BEOGRADSKA POSLOVNA KOLAVISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD

AUTOMOBILSKA INDRUSTRIJA I GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA

Mentor: dr Neboja Puara Student:Marko SimiBr. Indeksa:2A1/0036/11

Beograd, Decembar, 2011.

APSTRAKT

Jedna od najveih industrija na svetu jeste automobilska. Razvoj takve industrije odvija se velikom brzinom, u skladu sa napretkom novih tehnologija i nauka, i kao takva, ona danas zauzima bitan poloaj u svetskoj ekonomskoj oblasti.

Veliki utiacaj na automobilsku industriju ima globalna ekonomska kriza, koja izaziva velike promene i razna deavanja vezana za svetsku automobilsku industriju.

Glavni uzrok globalne ekonomske krize, odnosi se na promene vezane za finansijsku mo proizvoaa i kupaca, to dovodi do menjanja: koliine proizvedenih i prodatih automobila, investicija, zarada, trokova i ostalih komponenti koje se odnose na ovu industriju.

SADRAJ

UVOD ......................................................................................................................3

1. Uticaj globalne ekonomske krize naautomobilsku industriju ..............................................................42. Mere i saveti u automobilskoj industriji usled ekonomske krize ...................................................................................83. Savremena automobilska industrija ....................................94. Zanimljivosti U automobilskoj industriji ........................105. Globalna ekonomska kriza ........................................................12Zakljuak ......................................................................................................13Literatura .....................................................................................................14

UVOD

Automobilska industrija dizajnira, razvija, proizvodi, i prodaje motorna vozila, i jedna je od najvanijih svetski ekonomskih sektora zbog prihoda. Termin automobilska industrija najee obuhvata industrij posveenu automobilima do isporuke vozila.Prvi praktini automobil sa benzinskim motorom napravio je Karl Benza, 1885 godine u Manhajmu, u Nemakoj. Benz je patent za svoj auto dobio 29. Januara, 1886.godine, i 1888.godine poinje prva proizvodnja automobila.Ubrzo nakon toga, Gotlieb Daimpler i Vilhem Majbah, u tugartu, 1889.godine, dizajniraju automobil koji se pokee pokree pomou motora sa jednim cilindrom. Takoe, njima dvojici se prepisuje pronalazak prvog motocikla.Meutim, prvi samohodni auto je napravio Nikolas Cugnot, 1769.godine. Takav auto se pokretao na parnu mainu, i koristio je za potrebe francuske vojske.Razvoj automobilske industrije odvijao se brzo i dinamino, u toj meri da se danas automobil koristi kao osnovno prevozno sredstvo, i da je glavni cilj bezbedan prelazak putniku iz take A u taku B.Globalna ekonomska kriza, koja je nastala raspadom finansijskog sektora SAD, zvela je velihi mah u razvoju automobilske industrije. Negativno je uticala na veinu proizvoaa u svim svetskim dravama.

1. UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU

Svetska finansijska kriza poela je sa krahom finansijskog sektora u SAD, a zatim se prelila na finansijski sektor u ostatku sveta. Vlade najrazvijenijih zemlja su brzo reagovale preuzele itav niz mera kako bi povratile poljuljano poverenje investitora i spasile finansijski sektor koji je uslov svih uslova opstanka trine privrede.Usred poljuljanog poverenja investitora dolo je do smanjenja likvidnosti banaka to se vrlo brzo odrazilo na pad kreditne aktivnosti banaka to je ugrozilo realni sektor privrede. Pad kreditne aktivnosti banaka odrazio se dvojako na realni sektor ekonomije: prvo, kroz smanjenje tranje za proizvodima i drugo, kroz restriktivnije odobravanje novih i refinasiranje postojeih kredita za poslovanje.Autoindustrija je grana koja se, uz graevinsku industriju, prva nala na udaru ovog finansijskog cunamija. Proizvoai automobila iz SAD prednjae u zahtevima od svoje Vlade za odobrenjem finansijske pomoi. U relativno kratkom roku od par meseci najvei proizvoai automobila iz SAD, General Motors, Crysler i Ford, po drugi put su zatraili dodatna finansijska sredstva koja bi im omoguila da nastave svoje poslovanje i izbegnu bankrot.Kako je u pitanju izuzetno vana privredna grana koja upoljava veliki broj radnika Vlada SAD je odobrila posle puno muka i pregovora prvi paket pomoi dok se trenutno razmatraju mogunosti da se po drugi put izae u susret ovim preduzeima. Nakon proizvoaa iz SAD i ostali proizvoai automobila u svetu (Fiat, Reno, PSA i ostali) se obraaju svojim vladama za pomo.Pokuavamo da kroz finansijsku analizu vodeih svetskih proizvoaa automobila zakljuimo da li je zahtev proizvoaa automobila za odobrenje finansijske pomo od svojih Vlada opravdan i da li je davanje pomoi ovim preduzeima ekonomski isplativo?Analizom je obuhvaeno osam proizvoaa autombila iz pet razliitih zemalja: SAD (General Motors i Ford), Nemake (Daimler, BMW i VolksWagen), Francuske (PeugeotCitroen PSA), Japana (Toyota) i Italije (Fiat). Korieni su podaci iz finansijskih izvetaja za 2007. godinu , jer je to poslednji obraunski period pre poetka ekonomske krize koja se odrazila na pad tranje za automobilima. Prema ostvarenom prihodu u 2007. godini vodee mesto meu proizvoaima automobila koje smo analiziramo zauzima Toyota sa 157,7 milijardi evra, slede dva proizvoaa automobila iz SAD General Motors sa 126,7 milijardi evra i Ford sa 120,7 milijardi evra, VolksWagen sa 108,8 milijardi evra i Daimler sa 99 milijardi evra prihoda, Peugeot-Citroen sa 59 milijardi evra, Fiat sa 58 milijardi evra i BMW sa 56 milijardi evra.Iako se nalaze u vrhu kada je kategorija prihoda u pitanju General Motors i Fiat ostvarili su negativan operativni rezultat pre kamate i poreza (EBIT) dok su svi ostali proizvoai automobila ostvarili pozitivan EBIT.Vodee mesto po visini ostvarenog EBIT zauzima Toyota sa 35 milijardi evra, slede Daimler sa 8,7 milijardi evra, VW sa 6 milijardi i BMW sa 4,2 milijarde evra. EBIT mara kod proizvoaa automobila je jako niska, na osnovu toga moemo zakljuiti da automobilska industrija ne trpi velike izdatke za kamatu i poreze. I prema ostvaranoj EBIT mari vodei su Toyota i Daimler sa 9%, sledi ga BMW sa 8% i VW sa 6%.Najvei profit u 2007. godini od preduzea ukljuenih u analizu ostvarila je Toyota 10.3 milijardi evra, slede VW 4,1 milijardi evra, Daimler sa 3,9 milijardi i BMW sa 3,1 milijarde evra. Meutim, neto mara koju ostvaruje Toyota iznosi 7%, BMW 6%, slede je Daimler, VW i Fiat sa 4% neto mare. U analizu smo ukljuili kategoriju operativnog leverida koja se izraunava tako to se stavi u odnos bruto profit i EBIT, ovaj pokazatelj je znaajan jer preko njega moemo da procenimo uticaj fiksnih trokova na poslovanje preduzea. Poeljno je da ovaj pokazatelj bude to manji jer vea vrednost ovog pokazatelja ukazuje na znaajnije uee fiksnih trokova u prihodu i ukazuje na osetljivost preduzea na smanjenje tranje za proizvodima preduzea. Kao to moemo videti General Motors i Ford imaju jako visoke fiksne trokove i bruto profit koji su ostvarili u 2007. godini je bio nedovoljan da se pokriju fiksni trokovi to je dovelo do negativnog EBIT.Visok nivo operativnog leverida koji ostvaruje PSA ukazuje na izuzetno veliku ranjivost ovog proizvoaa automobila na pad u tranju, to se u praksi i dokazalo jer je PSA morao da zatrai pomo Francuske Vlade kako bi izali iz problema u koji su upali usled pada tranje u drugoj polovini 2008. godine. Meutim, svi proizvoai automobila imaju visok nivo operativnog leverida to ukazuje da je celokupna grana izuzetno osetljiva na pad u potroakoj tranji.Automobilska industrija je grana privrede koja zahteva angaovanje velike koliine sredstava. Najveu imovinu od analiziranih preduzea poseduje ameriki Ford 195 milijardi evra, sledi Toyota sa 194,7 milijardi, VW sa 145 milijardi, Daimler sa 135 milijardi i General Motors sa 104 milijarde. Toyota je vodea kad je u pitanju kategorija sopstvenog kapitala sa 71 milijardi evra kapitala, slede Daimler sa 38 milijardi evra kapitala, VW sa 31,9 milijardi evra kapitala, BMW sa 21,7 milijardi evra, PSA sa 14,5 milijardi. Interesantno je primetiti da ameriki General Motors ima negativan kapital u iznosu od 26 milijardi evra to ukazuje na izuzetno lou poziciju i poslovanje ovog proizvoaa koji je u prethodnim godinama ostvarivao izuzetno loe rezultate i pojeo svoj kapital.Kapital racio nam pokazuje uee sopstvenog kapitala u ukupno angaovanoj imovini preduzea. Poeljno je da uee kapitala bude to vee meutim, na osnovu podataka analiziranih preduzea moemo zakljuiti da sektor proizvoaa automobila karakterie nisko uee sopstvenog kapitala, izmeu 20% i 25%. Zabrinjavajue je nisko uee sopstvenog kapitala kod amerikog Forda od svega 2% dok je katastrofalno loa pozicija General Motorsa.Nizak nivo kapital racija nije zabrinjavaju u periodu uspona ekonomske aktivnosti meutim, predstavlja izuzetno veliku opasnost po preduzee u periodu krize kao to je kriza nastala u drugoj polovini 2008. godine. U periodu krize nastaje panika investitora i bankara koji nisu vie spremni da rizikuju i ele da povuku svoj kapital to moe da napravi problem preduzeima koja pozajmljuju novac i svoj rast finansiraju iz pozajmica banaka.Kako sva preduzea angauju veliku koliinu sredstava za obavljanje svoje poslovne aktivnosti ostvaruju oekivano male stope povraaja na ukupno angaovana sredstva ROA. Ako izuzmemo proizvoae automobile iz SAD koji su ostvarili gubitak u 2007. godini i imaju negativne stope povraaja ostali proizvoai imaju pozitivne stope povraaja.Toyota i pored injenice da angauje najvea sredstva u poslovanju usled visoke profitabilnosti ostvaruje najveu stopu povraaja na angaovana sredstva od 5%, slede BMW sa 4%, Fiat, Daimler i VW sa 3%. Svakako najpozitivniji pokazatelj u grani proizvoaa automobile svakako jeste visoka stopa povraaja na sopstevni capital ROE. Kod pet od osam analiziranih proizvoaa automobile stopa povraaja na sopstveni kapital iznosi preko 10%. Broj jedan u ovoj kategoriji je Fiat sa izuzetno visokom stopom od 18%, slede Toyota i BMW sa 14%, VW sa 13% i Daimler sa 10%. Likvidnost preduzea raunamo preko opteg racija likvidnosti koji dobijamo kada stavimo u odnos obrtna sredstva sa kratkoronim obavezama. Ovaj racio nam pokazuje koliko su preduzea sposobna da svoje kratkorone obaveze servisiraju iz kratkoronih sredstava kojima raspolau. Ukoliko ovaj racio ima vrednost manju od jedan onda je preduzee nelikvidno. Moemo zakljuiti da sva preduzea imaju nategnutu likvidnost dok su General Motors i BMW nelikvidni. ak i Toyota koja ostvaruje najbolje rezultate u svim kategorijama ima jako nategnutu likvidnost tek iznad 1. Rizik nelikvidnosti kod ovih preduzea se naroito uveava u periodu krize jer se kratkorone obaveze moraju izmiriti a preduzea nemaju rezerve likvidnosti koje bi mogle da aktiviraju u sluaju blokade obrtnih sredstava.Na osnovu finansijske analize poslovanja, osam proizvoaa automobile iz pet zemalja, moemo zakljuiti da je autoindustrija usled niske likvidnosti, niskog uea sopstvenog kapitala u ukupno angaovanim sredstvima, visokom ueu fiksnih sredstava oekivano u problemima. Pad globalne potroake tranje se jako negativno odrazio na poslovni rezultat jer preduzea ne mogu na kratak rok da smanje fiksne trokove, dok je visok nivo pozajmljenih sredstava uz izuzetno nisku likvidnost doveo do problema u servisiranju obaveza ovih preduzea. Meutim, najbolja preduzea u ovoj grani privrede ostvaruju izuzetno visoke stope povraaja na sopstveni kapital to pokazuje da se radi o profitabilnoj grani koja pri tom zapoljava veliki broj radnika. Isplativo je da Vlade finansijski pomognu proizvoae automobile. Kada su u pitanju proizvoai automobila u SAD problemi su dublji i neophodno je da se izvri ozbiljno restrukturiranje ovih kompanija kako bi se poveala njihova konkurentnost i obezbedio dugoroni opstanak ovih preduzea na tritu...Tabela 1 statistiki je indikator poslovanja autoindustrije za navedene drave u 2010-oj godini.u010 PRODUCTION STATISTICSCountryCarsCommercial vehiclesTotal% change

Argentina508,401208,139716,54039.7%

Australia205,33438,161243,4957.1%

Austria86,18318,814104,81445.2%

Belgium528,99626,306338,2903.3%

Brazil2,828,273820,0853,648,35814.6%

Canada968,8601,102,1662,071,02639.0%

China13,897,0834,367,58418,264,66732.4%

Czech Rep1,069,5186,8671,076,3859.5%

Egypt92,24932,09069,0600%

Finland6,3852806,500-39.2%

France1,924,171305,2502,227,7428.9%

Germany5,552,409353,5765,905,98513.4%

Hungary165,0002,890167,89058.6%

India2,814,584722,1993,536,78333.9%

Indonesia496,524205,984704,71551.1%

Italy573,169265,231857,359-0.6%

Japan8,307,3821,318,5589,625,94021.3%

Mexico1,390,163954,9612,345,12450.2%

Netherlands48,02546,08194,10622.6%

Poland785,00084,376869,376-1.1%

Portugal114,56344,160158,72326.0%

Romania323,58727,325350,91218.4%

Russia1,208,362194,8821,403,24493.5%

Serbia17,3846496,47079.0%

Slovakia556,9410556,94120.7%

South Africa295,394176,655472,04926.2%

South Korea3,866,206405,7354,271,94121.6%

Spain1,913,513474,3872,387,90010.0%

Sweden177,08440,000217,08438.8%

Taiwan251,49051,966303,45634.1%

Thailand554,3871,090,1261,644,51364.6%

Turkey603,394491,1631,094,55725.9%

Ukraine75,2617,87283,13320.0%

UK1,270,444123,0191,393,46327.8%

USA2,731,1055,030,3357,761,44335.4%

Supplementary367,58798,319329,28955.3%

Total58,478,81019,378,89577,857,70526.0%

Tabela 1, Statistika proizvodnje automobila po dravama u 2010. godfdsfdfdadfdfdf2. Mere i saveti u automobilskoj industriji usled ekonomske krize

Automobilska industrija ima privrednu slobodu, i omoguava privredni rast. Savremena automobilska industrija predstavlja jednu od najvanijih industrijskih delatnosti u svetu. Procenjuje se da u ovom trenutku ona zapoljava priblino devet miliona radnika, koji sa godinjom proizvodnjom od oko sedamdeset miliona vozila, sainjavaju 15% svetskog bruto proizvoda. Osima toga, pored centara za svemirska istraivanja, ona predstavlja oblast u koju se najvie novca ulae za potrebe razvoja, tako da je poznata kao jedan od najveih izvora tehnolokih novina. U poslednjih tridesetak godina, gotovo sve automobilske kompanije znaajno su izmenile svoju poslovnu filozofiju, to ih od specijalizovanih proizvoaa pretvara u ponuae sa pirokom paletom ponude, u tenji da se pokriju svi trini sehmenti, i to potpunije zadovolje potrebe kupaca.Kompanije koje nisu imale dovoljno iskustva i kapaciteta u proirenju svoje ponude, pribegle su trinim preuzimanjima druhig automobilskih proizvoaa, i tako prodrle u nove segmente. Takve strategije su prouzrokovale znatno smanjenje broja samostalnih proizvoaa i izbraziti rast trokova koordinacije poslovnih segmenata unutar koncerna.Finanskijska kriza ostavlja snaan peat i na automobilsku industriju, tako da su se nepovoljni uciaji, u vidu smanjenja prodaje, prosizvodnje i otputanja zaposlenih, osetili ve u poslenjem kvartalu prehodne godine, sa naroitim negativnim efektima u tekuoj, i onima koji se oekuju u sledeoj godini. U takvim okolnostima, automobilske kompanije su bila prinuenje da pronau nove, ili pojaaju primenu postojeih metodologija za snienje trokova. U tom nastojanju, znaajna uloga pripala je konceptu za planiranje i upvaljanje ciljnim trokovima. Samo ukoliko ova preduzea usvoje nove tehnologije koje e im omoguiti da ostvaruju nie trokove u proizvodnji opstanak je mogu. Automobili su prvenstveno posveeni jaanju globalne bezbednosti saobraaja na putevima pomou svojih proizvoda i kroz inicijative the Global Road Safety Partnership (GRSP). Velika dostignua su se ve postigla, ali se nastavlja i dalje razvijanje i usavravanje bezbednosti itave automobilske industrije.

Slika 1. Bezbednost i sigurnost na prvom mestu3. SAVREMENA AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA

Ako se za neku granu industrije moe rei da prati savremene trendove onda je to sigurno automobilska industrija. Savremeno auto trite danas nikome ne dozvoljava da mirno spava i opstanak nikome nije zagarantovan. Skraeni ivotni vek gotovih proizvoda i otra konkurencija predstavljaju pokretaku snagu razvoja. U takvim uslovima uloga savremenih inenjerskih metoda i alata za upravljanje kvalitetom kao i brzih testova komponenti, sklopova i itavih automobila u realnim uslovima dobijaju na znaaju.

Slika 2. Savremeno automobilsko prevozno sredstvo

Savremena automobilska industrija nalazi se u nezavidnoj situaciji jer auto trzite donosi sve veu konkurenciju i borbu za svakog kupca. Kupac danas trai gotovo sve bolje performanse, bolji kvalitet, veu sigurnost,manju potronju energenata i to niu cenu uz to manje posledice po svoju okolinu.Svi ti zahtevi navode nas na zakljuak da zadatak nimalo nije jednostavan to i pokazuju poslednja deavanja na globalnom autotritu. Dolo se do jednostavnih i dijametralno suprotnih zakljuaka, savremen automobil treba da bude to laki, ekonominiji, sa utedu prirodnih resursa uz neizostavnu zatitu ivotne sredine.U direktnu korelaciju postavljeni su mobilnost i brzina automobila sa ukupnom teinom a sve to povezano sa zahtevima aktivne i pasivne bezbednosti. To je glavni cilj svakog proizvoaa automobila u svetu.

4. ZANIMLJIVOSTI U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI

Da li znate da je Nemaka kompanija Folksvagen (VW), proglaena za najbolju automobilsku kompaniju u 2010., prema istraivanju nemakog Centra za upravljanje u automobilskoj industriji (CAM), kojim se naglaava slabost njenih rivala - japanske Tojote i amerikog Deneral motorsa.

Japanski proizvoai automobilskih delova, suoni sa prekidom isporuka posle zemljotresa 11. marta, mogli bi da prebace vie fabrika za izradu komponenti u Kinu, prema podacima zvaninika kineske vlade.

Slika 2. Suzuki Kisazai auto japanski a delovi kineski Nezvanina lista 5 najgorih automobila, koju su napravili strunjaci i vozai:1. Ford Pinto (1960)2. Jugo (1980)3. Peel trident (1964)4. Trabant (1957)5. Fiat multipla (1997) Proizvodnja automobila e ove godine u svetu porasti na 65 miliona, sa prologodinjih 57,2 miliona vozila, predvidela je kompanija za analizu trita "Prajsvoterhaus Kupers" (PricewaterhouseCoopers PwC) i tako popravila svoju prethodnu prognozu za dva miliona vozila.Proizvodnja e, uprkos poboljanoj proceni, biti u zaostatku za 66 miliona vozila, koliko je proizvedeno 2008. godine, pre poetka svetske ekonomske krize.Automobilsko trite postepeno poinje da se oporavlja, zahvaljujui oivljavanju svetske privrede. Pokreta rasta prodaje automobila bi trebalo da bude trite u Severnoj Americi i Aziji, posebno u Kini, procenjuju u PwC. U Kini bi ove godine proizvodnja automobila, prema prognozi te kompanije, trebalo da se povea na 13 miliona, sa prologodinjih 11 miliona vozila, prenele su agencije. Druga agencija za istraivanje trita "Dej di pauer" (J.D. Power) nedavno je predvidela da e svetska prodaja automobila ove godine porasti za etiri odsto, na 66,9 miliona vozila.U SAD e, prema toj prognozi, prodaja porasti na 11,7 miliona vozila sa prologodinjih 10,4 miliona. U zapadnoj Evropi bi, medjutim, zbog zavretka programa "staro za novo", prodaja mogla da padne za osam odsto, na 13,7 miliona automobila.Istona Evropa bi mogla da doivi blago oivljavanje trita automobila. Prema prognozi "Dej di pauera", prodaja e se poveati za jedan procenat, na skoro 3,2 miliona vozila. Na rast e najvie uticati uvodjenje prodaje "staro za novo" u Rusiji, gde e, prema proceni, prodaja porasti za deset odsto, na 1,6 miliona automobila. ef italijanskog "Fijata" Serdjo Markione je jo poetkom godine rekao da svetska automobilska industrija, da bi preivela, mora da smanji proizvodne kapacitete, i to prvenstveno u Evropi. On je tada precizirao da su svetske fabrike automobila u stanju da proizvedu 94 miliona automobila godinje - 30 miliona vie nego to mogu da prodaju.RankDrava1960.1970.1980.1990.2000.2006.

1.Japan481.5515.289.15711.042.88413.486.79610.140.79611.484.233

2.SAD7.905.1198.283.9498.009.8419.782.99712.773.71411.263.986

3.Kina22.57487.166222.288509.2422.069.0697.188.708

4.Njemaka2.132.0843.993.0384.092.2684.976.5525.526.6155.819.614

5.Juna Koreja028.819123.1351.321.6303.114.9983.840.102

6.Francuska1.369.2102.750.0863.378.4333.768.9933.348.3513.169.219

7.panjolska58.209539.1321.181.6592.053.3503.032.8742.777.435

8.Brazil133.041416.0891.165.174914.4661.681.5172.611.034

9.Kanada397.7391.159.5041.369.6071.947.1062.961.6362.572.292

10.Meksiko0192.841490.006820.5581.934.9272.045.518

11.Indija54.00089.000113.917362.655796.1851.944.380

12.Velika Britanija1.810.7002.098.4981.312.9141.565.9571.813.8941.648.388

13.Rusija523.591922.0002.195.0001.973.5701.202.5891.508.358

Svet16.500.00029.381.00039.396.60748.201.20758.374.16269.127.156

Tabela 2. Vodei proizvoai automobila

5. GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA

Najvei udar, oekivano, pretrpelo je ameriko trite na kojem je prodaja opala za etvrtinu, a najvee kompanije, poput Forda i Krajslera, zabeleile su pad prodaje od po 33 odsto. Analitiari procenjuju da e broj prodatih vozila u Americi ove godine, u najboljem sluaju, biti oko 14,5 miliona, to nije ni blizu prologodinjih 16,14 miliona automobila. J. D. Power istie da je to najslabiji rezultat jo od 1995. Kineski proizvoa automobila Geely planira da osvoji titulu proizvoaa najjeftinijeg automobila na svetu i to u okviru skorog poetka proizvodnje malog hebeka baziranog na IG konceptu prikazanom na Sajmu automobila u Pekingu.Kako prenosi AutoCar, Geely IG trebalo bi da kota izmeu 1.500 i 2.000 dolara, dok trenutno najpovoljniji automobil na svetu, Tata Nano trenutno na indijskom tritu kota 2.500 dolara.Geely, koji je preuzeo vedskog proizvoaa Volvo od Forda, izjavio je da e IG (Intelligent Geely) biti mnogo kvalitetniji od Nana.Kinezi su najavili da e elektrina verzija IG-a biti spremna 2014. ili 2015. godine, sa dometom od oko 120 km i cenom koja e sigurno biti via od benzinskog modela.

Slika 3. Najjeftiniji automobil na svetu Najvei uticaj ekonomske krize osetile su automobilske industrije Japana, Kine, Sad i Nemake. Kod njih je zabeleen najvee smanjenje u udelu svetske proizvodnje i prodaje automobila.

ZAKLJUAK

Ekonomski poremecaji i kriza uslovljena preteranim oslanjanjem na bankarski sektor *(a to znaci vise na kredite i hartije od vrednosti nego na realni novac) negativno utiu na kupovnu moc, zaposlenost i sveukupni styandard stanovnistva. Rastuca nezasposlenost, neizvesnost u pogledu zadrzavanja radnog mesta i velika pomeranja na svetskom trzistu snazno deluju na automobilsku industriju.Proizvodnja se premesta u manje razvijene zemlje zbog jeftinije radne snage i nizih ekoloskih, fiskalnih i tehnickih standarda, cime se gube radna mesta i remete kapaciteti u razvijenim zemljama. Prodaja automobila opada i konkurenciju proizvodjaca cini jos neizversnijom, a perspektivu mracnijom.

LITERATURA

[1]Potkonjak D. 2010. ,,Top speed, auto magazin;[2]http://oica.net/category/production-statistics/[3]Alvirovi M. 2011. ,,Sat plus, auto asopis,[4]http://www.yourdiscovery.com/cars/timeline/[5]http://www.info-market.ba/bs/auto-moto/10450-auto-zanimljivosti[6]http://www.cqm.rs/

3