti~no, 1. bataqon 11. kraji{ke ko-

zarske brigade zavr{ava svoj ratni put

kod Zidanog Mosta.41 Tu smo zaustavqeni i

vra}eni u Brestanicu. Bio je 12. maj 1945.

Zadràli smo se dan-dva, a zatim krenuli

u Sv. Nedjequ kod Zagreba, gdje smo ostali

15, 16. i 17. maja 1945. i proslavili dan

kona~nog oslobo|ewa na{e zemqe. Rat je

zavr{en. Nastalo je pravo slobodarsko

raspoloèwe, ali rekao bih za kratko

vrijeme. Po~ela se uvla~iti tuga. Nema vi-

{e pokreta, nema borbe i ratnici su po-

~eli prosto da boluju zato {to nema bor-

bi, {to se ne tuku i {to nemaju pokreta,

akcije i borbe. Jer, ~inilo nam se da je naj-

ve}a radost biti sa borcima, i}i u borbu,

a mi smo se sada na{li u oslobo|enom

[ibeniku,42 gdje je tekao sasvim drugi

mirnodopski ìvot na koji nismo navikli,

odnosno zaboravili smo takav na~in

ìvota.“Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu (ur. @arko

Zgowanin i dr.), tom 6, str. 399

Za{to vojnik kaè da se „pojavila tu-

ga“? Da li misli{ da su se svi vojni-

ci isto ose}ali? Da li zna{ {ta je PTSS

(posttraumatski stresni sindrom)? Da li

bi se sloìo da ovaj izvor otkriva i ele-

mente fanatizma koji je uobi~ajeni

rezultat rata? Objasni svoj stav.

Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskih

makedonskih vojnih jedinica iz 1944.

II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a

„... pre{ao sam u Osijek i tamo do~ekao

pad grada u partizanske ruke po~etkom

75

DRUGI SVETSKI RAT

41 U Sloveniji.42 Grad u Hrvatskoj, na Jadranskom moru.

?

?

II–29. Preporuke [kolskog inspektora-

ta bitoqskog okruga za u~iteqe

„1) Da se razvija bugarsko nacionalno ose-

}awe me|u u~enicima i celokupnim sta-

novni{tvom, ili da se postigne nacional-

no i dràvno jedinstvo tako {to }e se na-

gla{avati pro{lost i kultura bugarskog

naroda.

2) Stanovni{tvu, a posebno |acima treba

objasniti da zbog dugotrajnog ropstva wi-

hovo bugarsko nacionalno ose}awe i svest

o pripadawu bugarskoj naciji i dràvi

nisu konsolidovani. Treba im naglasiti

da su nacija i dràva neodvojive i da se

za dràvu moraju dati `rtve ba{ kao {to

su ranije davane za bugarsku naciju.

3) Treba objasniti da je u pro{losti u Ma-

kedoniji uni{tena svekolika kultura koja

je mogla da ujedini bugarski narod. Bugar-

ske kwige, {kola, crkva, udruèwa, spo-

menici, narodne sve~anosti, posebno bu-

garska narodna pesma, tradicija, mitovi,

sve su to turske vlasti progonile. Zbog

toga je kod delova stanovni{tva u Make-

doniji do{lo do gubqewa bugarskog

ose}awa.

4) Naglasiti da je zbog takvih uslova iz-

gubqeno svako znawe o pro{losti bugar-

skog naroda u Makedoniji, dok je u isto

vreme slobodni deo bugarskog naroda

postigao velike uspehe u samoj Bugarskoj.

5) U nastavi treba pokloniti pa`wu reak-

ciji koja se protivi nacionalnom vaspita-

wu, a stoji u vezi sa nekim kriminalnim

pojavama koje se javqaju u redovima nepri-

jateqâ Bugarske. Treba objasniti razvoj

vojne situacije na frontu i hraniti veru u

uspe{an zavr{etak rata.“Terzioski, str. 78

Kao {to je bugarska vlast podelila

jugoslovensku Makedoniju na dve

administrativne jedinice nazvane prema

dva velika grada – Skopqu i Bitoqu, tako

je i obrazovni sistem obuhvatao bitoqski i

skopski obrazovni okrug. Ovaj izvor po-

kazuje {ta je [kolski inspektorat bitoq-

skog okruga preporu~io u~iteqima kao

glavne ciqeve koje treba ispuniti (tu, na-

ravno, nije bilo velikih razlika u odnosu

na druge obrazovne okruge).

Kakve su preporuke date u~iteqima

u jugoslovenskoj Makedoniji? Zna{

li {ta se dogodilo sa osmanskom Make-

donijom posle balkanskih ratova i

Prvog svetskog rata?

mjeseca travwa 1945. Malo zatim pozvan

sam na vojni~ku komisiju za regrutaciju i

primqen u vojsku. Moj drug Ivan Kosovel,

do{av{i pred komisiju, od straha se zabo-

ravio i podigav{i ruku pozdravio sa

’Spremni’ (usta{ki pozdrav). Radi toga je

progla{en ’umno nesposobnim’ te malo

kasnije zatvoren u Brodu, gdje je odleào

6–7 mjeseci. Uprkos tome slijede}e je

godine primqen u oficirsku {kolu u

Osijeku i promaknut u rezervnog poru~-

nika.“Prcela–@ivi}, str. 329

Partizanske jedinice bile su sastav-

qene iskqu~ivo od dobrovoqaca.

Partizanska vojska je tek pred kraj rata

otpo~ela s mobilizacijom. Mnogi mladi qu-

di prisiqavani su da se pridruè partiza-

nima. Jedan od wih bio je Zdravko Lazari}.

Za{to se Lazari}ev prijateq toliko

zbunio? Kako je on (makar podsvesno)

doìveo promenu vlasti? Kako qudi ina-

~e reaguju na (nasilnu) promenu vlasti?

76

@IVOT U VREME RATA

?

IIg. Kultura i obrazovawe

?

Sl. 24. „Partizanska {kola“

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.

Ova slika od S. Kapoa (S. Capo) nosi

naziv Partizanska {kola. Zanimqi-

va je jer ilustruje obrazovnu ulogu parti-

zanskog rata. Oni koji umeju da ~itaju i pi{u

podu~avaju one koji to ne umeju.

II–30. Statut centralnog kulturnog klu-

ba „Kliment Ohridski“ u Makedoniji

„1) Ujediniti sve snage zainteresovane za

konsolidaciju bugarskog nacionalnog bi}a

me|u makedonskim stanovni{tvom;

2) stvoriti u narodu duboku svest o bugar-

skoj dràvi i priznavawe bugarske drà-

ve, cara i otaxbine;

3) raditi na zadatku ujediwavawa svih Bu-

gara kako bi se stvorila Velika Bugarska

u wenim etni~kim, istorijskim i organ-

skim granicama;

4) raditi na formirawu savr{enog iden-

titeta Bugara u Makedoniji i obrazovati

omladinu u zdravom nacionalnom duhu; (...)

6) voditi ra~una o brzom inkorporirawu

Makedonije u Bugarsku u svakom smislu

re~i, s pozitivnim ose}awima i postepeno;

7) raditi na ujediwavawu svih klasa u

jednu nacionalnu i ekonomsku celinu;

8) razviti qubav prema svemu {to je bu-

garsko: prema bugarskoj nacionalnoj isto-

riji, bugarskom nacionalnom nasle|u, ~u-

vawu narodnih obi~aja i nacionalne

su{tine itd.“Terzioski, str. 198–199

Posle aneksije teritorije jugosloven-

ske Makedonije Bugarskoj, Uprava za

nacionalnu propagandu organizovala je u

svim ve}im gradovima mreù takozvanih

’komiteta za kulturu’. Ta tela trebalo je da

sluè kao korak ka formirawu ’narodnih

univerziteta’, tj. ve~erwih kurseva za {ire-

we pismenosti, ~itaonica itd. Ovi komiteti

su vrlo brzo postali regularni element

administrativnih jedinica na svim nivoima

– u gradovima, op{tinama, ve}im okruzima

itd. U Skopqu je formiran centralni kul-

turni klub – „Kliment Ohridski“. Gorwi

tekst pokazuje kako wegov statut defini{e

ulogu kulturnih klubova u Makedoniji.

II–31. Po{to je proglasila svoju nameru

da stvori novi obrazovni sistem za

rumunski narod, Antoneskuova vlada

preuzela je vode}u ulogu u promovi-

sawu patriotske {kolske politike u

kojoj kult heroja ima zna~ajnu ulogu

Kult heroja u {kolama

„Da bi {kola – na osnovu uzora iz ìvota

– bila ku}a nacionalnog obrazovawa za

decu i omladinu, svaka {kolska jedinica

mora da bude snabdevena fotografijama

nastavnika heroja, uz koje }e i}i obja{we-

we o wihovim ratnim zaslugama i o onome

{to su u~inili za {kolu. Da bi se ilus-

trovala vera i `rtva koju su dali seqani

pali na bojnom poqu, u svakoj {koli sakup-

qa}e se wihove slike i uz svaku fotogra-

fiju i}i }e obja{wewe kakvu su hrabrost

oni pokazali u borbi. Tako|e, da bi se ilu-

strovala vera i `rtva koju su pali seqani

podneli za otaxbinu, sakupi}e se wihove

slike i uz svaku sliku bi}e dato obja{we-

77

DRUGI SVETSKI RAT

we o hrabrosti koju je lice sa slike po-

kazalo u borbi.

Na taj na~in, uvode}i heroje na{eg naroda

u {kole i odaju}i im po~ast, ustanovi}e se

prva kwiga nacionalne istorije za |ake.

Dela heroja neprestano }e bdeti nad sve{-

}u dece i ima}e jedan od najja~ih uticaja na

wihov moral i nacionalno formirawe...

Svako obdani{te i osnovna {kola odabra-

}e jedan sat nedeqno za ovaj kult.

Program ~asa posve}enog kultu heroja sas-

toja}e se od se}awa na borce iz sela, i to

kori{}ewem slede}ih sredstava:

Slike lokalnih heroja...

Opisi koje su dali seoski heroji koji su se

vratili ku}i...

Mape koje se odnose na borbu protiv

boq{evizma (rad dece)...

Aleja heroja: na jednoj strani {kolskog

dvori{ta posaditi stabla koja }e nositi

imena heroja. Ta stabla }e oblikovati lug

ili aleju lokalnih heroja, koju }e odrà-

vati grupa dece.

U svakoj {koli postoja}e raspe}e u znak

se}awa na seoske heroje.

Posete grobqima heroja i odràvawe

grobaqa.“„Universul“, 44/15.2.1942

Prema Antoneskuovom planu, {ta su

ciqevi {kolskog obrazovawa kako

ih ocrtava ovaj navod? [ta je ciq

’kulta heroja’? Postoje li za u~enike

ikakvi uzori osim wihovih u~iteqa?

[ta je tvoj stav prema ’kultu heroja’ u

{koli i ’kultu heroja’ uop{te? Da li

wihova borba odraàva tvoja dana{wa

verovawa? Postoje li danas u {kolama

sli~ni projekti?

II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obra-

zovawe, koji je objavio Nacionalni

oslobodila~ki front (predvo|en komu-

nistima) u oslobo|enim delovima Gr~ke

Ko je tvoj sused?

Kiki se danas probudila s visokom tempe-

raturom. Gu{ila se ~itave no}i. Grlo ju je

bolelo.

Wena majka zamolila je suseda koji je na-

meravao da pro|e ulicom u kojoj je ìveo

lekar da svrati do wega i kaè mu da do|e.

[...]Majka nema mira; ~im ~uje korake na

asfaltu, tr~i do prozora. Kada }e da stig-

ne lekar?

Lekar je na kraju do{ao, pregledao dete i

rekao:

– Morate dobro da vodite ra~una o detetu,

gospo|o. Imate li jo{ dece? Morate ih

razdvojiti, jer je bolest zarazna. Nabavi-

te ovaj lek {to pre moète, u roku od

~etvrt sata.

îm je lekar oti{ao, majka je zgrabila {al

i torbu i otr~ala u apoteku.

[...]– Tasija Joanidu, pozva apotekar, prepa-

rat je gotov i ko{ta 55 drahmi. Majka otva-

ra ta{nu. Ima samo 35 drahmi. [ta da ra-

di? Prilazi tezgi. – Mogu li da vam sada

dam sve {to imam i da uzmem lek? Ostalo

}u vam poslati tokom poslepodneva

– Ni govora, gospo|o. Da li se vi to pra-

vite ludi? Nabavite novac, pa }ete dobi-

ti lek.

Majci je neprijatno, po~iwe da pla~e. Za-

kasni}u. Mom detetu je potreban ovaj lek.

@ivot joj je u opasnosti.

Ali apotekar ne}e ni da ~uje, a qudi oko

we gledaju je sumwi~avo.

Onda sa klupe ustaje radnik. Odeven je

siroma{no, umornog je lica.

– [ta je bilo, gospo|o? Nemojte tako. Mi

smo samo qudi. Evo, uzmite novac koji vam

je potreban.

Majka se sagiwe da poqubi radnikovu ru-

ku. Ali on ùri da se skromno vrati na

svoju klupu. Ta aetopoula, 97/98, anatyposi ASKI

Kako je u ovom izboru predstavqen

radnik? [ta je poenta ovakvog pred-

stavqawa?

78

@IVOT U VREME RATA

?

?

Ilija Be{kov jedan je od najslavnijih

bugarskih umetnika, karikaturista i

slikara.

Kakvu poruku on poku{ava da po{a-

qe ovom karikaturom?

Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez ìvotnog prostora, 1942.

79

DRUGI SVETSKI RAT

?

II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162,

koji je ameri~ki generalni konzul u

Istanbulu poslao dràvnom sekretaru

SAD Kordelu Halu, o propagandi u

bugarskim {kolama

Istanbul, 4. novembar 1942.

Drugi izuzetno snaàn ~inilac koji obra-

zuje javno mwewe, pa odatle i ose}awa

qudi, jeste nacional-socijalisti~ka pro-

paganda koja se sprovodi u {kolama. Ona

se naj~e{}e sprovodi kroz nastavu bugar-

ske geografije, istorije i kwièvnosti.

Svaki bugarski pisac i nastavnik je pro-

pagandist bugarskog nacionalizma. Svi

mladi Bugari, koji su zavr{ili osnovno

obrazovawe sa ~etrnaest godina, ili

sredwu {kolu sa devetnaest, znaju napa-

met mapu Balkana i vrlo su lepo informi-

sani o bugarskim pretenzijama na razli~i-

te balkanske teritorije. Na zidovima sva-

ke {kole stoje mape Bugarske iz razli~i-

tih perioda wene istorije i one su sna`no

utisnute u pam}ewe svakog bugarskog dete-

ta. Tako su se teritorijalne pretenzije

pretvorile u deo nacionalnih interesa.

One ne izraàvaju samo mi{qewe dinas-

tije i vlade, nego i ~itavog stanovni{tva.

Na taj na~in, {kolsko obrazovawe iz na-

cionalizma u wegovim razli~itim obli-

cima dobilo je ogroman propagandisti~ki

zna~aj.BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh, str. 91

Za{to je toliko va`no sprovoditi

propagandne programe u {kolama?

Da li, po tvom mi{qewu, i danas posto-

ji ne{to sli~no u uxbenicima istorije,

geografije i kwièvnosti? Objasni

svoj stav.

Sl. 26. Rumunska novinska fotogra-

fija: ~lanak o ènskoj modi (1942)

„Universul“, br. 30, 1. februar 1942.

Da li misli{ da je mnogo ~italaca

bilo zainteresovano za ovaj ~lanak

u to vreme? Objasni svoj stav.

Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez

za{tite Dragoquba Aleksi}a

Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Film je ilegalno snimqen u Beogradu

za vreme okupacije. Aleksi}, cirkus-

ki artist, nije imao iskustva u pravqewu

filmova, a isto vaì i za ve}inu wegovih

saradnika. Ipak, cenzura je odobrila film

i on je, sa velikim uspehom, kao jedini srp-

ski film prikazivan na doma}em repertoa-

ru, na kojem su prikazivani samo nema~ki

filmovi i filmovi drugih zemaqa Osovine.

II–34. Rumunska uredba za regulisawe

obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940)

^lan 1. Jevreji su slobodni da u okviru

privatnog obrazovawa organizuju vlastite

osnovne i sredwe {kole.

^lan 2. Jevrejske {kole opisane u prethod-

nom ~lanu mogu da zapo{qavaju samo je-

vrejske nastavnike i da upisuju samo jevrej-

ske |ake.

^lan 3. Oni ~ija su oba roditeqa Jevreji

ili ~iji je otac Jevrejin, bez obzira koje ve-

re, ne mogu da rade kao nastavnici ili

administrativno osobqe i ne mogu biti

80

@IVOT U VREME RATA

?

?

prihva}eni kao |aci ili studenti u rumun-

skim osnovnim i sredwim {kolama, niti u

visokim {kolama, bilo dràvnim ili pri-

vatnim, a ni u {kolama drugih hri{}anskih

etni~kih zajednica. Izuzetno i u pojedinim

slu~ajevima, Ministarstvo nacionalnog

obrazovawa, kulture i umetnosti moè da

odobri onima koji su ro|eni od jevrejskog

oca koji je pre{ao u hri{}anstvo i majke

hri{}anke druga~ijeg etni~kog porekla da

rade u privatnim i profesionalnim hri{-

}anskim {kolama ako su kr{teni u hri{-

}ansku veru do druge godine ìvota.

Vanbra~na deca ima}e pravni status svoje

majke. [...]^lan 5. Ministarstvo nacionalnog obrazo-

vawa, kulture i umetnosti otpusti}e i

ukloniti sve one koji odgovaraju odredba-

ma ~lana 3 ove uredbe.Evreii din România între anii 1940/1944,tom I: Legislaþie antievreisc¤, str. 70–71

Na koji su na~in u~enici Jevreji

diskriminisani u odnosu na druge

u~enike? Jesu li sli~ni stavovi prema

Jevrejima ili bilo kojoj drugoj etni~koj

ili religioznoj grupi prisutni i danas?

II–35. Promene u {kolskim programima u

Albaniji za vreme italijanske okupacije

„Ministarstvo obrazovawa po~elo je da ost-

varuje {irok izdava~ki program za objavqi-

vawe visoko{kolskih tekstova. Kao {to se

zna, jedva da su postojali ikakvi tekstovi

za visoke {kole i umesto uxbenika kori{-

}en je sistem hvatawa beleàka. Zato je Mi-

nistarstvo obrazovawa razmotrilo ovaj

problem i moè se re}i da }e do po~etka

idu}e {kolske godine veliki broj tekstova

biti spreman za upotrebu. Danas niz pisaca

i prevodilaca radi na tome. Prvi tekst ne-

davno je objavqen i nosi naslov „Doktrina

fa{izma“ od Benita Musolinija; predgovor

za {kole napisao je Salvatore Valituti

(Salvatore Valittuti), a kwigu je preveo profe-

sor Koqa [iroka (Kole Shiroka).“Publikacije Ministarstva obrazovawa, „Tomori“, 6. avgust

1940, 2

Komentari{i naslov prvog teksta

prevedenog i objavqenog za upotre-

bu u visokim {kolama u Albaniji. Koja

doktrina je imala sredi{we mesto u

albanskom obrazovnom sistemu?

Sl. 28. Najava filmskog programa u

beogradskim bioskopima sredinom

septembra 1942.

„Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942

Naslovi ukazuju na to da je re~ o ne-

ma~kim, italijanskim i ma|arskim

filmovima. Na po~etku okupacije Srbije,

aprila 1941, svi bioskopi i filmska dis-

tribucijska preduze}a stavqeni su pod

striktnu ’komesarsku upravu’ i uvedena je

cenzura, dok su bioskopi u vlasni{tvu

Jevreja konfiskovani. Nema~ka propaganda

i doma}e kolaboracionisti~ke filmske

novosti bile su obavezan deo programa.

81

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

Za{to su fudbaleri podigli

ruku? [ta taj gest simboli-

zuje danas? Treba li, po tvom mi-

{qewu, da sportisti reprezen-

tuju svoju zemqu ako se ne slaù

sa akcijama dràvnih vlasti?

Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dràve Hrvatske

Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu

„Hasan Pri{tina“

Ova slika zna~ajna je zbog promena do

kojih je posle italijanske okupacije

do{lo u {kolama. Slika prikazuje decu ka-

ko ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{-

tina“. Moè se lako uo~iti da deca nose

uniforme kakve je nosila italijanska fa-

{isti~ka omladina. To je bio jedan od na~i-

na da se u albanskim {kolama pod okupaci-

jom ra{iri fa{isti~ki uticaj.

II–36. @ivot u omladinskom centru

„Italo Balbo“,43 jednom od mnogobroj-

nih centara koje su fa{isti organizo-

vali u Albaniji

„Ovi posetioci idu da vide sre}nu omla-

dinu koja ima veliku privilegiju da prvi

put doìvi fa{isti~ko gostoprimstvo u

zabavnim sun~anim ba{tama, gde svako-

dnevno dobija dobro fizi~ko i moralno

obrazovawe i u~i da voli fa{izam i Du-

~ea. Tokom dana na brdu, na sveèm vazdu-

hu i suncu, u ve`bawu, plivawu, igrama,

plesu i drugim zabavnim i sportskim

aktivnostima, oni upoznaju imperiju, ~iji

deo Albanija ima sre}u da bude, wenog su-

verena, ìvot osniva~a imperije i herojska

dela Italo-Balboa, ~ije ime centar nosi.“„Tomori“, 11. avgust 1940, 2.

[ta je, po tvom mi{qewu, bio

glavni ciq ovih kampova? Za koje je

ciqeve zabava zapravo kori{}ena?

82

@IVOT U VREME RATA

?

?

Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh

43 Italijanski dobrovoqac koji se borio u Albaniji 1913. tokom balkanskih ratova.

[ta je tvoje mi{qewe o sportskim

doga|ajima za vreme rata? Uporedi

ovu fotografiju sa fotografijom br. 30.

II–37. Ministarstvo nacionalnog obra-

zovawa Rumunije zabrawuje mape koje

podse}aju qude na sovjetsku invaziju

1940. godine

Primena Konvencije o primirju u {kolama

Ministarstvo nacionalnog obrazovawa

obave{tava sve {kole u zemqi, kao i kul-

turne institucije koje zavise od ovog ode-

qewa, da je prema odredbama ~l. 16 Kon-

vencije o primirju zabraweno {tampati,

uvoziti, distribuirati ili prikazivati

mape s rumunskim granicama pre 28. juna

1940, koje pokazuju Severnu Bukovinu i

Besarabiju kao delove ove zemqe. Tako|e

je zabraweno koristiti u {kolama obra-

zovni materijal bilo koje vrste ako taj

materijal nije odobren i nije u saglasnos-

ti sa instrukcijama koje su dale kontrol-

ne komisije ustanovqene od strane Mini-

starstva koje ga analizira i koje ne odo-

brava ni{ta osim materijala u kojem nema

Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju

o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunije

i Hrvatske 1942. godine

83

DRUGI SVETSKI RAT

?

„Universul“, br. 28, 14. oktobar 1942.

Op{ta pitawa za potpoglavqe IIgU ovom potpoglavqu ima mnogo primera propagande u obrazovawu tokom Drugog svet-

skog rata. Napravi listu razli~itih propagandnih ciqeva u razli~itim zemqama i

poku{aj da na|e{ sli~nosti me|u wima. Da li je propaganda i{~ezla iz obrazovnog si-

stema posle Drugog svetskog rata? Ako je tvoj odgovor negativan, na|i primere. Ima li

primera u tvojoj zemqi?

ni~ega {to bi moglo da izazove probleme

u prijateqskim odnosima izme|u Rumunije

i saveznika. Tako|e je zabraweno iz uni-

verzitetskih i {kolskih biblioteka iz-

davati kwige koje bi mogle da sadrè de-

love koji naru{avaju odredbe Konvencije

o primirju i koje bi mogle da ugroze uspo-

stavqeno primirje sa saveznicima. „Universul“, 318/26. novembar 1944.

Da li novi reìm donosi demokra-

tiju i slobodu Rumuniji, kao {to je

obe}avala Kraqevska proklamacija?

Daj argumente koji }e potkrepiti tvoj

odgovor. Po tvom mi{qewu, ko su pro-

moteri ovih zabrana? Za{to oni neguju

takve stavove?

II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta-

{kog logora u Staroj Gradi{ki (Hrvat-

ska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu

„U glavnom usta{kom glasilu ’Hrvatskom

narodu’, zaboravio se netko i upotrijebio

rije~ ’pogreb’ (srbizam). Zaprepastio se

Poglavnik, zaprepastio se wegov ’dvor’,

prestravio se wegov osobni ured. Sve je

alarmirano. Tko je zlo~inac? ’Hrvatski

narod’ objavi na ~elu lista dva puta uza-

stopce strogi ukor iz Poglavnikova osob-

nog ureda s Poglavnikovim upozorewem da

}e doti~ni prestupnik biti ka`wen. (...)

O~ekivah da }emo u najskorije vrijeme poz-

draviti u logoru jedno ’lice’ (osobu koja je

upotrijebila rije~ ’pogreb’). Ali kako to

’lice’ bija{e Paveli}ev osobni stenograf

ili ’brzopisac’, pomilovan je, i tako nam

izosta ta senzacija.“Jakovqevi}, str. 205–206

Koriste}i represivne mere, usta{ka

vlast je preduzela korake da ’o~isti’

hrvatski jezik od stranih, prvenstveno srp-

skih uticaja. Ako se imaju na umu sli~nosti

dvaju jezika, usta{e su poku{ale da

(ve{ta~ki) stvore hrvatski jezik koji bi

bio sasvim druga~iji od predratnog jezika.

Opi{i i objasni Jakovqevi}ev stav

prema Paveli}u. Kakvu sliku o

Paveli}u sti~e{ na osnovu Jakovqevi-

}eve interpretacije – posebno u vezi sa

anegdotom o srbizmu „pogreb“? Treba li

{ef dràve da se bavi pitawima jezi-

ka? Uporedi sliku o Paveli}u koju si

stekao na osnovu teksta I–2.

84

@IVOT U VREME RATA

?

?

?

85

THE SECOND WORLD WAR

III–1. Vojni zakon albanskih partizana

„Samo u jednoj prilici zarobqeni su neki

italijanski vojnici; {tab je ovaj neobi~an

doga|aj objavio s velikim ponosom i ja sam

pozvan da odem da ih i sâm vidim. Oti{ao

sam u ku}u porodice Vitku} i tamo zatekao

~etiri italijanska oficira i ~etvoricu

vojnika s drugim ~inovima. Izgledali su

rezignirani u odnosu na svoju sudbinu, jer

gotovo da nije bilo sumwe da }e biti stre-

qani – oficiri, u svakom slu~aju. Dràli

su se upadqivo mirno i odbili su da daju

ikakvu informaciju izuzev svojih imena i

adresa svojih porodica u Italiji; bio sam

tuàn, jer mi je streqawe zarobqenika

bilo odvratno. Odbijawe da se u akciji

uzimaju zarobqenici bilo je druga stvar –

Italijani su jednom zapretili da }e za

svakog zarobqenog Italijana streqati

deset albanskih talaca, {to sigurno nije

podsticalo na samilost. U gerilskom ratu

zarobqenik je smetwa, jer morate da ga

hranite i motrite da ne pobegne; zato je

razumqiva politika bila da se zarob-

qenici ne uzimaju. Gerilci su ra~unali sa

time da }e biti na mestu streqani ili

ubijeni, verovatno posle mu~ewa, tako da

TRE]E POGLAVQE

Uàsi rata

Strahovita surovost Drugog svetskog rata rezultat je sloène me{avine mnogih ~inilaca,

okolnosti, stavova i motivacionih ideja. Zbog ove sloènosti i obima, samo neki od ovih

elemenata mogu da se pomenu i ispitaju detaqno: poloàj civilnih `rtava u situaciji kad je

granica izme|u linije fronta i pozadine izbrisana; planovi Nema~ke da pro{iri ìvotni

prostor, zbog ~ega je do{lo do ~i{}ewa okupiranih teritorija; surovost kao su{tinski ele-

ment ostvarewa nema~ke ideologije zasnovane na rasizmu i antisemitizmu; zadràvawe kon-

trole nad okupiranom teritorijom posredstvom nemilosrdnog i surovog ka`wavawa nevinog

civilnog stanovni{tva; i najzad, uloga nacisti~ke/fa{isti~ke okupacije u ispoqavawu

zapretenih etni~kih tenzija. Ovo posledwe bilo je jedan od razloga za razbuktavawe

gra|anskog rata u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope – okupacione sile podstakle su svaku

od strana, {to je vodilo nezamislivo surovim sukobima.

Drugi svetski rat ’obogatio’ je na{ re~nik dvema novim re~ima: genocid i holokaust. I

mada je, u skladu sa nacisti~kom idejom ~iste rase, oznaka Untermensch, vezivana ne samo za

Jevreje, nego i za Cigane, Poqake, Ukrajince, Ruse..., ’kona~no re{ewe’ je ipak slu~aj za sebe

zbog svojeg uàsnog sistemskog savr{enstva. To je razlog {to je ono u ovom poglavqu obra|eno

zasebno, kao posebna jedinica koja ima vlastitu distinktivnu prirodu, zamah i ciqeve,

sasvim nezavisno od ciqeva i dinamike rata, ali u wegovom kontekstu. Naàlost, u jugois-

to~noj Evropi je ’kona~no re{ewe’ izvedeno s tako brutalnom efikasno{}u da je broj Jevreja

pao sa oko 900.000 na 50.000.

Neki od ovih uàsa zabeleèni su u izvorima koji slede – po~ev od onih na bojnom poqu

do onih izvr{enih protiv civila u nema~kim i italijanskim operacijama odmazde, u koncen-

tracionim logorima, u tamnicama, u partizanskim osvetni~kim operacijama posle rata, itd.

IIIa. Linija fronta

je sistem neuzimawa zarobqenika postao

utvr|ena karakteristika gerilskog rata.“Smiley, str. 66

Komentari{i pona{awe italijanskih

oficira: moè li ono da se nazove

herojskim iako su oni u ratu bili agre-

sori? Za{to albanski gerilci nisu uzi-

mali zarobqenike? Kako je italijanska

politika uticala na takvo pona{awe?

III–2. Tretman zarobqenika od strane

albanskih nacionalista

„Me|utim, najzna~ajniji doga|aj, koji je

obeleìo boravak vojske u selu, bilo je

hvatawe dvojice partizana, prvih zarob-

qenika u ovoj akciji. Obojica su bili sas-

vim mali de~aci, od dvanaest i deset go-

dina, i iscrpqeni gla|u i nespavawem,

ispali su iz stroja prilikom povla~ewa

iz [upala. U vreme kad smo ih mi videli,

ve} su jeli i odmorili se, i bili su sprem-

ni, mada vrlo pla{qivo, da sklapaju poz-

nanstvo. Govorili su u jakom komunisti~-

kom àrgonu; i rekli su nam da ima gotovo

godina dana otkako su pobegli od ku}e, u

blizini Valone, da bi se pridruìli par-

tizanima. Obojica su tvrdila da su videli

akcije protiv balista i Nemaca.“Amery, str. 222–223

Komentari{i ìvotnu dob uhva}e-

nih partizana. [ta misli{ o deci

vojnicima? [ta misli{ o vojskama koje

ih regrutuju i koriste? Postoje li danas

deca-vojnici? Uporedi ovaj tekst sa

slikom 22.

Uporedi stav prema zarobqenicima iz

ovog izvora sa stavom iz prethodnog. Da

li je mogu}no stvoriti op{ti zakqu~ak

samo na osnovu ova dva kratka izvoda?

Objasni svoj stav.

Sl. 32. êtvrta partizanska divizija

u crnogorskim planinama 1944. godine

Dedijer, Dnevnik

Sl 33. Rumunski vojnici na kamilama

u kavkaskim bitkama

„Universul“, br. 272, 5. oktobar 1942.

Imaju}i u vidu da je velika ve}ina

rumunskih vojnika bila iz redova

seqaka, daj kratak komentar o mogu}nim

reakcijama vojnika na kamile – bio je to

prili~no egzoti~an na~in putovawa za

rumunsku vojsku. Moè li rat da se

shvati i kao na~in sticawa novih

iskustava – ne samo r|avih?

86

U@ASI RATA

?

?

?

IIIb. Brutalnosti

III–3. Saop{tewe nema~kog armijskog

komandanta u Gr~koj (1943), upu}eno

Grcima

SAOP[TEWE

Svako lice uhva}eno u uni{tavawu ili

o{te}ivawu telefonskih ìca bi}e stre-

qano. Ova kazna primewiva}e se i na è-

ne i maloletna lica.

Ako po~inilac ne bude uhva}en, pet lica

iz susednog sela bi}e uhap{eno i streqa-

no. Zajednice kojima pripadaju ta lica

bi}e ka`wene imovinskom kaznom.

Primena ove naredbe po~iwe od dana

wenog objavqivawa.

Krf, 23. oktobar 1943.

Komandant ostrva Krf

SAOP[TEWE U VEZI SA ZABRANOM [TRAJKA

Svaki {trajk bi}e smatran neprijateq-

skim ~inom uperenim protiv okupacionih

vlasti, ~ak i ako nikakvi vojni interesi

ne budu direktno ugroèni.

Upotrebi}u sva sredstva koja mi stoje na ra-

spolagawu da predupredim takve poku{aje.

Ubudu}e }e te{ki prekr{aji biti ka`wa-

vani smr}u. Smrtna kazna primewiva}e se

pogotovo na podbada~e i vo|e. Ostali u~e-

snici u {trajku bi}e ka`weni dugotrajnim

kaznama koje }e sluìti u zatvoru ili u

logorima za te{ki rad.

Atina, 10. septembar 1943.

Vojni komandant Gr~keFleischer, tom 2, str. 169

III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943)

posle prvog talasa masovnih odmazdi u

Gr~koj

SAOP[TEWE

NARODE EPIRA!

Nema~ka armija bila je prisiqena da uni-

{ti va{e selo jer ste vi pruìli pomo}

gerilcima koji su ubijali na{e trupe.

Na vama je da spre~ite gerilce da napada-

ju nema~ke trupe.

Va{a je du`nost da najbliòj nema~koj voj-

noj stanici odmah prijavite prisustvo

gerilaca.

Na taj na~in nema~ka vojska moè da za{-

titi va{ ìvot, va{u porodicu i va{u

imovinu.

Nema~ka vojska nije u Gr~koj kao neprija-

teq gr~kog naroda. Na{ jedini neprijateq

su gerilci, koji naru{avaju mir i red u

zemqi. (...)

Od sada morate da negujete dobre odnose

sa nema~kom vojskom u ciqu obnove zakona

i reda, a naro~ito u ciqu za{tite va{ih

li~nih interesa.

NEMA^KA KOMANDA

Fleischer, tom 2, str. 223

Da li su stanovnici uni{tenih sela

zaista bili kadri da spre~e geril-

ce da napadaju nema~ke trupe? Da li je

ciq nema~ke vojske u Gr~koj zaista bio

za{tita ìvota i imovine lokalnog

stanovni{tva, kao {to su tvrdili u

ovom saop{tewu? [ta misli{ o prime-

wivawu smrtne kazne na ène i decu

zbog dela ove vrste?

III–5. Hitlerova naredba (iz septembra

1941) u vezi sa pona{awem vojske na

okupiranim teritorijama u jugoisto~noj

Evropi

„Da bi se zavere sasekle u korenu, u prvom

pojavqivawu i bez oklevawa, moraju se

preduzeti najo{trije mere tako da se na-

metne autoritet okupacione sile i predu-

predi svako daqe {irewe ideje o zaveri.

Kad to ~inite, morate biti svesni da u tim

zemqama qudski ìvot nema nikakvu

vrednost i da efekat zastra{ivawa moè

?

87

DRUGI SVETSKI RAT

biti postignut samo neuobi~ajenom o{tri-

nom. U odmazdu za jednog nema~kog vojnika

mora se izvr{iti proporcionalna smrtna

kazna nad 50 do 100 komunista. Na~in smr-

ti mora da stvori zastra{uju}i u~inak.“Krizman, str. 520

Po{to je to bio zakonski poredak,

nema~ka vojska nije smatrala da su

ove egzekucije zlo~ini. Da li se sla-

è{ s tim stavom? Da li zakon uvek mo-

è da ispravno defini{e {ta je zlo-

~in, a {ta ne?

Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u

Gr~koj: fotografija masovnih egzekuci-

ja u Agriniju 1943.


III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme oku-

pacije Albanije (juli 1943)

„U povratku, video sam dim drugih sela u

plamenu i pretpostavio sam da su ih zapa-

lili Italijani u znak odmazde; pogre{io

sam, jer sam sreo Safeta Butku i wegovu

~etu Bali Kombetar, i oni su mi rekli da

je selo koje sam video u plamenu bilo selo

Barma{ i da su ga zapalili Nemci. Rekao

mi je da su spalili ìve ène i decu u ku-

}ama i da su ih ubijali iz pu{ke ako bi po-

ku{ali da pobegnu; dodao je da je nema~ka

divizija upravo stigla u Kor~e iz Flori-

ne. To je bila prva vest koju smo dobili o

Nemcima u Albaniji.“Smiley, str. 52

Stav nema~kih vojnika prema italijan-

skim vojnicima posle wihove kapitu-

lacije (oktobar 1943)

„Imao sam jo{ jedno zaka{wewe jer su

seqani insistirali da mi pokaù grobove

{ezdeset pet italijanskih oficira, koje

su po naredbi Nemaca morali da pokopaju.

Gledali su kako ih Nemci ubijaju. Nemci su

vezali Italijanima ruke, pore|ali ih,

streqali ma{inkama i rawene dokraj~i-

li bajonetima. Zbog svega {to su videli,

seqani su se mnogo pla{ili Nemaca i lak-

nulo im je kad sam se pozdravio i krenuo

daqe.“Smiley, str. 93

[ta je bio ciq toliko brutalnog po-

na{awa nema~ke vojske? U koje vre-

me je mogao da se odigra drugi doga|aj?

Postoje li sli~ni zlo~ini koje su

Nemci izvr{ili u tvojoj zemqi?

88

U@ASI RATA

?

?

Sl 35. Fotografije spaqenih ili

uni{tenih sela (odmazde)


III–7. Don Pjetro Biwoli:44 Sveta misa za moj

streqani narod (fragment iz dnevnika)

„Dvadeset peti avgust. O~ajne ène. Jedna

od wih moli za pravdu.

U selu u koje smo upravo u{li zatvorili

smo sve mu{karce, kao i drugde. Na po~et-

ku operacija qudi nisu bili upla{eni kad

smo hapsili odrasle mu{karce jer nisu

znali {ta da o~ekuju. Kad su novosti o

onome {to se de{ava po~ele da se {ire

unaokolo,45 podigao se kao neki talas o~a-

ja. Isto je bilo u ovom ’oslobo|enom’ selu.

Po{to su pokupili mu{karce i nadzirali

ih na livadi, ène su se sakupile nedale-

ko odatle, molile su za mu{karce i plaka-

le s toliko emocija da su ~ak i mawe oset-

qivi vojnici bili potreseni. S vremena

na vreme neko bi opsovao ovu jadnu grupu i

pripretio da }e svi mu{karci biti stre-

qani ako ène ne prestanu da mole. Na

trenutak su sve za}utale, a zatim smo ~uli

prigu{eno jecawe i na kraju su zaplakale

jo{ o~ajnije nego pre...“ Repe, Na{a doba, 1996, str. 201

Pisac ovog dnevnika nije samo sve-

dok nego i u~esnik doga|aja koji opi-

suje. Da li u wegovim re~ima postoji

ikakav znak saose}awa?

89

DRUGI SVETSKI RAT

44 Don Pjetro Biwoli bio je kapelan u okupatorskoj italijanskoj vojsci u Sloveniji i Hrvatskoj. Tokom rata

pisao je dnevnik koji je objavqen {ezdesetih godina. Bio je lojalan Italiji, ali je tako|e opisao i osudio

surovo postupawe italijanskih vojnika prema civilnom stanovni{tvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Za vreme ita-

lijanske ofanzive u leto i jesen 1942: paqewe sela, ubijawe talaca, deportacije u koncentracione logore,

pqa~ka... Biwoli je za sve uàse koje je video krivio sam rat i poku{avao je da odgovor na svoj nemir na|e

tako {to je na rat gledao kao na univerzalnog krivca. 45 Streqawe talaca ili slawe qudi u koncentracione logore.

?

III–8. Izvod iz intervjua sa Cvetom

Kobalom46

„Posle nekoliko dana saterali su nas za

transport. Oko 1.000 qudi transportovano

je jednim jedinim vozom. Vozili smo se dva

dana. Neki qudi u na{em vagonu umrli su

ve} tokom putovawa. Vru}ina je bila stra-

{na, nemogu}i uslovi. Vagoni su bili fur-

goni za stoku, bez ikakve mogu}nosti za ko-

ri{}ewe toaleta. Onda smo nosili mrtva

tela od èlezni~ke stanice do vrha brda,

gde se nalazio koncentracioni logor. Ba{

pre nego {to smo do{li do Mauthauzena

jedan zatvorenik je streqan jer je sa zemqe

podigao zelenu jabuku...

Govore}i na osnovu sopstvenog iskustva,

hteo bih da kaèm mladim generacijama ko-

liko je potrebno boriti se protiv svakog

nasiqa. Nikakvo nasiqe, makar i iz najbo-

qih namera, ne moè se opravdati...“Repe, intervju sa Cvetom Kobalom (video)

[ta Cveto Kobal, ~ovek koji je pre-

ìveo koncentracioni logor Maut-

hauzen, misli o nasiqu? Da li deli{

wegovo mi{qewe?

90

U@ASI RATA

46 Cveto Kobal ro|en je 15.12.1921. Postao je ~lan pokreta otpora u Sloveniji 1941. Januara 1941. uhap{en

je i poslat u koncentracioni logor Au{vic, a zatim u Mauthauzen. U prole}e 1944. pobegao je iz radnog logora

u Lincu (Austrija) i pridruìo se partizanima u Sloveniji. Juna 1944. ilegalna partizanska {tamparija obja-

vila je wegovu bro{uru o Mauthauzenu i to je, koliko se zna, prvi objavqeni tekst o jednom od najuàsnijih

koncentracionih logora (vidi ilustraciju). 47 Na dokumentu se nalazi bele{ka na srpskom jeziku: „Osoba je umrla u logoru 14. januara 1942.“ Pismo je

napisano na dan kada je Jugoslavija pri{la silama Osovine. Dva dana kasnije, jugoslovenska vlada je zba~ena

?

Sl. 36. Naslovna strana bro{ure o

Mauthauzenu Ovu bro{uru napisao je Cveto Kobal

juna 1944. i to je, koliko se zna, prvi

objavqeni tekst o jednom od najuàsnijih

koncentracionih logora.

III–9. Pismo Hitleru47

Para}in, dana 25.III.1941. godine.

ADOLFU HITLERU

Berlin, 1. april 1941.

Nit pravde prekinuta je. Zacarila obest i

sila. Veliki tla~e male i u svojoj osiono-

sti ne poznaju boga; nemaju du{u.

Krvoèdni Hitler hita da nijedna wiva

na ovo zemaqskoj kugli ne ostane nezase-

jana jadom i ~emerom. Ni na{a napa}ena

Otaxbina nije po{te|ena. Pruàmo ti svo-

ju po{tenu ruku ali ti ho}e{ i srce. U è-

qi da osvaja{ i tla~i{ ti nam gazi{ ono

{to nam je kroz sva robovawa i kroz veko-

ve bilo najsvetije – gazi{ nam slobodu i

~ast, gazi{ nam ponos.

Tebi Hitlere, Kajinov sine, mi deca

velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta.

Ne slu{a{ li nai}i }e{ na bodre mi{ice

na{e. Proli}emo ti krv i nogom ti a`daje

stati na vrat da se ne digne{. Upamti da

nas je mo`da Bog odredio da kod nas dobi-

je{ odmazdu za sva nedela. Upamti.

Svetolik M. Draga~evac

sreski na~elnik u penziji

Glavna uprava za sigurnost Rajha

Berlin, 16. maj 1942.

Policija sigurnosti i Slu`ba sigurnosti

(SD),

Einsatzkommando u Beogradu

Predmet: Sreski na~elnik u penziji Sve-

tolik Draga~evac, Para}in (Jugoslavija)

Kancelarija Firera NSDAP, {aqe prilo-

èno pismo goreimenovanog sreskog na-

~elnika u penziji sa jednim prevodom.

Pismo sadrì najgrubqe uvrede i optu`be

protiv firera. Molim da preduzmete {ta

je potrebno protiv pisca i izvestite u

slu~aju da uspe wegovo hap{ewe.

Po nalogu:

potpis: BastzBele{ka na dokumentu na srpskom: Osoba

je umrla u logoru 14. I 1942.Istorijski arhiv grada Beograda, BDS, d–77

Poku{aj da shvati{ motive za pisa-

we takvog pisma. Po tvom mi{qewu,

da li je Svetolik Draga~evac bio sves-

tan mogu}ne opasnosti kada je pisao ovo

pismo? Ako jeste, za{to ga je pisao upr-

kos tome?

III–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a

na podizawe ustanka u Srbiji

„... smatram – po{to je ugled oruàne sile

pretrpeo znatne {tete usled neuspeha...

da je ve} iz razloga prestià potrebno da

se sa krajwom bezobzirno{}u postupi bar

na jednom odre|enom mestu, kako bi se

ovim primerom zastra{ili ostali delovi

Srbije... Deca i ène odràvaju vezu, a

staraju se i o snabdevawu. Prema tome,

kaznu mora iskusiti celokupno stanov-

ni{tvo, a ne samo mu{karci...“.

Sam general Bohme je odmah po dolasku u

Srbiju izdao naredbu da „bezobzirne mere

moraju biti zastra{uju}i primer, {to }e se

za kratko vreme pro~uti po celoj Srbiji“.

Ovakva politika oslawala se na naredbe

o gu{ewu pokreta otpora u okupiranim

zemqama, koje su stigle sa „najvi{eg

mesta“, iz Hitlerovog glavnog stana. Wih

je, po Hitlerovom nalogu izneo feldmar-

{al Keitel, 16. septembra 1941. Na jednom

mestu se podvla~i: „Da se pokret ugu{i u

samom zametku imaju se upotrebiti najdra-

sti~nije mere... U vezi s tim treba podse-

titi na to da qudski ìvot u tim zemqa-

ma ~esto ne vredi ni{ta i da se samo neo-

bi~nom strogo{}u moè posti}i zastra{u-

ju}i efekat“.Boòvi}, str. 23

Tekst ocrtava oruàni ustanak koji

je izbio u Srbiji u leto 1941. Podr{-

ka koju je stanovni{tvo pruìlo pobuwe-

ni~kim snagama, kombinovana sa gubicima

koje su trpele okupacione sile, izazvala je

talas sistematskih odmazdi koje su zahva-

tile ~itavu Srbiju u jesen iste godine. U

septembru 1941. zapovednik nema~ke okupa-

cione uprave general Turner, predloìo je

generalu Bemeu (glavnokomanduju}em u

Srbiji) mere kojima treba uzvratiti na po-

dizawe ustanka.

III–11. Masakr talaca civila u Kragu-

jevcu48

Oko 7 ~asova ujutro (20. oktobra) nema~ke

91

DRUGI SVETSKI RAT

u dràvnom udaru, a 6. aprila po~ela je nema~ka invazija. Zato moèmo da pretpostavimo da osoba koja je

napisala ovo pismo nije bila potpuno svesna opasnosti kojoj se izlaè.48 Oktobarske likvidacije koje je Vermaht izvr{io u Kragujevcu, Kraqevu i drugim gradovima {irom Srbije,

sa hiqadama ubijenih, predstavqaju tragi~an dokaz o istinskoj, goloj su{tini okupacionog sistema. Od

po~etka avgusta 1941. do sredine februara 1942, ubijeno je u borbama 7.776 qudi, a wih 20.149 su u znak

odmazde pobili streqa~ki vodovi.

?

jedinice su pod komandom majora Koeniga

napravile obru~ oko grada:

„Zatim se obru~ sve vi{e stezao a nema~ki

vojnici kupili su mu{karce, sve odreda...

Qudi su uzimani sa ulice, iz ku}a, radwi,

kafana, crkve i svih drugih ustanova. Iz

suda su uzimali sudije, pisare i stranke;

iz {kola profesore, u~iteqe, |ake..., pa i

same bolesnike u pojedinim ku}ama nisu

po{tedeli.

Ovako sakupqen ogroman broj gra|ana, koji

je iznosio oko 8.000–9.000 qudi bio je

pritvoren u topovskim {upama...“

Dvadeset prvog oktobra ujutro po~elo je

streqawe:

„Ubijawe su vr{ili na slede}i na~in: oni

su uzimali qude po grupama... i tako ih

pod jakom straòm vodili na gubili{ta,

koja su se nalazila kod Su{i~kog potoka,

[umarica i topovskih {upa. Gubili{ta su

se otezala na desetine kilometara. Tu su

ih ubijali iz mitraqeza, pu{komitraqeza

i pu{~anim plotunima [...] Dotle su svi

ostali, koji su ~ekali na red da idu na gu-

bili{ta, slu{ali klokotawe mitraqeza,

pu{komitraqeza i prasak pu{aka, a oni

pak koji su bili na putu za gubili{te ima-

li su prilike, uo~i same smrti na nekoli-

ko minuta, i sve to da vide svojim o~ima.“

„Oni (Nemci – pr.p.) su u lecima objavili da

su ubili 2.300 Srba. Ovo je isto tako ne-

istinito, jer su ubili samo u Kragujevcu, a

ne uzimaju}i u obzir broj ubijenih u okol-

nim selima Kragujevca, 7.100–7.300 Srba.“49

Boòvi}, Poruke streqanog grada, str. 50

Masakr talaca civila u Kragujevcu

usledio je („prema naredbi za Srbiju“,

koja je nalagala da se za svakog pripadnika

okupacionih vlasti koji je ubijen od po~etka

okupacije uzme 100 talaca, a 50 za svakog

pripadnika koji je rawen) posle napada par-

tizanske jedinice u blizini Gorweg Mila-

novca sredinom oktobra u kojem je 10 nema~-

kih vojnika raweno, a 26 ubijeno. Doma}e

kolaboracionisti~ke jedinice („Srpske do-

brovoqa~ke jedinice“) pruàle su pomo}

prilikom hap{ewa i zatvarawa talaca.

Ovo je izvod iz svedo~ewa Danila Mihailo-

vi}a, visokog oficira policije u doma}oj ko-

laboracionisti~koj upravi, koji je posetio

Kragujevac nekoliko dana posle masakra.

Da li je nema~ka vojska po{tovala

vojni zakon? Da li ti je poznat sli-

~an slu~aj iz tvoje zemqe?

92

U@ASI RATA

49 Ovaj broj dugo je vaìo za zvani~an. Srpski istori~ar Venceslav Gli{i} ranih sedamdesetih, a neki

drugi autori kasnije pokazali su da je broj `rtava preuveli~an, ali i da je vi{i od 2.300. 50 Narodnooslobodila~ka borba – partizansko ime za antifa{isti~ki pokret otpora.

?

III–12. Partizanski izve{taj o italijan-

sko-~etni~kim akcijama u oblasti Like

u leto i jesen 1942.

„êtnici su gdje god su mogli, pqa~kali i

ubijali Hrvate, posebno prista{e NOB-a50

(Narodnooslobodila~ka borba). Tako su

ubili Ivana [ebeqa iz Glibodola, oca

devetoro djece, Miju Mesi}a iz Lipca,

Miju Ferti}a i wegovu ènu, inìwera

[ari}a iz Pla{kog, inìwera Denisova

iz Dre`nika. Ve}inu ubistava i pqa~ki

izvodili su maskirani partizanskim

kapama kako bi svoje zlo~ine prikazali

kao djelo partizana. Po~etkom septembra

1942. godine nalaze se u akcijama zajedno

s Talijanima u selu Ponikve i okolini,

gdje su zapalili i opqa~kali 96 srpskih

ku}a. (...) Svoja zlodjela ~etnici su ~esto

opravdavali kako su ih na to prisilili

Talijani izraàvaju}i àqewe {to su

popalili srpske ku}e, ali da su zato

popalili vi{e hrvatskih.“Jeli}-Buti}, str. 161

93

DRUGI SVETSKI RAT

Glavni ciq ~etni~kih jedinica bila

je restauracija Jugoslavije sa veli-

kom i etni~ki homogenom Srbijom koja bi

imala dominantnu poziciju. Kao najve}i

protivnici bile su progla{ene partizan-

ske jedinice, pa su, radi uni{tewa parti-

zanskog pokreta, neki ~etni~ki komandanti

prihvatali saradwu sa italijanskim jedi-

nicama u akcijama „odmazde“ i „~i{}ewa

terena“ u Dalmaciji, Bosni i Hercegovini i

Crnoj Gori. U tim akcijama stradalo je broj-

no civilno stanovni{tvo, kako hrvatsko i

muslimansko, tako i srpsko.51

Kako su ~etnici opravdavali svoje

zlo~ine? Koje su kriterijume ~etni-

ci imali prilikom izbora svojih `rta-

va? Za{to i u kojim slu~ajevima su pa-

lili ku}e svojih sunarodnika?

III–13. Strahote u usta{kim zatvorima u

Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada

Hrvatica komunistkiwa

Svedo~ewe [tefice Belak-Pavi~i}„Najgore mi je bilo izdràti batine podledenim tu{evima u mjesecu decembru, upodrumu UNS–e, gdje su se agenti, tuku}i,smjewivali. Sje}am se, iz golog tijela pu-{ila se para, a hladna voda iz tu{evadràla je tijelo da ne padne. A onda sugazili ~izmama, udarali pendrecima, kor-ba~ima, tijelo je bilo i{arano krvavimmodricama. Leàli smo na betonu u }elija-ma, vezani. Poslije takvih batina, buncalismo od temperature. Primjewivali su ba-tiwawe pendrekom po tabanima, u obliku’ra`wa’. Svi smo uglavnom pro{li kroz ta-kove torture. Neko je izdrào, neko nije.“

Albahari, str. 432

[tefica Belak-Pavi~i} preìve-

la je uàsna mu~ewa. Ne treba da

odgovara{ ni na kakva pitawa, samo po-

ku{aj da zamisli{ kakve je posledice

imalo takvo mu~ewe na svakog pojedin-

ca koji je preìveo.

Sl. 37. Fotografija beogradskog gla-

vnog gradskog trga, 17. avgust 1941.

Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija

Svakodnevne scene pod okupacijom,

sa iluzijom „normalnosti“ (qudi {e-

taju u letwoj ode}i, plakat koji poziva pub-

liku na kowske trke na gradskom trkali{-

tu, i slogan nema~ke organizacije za masov-

no letovawe ’Kraft durch Freude’ (snaga kroz

radost) uporedo sa brutalno{}u okupacije,

sa obe{enim telima talaca na glavnom

gradskom trgu Terazije 17. avgust 1941.

III–14. Izve{taj rumunske policije o po-

loàju Cigana deportovanih u Transni-

striju

Bilten @andarmerijskog inspektorata u

Odesi

o stawu duha u àndarmeriji

za mesec septembar 1943.

Cigani su sme{teni na teritoriji okruga

Berezovca i Oceacov, ukupno 2.441 Ciga-

nin. Ista tendencija da se izbegnu poqo-

privredni radovi potvr|ena je u vezi sa

Ciganima i ovog meseca.

Oni su duboko nezadovoqni {to su pre-

me{teni u Transnistriju. Svi poku{avaju,

sluè}i se svim sredstvima, da se vrate u

zemqu. Uhva}ene su kompaktne grupe

?

?

51 Nezavisna Dràva Hrvatska.

Cigana koji poku{avaju da se vrate u

zemqu pomo}u la`nih dokumenata i

odobrewa. @andari treba da intenzivno i

neprestano motre na wih, da ne bi pobegli

iz kolonijâ na Bugu. Nemaju ode}u i pre-

pla{eni su od zime koja dolazi, po{to su

skoro goli. Zahvaquju}i takvom stawu

stvari, oni }e u zimu umreti od hladno}e i

neuhrawenosti, kao {to su umrli pro{le

zime – i eto kako }e slede}eg prole}a

problem Cigana u Transnistriji i{~eznu-

ti kad oni i{~eznu. Minoritati etnoculturale. Marturii documentare. Tiganii din

Romania (1919–1944), dok. 339

[ta su glavni uzroci smrti me|u

deportovanim Ciganima? Da li su

vlasti preduzele ikakve mere da za-

{tite deportovane qude? Kako su

vlasti nameravale da re{e „problem

Cigana“?

Sl. 38. Plakat sa imenima mrtvih

talaca u nema~koj okupacionoj zoni u

Sloveniji

III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje ìvot

u koncentracionom logoru Stara Gra-

di{ka

„Ispod }elije je podrum koji je u proqe}e

bio pun vode {to je prodirala iz Save

kroz kanal, izmije{ana s fekalijama. Ka-

nal, naime, stoji u vezi sa Savom. Prije ne-

go Sava po~ne rasti, izlaz se kanala za-

tvori, tako da voda ne prodire. (...) Usta-

{e, preuzev{i biv{u kaznionu, nisu to

znali, ostavili su u proqe}e izlaz otvo-

ren i Sava je prodirala kroz kanal ispu-

wavaju}i podrum do visine svojega vodo-

staja. (...) Da ugase è|, ovi su izbezumqe-

ni qudi52 spu{tali cipele do podrumskog

prozor~i}a, a kroz taj prozor~i} u podrum.

(...) Tako su se opskrbqivali vodom. (...)

Cipele su provla~ene tako|er kroz cijev

dimwaka, da se do|e do prqave teku}ine.

Jedan zato~enik, koji je imao du`nost da

svakoga dana pere hodnik pred tom }eli-

jom, pripovijedao mi je:

– Od svih poslova koje sam obavqao u lo-

goru, ovaj je, pod takvim okolnostima bio

najstra{niji. Donesem kantu s vodom i za-

pqusnem hodnik. Ispod vrata proklete }e-

lije pokaù se prsti. To netko kvasi ruke.

Vidim tako|er gdjekoju `licu. Nesretnik

hvata prqavu vodu. Neki podme}u ~ak i

cipele, a neki legnu na pod i liù zamaza-

nu teku}inu. Prag je nizak, i kako zapqus-

nem, voda prodire pomalo u }eliju. I dok

se jedni bacaju na svaku kap, drugi vi~u: ’Ne

pqu{ti, ne pqu{ti! Prestani ve} jednom,

ne moèmo slu{ati kako voda pqu{ti.’“ Jakovqevi}, str. 164–165

Ilija Jakovqevi}, predratni politi-

~ar i ~lan Hrvatske seqa~ke stranke

bio je zatvoren u logoru Stara Gradi{ka. To

je bio jedan od logora koji su usta{e, slede}i

primer svojih fa{isti~kih mentora, osno-

vale za pripadnike mawina koje nisu voleli

(Romi, Srbi, Jevreji) i za svoje politi~ke

protivnike bez obzira na nacionalnost.

94

U@ASI RATA

52 Zatvorenici mu~eni è|u.

?

III–16. Pismo porodici iz koncentracio-

nog logora Stara Gradi{ka

„Neki dan je u mojoj sobi (Dikinoj) ronio su-

zice. Znate li vi da je on meni o~itovao ne-

{to kao qubav!? Rekla sam mu neka to sada

pusti na stranu. Nije meni ovdje do toga. On

mora najprije ste}i moje po{tovawe, mora

popraviti {to je pogrije{io, qudima poma-

gati. Obe}aje da }e biti ’dobar’. Uvjerava me

da me ne}e ni u najkriti~nijem ~asu napusti-

ti. Dok je on ovdje, mene ne}e nitko mrcva-

riti. Stigne li nalog da me likvidiraju, on

}e osobno do}i po mene i to obaviti. Dat }e

mi kuglu u zatiqak. Uvjerava me da to ni{ta

ne boli, ali ne bi htio da na sebi isproba.

Takve, eto, razgovore mi vodimo. Ve} sam

preko wega uhvatila neke druge veze.

Postala sam gatalicom. Bacam im (usta{a-ma u logoru) karte, poga|am, da je ~udo. (...)

Nema druge, odoste vi na slobodu, a mene ne

pu{taju ni unutar klauzure. Triput sretan

put. Jeste li upamtili sve {to imate poru-

~iti mojima? Ne zaboravite pusicu djevoj~i-

ci od mamice.“Jakovqevi}, str. 304

Ovo pismo tajno je doturila Jakovqe-

vi}u wegova sapatnica u logoru, èna

po imenu Dika, pripadnica partizanskog po-

kreta otpora. Jakovqevi} je o~ekivao da }e

uskoro biti pu{ten. U dodatku pismu, Dika

opisuje svoj neobi~ni odnos sa jednim od

zatvorenika u logoru, poznatim po nadimku

Uzvi{eni. Po{to je bio usta{a, Uzvi{eni je

u logoru imao boqi tretman nego ostali za-

tvorenici (komunisti, Jevreji, Romi, Srbi).

U prvom odlomku su opisani logora{ikoje su usta{e mu~ile è|u. Je li

mogu}e prona}i vaqane razloge za takvomu~ewe? [ta misli{, kakve su to osobekoje su spremne da na takav na~in mu~edruge qude? Je li to povezano sa stranomza koju su se borili u ratu ili s wihovimkarakterom, temperamentom itd? Postojeli i danas takvi qudi?[ta misli{ o pona{awu Uzvi{enoga? Ka-kav je bio wegov stav prema logora{ima,ubijawu logora{a i „logorovawu“ uop{te?

III–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje su-

rovosti

„Tratio je (Uzvi{eni) dane u trgovini –

bio je, kaè, poslovo|a velike tvrtke – a

no}i po barovima i {antanima, i jedva je

do~ekao da se posveti svojemu ìvotnom

pozivu. (...) Uzvi{eni je vi{e od politi~a-

ra. On je ro|eni organizator na svim pod-

ru~jima. Osobito mu je te{ko {to ne moè

vojni~ki djelovati, iako je wegov strate{-

ki talent neobi~an. Brzo bi on o~istio

zemqu od svih wezinih neprijateqa. Eto,

kako je u Bosni uspje{no izvr{io pov-

jereni mu zadatak! Kada Ma|ari prilikom

sloma potjera{e dobrovoqce (jugoslaven-

ske vojske), poùri{e se u svoj bosanski

zavi~aj, na zemqu davnu, ali ipak ro|enu.

Trebalo je ove qude evidentirati.

– Kako ste to u~inili?

– Jednostavno, dao sam ih pozvati, a oni su

se odazvali. Re~eno im je da privremeno

idu u jedno selo gdje je sigurnost apsolut-

na. Ja sam se pobrinuo da nakon popisa

budu dobro hraweni. Onda sam ih dao

otpraviti u zatvorenim vagonima.

– Kamo?

– Do jedne mawe postaje. Nemate pojma kako

je za sve to potrebno samo nekoliko dje~a-

ka. Bio je prevrat, bjegunci su izgubili

glavu. Likvidaciju su obavili Cigani.

Nakon toga smo se rije{ili i te gamadi.

@ao mi je {to sam, osim Cigana, morao

likvidirati i nekoliko na{ih koji su u

tome poslu sudjelovali. Radili su na svoju

ruku, a usta{ka vlast ne moè preuzeti

odgovornost za wihovu samovoqu. [teta

ih je, ali domovina traì `rtve od svojih

najboqih sinova. Bili smo pokriveni –

krivce smo kaznili. Rezultat je bio jedan

prema sto. (...) Volio je umjesto mr`we i

osjetqivosti isticati druge, vi{e motive

svoje djelatnosti. Traìo ih je, a vjerovao

je da ih je na{ao, u ~i{}ewu hrvatske zem-

qe od Srba i hrvatske privrede od

@idova.“

Jakovqevi}, str. 54, 57

95

DRUGI SVETSKI RAT

?

Usta{ke vlasti u NDH vr{ile su re-

presiju nad odre|enim etni~kim ma-

winama: Romima, Jevrejima i Srbima. Pri-

padnicima ovih mawina oduzimana je imo-

vina, a oni sami slati su u logore i ubijani.

Na isti na~in postupano je sa Hrvatima koji

se nisu slagali sa usta{kim reìmom. Po-

litika prema Jevrejima nije se razlikova-

la od one u nacisti~koj Nema~koj. Jevreji su

li{avani svih gra|anskih prava, a brakovi

izme|u Jevreja i lica „arijevskog” porekla

bili su zabraweni „Statutarnom odredbom

u vezi sa za{titom arijevske krvi i ~asti

hrvatskog naroda”.

Ovo je jedan od mnogobrojnih razgovora koje

je ve} pomenuti Ilija Jakovqevi} vodio sa

(tako|e ve} pomenutim) jednim od zatvore-

nika, usta{om zvanim Uzvi{eni u logoru

Stara Gradi{ka.

Da li je Uzvi{eni mislio da je po-

~inio zlo~in? Kako on opravdava

svoje akcije i kako je sebe motivisao da

ubija qude? Kako opravdava ubijawe

pripadnika svog naroda?

III–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu.

Kolin Ganer (Collin Gunner), poru~nik

Kraqevske irske pe{adije, svedo~i

kako zarobqenici prolaze kraj wega

dok on posmatra...

„... usta{e koje su pripadnici Titovih tru-

pa provodili u smrt. Usta{e su bili za-

pravo Jugoslaveni koji su se od po~etka

borili na wema~koj strani. Sad, poslije

pobjede Titovih komunista, wih je trebalo

poklati, doslovce poklati. Kolona se ~i-

nila beskona~na, a vodili su je preko drav-

skog mosta na jugoslavensku stranu. Mu{-

karci, ène, djeca i dojen~ad u naru~ju, svi

izgladweli, kretali su se daqe goweni

Titovim qudima {to su jahali na ponijima

i nosili zloglasne koza~ke bi~eve s ~e-

li~nim vr{cima, nagajke, kojima se jednim

udarcem moè rasparati ~ovjeku lice.

Upotrebqavali su ih nesmetano...“Bleiburg, str. 141–142

Jugoslovenski partizani smatrali su

sebe borcima koji po{tuju zakone ra-

ta i ne trpe zlo~in, i sebe su predstavqali

u tom svetlu. Tvrdili su da se po tome raz-

likuju od zlo~ina~kih fa{isti~kih vojski.

Ipak, nisu oklevali da smrtnom kaznom

kazne i zarobqenike, i civile koji su iden-

tifikovani (ili samo osumwi~eni) kao

saradnici okupatorskih snaga ili usta{kih

vlasti.

U maju 1945. partizani su gonili razli~ite

fa{isti~ke vojske sa teritorije Jugoslavi-

je prema severozapadu. Usta{e su, zajedno

sa mnogobrojnim civilima iz Hrvatske,

i{le prema sada{woj slovena~ko-austrij-

skoj granici, kako bi se predale britanskoj

vojsci (a ne partizanima). Me|utim, Britan-

ci nisu prihvatili wihovu predaju, pa su

morali da se predaju partizanima. Mnogi

ratni zarobqenici ubijeni su i mu~eni od

strane vojnika pobedni~ke vojske. To je po-

~elo u malom gradu Blajburgu (Austrija), a

nastavilo se kasnije kad su zarobqenici

bili primorani da mar{iraju na jug, dubqe

u jugoslovensku teritoriju (taj mar{ je poz-

nat kao „kri`ni put“).

[ta je uzrokovalo masovne odmazde

na kraju rata? Uporedi to sa

sli~nim manifestacijama ’pobedni~kog

besa’ na ostalim ratnim scenama (Hiro-

{ima, Drezden, sudetski Nemci, fran-

cuski kolaboracionisti itd.). Moè li

osvetni~ko pona{awe posle rata da se

opravda bitkom za pravednu stvar

tokom rata?

96

U@ASI RATA

?

?

Opi{i sliku. Kakav se tovar nala-

zi na vagonu? [ta misli{ o tome

{to se uàsi rata koriste kao predmet

umetni~kog dela? Kakav je, po tvome

mi{qewu, bio umetnikov stav prema

uàsima koje je slikao?

Sl. 39. @rtve, Vladimir Filakovac,

uqe na platnu, Zagreb 1943.

III–19. Tito o partizanskim zlo~inima u

maju 1945.53

„[to se ti~e ovih izdajnika koji su se na-

{li unutar na{e zemqe, u svakom narodu

posebice – to je stvar pro{losti. Ruka

pravde, ruka osvetnica na{eg naroda

dostigla ih je ve} ogromnu ve}inu, a samo

jedan mali dio uspio je pobje}i pod krilo

pokroviteqa van na{e zemqe.“Bleiburg, str. 41

Da li je ’ruka osvete’ uvek i ’ruka

pravde’; da li su one identi~ne, kao

{to sugeri{e izvor? Objasni iskaz: ono

{to je za jednoga zlo~in, za drugoga je

pravda.

97

DRUGI SVETSKI RAT

53 Zlo~ini po~iweni na kraju rata u biv{oj Jugoslaviji bili su dugo tabu tema u posleratnoj Jugoslaviji.

?

?


IIIv. Holokaust

III–20. Iz bugarskog zakona o za{titi

nacije

24. decembar 1940.

^lan 21. Licima jevrejskog porekla nije

dozvoqeno:

a) da postanu bugarski gra|ani; ène

jevrejskog porekla dobijaju dràvqanstvo

svojih muèva;

b) da biraju ili da budu birani, bilo na

javnim izborima, ili na izborima za neko

neprofitno udruèwe, izuzev u slu~ajevi-

ma kada se izbor vr{i u organizacijama

~iji su ~lanovi iskqu~ivo lica jevrejskog

porekla;

v) da zauzimaju slu`bu u bilo kojoj dràv-

noj, op{tinskoj ili drugoj javnoj vlasti –

izuzev u organizacijama ~iji su ~lanovi

iskqu~ivo lica jevrejskog porekla;

g) da sklope brak ili da ìve u konkubina-

tu sa licima bugarskog porekla; brakovi

lica jevrejskog porekla i Bugara, sklop-

qeni po{to je ovaj zakon stupio na snagu,

smatraju se nevaè}im.

^lan 23. (...) Licima jevrejskog porekla za-

braweno je da se ubudu}e naseqavaju u

Sofiji.

^lan 24. Licima jevrejskog porekla nije

dozvoqeno da poseduju ili iznajmquju ne-

kretnine, ni li~no, ni preko opunomo}eni-

ka, niti im je dozvoqeno da u selima, izu-

zev pribeì{ta, poseduju ikakve zgrade.

^lan 26. Savet ministara ima pravo da,

slede}i izve{taj Ministarstva trgovine,

industrije i rada, ograni~i, u celosti ili

delimi~no, li~no ili kapitalno u~e{}e

lica jevrejskog porekla u nekim granama

trgovine, industrije ili zanatstva.

U roku od mesec dana od stupawa ovog za-

kona na snagu, sva lica jevrejskog porekla

obavezna su da prijave svu svoju imovinu. OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944, str. 157–161

Postoji li u tvojoj zemqi sli~an do-

kument iz tog vremena? Da li je

antisemitska politika u zemqama jugo-

isto~ne Evrope forsirana iskqu~ivo

pod nema~kim uticajem? Jesu li nema~ki

saveznici imali izbora? Treba anali-

zirati i ime tog zakona: da li je bugar-

ska (ili bilo koja druga) nacija zaista

imala potrebe da se {titi od Jevreja?

III–21. Bugarski poslanici protestuju

protiv deportacije Jevreja

(...) Ima glasina da bugarske vlasti ho}e da

ekstradiraju te qude iz na{e zemqe. Te

glasine su, mora biti, neosnovane i zlo-

bne, jer su ti qudi bugarski gra|ani i eks-

tradicija bi imala negativne implikacije

ne samo zato {to bi stigmatizovala nacio-

nalni karakter Bugarske, nego bi imala i

efekta na budu}e me|unarodne odnose.

Mala nacija nema slobodu da zanemaruje

moralne obzire. Snaàn moralni karak-

ter je na{e najja~e oru`je protiv budu}ih

nepravdi. On je za nas od velike va`no-

sti, jer se Vi, dragi Premijeru, svakako se-

}ate da smo ne mnogo davno i mi patili

zbog te{kih moralnih i politi~kih posle-

dica pojedinih moralno naopakih zakono-

davnih odredaba koje su formulisali

neodgovorni pojedinci.

Koju bugarsku vladu èlimo da opteretimo

takvom odgovorno{}u za budu}nost?

Jevreji u Bugarskoj su malobrojni; snaga

dràve je mo}na, dràva je naoruàna mno-

gim zakonskim sredstvima kojima savla-

dava svaki kriminalni element, bez obzi-

ra na wegovo poreklo. Zato nije potrebno

posezati za novim i izuzetno surovim me-

rama koje mogu voditi budu}im optu`bama

da je Bugarska u~estvovala u masovnom

ubistvu. Te optu`be proizve{}e dràwe

sada{we bugarske vlasti, ali }e one osta-

ti u nasle|e narodu Bugarske sada i u bu-

du}nosti. Rezultate te politike lako je

predvideti i zbog toga se ne sme dozvoliti

da se oni realizuju. Za nas ne}e biti mogu}-

no da delimo ikakvu odgovornost za to. (...)OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944, str. 216–218

Re~ je o protestnoj izjavi (od 26. de-

cembra 1943) koju su potpredsednik

25. zasedawa bugarske Narodne skup{tine

D. Pe{ev i 42 poslanika uputili premijeru,

protive}i se deportaciji Jevreja. Potpi-

snici su insistirali da nove antijevrejske

mere treba da se zasnivaju na realnim po-

liti~kim interesima i na etni~kom shvata-

wu bugarskog naroda. Oni postavqaju pita-

we da li vlada ho}e da preuzme ogromnu

istorijsku odgovornost za deportovawe ne-

vinih podanika samo da bi sluìla stranoj

sili.

Komentari{i slede}u re~enicu:

„Mala nacija nema slobodu da zane-

maruje moralne obzire.“ Da li to zna~i

da velike nacije imaju tu slobodu? O

~emu su autori izjave brinuli u vezi s

budu}no{}u?

III–22. Naredba Vojne komande, Beograd

25. april 1941.

VOJNA KOMANDA BEOGRAD

NAREDBA

1. Svi Jevreji nastaweni u Beogradu mogu

kupovati ìvotne namirnice i drugu robu

na trgovima i pijacama svakoga dana samo

98

U@ASI RATA

?

?

od 10,30 ~asova pa nadaqe. Trgovci im ne

smeju ranije prodavati.

2) Na javnim ~esmama i ostalim mestima

gde ~ekaju u redu gra|ani, Jevreji se mogu

uvrstiti u red tek po{to se ostali gra|ani

arijevci snabdeju sa odnosnim potrebama.

3) Svima trgovcima se zabrawuje, da pove-

}anim cenama i uop{te ispod ruke prodaju

ìvotne namirnice i drugu robu Jevrejima.

4) Jevreji koji se ogre{e o gorwu naredbu

kazni}e se do 30 dana zatvora ili nov~a-

nom kaznom do din. 10.000. Po oceni bi}e

upu}eni i u koncentracione logore.

Istom kaznom bi}e ka`weni i trgovci

pomenuti u ~lanu 3) ove naredbe.

5) Za izricawe kazni po ovoj naredbi nad-

le`na je Policija u Beogradu, odnosno

weni kvartovi.

Ova naredba stupa odmah na snagu.

Nare|eno 25. aprila 1941. godine u

Beogradu.

Pukovnik i komandant

Von KAISENBERGBoòvi}, Beograd pod komesarskom upravom 1941, str. 54

Za{to je Jevrejima bilo zabraweno

da kupuju namirnice pre 10.30 uju-

tro? Kako je ka`wavan onaj ko nije po-

{tovao tu naredbu?

III–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u

Ja{iju54

4. juli 1941.

Naredba br. 255 generala Jona Antones-

kua, vo|e dràve, vojnim i àndarmerij-

skim jedinicama u zemqi, u vezi sa krva-

vom osvetom nad jevrejskim stanovni{-

tvom u Ja{iju.

Neredi koji su se pre nekoliko dana odi-

grali u Ja{iju bacili su krajwe nepovoq-

no svetlo na vojsku i vlasti.

Prilikom povla~ewa iz Besarabije, za

vojsku je zaista bilo sramota da ne reaguju-

}i prihvati da su je Jevreji i komunisti

napali. Sramota je jo{ ve}a kad vojnici,

na sopstvenu inicijativu i dugotrajno,

pqa~kaju, maltretiraju ili napadaju

jevrejsko stanovni{tvo i nasumice ubijaju,

kao {to se dogodilo u Ja{iju.

Jevreji su stole}ima otimali od rumun-

skog naroda, siroma{ili ga, {pekulisali

i zaustavqali wegov razvoj. Neporecivo

je da rumunski narod mora da se oslobodi

ove kuge, ali samo vlada ima pravo da pre-

duzme potrebne mere. Te mere se sprovode

i bi}e nastavqene u skladu sa normama

koje }u ja odrediti.

Ne moè svaki gra|anin ili svaki vojnik

da se upusti u re{avawe jevrejskog pitawa

tako {to }e krasti i ubijati.

Takvim postupcima mi pokazujemo svetu da

smo nedisciplinovani i necivilizovani

qudi i bacamo veoma neprijatno svetlo na

dràvni autoritet i presti`.

Ovim u potpunosti zaustavqam svaku

akciju preduzetu samoinicijativno i pro-

gla{avam vojne i civilne vlasti odgo-

vornima za striktno sprovo|ewe ove na-

redbe. Onima koji se ogre{e ili su se

ogre{ili o gorwu naredbu bi}e su|eno i

dobi}e najteè kazne koje propisuje zakon.

General Jon AntoneskuEvreii din România între anii 1940–1944, tom II, dok. 98

99

DRUGI SVETSKI RAT

54 Tridesetog juna 1941. rumunska vlada objavila je da je 500 "jevrejskih komunista" streqano u Ja{iju, jer su

otvorili vatru na rumunske i nema~ke trupe. Zaista, 28–29. juna izgledalo je da su na trupe ispaqeni meci.

Nije bilo `rtava, ali su se {irile glasine da se Jevreji komunisti spremaju da s le|a napadnu armije na lini-

ji fronta. Hiqade Jevreja su uhap{ene, neki su ubijeni. Komandant 14. rumunske divizije oslobodio se

uhap{enih Jevreja tako {to ih je deportovao. Prema zvani~nim podacima, od ukupno 4.430 qudi deportovanih

u dva voza, oko polovina je preìvela.

?

Kakav je bio zvani~an stav Jona

Antoneskua o pogromu u Ja{iju? Da li

osuda nereda u Ja{iju pokazuje projevrejski

stav? Ko je progla{en odgovornim za re{a-

vawe jevrejskog pitawa u Rumuniji? Iako

Antonesku optuùje jevrejsku mawinu za

preduzimawe akcija protiv rumunske voj-

ske, on izjavquje da je protiv sprovo|ewa

„kona~nog re{ewa“ jevrejskog pitawa. Da li

se slaè{ da je u pitawu bila samo reakci-

ja na individualne akcije kra|e i zlo~ina?

[ta mogu biti rezultati takvog stava od

strane vo|e dràve? [ta je tvoje mi{qewe

o kolektivnoj krivici?


Akbaba, 24. avgust 1939.

Prevod: Brod pun Jevreja uplovqava

u izmirsku luku. Jevrejin: „Nemamo

novca! Gladni smo! Dozvolite, molim Vas,

da se iskrcamo na pet minuta, pa da se vra-

timo na brod kao bogati qudi!“

[ta je ciq ove karikature? Koju

vrstu stereotipa ona oja~ava?


Bali, Cumhuriyet’in Yurta¦lar (?)

Oktopod koji drì u zagrqaju svet

reprezentuje Jevreje (publikovalo

Anticionisti~ko dru{tvo Turske): „Opas-

nost koja okruùje svet – svetsko jevrejstvo

– cionizam. Nema mira na zemqi dok posto-

ji ta kuga.“

100

U@ASI RATA

?

Sl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji

III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te,

Beograd

Iz iskaza Hedvige [enfajn, zatvorenice

logora Sajmi{te

„Odmah po na{em dolasku u logor Nemci su

saop{tili da }e se logor postepeno ispra-

zniti, jer }e na Sajmi{te dovesti komu-

niste, ali nisu hteli re}i kuda }e nas

odvesti... Za prve transporte pozivali su

lica da se dobrovoqno jave, i to su prvo

pozivali grupu sa kojom sam i ja do{la –

Jevreje iz Kosmeta. (...)

Onima koji su bili odre|eni za transport,

nare|eno je – ili, ta~nije, qubazno save-

tovano – da najvrednije stvari ponesu sa

sobom, a da sve ostalo bri`qivo upakuju i

na paketu stave svoju ta~nu adresu. (...)

Tako su ti transporti odlazili skoro sva-

kog dana. Nedeqom i praznicima obi~no

nije bilo transporta, ali je bilo dana ka-

da je automobil dolazio i dvaput. [ofer

sivoga automobila ulazio je ~esto u sâm

logor, sakupqao decu oko sebe, milovao

ih, uzimao u naru~je i delio im bombone.

Deca su ga volela, i uvek kad bi do{ao,

tr~ala mu u susret po bombone. Niko u lo-

goru nije slutio da qude odvode u smrt.

^vrsto se verovalo da se radi o preseqe-

wu u neki radni logor.“ Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i wihovih pomaga~a

protiv Jevreja u Jugoslaviji, str. 33 i 34

Na okupiranoj teritoriji Srbije bilo

je oko 17.800 Jevreja. Oko 6.320 Jevre-

ja iz Srbije nestalo je u logoru na Sajmi{tu,

u Beogradu. Za potrebe logora na Sajmi{tu

dopremqen je iz Nema~ke poseban kamionet

s gasnom komorom. Pored logora na Sajmi-

{tu, ve}ina Jevreja mu{karaca okon~ala je

`ivot, zajedno sa Srbima i Ciganima, u ma-

sivnih streqawima talaca 1941. i u prvoj

polovini 1942. godine. Tu zlo~ina~ku akci-

ju organizovala je i sistematski izvodila

nema~ka vojska (ve}inom nema~ka regularna

vojska Vermaht).

Komentari{i pona{awe voza~a si-

vog kamioneta. Da li je on znao {ta

se doga|a unutra?

101

DRUGI SVETSKI RAT

?

III–25. Patwe mlade Jevrejke iz Sarajeva

Svedo~ewe Hibe Zilxi}-êhaji}

„Stravi~ni doga|aji koji su nastupili

izbijawem rata definitivno su uobli~i-

li fizionomiju hiqada mladih Sarajlija,

me|u wima i velikog broja ènske omla-

dine. Imala sam {esnaest godina i poha-

|ala {esti razred gimnazije. U gradu su

prvo bile raspu{tene {kole, a u {kolske

zgrade se uselila vojska.

U mom kom{iluku stanovalo je dosta Je-

vreja. Imala sam blisku drugaricu Reginu

Finci. Majka joj je tada dràla malu tra-

fiku na uglu Ba{~ar{ije. Posje}ivala sam

ih i gledala kako danima strepe na svaki

{um, na svaki korak, u o~ekivawu kada }e

ih deportovati u koncentracioni logor.

Stvari su im stajale spakovane. Jednog

dana su ih odveli u sabirni logor, iz kojeg

je Regina uspjela da pobegne i da se skloni

u na{u ku}u. Naàlost, i pored na{eg na-

govarawa da je sakrijemo, ona nije imala

snage da se otrgne od porodice. Ponovo je

oti{la u logor da podjeli sudbinu sa svo-

jim najbliìm. Taj progon jevrejskog sta-

novni{tva i atmosfera uàsa u wihovim

porodicama, koju sam i neposredno doìv-

qavala, ostali su kao jedan od najsna`ni-

jih dojmova koje nosim iz tog perioda.

U grad su po~eli prodirati glasovi o kon-

centracionim logorima Gradi{ka i Jase-

novac i deportovawu i mu~ewu komunista

i rodoquba. Stizale su vijesti o monstru-

oznim pokoqima srpskog stanovni{tva po

selima, o bacawu u jame i ponore, o spaqi-

vawu sela, a ne{to kasnije i vijesti o

~etni~kom pokoqu Muslimana u krajevima

prema Drini, o krvavim rijekama, spaqe-

nim selima i gradi}ima, o stanovni{tvu

~itavih naseqa u bezglavom bjekstvu bez

igdje i~ega. U grad su po~eli pristizati

muhaxiri – izbjeglice iz krajeva oko Fo~e,

Rogatice, Vi{egrada. Muslimanske poro-

dice primale su izbezumqenu djecu koja su

ostala siro~ad. Navodim samo djeli}e te

uàsne atmosfere kako sam je ja doìvje-

la. To je, dakle, bio fa{izam na djelu, u

svoj svojoj svireposti i izopa~enosti.“ Albahari et al. (ur.), str. 495–496

Proceni Reginino pona{awe. [ta

bi ti uradila/uradio da si bila/bio

na wenom mestu? Da li je odluka koju je

ona donela bila laka? [ta ti ovaj

izvor govori o istrajnosti qudskog du-

ha u okolnostima represivnog reìma?

III–26. Antijevrejske mere u Gr~koj

Bele{ke o aktuelnom stawu gr~kih Jevreja

A. L. Molho (Molho)

Kairo, 12. oktobar 1943.

Antijevrejske mere i kvislin{ke vlade

(...) Ostaje ~iwenica da su Jevreji u Gr~koj

do meseca februara ove godine uìvali,

de jure i de facto, isti status kao svaki

drugi gr~ki gra|anin. Mere protiv Jevreja,

koje su od gorweg datuma nadaqe prihva-

}ene u Solunu i u ~itavoj Makedoniji po-

ti~u iskqu~ivo od nema~kih okupacionih

vlasti. Te vlasti su, prema wihovom sop-

stvenom priznawu, postupale u skladu sa

veoma preciznim naredbama dobijenim od

wihovih centralâ. Gr~ke vlasti su nepo-

pustqivo odbijale da se identifikuju s

tim merama. Pravoslavna crkva podigla je

glas protiv wih (Memorandum arhiepi-

skopa Atine nema~kim vlastima). Vo|i

politi~kog sveta, kao i profesionalne i

popularne organizacije odmah su se iden-

tifikovale s ovim protestom. Pritisak

gr~kog javnog mwewa bio je tako jak da je

kvislin{ki premijer, g. Joanis Ralis, bio

prinu|en da izjavi da }e intervenisati u

prilog jevrejskom elementu. Nije poznato

102

U@ASI RATA

?

da li je odrào obe}awe. U svakom slu-

~aju, ono nije stiglo do javnosti.

Documents of the History of the Greek Jews, str. 280

Kada su u Gr~koj uvedene mere protiv

Jevreja, niz razli~itih organizacija

i institucija, ukqu~uju}i crkvu, atinsku

policiju i komuniste, pruìo je efikasnu i

jasnu podr{ku. EAM, najsna`nija me|u gr~-

kim organizacijama otpora, bila je naj-

efikasnija u pruàwu pomo}i Jevrejima da

se sakriju ili da pobegnu, te da tako preì-

ve. Pripadnici ove organizacije izigrava-

li su planove nacista uni{tavaju}i po-

datke o jevrejskoj zajednici u Atini, a po-

mogli su i rabinu da prebegne na EAM-ovu

teritoriju. EAM-ova ilegalna {tampa re-

dovno je objavqivala pozive stanovni{tvu

da pomaè jevrejskim sugra|anima, dok je

sama organizacija omogu}avala gr~kim

Jevrejima da se prebace na Bliski istok, a

pored toga regrutovala i volontere u svoje

redove. Pravoslavna crkva tako|e je poma-

gala Jevrejima nastoje}i da zaustavi depor-

tacije. Arhiepiskop Damaskin sreo se sa

opunomo}enikom Rajha u Gr~koj i uloìo

snaàn prigovor u vezi s merama koje se

preduzimaju protiv Jevreja u Solunu (v.

dokument I–40).

Kako su gr~ke vlasti reagovale na

mere preduzete protiv solunskih

Jevreja?

III–27. Fragment iz uspomena jednog

gr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943)

„U prvim danima jula 1942. solunske

novine objavile su zvani~an proglas Ne-

ma~ke vojne komande za Solun i Egeje, ko-

jim su svi mu{karci izraeli}ani obaveza-

ni da se pojave na Trgu Elefterias u

subotu 12. jula ujutro, pod pretwom o{trih

kazni u slu~aju neodazivawa. Bila je to

prva manifestacija antisemitske politi-

ke u Solunu od po~etka okupacije. [...] Ta

kongregacija te{ko je maltretirana od

strane nema~kih oficira i vojnika. Neki

Jevreji, koji su zakasnili, brutalno su

udarani rukama, nogama i bi~evima. Jedna

grupa nema~kih marinaca ispoqila je

izuzetnu surovost u ovim akcijama. ^lano-

vi nema~ke vojne policije (F.G.) pu{tali

su svoje buldoge na izraeli}ane koji su se

usudili da pu{e ili da pokriju glavu kako

bi se za{titili od vrelog julskog sunca.

Druge, koji bi seli na zemqu po{to su se

umorili ~ekaju}i po nekoliko sati,

nema~ka vojna policija tukla je dok ne bi

prokrvarili. Drugi izraeli}ani bili su

primoravani da po nekoliko sati izvode

tegobne fizi~ke ve`be, a pre}eno im je

batinama ukoliko stanu. Najzad, neke

grupe Nemaca primoravale su izraeli}ane

da izvode poniàvaju}e akte (salto) pred

o~ima radoznalih hri{}ana. Nemci i

novinari fotografisali su ~itavu pred-

stavu, a fotografije bi se ve} slede}eg

dana pojavqivale u gr~koj {tampi, s ti-

pi~nim antiizraeli}anskim opisima. (...)

Tokom vremena bilo je sve vi{e proizvoq-

nih akcija protiv izraeli}ana, recimo

prisilno izbacivawe petnaest vlasnika

radwi (piqara, trgovaca, mesara i dr.) sa

centralne pijace u ulici Cara Iraklija i

wihovo zamewivawe trgovcima hri{}a-

nima koji su preme{teni iz drugih delova

grada. Ovaj metod, koji je odgovarao trgov-

cima hri{}anima, budio je apetite kod

drugih konkurenata izraeli}ana i Nemci

su neprestano intervenisali izbacuju}i

trgovce izraeli}ane sa centralnih loka-

cija i dovode}i na wihovo mesto trgovce

hri{}ane koji su ili bili u prijateqskim

odnosima sa Nemcima, ili su bogato

potkupili neke poznate posrednike.“

Giakoel, str. 57–58, 98–99

103

DRUGI SVETSKI RAT

?

Ako analiziramo koji su ~inioci uti-

cali na broj preìvelih Jevreja u

razli~itim jevrejskim zajednicama u

Gr~koj, treba da uzmemo u obzir udaqenost

od najbliìh oblasti pod kontrolom pokre-

ta otpora i prisustvo efikasnog antifa-

{isti~kog pokreta, stepen asimilacije u

dru{tvo i prihva}enosti u dru{tvu, i

sposobnost i voqu lokalnih vlasti. Ve}ina

Jevreja koji su preìveli govorili su gr~ki

i ìveli u istim ~etvrtima kao i gr~ko

pravoslavno stanovni{tvo. Stepen asimi-

lacije nije samo oteàvao da se oni locira-

ju, nego je uticao i na èqu preostalog sta-

novni{tva da im pomogne. Razlog {to je ve-

}ina gr~kih Jevreja koje su nacisti ekster-

minirali tokom Drugog svetskog rata poti-

cala iz Soluna nije leào u tome {to je to

bila daleko najve}a jevrejska zajednica u

Gr~koj (oko 50.000 od 73.000 Jevreja u Gr~koj

ìvelo je u Solunu); on je leào i u okol-

nosti da su solunski Jevreji govorili

{panski „sefardski“ (ladino) i uglavnom

ìveli odvojeno od gr~kog pravoslavnog

stanovni{tva. Jevrejsko stanovni{tvo ovog

grada deportovano je uglavnom u Au{vic.

Samo 17 odsto Jevreja koji su ìveli u

Gr~koj pre rata preìvelo je nacizam.

Kakvo je tvoje mi{qewe o pona{awu

gr~kih piqara koji su preuzeli radwe

koje su prethodno pripadale Jevrejima?

Sl. 43. Koncentracioni logor Bawi-

ca u Beogradu

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora, str. 211

Sl. 44. Koncentracioni logor U{ti-

ca, 1942.

Matau{i}, Jasenovac 1941–1945.

Grupa ènâ i dece ispred Ku}e leleka.

Opi{i fotografiju. Kakva se ose}a-

wa vide na licima zatvorenika?

Objasni ime Ku}a leleka.

III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}e-

vom oficiru, 20. oktobar 1941.

„Majka sam sedamnaestogodi{we k}erke

Bele zvane Belu{ke. Moja k}er je uhap{ena

1. srpwa 1941. potpuno bezrazlo`no sa

ostalim hap{ewima, koja su uslijedila pro-

tiv @idova i @idovki iz Kusto{ije gdje

imamo malu trgovinu mje{ovitom robom.

Nekoliko dana nalazila se je moja k}erka

u uzama redarstva u Petriwskoj ulici, te

sam joj tamo i jelo nosila.

Jednog dana kada sam donijela onamo jelo,

izjavili su mi da jelo ne mogu primiti, jer

da se ona vi{e kod redarstva ne nalazi.

Od tog ~asa nijesam vi{e mogla uop}e saz-

nati gdje se moja k}er nalazi, te joj se

zameo svaki trag.

Koliko znam ne nalazi se ni u jednom od

postoje}ih logora, barem nisam mogla saz-

104

U@ASI RATA

?

?

nati, tako da ve} uop}e sumwam je li jo{

na ìvotu.

Napomiwem da se moja k}erka politikom

nije nikada bavila, da ìvi od svog dje-

tiwstva sa mnom u Kusto{iji, te da mi po-

maè u mojoj trgovini. Moja k}er je bila

mlada i vrlo dobra djevojka, te ju je cijelo

pu~anstvo u Kusto{iji vrlo voqelo, jer je

prema svakome bila qubazna, uvijek nas-

mije{ena i spremna svakome pomo}i.

Molim da me se obavijesti {to je sa mojom

k}erkom, je li ista na ìvotu, te ukoliko

jeste u kojem se logoru nalazi da bi joj

mogla poslati, barem malo toploga rubqa,

jer ne moè u jednoj lahkoj ènskoj haqini

u kakvoj je oti{la provesti cijelu zimu.

Napomiwem da je moj suprug {logiran, te

da osim Belu{ke imam jo{ dvoje ~isto

male djece, oko kojih jo{ imam mnogo brige

i posla, tako da mi je nemogu}e svladati

sama cijeli posao, a moja starija k}er bila

mi je jedina pomo}.“Goldstein, 365–366

Kad je ovo pismo napisano, Bela je ve}

bila ubijena.

Kako gospo|a Rozalija obja{wava

svoj zahtev? Za{to direktno ne ka-

è da je u~iwena velika nepravda, tj.

zlo~in? Misli{ li da su u nekim slu~a-

jevima i `rtve po~iwale da prihvataju

zlo~ina~ku stvarnost kao ne{to nor-

malno? Isto se pitawe postavqa u vezi

s onima koji su po~inili zlo~ine, kao i

onima koji su bili }utqiva ve}ina.

Sl. 45. Naslovna strana kataloga

antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.

Prevod: Izlo`ba o evoluciji judaiz-

ma i wegovom destruktivnom delova-

wu u Hrvatskoj pre 10. aprila 1941. Re{ewe

jevrejskog pitawa u NDH.

Opi{i ilustraciju i weno zna~ewe.

Da li je neka takva antijevrejska

izlo`ba odràna u tvojoj zemqi? Mo-

è{ li da zamisli{ kako je izgledala?

105

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

106

IV–1. Razgovor izme|u partizana i usta{a

„’[ta tro{i{ moju municiju, mater ti

usta{ku!’

On, naime, usta{ku municiju ve} una-

prijed smatra svojom i ào mu je svakog

ispaqenog metka.

’Do|i po wu, ne boj se, majku ti tvoju!’

odgovara usta{a.

Ali to je samo uvod u daqi sadràjni

razgovor, koji ima prete`no ’politi~ki’

karakter. (...) U postojawe partizana usta-

{a ne vjeruje, i sve nas smatra ~etnicima.

êtnici i odmetnici, a sve je jedno te

isto, i svi se bore protiv Hrvata u korist

Srba i @idova. Zatraìo je (usta{a) od

Svrabe da opsuje kraqa Petra i kraqicu

Mariju, kao dokaz da nije ~etnik. Svrabo

mu je s najve}im uìtkom ispunio èqu,

ali je odmah zatraìo od usta{e da opsuje

Paveli}a. (...)

I ba{ u ~asu kad je usta{a umuknuo,

jer nije htio ni mogao opsovati Paveli}a,

i kada mu se ponovo obratio, neki je ~ar-

kar raspalio na wega rafal. Nije ga, dodu-

{e, pogodio, ali ga je prekinuo u pol rije-

~i i Svrabo se zavu~e u zaklon.

’Jesi rawen?’ upita ga wegov usta{a

zabrinuto.

’Nisam!’ odgovori Svrabo.

’[ta puca{ na wega, majku ti usta{-

ku, vidi{ da razgovaram s ~ovjekom’, okosi

se usta{a na onog koji ih je prekinuo. (...)

’Da ga uhvatim, pustio bih ga, ~asti

mi!’ izjavi Svrabo velikodu{no. Ali u toj

wegovoj izjavi nema ni trunke istine.

Prije bi vrba gro`|e rodila nego {to bi

Svrabo pustio usta{u.“[ibl 2, str. 203–204

Na nekoliko mesta Ivan [ibl opisu-

je iznenadne i neo~ekivane izraze

po{tovawa izme|u pripadnika zara}enih

vojski u Hrvatskoj. Silovite borbe odigra-

le su se u Slavoniji po~etkom 1943. U svojoj

bazi u Vo}inu, neprijateqi (u ovom slu~aju

partizani i usta{e) nalazili su se na uda-

qenosti od oko {ezdeset metara vazdu{ne

linije, tako da su vojnici dveju vojski mogli

da komuniciraju bez te{ko}a. [iblov par-

tizanski komandir Milan Svrabi} Svrabo,

~esto je razgovarao s jednim od usta{a. Ovo

je jedan od razgovora, koji je po~eo pucwem

koji se ~uo sa usta{ke strane.

ÊTVRTO POGLAVQE

Qudska solidarnost

Ovo poglavqe ima za ciq da unese zrak optimizma u mra~na zbivawa rata i da pokaè da

je ~ak i u najtragi~nijim epizodama u istoriji qudske vrste postojala humanost, da je ~ak

i u najhaoti~nijim ratnim okolnostima bilo qudi spremnih da pomognu, ponekad i po cenu

rizika i dovode}i u opasnost vlastitu sigurnost i ìvot.

Osim toga, ovo poglavqe sadrì nekoliko izvora koji prikazuju neuobi~ajeno, neo~eki-

vano pona{awe u ratnoj svakodnevici. Ti izvori prikazuju situacije koje sa moralnog sta-

novi{ta nisu bile jednozna~ne: one nisu bile uvek jasne i upravo zbog toga daju mogu}nost

za analizu i diskusiju (recimo: IV–1 i IV–2). Koristan pristup u tim slu~ajevima je

podsticaj na identifikaciju sa qudima o kojima je re~, recimo tako {to }e u~enici u}i u

ulogu realnih qudi u aktuelnim situacijama i poku{ati da pretpostave kakvo bi bilo

wihovo pona{awe i da razumeju wihova ose}awa u opisanim situacijama.

Da li su, po tvom mi{qewu, takvi

razgovori bili uobi~ajeni na dru-

gim frontovima i u drugim ratovima,

ili je to bio samo hir vojnika kojima je

bilo dosadno pa su se malo zabavqali?

Da li odobrava{ takve razgovore? [ta

misli{ o simpatijama koje su se rodile

izme|u dva vojnika? Koliko daleko

seù te simpatije? Misli{ li da bi ti

vojnici bili spremni da u~ine gest koji

bi onom drugom spasao ìvot? Da li je

[ibl u pravu kad u svom zavr{nom ko-

mentaru tvrdi da je takvo {ta nemogu}e?

Sl. 46. Plakat iz rumunskih novina:

Spasite siro~i}e

„Universul“ br. 249, 12. septembar 1943.

Ovaj plakat nastoji da podstakne

gra|anstvo da dâ pomo} za siro-

~i}e. Koji su doga|aji bili glavni uzrok

da mnoga deca postanu siro~i}i? Da li

su politi~ari preduzeli ikakve mere

da se pozabave uzrocima?

IV–2. Proslava imendana u koncentra-

cionom logoru

„Gazda (logora) je nekoliko dana prijetoga kuharima nabacio: ’Ba{ }emo vidjetikako }e se iskazati na imendan.’ O mojemuje dràwu ovisilo ho}u li ispasti kao’~ovik’ ili kao ’kewac’. (...)Pomeo sam }eliju, pospremio stol, napra-vio red na prozoru, nabacao u pe} ne{tokartona od kutija i malo trijeska, iz kuhi-we posudio par ~a{a – jo{ je samo trebaloizvjesiti sliku Paveli}a, pa bi ova sami-ca mogla posluìti kao soba za primaweuglednika. (...)Oko deset sati otvori{e se vrata i u sobuu|e wih ~etvoro na ~elu sa zastavnikom.

– Spremni! Gospodine doktore, ~esti-

tam!

– Hvala, lijepi moj Ante, srce moje izwedara! Ba{ mi je drago, ko da mi je sul-tan do{ao! (...) Eh, ba{ je lijepo {to stedo{li! Kakav bi to bio imendan bez ova-kvih po izbor ahbaba? (...) Nato~ih ~a{e,kucnusmo se, poqudikasmo, buda~ki, stro-go hrvatski. Daj boè, da se dogodine na|e-mo u Zagrebu, pa da se napijemo ko }uskijai da se vozamo od birtije do birtije.

– Doktore, volite li lumpati?– A tko ne voli? Nema gorega ~ovjeka

nego koji sjedi na parama. Dok ima{, tro{i,zabavqaj se, tjeraj kera! Ih, sunce mu, ne}uvam nikad zaboraviti {to ste do{li. Dogo-dine moramo udesiti da se opet na|emozajedno, ali po mogu}nosti ne u ovoj ku}i.Uzet }emo nekog ciganina, pa neka nam svi-ra i pjeva – uz svirku i pjesmu boqe se pije.

– Gdje su ti cigani, |avo te odnio?

Nema ih vi{e – nasmija se Gazda.

107

DRUGI SVETSKI RAT

? ?

108

QUDSKA SOLIDARNOST

– [to? Vaqda niste potamanili i

svira~e? Ja se s tim ne slaèm. Nenado-

knadive qude treba {tedjeti – tko }e

zamijeniti svirca ciganina?“

Tako je razgovor na proslavi imen-

dana skrenuo na tematiku genocida:

„Usta{ka vlast, ~iste}i zemqu no-

èm, maqem, vatrom i olovom, smatrala je

naime, svojom du`no{}u da i cigane istri-

jebi. U novinama su objavqene biqe{ke

kako se temeqito rje{ava cigansko pita-

we. Cigani se vi{e ne}e uokolo skitati,

varati po sajmovima, krasti djecu. (...)

– [to su vam cigani smetali? – (upi-

tao je Jakovqevi} svoje goste) – oni barem

nisu politi~ari.

– A {to }e nam cigani? – (odgovara

jedan od ’gostiju’) – niti rade niti vojsku

sluè. Ako je ba{ do toga, ja bih prije Vla-

ha (Vlah = Srbin, u ovom slu~aju) ostavio.

On barem ore i kopa... ako se prorijede, ne-

}e biti opasni. (...)

Zatim je Jakovqevi}, kao ~ovjek litera-

ture, gostima recitirao pjesme. Istodobno

se iz podruma ~ula buka; usta{e su mu~ile

nekog od zato~enika.

„Morao sam se savladati da se ne za-

grcam. Dok ponavqah pjesnikov uzdah za

slobodom, sam bez we, u ime te slobode

izvr{en je istoga ~asa jo{ jedan zlo~in.

(...) Morao sam se prenavqati, praviti se

glupim, kao da ne znam {to se zbiva u sobi

ispod nas. (...)“Jakovqevi}, str. 173–179

Ilija Jakovqevi}, logora{ u Staroj

Gradi{ki, imao je poseban status u

logoru. Kao predratni hrvatski patriota

koji je „malo skrenuo s linije“, ali }e se

mo`da u budu}nosti i pridruìti usta{a-

ma, on je uìvao poverewe logorskih ~uva-

ra. Uprkos tome, on je u svakom trenutku mo-

gao da padne u nemilost i bude na mestu

streqan – kao {to se doga|alo mnogima. Za-

to je morao da odràva prividno prijateq-

ske odnose sa ~uvarima i sa upravom logo-

ra. Tako se na{ao u situaciji da mora da

pozove ~itavu logorsku administraciju u

svoju }eliju – na proslavu svog imendana.

Da li smatra{ da je pona{awe

’zatvorskog osobqa’ neobi~no i

neo~ekivano? Da li su se oni, po tvom

mi{qewu pona{ali na isti na~in i

prema drugim zatvorenicima? Za{to je

Jakovqevi} imao unekoliko povla{}en

tretman u logoru? [ta misli{ o ’neoba-

veznim razgovorima’ koje su vodili za-

tvorenik i wegovi gosti? Stavovi koji

su usta{ama bili normalni Jakovqe-

vi}a su uàsavala – ali on to nije smeo

da pokaè. [ta misli{ o wegovom po-

na{awu? [ta bi ti uradila/uradio na

wegovom mestu?

IV–3. Dopis intelektualaca upu}en J.

Antoneskuu (april 1944)

U ovom trenutku, kada stra{na propast

preti na{em narodu, mi, ~lanovi Rumun-

ske akademije i profesori Univerziteta u

Bukure{tu, Ja{iju i Kluù, svedoci na-

rodnog egzodusa i devastacije rumunskih

sela i gradova, pretvorenih u bojna poqa,

odlu~ili smo, posle dugog razmi{qawa,

da Vam se obratimo ovim apelom.

U postoje}im uslovima, na{e }utawe bilo

bi zlo~in. Na{a je du`nost da izreknemo

svoje iskrene misli pred vo|om dràve:

moramo odmah da okon~amo rat sa Rusijom,

Velikom Britanijom i Sjediwenim Drà-

vama...

Gospodine Mar{ale,

Bombardovawe prestonice, uni{tavawe

drugih gradova, upozorewa primqena od

Londona, Va{ingtona i Moskve, pretvara-

we Moldavije u bojno poqe – sve su to zna-

ci neposredne propasti. Rumunski narod,

iscrpqen ratom predugim za wegove kapa-

citete, vi{e ne moè da se bori. Izi|ite

na ulice i pitajte prolaznike, idite u se-

la i gradove, slu{ajte glas qudi. Svuda

}ete videti o~ajawe u o~ima qudi i isti

odgovor: NE. Za {ta da se borimo? Vital-

?

109

DRUGI SVETSKI RAT

ni interesi na{e dràve i na{eg naroda

zahtevaju hitan prekid rata, ma koliko to

moglo biti te{ko. @rtva koju }e Rumunija

morati da podnese bi}e mnogo mawa i ma-

we mu~na od nastavka rata. Scurtu et al., str. 439–440

Prete`no tolerantna politika poli-

ti~ke opozicije motivisala je mnoge

politi~ke, kulturne i druge li~nosti da se

protestnim pismima obrate dràvnom vo|i

i da tim putem izraze svoje nezadovoqstvo

politikom koju vodi vlada. Takvi akti, u

principu, nisu bili pra}eni represijom.

Koji je socijalni status autorâ ovog

dopisa? Kakav je stav autorâ dopi-

sa o glavnim politi~kim problemima u

Rumuniji 1944? Da li je to samo stav

ovih autora? Jesu li autori preuzeli

ikakav rizik pi{u}i ovo pismo?

IV–4. Izvod iz pisma predsednika vlade

Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlas-

tima

„[EF KABINETA

Delovodni broj E 312 1/10 POVERQIVO

Wegovoj Ekselenciji predstavniku Rajha u

Gr~koj

Dr. G. A. Altenburgu

Atina, 7. oktobar 1943.

Va{a Ekselencijo,

Komandant SS policije u Gr~koj izdao je

naredbu za sve gr~ke gra|ane izraeli}an-

ske vere da se prijave zbog registracije.

Novost da je izdata takva naredba stvara

kod mene utisak da mere protiv Jevreja,

koje je preduzela vojna komanda u Solunu,

treba da se ovde ponove protiv gr~kih

gra|ana jevrejskog porekla.

[...] Mogu}nost da ti gr~ki gra|ani, koji su

odvajkada ìveli na gr~koj zemqi, budu

preseqeni u nepoznate krajeve ispuwava

àlo{}u i gr~ku vladu i svako gr~ko srce.

Izraeli}ani stare Gr~ke (Gr~ke kakva je

bila pre balkanskih ratova) u potpunosti

su, jezi~ki i istorijski, integrisani u

lokalno stanovni{tvo i dali su pesnike

koji se isti~u svojim gr~kim duhom.

Kao zakoniti gra|ani, uvek su se borili za

Gr~ku i mnogi od wih su se u bitkama

istakli.

Wihova revnost, sposobnost i ose}awe

du`nosti pomogli su im da briqiraju kao

dràvni slu`benici, posebno kao sudije i

vojnici. Uvek su uspe{no re{avali te{ke

dràvne poslove i odano se borili da

unaprede interese zemqe.

Gr~ka crkva uvek je pruàla za{titu

izraeli}anskoj zajednici u Gr~koj i nadah-

wivala gr~ki narod duhom tolerancije i

plemenitosti u pitawima vere. Izraeli-

}anska zajednica stare Gr~ke predstavqa

zanemarqivu mawinu bez ikakve politi~-

ke ili kulturne mo}i.

[...] Nametawe ovih mera protiv gr~kih

izraeli}ana u staroj Gr~koj povredilo bi

ose}awa naroda ~ija je du{a upila velike

tradicije gr~kog duha...“Enepekidis, str. 50–51

Kako je predsednik gr~ke vlade

objasnio svoj zahtev? Za{to nije

direktno rekao da je holokaust velika

nepravda i zlo~in? Da li je preuzeo

neki rizik pi{u}i ovo pismo? [ta bi

ti uradio na predsednikovom mestu?

?

?

110

QUDSKA SOLIDARNOST

IV–5. G. Enesku55 poku{ava da za{titi

Cigane

7. novembar 1942.

NOTA

Obave{ten sam da je sâm George Enesku

intervenisao u prilog muzi~arâ Cigana

kod mar{ala Antoneskua, rekav{i da }e i

on po}i ako wegovi muzi~ari budu upu}eni

u Bug.Minoritati etnoculturale. Marturii documentare

Tigani din Romania (1919–1944), dok. 281

Za{to je, po tvom mi{qewu, Enesku

intervenisao u prilog Cigana? Mo-

è{ li da pogodi{ koje je razloge imao?

IV–6. Memorandum grupe bugarskih bri-

ca i frizera upu}en ministrima, u vezi

sa Dekretom o za{titi nacije

11. novembar 1940.

Po{tovana gospodo,

Danas, kada proìvqavamo te{ke dane

koji zahtevaju jedinstvo ~itave bugarske

nacije, preduzimaju se mere protiv Je-

vreja, koje nisu samo protivne voqi bugar-

skog naroda, nego su i opasne po wega. Otu-

da odluka da se donese Dekret o za{titi

nacije. Ne znamo ho}ete li hteti da ~ujete

na{ pravedni glas, koji poti~e iz klase

koja je dala najvi{e sredstava i `rtava za

dobrobit na{eg naroda. Danas, mi radimo

zajedno sa na{im zemqacima Jevrejima i

ako do|e ~as – poginu}emo zajedno na boj-

nom poqu, kao {to su to ~inili na{i i wi-

hovi o~evi. Mi u wima ne vidimo ni{ta

r|avo, ali vi ho}ete da ih otkinete od na-

{eg tela li{avaju}i ih svih wihovih pra-

va. Ako je ciq da se kazne jevrejski profi-

teri, onda treba da kaznite i na{e. Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i za spasÔvane nabÍlgarskite evrei po vreme na Vtorata svetovna voyna,

str. 49

Postoji li sli~an dokument u tvojoj

zemqi? Da si ti bio jedan od bu-

garskih brica u ono vreme, da li bi pot-

pisao wihov memorandum?

IV–7. Turska pomo} i podr{ka Gr~koj

Zahvalnost Gr~ke

Nave{}u prevode pisama zahvalnosti koje

sam primio kao odgovor na moje napore i

na nastojawa komisije ustanovqene pod

mojim predsedni{tvom u na{em Ministar-

stvu da se narodu Gr~ke i Egejskih ostrva,

koji je gurnut u stawe gladovawa pod oku-

pacijom za vreme Drugog svetskog rata, po-

{aqe podr{ka u hrani:

Pismo gradona~elnika Atine:

„Qubazno Vas molim da primite ovaj album

grada Atine. Poklawam Vam ga kao mali

dar za mnogobrojne Va{e usluge u vremeni-

ma uàsnim za Gr~ku i narod Gr~ke.“

Pismo guvernera Hiosa

„Sa rado{}u sam od gospodina Kurvoazi-

jea, predstavnika Crvenog krsta i prijate-

qa na{e zemqe, primio obave{tewe o

svim detaqima u vezi s Va{om pomo}i u

slawu bra{na Crvenom krstu na Hiosu.

Dozvolite da kao guverner ove oblasti

izrazim svoje odu{evqewe i zahvalnost

za Va{u qubaznu pomo} napa}enom narodu

malog ostrva Hios.

Tako|e, qubazno Vas molim da primite

zahvalnost svekolike Gr~ke i gr~ke vlade

za slawe pomo}i sa susednih obala na

na{e obale.

Veoma smo dirnuti kad vidimo brod Lav

(Arslan) s turskom nacionalnom zastavom

kako uplovqava u na{u luku.

55 George Enesku (George Enescu, 1881–1955) bio je najve}i rumunski muzi~ar i jedan od najdarovitijih

muzi~ara dvadesetog veka: veliki violinista i kompozitor, istaknuti dirigent, uspe{an pijanista, sposoban

~elista i slavan u~iteq violine.

?

?

Tokom svog istorijskog ìvota, na{e naci-

je ìvele su godinama zajedno. Sa~uvali

smo blisko prijateqstvo i po{tujemo uspo-

mene na va{u naciju iz tog doba saradwe.

Jer je turska nacija u vreme mira i u vreme

rata, kad god se susretala sa nama, uvek na

nas gledala kao na bra}u, prijateqe i vo-

qene ro|ake. Tokom ove surove i stra{ne

nema{tine kroz koju smo pro{li, vi ste

nam pruìli ruku; potvrdili ste na{e

mi{qewe o plemenitoj turskoj naciji.

Qubazno Vas molim da primite ovaj mali

dar sa Hiosa, koji Vam predajem posred-

stvom gospodina Kurvoazijea.“Erkin, str. 130–31

Erkin je bio slu`benik turskog Mini-

starstva spoqnih poslova za vreme

Drugog svetskog rata. U ovom izve{taju iz

prve ruke on govori o turskoj pomo}i i podr-

{ci datoj razli~itim delovima Gr~ke,

ukqu~uju}i i Egejska ostrva koja su patila

zbog nedostatka hrane. Ovo su pisma zahval-

nosti od strane gr~kih vlasti.

[ta zna{ o istoriji gr~ko-turskih

odnosa? Da li ovi izvori potvr|uju

stereotipe o mr`wi izme}u dveju nacija?

IV–8. Svedo~ewe penzionisanog ambasa-

dora Nekdeta Kenta (Necdet Kent) u vezi

sa wegovim spasavawem turskih Jevreja

u Marseju, Francuska

Jedne ve~eri, turski Jevrejin iz Izmira,

po imenu Sidi Iskan, koji je radio u konzu-

latu kao slu`benik i prevodilac, do{ao

je veoma uzbu|en u moju ku}u. Rekao mi je da

su Nemci skupili oko osamdeset Jevreja i

odveli ih na èlezni~ku stanicu s name-

rom da ih ukrcaju u sto~ne vagone i preba-

ce u Nema~ku. (...) Odmah sam poku{ao da ga

smirim, a zatim sam uzeo najbrè mogu}no

vozilo i odvezao se do èlezni~ke stani-

ce Sen [arl u Marseju. Scena koju sam

tamo zatekao bila je neverovatna. Do{ao

sam do sto~nih vagona, punih qudi koji

jecaju i je~e. Jad i gnev izbrisali su sve

ostalo iz mog uma. (...)

Kad je oficir Gestapoa, nadleàn za è-

lezni~ku stanicu, ~uo da sam tu, do{ao je

do mene i u vrlo o{trom maniru pitao me

{ta mi treba. Sa onoliko qubaznosti ko-

liko sam mogao sebe da nateram da ispo-

qim, rekao sam mu da su ti qudi turski

dràvqani, da je wihovo hap{ewe gre{ka

i da se ona mora ispraviti tako {to }e

oni odmah biti pu{teni. Oficir Gestapoa

rekao je da on izvr{ava naredbu koja mu je

data, i da ti qudi nisu Turci nego Jevreji.

Shvatio sam da ne bih ni{ta postigao

pretwama koje se ne}e ostvariti, vratio

sam se Sidiju Iskanu i rekao: Do|ite, i mi

}emo se ukrcati na voz. Gurnuo sam u stra-

nu nema~kog vojnika koji je poku{ao da mi

prepre~i put i zajedno sa Sidijem Iska-

nom popeo sam se u vagon. Sada je na nema~-

kog oficira do{ao red da kuka i ~ak mo-

li. Nisam slu{ao {ta mi on govori i dok je

bacao mole}ive poglede prema nama, voz je

po~eo da se kre}e. To je bilo vrlo davno, i

ne se}am se ba{ najboqe, ali se se}am da

je voz stao kad smo do{li ili u Arl, ili u

Nim. Nekoliko nema~kih oficira popelo

se u vagon i smesta do{lo do mene. Primio

sam ih vrlo hladno, ~ak ih nisam ni

pozdravio. Rekli su mi da je u pitawu

gre{ka, da je voz krenuo po{to sam se ja

ukrcao, da }e odgovorna osoba biti

ka`wena, i ~im se iskrcam, mogu da se vra-

tim u Marsej kolima koja }e mi biti obez-

be|ena. Ja sam im rekao da nije u pitawu

nikakva gre{ka, da je vi{e od osamdeset

turskih dràvqana utovareno u sto~ni

vagon zato {to su Jevreji, da po{to sam ja

gra|anin te nacije i predstavnik vlade

koja smatra da verska uverewa ne smeju da

budu razlog za takav tretman, nema govora

o tome da ih ostavim same i da sam zato

ovde. Oficiri su rekli da }e sve gre{ke

koje su na~iwene biti ispravqene i pita-

li su da li su svi koji su u vagonu turski

gra|ani. Svi qudi oko mene, ène, mu{-

111

DRUGI SVETSKI RAT

?

112

QUDSKA SOLIDARNOST

karci i deca stajali su skameweni dok su

gledali kako se odvija igra u wihov ì-

vot. Najverovatnije zbog mog odbijawa da

napravim kompromis, kao i zbog naredbe

primqene od nacisti~kog oficira, svi

smo zajedno si{li s voza. (...) Nikada ne}u

zaboraviti {ta se daqe doga|alo. Spase-

ni qudi grlili su nas i rukovali se s

nama, s ose}awem zahvalnosti u o~ima. (...)Shaw, str. 342–344

Komentari{i kako je ambasador re-

{io situaciju. Da li je ugrozio svoj

ìvot nastoje}i da spase ove qude?

[ta bi ti uradila/uradio da si

bila/bio na wegovom mestu?

IV–9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u

Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti pod

bugarskom okupacijom

„Dvadeset tre}i maj 1941. Oti{li smo u

Ksanti da bismo uzeli u~e{}a u paradi.

Situacija je ovde bila ista kao u \umur|i-

ni (Komotini). Gde god postoji vojni~ki

logor, tu su uvek deca, stari mu{karci i

ène, koji dolaze s tawirima u rukama. Mi

nemamo ni mnogo hrane, ni raznovrsnu hra-

nu, ali uvek moèmo da damo ne{to pasu-

qa ili vojni~ke supe i da nahranimo glad-

ne qude. U podne se mnogo dece okupilo

oko skladi{ta. Dana{wi ru~ak bio je po-

seban, gladni su mogli da uzmu i drugu por-

ciju, a mnogi vojnici dali su svoj obrok de-

ci. Popeo sam se na drugi sprat skladi{ta

i otvorio prozor. O~i su mi se zaustavile

na mladoj èni, mo`da jo{ devojci, obu~e-

noj u crno. Stajala je na susednom uglu i

gledala decu koja su kora~ala pa`qivo da

ne bi prosula supu koju su nosila u svojim

posudama.

Nije mi bilo te{ko da pogodim za{to je

èna bila sva u crnini. Sigurno je neko

koga je volela umro u ratu, otac, brat, mu`

ili dragan. Ali, {ta je ~ekala tamo na

uglu? Mo`da je i ona bila gladna, mo`da je

i ona èlela komad hleba?

Iznenada, kao da je odlu~ila da ne obra}a

pa`wu ni na kakve prepreke, èna je kre-

nula prema ogradi. Nekoliko momaka iz

na{e ~ete stajalo je u dvori{tu pored me-

talne ograde. @ena je pro{la pored wih i

~uo sam wene stidqive re~i:

’Gospodine, hleba...’

Bila je na ivici suza i na{i momci su to

shvatili. Jedan od wih uvukao je ruku u

vojni~ku torbu i dao joj veknu vojni~kog

hleba. Ta vekna je verovatno trebalo da

bude prodata na crnoj berzi, gde se za hleb

moglo dobiti sve: od obezvre|enih gr~kih

drahmi do prstewa i narukvica.

@ena je ve} odlazila kad je zapovedni~ki

glas zaustavio:

’Achtung! Halt!’ „Dobri56 i Elena \urov, str. 159–160

Moè{ li da pretpostavi{ kako se

zavr{io ovaj doga|aj?

IV–10. Stojan Petrov ômakov, bugarski

ministarski opunomo}enik u Bukure{-

tu, pri~a sme{nu i dirqivu pri~u o

odnosima izme|u rumunskih vojnika,

ruskih ratnih zarobqenika i bugarske

zajednice u Rumuniji za vreme Drugog

svetskog rata

Nekoliko meseci po{to je Rumunija u{la u

rat, broj qudi koji su prisustvovali slu`-

bi bo`joj u crkvi iznenada se pove}ao kad

je stigla grupa ruskih ratnih zarobqenika

koje je vodio rumunski vojnik. On je, kao

{to i treba da bude, nosio pu{ku sa bajone-

tom na vrhu. [...] Uspravio je pu{ku pored

drveta i, kao {to je obi~no slu~aj sa vojni-

cima, nastojao da privu~e pa`wu sluàvke

koja je na balkonu tresla tepih o~igledno

mnogo duè nego {to je bilo potrebno.

Vojnik je, izgleda, bio zadovoqan razvojem

stvari i procenio da su wegovi izgledi na

?

56 \urov, Dobri (1916–2002) – komandant gerilske brigade, general armije, ministar odbrane.

?

uspeh sasvim dobri, jer je, umesto da okupi

zarobqenike koji su mu povereni i vrati

ih u logor, dopustio da se pome{aju s ~la-

novima kongregacije i stupe u razgovor s

wima. Ubrzo je postalo jasno da postoje

uzajamne simpatije i rezultat je bio da su

qudi po~eli da sakupqaju novac za zarob-

qenike i dali im prili~nu koli~inu ciga-

reta. O~igledno, susret je bio uspe{an za

sve wegove u~esnike, ukqu~uju}i vojnika i

devojku, jer je idu}e nedeqe dvostruko ve-

}i broj zarobqenika do{ao u crkvu. Doveo

ih je isti vojnik, samo je ovog puta obukao

novu uniformu i sveè se obrijao. I devoj-

ka je obukla novu bluzu i bri`qivo je

~etkala ode}u na balkonu. Jo{ jednom je sa-

kupqen novac za sirote ratne zarobqeni-

ke pre nego {to ih je wihov ~uvar, koji je

bezmalo zaboravio svoju pu{ku jer je bio

zaposlen slawem poqubaca devojci rume-

noj od uzbu|ewa, vratio u logor.

Kona~no je postalo jasno da }e na{i pose-

tioci po~eti da dolaze u ~etama, ili ~ak

bataqonima. Crkveni savet morao je,

naàlost, da zamoli rumunske vlasti da

ograni~e broj novih posetilaca crkve i da

napomenu da samo polovina od wih mogu da

budu pu{a~i.S. Petrov ômakov, str. 346–347

Za{to rat ne mewa obi~na qudska

ose}awa? Da li je nacionalnost

igrala ikakvu ulogu u ovom doga|aju?

IV–11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su

pravoslavni Grci pomagali wegovoj

porodici za vreme nema~ke okupacije

„Uprkos pretwama zatvorom, mnogi neje-

vreji sakrivali su svoje prijateqe Jevreje

u svojim stanovima ili su im pomagali da

pobegnu. Alfred Koen, atinski advokat,

beleì spontanu podr{ku prijateqâ i

kom{ijâ: ’Nikad ne}u zaboraviti strah

koji smo ose}ali one no}i kad sam sakrio

svoju mnogobrojnu porodicu u jednoj od tih

ku}a i kad je objavqeno da su Nemci izda-

li naredbu koja kaè da }e svaki Jevrejin

koji bude uhva}en u skrivawu biti stre-

qan, dok }e oni koji ga kriju biti poslati

u koncentracioni logor.

Onda je jedan od nas rekao da nije u redu

{to ostajemo u toj ku}i i dovodimo u opas-

nost ìvot i spokoj qudi u godinama, ~ak i

ènâ. Wihov je odgovor bio: ’Ne, vi morate

da ostanete. Za{to bi na{i ìvoti bili

vredniji od va{ih?’“Mazower, str. 287–288

Postoji li sli~an primer iz tvoje

zemqe? [ta bi ti uradio u takvoj

situaciji?

Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred

turskog konzulata u Parizu 1943. godine

kako bi dobili paso{e i vize pomo}u

kojih }e se vratiti u Tursku

Jevreji iz Osmanske imperije i Turske republike

113

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

114

QUDSKA SOLIDARNOST

IV–12. Humani tretman Jevreja od strane

rumunskog slu`benika

„ ’Ja sam prvi vodnik Prisakaru George

(Prisacaru Gheorghe), na~elnik okruga Ba-

cani, koji ukqu~uje i podru~je u kojem se

trenutno nalazite. I u ime ovog okruga è-

lim da vam kaèm – dobrodo{li! Znam

kakve bure mu~e va{e du{e i kakav je bol

u va{im srcima kad pomislite da ste u

ovim ratnim danima odvojeni od onih koje

volite. Znam sve va{e patwe. I savetujem

vam da se ne obeshrabrite, jer bez obzira

na to kako se molimo, svi mi imamo istog

boga i niko nas nije pitao da li ho}emo da

se rodimo kao Rumuni, Jevreji, Turci ili

Bugari. Svi smo mi qudska bi}a i ja èlim

da budete sigurni da }e ova vremena pro}i,

da }e pro}i i ludilo koje danas postoji u

qudskim umovima. Svi }ete se vratiti

svojim ku}ama i svojim porodicama i

misli}ete o ovim danima kao o ru`nim

uspomenama. Preduze}u mere da budete

sme{teni kod qudi u selu, jer ne moète

da spavate na zemqi, i preduze}u mere da

dok ste na teritoriji mog okruga moète da

odràvate vezu sa svojima kod ku}e. (...)’

Posle ovog neo~ekivanog govora, on je

saslu{ao sve na{e primedbe. Okuraèn

takvim wegovim nastupom, ja sam mu ispri-

~ao o nehumanom pona{awu policije u Hu-

siju, koja je, zbog sam pravedni bog zna ko-

jih aktivnosti, nas dvanaest okvalifiko-

vala kao ’osumwi~ene za komunizam’, a

znaju}i obi~aje onog vremena, ~oveku je

bilo jasno {ta posle toga moè da o~ekuje.

On mi je obe}ao da }e posle dve–tri nede-

qe na wegovoj teritoriji ta kategorizaci-

ja i{~eznuti.

Mora se shvatiti da je ovo izvanredno po-

na{awe odmah proizvelo o~ekivani efe-

kat, pa su i vlasti i stanovnici u mestu

Bogdana postupali prema nama kao prava

bra}a. Sme{teni smo u ku}e, dobili smo

hranu, ène su oprale i okrpile na{e

rubqe, i kad smo posle nekoliko dana do-

bili nare|ewe da napustimo Bogdanu, svi

smo bili tu`ni.“Istoria României în texte, str. 339–340

Ovaj odlomak pokazuje da deportaci-

ja Jevreja, u kontekstu antisemitske

politike koju je vodila Antoneskuova

vlada,57 nije nu`no imala za posledicu

i{~ezavawe qudskih ose}awa kod svih

slu`benika, kadrova vojske ili àndarme-

rije. Ima mnogo primera da su slu`benici

pokazali humano pona{awe prema `rtvama

rumunske dràvne politike. Grupa Jevreja

sakupqena je u dvori{tu policijske stani-

ce i odvedena iz Husija. Posle tri dana ho-

da, stigli su u distrikt Tutova (20–21. jun

1941) gde su predati na~elniku àndarme-

rijskog okruga, koji im se obratio navede-

nim govorom.

Da li je George Prisakaru preuzeo

ikakav rizik kad je pomogao depor-

tovanim Jevrejima? [ta je moglo da mu

se desi da su wegovi nadre|eni saznali

{ta je uradio? Kako bi se ti pona{ao na

wegovom mestu? Da li misli{ da je mo-

gao da u~ini vi{e?

IV–13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan-

~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir

spasao od Gestapoa u Bugarskoj

„Ujutro me je probudio neo~ekivani pose-

tilac: krupan nema~ki oficir kopnenih

trupa. Pozdravio me je i rekao da ga je po-

slao ’Herr Major’ sa slede}om informaci-

jom: ’Morate smesta da napustite Sofiju.

’Sme|i su’ – tako su nazivani pripadnici

57 Antoneskuova vlada deportovala je Jevreje, ve}inom iz Bukovine i Besarabije, preko Dwestra (izvan

ratne rumunske teritorije) gde je organizovala nekoliko deportacionih logora. Septembra 1942. vlada je po-

~ela da vra}a deportovane Jevreje natrag i u to vreme je nastojala da podrì wihovu emigraciju u Palestinu.

General Antonesku je smatrao da jevrejsko stanovni{tvo mora da bude eliminisano sa rumunske teritorije,

ali to nije moralo da ukqu~i fizi~ko uni{tewe; zato je emigracija izgledala kao pravo re{ewe.

?

115

DRUGI SVETSKI RAT

Gestapoa, zbog svojih sme|ih uniformi –

’krenuli da vas uhapse.’ Pitao sam ga

za{to je wegov ’major’, koji je, znao sam,

bio pripadnik vojne obave{tajne slu`be u

Bugarskoj, toliko zabrinut za mene.

’Weil Sie doch ein Offizier und ein Herr sind!’

(Zato {to ste oficir i gospodin), odgovo-

rio je ~ovek, bodro salutirao i nestao.

Uhvatio sam prvi voz za Varnu i dok sam

putovao, razmi{qao sam o tome koliko je

za nas dobro {to izme|u Vermahta i naci-

sta postoji toliko neprijateqstvo... Kas-

nije mi je vratar rekao da je jedan sat

po{to sam oti{ao dolazila ’grupa

Nemaca’ da me traì.“Stan~ov, str. 172

Da li je potrebno i ispravno da se

’Nemci’ uvek izjedna~uju sa ’nepri-

jateqem’? Za{to su jedni Nemci radili

protiv drugih Nemaca? Kakav argument

je imao nema~ki oficir kad je odlu~io

da pomogne Stan~ovu?

Sl. 48. Tajna partizanska bolnica

„Frawa“ pored Cerkna u Sloveniji

Ova ilegalna medicinska slu`ba u

okviru Osvobodilne fronte – vero-

vatno najhumanitarnija misija za vreme ra-

ta – bila je vrlo dobro organizovana uprkos

veoma te{kim uslovima. U januaru 1945.

imala je 281 tajnu i 6 legalnih bolnica (jo{

62 u izgradwi), sa ukupno 2.260 kreveta. Za

vreme rata 11.321 rawenik i bolesnik do-

bio je medicinsku negu od strane 30 lekara,

652 medicinske sestre i drugih medicin-

skih radnika; 19 lekara izgubilo je ìvot.

IV–14. Alfonz Baron, poverenik fabrike

bombona i ~okolade „Union“, „Ravnateq-

stvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941.

„Danas je odvedena @idovka Draga Gerber

stanuju}a Ivkan~eva 7/III. Re~ena Draga Ger-

ber vr{i u ovom poduze}u slu`bu blagajnice.

Ona se nalazi u otkazu, pa je imala ovih

dana predati blagajnu, ~im se vrati sa do-

pusta jedna ~inovnica, i tada je trebala

napustiti poduze}e.

Kako je Draga Gerber odvedena iz stana

poslije na{ih uredovnih sati nije dos-

pjela niti da preda kqu~eve od blagajne

niti da preda samu blagajnu.

Postoji opasnost da }e se kqu~evi negdje

zametnuti a bit }e i neprilike ako sutra,

kad do|u stranke, ne budemo mogli otvo-

riti blagajnu.

Stoga molim da se omogu}i da Draga Ger-

ber {to prije preda u poduze}u kqu~eve u

blagajnu.“Goldstein, str. 370

[ta je Baron hteo da postigne pi{u-

}i i {aqu}i ovo pismo? Da li je on,

po tvom mi{qewu, zaista èleo da

zatvorenik bude oslobo|en iz razloga

koje je naveo? Da li je to mo`da bio

trik (ili prosto poku{aj), s obzirom da

NDH ne bi ni uzela u razmatrawe druge

razloge? Za{to Baron pi{e s prezirom

o zatvoreniku koga ho}e (bar privreme-

no) da oslobodi?

?

?

116

Op{ta pitawa za poglavqe IVDa li su, po tvom mi{qewu, humanizam i solidarnost neka vrsta privilegije izolo-

vanih plemenitih i hrabrih pojedinaca, ili je svako sposoban za to? Da li je mogu}no da

ista osoba u jednoj situaciji postupa kao ratni zlo~inac, a u drugoj kao plemeniti

humanitarac? Objasni svoj stav. Ako se ima u vidu da qudi ~esto `ele da se predstave

kao boqe osobe nego {to zaista jesu, koliko su pouzdani neki od izvora (memoari)?

Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beo-

gra|anina nema~kom vojnom komandantu

u Srbiji

faksimil–DOMA]I DOKUMENT

Istorijski arhiv Beograda, Uprava Grada Beograd,

SP III–48, k 157/15, 25. septembar 1941.

Ovo je pismo nema~kom vojnom koman-

dantu u Srbiji, generalu Hajnrihu

Dankelmanu, povodom ve{awa talaca na Te-

razijama, centralnom beogradskom trgu, 17.

avgusta 1941, s upozorewem da }e wega i we-

govog pomo}nika jednom sti}i ista sudbina.

Da li misli{ da je ovo pismo bilo

herojski ~in? Objasni svoj stav.?

?

QUDSKA SOLIDARNOST

Va. Ratni gubici, `rtve rata

117

PETO POGLAVQE

Posledice

Drugi svetski rat, kao najve}i sukob u istoriji qudske vrste, ostavio je mnogobrojne dubo-

ke i neizbrisive tragove. Ciq ovog poglavqa je da kroz ponu|ene izvore prika`e neke od

posledica rata – po~ev od broja rawenih i ubijenih, preko prisilnih migracija sta-

novni{tva za vreme i posle rata, do znakova politi~kih promena u ve}ini zemaqa u ovom

regionu.

Zbog ograni~enog prostora, neke ratne posledice samo su marginalno zabele`ene, ili

~ak nisu ni pomenute. To je slu~aj sa promenama etni~ke strukture stanovni{tva, ratnim

razarawima i posleratnom obnovom, ka`wavawem kolaboranata posle rata, posleratnim

politi~kim promenama i s gra|anskim ratom u Gr~koj.

V–1. Enver Hoxa na mirovnoj konferen-

ciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj

{teti u Albaniji

„@rtve na{eg naroda bile su veoma veli-

ke. Od stanovni{tva koje je brojalo jedan

milion ubijeno je 28.000, raweno je 12.600, a

10.000 politi~kih zarobqenika zatvoreno

je u Italiji i Nema~koj; 35.000 je odvedeno

na prisilni rad; od 2.500 gradova i sela u

Albaniji 850 je razoreno ili sravweno sa

zemqom; sve komunikacije, sve luke, rudni-

ci i elektri~na postrojewa uni{teni su;

opqa~kani su na{a poqoprivreda i stoka,

a ~itava na{a nacionalna ekonomija je pro-

pala. Na drugoj strani, neprijateq je pretr-

peo slede}e gubitke: ubijeno je, raweno ili

zarobqeno 53.639 Italijana i Nemaca, a

oko 100 tenkova i oklopnih kola je onespo-

sobqeno; 1.334 artiqerijska oru`ja i topo-

va, 1.934 kamiona i 2.855 ma{inki oteto je

i uni{teno, da ne pomiwemo uni{tene ili

otete pu{ke, municiju i magacine.“O’Donnel, str. 13

Da li je ovaj izvor sasvim pouzdan?

Objasni svoj stav.

Sl. 50. 17. novembar 1944.

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e PopullitShqiptar, 1939–1944.

Ova slika Bukuro{a Sejdinija slavi us-

pomenu i prikazuje oslobo|ewe alban-

skog glavnog grada Tirane od strane partizana?

118

POSLEDICE

Prvu procenu broja `rtava iz Drugog

svetskog rata u Jugoslaviji dala je Ko-

misija za reparacije, koju je osnovala jugoslo-

venska vlada. Autor te procene, student ma-

tematike (!) Vladeta Vu~kovi} dobio je rok

od dve nedeqe za izradu i okon~awe tog te{-

kog zadatka, zajedno sa uputstvom da „broj mo-

ra da bude izuzetan i nau~no-statisti~ki za-

snovan.“ Wegova procena demografskih gubi-

taka (koja je ukqu~ivala ubijene u ratu, pad

nataliteta usled rata i emigracije) bio je 1,7

miliona, ali u posledwoj redakturi taj broj

nosi naslov `rtve, u zna~ewu: ubijeni u ratu.

Gorwa tabela zasniva se na novijim procena-

ma Bogoquba Ko~ovi}a i Vladimira @erjavi-

}a (srpski i hrvatski autor). Ta~nost ovih

brojki jo{ se proverava. Na primer, Slove-

na~ki institut za savremenu istoriju radi na

istraìva~kom projektu koji ve} pokazuje da

je broj slovena~kih `rtava preterano nizak.

Autori (T. Tomin{ek, M. [orn i D. Dubaja) ve}

su identifikovali imena 87.000 `rtava;

wihovo istraìvawe bi}e zavr{eno 2006.

godine.

@erjavi}, str. 14, 57

Tabele1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti

„Aé †¶óßáé ôç§ EëëÜäo§ óôo Ä¨ýô¨±o Pá¦·üóµéo Püë¨µo“, Ministarstvo za rekonstrukciju, Atina 1946. (Istoria, tom.16, str. 63)

2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata

Nacionalnost Ko~ovi} (1985) @erjavi} (1989)

Srbi 487.000 530.000

Crnogorci 50.000 20.000

Hrvati 207.000 192.000

Muslimani 86.000 103.000

Slovenci 32.000 42.000

Makedonci 7.000 6.000

Ostali 145.000 134.000

Ukupno 1.014.000 1.027.000

Gubici Predratni brojevi Gubici u %

Qudski gubici

Smrti (1940–1944) 475.000 7.335.000 6.5

Materijalni gubici

@ivotiwe za rad 855.000 2.005.000 42.6

Ovce, sviwe, ìvina 12.305.000 24.840.000 49.5

[ume 5.000 km2 19.180 km2 25.0

Vozila (putna, kamioni, autobusi) 11.300 17.200 65.7

Putni mostovi (duìna preko 6 m) 90.0

@eleznica (lokomotive, vagoni itd.) 6.080 6.502 93.5

@elezni~ki mostovi (preko 10 m) 96 96 100.0

Zgrade 401.000 1.730.000 23.2

Trgova~ki brodovi (do aprila 1945) 434 583 74.5

Na po~etku rata gr~ka trgova~ka

flota bila je deveta po veli~ini u

svetu, tako da je wen puni anga`man na

strani saveznika od po~etka rata (~ak i pre

28. oktobra 1940) bio vaàn ~inilac. Me|u

svim mornaricama, gr~ka trgova~ka morna-

rica izgubila je najvi{i procenat svoje gro

tonaè: posle we dolazi Velika Britanija

sa 54 odsto gro tonaè izgubqene tokom

sukoba.

119

DRUGI SVETSKI RAT

* Podatke prikupio Hristos E. Ntounias (Christos E. Ntounias)58 Nema~ka je, izme|u dva svetska rata, smatrala slovena~ku teritoriju nema~kom i posle okupacije htela je

da je formalno pripoji Nema~koj, kao ju`nu granicu Rajha. Trebalo je da se to odigra u roku od {est meseci (do

kraja 1941). Trebalo je da Slovenci budu deportovani ili germanizovani, i da zemqa bude naseqena Nemcima.

3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata*

Vb. Migracije za vreme i posle rata

V–2. Fragment iz izve{taja federalnog

slu`benika ministarstva unutra{wih

poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku

civilne administracije Dowe [tajer-

ske, od 30. maja 1941. o masovnim prese-

qewima Slovenaca58

Najteì proces koji se mora re{iti u Do-

woj [tajerskoj sastoji se u tome da se do-

wo{tajersko nacionalno telo o~isti od

stranog slovenskog elementa koji ne moè

da se podvrgne procesu germanizacije. Ako

ponovna germanizacija Dowe [tajerske

uop{te ima izgleda da uspe, i ako ovaj jugo-

isto~ni kraj treba da postane pouzdana

granica spram uvek burnog Balkana, onda

lokalno stanovni{tvo mora da bude oslo-

bo|eno od svakog sastojka koji ometa ger-

manizaciju bilo u pogledu rase ili u po-

gledu pona{awa. Zadatak [tajerske pat-

riotske asocijacije moè da uspe samo ako

je teren adekvatno o~i{}en. Zato se pla-

nira deportacija (preseqewe) stanovni-

{tva, koja }e biti izvedena u ~etiri faze,

i to na na~in koji se pokazao kao uspe{an

u sli~nim aktivnostima na drugim ponovo

Gr~ka flota

1/9/1939.

Gr~ki brodovi izgu-

bqeni do 2/9/1945.

Gubici

u procentima

Gro tonaà Gro tonaà

Kargo brodovi 500 1.766.352

Putni~ki brodovi 55 49.995

Okeanski brodovi 1 16.690

Razno 21 3.997

Ukupno 577 1.837.034 432 1.346.520 74.8 % 73.3 %

Brodovi na jedra inaftu

713 55.057 551 52.634 77.3 % 95.4 %

Ukupno 1.290 1.892.091 983 1.399.154

120

POSLEDICE

zadobijenim teritorijama Rajha (posebno

na Istoku).

Istorijske pretpostavke ovih mera vi{e

su nego o~igledne. Jasan pogled na stvarne

potrebe mora da ostavi po strani sve su-

vi{e humane emocije koje su tako|e svoj-

stvene nema~koj prirodi; to je potrebno

posebno ako se uzmu u obzir nemilosrdne

destruktivne konfrontacije kojima je ne-

ma~ka nacionalnost bila izloèna ovde,

u Dowoj [tajerskoj, od strane onih koji

sada treba da odu.

Deportacije u Srbiju i delimi~no u Hrvat-

sku bi}e izvedene vozovima sa po oko

1.000 lica. Po~etak i trajawe akcije (u

ovom trenutku planiraju se jedan ili dva

voza dnevno) jo{ nisu odre|eni.Ferenc, str. 43

[ta je ciq planirane deportacije

(preseqewa) stanovni{tva? [ta su

bile posledice ovog plana?

V–3. Izve{taj visokog predstavnika za

Qubqansku provinciju, od 24. avgusta

1942, o programu aktivnosti u regionu

U vezi s poverqivim dokumentom br. 1362/2,

datiranim 16. avgusta, uzimam slobodu da

dam skicu programa aktivnosti koje name-

ravam da sprovedem u ovoj provinciji. (...)

1. Problem slovena~kog stanovni{tva

moè da se re{i na tri na~ina:

a. wegovim uni{tewem

b. wegovom deportacijom

v. uklawawem opozicionih elemenata, koje

bi se moglo sprovesti ostvarivawem te{-

ke, mada pravedne politike homogeniza-

cije, sa ciqem postavqawa temeqa za ko-

risnu i pravednu kooperaciju. To bi nam da-

lo mogu}nost za asimilaciju, koju je mogu}no

posti}i samo tokom vremena. Zato moramo

da odlu~imo koji put ho}emo da izaberemo.

2. Za masovne deportacije stanovni{tva

mora}emo da koristimo unapred priprem-

qene programe i oni }e morati da budu

sprovedeni unutar ~itave provincije.

Bilo bi boqe organizovati radne logore

umesto internirskih logora u kojima qudi

ni{ta ne rade, nego samo dokono sede.

3. Za svrhu zamewivawa slovena~kog sta-

novni{tva Italijanima mora se utvrditi

slede}e:

a. kuda }e slovena~ko stanovni{tvo biti

preseqeno;

b. gde }e se na}i odgovaraju}e italijansko

stanovni{tvo, u kojem slu~aju treba imati

u vidu da su qudi iz severnih i central-

nih oblasti najpogodniji za naseqavawe

na slovena~kim teritorijama;

v. ako oblast du` granice treba da bude

potpuno italijanizovana, treba odrediti

wenu {irinu (20 do 30 km);

g. ako celokupno slovena~ko stanovni{-

tvo treba da bude preseqeno, proces

treba da po~ne u oblastima du` granice,

gde Slovenci ìve pod Italijom.

Moje je mi{qewe da bi potpuno, pa ~ak i

delimi~no preseqewe slovena~kog sta-

novni{tva te{ko bilo mogu}no tokom rata. Ferenc, str. 73–74

Dok je italijanska „meka“ okupacija

bila neuspe{na, vojne i civilne vla-

sti su, slede}i Musolinijeve instrukcije,

preduzele iste mere kao i Nemci u wihovoj

okupacionoj zoni: streqawe talaca i masov-

ne egzekucije uhva}enih partizana, ilegal-

nih aktivista Osvobodilne fronte, stanov-

nika mestâ osumwi~enih za vezu sa oslobo-

dila~kim pokretom, ali i potpuno nevinih

qudi. (U ukupnom periodu italijanske oku-

pacije Qubqanske provincije, italijanske

oruàne snage streqale su najmawe 416

pojedinaca i 238 grupa sa 1.153 lica, u ukup-

nom broju 1.569 lica, ne uzimaju}i u obzir

one koje je osudio vojni sud u Qubqani, kao

ni masovne deportacije). Krajwi ciq bio je

da se slovena~ka nacionalna teritorija

„o~isti“ i pripremi za naseqavawe itali-

janskim stanovni{tvom posle rata.

[ta su sli~nosti a {ta razlike iz-

me|u nema~kog i italijanskog plana

(uporedi ovaj izvor s prethodnim)?

?

?

Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji,

1941.

Milo{evi}, Izbeglice i preseqenici, str 246

Vi{e od 400.000 srpskih izbeglica sa

svih teritorija Jugoslavije na{lo je

uto~i{te na teritoriji okupirane Srbije.

V–4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji

posle rata

1. Internaciji podleù svi mu{karci iz-

me|u 17 i 45 godina.

2. Tako|e i sve ène izme|u 18 i 30 godina.

3. Nema izuzetaka iz gorepomenutih kategori-

ja, izuzev ako je re~ o ènama sa decom mla-

|om od godinu dana i qudima koji pate od

bolesti koja ih onesposobqava da rade. (...)

6. Svi oni koji podleù pravilima o

internaciji moraju biti isporu~eni re-

spektivnom @andarmerijskom puku koji }e

ih dovesti do mesta za okupqawe, koje su

prethodno odredili policija i àndarme-

rijske vlasti; treba napomenuti da ta

mesta za okupqawe moraju biti locirana

pored èlezni~ke stanice.

7. Hrana za one koji su podlo`ni interna-

ciji mora, do mesta okupqawa, biti obez-

be|ena od strane wih samih; od tog momen-

ta nadaqe, hranu }e im obezbediti rumun-

ske vlasti (àndarmi i policija) za dva

do {est dana, za koje vreme moraju da do-

biju bar jedan topao obrok dnevno. Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤

(1945), str. 38–39

Okupacija Rumunije od strane Crvene

armije vodila je progonu nema~ke

mawine u Rumuniji. Mnogi etni~ki Nemci

deportovani su u SSSR. Ovaj dokument br.

32.475–S, koji je izdao generalni direktor

policije, sadrì specifikaciju u vezi s

internacijom etni~kih Nemaca (3. januar

1945).

Da li je sovjetska okupacija donela

Rumuniji slobodu i demokratiju? Da

li smatra{ da je normalno deportovati

qude samo na osnovu wihovog etni~kog

porekla? Da li su oni koji su bili de-

portovani bili i krivi? Da li se iko

zanimao da razdvoji krive, koje treba

kazniti, od ostalih? Da li ti je poznat

ijedan drugi primer ’kolektivne krivi-

ce’ iz istorije 20 veka?

V–5. Li~na bele{ka britanskog premi-

jera Vinstona êr~ila, adresirana na

britanskog ministra spoqnih poslova,

u vezi s deportacijom rumunskih gra-

|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. ja-

nuar 1945)

Li~na bele{ka Premijera

Ulica Dauning 10

Vajthol

19. L 1945.

Serijski br. M 91/5

MINISTRU SPOQNIH POSLOVA

îni mi se da zauzimamo veoma aktivan

stav protiv deportovawa Austrijanaca,

Saksonaca i drugih nema~kih ili kvazine-

ma~kih elemenata iz Rumunije u Rusiju u

svrhu obavqawa razli~itih radova. Ako

se uzme u obzir sve {to je Rusija propati-

la, kao i planirani napadi Rumunije na

Rusiju, ogromna vojska koju Rusija u ovom

trenutku koristi na frontu, kao i uàsni

uslovi u kojima ìve qudi u mnogim

delovima Evrope, ne razumem za{to se

govori da Rusija gre{i {to zahteva sto do

121

DRUGI SVETSKI RAT

?

122

POSLEDICE

Slovena~ka Domovinska garda osnova-

na je septembra 1943. u Qubqani, kako

bi se borila protiv Osvobodilne fronte.

Organizovali su je Nemci i weni ~lanovi bi-

li su ve}inom katolici i antikomunisti.

Nemci, koji nisu verovali Domovinskoj gardi,

zahtevali su da weni ~lanovi potvrde svoju

lojalnost javnom zakletvom, koja }e biti

poloèna na sve~anosti na dan Hitlerovog

ro|endana (20. april 1944). Na kraju rata,

~lanovi Domovinske garde su, zajedno sa ne-

ma~kom vojskom, odstupili u Austriju, gde su

ih Britanci razoruàli kao nema~ke kolabo-

racioniste. Juna 1945. Britanci su ih vrati-

li natrag u Sloveniju. Izme|u 7.000 i 11.000

qudi ubijeno je na nekoliko lokacija u Slo-

veniji. Ti masakri su do 1945. bili tajna za

slovena~ku javnost. U osamdesetim godinama

intelektualci su po~eli otvoreno da raspra-

vqaju o masovnim ubistvima, odgovornosti za

wih i wihovim mu~nim posledicama. Posle

prvih demokratskih izbora 1990, na Ko~ev-

skom rogu, gde se nalazi najve}a masovna grob-

nica, odràna je ceremonija pomirewa.

Sl. 52. Povratak slovena~kih domo-

branaca u junu 1945.

sto pedeset hiqada qudi te kategorije,

koji }e tamo raditi pod zemqom. Moramo

tako|e da zapamtimo da smo obe}ali da

}emo sudbinu Rumunije ostaviti u rukama

Rusa. S obzirom na sve {to se dogodilo, ne

mogu da smatram pogre{nim {to Rusi uzi-

maju Rumune, ma kog porekla oni bili, da

rade za wih u wihovim rudnicima.

19.1.1945.Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤

(1945), str. 31

Okarakteri{i s moralne ta~ke gle-

di{ta stav Vinstona êr~ila. Da

li taj stav po{tuje qudska prava koja

promovi{u Ujediwene nacije?

?

Vv. Promene politi~kog sistema

123

DRUGI SVETSKI RAT

59 Podneseno Staqinu 9. oktobra 1944. 60 U to vreme u Bosni i Hercegovini nisu sprovedeni demokratski izbori.

V–6. êr~ilova ponuda za sporazum o

„procentima“59

Rumunija Rusija 90%

Ostali 10%

Gr~ka Velika Brit. 90%

Ostali 10%

Jugoslavija 50/50

Ma|arska 50/50

Bugarska Rusija 75% 90%

Ostali 25% 10%

BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh,

Sofija 1992, str. 96

Sl. 53. Atiwani slave dolazak bri-

tanske vojske posle oslobo|ewa

Istoria, tom 16, str. 101

Moè se videti kako britanska i

ameri~ka zastava vise odmah pored

gr~ke, zajedno sa simbolima EAM-a i Komu-

nisti~ke partije (KKE).

V–7. Korak ka komunisti~kom monopolu

vlasti u Bosni i Hercegovini posle

rata

Predlog odluke o osnivawu Antifa{i-

sti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Bosne

i Hercegovine kao najvi{e zakonodavne i

izvr{ne vlasti federalne jedinice BiH

1. jul 1944.

^lan 1.

Pozivaju}i se na slobodno izraènu voqu

naroda u Bosni i Hercegovini60 i u skladu

sa odlukama donetim na Drugom zasedawu

Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo-

|ewa Jugoslavije u Jajcu 29. i 30. novembra

1943, Antifa{isti~ko ve}e narodnog

oslobo|ewa Bosne i Hercegovine progla-

{ava sebe najvi{im organom dràvnog

autoriteta u Bosni i Hercegovini, kao

ravnopravne federalne jedinice u Demo-

kratskoj Federativnoj Jugoslaviji. Zgowanin i dr. (ur.), str. 399

Tokom 1944. partizanske trupe kon-

solidovale su svoj autoritet u celoj

Jugoslaviji, ukqu~uju}i i Bosnu i Hercego-

vinu. U odlukama Antifa{isti~kog ve}a na-

rodnog oslobo|ewa Bosne i Hercegovine

moèmo videti kako se sistematski radilo

da se ostvari komunisti~ki monopol vlasti

posle rata.

Komentari{i ~iwenicu da izvor

pomiwe ’slobodno izraènu voqu

naroda’ iako u Bosni i Hercegovini ni-

su sprovedeni demokratski izbori. Po-

stoji li sli~an primer u tvojoj zemqi?

?

124

POSLEDICE

V–8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i

istori~ar, posmatra odlazak usta{a i

dolazak partizana u Zagreb

„8. – Pro{etao kroz Tu{kanac. Putem

sam se smijao kao dijete – ~etiri godine i

mjesec dana nisi onuda smio prolaziti. Na

toj sitnici osjetio sam da je do{la slobo-

da, da ulazimo u nov ìvot. Tako je ~udno

kod srca, mozgom ~ovjek ne kapira da je

nestalo straha. (...)

9. – Gradom jo{ prolazi prido{la vojs-

ka, sva razderana, ali sjajno naoruàna,

pravi borci. (...) A propos poderani i zama-

zani borci: kolika su la` slikarske kom-

pozicije ratnih scena – ratnici su uvijek

na wima ~isti, dotjerani, po~e{qani i

izbrijani – to vi{e nije ni idealizirawe,

ni stilizirawe – pusta glupavost.

14. – Lo{e spavao zbog silne vru}ine.

Bio u mame i na {etwi. Pozvali me u HIBZ

(Hrvatski izdava~ki bibliografski za-

vod) ispuniti osobne podatke. Tamo je ras-

poloèwe uglavnom nujno. U HIBZ-u je

postavqen kao komesar neki u~iteq, koji

u stvari nema pojma. S Fricikom se vratio

ku}i, gdje je do{lo do par ~asaka panike,

jer su nekakvi uniformirani qudi odveli

Cigu; ali incident se svr{io sretno, pu{-

ten je nakon pola sata. Jedino je stradao

neki wegov sanduk s finim alatom.“Josip Horvat, Preìvjeti u Zagrebu, str. 229–331

[ta misli{ o akcijama nove, parti-

zanske vlasti, kakve su opisane

gore? Da li je po tvom mi{qewu Horvat

autocenzurisao svoj dnevnik?

Sl. 54. i Sl. 55.

Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945.

Muzej grada Zagreba

Opi{i fotografiju: da li je o~i-

gledno da fotografija pokazuje

istorijski doga|aj? Za{to je glavni za-

greba~ki trg prazan?

Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945,

po{to su partizani preuzeli vlast

Galerija Dràvnog arhiva, Zagreb

Za{to je glavni gradski trg bio pre-

pun qudi nekoliko dana po{to su

partizani u{li u Zagreb? [ta su bili

mogu}ni motivi wihovog dolaska na mi-

ting koji su organizovale nove vlasti?

?

?

?

V–9. Fragment iz izve{taja o sastanku

Bugarske radni~ke partije (komunista),

na kojoj je raspravqano o presudama

izre~enim ~lanovima biv{eg reìma

20. januar 1945.

Dnevni red: Razmena ideja i mi{qewa o

presudama u dva procesa. (...)

Ministar Min~o Naj~ev (Mincho Neichev):

Drugovi narodni tuìoci rade na potpuno

pogre{an na~in. Oni traè najteì zlo~in,

a onda u odnosu na wega ostale zlo~ine ste-

penuju kao lak{e. Oni ho}e smrtnu kaznu

samo za one najkrivqe, a za ostale (koji

nisu toliko krivi u pore|ewu s prethodni-

ma) ho}e lak{e presude. Oni ne traè

dokaze koji bi bili dovoqni da se dokaè

da postoji ozbiqan zlo~in koji mora biti

ka`wen smrtnom kaznom, nego traè one

druge, koji su na~inili teè zlo~ine.

Georgij ânkov: Na{i tuìoci ne postu-

paju na na~in na koji to ~ine qudi kojima

je stalo da poseku tu kamarilu, nego kao

qudi koji stoje po strani od svekolike

borbe koju vode Bugari, i samo mere krivi-

cu. Na{i tuìoci ne postupaju kao qudi

koji traè makar i najmawe dokaze kojima

bi se utvrdilo da su ti kriminalci

krivi...

Traj~o Kostov: Nikako ne moèmo da se

sloìmo s na~inom postupawa na{ih dru-

gova tuìlaca. Ja predlaèm: za regente –

smrtna kazna, za svu trojicu... Za savet-

nike – Sevova i drugu ~etvoricu – smrtna

kazna... Za prvi kabinet Filova – jasno je

– smrt. (...)

Za drugi kabinet Filova: isto. (...)

Sprovesti. HrestomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ 1944–1948,

Sofija 1992, str. 484–485

Na koji se na~in donose presude –

na osnovu stvarne krivice, ili na

osnovu nekog drugog merila? Jesu li po-

liti~ki vo|i nadle`ni da donose

takve odluke, ili to treba da ~ine re-

levantne sudske institucije?

V–10. i V–11. Izvodi iz izve{taja minis-

tra pravde o broju qudi kojima je

Narodni sud Bugarske izrekao presudu

Iz izve{taja dr Min~a Naj~eva, ministra

pravde, Nacionalnom komitetu Otaxbin-

skog fronta:

„ (...) Od 23. decembra 1944. do 31. marta 1945.

Narodni sud sudio je u 145 slu~ajeva sa

10.907 optuènih. Oni su osu|eni slede}im

kaznama: 2.680 – osu|eno na smrt; 1.921 –

doìvotna kazna; 19–20 godina zatvora; 962 –

15 godina zatvora; 7.272 – 10 godina; ostalih

3.241 – mawe od 10 godina. Imovina gotovo

svih osu|enika konfiskovana je.“

Manov, str. 21

Britanski memorandum u vezi sa su|e-

wima i izvr{ewem presuda protiv

takozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo-

|enim i satelitskim zemqama

Britanska ambasada u Va{ingtonu, 31.mart 1945.(...) 2. Iako su lica koja su ka`wena smrtnom

kaznom u nedavnim procesima u Bugarskoj svr-

stana u „ratne zlo~ince“, o~igledno je na

osnovu optu`nica i drugih okolnosti u vezi

sa su|ewima da su ta su|ewa u stvari poli-

ti~kog karaktera. U ovu svrhu donesen je spe-

cijalni ex post facto zakon. Koristi se prili-

ka da se uklone mnogi politi~ari koji su

neprijateqski raspoloèni prema onima

koji su sada na vlasti.

3. Takva ~istka, mada je izvedena deli-

mi~no, lako }e uzrokovati vakuum u politi~-

kom ìvotu zemqe, omogu}avaju}i tako odre-

|enoj jednopartijskoj vladi da preuzme vlast

i ustanovi diktaturu.BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh,

Sofija 1992, str. 222–223

Ako zna{ da broj osu|enih na smrt u

nirnber{kim procesima iznosi neko-

liko desetina, a da je broj osu|enih u Japanu

~ak i mawi, kako obja{wava{ veliki broj

smrtnih presuda koje je doneo Narodni sud u

Bugarskoj? Kako je Britanska ambasada u

Va{ingtonu komentarisala ova su|ewa?

125

DRUGI SVETSKI RAT

? ?

126

Op{ta pitawa za potpoglavqe Vv

Kakve su se politi~ke promene odigrale u tvojoj zemqi posle Drugog svetskog rata?

Da li su se ikakve druge velike politi~ke promene odigrale u decenijama koje su

usledile i iz kog razloga? Uporedi svoju zemqu sa susednim zemqama.

Sl. 56. Topao do~ek makedonskih voj-

nih, politi~kih i dràvnih vo|a u

oslobo|enom Skopqu – glavnom gradu

jugoslovenske Makedonije (13. novem-

bar 1944)

V–12. Fragment koji opisuje invaziju

Crvene armije na Bugarsku i preuzima-

we vlasti od strane Otaxbinskog

fronta

êtiri i po decenije je 9. septembar 1944.

slavqen kao ’antifa{isti~ki narodni

ustanak’ i ’socijalisti~ka revolucija’. U

stvari, bio je to coup d’etat uz pomo} druge

zemqe, ~ija je vojska u{la u Bugarsku po-

{to nam je objavila rat. U Bugarskoj ni me-

tak nije ispaqen protiv Staqinove Crve-

ne armije. Naprotiv, ona je pozdravqena

dobrodo{licom, kao na{ osloboditeq...

Gerilci su trijumfalno po~eli da izlaze

iz {umâ, da silaze u gradove i sela, ma{u-

}i crvenim zastavama i izvikuju}i paro-

le: SMRT FA[IZMU, SLOBODA NARODU!

Naj~e{}e kori{}ena re~ tih dana bila je

SMRT!

(...) Nije bilo nikakvog ustanka, jer je vla-

da Otaxbinskog fronta uzela vlast bez

krvoproli}a. Ali, upravo su oni, novi qu-

di na vlasti, po~eli da prolivaju krv. Od

prvog dana svoje vladavine. Sve se to odi-

gravalo uz pre}utnu saglasnost ’bratu{ki

– bra}e’ (Rusa).Manov, str. 11–12

Kako ovaj autor gleda na promenu

reìma? Koja je uloga Crvene armije

u ovom doga|aju, na jednoj strani, i par-

tizana i Otaxbinskog fronta, na drugoj?

Kako pobednici to predstavqaju?

?

?

Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bu-

garsku vojsku

„Neka ìvi bratska bugarska vojska“

– tako su Beogra|ani pozdravili svo-

je susede. Do septembra 1944. Bugarska je

bila saveznik Centralnih sila i pod oku-

pacijom je dràla zna~ajne delove Srbije i

Makedonije. Posle toga pristupila je anti-

hitlerovskoj koaliciji i zajedno sa jugoslo-

venskim partizanima i delovima 3. ukrajin-

skog fronta borila se na jugoslovenskoj,

ma|arskoj i austrijskoj teritoriji.

POSLEDICE

VI–1. Intervju sa Joètom Poàrom

(ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etom

Drugog svetskog rata

„Se}am se da je rat bio no}na mora, koja je

na nesre}u bila stvarna. Ali, sve moje

uspomene zamagqene su ~iwenicom da je

jednoga dana italijanski vojnik odveo mog

oca i streqao ga kao taoca u Podpe~u, za-

jedno sa jo{ pet drugih seqana iz Bresta.

Moje uspomene na mladost su mu~ne. Moj

ìvot je u to vreme bio vrlo teàk. Ja, mo-

je sestre Milka i Marija, moj brat Marin,

moj otac Joè i moja majka Ivanka ìveli

smo na malom imawu. Izdràvali smo se

radom na imawu. Na{ ìvot bio je sli~an

ìvotu drugih porodica u selu Brest i u

okolini.

Sve se promenilo, ili mo`da je boqe re}i

slomilo, kad je moj otac odveden i stre-

qan. Stvari su se jo{ pogor{ale kad je

majka 1944. odvedena u nema~ki koncentra-

cioni logor. U to vreme imao sam dvanaest

godina i po~eo sam da brinem o ku}i i po-

rodici. Kasnije se moja tetka Alojzija Gru-

den iz Qubqane pobrinula za moje sestre

Milku i Mariju i mog brata Marina, a na{i

susedi brinuli su o meni. Ostao sam sa

wima do 1945, kad se majka vratila iz kon-

centracionog logora... @ivot se nastavio.

Svi smo se nekako sna{li, ali bi sigurno

bilo boqe da je moj otac bio s nama kad

nam je bio najvi{e potreban... I danas se

uzbudim dok stojim na grobu moga oca u

Tomi{equ i razmi{qam o wegovoj smrti u

vreme kad nam je toliko bio potreban.“

Brest, april 2003.„Ilegal~ki borec“, Qubqana 2003.

Kako bi opisao uspomene Joèta

Poàra? Seti se velikog broja ci-

vila koji su nastradali u Drugom svet-

skom ratu i poku{aj da zamisli{ koli-

ko je pri~â nalik na wegovu...

127

[ESTO POGLAVQE

Se}awe na rat

Ovo poglavqe nudi ne{to druga~iji pogled na ratne doga|aje; ta perspektiva podrazumeva izves-

nu distancu. Ona je neminovna, jer nas od tih doga|aja deli vreme koje je u me|uvremenu protek-

lo. Memoari, uspomene i intervjui o wima pojavquju se mnogo kasnije nego {to su se sami doga|aji

odigrali. Razlog za to je protok vremena i distanca koja nastaje kad se memoari, uspomene i

intervjui prezentiraju mnogo kasnije nego {to su se odigrali sami doga|aji. Posle odre|enog vre-

mena, u~esnici doga|aja mogu da vide svoja iskustva u druga~ijoj svetlosti, ili iz drugog ugla.

Zanimqivo je posmatrati smer promene naratorove perspektive i poku{ati na}i razloge za wu

(namerno preoblikovawe istorije i svoje uloge u woj, promene uzrokovane promenom naratorovog

politi~kog stava i wegovih pogleda na ìvot, izbledelo se}awe, uticaji drugih itd.).

Drugi vid distance na koji se nailazi u izvorima koji slede je distanca dokumentarne pre-

zentacije, tj. stvarnih, istinskih doga|aja. Ta distanca najjasnije se vidi u kwièvnim delima.

Me|u wima moèmo da na|emo {irok spektar razli~itosti, od onih primetno ideolo{ki oboje-

nih i neubedqivih, beìvotnih, crno-belih, do onih u kojima se uzajamno dopuwavaju realisti-

~ka prezentacija i visoka umetni~ka vrednost stvaraju}i zaokruènu celinu. Neki primeri iz

ovog spektra mogu se na}i u izvorima koji slede.

?

128

SE]AWE NA RAT

VI–2. Izvod iz polubiografskog romana

Fikreta Demiraga (Fikret Demirag)

„Datum je bio 28. april 1941. Zarobqeni smo

tokom prvog meseca dolaska u Gr~ku i tokom

jedanaestog meseca otkako smo se pridruì-

li pokretu. Bilo je te{ko verovati da vi{e

od polovine nas nikada nije opalilo ni

metka tokom ~itave svoje vojni~ke karijere.

Razlog za to je u velikoj meri {to je ve}ina

Kiprana sluìla u rezervi.

Kad smo stigli do druma, primetili smo

omaweg nema~kog vojnika. Bio je to prvi

nema~ki vojnik koga sam ikad video.

Izgledao je umoran i sit svega. Ni{ta u

izgledu ovog nacisti~kog vojnika nije suge-

risalo da je poseban ili superioran!

Jedina stvar po kojoj se razlikovao bila

je ma{inka u wegovim rukama, koja je bila

okrenuta u pravcu hiqada ratnih zarob-

qenika koji su se spu{tali s planina.“„Report“ br. 46, str. 14

U vreme rata Kipar je bio kolonija

Britanske krune. Mnogi kiparski

Grci i Turci pridruìli su se Kiparskoj

regimenti i borili se protiv nacisti~ke

Nema~ke. Mnogi od wih su zarobqeni i pro-

veli su neko vreme u nema~kim logorima za

ratne zarobqenike.

Zbog ~ega je Bilal Denizal bio zbu-

wen? Kako on opisuje nema~kog

vojnika? On je iznena|en {to vojnik ne

izgleda ni „poseban ni superioran“.

Za{to je o~ekivao da izgleda tako?

VI–3. Bugarski partizanski komandant

Den~o Znepolski o preina~avawu isto-

rije pokreta otpora u godinama Drugog

svetskog rata

Duboko sam ube|en da istorija ne moè da

se pi{e po naredbi, nekoliko decenija

kasnije. Ona je stvorena tokom gerilskih

borbi, ali postalo je uobi~ajeno da neki

qudi manipuli{u ~iwenicama i prila-

go|avaju ih svojim vlastitim ambicijama...

I tako, kad smo dopali zatvora 1951–1954.

mnogi qudi zahva}eni epidemijom ’slab-

qewa memorije’ po~eli su da izvr}u isto-

rijsku istinu i da produkuju izmi{qene

dokaze kako bi wihova pro{lost odgova-

rala wihovom sada{wem poloàju u

Partiji i dràvnoj hijerarhiji. Kao da je

bilo obavezno da izjave kako su bili veli-

ki komandanti za vreme oruànih borbi

protiv fa{izma, ne bi li wihove biogra-

fije zvu~ale presti`nije! Neki od wih

zaista su imali dovoqno revolucionarnog

iskustva i nije im bilo potrebno da

preteruju u prikazima svog ìvota pre 9.

septembra, ali ... i to je za qude!Znepolski, str. 316

Ko su qudi koji preina~uju istori-

ju? Za{to oni to ~ine?

Sl. 58. Fresko-kompozicija Borka

Lazeskog

Ova fresko-kompozicija predstavqa

narodnooslobodila~ku i antifa{is-

ti~ku borbu makedonskog naroda za vreme

Drugog svetskog rata (1941–1945).

?

?

Sl. 59. Scena iz filma Uì~ka repu-

blika

Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Ovaj film snimio je beogradski re-

ìser @ika Mitrovi} 1974. godine.

Uì~ka republika je paradigma posledwe

faze ulep{ane i romantizovane interpre-

tacije kakvu daju „partizanski filmovi“.

VI–4. General Ktin Sanatesku (CCttiinn

SS¤¤nn¤¤tteessccuu) o kontrastu izme|u „javne“

informacije i realnosti na frontu

(izvod iz wegovog dnevnika)

„Petnaesti decembar 1942. Danas je red za

~itawe novina od 23. i 24. novembra

[1942]. Hroni~ar Universul-a kaè: ’U sek-

toru doweg Dona, rumunske i nema~ke tru-

pe koje su nekoliko dana bile angaòvane

u uàsnim defanzivnim bitkama odbile

su nekoliko puta ponovqeni napad nepri-

jateqa i slomile kowi~ki puk koji je us-

peo da se probije do svojih poloàja, ali

koji nije mogao da izbegne da bude opko-

qen.“ Nema lakonskije formulacije. Ako

je kowi~ki puk bio zaista uni{ten, to

zna~i otprilike dvanaestinu celokupne

ruske kowice koja se borila na tom fron-

tu, jer su postojale tri kowi~ke divizije.

Gospodine hroni~aru, dozvolite da vam ka-

èm kakva je bila situacija u to vreme: ru-

munske divizije 5, 6, 13, 15. i deo 14. divi-

zije potpuno su opkoqene. Jedanaesti ne-

ma~ki korpus i 1. rumunska kowi~ka divi-

zija, prinu|eni da pre|u na isto~nu stranu

Dona, i 48. nema~ki oklopni korpus bili su

suo~eni s nemogu}no{}u delovawa, {to je

navelo generala Hajma (Heim) – zvanog ma-

li Romel – da preuzme komandu. Neprija-

teq je stigao na Cir u Isto~noj Oblivska-

joj, presecaju}i prugu koja je snabdevala

trupe u Staqingradu. Kao {to, bez sumwe,

moète videti, gospodine hroni~aru, pro-

past... Vidim, gospodine hroni~aru, da vi

samo kopirate la`qive nema~ke komini-

kee, kojima dodajete nekoliko praznih re-

~i da biste napunili dve kolumne novina;

eto, za to ste vi pla}eni. Sada shvatam da

nikada nije napisano toliko neistina kao

u zvani~nim ratnim kominikeima...’“S¤n¤tescu, str. 87–88

Komentari{i razliku izme|u per-

spektive vojnika i one koju iznosi

{tampa. Za{to je {tampa izvrtala rea-

lnost? Da li je to izvrtawe opravdano?

Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun

(1904–1964), Streqawe, 1943.

Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalog izlo`be, Beograd,

decembar 1977–februar 1978, Beograd, 1977, katalog br. 12.

129

DRUGI SVETSKI RAT

?

130

SE]AWE NA RAT

VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj

pri~i Susret opisuje kako de~ak traì

svog oca partizana

„Okrenuv{i le|a zgari{tu, brzim se ko-

rakom uputio prema {umi, u kojoj je zami-

rala udaqena pucwava.

Spaqeno selo ostalo je u nizini. Dje~ak

se vi{e nijednom nije okrenuo da ga pogle-

da. U wemu su ostali wegovi najmiliji da

ih nikada vi{e ne vidi, da nikada vi{e

ne ~uje wihove rije~i...

[uma ga je okruìla {umorom svoga li{}a

i pla{qivim cvrkutom ptica, koje se

~udno stapalo sa sve slabijom pucwavom.

Ta pucwava bija{e wegov ciq. Tamo se bo-

re partizani i me|u wima wegov otac, koga

sad jedinog ima na ovome svijetu. Ho}e li

ga na}i? Mora, mora, mora ga na}i! A onda

}e ostati s wim, otac }e mu dati pu{ku i

on }e osve}ivati selo u dolini i spaqenu

ku}icu u plodnom vo}waku. (...)

Borba se uti{ala. Za~uje se mrmor glaso-

va. Partizani nisu bili daleko. Dje~ak

osjeti kako mu uzbu|eno udara srce u

toplom o~ekivawu susreta s ocem...

âsak potom stajao je pognute glave nad

mrtvim partizanom, koga su upravo donije-

li iz borbe. Niz lice su mu tekle krupne

suze, a mr{ava mu ramena potresao gr~e-

vit pla~. Oko wega su {utke stajali dru-

govi. Nitko ga nije tje{io, nitko mu nije

govorio umiruju}e rije~i. A {ta bi i koris-

tilo. Wegovu bol ni{ta ne moè smawiti!

Odjednom, odlu~no odmahne glavom, musa-

vim rukavom obri{e suze, a onda se prigne

k ocu. Iz wegove krupne mrtve {ake sla-

ba{nim ru~icama izvu~e pu{ku, zabaci je

na rame i te{ka se koraka uputi prema ~e-

ti kojoj je do ~as prije stajao na ~elu wegov

otac.

Nitko nije imao snage da ga zaustavi.“Marti}, 118–120

Partizanska kwièvnost za decu bi-

la je poseban kwièvni ànr u po-

sleratnoj komunisti~koj Jugoslaviji. Jedan

od najistaknutijih wenih predstavnika

bila je An|elka Marti}.

Da li misli{ da su se doga|aji kao

{to je ovaj zaista desili? (Dete izgu-

bi roditeqe – pridruì se partizanima

i postane borac.) Da li u ekstremnim

situacijama deca smeju da postanu vojni-

ci? (Nije su{tinsko pitawe da li je to po-

èqno, ali ako moè da bude dozvoqeno

– da li su akcije partizanskog komandira

koji je takve stvari dozvolio razumqi-

ve?) Da li je pri~a An|elke Marti} ide-

alizovana? Objasni svoj stav. Uporedi

ovaj izvod sa tekstom III–2 i slikom 22.

VI–6. Begunac – pesma Jakovosa Kamba-

nelisa

BEGUNAC iz Mauthauzena od Jakovosa

Kambanelisa

Janos Ber sa severa

Ne moè da podnese ograde

On steè srce, beì

I tr~i do sela u dolini.

Daj mi malo hleba, gospo|o,

I ode}u da se preobu~em

Preda mnom je dug put

Moram da letim preko jezera.

Kud god da ode, gde god da stane,

On seje strah

I glas, tajni glas

„Sakrijte se, sakrijte se od begunca.“

Ja nisam ubica, hri{}ani,

Ni ìvotiwa koja }e vas pojesti

Ja sam pobegao iz zatvora

Da bih oti{ao ku}i.

O, kakva stra{na po{ast

U staroj zemqi Bertolta Brehta

Janos je predat SS-u

I odveden je na streqawe.

?

Mauthauzen je ciklus pesama koji je

komponovao Mikis Teodorakis, me|u-

narodno priznat kao muzi~ki genije i kao naj-

ve}i ìvi gr~ki kompozitor. Autor stihova

je Jakovos Kambanelis. Kompozicija je nasta-

la 1965. i snimqena je 1966. Jakovos Kam-

banelis ro|en je 1922. i smatra se jednim od

otaca posleratne gr~ke drame. On i wegov

prijateq uhva}eni su i poslati u Mauthau-

zen, gde je on proveo dve i po godine. Prema

Kambanelisu, Janos Ber bio je Poqak koji je,

po{to je uhva}en u bekstvu, javno streqan.

Kako se ose}ao begunac? Za{to niko

nije hteo da mu pomogne?

VI–7. Ivlin Vo (Evelyn Waugh) opisuje

partizanski napad (iz posledweg dela

wegove ratne trilogije Sword of Honour)

„Konvoj je krenuo kroz predeo rusti~ne le-pote, kao kroz akvarel iz prethodnog sto-le}a. \erdani blistavih paprika visilisu sa streha. @ene koje su radile u poquponekad bi mahnule u pozdrav, ponekad bisakrile lice. Nije bilo vidqive razlikeizme|u ’oslobo|ene’ teritorije i one kojaje stewala pod stranim ugwetavawem. (...)Za mawe od sata ugledali su karaulu. Oda-brano je mesto udaqeno oko petsto jardi.Bilo je dobro sakriveno li{}em, i posma-tra~i su tu mogli udobno i bezbedno dasa~ekaju razvoj doga|aja. (...)U pola devet ispod wih se za~ula pu{~anapaqba. Partizanski general delovao jeuznemireno. (...) Partizanski kurir poslatje dole da vidi {ta se doga|a. Vatra jeprestala pre nego {to se vratio. Kad jeraportirao, prevodilac je rekao generalu[picu: ’Nije ni{ta, bila je gre{ka.’’Ode nam iznena|ewe.’ De Suza, koji je ~uo i razumeo kurirov iz-ve{taj, rekao je Gaju (alter ego Ivlina Voa):’To je bila druga brigada, stigla je iznena-da. Ovi su prvo mislili da je neprijateq,pa su zapucali. Niko nije pogo|en, ali kao

{to je rekao na{ drugar, ’ode nam izne-na|ewe.’Vi{e nije bilo mira u dolini. Narednih~etvrt sata ~uli su se povremeni pucwi,sporadi~ni, ~inilo se, neki sa zaslona ka-raule, neki iz okolne za{tite; onda,ta~no u deset, ba{ kad se minutna kazaq-ka na savr{enom satu generala [pica pok-lopila s brojem, na plavom nebu su se uzurlik pojavila dva aviona (britanskavazdu{na podr{ka). Obru{ili su se jedanza drugim. Prvi je simultano ispalio dverakete, koje su proma{ile ciq i eksplo-dirale u {umi iza wega, gde je sada biogrupisan deo snaga koje su napadale. Drugije pucao preciznije. Ali, wegove raketepale su na zidnu konstrukciju, podiù}i uvazduh gomilu {uta. Zatim su avioniuzleteli i na~inili nekoliko krugova.Gaj, koji se se}ao bombardera-obru{iva~akoji su na Kritu neumorno progonili i tu-kli trupe na terenu, ~ekao je da se vrate.Ali oni su se umesto toga izgubili savidika i nisu se vi{e ni ~uli. Avijati~ar,koji je poslat da ih otprati stajao je ublizini. ’Sjajno ura|eno’, rekao je, ’u pravovreme, pravo u metu.’

’I to je sve?’, pitao je Gaj.’To je sve. Sad vojnici (partizani) mogu

da urade svoj deo.’Ali partizani nisu uradili ni{ta.’Izgleda’, objasnio je prevodilac gene-

ralu [picu, ’da napad mora da bude odlo-èn. Nema~ka oklopna kolona je upozorenai krenula je ovamo.’

’[ta }e da urade va{i qudi?’ ’Raspr{i}e se pre nego {to stigne

nema~ka oklopna kolona. To je tajna na{ihvelikih i mnogobrojnih pobeda.’ „

Waugh, str. 288–291

Ivlin Vo, autor ovog teksta, u~estvo-

vao je u ratu na teritoriji Hrvatske

(Topusko, Vis – kao ~lan Britanske vojne

misije kod partizana). Zadatak Misije bio

je da osmotri situaciju i obavesti savezni-

ke ko se zapravo bori protiv Nemaca u Jugo-

slaviji (partizani ili ~etnici).

131

DRUGI SVETSKI RAT

?

132

SE]AWE NA RAT

U koji bismo ànr, osim u ratnu

prozu, mogli da uvrstimo Voov opis

(humor, farsa, akcija, komedija akci-

je...)? Kakav se odnos izme|u pisca i

partizana moè otkriti u tekstu? Je li

ovaj fragment u potpunosti izmi{qen

ili je zasnovan na istinitim doga|aji-

ma? Uporedi ga sa tekstom II–23.

Sl. 61 i Sl. 62. Dva plakata iz gr~kih

filmova o Drugom svetskom ratu

P±±ooääooóóßßáá (Izdaja), 1964.

„Soldatos“, tom. 1, str. 147

ÔÔéé ÝÝ··ááíí¨̈§§ óóôôooíí °°üüëë¨̈µµoo ‡‡ááííÜÜóóçç; ([ta si

ti radio u ratu, Tanasise?), 1971.

„Soldatos“, tom. 2, str. 4

?

VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice

]osi}a Daleko je sunce

„Da sastanak bude neobi~an, splele su se

sve okolnosti. Vreme je stalo na pono}.

Me}ava zavija kao da samu smrt koqu.

Odred opkoqen, qudi gladni, malaksali,

zima i strah struù po iskidanom snu. Ko-

mesar ih budi i zove u {tapsku kolibu.

Ona je puna dima. Partijci se zgu`vali je-

dan preko drugog, cvoko}u od zime, a spav-

qivi mrmqaju proteste zbog sastanka u

ovo vreme. Naslawaju}i se jedan na drugog,

neki su odmah po~eli da dremaju, ne

~ekaju}i da saslu{aju ni dnevni red.

Pavle re~e:

– Na dnevnom redu je, drugovi, samo

jedna ta~ka: {ta da se radi u ovoj situaci-

ji? Mi se u {tabu ne slaèmo. Imamo po-

sebna mi{qewa i izgleda da niko nije

spreman da odustane od svog mi{qewa.

Evo u ~emu je stvar...

Pavle govori, a Vuksan misli: ’Kako

mogu da se ne slaù, a rukovodioci su i

stari komunisti. Zna~i, neko je od wih

oportunista... A ko je?... Pa naravno, U~a

ima pravo: mi smo na Jastrepcu61 gospoda-

ri. Za{to da beì{ iz svoje baze... Pa ovaj

Gvozden je lud. [to ti je sitnosopstveni-

~ka du{a. îm ima privatnu svojinu, nesi-

guran je za revoluciju. Spavaj, jedi i ~ekaj

da Nemci odu. [ta je wemu? On je odan

~ovek... ûdo! (...) Kud }e{ u Moravu62 i

Kopaonik,63 kad tamo ne moè{ da makne{

od ~etnika.64 Narod je zaveden protiv nas.

Bar da je leto, pa moè{ i po kukuruzima.

Izbegavawe borbe... ’

(...) Dok je Pavle govorio, Gvozden i

jo{ nekolicina upadali su u re~, pa je

Pavle vi{e puta morao energi~no da ih

opomiwe.

’... Ovo vi{e ne li~i na partijski

sastanak. Ovo je sva|a. Treba ih sve po-

ka`wavati i izabrati novog rukovodioca.

Razbijaju jedinstvo }elije. Razbi}e i

odred. [ta je wima? Panikirali se. Nije

ovo peva~ko dru{tvo!’

(...) ’Pavle je potpuno u pravu! Osta-

vite te izmi{qotine o terenu. Na{ je te-

ren svuda gde ima okupatora. (...)

– Ako mi napustimo Jastrebac, poli-

ti~ki }emo potpuno da izgubimo ovaj

teren. Narod }e da se razo~ara u nas. Dra-

ìnci65 }e da stvore organizaciju i po-

kla}e nas sve...

(...) – Kad po|oh u partizane – produ-

ì \ur|e – kaè ti meni onaj krezubi Vuk-

san: ’Rusi }e da puste padobrance, svake

no}i ih o~ekujemo. Rat je gotov za mesec

dana.’ Nekoliko no}i se pripremasmo da

palimo vatre kad se pojave sovjetski avi-

oni. Pro|e leto, pade slana, za slanom

iwe, pa sneg naroqa do pojasa, a Hitler

wu{ka oko Moskve. ’[ta bi ovo’ – pitam ja.

– Na prole}e }e – kaè – da se svr{i. –

Dobro – velim – da ~ekam \ur|evdan, a ono

evo i drugi sneg gazim kao me~ka po

Jastrepcu.

(...) Vuk se iska{qa, namr{ti i po-

drhtavaju}im glasom progovori:

– Vojni sud je druga Gvozdena osudio

na smrt...

Neko jeknu u stroju; nekolicina dubo-

ko uzdahnu{e. Vuk zastade kao da o~ekuje

da neko ne{to kaè, pa nastavi:

– ... jer je ovaj, u najteìm momentima

na{e borbe, poku{avao da izazove pobunu

u odredu i time, ovaj, izvr{io najteù

izdaju! Postao je izdajnik!... To smo mi

odlu~ili!... jednoglasno! (...) Samo se Gvoz-

den na to ja~e trgao, cibnuo, okrenuo glavu,

pogledao Vuka – i zanemeo. (...) – Dosta!...

Ne brukaj me vi{e! – Gvozdenov glas ciknu

kao slomqena sabqa. Koraknu dva koraka

napred, uspravi se, qutito i prkosno

podiè glavu, o{inu pogledom po stroju i

zategnutim treperavim glasom ti{e re~e:

– ... Vi sad nemate vremena da ra-

spravqate o pravdi. Vama se ùri. Nemoj-

te zbog mene da gubite vreme. (...) Evo dru-

govi, ko nema dobar kaput, neka uzme moju

guwu – raskop~a se {irokim pokretom i

baci guw pred stroj. ]osi}, str. 24, 25, 42, 144

Prvi roman Dobrice ]osi}a (1921 – ),

pisca i politi~ara, Daleko je sunce,

objavqen 1954, predstavqao je novinu u

kwièvnosti o „narodnooslobodila~kom

ratu i revoluciji“ u vreme kada se pojavio.

Wegovi junaci, pripadnici partizanske

jedinice koja nastoji da se probije iz nepri-

jateqskog obru~a, nisu „heroji bez mane i

straha“, nego qudi sa svojim sumwama, stra-

hovima, pa ~ak i ideolo{kim kolebawima.

133

DRUGI SVETSKI RAT

61 Planina u centralnoj Srbiji.62 Reka u centralnoj Srbiji.63 Planina u ju`noj Srbiji.64 Kolokvijalno ime za pripadnike kolaboracionisti~kog, rojalisti~kog i nacionalisti~kog pokreta

’Jugoslovenska vojska u otaxbini’ , koja je bila glavni doma}i politi~ki i vojni neprijateq partizanskog

pokreta kojim je rukovodila Komunisti~ka partija. 65 General Dragoqub – Draà Mihailovi}, vo|a ’~etni~kog’ pokreta.

134

SE]AWE NA RAT

Kako je pisac opisao odnose izme|u

partizana u ovoj ~eti? Misli{ li da

je to realisti~an opis? Objasni svoj stav.

Sl. 63. Slika Fatosa Haxiua (FatosHaxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog

poqa u Drugom svetskom ratu


Sl. 64. Slika Guri Madija (GuriMadhi), koja pokazuje partizanski napad

na nema~ku vojnu jedinicu


Da li ti ove dve slike izgledaju

realisti~no? Objasni svoj stav.

VI–9. Tekst iz kwige Delirul od Marina

Prede (Marin Preda), objavqene 1975,

opisuje doga|aj iz perspektive vojnika.

Primetna je realisti~nost opisa, u

kojem se idealizam sukobqava sa tra-

gi~nom realno{}u rata

„U ~etiri sata ~eta je, zajedno sa koman-

dantom, otpo~ela napad. Stefan im se

pridruìo. Dahtao je. ’O, boè,’ pomislio

je iznenada, ’mo`da }u sad umreti’ i ta

misao bila je toliko nova i neo~ekivana

da ga je iznenadila i upla{ila. Kako li to

izgleda, ne postojati vi{e? I nesvesno, ne

razumevaju}i, video je kako ispred wega,

ovamo i onamo, vojnici padaju, neki kao

pose~eni, neki bacaju}i se sami na zemqu

i uzalud traè}i zaklon na ravnoj povr-

{ini nizine. Instinktivno se i sam bacio

na zemqu i tek tada je shvatio da odnekud

ispred wega dolazi razorna i neprestana

vatra. I kapetan se ispruìo po zemqi

nekoliko koraka od wega. Pucwava stade.

’Juri{!’, za~u ga Stefan kako vi~e,

’Napred!’

I kapetan sko~i i pojuri. êta, razvijena u

strelce, ponovi napad, ali iznenada

neprijateqske ma{inke po~e{e nanovo

silovito da {tek}u i vojnici se jo{ jed-

nom baci{e na tle.

’Juri{!’, povika kapetan kad je vatra

stala.

Ali niko vi{e nije slu{ao naredbu. Pene-

}i se od besa, kapetan po~e divqe da psuje

i preti. Uzalud... Kapetan jo{ jednom

viknu:

’êta, napred!’

I podiè se, i pojuri napred daju}i pri-

mer vojnicima. Oni potr~a{e za wim, ali

jo{ jednom dospe{e pod mitraqesku vatru

neprijateqa, a kapetan dobi {aku metaka

u stomak. Leè}i na zemqi, vojnici za~u-

{e wegov samrtni hropac i psovke upu}ene

? ?

bolni~arima, zato {to ne}e da do|u po

wega. Polako, kao crvi, vojnici po~e{e da

se povla~e, ostavqaju}i na poqani polo-

vinu svojih drugova, mrtvih i rawenih.

Bolni~ari su bili na du`nosti, ali nisu

bili kadri da iznesu rawene iza linije

borbe jer ih je bilo premnogo.“Preda, str. 394

Da li ovaj izve{taj daje herojsku

sliku rata? Za{to vojnici nisu

poslu{ali naredbu? Da li ih to ~ini

izdajnicima? Da li je ~ovek uvek u

stawu da kontroli{e svoje pona{awe u

takvim situacijama? Komentari{i sli-

~nost pi{~eve perspektive i perspek-

tive boraca. Uzmi za referencu svedo-

~ewa Neagu \uvare i Viktora Budeskua.

Sl. 65. Scena iz komi~nog stripa

Balkan ekspres od Branislava Keraca

i Branka Plav{i}a, na osnovu scenari-

ja Gordana Mihi}a

„Stripoteka“

Strip je adaptacija filmova koji su

bili veoma popularni osamdesetih

godina. Ti filmovi sluìli su se crnim hu-

morom kako bi opisali ratna iskustva grupe

mladih sitnih lopova, koji su, bore}i se da

preìve, i protiv svoje voqe postali „spe-

cifi~ni“ u~esnici pokreta otpora. Ovaj sa-

tiri~no-humoristi~ni pristup ànru „parti-

zanskog vesterna“ kakav je jugoslovenska

kinematografija stvorila kao jedan od svo-

jih centralnih motiva tokom ~etrdeset godi-

na predstavqao je novinu. On se moè sma-

trati delom op{teg nastojawa da se ideolo-

{ki i politi~ki „uglancana“ zvani~na isto-

rija Drugog svetskog rata, zajedno sa wenom

umetni~kom interpretacijom, koja se dugom

upotrebom izlizala, podvrgne „reviziji“.

VI–10. Izvodi iz romana Duvan Dimitra

Dimova

„Varvara nije izgledala toliko lo{e –

bar ne lo{e koliko bi se moglo o~ekivati

u oporim uslovima, u kojima nije bilo mo-

gu}no voditi ra~una ni o elementarnim

sopstvenim potrebama. Ali, sama je o svom

izgledu mislila r|avo. ’Mora biti da

izgledam kao ve{tica’, mislila je gorko

se se}aju}i da je u posledwoj bici izgubi-

la ~e{aq. Da, gubi{ strpqewe, potpuno si

iscrpqena neprestanim wihawem izme|u

ìvota i smrti. Taj na~in ìvota te je

iscrpao, pretvorio te je u zlovoqnu, spa-

ru{enu ènu ba{ sad kad se pobeda prib-

liàva, kad èli{ da izgleda{ sveè i

privla~no, kad si po~ela da ~ezne{ za

qubavqu. Sve si `rtvovala za Partiju, i

ispustila si radost ìvota. Partizanski

ìvot name}e ~oveku strahovite napore i

traì nat~ove~ansko poricawe vlastitog

ja. Jo{ uvek se drì{, ali samo zahvaqu-

ju}i svom razumu. Odatle i tvoj konflikt,

tvoja nervoza, tvoja nesposobnost da prih-

vati{ veliki dualizam u qudima i

stvarima, koji podsti~e wihov razvoj...

(...) ’[ta }e{ da radi{ kad uzmemo vlast?’

’[ta god mi Partija naredi.’

135

DRUGI SVETSKI RAT

?

136

SE]AWE NA RAT

A ja }u da se lepo obu~em... Prvo {to }u

uraditi je da se okupam i obu~em... Pa ne}u

izgledati kao babuskara! (...) Komunisti

moraju da vole ìvot. (...) Moè{ da vo-

li{ ìvot kad si prijatna za druge qude,

kad si ~ista i uredna...

(...) Sada je (Irina) èlela da se povu~e u

ti{inu borova u âmkoriji, pod nebo zasuto

hladnim zvezdama, i da bez daha oslu{kuje

ono {to }e tek do}i. Jer, {ta god da se

dogodi, ona je nepovrediva. Fizi~ka ru{e-

vina starog sveta nije je se ticala, a novi

svet je nije pla{io. Imala je novac napoqu,

koji niko nije mogao da dirne, a te no}i

bila je uverena da se komunisti ne}e sve-

titi ènama. Ipak, bila je svesna da po-

stoji ne{to drugo ~emu ne moè da umakne,

ne{to {to zastra{uje vi{e nego oduzi-

mawe bogatstva ili osveta gladnih. A to je

bila wena unutra{wa ruina. Bio je to

pepeo svega {to je iskusila do tada i od

uàsa one no}i, uàsa koji se iznenada

pretvorio u sumornu apatiju...

(...) To je bila prosta istina! (...) Realis-

ti~ni, hladni i sna`ni Irinin um nije se

pla{io da to prihvati, pa se odmah pomi-

rio bez gneva ili panike. U me|uvremenu

stotine razmaènih èna detiwasto su

plakale i padale u nesvest, jer su po wiho-

vim tepisima gacale blatwave vojni~ke ~i-

zme, ili zato {to su wihovi prostrani sta-

novi naseqavani besku}nicima. Nisu mo-

gle da shvate da je to neumoqivi tok ìvo-

ta, da se ìvot sastoji od me|uzavisnih do-

ga|aja i da parazitska egzistencija jednih

neizbe`no izaziva besni revolt drugih...Dimov, str. 564–569, 628, 667

Dimitar Dimov (1909–1966) ~uveni je

bugarski prozni i dramski pisac. Po

obrazovawu je veterinar i napisao je preko

~etrdeset istraìva~kih radova. Wegov

najpoznatiji roman je Duvan, napisan 1951.

Na zahtev vo|â bugarske Komunisti~ke par-

tije, roman je prepravqen i dodato je jo{ li-

kova qudi iz pokreta otpora. Uprkos van-

kwièvnim referencama, Duvan je postao

najomiqenija kwiga mnogih generacija Buga-

ra. Navedeni fragmenti prikazuju psiho-

lo{ki stav dveju radikalno razli~itih

èna – partizanke Varvare i ̀ ene iz gorweg

sloja Irine, na kraju Drugog svetskog rata.

Kako dve ène zami{qaju nepo-

sredne promene svog ìvota? Kakve

rezultate o~ekuju? U ~emu su dve ène

sli~ne?

66 Obojica su poslati iz solunskog logora za ratne zarobqenike u Stalag (nema~ki zatvor za podoficire i

vojnike nièg ranga). Susuzlu je opisao svoje iskustvo iz Stalaga 1993. godine u novinama Yeni Democrat.

?

VI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Su-

suzlu (Kemal Recep Susuzlu) govori o

svojim zatvoreni~kim danima, koje je

proveo sa vo|om kiparskih Grka Glaf-

kosom Kleridesom (Glafkos Clerides)66

„Kad smo stigli, februara 1942, le|a na na{im

ko{uqama i kolena na na{im pantalonama

bila su obeleèna crvenim trouglom. Ta je

mera bila preduzeta da bi se olak{ala iden-

tifikacija svakog zarobqenika koji bi hteo da

pobegne iz logora. Crveni krst delio je dopis-

nice tako da smo mogli da obavestimo druge da

smo jo{ ìvi. Ko bi verovao da je tako?

Logor je bio podeqen u kvartove ogra|ene

bodqikavom ìcom. U zgradi preko puta nas

nalazio se avijati~arski personal. Bili smo

u dobrim odnosima sa wima uprkos ~iwenici

da nas je razdvajala bodqikava ìca. Pilot

Glafkos Klerides bio je me|u wima. Slao je

poruku da èli da pre|e na na{u stranu i

traìo je ode}u kako ne bi mogli da ga iden-

tifikuju. Probio se kroz bodqikavu ìcu i

pre{ao na na{u stranu. îm je stigao, po~eo

je da stvara organizaciju koja bi mogla da se

pozabavi problemima Kiprana. Odràni su

izbori i on je izabran za predsednika. Glaf-

kos Klerides bio je odgovoran za sve

Kiprane, a ja sam bio odgovoran za bolesne.“

Ulus Irkad, str. 15–16

Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad

zora zarudi

Hoxha, str. 160–161

Ovo je scena iz filma Kad zora zaru-

di, snimqenog 1971. u Tirani, na temu

Drugog svetskog rata. Ona prikazuje sukob

partizana i nema~kih vojnika. Zanimqivo

je da su u gotovo svim filmovima iz Drugog

svetskog rata nema~ke trupe brojnije od

partizana, ali na kraju su partizani pobed-

nici u bitkama. Ova fotografija to savr-

{eno prikazuje.

Uporedi ovu sliku sa tekstom VI–7.

137

DRUGI SVETSKI RAT

Op{ta pitawa za poglavqe VINapravi intervju sa babom ili dedom – zapi{i wihova se}awa na rat. Analiziraj

slike: {ta one pokazuju? Interpretiraj slike i napi{i kratak esej. Da li je ijedan

autor opisao sre}an trenutak u svom `ivotu tokom rata?

?

?

Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat

Zemqa Datum Praznik Opis

Albanija 29. novembar Dan oslobo|ewaOslobo|ewe od Nemaca 1944. godine.

Bosna i Hercegovina 25. novembar Nacionalni danPrva sednica ZAVNO--BIH-a (partizanskaskup{tina, 1943)

Bugarska – – –

Hrvatska 22. junDan antifa{isti~ke

borbePo~etak ustanka (1941)

Zajednica kiparskih Grka 28. oktobar Dan Ochi („Ne“ dan)Gr~ko odbijawe italijan-skog ultimatuma (1940)

BJR Makedonija 11. oktobar Dan ustanka Po~etak ustanka (1941)

Gr~ka 28. oktobar Ochi dan („Ne“ dan)Gr~ko odbijawe italijan-skog ultimatuma (1940)

Rumunija – – –

Slovenija 27. april Dan otporaFormirawe Osvobodil-ne fronte (1941)

Srbija i Crna Gora – – –

Turska – – –

138

MAPA 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata

139

DRUGI SVETSKI RAT

Ayhan Aktar, Varl¨k Vergisi ve Turkle¦tirme

Politikalar¨ [Porez na prihod od kapitala i

politika turcifikacije], Istanbul 2000.

Ta aetopoula. Anagnostiko tritis kai tetartis taxis [Mali orao. îtanka za tre}i i ~etvrti

razred], 1944, ed. ’Eleftheris Elladas’,obnovqeno izdawe.

Nisim Albahari et al. (prir.), Sarajevo u revolu-ciji [Sarajevo u revoluciji], Sarajevo 1979.

Julian Amery, Sons of the Eagle: A Study inGuerrilla War [Pesme orlova: studija gerilskog

ratovawa], London 1984.

Bashkimi [„Jedinstvo“], jun 1944.

Bleiburg, grupa autora, priredio Marko

Gr~i}, Zagreb 1990.

Branislav Boòvi}, Beograd pod komesarskomupravom 1941, Beograd 1998.

Branislav Boòvi}, Poruke streljanog grada,Beograd 1961.

Don Pietro Brignoli, Sveta ma{a za moje ustre-ljene, Gorica 1995.

BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik naTretiÔ rayh [Bugarska – Neukrotivi saveznik

Tre}eg rajha], Sofija 1992.

HristomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ[Hrestomatija bugarske istorije 1944–1948],Sofija 1992.

Nicholas J. Costa, Shattered Illusions, Albania,Greece and Yugoslavia [Razbijene iluzije,

Albanija, Gr~ka i Jugoslavija], New York 1998.

Ivan Cvitkovi}, Ko je bio Alojzije Stepinac,Sarajevo 1986.

Dobrica ]osi}, Daleko je sunce, Beograd 1963.

Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju JosipaBroza Tita I-II, Rijeka–Zagreb 1981.

Deportarea etnicilor germani din România înUniunea Sovietic¤ (1945), [Deportacija

rumunskih Nemaca u Sovjetski Savez],prir. Hannelore Baier, Bra¦ov 1994.

Dimitar Dimov, TÓtÓn [Duvan], Sofia 2000.

Dobri and Elena Djurov, Murga{. Memoari,

Sofija 1983.

Dokumenti za borbata na makedonskiot narodza samostojnost i nacionalna dràva, tom vtori,[Dokumenti o borbi makedonskog naroda za

samostalnost i nacionalnu dràvu], Skopje1981.

Dragojlo Dudi}, Dnevnik 1941, Beograd 1957.

Polychronis K. Enepekidis, To Olokaftoma tonEvraion tis Ellados 1941–1944 [Holokaust

Jevreja u Gr~koj 1941–1944], Athens 1996.

Feridun Cemal Erkin, Dý¦i¦lerinde 34 y¨l

An¨lar-Yorumlar [34 godine u spoqnim poslovi-

ma. Memoari – Komentari], Ankara 1980.

Evreii din România între anii 1940-1944, vol. I:

Legislaþie antievreiasc¤ [Rumunski Jevreji

izme|u 1940–1944, 1. tom.: Antisemitska legi-

slativa], prir. Lya Benjamin, Bucure¦ti 1993.

Evreii din România între anii 1940–1944, vol. II

[Rumunski Jevreji izme|u 1940–1944, 2. tom],ed. Lya Benjamin, Bucure¦ti, Edit. Hasefer, 1996,doc. 44.; doc. 98.

Tone Ferenc, Okupacijski sistemi naSlovenskem [Okupacioni sistemi na slove-

na~koj teritoriji], Ljubljana 1997.

Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Elladatis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944, vol. 2[Kruna i svastika. Nema~ka u okupaciji i

otporu 1941–1944, 2 tom], Athens 1995.

Giomtov Giakoel, Apomnimonevmata1941–1943 [Memoari 1941–1943], Thessaloniki 1993.

Bibliografija

Ivo Goldstein, Holokaust u Zagrebu, Zagreb2001.

Hitlers Weisungen für die Kriegsfürung1939–1945 (ed. W. Hubatsch) [Hitlerova

uputstva za vo|ewe rata 1939–1945].

Josip Horvat, Preìvjeti u Zagrebu. Dnevnik1943–1945, Zagreb 1989.

Josip Horvat, Hrvatski mikrokozam izme|u dvarata (1919–1941); u: Rad Jugoslavenskeakademije znanosti i umjetnosti, Zagreb 1983.

Hylli i Dritës [„Zvezda svetlosti“], TheOriental Catholic Mission in Lushnje, December1940, 601.

Demir D. Hysolli, Life of Death for Freedom[@ivot ili smrt za slobodu], USA 1995.

John Iatridis (ed.), I Ellada sti dekaetia 1940–1950. Ena ethnos se krisi [Gr~ka tokom

decenije 1940–1950. Nacija u krizi],Athens 1984.

„Ilegal~ki Borec” [Ilegalac], Ljubljana 2003.

Istoria tou Ellinikou Ethnous [Istorija gr~ke

nacije], vol. 16, Athens, Ekdotiki Athinon, 2000.

Izvori za Osloboditelnata vojna i Revolucija voMakedonija, 1941–1945 [Izvori za oslobodi-

la~ki rat i revoluciju u Makedoniji,

1941–1945], tom I, kwiga 3, Skopje 1970.

Ulus Irkad, Cypriots Together in the SecondWorld War [Kiprani zajedno u Drugom svetskom

ratu], preveo Metin Kemal, „The Friends ofCyprus Report”, br. 46, jesen 2003.

Ilija Jakovljevi}, Konclogor na Savi, Zagreb 1999.

Fikreta Jeli}-Buti}, êtnici u Hrvatskoj1941–1945, Zagreb 1986.

Konstantin Katsarov, 60 godini ìvÔnaistoriÔ [60 godina proìvqene istorije],Sofija 1993.

Danail Krapchev, Izbrani statii [Izabrani

~lanci], Sofia 1992.

Jure Kri{to, Sukob simbola, politika, vjere i ideologije u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj,Zagreb 2001.

Bogdan Krizman, Paveli} i usta{e, Zagreb1978.

Fitzroy MacLean, Rat na Balkanu, Zagreb 1964.

“Magazin istoric” [„Istorijski magazin“],Bucharest, October 2002.

Agnes Jensen Mangerich, Albanian Escape:The true story of U.S. army nurses behind enemylines. [Albanski izlaz: Istinita pri~a o

bolni~arkama vojske SAD iza neprijateqskih

linija] The University Press of Kentucky 1999.

Georgi Manov, êrnata skala [Crna stena],Sofia 1997.

An|elka Marti}, Vuk na Vo}inskoj cesti, Zagreb 1971.

Mark Mazower, Stin Ellada tou Hitler.

I empeiria tis Katochis [U Hitlerovoj Gr~koj.

Iskustvo okupacije], Athens 1995.

Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Beograd 1990.

Minoritati etnoculturale. Marturii documentare.Tiganii din Romania (1919–1944) [Etnokulturne

mawine: Rumunski Romi (1919–1944).

Dokumentarna svedo~ewa], prir. L. Nastasa, A. Varga, C. A. Andreescu, Cluj Napoca 2001, doc. 339.

Bogdan Murgescu et al., Istoria României întexte [Istorija Rumunije u tekstualnim

izvorima], Bucure¦ti 2001.

E.C.W. Myers, Greek Entanglement, London1985 (prvi put objavqeno: 1955).

National Archives Braþov, Gradska ve}nica

op{tine Bod, file 76/1944, f. 83.

Kosta Nikoli}, Strah i nada u Srbiji 1941–1944:Svakodnevni ìvot pod okupacijom, Beograd2002.

140

BIBLIOGRAFIJA

141

DRUGI SVETSKI RAT

„Novo vreme“, 25. septembar 1942.

James O’Donnel, A coming of age: Albania under Enver Hoxha [Punoletstvo

Albanije: Albanija i Enver Hoxa], New York1999.

Faik Okte, The tragedy of the Turkish Capital Tax [Tragedija turskog poreza na pri-

hod od kapitala], Croom Helm Limited 1987.

Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugoslavija1918–1988, tematska zbirka dokumenata,Beograd 1988.

Stoyan Petrov-Chomakov, DuhÍt na diplo-maciÔta [Duh diplomatije], Sofia 2002.

„Politika“, 28. mart 1941.

Ivor Porter, Operat,iunea Autonomus [Autonomna

operacija], Bucure¦ti 1991.

John Ivan Prcela, Draèn @ivi}, Hrvatskiholokaust, Zagreb 2001.

Marin Preda, Delirul [Divqina], Craiova 1975.

Enver Redì}, Muslimansko autonoma{tvo i 13.SS divizija, Sarajevo 1987.

Boò Repe, Sodobna zgodovina. Zgodovina za 4.letnik gimnazij [Savremena istorija. Istorija

za 4. razred osnovne {kole], Ljubljana 2002.

Bo�o Repe, Intervju sa Cvetom Kobalom(video), Memorial Center Mauthausen.

Boò Repe, Na{a doba, Ljubljana 1996.

Milan Ristovi} (prir.), Izve{taj glavnog rabi-

na Jugoslavije dr Isaka Alkalaja, o

doga|ajima u Jugoslaviji izme|u marta i kraja

juna 1941: „Na{i doìvljaji i utisci o poslednjimdoga|ajima u Jugoslaviji” [Our experiences andimpressions of the recent events in Yugoslavia],„Tokovi istorije“, 1-2/1997, str. 181-182.

Constantin S¤n¤tescu, Jurnal [Dnevnik], Bucure¦ti 1993.

Emil Sattolo, Tragom istine, Nova Gradi{ka2002.

Ioan Scurtu et al., Istora României între1918–1944 (culegere) [Istorija Rumunije

izme|u 1918. i 1944. (zbirka tekstova)],Bucure¦ti 1982.

Stanford J. Shaw, Turkey and the Holocaust[Turska i holokaust] London 1993.

David Smiley, Albanian Assignment, London1984.

„Srpski narod“, 3. jun 1942.

Ivan Stanchov, Diplomat i gradinar

[Diplomata i ba{tovan], Sofia 2000.

Ivan [ibl, Sje}anja 1–3, Zagreb 1986.

Rastislav Terzioski, Denacionalizatorskatadejnost na bugarskite kulturno-prosvetni instituciivo Makedonija [Denacionalizatorska

aktivnost bugarskih kulturno-obrazovnih

institucija u Makedoniji], Skopje 1974, prema:

Istorijski arhiv KPJ, tom VII, Beograd 1951.Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i zaspasÔvane na bÍlgarskite evrei po vreme naVtorata svetovna voyna [Borba bugarskog naro-

da za odbranu i spas Jevreja u Bugarskoj tokom

Drugog svetskog rata], Sofija 1978.

OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944

[Opstanak: Kompilacija dokumenata

1940–1944], Sofija 1995.

Tito – Churchill: Strogo tajno, prir. B. Biber,Zagreb, Qubqana 1981.

„Tomori“, 6. avgust 1940, 2; 11. avgust 1940, 2.

Stajko Trifonov, BÍlgarskiÔt nacionalenvÍpros 1919–1944 V: Novi studii po ÍlgarskaistoriÔ 1918–1948 [Bugarski nacionalni

problem 1919–1944, u: Novi eseji o bugarskoj

istoriji], Sofia 1992.

„Universul“, 79/2 03. 1942, str. 4; 5/01. 1942,

str. 1; 291/28. 10. 1944; 44/15. 02. 1942; 318/26.

11. 1944.

Riki Van Bouschoten, Anapoda chronia.Syllogiki mnimi kai istoria sto Ziaka Grevenon(1900–1950) [Te{ke godine. Kolektivne

uspomene i istorija u Ziaka Grevenon

(1900–1950)], Athens 1997.

Ivan Venedikov, Po delata im çe gi poznaete[Prepozna}e{ ih po wihovim delima], Sofija1993.

Aleksandar Vojinovi}, Ante Paveli}, Zagreb1988.

Evelyn Waugh, The End of the Battle (the“Sword of Honour” trilogy), Boston/NewYork/London 2000.

Ahmed Emin Yalman, Yakýn TarihteGördüklerim ve Geçirdiklerim vol 3 (1922–1944)[Stvari vi|ene i ìvqene u nedavnoj

pro{losti (1922–1944)] Istanbul 1970.

Zbornik dokumenata i podataka o NOR narodaJugoslavije, tom XIV, knjiga 1. Dokumenti~etni~kog pokreta Draè Mihailovi}a 1941–1942,Beograd 1981, dok. br. 34.

@arko Zgonjanin, et al. (prir.), Kozara uNarodnooslobodila~kom ratu. Zapisi i sje}anja.Knjiga {esta, Beograd 1978.

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~aprotiv Jevreja u Jugoslaviji, Begrad 1952.

Dencho Znepolski, PosmÍrtna izpoved, Sofija1998.

@enite od Makedonija vo Narodnooslobiditelnatavojna [@ene Makedonije i narodnooslobodi-

la~ki rat], Skopje 1976.

Vladimir @erjavi}, Opsesije i megalomanije okoJasenovca i Bleiburga, Zagreb 1992.

D. @ivojinovi} – D. Lu~i}, Varvarstvo u

ime Hristovo. Prilozi za Magnum crimen,

Nova kwiga, Beograd, 1988, str. 554–556.

Vizuelni materijal

„Akbaba“, 24. avgust 1939.

Arhiv grada Beograda

Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirkaplakata.

R¨fat Bali, Musa’nýn Evlatlar¨,

Cumhuriyet’in Yurtta¦larý [Mojsijeva deca,

gra|ani republike], Istanbul 2003.


Cumhuriyet Ansiklopedisi [Enciklopedija

republike] tom. 2 (1941–1960), Istanbul 2002.

Vladimir Dedijer, Dnevnik, 1941–1942, 2.

izdawe, Beograd 1951.

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtaree Popullit Shqiptar, 1939–1944. [Epopeja

antifa{isti~ke nacionalno-oslobodila~ke

borbe albanskog naroda, 1939–1944], Tiranë1980.

Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Elladatis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944, vol. 2[Kruna i svastika. Gr~ka u okupaciji i otporu

1941–1944, 2. tom], Athens 1995.

Galerija dràvnog arhiva, Zagreb

Abaz Hoxha, Filmi Artistik Shqiptar 1957–1984[Albanski artisti~ki film, 1957–1984] Tiranë,1987.

Istoriki kai Ethnologiki Etaireia tis Ellados(IEEE), To epos tou ’40. Laiki eikonographia [Epika ~etrdesetih. Popularna ikonografija],Athens 1987.

Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija.

Istorijski arhiv Beograda, Uprava gradaBeograd, SP III-48, k 157/15, 25. septembar1941.

Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalogizlo`be, Beograd, decembar 1977–februar 1978,Beograd, 1977.

142

BIBLIOGRAFIJA

143

DRUGI SVETSKI RAT

Jugoslovenska kinoteka, Beograd.

„Karikatur“, 24. septembar 1942.

Jure Kri{to, Sukob simbola, politika, vjere i ideologije u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, Zagreb2001.

Nata{a Matau{i}, Jasenovac 1941–1945,Zagreb 2003.

Slobodan D. Milo{evi}, Izbeglice i preseljenicina teritoriji okupirane Jugoslavije 1941–1945,Beograd.

Muzej grada Zagreba.

Nacionalni istorijski muzej u Atini.

Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

Kosta Nikoli}, Nema~ki ratni plakat u Srbiji1941–1944, Beograd 2001.

„Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942.

www.pavelicpapers.com

Branko Petranovi}, Nikola @uti} (ur.), 27. mart1941. Tematska zbirka dokumenata, Beograd1990.

Giannis Soldatos, Istoria tou EllinikouKinimatografou [Istorija gr~kog filma], tom.1–2, Athens, 1999.„Stripoteka“.

The Jews of the Ottoman Empire and theTurkish Republic [Jevreji Osmanskog carstva i

Turske republike], London, New York 1993.

„Universul”, Bucharest, no. 30, 1 February1942; 15 May 1942; no. 272, 5 October 1942; no.281, 14 October 1942; no. 249, 12 September1943; 6 October 1944; 26 October 1944.

Aleksandar Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat alije peh, Zagreb 1999.

Ratni muzej u Atini, Britanska zbirka.

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~aprotiv Jevreja u Jugoslaviji, Beograd 1952.

Mape

Mapa 1: Drugi svetski rat, 1939–1942. –Map 50 (p.178) in: Paul Robert Magocsi, Historical Atlas of Central Europe(University of Washington Press, 1993, 2002).

Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog

svetskog rata – Map 52 (p.186) in: PaulRobert Magocsi, op.cit.

144

Koordinator projekta

Teano Savaoglu od novembra 2002. godine radi u Centru za demokratiju i pomirewe u jugo-

isto~noj Evropi iz Soluna, a od februara 2005. radi na mestu koordinatora. Diplomirala

je poslovnu administraciju na Ameri~kom kolexu u Solunu 2000. godine. Magistraturu je

stekla iz oblasti menaxmenta na Univerzitetu Kingston u Velikoj Britaniji 2002. godine.

Pored mnogih privremenih poslova, Teano Savaoglu je tokom 2000. i 2001. radila u

Commercial (Export Sales) Department of Hellenic Fabrics S.A. Poha|ala je mnoge seminare iz

oblasti biznisa u Gr~koj i u inostranstvu. Te~no govori engleski i francuski jezik.

OCENITE OVU KWIGU!

Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i za

planirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj

Evropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima uloìo ogroman trud,

vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, a

rezultat je ova kwiga koju drìte u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda,

korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenu

projekta.

Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud.

Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{

veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe.

Formular za evaluaciju moète na}i odavde: www. cdsee. org.

145

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

94(4-12)“1939/1945“ (035.057.874)

ISTORIJSKA ~itanka. 4, Drugi svetski

rat / priredio Kre{imir Erdeqa ; [prevod

sa engleskog Drinka Gojkovi}]. - Beograd :

Prosvetni pregled ; Solun : Centar za

demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj

Evropi = Thessaloniki : Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe, 2005 (Beograd : Cicero). - 145

str. : ilustr. ; 27 cm. - (Nastava

moderne istorije jugoisto~ne Evrope :

dodatni nastavni materijali / urednica

srpskog izdawa serije Dubravka Stojanovi})

Prevod dela: The Second War. - Tira`

1.500. - Uvod: str. 13-16. - Napomene uz

tekst. - Bibliografija: str. 139-143.

ISBN 86-7055-061-H

ISBN 86-7055-057-1 (za izdava~ku celinu)

1. Erdeqa, Kre{imir

a) Drugi svetski rat 1939-1945 - Balkanske

dr`ave - Priru~nici b) Jugoisto~na Evropa -

Istorija - Priru~nici

COBISS.SR-ID 127152396