Uvod

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJEFAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

PREDMET: POSLOVNO PRAVOTEMA: POJAM, PREDMET I ISTORIJSKI RAZVOJ POSLOVNOG PRAVA Profesor:

Student: I.Sarajevo, 2014.godinaSADRAJ1. UVOD

Poslovno pravo predstavlja relativno novu disciplinu, nastalu posljednjih decenija XX vijeka. Iako se tema pravne regulacije poslovanja proimala kroz radove razliitih strunjaka, od ekonomista do pravnika, ono je tretirano kao sastavni dio postojeih naunih disciplina, uglavnom kao privredno ili trgovinsko pravo. Pojava poslovnog prava, vezuje se za prostor Sjedinjenih Amerikih Drava, zemlje koja je praktikovala Common Low pravni sistem. Uslijed dinaminog procesa razvoja i sve veeg uslonjavanja interakcije izmeu poslovnih subjekata, praksa je poela da namee potrebu za detaljnijim prouavanjem i pravnim tumaenjem ovih odnosa. Postojee grane prava, pokuale su da daju odgovore, ali forma i nain pravne regulacije ovih odnosa, vie nije bio adekvatan, pa je poslovno pravo poelo da se tretira kao posebna nauna disciplina koja treba da prui odgovore na brojne potekoe koje se javljaju u poslovanju.Sa druge strane, osnovi poslovnog prava seu daleko u prolost i vezuju se za razvoj trgovinskog prava. Kao pretea poslovnog prava, trgovinsko pravo ima dugu istoriju koja poinje sa pojavom prvih trgovinskih odnosa. Sa razvojem informacionih tehnologija, irenjem interneta i uslonjavanjem poslovnih odnosa, javlja se potreba za novim principima i pravilima, koja e dati odgovor na nove izazove, na koje dosadanja pravna teorija i praksa nije uspela da odgovori.

Kao samostalna grana prava poslovno pravoje nova grana prava koja postaje predmet i interesovanje pre svega subjekata trgovinskog i privredno-pravnog poslovanja, ali i naune i strune javnosti. Procesi integracije koji obuhvataju sve dijelove svijeta trae stvaranje i razvijanje jedne samostalne grane prava koja izuava pravni status poslovnih subjekata, njihov odnos prema dravi i pravne poslove koje oni obavljaju u meusobnim odnosima. Poslovno pravo kod nas u poslednje vrijeme dobija status samostalne nauno nastavne discipline koja se izuava na svim visokokolskim institucijama, iji se strunjaci bave pravnim poloajem poslovnih subjekata i njihovim pravnim poslovanjem na tritu.

2. POJAM POSLOVNOG PRAVAPoslovno pravo je nova grana prava nastala u posljednjim dekadama ovog veka. Samo poslovanje predstavlja aktivnost koja ve dugo zaokuplja panju mnogih strunjaka od ekonomista, menadera, pa do pravnika. No, i pored te zainteresovanosti trebalo je da proe vreme da bi se oformilo shvatanje da poslovanje treba i mora da bude poseban predmet regulisanja i specifian skup pravnih normi, institucija i principa kojima se reguliu poslovni odnosi koji nastaju izmeu raznih subjekata. U poetku se mislilo da je Trgovinsko ili Privredno pravo sasvim dovoljno za "pokrivanje" novih pojava vezanih za i proisteklih iz poslovanja. Isto tako, pojedini autori zastupali su shvatanje da se ne moe govoriti o posebnoj grani prava, negirajui joj specifinost predmeta i metoda prouavanja. Kako je ova grana prava nastala na tlu Sjeverne Amerike, tanije u SAD-u, to je odbojnost prema njoj, takoe, rasla naroito u zemljama kontinentalnog prava, mada ni V. Britanija, kao okosnica Common law, s toga, i najblia, nije bila ba naroito blagonaklona.

Kao pravnu disciplinu, poslovno pravo, sjedne strane, ini skup pravnih normi i pravila o pravnom poloaju poslovnih subjekata i njihovom pravnom poslovanju na tritu. S druge strane, ono izuava pravni poloaj poslovnih subjekata i odnose u njihovom pravnom poslovanju na tritu. ini se, ipak , da je sve vie onih koji smatraju da poslovanje, zbog sve vee sloenosti i raznolikosti, neumitno namee sve veu potrebu za njegovim svestranim izuavanjem i razjanjavanjem, to svakako dovodi i do potrebe da i pravnici daju odgovore na pitanja koje im praksa namee. utanjem se, svakako, to nee moi postii niti e problemi nestati. Otuda se sve vie o Poslovnom pravu govori kao o neem realnom. Ono treba da obezbedi da se identifikuju, blagovremeno izbjegnu i otklone posljedice pravnih problema koji u vezi sa poslovanjem nastaju. Kako su ti problemi postajali sve sloeniji to se pred pravo postavilo slijedee pitanje: mijenjati tradicionalne grane prava i dopunjavati ih novim pravnim institutima ili stvarati novo pravo? Poetna dilema uskoro se poela pretvarati u pitanje kako, umjesto da li? Naime, razvojem raznih oblika poslovanja, mogunosti da ono prevazie klasine naine i da korienjem informacione tehnologije pree bez problema u kratkim vremenskim intervalima granice, ne samo jedne ili dvije zemlje nego velikog broja zemalja, dovelo je do prevazilaenja prvobitnog pitanja - da li je potrebna i opravdana nova grana prava? Odgovor je - da, neophodna je nova grana prava koja e obuhvatiti, na odgovarajui nain, postojee probleme i predvidjeti nova i budua pitanja i pokuati dati nova rjeenja.Samostalnost poslovnog prava opravdava prije svega:

Formalizam u trgovini (ugovori po pristupu, berzanske operacije, hartije od vrijednosti i sl.); Brzina trgovinskih operacija (vrijeme je novac osnovno je pravilo trgovine) namee znaaj njihove trgovine;

Za razliku od graanskog prava poseban znaaj imaju poslovi kredita (koji su sporadini u graanskom pravu);

Poslovi se obavljaju velikom brzinom, to zahtijeva i promjenu pravila koja vae za graanske operacije;

Poslovno pravo postaje sve vie dio meunarodnog karaktera nego graansko pravo;

Nova grana prava polako je nastajala i prolazila kroz razne potekoe od toga ta bi sve trebala da obuhvati, do naina na koji to treba definisati.Ta nova grana prava koja postaje predmet interesovanja pre svega subjekata trgovinskog i privredno-pravnog poslovanja ali i strune javnosti definie se: poslovno pravo kao samostalna grana prava.

Jedna grupa shvatanja polazi od toga da je dovoljno da se poslovno pravo definie kao skup pravnih pravila, normi i institucija kao skupa instrukcija, kojima se obuhvataju injenice, radnje i aktivnosti koje se odnose na poslovanje. Pri tome se pojavljuju znaajne razlike ta se pod pojmom poslovanja podrazumijeva, to svakako oteava i definisanje predmeta koji treba da se regulie. Ipak, iroko definisanje predstavlja prevashodno savladavanje efekta "mranog tunela" u kome se pravo nalo nedovoljno brzom reakcijom na novonastale promjene koje su zahvatile i poslovanje. Takoe, ono obezbjeuje da promjene koje nastaju ne ostanu po strani, jer nisu bile predviene. Svakako da ovakav nain definisanja nije uvek i najpodesniji, jer se moe razliito tumaiti ta je to, u stvari, predmet ove grane prava, kao i u emu je specifinost metoda izuavanja ove u odnosu na druge grane i sl.?

Druga grupa shvatanja polazi od toga da poslovanje raznih subjekata stvara niz problema koje treba pravno rijeiti, nabrajajui najvanije od njih. Tako, npr., Clarkson, Miller, Jentz , Cross, smatraju da su to:

a. pravno okruenje poslovanja (ovlaenja za regulaciju poslovanja, tete vezane za poslovanje i sl.);

b. ugovori (priroda i terminologija, sporazumi, pravne injenice, sposobnost i pravni pristanak, zakonitost, pisanje i forma, prava treih lica, karakteristike i oblici ispunjenja obaveza, raskid ugovora, pravna sredstva i sl.);

c. komercijalne transakcije (vrste trgovakih ugovora i njihova forma, prodaja, titular, rizik, zatita interesa, karakteristike, obaveze i odgovornosti kupca i prodavca pri raskidu ugovora, trgovake garancije, odgovornost za proizvode, osnovni koncepti trgovakih dokumenata, hartije od vrijednosti, prenosivost i pregovaranje, dralac i dospijee, tube, odgovornost i ispunjenje obaveza, elektronski transfer i sl.);

d. prava kreditora i bankrotstvo (osiguranje transakcija, prava kreditora i dunika, bankrotstvo i reorganizacija i sl.);e. agencije i zaposlenost (odnosi u agenciji, odgovornost prema treim licima i odnosi poslodavac zaposleni i sl.);f. poslovne organizacije (oblici poslovnih organizacija, akcionarska drutva, zasnivanje, operacije i obaveze, odgovornost, korporacije, priroda i podjela, formiranje i finansiranje, ovlaenja, rukovoenje, prava i obaveze direktora, integracija, konsolidacija i prestanak, regulisanje finansija i zatita investitora, privatna franiza i sl.);g. dravna regulativa (uvod u Upravno pravo, zatita potroaa, zatita sredine, antitrust, radno pravo i pravo zapoljavanja i sl.);h. imovina i njena zatita (pokretnosti, deponovanje, priroda i vlasnitvo nad nepokretnostima, odnos zakupodavac zakupoprimac, osiguranje i sl.); ii. posebni predmeti (kompjuteri i pravo, volja, povjerenje i vlasnitvo, raunovodstvena odgovornost, efekti meunarodnog prava u globalnoj ekonomiji i sl.).Interesantno je da pripadnici ovakvog shvatanja paralelno dopunjuju sadraje sa etikim dilemama i rjeenjima, za koje istiu da su sastavni i neodvojivi dio poslovanja i da od adekvatnosti njihovog nastajanja i primjenjivanja umnogome zavisi uspjenost i motivisanost subjekata da se zadre u okvirima "fer postupaka". Svakako da se ne smije zaboraviti ni injenica da je u pitanju doktrina i praksa ponikla u SAD, ija specifinost znatno utie na prihvaenost postojanja i primjenjivanja poslovnog prava. Meutim, u svim sistemima i bilo kojem drutvu trebalo bi iskoristiti to to pravo i etika "idu ruku pod ruku" i ine dopunjujue elemente i principe ponaanja razliitih subjekata, mada je to pogodnost koja se ne deava ba uvijek i tako esto. Mnogo ee dolazi do njihove meusobne neusaglaenosti, ponekad ak i do konfrontacije. Ne rijetke su situacije da su neke aktivnosti pravno dozvoljene, ali su zato etiki nedopustive. ta e se u tom sluaju desiti i koje e se norme primjenjivati? Dilema nije vjetaki stvorena, niti je odgovor lagan kao to moda na prvi pogled izgleda. U svakom sluaju praksa da se pravila i set instrukcija od kojih se sastoji poslovno pravo dopunjuju i etikim normama ili bar naglaavaju etike dileme i probleme koji nastaju je izuzetno pogodna, pa ak i za one sisteme u kojima su etike norme neadekvatno ili nepotpuno definisane. Naroito je intersantna, na primjer, pojava kriminala "bijelih kragni" i u okviru njih kompjuterskih virusa koji po mnogim zakonodavstvima ne predstavljaju krivino djelo iako ozbiljno ugroavaju ne samo informacione sisteme, ve i poslovanje napadnute organizacije. U takvoj situaciji nastale su zauujue brzo etike norme po kojima svi tvorci virusa, ukoliko svoje virus-programe koriste da zaraze informacioni sistem neke bolnice, predstavljaju krajnju opasnost i svaki haker ili programer ne samo to nee biti bojkotovan od drugih zbog prijavljivanja policiji, ve e se smatrati da je uinio asno delo. Isto tako i programer koji stvori virus kojim se prvobitni virus - napada osujeuje nee se smatrati kriminalcem ili poiniocem disciplinskog prekraja ili privrednog prestupa. Takvih dilema je bezbroj i ne treba ih ignorisati. ak bi se moglo rei da se vie nego i jedno drugo pravo poslovno pravo tijesno ispreplie sa etikom i esto je gotovo nemogue striktno ih odvojiti . Pri tome posebno treba voditi rauna da je trgovako (trgovinsko) pravo, kao jedna od pretea poslovnog prava, nastalo kodifikacijom trgovakih obiaja.

Slino ovome, podruja poslovnog prava definiu i drugi sa manje ili vie razlika. Prilino je jasno da oni koji nabrajaju koji se sve sadraji nalaze u okviru poslovnog prava rizikuju da neke od njih ne obuhvate i tako materiju osiromae. Upravo je to sluaj sa djelima intelektualne svojine koja postaju sve znaajniji vid imovine organizacije i sve bitniji predmet njenog poslovanja i pravnog prometa. Takoe, posebno znaajni postaju podaci, informacije, softver ili hardverske komponente, djela reverzibilnog programiranja, korisniki interfejs i sl. koji se kod pojedinih autora pojavljuju kao predmet regulisanja poslovnog prava, dok kod drugih ne. Pitanje je da li je to uinjeno sticajem okolnosti i njihovom nesposobnou da zaokrue ovu granu prava takvim predmetom ili pripadaju upravo onoj plejadi autora koji smatraju da nove tehnologije, njihovi produkti i odnosi koji u vezi i povodom njih nastaju nisu stvar ove ve drugih grana prava? Takvo bi bilo pravo informacionih tehnologija, komunikaciono pravo i sl. Tu svakako treba dodati da veina autora poslovnim pravom nije obuhvatila i poslovanje sa elementom inostranosti da li zbog toga to smatra da ovaj predmet pripada posebnoj grani - meunarodnom poslovnom pravu ili zato to ih ne prihvata kao predmet poslovnog prava uopte?Ove dileme posljedica su, u sutini, razliitosti polazita, odnosno, da li se prihvata polazite da ovu granu prava treba na opti nain definisati i sve pojave i odnose koji imaju odreena karakteristina svojstva u nju ukljuiti, ili poi od posebnog, pa nabrajanjem zaokruiti celinu. ini se da je razvoj poslovnog prava u takvoj fazi da je celishodnije njegov predmet definisati na opti nain. Pojedinanim sadrajima mogu se samo, primjera radi, objasniti ta se sve pod tim pojmom podrazumijeva. Svakako da je nuno stalno isticati da enumeracija nije konana i eliminatorna ve ilustrativna.Prihvatljivo je, ini se, srednje rjeenje, odnosno opta definicija da je pravo skup pravnih normi, institucija i principa kojima se reguliu poslovni odnosi koji nastaju izmeu raznih subjekata. U tim poslovnim odnosima pojavljuju se raznolike stvari, injenice, stanja, radnje, prava i obaveze i aktivnosti kojima se poslovanje realizuje. To je, prije svega, organizovanje, proizvodnja, distribucija, finansiranje, potom konkurencija, cijene, monopoli, zaposlenost, zastupanje, socijalna sigurnost, zatita potroaa, pravni poslovi, aktivnosti kojima se one sprjeavaju ili ugroavaju, pa razni oblici kriminala i nedozvoljenih radnji i sl.Kao primer brojnih integracija u savremenom svetu gde se fizika i pravna lica kreu bez granica i ogranienja, nastanjuju, zapoljavaju, posluju, investiraju, jese evropska integracija. U takvom procesu integracije pravno regulisanje Evropske Zajednice, a sada i Evropske Unije ima zadatak da omogui puni znaaj pojedincu i pravnim licima da se pokae sva multidisciplinarnost ovog regulisanja.

Na kraju, prihvatanje termina za oznaavanje bilo koje grane prava je stvar dogovora predstavnika naune i strune javnosti. Taj dogovor ne treba da bude u ideolokoj funkciji, pa e naziv pojedinih grana i naunonastavnih disciplina biti dugotrajniji.

3. PREDMET POSLOVNOG PRAVAPredmet poslovnog prava su odreeni drutveni odnosi ureeni pravom, kao i pravni odnosi u koje stupaju subjekti privrednog poslovanja. Pravni odnosi su regulisani posebnim pravnim normama i pravilima koja izvorno pripadaju pojedinim samostalnim granama prava, poslovno pravo ih preuzima i sistematizuje. Analizom pojma trgovinskog i privrednog prava mogu da se utvrde posebni, blie odreeni premeti poslovnog prava. Te predmete poslovnog prava odreuje, prije svega pravno poloaj subjekata i njihov poloaj u odreenim poslovnim odnosima. U skladu sa takvim opredjeljenjima, moe se istai da poslovno pravo obuhvata:1. UVOD U PRAVO (gdje su dati opti pojmovi drave i prava sa njihovim meusobnim odnosima i karakteristikama)

2. STVARNO PRAVO (osnovna naela svojinsko-pravnih odnosa, slubenosti, pravo zaloge i dravina)

3. OBLIGACIONO PRAVO (pojam i osnovna naela obligacionog prava i odnosa, nastanak obaveza u obligacionim odnosima, prestanak obaveza, promjena povjerioca ili dunika)

4. RADNO PRAVO (pojam radnog odnosa, kolektivni ugovor, pravni promet radne snage i pravni reim radnih odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih)

5. STATUSNO PRIVREDNO PRAVO (pravni poloaj preduzetnika, preduzea i drugih privrednih subjekata i njihov poloaj u pravnom prometu)

6. UGOVORNO PRIVREDNO PRAVO (ugovori privrednog poslovanjau prometu roba i usluga)

7. BANKARSKE POSLOVE i HARTIJE OD VRIJEDNOSTI (pravni reim bankarskih poslova i hartija od vrijednosti: mjenica, ek, obveznice, akcije i dr.)

8. MEUNARODNO POSLOVNO PRAVO (meunarodno-privredno-pravno poslovanje spoljnotrgovinsko poslovanje i drugi oblici privrednog poslovanja sa inostranstvom).Dalji razvoj poslovnog prava vodi ka njegovoj specijalizaciji, te se iz njega stvaraju i neke nove pravne discipline: pravo industrijske svojine, pravo osiguranja, saobraajno, bankarsko, berzansko, mjenino i ekovno, turistiko pravo i td.

Sagledavajui predmet poslovnog prava sa aspekta jugoslovenskog prava moe se konstatovati da ova grana prava, kao takva, jo uvijek nije nala dostojno mesto u naoj pravnoj teoriji i praksi.4. ISTORIJSKI RAZVOJ POSLOVNOG PRAVA4.1. Stari vijekU starom vijeku postojali su tragovi pravila o trgovinskim poslovima. U Hamurabijevom zakoniku nalazile su se odredbe o prodaji, prevozu, posredovanju, kreditu, i td. Stari Asirci i Vavilonci su se bavili trgovinom a kao sredstvo plaanja koristili zlato i srebro. Feniani i Vavilonci su stvorili prve institute pomorskog trgovakog prava. U Staroj Grkoj su primjenjivana posebna pravila trgovakog prava u vezi sa pomorskom trgovinom i bankarstvom. Rimsko pravo je preuzelo od Grka specifina pravila trgovakog prava. U Starom Rimu su bili poznati pomorski zajam, osiguranje i neke forme trgovinskog zastupanja. U starom vijeku nije postojalo trgovako pravo, niti trgovaki stale, proizvodnja se zasnivala na naturi, a za regulisanje trgovinskih poslova bila su dovoljna opta pravila graanskog prava4.2. Srednji vijek

U srednjem vijeku dolo je do procvata trgovine u srednjevjekovnim primorskim trgovakim gradovima sjeverne Italije, Francuske, panije, Engleske, Holandije i Nordijskih zemalja. Razvojem trgovine poseban drutveni sloj trgovaca, svojom trgovakom praksom postepeno stvara posebno, personalno, univerzalno, nadnacionalno,kosmopolitsko trgovako pravo koje nije poticalo od zakonodavaca, ali se primjenjivalo sa njegovom tolerancijom. Trgovcima i razvoju trgovine nisu odgovarala kruta pravila graanskog prava. Zbog toga su trgovci stvorili posebna pravila po kojima su poslovali. Kasnije su nastali i poslovi prometa novcem, otvorile su se prve banke i pojavile su se hartije od vrednosti.Jus Mercatorum (pravo trgovakog stalea) u srednjem vijeku sauvalo je univerzalni i internacionalni karakter zbog jedinstvenog karaktera prava velikih meunarodnih sajmova i luka, jedinstvenosti meunarodnih pomorskih obiaja, postojanje posebnih trgovakih sudova i postojanje javnih biljenika koji su registrovali trgovako pravne transakcije.4.3. Novi vijek

Novi vijek karakterie pojavu uvoenja trgovakog prava na nacionalnom planu. Time je izvreno razdvajanje trgovinskog prava (iz srednjeg vijeka) iz koga nastaju posebna nacionalna trgovinska prava u obliku prava trgovine koja su dostupna svim graanima a ne samo trgovcima. Otkriem Amerike centri trgovine su postali zemlje na obali Atlanskog okeana. Naroito je interesantan razvoj trgovakog prava u Francuskoj, gdje se trgovina prevashodno odvijala na vaarima a u trgovake ugovore unosila klauzula prema kojoj se u sluaju spora primenjivala pravila koji su vaili na vaarima u odreenom mjestu. Francuski kraljevi su pomagali trgovce i podsticali razvoj trgovine.

Prvo uvoenje trgovinskog prava obavljena su u Francuskoj za vrijeme vladavine Luja XIV, donoenjem dvaju uredbi: Ordonansi o trgovini iz 1673. i Ordonansi o pomorskom pravu iz 1681. ove urdbe su bile osnov za donoenje posebnog modernog trgovinskog zakona uFrancuskoj Trgovakog zakonika iz 1807. koji je donesen uz lino uee Napoleona. Pod uticajem Francuskog trgovakog zakonika doneseni su trgovaki zakonici u itavom nizu drugih zemalja (Holandija, Belgija, Italija, panija, Grka, Srbija i td.). Time je obavljeno ne samo nacionalno ve i regionalno sreivanje trgovakog prava.U Njemaku je donijet Opti njemaki trgovinski zakonik iz 1861. koji je kasnije zamijenjen novim Trgovakim zakonikom iz 1897. i on uz izmene i dopune i danas vai. On je posluio kao osnov za donoenje brojnih nacionalnih trgovinskih zakonika (Japana, Jugoslavije, Poljske, Maarske izmeu dva rata).

U Austriji je Trgovaki zakonik donesen 1862. po ugledu na stari njemaki zakonik.

U toku XIX vijeka postoji period naglog razvoja trgovakog prava, samo u nekim zemljama nisu doneseni posebni trgovaki zakonici, ali su donijeti posebni propisi od znaaja za trgovinu.

4.4. Moderno vrijeme

Uvoenje trgovakog prava nije svuda izvrena na isti nain. U procesu njegovog razvoja mogu se pratiti tri faze:

Prvu fazu karakterie dualizam, tj. odvajanje trgovakih zakonika od graanskih; Drugu fazu odlikuje dezintegracija i inkorporacija trgovakog prava u nacionalne kodifikacije;

Trea faza odlikuje se ponovnim tendencijama za integracijama na regionalnim i univerzalnim osnovama.

Nova kodifikacija sa univerzalnim i regionalnim obiljejima stvara se aktivnou mnogih univerzalnih meuvladinih organizacija kao to su: Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava, Haka konferencija o meunarodnom privatnom pravu, Liga naroda, Konferencija UN za trgovinu i razvoj UNCTAD, Evropsko udruenje slobodne trgovine EFTA,... Nova kodifikacija trgovinskog prava u odnosu na prethodne ima dve znaajne oteavajue okolnosti: Prva je razvijanje obavljenih nacionalnih kodifikacija

Druga je razvijanje poveanog upliva drave ne privredne tokove, to je odlika dravnog kapitalizma i dravnog socijalizma.Primjena informatike tehnike i dostignua daje prednosti novoj kodifikaciji trgovinskog prava u odnosu na prethodne.

5. RAZVOJ POSLOVNOG PRAVA NA NAIM PROSTORIMANa prostorima junoslovenskih drava prvi tragovi trgovakog prava pojavljuju se u primorskim trgovakim gradovima, gdje posebno treba istai Dubrovnik, iji Statut iz 1272. sadri niz pravila o trgovini, naroito pomorskoj trgovini. Dubrovnik je prvi u svijetu donio poseban zakon o pomorskom osiguranju 1568. god. Statuti drugih primorskih gradova (Zadar, Hvar, Kotor, Korula i dr.) pored trgovakih obiaja bili, su osnovni izvor,trgovakog prava. U naoj zemlji kao i u veini drugih evropskih obavljena je kodifikacija trgovakog prava. Prvi kodifikovani akt iz oblasti trgovakog prava donijet u Srbiji Esnafska uredba iz 1847. Treba istai donoenje Srpskog trgovakog zakonika 1860. god. koji je izgraen po ugledu na francuski Trgovaki zakonik iz 1807.god. 1860. godine je donijet zakon o steajnom postupku i Zakon o posrednicima, 1892. Zakon o osiguravajuim drutvima, a 1896. Zakon o akcionarskim drutvima.

Na prostoru Hrvatske, Slavonije, Vojvodine vaio je hrvatsko-ugarski zakonik.U Bosni i Hercegovini vaio je bosansko-hercegovaki Trgovaki Zakonik donesen 1883.godine po uzoru na austrijski.

U Dalmaciji i Sloveniji vailo je austrijsko Trgovako pravo.

Na podruju Makedonije vailo je poslije 1921. srpsko Trgovako pravo.

U Crnoj Gori je 1910. bio donijet Trgovaki zakonik koji je izgraen po ugledu na srpsko Trgovako pravo.

U Vojvodini je vailo maarsko Trgovako pravo.

Trgovako pravo na naim prostorima je bilo izdijeljeno na vie pravnih podruja, to je bilo smetnja stvaranju jedinstvene pravne regulative. U Kraljevini Jugoslaviji krenulo se parcijalno i sporo u donoenju pojedinih zakona, ako npr. Zakon o zatiti industrijske svojine 1922.godine, Zakon o akcionarskih drutava 1922. god, Zakon o mjenici . 1929 godine, Trgovaki zakonik iz 1937. godine, koji nikada nije stupio na snagu.

Poslije drugog svjetskog rata, razvoj naeg poslovnog prava moemo pratiti slijedom zakonodavne aktivnosti kroz vie faza, i to:

Prva faza, obiljeava donoenje Zakona o dravnim privrednim preduzeima (1946.god,); Druga faza, obiljeava donoenje Zakona o upravljanju privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima koje su donijeli radni kolektivi (tzv. Zakon o samoupravljanju 1950.god.); Trea faza, obiljeava donoenje Osnovnog Zakona o preduzeima (1965.god.);

etvrta faza, obiljeava donoenje Zakona o udruenom radu (1976.god.);

Peta faza, obiljeava donoenje Zakona o preduzeima (1988. i 1996.god.);

esta faza, obiljeava donoenje Zakona o privrednim drutvima (2004.god.)6. ZAKLJUAKPoslovno pravo predstavlja kompleksno pravo koje se moe formirati, ak, kao sistem koji bi obuhvatao vie pravnih disciplina od: trgovinskog, kompjuterskog, privrednog, obligacionog, transportnog, finansijskog, radnog pa do krivinog, upravnog i druga prava iji bi se dijelovi mogli povezati u jednu cjelinu - sistem poslovnog prava.Zajedniki imenitelj su poslovni odnosi i operacije. No, i pored svega, ostaje pitanje kako e se ono dalje razvijati i koliko e jo vremena trebati da proe da bi njegovo postojanje zaokupilo mnogo veu panju.

7. LITERATURA1. Svetolik Kostadinovi, Mile Rai, Poslovno pravo, Novi Sad, 2011.2. Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., West's Business Law, St. Paul, West Publishing Company, 1989.,

3. urovi R., Meunarodno privredno pravo, Beograd, Savremena administracija, 1991.

4. Anderson R., Fox I., Twomey D., Business Law, Cincinnati, South-Western Publishing, Co., 1987.,

5. urovi R., Meunarodno privredno pravo, Beograd, Savremena administracija, 1991.6. Prava Evropske unije, Fizika i pravna lica, Zbornik radova, Beograd, 1988.7. Vukadinovi R., Pravo Evropske unije, Beograd, 1996.8. Vasiljevi M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno pravo), Beograd, 1997. Vasiljevi M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno pravo), Beograd, 1997., str.3.

Prava Evropske unije, Fizika i pravna lica, Zbornik radova, Beograd, 1988.

Vukadinovi R., Pravo Evropske unije, Beograd, 1996., str.32.

Prof.dr Kostadinovi S., prof. Dr Mile Rai, Poslovno pravo-esto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2011., str.21.

PAGE Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog pravaPage 3