1. UVOD

Kontrola vlade za zagađenje vazduha odnosi se na nametanje ograničenja iz propisa. Pored kvantitativnih ograničenja na emisije iz dimnjaka, otvora, kao i samih dimnjaka, propisi mogu ograničiti količinu i kvalitet goriva, kao i sirovine koje je dozvoljeno koristiti, visinu dimljaka, ventilacionih otvora.Takođe mogu ograničiti i lokaciju gasova iz emisije koji nisu dozvoljeni ili vreme kada su emisije dozvoljene ili ne. Propisi obično određuju prihvatljive metode testiranja i merenje.

Jedan primer od međunarodnog regulisanja kontrole zagađenja vazduha je prestanak atmosferskog testiranja nuklearnog oružja od strane sila potpisnica prestanka sporazuma. Drugi primer je da Topionice u Kanadi gde su se složili da regulatorni Protokol utiče na smanjenju štetnih emisija.

Još jedan primer je u Montrealu, protokol za zaštitu ozona stratosfere razvijen od strane Ujedinjenih nacija, koji će u velikoj meri uticati na smanjenje i eventualno eliminisanje hlorofluorougljenika i drugih štetnih hemikalija.

Nacionalni propisi o kontroli zagađenja u nekim slučajevima su obazrivi u tome što ne dozvoljavaju nadležnost filijala (država, pokrajna, gradova, opština ili sela) da usvoje različite propise. U drugim slučajevima one nisu prioritetna zbog toga što omogućavaju podzakonske nadležnosti da donese propise koja nisu manje stroga od nacionalnih propisa.

U mnogim zemljama, pokrajna ili država ima usvojenu kontrolu zagađenja. U nekim slučajevima kod zagađenja vazduha u opštinama na snazi je kontrola regulatornih akata. Oni će ostati na snazi sve dok ne bude zamenjen od strane državnih, pokrajinskih ili nacionalnih zakona ili regulativama.

Regulacija se može primeniti na sve propise, na samo nove ili na samo postojeće propise. Često su novi propisi dužni da zadovolje ograničenja restriktivnija od postojećih propisa. Propisi izuzeti iz primene instalacija nazivaju se klauzule- one se odnose na starije, a instalacije na novije propise. Regulatorna ispitivanja ponekad sadrže vremenski rok za ostvarivanje progresivno restruktivniji nivo kontrole.

Da bi regulacija kontrole bila efikasna, regulatorna agencija mora imati pravo da uđe u prostorije za pregled i ispitivanje, a i zahtev od vlasnika da prati i izveštava o nepravilnostima, a gde je potrebno da uradi i test. 1

Problemi zagađivanja vazduha iz godine u godinu postaju sve intenzivniji i značajniji i na Evropskom i na globalnom nivou. Osnovni razlog za to su emisije u

1

vazduhu različitih zagađujučih materija, kao što su sumporni i azotovi oksidi, teški metali, čvrste čestice i druge materije iz velikog broja izvora zagađivača. Pored same emisije, drugi važan problem predstavlja i širenje i prenos zagađujućih materija na velike udaljenosti, čime se posledice (npr. zdravstveno stanje stanovnika, propadanje ekosistema) dislociraju od uzorka.

Uspostavljanjem Integralnog katastra zagađivača u Republici Srbiji krajem 2007. godine, zaopočelo se sa redovnim godišnjim izveštavanjem o emisijama zagađujućih materija u vazduhu.

Glavni izvori emisija ovih materija u vazduh na području Srbije su:

TERMOELEKTRANE NIKOLA TESLA U OBRENOVCU

TERMOELEKTRANA KOSTOLAC U KOSTOLCU

RUDARSKO TOPIONIČKI BASEN BOR

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0

42.0

42.5

43.0

43.5

44.0

44.5

45.0

45.5

46.0KIK IN D A

SO M BO R

ZR EN JAN INN _SAD

VR SAC

BEO G R AD

LO ZN IC A

SM .PALAN KAVALJEVO N EG O TIN

KragujevacC U PR IJA ZAJEC AR

Kucevo

PO ZEG AZLATIBO R KR ALJEVO

KR U SEVAC

N ISKO PAO N IKSJEN IC AN _PAZARKU R SU M LIJA

D IM ITR O VG R ADLESKO VAC

VR AN JE

Kosto lac

K IK IN D A

Pancevo

O brenovac Sm ederevo

KR U SEVAC

Sabac

Bor

Lazarevac

.

.

1

5

10

100

1,0

00

10,0

00

30,0

00

50,0

00

75,0

00

135,0

00

EMISIJE SO2 TOKOM 2008, Gg.

S EPA _ T i_ Pop_ ' 09

19

.0

19

.5

20

.0

20

.5

21

.0

21

.5

22

.0

22

.5

23

.0

42

.0

42

.5

43

.0

43

.5

44

.0

44

.5

45

.0

45

.5

46

.0

KIK

IN

DA

SO

MB

OR

ZR

EN

JA

NIN

N_

SA

D

VR

SA

C

BE

OG

RA

D

LO

ZN

IC

A

SM

.P

AL

AN

KA

VA

LJ

EV

O

NE

GO

TIN

Kra

gu

je

va

c

CU

PR

IJ

A

ZA

JE

CA

R

Ku

ce

vo

PO

ZE

GA

ZL

AT

IB

OR

KR

AL

JE

VO

KR

US

EV

AC

NIS

KO

PA

ON

IK

SJ

EN

IC

A

N_

PA

ZA

RK

UR

SU

ML

IJ

A

DIM

IT

RO

VG

RA

D

LE

SK

OV

AC

VR

AN

JE

Ko

sto

la

c

KIK

IN

DA

Pa

nc

ev

o

Ob

re

no

va

cS

me

de

re

vo

KR

US

EV

AC

Sa

ba

c

Bo

r

La

za

re

va

c

.

.

1

5

10

100

1,000

10,000

30,000

50,000

75,000

135,000

E

MIS

IJ

E S

O2

T

OK

OM

2

00

8, G

g.

SEPA_Ti_Pop_'09

Slika 1. Količina sumpor-dioksida u gradovima Srbije

2

U narednom periodu se sa aspekta prikupljanja podataka u agenciji za zaštitu životne sredine o emisijama zagađujućih materija u vazduhu očekuje značajna poboljšanja. Ovakav optimistički stav je zasnovan prvenstveno na činjenici da raste broj preduzeća koja izveštavaju o izvorima zagađivanja. Usvajanjem novog zakona o zaštiti vazduha, potpisane su i obaveze operatera u pogledu praćenja količine emitovanih zagađujućih materija u vazduhu. Pored toga, ovim zakonom predviđa se:

Uspostavljanje informacionog sistema kvaliteta vazduha i registra izvora emisija zagađujućih materija u vazduhu.

Uspostavljanje registra gasova sa efektom staklene bašte.

Uspostavljanje registra nenamerno ispuštenih dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci.

3

2. KONTROLA NOVIH STACIONARNIH IZVORA ZAGAĐENJA VAZDUHA

U teoriji, ako početkom bilo kog datuma, svi novi izvori zagađenja vazduha budu adekvatno ograničeni, svi propisi instalirani pre tog datuma će na kraju nestati, ostavljajući samo one adekvatno kontrolisane. Nesigurno je oslanjati se samo na isključivo nove instalacije, da bi se postigla kontrola zagađenja vazduha, kontrola je da instalacije kvare izvođenje kontrola sa godinama i koriste da se broj novih instalacija poveća na veći stepen. Iako će u teoriji stari propisi nestati, u praksi je potrebno dugo vremena da nestanu, i da se može postići zadovoljavajući kvalitet vazduha isključivo novom instalacionom kontrolom. 1

Emisija zagađujućih materija u atmosferu iz novih stacionarnih izvora je u poslednje vreme relativno niska zahvaljujući nepovoljnoj privrednoj situaciji, a ne merama za zaštitu kvaliteta vazduha. Kao i prošlih godina, najveći stacionarni emiteri jedinog od specifičnih polutanata koji prelazi dozvoljene norme tj. fluoridi, su kombinat aluminijuma u Podgorici i Termoelektrana u Pljevljima. Njihov uticaj na zagađivanje vazduha je srazmeran proizvodnoj dinamici.

U ovakvoj situaciji dolaze do izražaja ostalih izvori zagađivanja, sa manjim obimom emisije. U prvom redu tu je značajno veliki porast gustine i dinamike drumskog saobraćaja. Uticaj ovog linijskog izvora je lokalizovan na relativno usku zonu oko saobraćajnica, ali je u urbanim sredinama znatno veći, naročito u određeno doba dana ili sezone, ili pri specifičnim stanjima atmosfere.

Značajno mesto u zagađivanju vazduha imaju deponije čvrstog otpada. Ova vrsta komunalne delatnosti, koja je nedovoljno organizovana, ima kao posledicu formiranje "divljih" odlagališta na periferiji naselja i duž saobraćajnica, na neadekvatnoj i neobezbeđenoj lokaciji, bez zone sanitarne zaštite. Deponovani materijal se uklanja nekontrolisanim paljenjem, čiji produkti, u zavisnosti od meteoroloških uslova, u dugom vremenskom periodu zagađuju vazduh u samom gradu ili prigradskim naseljima. Takav je slučaj u Podgorici, Ulcinju, Baru, Petrovcu i nizu drugih naselja po Crnoj Gori.

Manji izvori zagađenja su aviosabraćaj (koji je naročito dinamičan u turističkoj sezoni), zatim pretakališta goriva u Boki Kotorskoj i Luci Bar, benzinske pumpe, površinski rudnički kopovi i transport uglja u Pljevljima, asfaltne baze, kamenolomi i proizvodnja peska, skladišta rasutog tereta u Luci Bar, povremeni letnji šumski požari i dr. U zimskoj sezoni do izražaja dolazi loženje kao izvor zagađivanja, bilo iz pojedinačnih ložišta, kao centralno grejanje naselja ili industrijskih objekata.

4

Jedan od načina da se postignu i izgrade novi propisi i test prototipa propisa je omogućavanje koriščenje samo odabranih zamena na prototip. Ovo je metoda koja se koristi u Sjedinjenim Američkim Državama za kontrolu emisija iz automobila (tabela 1).

Tabela 1.Emisija zagađivača usvojena od strane Sjedinjenih Američkih Država

NOVO ZNAČENJE USVOJENO OD STRANE SAD ZA NOVU OBAVEZU AUTOMOBILA

(gm/VOZILA PO MILJU)

VOZILA (MODELI GODIŠNJE PRIMENJENI)

EMISIJE ZAGAĐIVAČA 1972 1973-4 1975-6 1977-9 1980 1981-1992 1993-1995

UGLJEN MONOKSID 39 39 15 15 7 3.4 3.4

UGLJOVODONICI 3.4 3.4 1.5 1.5 0.41 0.41 0.25

OKSIDI AZOTA 3 3.1 2.0 2.0 1.0 0.4

Drugi način je putanja koja se nakon instalacije ne vraća u prvobitan tip, već u svaki jedinstveni, na primer cementare i biljke. U jednoj vlasnik preuzima punu odgovornost za kompaniju, uz regulatorna ograničenja emisije. Ako pri testiranju instalacija ne ispunjava sve uslove, to je odgovornost vlasnika automobila da obnovi ili modifikuje sve dok se ne ispuni određeni uslovi. U alternativni pristup, vlasnik čini promene kao što je dizajn predložene instalacije kao regulatorna agencija, nakon zahteva inspekciji za planove i srecifikacije.Kada se instalacija završi smatra se da li je u skladu sa odobrenim planovima i specifikacijom. U večini slučajeva regulatorne agencije zahtevaju i ispitivanje i plan AP – PROVAL. U ovom slučaju, testiranje je definitivmo i podnošenje plana je namenjen da spreči manje sofisticirane vlasnike od postrojenja koja će kasnije morati ponovo da izmene.

Regulatorna agencija u narednom periodu imaće mogućnost obnovu testa, za snošenje odgovornosti za nasumično uzimanje uzorka, kao i da će test imati zadatak

5

da replicira odgovarajući prototip. Agencija je odgovorna za pronalaženje vlasnika automobila, pogotovu onih koji to nisu svesni da se regulatorni zakoni odnose na njih, a zatim i na testiranja njihovih propisa. Pronalaženje vlasnika je težak zadatak koji zahteva dobru komunikaciju između vladinih agencija koje se bave zagađenjem vazduha i kontrolu onih koji obavljaju inspekciju zgrada, fabrika ii komercijalnih objekta u druge svrhe. Testianje emisionih propisa nije jednostavan zadatak. Vrši se analiza do najsitnjijih detalja. Plan pregleda zahteva dobro osoblje kao i kvalifikovane ispitivače.

Zbog navedenih uslova, sofisticiranje organizacije je potrebno uradeti zbog efikasnosti posla. Prototip testiranje najbolje je rešavati na nacionalnom nivou, testiranje propisa i plan ispitivanja jama na državnom, pokrajinskom ili regionalnom nivou. Pronalazak vlasnika je lokalni rad u vezi sa stambenim i poslovnim objektima, ali može biti državni ili provinciski rad za industriske izvore. 1

6

3. KONTROLA POSTOJEĆIH STACIONARNIH IZVORA ZAGAĐENJA VAZDUHA

Postojeći izvori mogu biti kontrolisani na retrospektinoj, sadašnjoj ili potencijalnoj osnovi. Retrospektivna osnova odnosi se na prijem žalbi iz javnih, a kasnije i njihovih istraga i kontrola. Žalba istrage i kontrola može da postane jedina funkcija malih zagađenja vazduha kontrole organizacija na štetu njenog ukupnog zagađenja vazduha i kontrola efikasnosti. Aktivnosti ovog tipa mogu da se odlože u vidu kratkog roka da bi se smirilo više elemenata lokalne vlasti, ali to se može ostvariti na račun sposobnosti agencija da postignu dug opseg ciljeva.

Na osnovu ovoga, agencije osoblje mogu da koriste za istragu i mogu doneti pod kontrolom izabrane polazne kategorije, izabrana geografska područja, ili čak oba. Izbor se ne vrši na osnovu broja ili intenziteta zajednice, nego na analizu podataka o kvalitetu vazduha, emisiji podataka, ili čak oba. Polja aktivnosti mogu biti usmerena na sprovođenje postojećih regulatornih ograničenja ili razvoj novih podataka od kojih se regulatorna oganičenja mogu postaviti, a kasnije i prinudne.

U buduće na osnovu ovih saznanja, agencija može za projekte,njihov sastav i mesto izvora, a i svoje emisije koristiti matematičke modele i statističku tehniku za određivanje kontrolne mere, da bi se utvrdio budući nivo kvaliteta vazduha. Budućnost uključuje mix postojećih i novih propisa, pa se moraju doneti odluke o nivoima kontrole potrebnih za obe kategorije i da li ovi nivoi treba da budu isti ili različiti.

Do sada su se meranja zagađenja vazduha uglavnom svodila na merenja imisije.Od ove godine Zavod za javno zdravlje Pančevo, Odsek za ispitivanje vazduha, bavi se poslovima merenja emisije, odnosno merenjima ispuštanja i isticanja zagađujućih materija iz izvora zagađenja u životnu sredinu. Merenja emisije se vrše mobilnom mernom stanicom za kontrolu industrijske emisije.

Ova merna stanica je dobijena u okviru projekta IAPMS (Industrial Air Pollution Management System), u kome je Zavod aktivno učestvovao kao tehnicka podrška Institutu za atmosfersko zagađenje iz Rima. Osnovna namena stanice je praćenje emisionog zagađenja i evaluacija faktora emisije iz industrijskih zona. Stanica vrši uzorkovanje i analizu antropogenih polutanata na stacionarnim izvorima industrijskih postrojenja.

7

Takođe, stanica je namenjena da vrši garancijska – kontrolna merenja CEMS sistema kontinualnim monitoringom emisije pomocu sofisticirane automatske opreme. Radom ove stanice omogucena je identifikacija i karakterizacija emitovanih polutanata u atmosferu i kontinualni monitoring emisije (on-line merenja).

Stanica ispada u najsavremeniju opremu, ispunjava sve svetske standarde i u skladu je sa svim preporukama i propisima u oblasti merenja emisije. Ovo je jedina takva stanica u Srbiji.

Rešenjem o akreditaciji potvrđena je kompetentnost Zavoda za poslove uzorkovanja i merenja emisije. Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Zavod je dobio ovlašcenje za poslove merenja emisije.

Regulatorna kontrola formira žalbe na osnovu nedovoljno iskusnih kadrova i dobro osposobljenih lokalnih agencija. Rad na predstavljanju osnovnih zahteva i planiranja stručnosti i veće organizacije bolje je prilagođen za regionalnu agenciju. Rad na budućoj osnovi, agencija mora da usavrši viši nivo stučnosti za planiranje, što može biti dostupno samo u državnom i pokrajinskom nivou. Da bi većina bila efikasna u vezi sa problemom zagađenjem vazduha agencija mora da radi na sve tri osnove, i to na prošlost, sadašnjost i budućnost, jer agencija ne može ignorisati žalbe, na zanemarivanju posebnih izvora ili područja u posebnim situacijama ili da se propusti dug opseg planiranja. 1

8

4. KONTROLA MOBILNIH IZVORA

Po stepenu mešanja, razlikujemo površinska i totalna zagađenja, dok prema mobilnosti izvora razlikujemo zagađenja iz stacionarnih ( termički kotlovi) i zagađenja iz mobilnih izvora ( zagađenja izazvana saobračajnim sredstvima).

Mobilne propise uključuju pruge lokomotiva, morskih brodova, aviona i automobilska vozila. Tokom 100 godina, mi smo imali mnogo iskustva u regulisanju mirisa dima iz lokomotiva i emisija morskih brodova. Metode za poboljšavanje snabdevanja opreme, obuke vatrogasaca i regulisanje dima postoje inpekcije za ove namene. Ovaj tip kontrole je najbolji na lokalnom nivou. 1

Donet je zakon o regulaciji emisija iz motora vazduhoplovstva. Administrator iz agencije za zaštitu životne sredine je odgovoran za uspostavljanje granice emisije motora aviona, i sekretar za saobraćaj je obavezan da potpiše propise kako bi se osiguralo poštovanje ovih pravila.

Razlog za rutinsko godišnji pregled automobila inspekcije je da redovno treba proveravati bezbednost (kočnica, svetla, upavljać i gume) i ako se na vreme proveri sistem kontrole emisije vozila, tolom iste troškovi na inspekciju će biti minimalni.

Automobile čiji je sistem kontrolne emisije uklonjen, oštećen ili pogoršen, potebno je takve nedostatke popraviti. Pitanje je da li poboljšanje kvaliteta vazduha koji proističe iz ispravljanja ovih nedostataka je vredno troškova za održavanje javne kontrole sistema. Drugo pitanje je da li bi isti novac bilo bolje investirati u izradi prototipa testa više tačnih zahteva u pogledu trajnosti kontrole emisije sistema (dodatne troškove dodati na cenu novih automobila), nego u postavljanju i radu inspekcije. Ključno pitanje u vezi ovoga je da li je faktor bezbednosti uključen u nove automobile i da li je dovoljan da omogući svim automobilima da prevaziđu emisione standarde bez ugrožavanja vazduha i postizanje kvaliteta vazduha. 1

9

5. KONTROLA KVALITETA OKOLNOG VAZDUHA

Radnici u oblasti vodenih resursa su navikli da razmišljaju u smislu upravljanja rečnog područja i sliva. Neki od tih ljudi je uveo pojam airshed da opiše geografske oblasti koja zahtevaju jedinstveno upravljanje za postizanje kontrole zagađenja vazduha. Termin airshed nije dobro primljen, jer je njegova konotacija pogrešna. Usledio je vazdušni zaliv, trag koji je bliži, ali još uvek je znak loše fizičkih konotacija, jer je jedinstven menadžment kontrole zagađenja vazduha je potrebna ravna zemlja lišena dolina i zaliva. Termin se konačno razvio kada kvalitet kontrole regiona, odnosno geografske oblasti od značaja za proizvodnju zagađenja vazduha u urbanizovanim oblastima i time značajno utiču na receptore. Ako u proseku dug vremenski period budu izdvojene (tj. linije jednake koncetracije zagadjenja) od takvih zagadjivača, suspendovane čestice kao materije su nacrtane na mapi područja, biće izdvojeni suštinski bitni isto kao i koncetraciona podloga. Područje u okviru ovih izdvojivih zagađivača opisuje područje kvaliteta vazduha.

U administrativne svrhe, poželjno je do kontrola kvaliteta vazduha bude na nivou političke nadležnosti. Zbog uniformisanosti primena zakona o zagađenju vazduha, postalno je poželjno da zakon o zagađenosti vazduha primenjuje u svim oblastima i regionima u zemlji. Poboljšanje čistoće vazduha centralnih elemenata dalo je mogućnost da svaka država osmatra kontrolu kvaliteta vazduha po regionima, ili razbijanje države na manje agencije za zaštitu životne sredine.

Dakle za potrebe avio zagađenja koristi se mozaik jedinica i sve to spada u kontrolu vazdušnih regiona od kojih se formiraju koncetracione pozadine i druge koje se formiraju za administracione pogodnosti. Neki od prve grupe su međudržavni i imaju mogućnost da se uključuju u više pokrajina jedne države. sve ostale su složenije, nijedan od međudržavnih kontrlnih vazdušnih regiona ne deluje kao jedinstven za agenciju kontrole zagađenja vazduha. Njihove kontrolne funkcije se ostvaruju na sve strane kao i sve složene komponente ovakvog kontrlnog procesa. 1

Vazduh nad Srbijom ispunjen je širokom lepezom zagađujućih materija počev od klasičnih: sumpor-dioksida, čađi, dima, prašine, takozvanih suspendovanih čestica, preko azotovih oksida, ugljenmonoksida i prizemnog ozona kao produkta saobraćaja, pa sve do opasnih industrijskih ugljovodonika, fluorida, hlora, teških metala.

10

Prema rezultatima merenja u prošloj godini, najugroženiji su veliki industrijski centri. U Beogradu je instalirana lokalna urbana mreža od 16 mernih mesta za osnovne zagađujuće materije, tri za industrijska zagađenja i dva merna mesta u suburbanom prostoru. Srednja godišnja vrednost aerosedimenta u odnosu na zakonom dozvoljenu vrednost bila je veća u 77,6 slučajeva, nedozvoljene koncentracije benzoapirena zabeležene su na svim mernim mestima, a ukupne suspendovane čestice uveliko su premašivale dozvoljene vrednosti.

Kvalitet vazduha u urbanim sredinama uslovljen je grejanjem, proizvodnjom energije, saobraćajem i industrijom.U okolini industrijskih zona registruju se povezane koncentracije zagađujućih materija specifičnih za određene tehnološke procese. Međutim, ovi podaci nisu dovoljni da bismo imali potpunu sliku o kvalitetu vazduha na teritoriji Republike Srbije, jer nedostaju bilansi emisija, a posebno katastri zagađivača u naseljima u kojima se sprovodi program kontrole kvaliteta vazduha. Sve to navodi na potrebu uspostavljanja nacionalne strategije u ovoj oblasti. Mi polako ulazimo u evropski sistem kontrole vazduha, izgradili smo softver EKOVAZ, odnosno bazu podataka, ali čekamo na njegovo testiranje. To su značajni koraci ka ulasku u evropski sistem, ali nam treba mnogo novca za nabavku potrebnih aparata u mernoj mreži koji bi nam omogućili dobijanje preciznih podataka o tome kakav vazduh udišemo.

Šteta koja nastaje usled zagađenja vazduha i efekta staklene bašte na teritoriji Srbije procenjuje se između 447 miliona i 1,4 milijarde evra godišnje, što predstavlja između 1,8 i 5,5 odsto društvenog bruto proizvoda. Ova šteta nastaje, u stvari, zbog lošeg uticaja zaga|enog vazduha na zdravlje građana, što direktno opterećuje budzet Srbije.

U razvijenim zemljama Evrope odavno se više ne postavlja pitanje aerozagađenja jer su uvedeni savremeni sistemi koji automatski, iz minuta u minut, prate kretanje zagađujućih materija u vazduhu, pa, ukoliko se pojave nedozvoljene koncentracije opasnih supstanci, zadužene institucije reaguju i preduzimaju odgovarajuće mere zaštite.

Srbija će dobiti sistem od 24 merne stanice kojim će moći u svakom trenutku da bude poznat nivo zagađenja vazduha na velikom delu teritorije zemlje. Sistem je vredan oko 3,2 miliona evra, a moći će da locira čak i pojedinačne zagađivače, kao što su fabrike.

Novi sistem mogao bi u velikoj meri da pomogne u efikasnijem sprečavanju ovih zagađenja. Sistem funkcioniše tako što napravite mrežu stanica koje će imati parametre koji su specifični u određenoj regiji ili okruženju.

11

Iz tih stanica se šalju podaci u centralnu bazu podataka i tako se prate koncentracije štetnih materija u vazduhu. Ovo će pomoći da nadležne inspekcije mogu da odmah reaguju i kazne zagađivača.

U svakom trenutku podaci će biti skupljeni na jednom mestu i informacije o zagađenju će biti dostupne građanstvu .

Trenutno u Agenciji postoje četiri i u planu su još dve ovakve stanice, a uz ove 24 biće ih ukupno trideset u celoj Srbiji. Sistem bi trebalo da profunkcioniše polovinom sledeće godine, a pomoću stanica bila bi omogućena i razmena podatak sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine.

Slika 2. Zagađenje vazduha iz dimljaka u fabričkom postrojenju

12

5.1.KONTROLA KVALITETA VAZDUHA U PROSTORIJAMA I OTPADNIH GASOVA U OKOLNOM

VAZDUHU

Kontrola vazduha je pre svega bitna radi uspostavljanja zdravog života.Vazduh u zatvorenim prostorijama je uglavnom zagađen dimom cigareta, koji takođe kao i štetne materije u vazduha (iz dimnjaka) narušuju zdravlje ljudi.

sS

Slika 2. Duvanski dim

Kontrola kvaliteta vaduha u prostorijama i otpadnih gasova podrazumeva merenje:

1) imisije

2) emisije

Merenje imisije (kontrola kvaliteta vazduha u prostorijama)

Usluga merenja imisije podrazumeva:

Uzorkovanje zagađujćih materija vazduha u prostorijam

Analizu uzoraka u Akreditovanoj laboratoriji za ispitivanje i

Izradu izveštaja o izvršenom merenju sa stručnim mišljenjem

Merenje imisije vršimo kalibrisanim mernim uređajima, na reprezentativnim mernim mestima, primenom akreditovanih metoda za uzorkovanje i analizu. Kontrolu kvaliteta ambijentalnog vazduha vršimo u okolini industrijskih postrojenja ili u urbanim zonama, u zavisnosti od cilja merenja.

13

Stručan kadar, reprezentativan plan merenja, primena akreditovanih metoda, multidisciplinaran pristup u izradi izveštaja, te referentna lista daju garanciju maksimalnog kvaliteta predmetne usluge.

Ovlašćenje nadležnog Ministarstva za merenje imisije sa spiskom zagađujućih materija, merne opreme, kao i stručnog kadra

Obim akreditacije

Kontakt

Merenje emisije štetnih i opasnih materija u vazduhu

Usluga merenja emisije podrazumeva:

Uzorkovanje i merenje zagađujućih materija na emiterima,

Analizu uzoraka u Akreditovanoj laboratoriji za ispitivanje i

Izradu izveštaja o izvršenom merenju sa stručnim mišljenjem i preporukama.

Merenje emisije vršimo kalibrisanim mernim uređajima, na reprezentativnim mernim mestima, primenom akreditovanih metoda za uzorkovanje i analizu.

Merenja emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja vršimo dugi niz godina u okviru brojnih industrijskih grana:građevinarstvo, poljoprivreda, energetika, naftna, petrohemijska, metaloprerađivačka, prehrambena, hemijska itd.

Takođe, dostavljamo instrukcije za pripremu mernih mesta za merenje emisije, prema zahtevima akreditovanih metoda, ukoliko merna mesta ne postoje ili postojeća nisu reprezentativna. Stručan kadar, reprezentativan plan merenja i merna mesta, primena akreditovanih metoda, multidisciplinaran pristup u izradi izveštaja, te referentna lista daju garanciju maksimalnog kvaliteta predmetne usluge.

Ovlašćenje nadležnog Ministarstva za merenje emisije sa spiskom zagađujučih materija, merne opreme, kao i stručnog kadra

Obim akreditacije

Kontak

14

6. MERE ZA SUZBIJANJE I KONTROLU ZAGAĐENJA VAZDUHA

Jedan od osnovnih zadataka ekonomske analize životne sredine je da utvrdi način za suzbijanje i kontrolu zagađenja. Kada je reč o efikasnosti, razlikujemo ekonomsku i troškovnu efikasnost. Ekonomski efikasan program kontrole i suzbijanja zagađenja podrazumeva postizanje optimalnog cilja, tj. ekonomski efikasnog nivoa zagađenosti, uz minimalne ukupne troškove. Za razliku od ovoga, troškovno efikasan program postiže neki cilj, za koji nije neophodno da bude ujedno i najbolji cilj, uz minimalne društvene troškove. 1

Efikasan nivo suzbijanja i kontrole zagađivanja zavisi kako od karaktera samog zagađenja, tako i od karaktera štete koju izaziva. Razmotrimo prvo, kao najjednostavniji vid, program mera za kontrolu i suzbijanje toka zagađenja koji se podjednako rasprostire. Kod ovakvih tokova zagađenja, šteta koja nastaje je nezavisna od mesta i vremena emisije. Dakle, reč je o programu borbe protiv zagađenja koji nema ni prostornu ni vremensku dimenziju, te je kao takav najlakši za analiziranje, a opšti principi na kojima je zasnovan, mogu se primeniti i na druge tipove zagađenja.

Prilikom ekonomsko efikasnog nivoa suzbijanja postiže se nivo zagađenja pri kome se izjednačuju granični troškovi suzbijanja i granične štete od zagađenja, tako da nije moguće promenom nivoa zagađenja ostvariti veću efikasnost. Druga, željeni nivo suzbijanja se ostvaruje uz minimalne troškove.

Međutim, tačno određivanje šteta od zagađenja i troškova borbe protiv zagađenja nije uvek moguće. Nedostatak informacija, u praksi, vrlo često onemogućava primenu kriterijuma ekonomske efikasnost.²

Troškovna efikasnost zahteva manje informacija nego ekonomska efikasnost. Bilo kako da se cilj odredi, troškovno efikasne mere u borbi protiv zagađenja postižu cilj uz najmanje društvene troškove. Na primer, u borbi protiv zagađenja vazduha emisijama sumpor-dioksida, vlasti u SAD su postavile određene ciljeve, u vidu dozvoljene količine sumpor-dioksida koja se može ispustiti u atmosveri u jednom periodu. Sistemom transferabilnih dozvola se na najefikasniji način, uz minimum društvenih troškova, ovi ciljevi postižu. Dakle, ne ulazeći u ekonomsku opravdanost utvrđenih ciljeva, transverbilne dozvole garantuju troškovnu efikasnost i bez poznavanja funkcije štete i funkcije troškova suzbijanja zagađenja.

15

Zagađivači redukuju emisije uvek kada je to jeftinije nego kupovina dozvole, te se tako granični troškovi suzbijanja zagađenja izjednačuju kod svih subjekata na nivou cene transferbilne dozvole. Otuda možemo zaklučiti da je kriterijum troškovne efikasnosti primenljiviji i širi, nego kriterijum ekonomske efilasnosti, jer ne zahteva potpunu informisanost. 1

Mere kvantitativne kontrole su najstariji i najjednostavniji tip instrumenata za borbu protiv zagađenja. Suštinu ovih mera čine:

1) postavljeni ciljevi, u vidu dozvoljenih količina emisija, ili nužnih količina sprečavanja zagađivanja;

2) kontrola ispunjenja ovih ciljeva;

3) kažnjavanje onih koji ne poštuju propisano.

Uspešnost ovih mera zavisi od efikasnosti kontrole, na jednoj strani i visina kazne, na drugoj strani. No, prethodno je neophodno postaviti norme zagađenja za svakog od zagađivača. Dakle, potrebno je ustanoviti standarde emisija za svako preduzeće koje zagađuje, tako da se postavljeni cilj ostvari uz minimalne troškove.

16

7. SISTEMI ZA POVREMENU KONTROLU ZAGAĐENJA VAZDUHA

Godinama je verovano da je mnoštvo zagađenja emitovano zbog niže koncentracije zagađivača. Kao rezultat mnogi dimnjaci su izgrađeni visoki. Nedavno je ova praksa došla na udaru nezadovoljnih na osnovu emisija koje su ispuštene iz visokih dimnjaka i najverovatnije da će rezultirati druga osnova u vezi sa problemima međuregionalnog i međunarodnog prevoza kisele depozicije. Predpostavlja se da za sprečavanje ovih problema, zagađivači moraju biti uklonjeni preradom otpadnih gasova, čak iako se prenose na daljinu, oni će izazvati štetu, tako da potreba za visokim dimljcima nestaje. Uprkos ovim argumentima, visoki dimljaci su bliži receptoru u okolini izvora i bolje su zaštičeniji od svojih otpadnih voda.¹

Prečišćavanje otpadnih voda se vrši primarnom, sekundarnom ili tercijalnom obradom. Savremeni sistem za preradu otpadnih voda podeljene su prema veličini čestica zagađivača, i to:uklanjanjem grubih čestica, uklanjanjem suspendovanih čestica, uklanjanjem rastvorenih čestica.

Sposobnost visokih dimljaka za ubrizgavanje vazduha u njihov gornji deo i mogućnost da rasprši zagađivač zavisi od meteoroloških uslova. Neki uslovi ga mogu ubrzati, a neki pak usporiti. Pošto su ti uslovi uglavnom predvidljivi razvijene su i dodatne kontrole sistema (ICS – SHS) i ova merenja su predviđena da se utvrdi koliko zagađenja može biti pušteno iz dimljaka. Takvi sistemi se koriste prvenstveno da se zaštite od receptora i da se smanji emisija štetnih gasova kada su meteorološki uslovi loši. U svakom slučaju visoki dimljaci su koriščeni bez visokog nivoa zagađenja. Ukoliko se koristi visok nivo čiščenja, potrebno je da projekat za preradu otpadnih voda bude smanjen i da se koristi operativni sistem ICS – SHS (koji je skup) koji je efikasan za uklanjanje zagađivača.Ustav 1990 god. o čistoći vazduha postavljanjem amandmana ne dozvoljava se da ICS – SHS bude zamenjen za uklanjanje zagađivača i za preradu otpadnih voda iz fosilnih goriva. 1

17

8. ZAKLJUČAK

Glavne izvore zagađenja čine termoenergetski objekti:termoelektrane, toplane, rafinerije nafte, produkti sagorevanja goriva u domaćinstvu, saobraćaju, deponije otpada itd. Ovo zagađenje je posledica zastarelih tehnologija, nedostatka postrojenja za prečišćavanje vazduha, kao i lošeg kvaliteta goriva (olovni benzin) i goriva za grejanje. Sve ovo dovodi do povećanja koncentracije glavnih parametara zagađenja vazduha u koje spadaju sumpor-dioksid, azot-dioksid, čađ, taložne materije i proizvodi sagorevanja: ugljenmonoksid, olovo, isparljiva organska jedinjenja itd.

Cilj kontrole kvaliteta vazduha je zaštita zdravlja ljudi, odnosno, utvrđenje izvora zagađenja,stepena zagađenja, utvrđivanje kritičnih situacija u cilju upozorenja javnosti i utvrđivanje mera zaštite.

Iz rada uviđamo da imamo postojeće stacionarne izvore zagađenja vazduha, nove i mobilne izvore zagađenja. Izvori zagađenja postala su globalni problem kome se sve više posvećuje pažnja, zbog velike opasnosti po celo čovečanstvo. To pokazuje i nedavno održani samit u Kopenhagenu. Bitan stav svih učesnica samita je bio je da je neophodno prionuti na što hitnije smanjenje zagađenja kako iz stacionarnih, tako i iz mobilnih izvora zagađenja. Veliki problem je suprodstavljanju industriskih velesila kao što su Kina i Amerika. Problem je što su ulaganja za otklanjanje stacionarnih izvora zagađenja veliki, pa veliki giganti zbog postojeće svetske krize, koja je mnogo izraženija u ovakvim sistema, odlaže ulaganja u ekološke parametre. Ovo se takođe odnosi i na auto industriju koja je ukljućila u svoje modele eko uređaje, mada se pojavio problem kratkotrajnosti istih. Nadamo se da će geografska regionalizacija, međuregionalna povezanostu unutar jedne zemlje kao između regiona dve zemlje o kojima je bilo reči u tekstu dati efekta i da će budućnost planete Zemlje pobediti industriske interese.

9.LITERATURA18

1.Richard W. Boubel, Donald L. Fox, D.Bruce Turner, Arthur C. Stern; Fundamentals of air pollution; Academic press; San Diego, 1994.

2.www.policy.hu/pesic

3. www.google.com/firefox

4.www.microsoft.com/isapi/redir

5.www.google.rs

6.www.foxitsoftware.com

7.www.mozila.com

19