SEMINARSKI VIOLETA

Download SEMINARSKI VIOLETA

Post on 24-Jun-2015

635 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK</p> <p>SEMINARSKI RAD</p> <p>Predmet: SOCIOLOGIJA</p> <p>VERSKE SEKTE KAO DESTRUKTIVNA DRUTVENA POJAVA</p> <p>Mentor: Prof. dr Slobodan Nekovi</p> <p>Student: Violeta Ili Br. indeksa 113-013/10</p> <p>aak, novembar, 2010. godina.</p> <p>1</p> <p>SADRAJStrana U V O D........................................................................................................................................3 1. POJAM SEKTE......................................................................................................................4 2. UZROCI NASTANKA SEKTI..............................................................................................4 3. PODELA SEKTI....................................................................................................................5 3.1. Pseudohrianske sekte.........................................................................................................6 3.2. Pseudohinduistike sekte.....................................................................................................11 3.3. Sinkreistike sekte...............................................................................................................12 2.4. Satanistike sekte.................................................................................................................13 4. DELOVANJE VERSKIH SEKTI.......................................................................................16 4.1. Preduslovi delovanja verskih sekti......................................................................................16 4.2. Oblici predstavljanja i uticaja verskih sekti.........................................................................17 5. ZAKLJUAK.......................................................................................................................17 L I T E R A T U R A.................................................................................................................18</p> <p>2</p> <p>UVOD</p> <p>Pored opasnosti od oruane agresije, terorizma, organizovanog kriminala i korupcije, a odmah posle narkomanije, koja se u tekstu strategije tretira kao sve izraeniji drutveni problem, kao znaajan bezbednosni rizik pominje se destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i drutvo. U dananje vreme ivot se vodi prilino uurbano. Ljudi su usredsreeni na karijeru, posao i na kraju dana nemaju previe vremena za svoju porodicu, sebe i svoje potrebe. Stoga i ne udi pojava organizovanih grupa istomiljenika koji nude rastereenje, olakanje, duhovno ispunjenje i ozdravljenje. Svojim obeanjima zavele su veliki broj ljudi kojima je ivot bio stresan ili razoaravaju. Ta pojava verskih grupa koje sebi daju razliita imena i pripisuju ra-zliite epitete se poslednjih godina sve vie iri i sve vie uzima danak u psihikom zdravlju sve veeg broja itelja Srbije i time razorno deluje i na njihove porodice. Nisu sve te verske grupe, sekte po definiciji. Negde je to guru pokret, negde psiho-kult, negde zaista sekta. Delovanje verskih sekti vodi ka razbatinjenju, a time i dehomogenizaciji i uopte destabilizaciji srpskog naroda. Slian problem snaao je i druge evropske drave Nemaku, Grku, Francusku ali i SAD i Japan. Ovaj rad treba da ukae na mnoge zloupotrebe verskih prava i sloboda koje na Ustav nudi i garantuje. Naime, proseno obrazovan ovek u nas zabrinjavajue malo je upuen u religiju. To ga ini prilino podlonim da prihvati, moda imajui najbolje namere, sektako uenje i da utoite za svoje duhovne potrebe nezazorno pronae u nekoj od sekti, koje to obilato koriste. Zato je, nesumnjivo, dugorono i trajno reenje ovog problema edukacija sta-novnitva. Posebno je potrebno rasvetliti aktivnosti i delovanje voa verskih sekti, kao i njihove prikrivene ciljeve. Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i drutvo postaje sve izraeniji problem i dobija karakter sve znaajnijeg bezbednosnog rizika.</p> <p>3</p> <p>1. POJAM SEKTE</p> <p>Re sekta potie od latinske rei sequi, to znai slediti. Enciklopedijska definicija sekti kae da je re o malim grupama istomiljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Sekta je manje organizovana religijska grupa predanih vernika, koja obino nastaje iz protesta protiv onoga u ta se pretvorila crkva. Za sve lanove sekte karakteristino je da imaju vrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji usmerenoj na psiholoku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvue potpuna potinjenost, smanjenje kritikog duha, prekid sa opte usvojenim porukama i koje sa sobom povlae opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demokratske institucije . Ljudi, najee, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju po roenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak moe biti, kod nekih sekti, da roditelji ukljuuju svoju decu od malih nogu u ivot sekte, ili da se itave porodice ukljuuju u sekte. Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i nainom ivota (esto zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). ivot u sekti podrazumeva vrstu identifikaciju sa grupom i voom (telom i duom). U nekim sektama se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novana primanja sekti. Iz sekte se teko izlazi, ak i kada se pripadnik na to odlui.</p> <p>2. UZROCI NASTANKA SEKTI</p> <p>Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruenju i drutvu. Danas, posebno snanom reafirmacijom crkve i tradicionalnih verskih zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan ovekov ivot da se meaju u sve oblasti ovekovog linog i drutvenog ivota i aktivnosti. Psiholoka stanja i krizne situacije kod pojedinca - emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene elje, tekoe i teskobe u svakodnevnom ivotu. Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom mogu biti est uzrok odlaska u sekte koje nude toplinu i zajednitvo. 4</p> <p>Traganje za smislom ivota, loe stanje u porodici, nedostatak prijatelja, prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptikih oekivanja za koje se ne mogu nai odgovori i uteha u svakodnevnom ivotu. Potreba za duhovnim vostvom, za vrstom rukom u rukovoenju za-jednicom, za potinjavanjem i sluenjem autoritetu. Opte stanje u drutvu (krize, siromatvo, neizvesnost, besper-spektivnost) takoe moe biti jedan od uzroka. Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih, nastoje da formiraju grupu uz iju e pomo napakostiti sredini koja ih nije prihvatila, ili se revanirati nekom stvarnom ili umiljenom subjektu koji je prepreka njihovom delovanju. esto su voe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi nain hendikepirane osobe. Najzad, veoma znaajan uzrok ulaska u sektu moe biti vetina voe (tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike. Re je o njegovoj harizmi, izgledu (imidu), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema uoj i iroj okolini, drutvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi lan 10 sati nedeljno): deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slino.</p> <p>3. PODELA SEKTI</p> <p>Sekti je danas mnogo. Rauna se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, razliitih su obeleja, kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji vie principa po kojima moemo izvriti podelu sekti. Ovde je kao kriterijum podele uzeto uenje, to jest zvanina religija, od koje su se sekte odvojile. Tako imamo: 1. Pseudohrianske sekte one koje su se odvojile od zvaninog uenja hrianske crkve. 2. Pseudohinduistike i dalekoistone sekte osnova i matica su, dakako, hinduizam i budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obraeni na Zapadu, pa izvezeni nama. 3. Sinkretistike sekte meavine raznih zvaninih religijskih i jeretikih pravaca, kao i okultizma i magije. Mnoge od njih u sebi sadre i elemente satanizma, ali smo ih svrstali u grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, poto uopte ne prihvataju da su delom i satanistike.</p> <p>5</p> <p>4. Satanistike sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je avo (Satana) bog i da mu se treba klanjati i rtve prinositi.</p> <p>3.1 PSEUDOHRIANSKE SEKTE</p> <p>1.ADVENTISTI SUBOTARIOva sekta osnovana je 1833.godine od strane Vilijema Milera. Ime Subotari dobili su po tome sto svetkuju subotom a ne nedeljom. Svoja verovanja zasnivaju na ponovnom dolasku Hrista. Adventisticka crkva ima svoje skole, izdavacke kuce, bolnice, klinike u preko 140 zemalja sveta. Kod Srba su se pojavili 1903. godine. U Jugodlaviji imaju preko 80000 vernika. Najvaznija obelezja ove sekte su: - Razgranato i organizovano misionarstvo, - Smatraju da imaju dar prorostva, - Slave subotu i smatraju da subota ne sluzi za odmor vec za razvoj dubokog odnosa jedinstva izmedju coveka i Boga, - Veruju da nema svesnog zivota psle smrti, - Hrist je jedini posrednik izmedju Boga i coveka, Mnogo vise paznje posecuju starom nego novom zavetu, - Cesto se skrivaju iza humanitarnih organizacija, biblijskih skola i drustava. 2.BAPTISTI Osnovani su 1521. godine u nemakom gradiu Cvikauu. Ime ove sekte potie od grke rei bapticeni to znai uroniti u vodu . Spadaju u najbrojniju pseudohriansku sektu. U svetu ih ima preko 60 miliona. Njihova osnovna obeleja su: Svoje uenje zasnivaju na Svetom Pismu</p> <p> Hrist je jedini gospodar svesti i ljudske due Crkva ima dve vrste slubenika propovednika i akona</p> <p> Vernikom se postaje dobrovoljno, na osnovu linog zahteva Sledbenicima je zabranjeno konzumiranje alkohola, duvana a dozvoljeno jesluenje vojnog roka uz odbijanje noenja oruja Tvrde da nema praroditeljskog greha</p> <p> Nemaju Svete tajne, ve samo obrede</p> <p>6</p> <p> Krtavaju samo odrasle Odbacuju se molitveno obraanje Bogorodici i svetiteljima Ne potuju se krst i ikone</p> <p> Jedna od najkarakteristinijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju ka odvajanju Crkve od drave. U vreme nastanka baptista ova ideja bila je radikalna, a poev od Francuske buroaske revolucije naovamo u gotovo svim evropskim dravama ona je i ostvarena. 3.BOIJA DECAFAMILIJA LJUBAVI Osnovani su 1968. godine u SAD od strane Dejvida Berga. Okupljaju mlade u prirodi, po parkovima i plaama. ive skromno u iznajmljenim stanovima. Sve stvari koje vode ka ljubavi i jaaju je dozvoljene su muzika, seks, droga i alkohol. Ukupnom analizom, njihovo uenje moemo predstaviti u sledeim takama: Dejvid Mozes Berg jeste prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse".</p> <p> On, Dejvid Mozes Berg, lino od Boga dobija instrukcije i predvia da putamerikog imperijalizma vodi ka apokalipsi.</p> <p> Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz svojzakon ljubavi".</p> <p> Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojaanju je, dozvoljene su. Muzika, droge,alkohol, seks, sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi spasenja.</p> <p> Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio tienikproroka Berga. Zato se jedino moe misionirati kroz ljubav. Jedino se kroz ljubav postaje lan Boije dece".</p> <p> Misionarski stil zove se flirty fishing" odnosno lov zavoenjem". Od mladihlanica se trailo da obilaze barove, klubove. restorane, da zavode mukarce. odvedu ih u krevet, a potom ih privole da dou u sektu.</p> <p> Dozvoljeni su svi vidovi voenja ljubavi. U okviru Boije dece" egstiraju svioblici seksualnih devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest...</p> <p> Prostituisanje za Isusa" predvieno je i za mukarce. To nije klasinaprostitucija, to je prostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, dajui sebe drugom, dajui drugom kroz seks ansu da voli", govorio je Berg.</p> <p>7</p> <p> Krajem sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio seprorokom apokalipse", kao i svetenikom crkve spasenja". koju vie ne zove Boja deca", ve Familija ljubavi", a njega od milja zovu kratko mister MO". U ime misije imenovao je preko sto misionara da ire uenje i umnoavaju lanstvo u svetu.</p> <p> Ustrojena su i pravila za lanstvo u Familiji ljubavi". Posle uspelog vrbovanjanastupa estomeseni probni period, a onda, ako je sve u redu, kandidat potpisuje revolucionarni ugovor". ivi se skromno, obino u iznajmljenim stanovima.</p> <p> Takoe se ivi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogunost braka. Insistira na novcu, to jest preprodaji muzikih kaseta, ploa, rok-publikacija,grafika, slika, a posebno na prodaji publikacija same organizacije.</p> <p> Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima obraaputem pisama, koja za njih imaju obavezujui karakter. Pisma su, znamo, komentari jevanelja.</p> <p> Promiskuitetnih zajednica pod imenom Familija ljubavi" ili Boija deca" imadanas irom sveta, ali u onim zemljama gde nisu zabranjeni.</p> <p> Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobodeveroispovesti, pa je sekta zabranjena u vie drava SAD i Evrope. Organizacija je posebno u Engleskoj rairila pedofiliju.</p> <p> Iz svih tih razloga mister Mo se obratio lanstvu sa preporukom da sve to seradi zadre za sebe i da policiji nita ne priaju, inae e ih snai prokletstvo.</p> <p>8</p> <p>Dejvid Berg. osniva organizacije Boja deca".</p> <p>4.JEHOVINI SVEDOCI Osnovao ih je arls Tejz Rasel 1851. godine. Jehovini svedoci su jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu. Broj lanova iz godine u godinu raste, a procenjuje se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona u svetu. Glavno sedite im je u Bruklinu (savezna drava Njujork u SAD), a njoj potinjena podrunica za Evropu. se nalazi u Nemakoj, u blizini Frankfurta.Njihove osnovne karakteristike su: Mi ostali hriani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova Ne postoji Sveti Duh, nego sila boja".</p> <p> Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Boji, ali nije Bog. Pre svog ivotana Zemlji on je bio duhovno stvorenje na nebu. Isus Hristos nije razapet na krstu, ve je bio obeen. Nema potovanja krsta. Hristova majka nije Bogorodica.</p> <p> Ne slave nikakve praznike.</p> <p>9</p> <p> Dua nije nikakva duhovna sutina, razliita od tela, niti nadivljuje telo. Telo jenosilac ivota, a dua je u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi, jer ako Jehovin svedok uzme tuu krv, krv nekog grenika, onda vie nee biti onaj isti od pre objavitelj kraljevstva". Zato je bolje umreti bez transfuzije i biti spasen, nego zgreiti sad, poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista. Molitve su u stvari slobodni lini razgovori sa Bogom.</p> <p> Krtenje se vri potapanjem u vodu. Poslednja knjiga Biblije govori o zajednici svih naroda, bez obzira na vere i rase,koji e, vodei svoj ivot u skladu sa Bojim zakonima i u revnosti, ostvariti meunarodno bratstvo novog sveta" i to e biti savremeno meunarodno udo. Jehovini svedoci, naravno, vide sebe u toj prii.</p> <p> Tada e Isus, toboe, uskrsnuti, a sa njim i prilian broj ljudi njih 144.000odabranih. Ostali e biti pobijeni u velikoj bici Armagedonu, a Satana e biti vezan. Jehovini svedoci tako proriu i kraj drugih hrianskih zajednica. Vrlo negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu. Na ovom mestu recimo da su mnogi svetski teolozi iz raznih religija jako skloni tvrdnji...</p>