pravo pravo pravo seminarski rad

Download pravo pravo pravo seminarski rad

Post on 06-Feb-2016

90 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

pravo pravo pravo

TRANSCRIPT

PRAVNI FAKULTETTRAVNIK

NASTANAK I POJAM USTAVA S OSNOVICOMNA NJEGOVO DONOENJE(seminarski rad)

Predmet: USTAVNO PRAVOMentor:Student:Prof. dr Golijanin DraganAmila Agiv. asistent Alisa SalkiP-01/14-I

Travnik, mart 2015.

SADRAJ

UVOD3USTAVNO PRAVO 41.1. Predmet i pojam ustavnog prava 41.2. Naziv ustavnog prava42. NASTANAK I POJAM USTAVA52.1.Nastanak ustava52.2. Pojam ustava62.3. Bitna svojstva ustava73. STRUKTURA I SISTEMATIKA USTAVA93.1. Donoenje ustava103.2. Referendum123.3. Amandman 134. PREDUSTAVNI PISANI POLITIKI I PRAVNI DOKUMENTI USTAVNOG KARAKTERA 144.1. Prvi pisani ustavi 185. KLASAIFIKACIJA USTAVA195.1. Primarna klasifikacija ustava195.2. Sekundarna klasifikacija ustava216. USTAVNE DUNOSTI247. STVARANJE BiH257.1. Ustav Bosne i Hercegovine27

Ustavi entiteta - F BiH i Republike Srpske, kantona i meunarodni ugovori28

ZAKLJUAK 30LITERATURA ..... 31

UVOD

U prvom dijelu ovog rada definisat emo predmet i pojam Ustavnog prava. Zatim emo definisati pojam Ustav, ali da bismo doli do saznanja o nastanku ustava prvo trebamo utvrditi pojam, uslove i vrijeme nastanka ustavne materije, treba pratiti evoluciju samog naziva ustav, i treba posmatrati nastanak savremenih pisanih ustava. Ustavna materija stara je koliko i drava, tako da emo pratiti razvoj ustavnosti od prvih nepisanih ustava do dananjih modernih ustava.Ustav predstavlja najvii pravni akt jedne drave, ali to nije dovoljna definicija jer je to sloen sistem koji se moe definisati u pravnom, politikolokom i sociolokom smislu. Kroz ovaj rad takoer emo obraditi najbitnija svojstva ustava, a potom emo se osvrnuti na strukturu i sistematiku ustava. Do danas se u ustavno pravnoj literaturi pojavilo mnogo razliitih klasifikacija. No bez obzira na brojne klasifikacije ustava u teoriji svi postojei ustavi mogu se grupisati po dva osnova: na primarnu i sekundarnu klasifikaciju, koje emo takoe u ovom seminarskom radu obraditi.

1. USTAVNO PRAVO

1.1. Predmet i pojam ustavnog prava

Pravo je skup pravnih normi. Sve norme ureuju neto, pravila ponaanja, odnose u drutvu, itd. Norme ustavnog prava reguliu politike i drutvene odnose, ali ne samo te odnose i ne sve politike odnose. Vlast se vezuje za politike drutvene odnose. Ustavno pravo ini granu unutranjeg prava. Ustavno pravo obuhvata sve pravne norme kojima se odreuju politike institucije (dravne i nedravne).[footnoteRef:2] [2: Internet Wikipedia, Pojam-Ustavno pravo, http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustavno_pravo, (10.03.2013.)]

Norme ustavnog prava reguliu: organizaciju vlasti, procese vrenja vlasti, te odnos izmeu vlasti i graana (pojedinaca).

Ali ni sve ovo nije dovoljno precizno (drava ima svoje dravne oblike - federacija, konfederacija...), tako da norme ustavnog prava reguliu: Oblik vladavine (odreuje se prema efu drave: republika, monarhija...); Oblike dravnog ureenja - opredjeljeno je odnosom izmeu centralnih i necentralnih (lokalnih) organa: unitarna, sloena (federacija, konfederacija, unija) drava; Oblik sistema vlasti (odreuje se na osnovu toga koji organ, u kojoj mjeri i na koji nain uestvuje u vrenju dravne vlasti: predsjedniki sistem, parlamentarni sistem, sistem jedinstva vlasti); Proklamuju ljudska prava i slobode, npr. poredak i odnose vlasti i naroda..., a samim tim reguliu oblik politikog ureenja. Izvore prava i pravni sistem koji postoji u jednoj zemlji.

Znaaj ustavnog prava se sadri u slijedeem: formalno-pravno gledano, ustavno pravo je pravni osnov za sve grane prava, obzirom da je ustav njihov osnovni izvor.

1.2. Naziv ustavnog prava

Rije ustav u naem jeziku znai zaustaviti, ograniiti. Norme ustavnog prava su one norme koje predstavljaju granicu vrenja vlasti, svaka norma je istovremeno i ograniavajua u vrenju vlasti. Kroz historiju, jo u starom vijeku drave su imale, odreena pravila koja lie na dananje, savremene ustave: grki statuti, rimske konstitucije, srednjovjekovne povelje (Magna charta). Naziv nastaje u XIX vijeku.Meutim, ne koristi se naziv ustavnog prava kod svih zemalja. Kod nekih je zadran naziv dravno pravo (u Njemakoj, Austriji, Rusiji), koje je, po nekim teoretiarima, proizalo iz Hegelove teorije o dravi gdje je smatrao da je drava najvia vlast na zemlji (mada je i sam Hegel ee koristio izraz ustav, kojim je oznaavao ustavno pravo), iz ega proizilazi da je ustav djelo drave.

Naziv ustavnog prava je vie "demokratskog" duha, za razliku od "dravnog prava", ali Njemaka ne odstupa od svoga stava. Ipak naziv "dravno pravo" treba odbaciti. Razlog lei u tome to je s jedne strane preuzak (ne obuhvata ljudska prava i slobode), a s druge strane je preirok (tu ne spadaju sve norme koje se odnose na dravu i organizaciju vlasti, neke spadaju npr. u upravno pravo).

2. NASTANAK I POJAM USTAVA

2.1. Nastanak ustava

Da bismo doli do saznanja o nastanku ustava prvo trebamo utvrditi pojam, uslove i vrijeme nastanka ustavne materije, treba pratiti evoluciju samog naziva (termina) ustav, i treba posmatrati nastanak savremenih pisanih ustava.

Ustavna materija bila je prvo nepisana, a zatim i pisana. Stara je koliko i drava. Prvo su bile odluke rodovskog i plemenskog starjeine, a kasnije se javljaju i pisani akti ije sadrina ima elemente ustavne materije. Tu spadaju pojava ustava Atine i Sparte, pa rimskih konstitucija, srednjevjekovnih povelja, a ustavna materija (to predstavlja ustav u materijalnom smislu) naroito se umnoava pojavom savremenog politikog predstavnitva (parlamenta), posebno u Velikoj Britaniji. Jo u staroj Grkoj mnoge drave su imale svoje statute, Aristotel ih je prouavao,ali tada posmatranje ustava nije bilo u dananjoj koncepciji tj. pogledu.

Evolucija naziva ustava datira jo iz antikog doba. Nije ba sigurno da su ustavi Atine i Sparte, kao i drugi grki ustavi ba tako nazivani u svom originalu. Poznati rimski folozof Ciceron, u prvom stoljeu prije nove ere, prvi je izrekao i upotrijebio rije ustav, ije se znaenje zadravalo sve do dananjeg dana.[footnoteRef:3] [3: https://www.scribd.com/doc/32000139/USTAVNO-PRAVO-APEIRON]

Prvi moderni pisani ustavi nastali su u drugoj polovini 18. vijeka u vajcarskoj i Engleskoj. Tad se uspostavlja moderni parlamentarni sistem, poinje se afirmisati pravna drava i javna vlast se stavlja pod kontrolu. Tako postaju aktuelna pisana pravila koja se javljaju u formi jedinstvenog ustavnog akta (ameriki ustavi, francuski ustav itd...). Nakon Bekog kongresa 1815. na kome je zakljueno da sve zemlje svijeta treba da imaju ustav, poeli su se donositi ustavi u svim evropskim, a zatim i ostalim zemljama. Jedan od prvih ustava je Cromvelov ustav.

2.2. Pojam ustava

Ustav je akt koji nastaje u ograniavanju vlasti buroazije. Nerijetko nastaje i u borbi za nezavisnost. Ustav je najvii pravni akt jedne drave, ali to nije dovoljna definicija jer je to sloen sistem koji se moe definisati u pravnom, politikolokom i sociolokom smislu.

1. Pravni smisao ustava - ustav je pravni akt, izraz volje ustavotvorca.

2. Formalni smisao - kad god se u pravu kae da je neto u formalnom smislu podrazumijeva se da ima subjekt, odnosno donosioca, ima se u vidu postupak donoenja i formu u uem smislu. Iz toga proizilazi da je ustav u formalnom smislu, pravni akt sa najveom pravnom snagom, donesen od posebnog (nadlenog) organa, ustavotvorca i po posebnom (ustavotvornom) postupku, u pisanoj sveanoj formi. Ustav se donosi posebnim postupkom, da bi se njegove odredbe, koje reguliu najvanije drutvene odnose, zatitile i omoguila njihova to dua vremenska primjena. Postupak donoenja i donosilac ustava donose, odnosno odreuju snagu ustava - pravni akt sa najveom pravnom snagom

3. Materijalni smisao - ima se u vidu sadrina . Ustav u materijalnom smislu obuhvata sve norme, neovisno od toga gdje su sadrane, kojima se regulie organizacija vlasti, proces vrenja vlasti, tj. njeno funkcionisanje i kontrola, odnosi izmeu pojedinaca i vlasti,...ali i ljudska prava i slobode.

4. Politiki smisao ustava - ogleda se u uspostavljanju odreenog tipa (oblika) javne vlasti i politikih prava i sloboda, ali i u ograniavanju i kontroli te vlasti. Politiari kau da ustav predstavlja konstitucionalizam tj. proces ograniavanja vlasti. Vlast, osim ustava, ograniava jo i javno mjenje, mediji,...

5. Socioloki smisao ustava- ustava ogleda se u realnom odnosu politikih sila u drutvu. Svaka drava je prije svega zajednica ljudi. Taj faktor zajednitva, drutvenosti i povezanosti koji je nezaobilazan u svakom ustavu nesumnjivo je socioloka kategorija i sfera - socioloki aspekt ustava, a obuhvata odnos drutva i ovjeka, odnos ovjeka i dravnih organa, ljudska prava ovjeka i sloboda kao dominantnog bia.

2.3. Bitna svojstva ustava

Ustav je sadrajan, sloen i znaajan dokument, iz ega proizlaze njegova bitna svojstva, koja ga izdvajaju od drugih pravnih i politikih akata i dokumenata. Bitna svojstva ustava su:

1. Ustav je odraz postojeeg tipa drutva - na drutvenoj sceni se stalno nalaze dva tipa drutva: onaj koji je dominantan i onaj koji tek nastaje, pa ustav mora odraavati krucijalne elemente tog tipa drutva.

2. Ustav je akt drave ustav mogu imati samo samostalne i suverene drave, a sve ostalo je surogat. Postoje primjeri da crkva donosi svoj ustav (za duhovnu sferu).

3. Ustav je najvii opti pravni akt - on stoji na vrhu hijerarhije pravnih akata i iz njega proistiu ostale grane prava. Svojstva ustava kao najvieg opteg pravnog akta obavezuju zakonodavne i sve ostale koji imaju pravo donoenja optih akata da ti akti moraju biti u skladu sa ustavom.

4. Ustav je osnovni zakon ustav je zakon jer se sastoji od optih pravnih normi, ali po svim drugim elementima on je iznad zakona. Odredbe ustava se rijetko neposredno primjenjuju poto se ustav sastoji uglavnom od naela i principa. Zato se na bazi ustavnih odredaba donose provedbeni zakoni, koji n