sadrÆaj 9 reå autora: u åemu ovo tumaåenje moæe da vam ...revelation-serbian).pdf · 260...

SADRÆAJ

9 Reå autora: U åemu ovo tumaåenje moæe da vam pomogne?12 Smernice dobrog biblijskog åitanja22 Vaæne uvodne napomene ili:

38 Uvod u knjigu Otkrivenja53 Otkrivenje 1:1-2076 Otkrivenje 2-3116 Otkrivenje 4-5136 Otkrivenje 6:1-7:17154 Otkrivenje 8:1-9:21167 Otkrivenje 10-11186 Otkrivenje 12-14225 Otkrivenje 15-16244 Otkrivenje 17-18260 Otkrivenje 19278 Otkrivenje 20294 Otkrivenje 21-22

5

POSEBNE TEME

61 Hriãñanska korporativnost62 Amin70 Gde su umrli?84 Istrajnost87 Gråke reåi za pojmove „probe, testa” i njihovo znaåenje100 Srce110 Blagostanje127 Sveci129 Otkupljenje - izbavljenje132 Vladanje u Boæijem carstvu147 Broj 12172 Boæiji plan otkupljenja - „tajna”195 Poosobljeno zlo201 Hriãñani i vlasti215 Neporoånost, beprekornost, nevinost230 Slava233 Proroci NZ237 Oganj268 Pravednost273 Logos - jevrejska i gråka pozadina313 Isus iz Nazareta315 Sveta Trojica

6

Glavne skrañenice:

SZ – Stari zavetNZ – Novi zavetLXX – SeptuagintaIVP - Inter Varsity PressNJB - New Jerusalem BibleKJV - King James VersionSSP – Savremeni srpski prevodNSP – Novi srpski prevod

7

Reå autora:U åemu ovo tumaåenje moæe da vam pomogne?

Tumaåenje Svetog pisma je umno i duhovno nastojanje da se shvatinadahnuti pisac Pisma, tako da nam njegova poruka bude jasna isvakodnevno delotvorna.

Duhovni proces je veoma vaæan ali ga nije lako objasniti. On zahtevanaãe predanje i naãu otvorenost prema Bogu. Moramo da budemogladni bogopoznanja (1), znanja o njegovom delu (2), voljni da musluæimo (3). A to podrazumeva molitvu, ispovedanje i voljnost zaæivotnim promenama. Sveti Duh je najbitniji u åitavom toku tumaåenja.Pa opet, biñe nam doveka tajna zaãto iskreni i bogobojaæljivi hriãñanitako razliåito shvataju Pismo.

Umni – racionalni proces je veñ lakãe opisati. Prema tekstu Pismamoramo da budemo dosledno poãteni, kako ne bismo u njega uåitalinaãe liåne i denominacijske sklonosti. Svi smo mi vremenski i istorijskiuslovljeni. Niko od nas nije objektivni i neutralni tumaå. Ovaj komentar,verujem, vam nudi nepristrasni umni pristup Reåi. On sadræi tri pravilatumaåenja koja su saåinjena tako da odolimo sopstvenim sklonostima.

Prvo praviloPrepoznajmo istorijsku pozadinu u kojoj je dotiåna biblijska knjiga

napisana. Uoåimo istorijske posebnosti njenog autorstva. Svaki je pisacimao svoje razloge i poruku koju je hteo da prenese. Zato nadahnuti tekstne moæe da nam danas kazuje neãto ãto izvorni, nadahnuti autor nijehteo da poruåi. Dakle, nisu naãi porivi bitni - istorijski, kulturni, liåni,oseñajni, denominacijski – veñ njegovi. Istina, primena je vaæan deotumaåenja, ali pre bilo kakve primene mora da usledi ispravnotumaåenje. Svaki biblijski tekst ima samo jedno jedino znaåenje – ovomoramo sebi stalno ponavljati. I to znaåenje je ujedno i ono ãto nam Duhi danas poruåuje kroz taj i takav tekst. Naravno, to znaåenje svakako imaraznovrsnu primenu na razliåite kulture i njihove okolnosti. A sve teprimene uvek moraju biti podreœene izvornom piãåevom naumu. U tom

9

Reå autora:

smislu i ovaj priruånik ima prigodan uvod u svaku svetopisamskuknjigu.

Drugo praviloPrepoznajmo knjiæevnu jedinstvenost. Svaka knjiga Svetog pisma je

na svoj naåin posebna. Nijedan tumaå nema pravo da izdvoji jednuistinu, ili njen deo, na raåun drugih koje zapostavlja. Zato u prvom redutreba teæiti razumevanju poruke åitave knjige, pre nego li se upustimo utumaåenje njenih posebnosti. Dakle, poglavlja i stihovi ne mogu da znaåeneãto ãto cela knjiga ne kazuje. Tumaåenje treba da preœe sa deduktivnogna induktivni pristup, sa ukupne misli na pojedinaånu. Ovaj komentar jeosmiãljen tako da pomogne studentu u prouåavanju pojedinih knjigakroz odeljke. Uostalom, nadahnutost biblijskog teksta nije u njegovojpodeli na poglavlja i stihove. Ali, takva podela je osmiãljena kako bi nampomogla da razumemo glavnu poruku.

Tumaåenje odeljka – ne pojedinih reåenica, fraza, reåi – je kljuå urazumevanju prvobitnog autorovog nauma. Jer, odeljak saåinjavajuobjedinjene misli uobliåene u temu. U tom smislu svaka reå, svaki izraz ireåenica nekog odeljka vode ka odreœenoj temi. U njoj je njihov smisao,znaåaj, tema ih objaãnjava. Na isti naåin, prateñi piãåev naum od odeljkado odeljka, dolazimo i do ukupne poruke odreœene biblijske knjige.

Treñe praviloÅitajmo Sveto pismo u svim dostupnim prevodima. Tako ñemo

dobiti ãiri i potpuniji uvid u semantiåko znaåenje odreœenih reåi i izraza.Vrlo åesto se dotiåna izvorna reå starogråkog moæe iskazati na viãenaåina. Viãe razliåitih prevoda upravo to istiåu i u njima uviœamoraznolikosti izvornih gråkih rukopisa – manuskripta. Ovo ne utiåenuæno na doktrinu, ali nas vraña na izvorni tekst koji je proizaãao iz peradrevnog pisca.

Ovaj komentar pruæa studentima moguñnost brzog proveravanjanjihovih sopstvenih tumaåenja. Ovo ãtivo nije konaåni autoritet. Cilj muje da izazove na rad i obavesti tumaåa. Ima i drugih komentara koji nampomaæu da ne budemo uskogrudi, dogmatiåni i navijaåki okrenuti svom

10

Reå autora:

„timu“ svojoj denominaciji. Svaki tumaå treba da ima uvid u viãetumaåenja kako bi uvideo viãeznaånost biblijskog teksta. Jer, rekli smo,zapanjujuñe je primetiti koliko malo slaganja ima meœu tumaåima kojitvrde da im je Pismo jedini izvor istine.

Iskreno, meni su ova tri pravila pomogla da savladam svojaograniåenja spram starih tekstova. Nadam se da ñe na isti naåin i vamapomoñi.

Bob UtleyEast Texas Baptist University27. jun 1996. god.

11

Reå autora:

Smernice dobrog biblijskog åitanja:Liåno traganje za pouzdanom istinom

Moæemo li da znamo ãta je istina? Gde da je naœemo? Da li moæemoda je shvatimo logikom? Postoji li neki konaåni autoritet? Postoji li neãtoãto moæe da u potpunosti vodi naã æivot, naã svet? Ima li naã æivot smisao?Zaãto smo ovde? A kuda to idemo? Ovakva i sliåna pitanja postavlja samoåovek – razumno biñe – od samih svojih poåetaka (Pro 1:13-18; 3:9-11).Dobro se señam svoje potrage za kljuånim osloncem æivota. Bio sammlad kada sam poverovao u Hrista, uglavnom na osnovu jakih primeranekih iz moje porodice. Ali, kako sam rastao, rasla su i moja pitanja.Kulturni i verski kliãei mi nisu donosili odgovore. Bilo je to vremezbunjenosti, vreme traganja i htenja, vreme kada sam æivo oseñaobeznaœe sveta u kojem sam æiveo.

Mnogi su tvrdili da imaju odgovore na moja pitanja. Ali, brzo samuviœao da se oni zasnivaju na (1) liånom stavu, (2) drevnim mitovima,(3) liånim iskustvima ili (4) psiholoãkim projekcijama. A meni je trebaodokaz, viãe åinjenica i oslonca za pogled na svet, nepokolebljivi centar ismisao æivota.

I sve to sam pronaãao prouåavajuñi Sveto pismo. U njemu samtragao za pouzdanim dokazima. I pronaãao sam ih. Pronaãao sam (1) daarheologija dokazuje istorijsku pouzdanost Pisma; (2) pouzdanostproroãtava Starog zaveta; (3) jedinstvo biblijske poruke usprkos 16vekova nastajanja teksta; (4) liåna svedoåenja ljudi koji su tvrdili da su imæivoti suãtinski promenjeni Biblijom. Zato je hriãñanstvo – kaojedinstven sistem verovanja i delovanja – kadro da se bori sa sloæenimpitanjima ljudskog æivota. I tu nije reå samo o racionalnom okviru, veñ io praktiånoj dokazljivosti biblijske vere, upotrebljivosti koja mi je donelaunutraãnju radost i æivotnu ravnoteæu.

U Hristu sam naãao taj preko potrebni epicentar æivota. I to u onomHristu koga objavljuje Pismo. Bio je to snaæan i emotivan doæivljaj. Paopet, æivo se señam ãoka, kada sam shvatio kako se na jednu te istu reåmoæe gledati razliåito, åak i u krugu istih crkava i tumaåa. Tako je dokazda je Biblija taåna i pouzdanja vredna, postao ne cilj i kraj mog traganja,

12

Smernice dobrog biblijskog åitanja:

veñ jedan veliki poåetak. Pa, kako razaznajem ãta je ãta, u arenisukobljenih tumaåa i tumaåenja?

Ovo pitanje je postalo moja æivotna strast i poziv. U prvom redu samznao da mi je vera u Hrista (1) donela mir i radost. Jer, moj um je vapio zaåvrstim tlom istine u æivom blatu moåvare postmodernistiåke kulture.(2) Dobio sam voœstvo kroz dogmatsku sigurnost sukobljenih svetskihreligijskih sistema. (3) Dobio sam lek protiv denominacijske bahatosti.Kada sam se upustio u potragu za sigurnim razumevanjem drevnihbiblijskih tekstova, zapanjio sam se nad sopstvenom kulturnom,crkvenom, liånom i istorijskom ostraãñenoãñu. Do tada sam åitao Biblijutek toliko da utvrdim svoja ubeœenja. Boæja Reå mi je sluæila danapadnem neistomiãljenike i da tako utvrdim sve slabosti i manjkavosti.O, bilo je bolno suoåiti se sa svim tim!

Iako sam znao da ne mogu postati sasvim objektivan, postao sammnogo bolji åitalac Svetog pisma. Poåeo sam da uoåavam svoje sklonostii da ih prouåavam. Joã nisam sasvim ovladao njima, nisam se oslobodiosvoje pristrasnosti. Stvarno, tumaåi Biblije su njeni najgori åitaoci!

Evo nekoliko naåela koja ñe, verujem, biti i vama vredna u ovompriruåniku o tumaåenju Boæje Reåi.

I. NaåelaA. Verujem da je Sveto pismo u celosti nadahnuto Boæje

samootkrivenje. Zato svako njegovo tumaåenje treba da bude u skladu saprvobitnim namerama njegovog boæanskog autora – Duha – i åovekapisca, u njegovim istorijskim posebnostima.

B. Verujem da je Pismo pisano za obiåne ljude i za svakog åovekaponaosob! Bog se prilagodio åoveku i progovorio mu jasno i glasno uodreœenim istorijskim i kulturnim okolnostima. Bog nam nije sakrioistinu, ãtaviãe, on nam ju je objavio i æeli da je razumemo. Zato te istinetreba tumaåiti u svetlu ondaãnjih zbivanja, a ne spram naãih arãina.Biblija ne sme da kazuje nama danas neãto ãto nikada ranije nije, aposebno ne ono ãto njeni izvorni primaoci nisu åuli. Njena poruka jeshvatljiva i prihvatljiva i najproseånijoj osobi jer je pisana razumljivimjezikom svakodnevice.

13


C. Verujem da Pismo ima jedinstvenu poruku i svrhu. Biblija neprotivreåi sebi, iako ima teãke izjave i naizgled paradoksalne odeljke. No,upravo zato je Biblija sama sebi najbolji tumaå.

D. Verujem da svaki svetopisamski odeljak izvorno (ukljuåujuñi iproroãtva) ima samo jedno znaåenje, onako kako je to autor zamislio. Ipremda nikada ne moæemo sasvim da budemo sigurni u piãåeve namere,postoje sigurne vodilje u tom smeru:

1. æanr, literalna vrsta kojom je tekst napisan.2. istorijske okolnosti i/ili neke posebnosti koje su dovele dopisanja nekog teksta.3. knjiæevni kontekst cele biblijske knjige, kao i odreœenogodeljka te knjige.4. tekstualna skica neke celine, nekog odeljka u odnosu na celuknjigu.5. gramatiåke posebnosti kojima se prenosi neka poruka.6. posebno izabrane reåi i pojmovi koji prenose poruku.7. uporedni/paralelni odeljci.

Ovih sedam pristupa åine tumaåenje odreœenog teksta. Ali, pre nego li ihdetaljnije objasnim – kao praktiåne korake dobrog åitanja Pisma –dozvolite mi da vas podsetim na loãe metode koje svakako treba izbeñi.Zbog njih nastaju zabune i sukobi u razliåitom tumaåenju.

II. Pogreãni metodi tumaåenjaA. Ne uzimanje u obzir knjiæevnog konteksta biblijskih knjiga. Kod

ovog pristupa se svaka reå i izjava Pisma koriste kao samostojeñi apsoluti,bez obzira na to ãta je pisac hteo njima stvarno da kaæe. U teologiji seovako nakaradno tumaåenje zove „proof-texting“ – kada svoj stavpodupireã Pismom.

B. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i oslanjanje nanerealne, manjkave podatke i izvore koji nemaju niãta sa tekstom.

C. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i rukovanje istimkao da je reå o jutroãnjim novinama napisanim iskljuåivo za nas danas.

14


Sveti Duh

D. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta nametanjemsimbolizma. Tada tekst dobija filozofsko-teoloãka znaåenja potpunodrugaåija od onih koja su åuli njegovi prvi åitaoci i sluãaoci.

E. Ne uzimanje u obzir izvornog znaåenja teksta kroz nametanjekrutih doktrina, omiljenih dogmi ili savremenih trendova koji nemajuveze sa izvornim piãåevim motivima. To se najåeãñe deãava kodnametanja pristupa åitanja – Ãta ovaj tekst znaåi za mene? Tako åitalacpostaje iskljuåiva mera tumaåenja.

U pisanoj ljudskoj komunikaciji sreñemo barem tri stvari:

Do skora su se svi naåini åitanja usredsreœivali oko ova tri elementa. Ali,kada je reå o Bibliji i njenoj jedinstvenoj nadahnutosti, treba dodatisledeñe:

Tok tumaåenja traæi sve ove elemente. Moj pristup u ovompriruåniku daje naglasak na autora i izvorni tekst. Åinim to svesno,upravo zbog gore navedenih zloupotreba: (1) produhovljavanja teksta i(2) „Ãta-ovaj-tekst-znaåi-za-mene“ åereåenja teksta. Zloupotrebe semogu pojaviti na svim nivoima tumaåenja. Zato uvek treba proveravatisvoje motive, predubeœenja, uhodane pristupe tekstu, izraæenu potrebuza primenom. Ali, kako biti oprezan ako nema granica, nema pravila u

15


izvornaautorova

namera

zapisanitekst

prvobitniprimaociteksta

manuskriptnevarijante

kasniji vernici

zapisanitekst

izvornaautorovanamera

prvobitniprimaoci

teksta

tumaåenju? Samo autorstvo nekog teksta i njegova struktura nampruæaju sigurne vodilje pouzdanog tumaåenja.Dakle, kako u svetlu navedenih loãih pristupa moæemo pouzdano idosledno taåno åitati i tumaåiti Pismo?

III. Neki od naåina dobrog åitanja PismaOvde ne æelim da govorim o posebnim naåinima tumaåenja

pojedinih æanrova, tj. knjiæevnih vrsta. Reå je o opãtim hermeneutiåkimprincipima – principima tumaåenja koji vaæe za sve nadahnute tekstove.U ovom domenu preporuåujem odliåno ãtivo Gordona Fija, „How toread The Bible For All Its Worth“, u izdanju kuñe Zondervan.Pravila koja ñu ovde isticati su upravo ona po kojima åitalac kao tumaådozvoljava da mu sam Duh rasvetli tekst. Dakle, i Duh i tekst i åitalac åinejedno. Stalo mi je do toga da pomognem tumaåima da ne zaviseiskljuåivo od drugih, velikih i poznatih tumaåa. Moæda znate izreku –„Biblija baca mnogo svetla na komentare“! Ne æelim ovim daomalovaæim veliki doprinos mnogih komentara, veñ da im odredimprimereno mesto i upotrebu.Moramo biti sigurni da naãe tumaåenje stvarno proizilazi iz teksta. Evoãta nam daje putokaz u tom smeru:

1. pisac tekstaa) istorijske okolnosti.b) knjiæevni kontekst.

2. piãåev izbora) gramatiåke strukture teksta – sintakse.b) savremena upotreba pojedinih reåi.c) æanr/knjiæevna vrsta.

3. naãe razumevanjea) odgovarajuñih uporednih tekstova.

U svakoj fazi tumaåenja moramo se ravnati po ovim pravilima. Svetopismo je naãe jedino merilo verovanja i delovanja. Naæalost – rekoh veñranije – hriãñani se ne slaæu oko uåenja Boæje Reåi. I to je poraæavajuñe:tvrdimo da je u celini Bogo-nadahnuto, a onda se delimo oko toga ãtanam i kako kazuje!

16


Postoje åetiri faze, åetiri koraka åitanja Pisma:A. Prva faza

1. Odreœenu biblijsku knjigu åitajte iz viãe prevoda, posebnoonih koji potiåu iz razliåitih prevodilaåkih ãkola.

a) doslovni, tj. od-reåi-do-reåi prevodi.b) dinamiåni prevodi.c) slobodni – parafrazirani prevodi.

2. Uoåite glavni razlog pisanja, definiãite temu.3. Prepoznajte (ukoliko se to moæe) literalno jedinstvo teksta.Naime, koje reåenice i poglavlja iskazuju centralnu misao,temu.4. Prepoznajte preovlaœujuñi æanr

a) u Starom zavetu:(1) (jevrejsku naraciju, priåu).(2) (jevrejsku poeziju (Psalmi, mudrosni spisi)).(3) (jevrejska proroãtva (proza i poezija)).(4) (zakon).

b) u Novom zavetu:(1) (naracija, priåa (Evanœelja, Dela)).(2) (poreœenja Evanœelja).(3) (pisma, tj. poslanice).(4) (apokaliptiåni spisi).

B. Druga faza1. Proåitajte iznova celu knjigu, ponovo izdvojite glavne teme ilikove.2. Skicirajte glavne teme i iskaæite ih kratkim i sadræajnimreåenicama.3. Uporedite to do åega ste doãli sa svrhom åitavog svogtumaåenja.

C. Treña faza1. Joã jednom proåitajte celu knjigu, ali ovoga puta jasnouoåite istorijski kontekst i posebnosti koje su dovele do pisanja.2. Nabrojte sve istorijske åinjenice iz teksta:

a) pisac.

17


b) vreme pisanja.c) primaoci.d) razlozi pisanja.e) kulturne posebnosti i njihov odnos spram svrhe pisanja.f) podaci o tada poznatim istorijskim liånostima idogaœajima.

3. Skicirajte odeljak koji prouåavate. Uvek pazite da se iz njegajasno vidi literalno jedinstvo odeljka. Samo tako moñi ñete dapratite izvorni piãåev naum i tok misli teksta.4. Proverite istorijske odrednice pomoñu odgovarajuñihpriruånika.

D. Åetvrta faza1. Åitajte odeljak u razliåitim prevodima:

a) doslovni, tj. od-reåi-do-reåi prevodi.b) dinamiåni prevodi.c) slobodni – parafrazirani prevodi.

2. Istraæite jeziåku, tj. gramatiåku strukturu:a) Da li tekst ima izraze koji se ponavljaju (Ef 1:6, 12, 13).b) ponavljaju li se gramatiåki oblici (Rim 8:31).c) Da li ima u tekstu misaonih kontrasta.

3. Uoåite sledeñe pojmove:a) posebne termine.b) neuobiåajene pojmove.c) vaæne gramatiåke oblike.d) posebno teãke reåi, pojmove, reåenice.

4. Potraæite odgovarajuñe uporedne odeljkea) prepoznajte koji tekst najjasnije govori o temi koju

prouåavate.(1) konsultujte knjige sistematske teologije.(2) upotrebite prevode Pisma sa uporednim stihovima.(3) upotrebite konkordance.

b) Istraæite da li postoji tekst, odeljak, stih koji moæda stoji upotpunoj suprotnosti sa temom vaãeg tumaåenja. Mnogebiblijske istine imaju svoju tzv. paradoksalnu stranu. I zato

18


mnoge denominacije imaju silne probleme kada se podupirupoloviånim stihovima. Poãto je åitavo Pismo Bogo-nadahnuto valja teæiti ravnoteæi u tumaåenju.c) Potraæite sliåne izjave u samoj knjizi ili odeljku koji

prouåavate, u tekstovima istog autora istog æanra. Biblija jesama sebi najbolji tumaå jer ju je nadahnuo sam Bog.

5. Upotrebite pomoñnu literaturu kod provere istorijskihodrednica ili nekih drugih vremenskih posebnosti:

a) studijske Biblije.b) biblijske enciklopedije, reånike, priruånike.c) uvode u biblijske knjige.d) biblijske komentare (u ovom koraku premeravamo svoja

otkriña spram proverenih dostignuña na polju tumaåenja).

IV. Primena tumaåenja Svetog pismaKada uradimo sve ãto je potrebno da bismo razumeli biblijski tekst u

njegovom izvornom znaåenju, tek tada treba da ga primenimo u svomæivotu, u naãoj kulturi. Zato vidim biblijski autoritet kao ispravnoshvatanje ãta je nadahnuti pisac rekao tada, u svoje vreme, i ãta ta porukaznaåi sada, u naãe vreme.

Primena uvek mora da sledi pravilno tumaåenje. Nemoguñe jepravilno primeniti svetopisamska uåenja danas ako ne znamo ãta suznaåila tada. Boæja reå ne sme da govori nama danas ono ãto nikomenikada nije govorila.

U tome nas vodi pravilno skicirani odeljak (faza 3). Primena treba dasledi upravo odatle, a ne sa nivoa analize reåi. Jer, pojedine reåi imajusvoje znaåenje samo u celini, u kontekstu. Isto vaæi i za reåenice. Samo jeautor teksta onaj koji je boæanski nadahnut. Mi ga sledimo jedino poprosvetljenju tog istog Duha. A to je iluminacija a ne inspiracija. Zato naizraze poput – „Tako kaæe Gospod“ – imaju pravo samo biblijski pisci.

Dakle, primena se tiåe sveobuhvatne poruke tumaåenog teksta, sobzirom na njegovo – rekli smo – literalno jedinstvo i razvoj ukupnemisli nekog odeljka.

19


V. Duhovna strana tumaåenjaSve do sada sam govorio o logiåkom i tekstualnom procesu koji

spada u tumaåenje i primenu. Ali, u duhovnom smislu sledeñe stvari sumi bile dragocene:

A. Moli se za pomoñ Svetog Duha (1. Kor 1:26 do 2:16).B. Moli se za oproãtenje i oåiãñenje od greha kojih si svestan(1 Jn 1:9).C. Moli se za veñu æelju za bogopoznanjem (Ps 19:7-14; 42:1).D. Primeni odmah sve ãto si otkrio u svom prouåavanju.E. Ostani ponizan i voljan da uåiã.

Nije nimalo lako odræati ravnoteæu izmeœu logiåkog procesa tumaåenja iduhovnog voœstva Svetog Duha. Meni su sledeñe reåi pomogle u ovome:

A. „Izvrtanje Pisma“, od autora Dæemsa Sajera: „Prosvetljenje jeneãto ãto pripada svakoj osobi Boæjeg naroda, a ne samo nekakvojduhovnoj eliti. Crkva ne poznaje povlaãtenu viãu kastu, nema tzv.„iluminate“, genijalce kojima pripada sve znanje. Duh je taj kojisuvereno deli darove mudrosti, znanja i duhovnog razlikovanja. On nedaje grupici nadarenih ekskluzivno pravo da tumaåe njegovu Reå. Svakivernik moæe i treba da se pouåava, da prosuœuje i razlikuje biblijskauåenja koja stoje i iznad onih koji su posebno nadareni za sluæbutumaåenja. Saæeto reåeno, kroz celu ovu knjigu sam æeleo da istaknem –Biblija je Boæje istinito otkrivenje celom åoveåanstvu. Ona je krajnjiautoritet u svemu o åemu govorimo, ali nije neka misterija koju ne bimogli da razumeju ljudi svih kultura“. (str. 17-18)

B. U delu „Protestantsko tumaåenje Pisma“, na str. 75, Bernard Ramovako citira åuvenog Kjerkegora: „Prema Kjerkegoru vaæno je leksiåki,gramatiåki i istorijski tumaåiti Pismo. Ali, to nije prevashodno najvaænijioblik njegovog åitanja. Åitati Pismo kao Boæju Reå znaåi åitati ga saustreptaloãñu i iãåekivanjem, æivo razgovarajuñi sa Bogom. Åitati gastruåno i nauåno, egzegetski i akademski joã ne mora da znaåi da gaåitamo kao poruku od Boga. Ko ga åita kao ljubavno Boæje pismo, taj ñe unjemu stvarno pronañi Boæju Reå.“

C. Autor Rouli u delu „Znaåaj Biblije”, na str. 19 piãe: „Nijednointelektualno razumevanje Biblije, ma kako potpuno ne iscrpljuje njeno

20


bogatstvo. Svaki uvid doprinosi potpunijem razumevanju. Ali,najvaænije je kretati se ka duhovnim vrednostima. Samo duhovno blagoåini ovu knjigu razumljivom. Åesto nam baã to duhovno razumevanjetreba viãe od umnog. Duhovna stvarnost se prepoznaje na duhovannaåin. Zato svakom uåeniku Reåi i svakom tumaåu treba duhovnaprijemljivost, æar traganja za Bogom i bogatstvima njegove Knjige,ukoliko viãe ponire u uåeno studiranje.“

VI. Metodi tumaåenjaOvaj priruånik je osmiãljen da vam pomogne u sledeñem:

A. Svaka biblijska knjiga ima prigodan uvod, skicu. Setite se ovogakada budete radili „fazu 3“.

B. Kontekstualni uvid vam se nudi na poåetku svakog poglavlja. Toñe vam pomoñi da vidite strukturu literalnog jedinstva teksta.

C. Setite se da podele na poglavlja i stihove nisu deo izvornognadahnutog teksta. One se utvrœuju iz konteksta. Ali, kada uporeœujemoviãe savremenih prevoda (koji, rekosmo, pripadaju razliåitimprevodilaåkim ãkolama), lakãe prodiremo u izvorne namere biblijskogautora. Svako poglavlje obraœuje jednu istinu. Zovemo je„srediãnjom/centralnom idejom teksta“ ili „temom“. Tako uobliåenamisao je kljuå pravilnog istorijskog i gramatiåkog tumaåenja. Najbolje jeda niko nikada ne tumaåi, ne pouåava i ne propoveda iz teksta koji jemanji od jednog poglavlja! Ne zaboravimo, takoœe, da je svaki odeljakæivo vezan za prethodni i naredni odeljak. Zato je vaæna skica poglavljacele biblijske knjige. Ona nam omoguñava da pratimo prirodni i logiånisled izvornih misli biblijskog pisca.

D. Moj pristup je stih-po-stih timaåenje. Tu nema druge nego dasledimo autorove misli. A to znaåi da pred sobom imamo:

1. literalni kontekst.2. istorijski i kulturni uvid.3. gramatiåku analizu.4. analizu pojedinih reåi.5. odgovarajuñe uporedne odeljke/citate.

21


Vaæne uvodne napomene ili:Zaãto je meœu hriãñanima tako mnogo dogmatskih

tumaåenja knjige Otkrivenja?

Kroz mnoge godine prouåavanja eshatologije (uåenje o poslednjimvremenima) jedno sam svakako nauåio: hriãñani nemaju, ili ne æele daimaju jasno razvijeno, sreœeno uåenje o dogaœajima poslednjih vremena.Neki se usredsreœuju samo na glavne teme ovog podruåja - radi ãire slike- iz teoloãkih, psiholoãkih ili crkvenih, denominacijskih razloga.Pojedinima je kraj sveta i veka prava opsesija. Toliko su okrenutipitanjima kada, gde, kako, da zapostavljaju i samo evanœelje! Hriãñani nemogu da utiåu na Boæiji plan buduñnosti, ali mogu da budu deonjegovog soterioloãkog plana (doktrina spasenja), prema Mt 28:19-20.Tek, veñina hriãñana veruje u Hristov Drugi dolazak kao konaånoispunjenje svih Boæijih obeñanja. Ali, problemi u tumaåenju nastaju izviãe razloga:

1. Postoji napetost izmeœu starozavetnog proroåkog modela inovozavetnog apostolskog modela.2. Druga napetost je u odnosu biblijskog monoteizma (jedanBog za sve) i posebnog poloæaja Izraela (izabrani narod).3. Napetost je i u odnosu uslovljenih biblijskih zaveta i obeñanja(“ako … onda”) i onih koji nisu uslovljeni.4. Trajna napetost æanrova bliskoistoåne literature i savremenezapadnjaåke literature.5. Napetost koju u sebi nosi samo Carstvo Boæije, koje je “veñ tu,ali ne joã”.6. Napetost izmeœu istine da je Isusov povratak tu, da jeneposredan, i potrebe da se neki dogaœaji odigraju pre toga.

Pogledajmo malo detaljnije svaku od ovih napetosti.

PRVA NAPETOSTProroci SZ su najavili obnovu jevrejskog carstva u Palestini. Svi

narodi sveta ñe se sliti u Jerusalim da slave i sluæe veånog vladara iz lozeDavidove. Napetost je u tome ãto se apostoli NZ ne fokusiraju na ovu

22

Vaæne uvodne napomene ili:

temu. Da li SZ onda nije boæanski nadahnut (Mt 5:17-19)? Da nisunovozavetni pisci propustili ipak neãto tako vaæno, kako ãto je krajvremena?

Nekoliko je izvora podataka o kraju sveta i veka:1. SZ proroci2. SZ apokaliptiåni spisi (Jez 37-39; Dan 7-12)3. Meœuzavetni spisi, vankanonska apokaliptiåna literatira (1.Enohova)4. Gospod Isus Hrist (Mt 24; Mk 13; Lk 21)5. Pavlovi spisi (1 Kor 15; 2 Kor 5; 1 Sol 4; 2 Sol 2)6. Jovanovi spisi (knjiga Otkrivenja)

Da li u ovim izvorima imamo jasna uåenja i raspored dogaœajaposlednjih vremena (hronologija, mesta, osobe)? Ako ne – zaãto? Zar svete knjige nisu Duhom nadahnute (osim meœuzavetnih spisa)?

Duh Sveti je objavljivao istinu piscima SZ na njima razumljiv iprihvatljiv naåin. Ali, i pored te ljudske omeœenosti otkrivenje Duha jebilo progresivno i makar koliko delimiåni, SZ koncepti su dobili svojuuniverzalnost. Evo nekoliko primera:

1. Jerusalim je metafora za Boæiji narod (Sion) i u NZ je pojamkojim se iskazuje Boæije prihvatanje svih ljudi koji se kaju (noviJerusalim Otk 20-22). Osvajanje, razvoj i ãirenje grada udoslovnom smislu je teoloãki prototip obeñanja Boæijegkonaånog otkupljenja ogrehovljenog åoveåanstva. To obeñanjeje dano joã u Post 12:3, mnogo pre nastanka jevrejske nacije iovog slavnog grada. Uostalom, i sam Boæiji poziv Avramuukljuåuje u sebe i mnogoboæaåke narode.2. SZ neprijatelji Boæijeg naroda su okolni narodi drevnogBliskog istoka. U NZ neprijatelj crkve je ceo neverniåki svet,bogomrzci nadahnuti Sotonom. Duhovna borba viãe nijegeografska veñ kosmiåka.3. Obeñana zemlja je bitni deo obeñanja datog patrijarsima. NZistiåe da nam pripada cela zemlja. Novi Jerusalim nije neko

23


blistavo zdanje na svom vekovnom lokalitetu, veñ Boæije delokoje dolazi na obnovljenu zemlju (Otk 20-22).4. Tu su i sledeñi koncepti koji su dobili ãire znaåenje: (1)Avramovo potomstvo se duhovno obrezuje; (2) Hram postajelokalno zajedniãtvo vernika; (3) Prepoznatljivi opisi Izraela seprenose na sav Boæiji narod.

Proroåki model dobija svoje ispunjenje i ãire znaåenje, ukljuåuje viãestvarnosti u sebe. Isus i apostoli ne govore o poslednjim vremenimapoput SZ proroka. Neki savremeni tumaåi silom guraju SZ normative uknjigu Otkrivenja. Tako pokuãavaju da ovu nadahnutu knjigu prikaæukao jedan od izdanaka tipiåne jevrejske apokalipse. Åak u njoj pronalaze,makar i do tada neåuvene, Isusove i Pavlove reåi i izraze! Istina je da NZpisci ne poriåu SZ proroke. Naprotiv, oni istiåu njihova nadvremenskauåenja. Ni Gospod Isus ni apostol Pavle nemaju sistematski obraœenu iizloæenu eshatologiju. Ona je za njih u sluæbi otkupljenja!

Napetosti postoje i u samom NZ. Dogaœaji buduñnosti nisu logiåki ivremenski poreœani. Otkrivenje na mnoge naåine koristi SZ aluzije uopisu poslednjih vremena umesto Isusovog uåenja (Mt 24, Mk 13)! Tu sevidi da pisac sledi stil pisanja razvijen u meœuzavetnom periodu(jevrejska apokalipsa). Moæda Jovan na ovaj naåin povezuje SZ i NZ. Onnaglaãava prastare obrasce ljudske pobune i Boæiju reãenost da i poredsvega otkupi åoveåanstvo! Ipak, SZ jezik Otkrivenja, pomenute liånosti idogaœaji se tumaåe u svetlu grada Rima prvog veka nove ere.

DRUGA NAPETOSTSveto pismo uzdiæe Boga Stvoritelja, æivog i liånog Duha koji je i

Otkupitelj. To je posebno istaknuto u monoteizmu SZ. Svi okolni naroditoga doba su bili politeisti. Zato je ova istina, doktrina da je Bog jedan ijedini, samo srce SZ otkrivenja (Pnz 6:4). Tvorevina je pozornica nakojoj Stvoritelj i stvoreni åovek imaju zajedniãtvo, jer je åovek najveñeBoæije delo i njegov preslikani lik (Post 1:26-27). Ali, åovek se odmetnuo,sagreãio protiv Boæije ljubavi, voœstva i svrhe (Post 3). Ipak, Stvoriteljevaljubav i naumi su toliko uzviãeniji i jaåi, da je odluåio da spasi pobunjenoåoveåanstvo (Post 3)!

24


Gde je tu tenzija? Bog odluåuje da od celog sveta odabere jednogåoveka, njegovu porodicu, pleme, naciju. Preko njih ñe dosegnuti savsvet. Ali, izbor Avrama i njegovih potomaka, Jevreja, u njima - umestosluæenja svrsi - pokreñe ponos, ekskluzivnost umesto inkluzivnosti (Izl19:4-6).

Boæiji poziv Avramu sadræi blagoslov za celo åoveåanstvo (Post12:3). Zato uvek valja naglasiti da izabranje SZ cilja na sluæbu, a nespasenje kao takvo. Nikada sav Izrael nije bio u dobrom odnosu premaBogu i veåno spasen zbog svojih prava po roœenju (Jn 8:31-59; Mt 3:9).Naglasak je uvek bio na liånoj veri i posluãnosti (Post 15:6 citiran u Rim4). Naæalost, Izrael je izgubio svoj misijski poziv, preokrenuo svojmandat u privilegiju, sluæbu u povlaãñeni status! Bog je u jednom izabraosve!

TREÑA NAPETOSTTeoloãka napetost izvire i iz paradoksa odnosa uslovljenih i

neuslovljenih zaveta. Nesumnjivo je da je Boæiji plan spasenjabezuslovan (Post 15:12-21). Ali, je åovekov odgovor na ovaj plan uvekuslovljen!

Model “ako ... biñe ti” je uoåljiv u oba Zaveta. Bog je veran, aliåoveåanstvo nije. Ova napetost stvara mnoge zabune. Neki se tumaåi baãzato dræe samo jedne strane – Ili Boæije verne sigurnosti ili åovekovogtruda; Ili Boæije suverenosti ili åovekove slobodne volje. Valja uveknaglaãavati da su obe stvarnosti svetopisamski utemeljene, te stoganeophodne.

Ovo utiåe na naãe shvatanje eshatologije, posebno Boæijih SZobeñanja Izraelu. Ako on neãto obeña onda je to tako, zar ne? Bog sebeobavezuje svojim obeñanjima. On svoje ime, ugled stavlja pred nas (Jez36:22-38). Pa opet, odluåio je da blagosilja celo åoveåanstvo! Zato su iuslovljeni i neuslovljeni zaveti spojeni u Hristu (Isa 53), a ne u Izraelu!Gospodnja nepokolebiva vernost se ogleda u spasenju svih koji se kaju iveruju, a ne u tome ko su nam otac i majka, ko su nam preci! Isus Hrist, ane Izrael je kljuå svih Boæijih zaveta i obeñanja. Zato, nije Crkva veñ Izraelteoloãka parenteza u Svetom pismu, teoloãki umetak (Gal 3).

25


Zato je baklja misije sveta preãla na Crkvu (Mt 28:19-20; Dl 1:8). Ovone znaåi da je Bog sasvim odbacio Izrael (Rim 9-11). On je svakako kljuåposlednjih dogaœaja, ali ne u ekskluzivnom smislu, veñ kao Izrael kojiveruje i ostvaruje svoju konaånu svrhu i planirane eshatoloãke naume(Zah 12:10).

ÅETVRTA NAPETOSTLiteralna vrsta, æanr pisanja je trajno kritiåan element u svakom

tumaåenju Boæije Reåi. Crkva se rodila i razvijala u Gråkom (zapadnom)kulturnom miljeu.

Literatura istoka je slikovita, metaforiåna, prepuna simbola. To sebitno razlikuje od zapadnih literalnih modela. Hriãñani su uveliko greãilii greãe ãto kroz prizmu svoje istorije i pomenutih æanrova tumaåe i SZ iNZ proroãtva. Skoro svaki naraãtaj, svaki geografski i nacionalni entitetje koristio svoju kulturu, istoriju i literalne modele u tumaåenju knjigeOtkrivenja. I svi su greãili! Bahato je misliti kako savremena kulturazapada moæe sama sobom da rastumaåi biblijska proroãtva.

Naåin pisanja, vrsta spisa koju je nadahnuti pisac stvorio, uvek je bilarazumljiva primaocima. Knjiga Otkrivenja nije puka istorijska åitanka,naracija. Ona je spoj proroãtava (Otk 1-3), priåe, pouke i najviãeapokaliptiåne misli. Sasvim je pogreãno pripisati ovom ãtivu manje iliviãe od onog ãto je sam autor saopãtio. Åini mi se da nigde ne vidimogreãke dogmatizma i interpretativne arogancije kao na primeruposlednje knjige NZ.

Crkva se nikada nije usaglasila oko toga ãta je dobro tumaåenje. Jasam dijalektiåki tumaå. Æelja mi je da nam celo Pismo progovori a nesamo njegovi pojedini delovi. Istoånjaåka misao, koja je osnovna potkasvetih tekstova, skoro uvek istinu oslikava dvojnim mislima. A veñ to jenapetost sama po sebi. Naãa zapadnjaåka sklonost ka jasnoñi, uklanjanjusvake napetosti u premisama nije sama po sebi pogreãna, veñneuravnoteæena. Zato verujem da moæemo da izbegnemo barem neke odovih misaonih ñorsokaka u tumaåenju Otkrivenja, a da ne okrnjimo niãtaod njegove svrhe, od poruke koja je za svaki naraãtaj vernika. To znaåi daje svakom ozbiljnom tumaåu jasno da ova knjiga mora da se tumaåi u

26


svetlu svog vremena i svog naåina pisanja. Istorijski metod mora dapoãtuje ono ãto su prvi åitaoci, izvorni primaoci proåitali, åuli i razumeli.Na mnoge naåine svaki savremeni åitalac gubi smisao, gubi znaåenjesimbola ove knjige. Naime, prevashodna svrha Otkrivenja je da ohrabritada progonjene vernike. Ona uzdiæe Boæiju suverenu kontrolu nadistorijom (to åine i proroci SZ); ona naglaãava da sama istorija ide svomispunjenju, zacrtanom vremenskom roku, sudu ili blagoslovima (i to jenaglasak SZ proroka). A sve to je zapisano jezikom jevrejske apokalipseprvog veka, pojmovima Boæije ljubavi, prisustva, sile i suverenosti.

Ova poruka ima svoju teoloãku delotvornost za svaku generacijuvernika. Otkrivenje govori o kosmiåkoj dimenziji sukoba dobra i zla.

Mnogi podaci, detalji prvog veka su izgubljeni, ali ne i moñnaporuka, sila uteãne istine. U tome je suãtina. Zato, sve dok savremenitumaå naãeg doba i kulture poãto-poto, silom gura svoje istorijske datostiu detalje ove knjige, trajañe i priåa o pogreãnim tumaåenjima. Sasvim jemoguñe da ñe i svi detalji Otkrivenja jednom, za poslednji naraãtajvernika postati zapanjujuñe taåni i jasni. Biñe to vreme tiranije poslednjegbezboænog vladara sveta (2 Sol 2), zavrãnica divljanja sistematskog zla.Niko ne moæe da zna kada i kako ñe se sve ispuniti, a da se pri tome neispune Gospodnje reåi (Mt 24; Mk 13; Lk 21) i reåi apostola Pavla (2 Sol2), dok se istorijski ne dese. Nagaœanja, ãpekulacije i dogmatizam ovdene uspevaju. Apokaliptiåna literatura sama po sebi dozvoljavafleksibilnost. Bogu hvala za sve slike i simbole koji nadilaze istoriju!Gospod vlada! On nadgleda sve i nezadræivo dolazi!

Dakle, veñina danaãnjih zapadnih tumaåa promaãuje poruku ovogæanra. Mi u svemu vidimo jasne logiåne teoloãke sisteme. Previœamosimboliku, dvostruka znaåenja, dramatiku jevrejske apokalipse. Ovo vrlodobro istiåe Ralf P. Martin:

“Sve dok ne uvidimo dubinu kvaliteta ovog teksta, dok neprihvatimo njegov jezik kao ono ãto nam donosi istine vere, i dalje ñemouporno da greãimo ne shvatajuñi poruku knjige Otkrivenja. I dalje ñemouporno objaãnjavati njene vizije na doslovan naåin, gledajuñi na njih kaona konkretne istorijske dogaœaje. A to nam donosi brojne probleme utumaåenju, a samim tim i iskrivljuje osnovnu poruku ovog apoka-

27


liptiånog ãtiva. Tako propuãtamo suãtinske vredosti ovog dela NZ kaoposebne knjiæevne vrste – mitopoetskog jezika kojim se opisuje Boæijasvemoñ u Hristu, upravo kroz paradoks spoja snage i ljubavi (Lav jeJagnje, Otk 5:5-6)”.

V. Randolf Tejt piãe u svom delu “Tumaåenje Biblije”:“Nijedna druga knjiæevna vrsta u Svetom pismu nije åitana sa toliko

obeshrabrenja kao apokaliptiåno ãtivo, posebno knjiga proroka Danila iJovanovo Otkrivenje. Ovaj æanr hroniåno strada od fatalnih pogreãnihtumaåenja. Poduæa je istorija suãtinskog nerazumevanja njene strukture isame svrhe. Zbog svojih tvrdnji o tome ãta ñe se uskoro dogoditi, naOtkrivenje se uvek gledalo kao na detaljnu mapu buduñnosti. Ovajtragiåni stav poåiva na pretpostavci da je knjiga ogledalo vremenasavremenog, a ne prvobitnog åitaoca. Ovako pogreãan pristupapokaliptici (a posebno Otkrivenju) celo tumaåenje svodi nakriptograme, na kuãnju da se simboli nadahnutog teksta tumaåesavremenim dogaœajima. Ali, svako doslovno tumaåenje simbola, tamogde je reå o metaforama, klasiåno je nasilje nad tekstom. Nije stvar utome da li su opisani dogaœaji u Otkrivenju istoriåni ili nisu. Ako i jesu,ako se sve tako i tada i zbilo, ili tek treba da se zbude, to ne znaåi da nampisac kroz sve te arhetipove ne komunicira neko znaåenje” (str. 137).

Evo joã jednog miãljenja:“Danaãnji åitaoci Otkrivenja su najåeãñe zbunjeni tom vrstom ãtiva,

tim æanrom pisanja. Viãe nego neobiåni likovi i nesvakidaãnji doæivljajideluju bizarno, nevezano sa ostatkom Svetog pisma. Pa opet, ljudi naãegdoba tako kodiranim tekstom uporno nastoje da razotkriju “ãta tek trebada se dogodi”, uporno propuãtajuñi ono ãto im tekst veñ govori“ (“Dic-tionary of Biblical Imagery”, Ryken, Wilhost and Longman III)

PETA NAPETOSTCarstvo Boæije je veñ tu ali tek treba da doœe. Ovaj teoloãki paradoks

je posebno uoåljiv u domenu eshatologije, tzv. Eshatoloãka napetost.Jedno miãljenje o doslovnom ispunjavanju SZ proroãtava, koje se

odnose na Izrael, tvrdi da Carstvo dolazi sa obnovom slave Boæijegnaroda u njegovim drevnim geografskim granicama i povratkom

28


teoloãkog preimuñstva. Ovo onda znaåi da je neophodno tajnovaznesenje Crkve, i da se sve od Otk 5 tiåe samo Izraela.

S druge strane, ako je naglasak Carstva na Hristovom prvomdolasku, onda je reå o utelovljenju, æivotu, uåenju, smrti i vaskrsenju. Toje teologija sadaãnjeg spasenja. Carstvo je tu, doãlo je. SZ je ispunjen uHristovom pozivu svima da se spasu, a ne u njegovoj milenijumskojvladavini tek nad nekima!

Sveto pismo nesumnjivo govori o dva Hristova dolaska, ali gde jenjegov naglasak? Miãljenja sam da se veñina SZ proroãtava usredsreœujena prvi dolazak, na ustoliåenje mesijanskog carstva (Dan 2). Ono je namnoge naåine sliåno Boæijoj veånoj vladavini (Dan 7) i Hristovojhiljadugodiãnjoj vladavini (Otk 20). SZ naglaãava tu veånu vladavinu,makar da je mehanizam te vladavine u Mesijinoj sluæbi (1 Kor 15:26-27).Nije ovde pitanje ãta je od ovo dvoje taåno veñ gde je naglasak? Valja reñida su neki tumaåi toliko okrenuti Mesijinom hiljadugodiãnjem Carstvu,da sasvim zapostavljaju svetopismski fokus Oåeve veåne vladavine.Hristova vladavina je uvod u veånost. Ta vladavina je ipak privremena,jer nam SZ ne daje jasne obrise dva Hristova dolaska.

Carstvo Boæije je kljuå razumevanja Gospodnjeg propovedanja inauåavanja. Ono je tu (u spasenju i sluæenju) ali nam tek dolazi(nepropadljivost i sila). Ako se Otkrivenje i fokusira na Mesijinmilenijum (Otk 20), to je opet privremena vladavina (Otk 21-22). Nijesasvim jasna iz SZ neophodnost ove vladavine, posebno kada u Dan 7åitamo da ñe Mesija veåno da vlada.

ÃESTA NAPETOSTHriãñani svakog doba su oåekivali da se Gospod vrati svaki åas,

iznenada i neoåekivano (Mt 10:23; 24:27,34,44; Mk 9:1; 13:30). Nisu biliu pravu. Pa opet, ta blizina, neposrednost je najdivnija nada svakognaraãtaja vernika, posebno onih koji stradaju u progonima. Pozvani smoda æivimo kao da ñe se Gospod sutra vratiti. Ali samo Gospod zna kada ñese ispuniti plan njegovog Velikog misijskog poslanja (Mt 28:19-20).

29


Neki odeljci u evanœeljima (Mk 13: 10; Lk 17:2; 18:8), u 1. i 2.Solunjanima govore o odloæenom, “zakasnelom” Drugom dolasku(Parusia). Naime, neki istorijski dogaœaji prvo moraju da se ispune:

1. Evangelizacija celog sveta (Mt 24:15; Mk 13:10)2. Pojava “åoveka bezakonika” (Mt 24:15; 2 Sol 2; Otk)3. Veliko progonstvo (Mt 24:21,24; Otk)

Zato dvosmislenost nadahnutih tekstova ima svoju svrhu (Mt 24:42-51;Mk 13:32-36)! Æivimo pred Gospodom kao da nam je svaki danposlednji ali i planirajmo svoju buduñnost i sluæbu.

DOSLEDNOST I RAVNOTEÆAMoram da naglasim da mnoge savremene eshatoloãke ãkole, pristupi

tumaåenju, sadræe tek pola istine. Oni dobro tumaåe pojedine tekstove,ali uvek imaju problem sa doslednoãñu i ravnoteæom. Najåeãñi problemje gomila predubeœenja koja koriste svetopisamske tekstove za podrãkuveñ stvorenim teoloãkim sistemima. Ali, Sveto pismo nam nigde ne dajesistematski sreœenu eshatologiju. Ono pre liåi na album porodiånih slika.Sve su slike prave, verodostojne, ali nisu poreœane nekim namasvojstvenim redosledom. Neke stare slike su se vremenom i zagubile, pasadaãnji ålanovi porodice ne znaju gde pripadaju, gde da ih vrate. Zato i udobrom tumaåenju ove knjige Boæije Reåi vredi pravilo: Valja sleditiizvorni piãåev naum koji je i zapisao odreœenom knjiæevnom vrstom.Mnogi tumaåi unose neke druge egzegetske alate, koji su im poznati iznekih drugih æanrova, te njima pokuãavaju da rastumaåe Otkrivenje. Oniuporno slede SZ matrice umesto da dozvole Isusovom i Pavlovomuåenju da ih vodi, kao i da dozvole samom Otkrivenju da govori za sebe.Sve ovo mi je donelo nemalu nervozu u radu koji je pred vama. Nisam sebojao upozorenja iz Otk 22:18-19, veñ svega onoga od åega Boæji narodtrpi zbog kontroverzi oko tumaåenja ove knjige. Volim Boæija otkrivenja.Ona nam kazuju koliko je svaki åovek laæljiv (Rim 3:4). Zato vas molimda ovaj komentar nipoãto ne koristite kao savrãeno reãenje za svaki prob-lem. Nije mi to cilj. Raœe bih da vas izazovem, uputim kao saobrañajniznak, a ne da vam dam nepogreãivu mapu u stopu do cilja. Viãe volim davam kaæem “ãta ako…”, nego “ovako govori Gospod”. U ovom radu sam

30


se suoåavao sa liånim nedostacima, ograniåenjima i teoloãkim okvirima.Sve to sam, naravno, uoåio i kod drugih tumaåa. Ponekad mi se åinilo daje u knjizi Otkrivenja svako pronaãao ono ãto je i hteo da naœe. Ovajknjiæevni æanr prosto mami na zloupotrebu! Ali, i kao takav nije uzaludstavljen u Boæiju Reå. Nije tu sluåajno. Nije njime tek tako zakljuåenoSveto pismo. U ovoj knjiæevnoj vrsti je Boæija poruka svakom njegovomdetetu bilo kada i bilo gde u istoriji. Gospod æeli da razumemo ovuknjigu! Zato, hajde da se udruæimo u tom smislu. Hajde da naglasimoono jasno i razumljivo, ne ono ãto bi moglo da bude, trebalo i sl. Nekanam u tome Gospod svima pomogne!Pozivam vas da u donjem praznom prostoru napiãete neka svojograniåenja u razumevanju i tumaåenju ove NZ knjige. Niko od nas nijepoãteœen samog sebe. Prepoznavanje i prozivanje tih ograniåenja nampomaæe da se borimo protiv svakog dogmatizma.

1.2.3.4.

31


Uvod u proroãtva Starog zaveta

I. UVODA. Opãte napomene

1. Svekoliko hriãñansko zajedniãtvo nije u saglasju kada je reå otumaåenju proroãtava. Sve druge suãtinske dogme su krozprotekle vekove utvrœene, ali ova nije.2. Nekoliko je uoåljivih nivoa SZ proroãtava:

a) vreme pre monarhije (pre kralja Saula)1) proroci:

a) Avram – Post 20:7b) Mojsije – Br 12:6-8; Pnz 18:15; 34:10c) Aron – Izl 7:1 (Mojsijev glasnogovornik)d) Mirjam – Izl 15:20e) Eldad i Modad – Br 1:24.30f) Debora – Sud 4:4g) Nepoznati prorok – Sud 6:7-10h) Samuilo – 1 Sam 3:20

2) grupe proroka – Pnz 13:1-5; 18:20-223) proroåke ãkole – 1 Sam 10: 5-13; 19:20; 1 Car. 20:35,41;22: 6,10-13; 2 Car 2:3,7; 4:1,38; 5:22; 6:1…4) Mesija kao prorok – Pnz 18:15-18

b) Proroci koji nisu pisali (u sluæbi kraljeva)1) Gad – 1 Sam 7:2; 12:25; 2 Sam 24:11; 1 Dnv 29:292) Natan – 2 Sam 7:2; 12:25; 1 Car 1:223) Ahija – 1 Car 11:294) Jehu – 1 Car 16;1,7,125) nepoznati prorok – 1 Car 18:4,13; 20:13,226) Ilija – 1 Car 18; 2 Car 27) Miheja – 1 Car 228) Jelisije – 2 Car 2:8,13

32


c) Proroci koji su pisali (u sluæbi naroda i kraljeva): Isaija –Malahija (osim Danila)

B. Biblijski pojmovi1. ro’eh - “vidioc”, 1 Sam 9:9. Ovaj stih oslikava prelaz kakonceptu nabi – “prorok”, ãto je imenica izvedena od glagola“pozvati”. “Ro’eh” dolazi od glagola “videti”. “Vidioc” je onaj kojirazume Boæije puteve i naume, upuñen je u njegovu volju i odluke.2. hozer – “vidioc”, 2 Sam 24:11, sinonim za ro’eh, ali potiåe izmanje poznatog jevrejskog glagola “videti”. Najåeãñe je uparticipu i uglavnom se prevodi kao “prorok”.3. nabi’ – “prorok”, srodan akadskom glagolu nabu – “pozvati”i arapskom naba’a – “najaviti”. Ovo je najåeãñe sretani pojamimenice “prorok” upotrebljen preko 300 puta. Etimologija muje nesigurna, ali se struånjaci slaæu da znaåi “pozvati”. Najboljiprimer za ovo je poziv JHVH upuñen Mojsiju da govori faraonupreko Arona (Izl 4:10-16; 7:1; Pnz 5:5). Prorok je Boæiji glasnikposlan Boæijem narodu (Am 3: 8; Jer 1:7,17; Jez 3:4).4. Sva tri pojma sreñemo u opisu proroåke sluæbe: 1 Dnv 29:29;Samuilo je ro’eh; Natan je nabi’; Gad je hozer.5. Fraza ’ish ha - ’eohim – “åovek Boæiji” je druga poznata slika,ãiri pojam za Boæijeg glasnika. Sreñemo je 76 puta u SZ, najåeãñeprevoœenu sa “prorok”.6. Naã pojam “prorok” ima gråku pozadinu. Dolazi od: (1) “pre” i(2) “govoriti za”.

II. DEFINICIJA PROROÃTVAA. Pojam proroãtva ima veliko semantiåko znaåenje u jevrejskom

jeziku. Jevreji deo kanona svog Pisma zovu “Proroci”. U njih spadajuistorijske knjige od Isusa Navina do knjiga o Carevima (osim Rute). Reklismo, za njih su i Avram (Post 20:7; Ps 105:5) i Mojsije (Pnz 18:18)proroci (i Mirjam, prema Izl 15:20). Zato, pazimo na naãe zapadneustaljene definicije.

33


B. “Proroãtvo moæemo da posmatramo kao razumevanje istorijekoje se iskazuje verskim konceptima, jezikom i boæanskom svrhom” (In-terpreter’s Dictionary of the Bible, tom 3, str. 896).

C. “Prorok nije ni filozof ni sistematski teolog veñ zavetni posrednikkoji donosi Boæiju Reå Boæijem narodu, tako da ona menja njihovusadaãnost i okreñe ih buduñnosti („Prophets and Prophecy,” Encyclope-dia Judaica, tom. 13, str. 1152).

III. SVRHA PROROÃTVAA. Proroãtvo je naåin Gospodnjeg govora njegovom narodu, briga i

voœstvo za njihovo stanje, staranje koje nam donosi nadu da je on taj kojinadzire i naã æivot i sve dogaœaje u svetu. Proroci su govorili svima –prekorevali su, ohrabrivali, pozivali na veru i pokajanje, obaveãtavali osamom Bogu i njegovim namerama. Prorok je neko ko donosi jasnu iglasnu poruku samo od æivog Boga (Pnz 13:1-3; 18:20-22). Sluæbaproroka je generalno ukazivala na Mesiju.

B. Proroci su najåeãñe istorijske i verske krize svoga dobaprojektovali u doba koje dolazi. “Kraj sveta”, kao pogled na istoriju, jeposebnost teologije Izraela zbog istine izabranja i zavetnih obeñanja.

C. Sluæba proroka je svojevrsni balans (Jer 18:18), zamena sluæbeVelikog sveãtenika koji objavljuje Boæiju volju. Urim i Tumim suobjavljivali poruku od Boga koju su oni verbalizovali narodu. Tek, nakonMalahije sluæba proroka jenjava. Posle nekih åetiri veka se vraña u JovanuPreteåi. Nije do kraja jasan odnos proroãtva NZ prema SZ. Proroci NZ(Dl 11:27-28; 13:1; 14:29,32,37; 15:32; 1 Kor 12:10,28-29; Ef 4:11) nisudonosioci nove objave, veñ oni koji objavljuju Boæiju volju u zavetnomodnosu.

D. Proroãtvo nije uvek i samo predviœanje buduñnosti. To je jednaod osobina ove sluæbe, dokaz u oåima drugih. “… Manje od 2 odstoproroãtava SZ je mesijansko. Manje od 5 odsto govori o NZ dobu, amanje od 1 odsto se tiåe buduñih dogaœaja”. (Fee & Stuart, How to Readthe Bible For All It’s Worth, str. 166).

34


E. Prorok predstavlja Boga ljudima dok sveãtenik predstavlja ljudeBogu. To je uopãtena podela. Postoje i izuzeci, poput Avakuma kojipostavlja pitanja Bogu.

F. Naãa teãkoña da razumemo proroke je i u tome ãto ne znamo kakosu nastajale njihove knjige. One nipoãto nisu hronologije. Naizgled sutematske, ali ni to nije onako kako oåekujemo. Åesto nemaju jasneistorijske podatke, vreme koje pokrivaju, jasnu podelu meœu objavama.Teãko ih je åitati: (1) kao neprekidno ãtivo, u dahu; (2) nema jasnih tema;(3) ne prepoznaje se glavna istina i cilj kretanja proroka u pojedinimobjavama.

IV. OSOBINE PROROÃTVAA. SZ otkriva razvoj koncepta proroãtva i proroåke sluæbe. Stari

Izrael je imao razvijeno zajedniãtvo proroka, jake harizmate poput Ilije iJelisija. Ovo zajedniãtvo se nazivalo i “proroåkim sinovima” (2 Car 2).Prepoznavali su se po ekstatiåkim stanjima (1 Sam 10:10-13; 19:18-24).

B. Ovo zajedniãtvo se pretopilo u sluæbu proroka pojedinaca (ãtopravih, ãto laænih). Najåeãñe su se vezivali za kraljeve i æiveli sa njima upalatama (Gad, Natan). Naravno, bilo je i “slobodnjaka”, pa i onih kojisu bili sasvim izvan postojeñih tokova tadaãnjeg druãtva (Amos). Ovdegovorimo i o prorocima i o proroåicama (2 Car 22:14).

C. Prorok bi åesto objavljivao buduñnost koja zahteva trenutniodgovor od svakog pojedinca. Takoœe, proroci su otkrivali Boæijenamere sa svom tvorevinom, namere na koje nijedan åovek nikako nijemogao da utiåe. Ovaj univerzalni eshatoloãki plan je bio posebnost uåitavoj proroåkoj misli drevnog Bliskog istoka. Predviœanje i zavetnaodanost su lice i naliåje svake proroåke poruke. Uvek su gledali na opãtestanje naroda. Zato su im poruke, mada ne uvek, bile za celu naciju.Ogroman deo proroåke sluæbe se ticao njihovih govornih objava. Kasnijesu se ti govori uobliåavali temama ili delimiånim hronologijama,pomoñu modela bliskoistoånog pripovedanja. Naæalost, ta vrsta govoranam danas nije poznata. A ono ãto je zapisano daleko je od poznate namprozne strukture. Zato nam je tako teãko da åitamo proroåke knjige kao

35


ãto åitamo bilo koje drugo ãtivo, posebno kada ne znamo istorijskeposebnosti.

Proroci su na nekoliko naåina sopãtavali svoju poruku:1. Scena suda – Bog poziva svoj narod pred sebe. Åesto je to slikarazvoda, gde je JHVH muæ koji odbacuje svoju æenu (Izrael)zbog neverstva (Os 4; Mih 6).2. Pogrebna æalopojka – Poseban oblik “jao” poruke, vrloupeåatljiv (Isa 5; Ava 2).3. Proglasi zavetnih blagoslova – Naglaãava se uslovljenostzaveta. Upozorava se na posledice, i dobre i loãe, ono ãtosvakako dolazi u buduñnosti (Pnz 27-28).

V. MERILA AUTENTIÅNOSTI PROROKA I NJEGOVE SLUÆBEA. Ponovljeni zakoni 13:1-5 (predviœanje/znaci)B. Ponovljeni zakoni 18:9-22 (laæi proroci/pravi proroci)C. Bog poziva i proroke i proroåice u sluæbu:

1. Mirjam – Izl 152. Debora – Sud 4:4-63. Hulda – 2 Car 22:14-20; 2 Dnv 34:22-28

U kulturama okruæenja, proroci su se dokazivali samim proricanjem,predskazivanjem. U Izraelu se njihova verodostojnost dokazivala:

1. teoloãkim testom – upotreba JHVH imena2. istorijskim testom – taånost proroãtva

VI. VODIÅ ZA TUMAÅENJE PROROÃTVAA. Uoåimo izvornu prorokovu nameru (ili nameru ureœivaåa teksta)

kroz istorijske podatke i literalni kontekst svakog proroåkog govora.Najåeãñe je reå o nekom obliku krãenja Mojsijevog Zakona od stranenaroda.

B. Proåitajmo celo proroãtvo. Ne zadræavamo se na delovima.Prepoznajmo glavne misli. Posebno je vredno da skiciramo glavne temecele proroåke knjige.

36


C. Dræimo se doslovnog tumaåenja teksta sve dok neãto u samomtekstu ne ukaæe na slikovito znaåenje. Tada iskaæimo taj simboliåki govorna prozni naåin.

D. Prouåimo simboliåka dela u svetlu istorije i drugih sliånih,paralelnih odeljaka. Ne zaboravljajmo da je pred namadalekoistoånjaåko ãtivo, a ne zapadnjaåka savremena literatura.

E. Budimo paæljivi sa predskazanim dogaœajima:1. Tiåu li se oni samo prorokovog doba?2. Gde su se evantualno ispunili u istoriji Izraela?3. Da li se to joã uvek tiåe buduñnosti?4. Da li su se veñ ispunili baã kao ãto tek treba da se ispune?5. Dozvolimo da nam na sva naãa pitanja ne odgovarajusavremeni tumaåi veñ sam prorok, pisac teksta.

Posebne napomene:1. Da li je najavljeni dogaœaj uslovljen odgovorom ljudi?2. Jesmo li sigurni kome se prorokuje, i zaãto?3. Postoji li moguñnost da se objavljeni dogaœaj viãestrukoispunjava kroz istoriju?4. Nadahnuti pisci NZ su u mnogim SZ reåima videli najavuMesije. Takve stvari nama nisu oåigledne. Sluæili su setipologijom i igrom reåi. Poãto nismo nadahnuti kao oni, nije liuputnije da im damo da nas vode.

VII. KORISNE KNJIGE NA OVU TEMU* A Guide to Biblical Prophecy by Carl E. Armerding i W. Ward Gasque* How to Read the Bible for All It Is Worth by Gordon Fee and Douglas Stu-art* My Servants the Prophets by Edward J. Young* The Expositor’s Bible Commentary, vol. 6, „Isaiah - Ezekiel”, Zondervan* The Prophecies of Isaiah by J. A. Alexander, 1976, Zondervan* Exposition of Isaiah by H. C. Leupold, 1971, Baker* A Study Guide Commentary, “Isaiah” by D. David Garland, 1978,Zondervan

37


Uvod u knjigu Otkrivenja

Uvodne napomene

A. Veñinu svog akademskog æivota, veñi period bavljenja teologijom,imao sam predubeœenje da su vernici oni koji doslovno shvataju Svetopismo. U jednu ruku, to i jeste nepobitna istina za istorijsko narativnedelove. S druge strane, prihvatiti doslovno proroãtva, poeziju, parabole iapokaliptiku znaåi promaãiti poruku nadahnutih tekstova. Naime,autoreva namera, a ne doslovnost njegovih reåi kljuå je dobrogtumaåenja Boæije Reåi. Naterati tu Reå da nam kaæe neãto viãe(doktrinarne posebnosti) je nasilje nad tekstom. A nasilje nas uvekosiromaãuje, krade nam baã ono do åega nam je stalo – do izvornepiãåeve poruke. Moramo da sagledamo ãiru sliku, ãiri kontekst, istorijskeprilike. Dozvolimo da nam sam nadahnuti pisac govori kroz literalniæanr koji je odabrao. Upravo je on – æanr, knjiæevna vrsta – veza izmeœupisca i onih kojima piãe. Propustiti ova pravila znaåi sigurno zalutati ukriva tumaåenja!

Knjiga Otkrivenja je nesumnjivo pouzdana u svom sadræaju. Ali, onanije istorijska åitanka åije detalje treba da shvatimo doslovno. Njen æanrnam prosto viåe svoju poruku. Naravno, ako smo spremni da je åujemo.To je poseban jezik, stil pisanja – slikovit, tajanstven, simboliåan,metaforiåan, nasluñujuñi – i kao takav niãta manje nadahnut.

B. Otkrivenje je pisano jedinstvenom jevrejskom literalnom vrstomkoju zovemo apokalipsom. Za njom se najåeãñe posezalo u teãkim,kriznim vremenima, da bi se vernici ohrabrili porukom: Bog ipak vlada!On ñe saåuvati i osloboditi svoj narod. Osobine apokalipse su:

1. Snaæna svest da je Gospod sveopãti vladar (monoteizam ideterminizam).2. Borba dobra i zla, sukob ovog doba i onog koje dolazi(dualizam).3. Upotreba jeziåkih ãifara (preuzeta iz SZ ili meœuzavetnogperioda procvata jevrejske apokaliptiåne literature).

38


4. Okrenutost kraju veka i sveta (dolazak novog doba).5. Upotreba ustaljenih simbola koji prenose poruku poslednjegvremena.

Evo nekoliko primera ovog stila pisanja:1. Stari zavet

a. Isa 24-27,56-66b. Dan 7-12c. Jl 2:28-3:21d) Zah 1-6; 12-14

2. Novi zaveta) Mt 24, Mk 13, Lk 21, neki delovi 1 Kor 15b) 2 Sol (veñi deo)c) Otk 4-22

3. Vankanonske knjige:a) 1. i 2. Enohova (tajne Enohove)b) Knjiga Jubilejac) Sibilini orakuli (proroãtva) III, IV, Vd) Zavet 12 Patrijarhae) Psalmi Solomunovif) Mojsijevo vaznesenjeg) Isaijino muåeniãtvoh) Mojsijeva apokalipsa (æivot Adama i Eve)i) Avramova apokalipsaj) Avramov zavetk) 2. Jezdrinal) 2. i 3. Baruhova

C. Ova i ovakva dela nisu nikada bila govorena. Krasi ih sloæenastruktura i mnogo literalnog rada. A upravo je struktura teksta kljuåpravilnog tumaåenja. Deo te strukture, tog literalnog plana u knjiziOtkrivenja je ritam sedam peåata, sedam truba, sedam zdela-pehara.Posle svakog kruga, ciklusa zala, sledeña zla su jaåa i veña: peåati: 1/4uniãtenja; trube: 1/3 uniãtenja; zdele: potpuno uniãtenje. Na kraju svakog

39


od ova tri ciklusa Hristos dolazi: peåati, 6:12-17; trube, 11:15-18; zdele,19:1-21. To je dokaz da knjiga nije hronoloãki doterana u jasan nizdogaœaja. Ona je drama otkupljenja u nekoliko åinova. Taånije, u tri åinakoji govore o istom vremenskom period, u tri slike, tri SZ motiva suda.

Prepoznajemo sedam odeljaka, prolog i epilog:1. prolog 1:1-82. poglavlje 1-3 (Hrist i 7 crkava)3. poglavlje 4-8:1 (nebo i 7 peåata)4. poglavlje 8:2-11 (7 anœela sa trubama)5. poglavlje 12-14 (dva druãtva i njihove voœe)6. poglavlje 15-16 (7 anœela sa zdelama)7. poglavlje 17-19 (Vavilon i sud nad njim)8. poglavlje 20-22 (Sud, novo nebo i nova zemlja)9. epilog 22:6-21

Oåigledno je da broj 7 ima bitnu ulogu u ovoj strukturi – 7 crkava, 7peåata, 7 truba, 7 pehara, zdela. Evo joã nekih primera:

1. 7 sveñnjaka, 1:122. 7 duhova Boæijih 1:4; 3:1; 4 :5; 5:63. 7 gromova, 10:34. 7 blaæenstava, 1:3; 14:13; 16:15; 19:95. 7 kraljeva, 17:106. 7 zala, 21:97. 7 æivotinjskih simbola

a) 7 rogova i 7 oåiju, 5:6b) 7 glava i 7 kruna, 12:3, 13:1c) æena na sedmoglavoj zveri, 17:3,7,9d) æena na 7 gora, 17:9

D. U tumaåenju ove knjige se moæda najbolje vidi naãa sklonost kapredrasudama. Neke od nas predubeœenja teraju da tumaåe svaki detalj,makar koliko nejasan. Ova teoloãka struja deluje na nekoliko nivoa:

40


1. Poreklo simbolaa) SZ aluzije

(1) SZ teme: stvaranje, pad u greh, Potop, Izlazak, obnovaJerusalima(2) stotine najåeãñe necitiranih proroåkih aluzija

b) Meœuzavetna jevrejska literatura (Enoh, Baruh, Sibila, 2.Jezdrina)c) Gråko-rimski svet prvog vekad) Biñe iz drevnih blisko-istoånih mitova o stvaranju (Otk12)

2. Vremenski okvir knjigea) prvi vekb) svaki vekc) poslednji naraãtaj

3. Teoloãki okviri:a) amilenijalizamb) post-milenijalizamc) pri-milenijalizamd) dispenzacionalni pri-milenijalizam

U svetlu ovih hermeneutiåkih razliåitosti, a posebno zbogneprimerenog dogmatizma koji unapred zna sve, kako uopãte datumaåimo ovu knjigu?

* Prvo, rekli smo da nam valja priznati da kao ljudi zapadnjaåkognaåina razmiãljanja ne razumemo ovaj stil literature. Takoœe, nisu nampoznate istorijske aluzije toga doba, detalji koji su hriãñanima prvog vekabili sasvim razumljivi.

* Drugo, priznajmo da je svaki naraãtaj hriãñana uklapao Otkrivenjeu svoje vreme. Naravno, svi su u tome greãili.

* Treñe, raœe prvo åitajmo biblijski tekst pa tek onda teologiju.Tragajmo za literalnim kontekstom svake vizije, svakog proroãtva.Iskaæimo je u jednoj jedinoj deklarativnoj reåenici. Osnovna istina svetogteksta je uvek i za sve ista, za svaku generaciju hriãñana, ali su posebnosti

41


ove knjige relevantne samo za prvu i/ili poslednji naraãtaj vernika. Detaljijesu vredni, ali istorija a ne teologija otkriva njihovu svrhu.

* Åetvrto, ne zaboravljamo da je Otkrivenje knjiga utehe iohrabrenja vernicima usred nevolja i progona od strane bezboænika. Onanije pisana da zadovolji naãu radoznalost za buduñnoãñu. Ona nije nidetaljna mapa dogaœaja koji tek dolaze.

* Peto, poruka ove knjige je da je ogrehovljeni svet u sukobu saBogom i njegovim Carstvom. U poåetku se åini kao da svet i njegov zlivladar pobeœuju. Ali, Bog je suveren, on vlada nad svom istorijom,æivotom, smrti. Mi smo njegov narod i pobednici smo u njemu!

E. Usprkos brojih poteãkoña u tumaåenju, ova knjiga ima svoju jasnuporuku. Ona je deo celovite nadahnute Boæije Reåi, knjiga za sve hriãñanei za sva vremena. Vredno je uloæiti dodatni trud da bi je prouåavali.Njeno mesto u NZ je strateãko i posebno. U svom kratkom komentaruna Otkrivenje, Alan Dæonson kaæe: “Zaista vredi da primetimo da ovaknjiga, pored evanœelja, ima u sebi najvaænija uåenja, biserne doktrine onaãem uåeniåkom æivotu. Takvih vrednosti nema u ostatku Svetogpisma. Njene blistave istine ne mogu da potamne ni fanatizam onih kojiod proroãtava ne vide æivog Hrista, ni bolne podele meœu njenimtumaåima”. (Alan Johnson, str.9)Ne zaboravimo: Pre nama su poslednje reåi naãeg Gospoda, reåi upuñenenjegovoj Crkvi! Mi ne smemo danas ni da zanemarimo, ni da umanjimote reåi. One su priprema za vernike koji stradaju zbog pouzdanja usuverenog Boga (monoteizam); zbog realne sile Zloga (ograniåenidualizam); zbog trajnih posledica pada (ljudska pobuna); zbogGospodnjih obeñanja otkupljenom åoveåanstvu (bezuslovni zaveti, Post3:15; 12:1-3; Izl 19:5-6; Jn 3:16; 2 Kor 5:21).

PISAC

A. Unutraãnji dokazi Jovanovog autorstva1. Pisac sam sebe åetiri puta zove Jovanom (1:1,4,9; 22:8)2. Pisac sebe zove:

a) ponizni sluga (1:1; 22:6)

42


b) sapatnik svoje brañe po veri (1:9)c) prorok (22:9), svoju knjigu naziva proroãtvom (1:3; 22:7,10,l8,19)

B. Spoljaãni dokazi od rano-hriãñanskih pisaca da je Jovan apostolnapisao knjigu Otkrivenja:

1. Jovan apostol, sin Zavedejeva) Justin Muåenik (Rim, 250. god.), u “Dijalog sa Trifom”b) Irinej, u “Protiv jeretika” IV:14:2; 17:6; 21:3; V:16:1; 28:2;30:3; 34:6; 35:2c) Tertulijan (severna Afrika), u “Protiv Prakseasa”, 27d) Origen (Aleksandrija), u “iz Duãe”, L:8:1; “ProtivMarkiona”, II:5; “Protiv jeretika”, III:14,25; “Protiv Celza”(VI:6, 32; VIII:17)d) Muratorijev Kanon (Rim, 180-200 god.)

2. Drugi moguñi piscia) Jovan Marko – Prvi pomen o ovome imamo od Dionizija,vladike Aleksandrijskog (247-274 god.). On je negiraoJovanovo autorstvo, ali je knjigu smatrao kanonskom. Svojemiãljenje je temeljio na reåniku i stilu dela, kao i naanonimnosti ostalih Jovanovih poslanica. U svoj stav jeuverio i Jevsevija iz Kesarije.b) Jovan stareãina – Ovu teoriju iznosi Jevsevije dok citiraPapiju. Ipak, verovatnije je da bi Papija stareãinom raœeoslovio apostola Jovana nego nekog drugog.c) Jovan Krstitelj – (sa kasnijim uredniåkim dodacima) Ovaideja poåiva na argumentu da je Krstitelj taj koji je Gospodazvao “Jaganjcem Boæijim”. Jer, ova se titula joã jedino sreñe uOtkrivenju (J. Massyngberde Ford, u izdanju Biblije “An-chor Bible commentary”).

C. Dionizije, vladika Aleksandrijski (247-274 god.), je prvi izneosumnje o autorstvu Jovana apostola. Istina, njegovo delo je izgubljeno,ali ga citira istoriåar Jevsevije. On temelji svoju tvrdnju na sledeñem: (1)Jovan sebe liåno ne predstavlja u pismu, jer to nije åinio ni u svomevanœelju ni u poslanicama. Jedino je ovde “Jovan”; (2) Struktura knjige

43


je drugaåija od evanœelja i poslanica; (3) Jezik je takoœe drugaåiji od onogu åetvrtom evanœelju i poslanicma; (4) Gramatika i stil su uoåljivosiromaãniji nego u evanœelju i poslanicama.

D. Verovatno najuverljiviji prigovor Jovanovom autorstvu dolazi odR.H. Åarlsa, u njegovom delu “Saint John”, (tom I, str. 39).

E. Savremeni tumaåi generalno odbacuju tradicionalni pogled naautorstvo veñine NZ knjiga. Primer za ovo je komentar E. Brauna,katoliåkog teologa. U uvodnim napomenama “Anchor Bible Commen-tary” åitamo: “Otkrivenje je pisao judeo-hriãñanski prorok po imenu Jovan.Ali, to nije onaj Jovan Bogoslov, sin Zavedejev, pisac åetvrtog evanœelja iposlanice” (str. 774).

F. Autorstvo je nesigurno zbog nekoliko razloga. Naime, postojeuoåljive sliånosti ali i uoåljive razlike izmeœu ovog i ostalih apostolovihãtiva. Uostalom, kljuå razumavanja Otkrivenja nije u ljudskom, veñ uboæanskom autoru! Jer, pisac zna da je nadahnuti prorok (1:3; 22:7,10,18,19).

DATUM

A. Stav prema vremenu nastanka knjige Otkrivenja zavisi od teorije oautorstvu i smera samog tumaåenja.

B. Moguñe vreme nastanka1. Tradicija smatra da je knjiga nastala za vreme imperatoraDomicijana (81-96 god.), jer je to vreme jakog progonahriãñana.

a) Irinej (koga citira Jevsevije) u “Protiv jeretika“, 5.30.3. –“Ovakav progon se nije video jako dugo, posebno za vremenaãeg naraãtaja, tu pri kraju vladavine Domicijana“b) Kliment Aleksandrijskic) Origen Aleksandrijskid) Jevsevije Kesarisjki, “Istorija crkve“ iii.23.1e) Viktorinus, “Apokalipsa“, x.llf) Jeronim

44


2. Epifanije, pisac 3. veka, (Haer, 51.12,32) je tvrdio da je apostolJovan napisao Otkrivenje nakon svog osloboœanja sa ostrvaPatmos, za vreme Klaudijeve vladavine (41-54 god.).3. Neki smatraju da je delo nastalo pod imperatorom Neronom(54-68 god.) zbog:

a) Oåigledan je Neronov kult koji je progonio neposluãne.b) Cezar Neron, na jevrejskom odgovara broju zveri – 666.c) Ako se proroãtva knjige odnose na razorenje Jerusalima,onda je svakako napisana pre 70. god.

PRIMAOCI

A. Od 1:4 je jasno da se knjiga tiåe vernika sedam crkava maloazijskerimske provincije. Crkve su nabrojane po marãuti kretanja onih koji su jenosili na odrediãta.

B. Poruka knjige se tiåe pomenutih crkava i rasejanih vernika koji sutrpeli progon bezboænog svetskog sistema.

C. Kraj Otkrivenja jasno ukazuje da njegova poruka prevazilazi svojevreme, te da je upuñena svim hriãñanima svakog doba.

OKOLNOSTI NASTANKA

A. Progon je izazvan izuzimanjem hriãñana od legalne zaãtite koju jeRim pruæao Judaizmu. To se desilo svakako oko 70. god., kada su rabiniiz Jamnie ozvaniåili zavet kojim je svaki lojalni pripadnik sinagoge trebaoda prokune Isusa iz Nazareta.

B. Rimski istorijski spisi jasno ukazuju da je cezarov kult izazvaoglavni sukob hriãñana i Rima, od Nerona (54-68. god.) do Domicijana(81-96 god.). Ipak, nedostaju dokumenti ozakonjenog progona na nivoucele imperije. Verovatno Otkrivenje cilja na pojaåan progon u istoånimprovincijama (“Biblical Archaeology Review”, maj/jun 1993, str. 29-37).

45


GRAMATIKA KNJIGE

A. Izvorni gråki tekst knjige ima mnoge gramatiåke nejasnoñe.B. Moguñi razlozi:

1. Jovan misli obrascima aramejskog jezika.2. Na Patmosu nije imao odgovarajuñeg pisara.3. Uzbuœenje zbog samih vizija.4. Nameran efekat greãaka.5. Apokalipsa je æanr koji je sam po sebi takav.

C. Sliåna gramatiåka idiosinkrezija se sreñe i u ostalim delimajevrejske apokaliptike. Zato gramatiåki stil Otkrivenja nije oskudan veñvrlo odreœen.

KANONIÅNOST

A. Istoåna crkva je u poåetku odbacivala ovu knjigu. Nema je ukanonu Peãite (Sirijski prevod, 5. vek).

B. Jevsevije je s poåetka 4. veka, sledeñi Dionizija Aleksandrijskogkoji je æiveo u poslednjoj treñini 3. veka, tvrdio da autor Otkrivenja nijeJovan apostol. Stavio ju je na popis “osporavanih“ knjiga, ali ju je uvrstiou kanon (Ecclesiastical History, III.24.18; III.25.4; III.39.6).

C. Laodikejski sabor (oko 360. god) ne stavlja Otkrivenje u kanon.To je uåinio i Jeronim, ali ju je sabor u Kartagi (397. god.) prihvatio.Tako je ova knjiga, zajedno sa poslanicom Jevrejima, prihvañena u NZkao kompromis Istoåne i Zapadne crkve.

D. Valja naglasiti da je vrlo vaæna pretpostavka vere da je Sveti Duhnadzirao istorijske procese stvaranja NZ kanona.

E. Dva kljuåna teologa protestantske Reformacije nisu prihvatilikanoniånost Otkrivenja:

1. Martin Luter je odbacio bogonadahnutost Otkrivenja,smatrajuñi da ono nije ni apostolsko, ni proroåko delo.2. Æan Kalvin je napisao komentare na svaku NZ knjigu semove. Nije je smatrao korisnom.

46


ISTORIJA TEORIJA TUMAÅENJA

A. Iako je knjiga izrazito teãka za tumaåenje, svaki dogmatizam jeipak neprihvatljiv!

B. Simboli Otkrivenja potiåu iz:1. SZ apokaliptiånih odeljaka:

a. Danilob. Jezekiljc. Zaharijad. Isaija

2. Meœuzavetni jevrejski apokaliptiåni spisi3. Istorija prvog veka Grko-rimskog sveta (posebno Otk 17)4. Mitoloãka biña drevnog Bliskog istoka (posebno Otk 12)

C. Uoåljiva su åetiri stava u tumaåenju:1. PRETERIZAM: Knjiga je prevashodno namenjenamaloazijskim crkvama Prvog veka. Svi njeni detalji, sva njenaproroãtva su se tada uspunila.2. ISTORICIZAM: Knjiga je opãti pregled svekolike istorije,prevashodno Zapada i Rimokatoliåke crkve. Pisma sedmorimcrkvama, iz 2. i 3. poglavlja opisuju odreœena razdoblja istorije.Neki smatraju da se ta razdoblja hronoloãki nadovezuju, a drugida se preklapaju.3. FUTURIZAM: Knjiga opisuje dogaœaje pred samu Parusiju(Hristov Drugi dolazak), dogaœaje koji ñe se doslovno ispuniti.4. IDEALIZAM: Knjiga je potpuna simbolika stvarnosti sukobadobra i zla, pa su njeni istorijski podaci nevaæni.

Sva åetiri stava imaju svoje nesumnjive vrednosti. Ipak, oni koji ih sekruto pridræavaju promaãuju autorovu namernu æanrovskuviãesmislenost i imaginaciju. Dakle, nije stvar u tome koji je pristup taåanili nije, veñ da li je uravnoteæen.

47


SVRHA KNJIGE

A. Otkrivenje nam pokazuje koliko je Gospod suveren u istoriji. Sveãto jeste, jeste samo zbog njega i u njemu sve ima svoju svrhu. Oni kojimu veruju, ostaju u nadi i u sred nemira najgorih progona bezboænogsistema sveta. Dakle, knjiga se usredsreœuje na progon u rimskimistoånim provincijama, nastao zbog cezarevog kulta, ali i na vernosthriãñana u svemu tome. Ta vernost je nadvremenska i ima veånevrednosti (2:10). Ona posebno blista spram mraka krivoverja i kulturnihkompromisa onih koji odustaju od vere. Setimo se da je prorok onaj kojinam govori o buduñnosti u æelji da promeni sadaãnjost. Tako namOtkrivenje ne govori samo o kraju veka i sveta, o tome kako ñe to dabude, veñ i kako sada jeste. “Proroci Svetog pisma nisu prevashodno biliokrenuti detaljnoj hronologiji dolazeñih dogaœaja. Za njih je bilo vaænijetrenutno duhovno stanje. U njemu je seme buduñnosti, koren svihvelikih Boæijih poduhvata – Sud nad nepravednima i konaåni blagoslovza one koji su sada so i svetlo ovom svetu.“ (The Expositors Bible Com-mentary, tom 1. “The Eschatology of the Bible“, Robert L. Sancy)

B. “Otkrivenje Jovanovo je pisano u vreme okrutnih progonahriãñana. Bili su progonjeni zbog svoje odanosti Gospodu Isusu Hristu.Pisac æeli da pruæi nadu, da ohrabri, da pozove hriãñane da ostanu verniBogu i u najveñim nevoljama“ (TEV, str. 1122). “Celo Pismo je u svimsvojim bogatim simbolima i poruci nade na svom vrhuncu u knjiziOtkrivenja. Bog konaåno izbavlja svoje. Slava buduñeg veka najzaddolazi. Ova poruka je oslikana simbolima koje sreñemo svuda u BoæijojReåi. Åudni likovi, zveri, boje, brojevi su krcati znaåenjima sa kojima suprvobiti åitaoci bili vrlo bliski. Dakle, na prepoznatljiv naåin se govori oonome ãto dolazi. Sve kulminira u velikom mesijanskom slavlju, vizijisvetog grada koji silazi sa neba. Jevreji su vekovima ranije imali kulturuove vrste ãtiva, joã od doba proroka Danila. Tako su hrabrili one kojistradaju zbog vere. Konaåno izbavljenje dolazi.

C. Vrlo je vaæno naglasiti da je otkupljenje glavna tema knjige.1. Bog se u Hristu pobrinuo za naãe pojedinaåno, zajedniåko ikosmiåko spasenje.

48


2. To otkupljenje je i duhovno i telesno. Crkva je spasena, ali ne ipoãteœena nevolja! Jednom ñe biti otkupljenja od svake mrvezla.3. Gospod voli ovaj i ovakav svet – greãan, pobunjen, sebiåan.Åak je i njegov gnev, njegov sud izliven u peåatima i trubama usluæbi ljudskog spasenja (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11; 21:7; 22:17).4. Bog ne spasava samo åoveåanstvo nego i svet, tvorevinu (Rim8:18-25). Zlo i greh ñe se oåistiti iz svakog atoma naãeg kosmosa!Uporno nastojanje naãeg Gospoda da pozove, da privuåe sveljude u zagrlja spasenja, dokaz je njegove nemerljive slave.Izlivanje suda nije znak da Bog ne voli åoveka. Sud je dokaz da jezlo – zlo. Sud je plod zla. Bog sudi samo onda kada se ljudiuporno ne kaju. Zato se Otkrivenje i zavrãava poslednjimvelikim pozivom na pokajanje (22:17).

D. Otkrivenje nije detaljna vremenska mapa svega onoga ãto ñe daprethodi ili usledi Drugom dolasku. Ova tajanstvenost je svaki naraãtajhriãñana gurala u kuãnju konaånih tumaåenja simbola apokalipse. Nikou tome nije poãteœen greãaka.Detalji koji nas sada zanimaju, biñe mnogo jasniji poslednjoj generacijihriãñana. Oni ñe stradati pod strahovladom Antihrista. Ipak, doslovnotumaåenje je neke nateralo da Otkrivenje ostave po strani (Kalvin). Nekisu ga omalovaæili (Luter je tvrdio da knjiga “nije ni proroåka, niapostolska“), a neki prenaglasili (milenijalisti).

MOJ PRISTUP TUMAÅENJU

A. Uzmimo u obzir SZ aspekte:1. Apokalipsa je knjiæevna vrsta prepuna simbola.2. Nebrojene aluzije potiåu upravo iz SZ (404 stiha iz Otkrivenjaima u sebi 275 SZ aluzija). Ali znaåenje ovih simbola valja traæitipod svetlom prilika toga doba.3. Proroåki nagoveãtaji dobijaju sadaãnje znaåenje ili upuñujuna ono ãto tek treba da doœe. Najåeãñe ispunjena obeñanja uprvom veku ukazuju i na ispunjenje na kraju vremena.

49


B. Paæljivim skiciranjem strukture knjige otkrivamo autorevunameru.

1. Peåati, trube, zdele gneva uglavnom pokrivaju jedno vreme(Otk 6-16). Otkrivenje je drama iz viãe povezanih åinova.2. Moguñe je da su poglavlja 17-19 paralelna sa 20-22. Naime,19:11-21 se ponavlja u 20:7-10.3. Uoåimo logiåne odeljke (Uvodne napomene, C)

C. Svako tumaåenje treba da uzme u obzir istorijski kontekst:1. Cezarev kult liånosti2. Lokalni progoni po rimskim provincijama3. Pismo ne govori ono ãto nikad nigde nije govorilo. Zato svakotumaåenje valja da krene od Jovanovih dana. Moguña je iviãeznaånost nekih obeñanja, proroãtava. Ali, i to treba da budeukorenjeno u prvom veku.

D. Znaåenje nekih ãifrovanih pojmova, reåi, izgubilo se dok je doãlodo nas i naãeg doba. Ne znamo viãe mnogo toga o tadaãnjem jeziku,kulturi i istoriji.Ali, moguñe je da ñe baã poslednje vreme rasvetliti sve ove sloæenesimbole. Zato je mudro da ne budemo rigidni prema njima. Naãe je dateæimo glavnim istinama svih tih vizija.

E. Ponovimo:1. Simboli ove knjige imaju svoje poreklo:

a) SZ temeb) drevna mitologija Bliskog istokac) meœuzavetna apokalipsad) Gråko-rimski svet prvog veka

2. Tumaåenje simbola od strane samog pisca:a) razgovor sa anœelom vodiåemb) himne nebeskog mnoãtvac) Jovanovo tumaåenje

3. Struktura same knjige (paralelizam dramatiånih dogaœaja)F. Ãtiva od pomoñi

1. Komentari Dæordæa Eldona Lada i Alana F. Dæonsona su zamene najdragoceniji. Naravno, neki se neñe sloæiti sa ovim.

50


Niãta åudno. I meœu samim tumaåima – obrazovanim,poboænim i predanim teolozima – viãe je neslaganja negoprigodnih reåi. Evo kako kaæe Dæonson:

“Kljuåno pitanje znaåenja simbola i vizija postavlja se od 4:1 pa dokraja knjige Otkrivenja“. U kom odnosu je sve to prema prva tripoglavlja? Razlike u tumaåenjima su uoåljive. Ãta svi ti simboli znaåe?Zatim, tu je pitanje hronologije – Kada se sve to deãava? Dalje, tumaåi liJovan te simbole spram SZ izvora, ili ih slobodno interpretira? Ãta u svemutome treba da se shvati doslovno a ãta slikovito? Odgovori na ova pitanjaåine bit tumaåenja. Dogmatika je ovde od male pomoñi. Potrebna nam jetrpeljivost prema drugaåijim pogledima, u nadi da ñe nam Duh Svetiotvoriti um i uvesti nas u pravo znaåenje Apokalipse“.

2. Dobar opãti uvod u odnos Otkrivenja i SZ su knjige Dæona P.Miltona i Dæona Brajta (John P. Milton’s Prophecy Interpreted;John Bright’s The Authority of the Old Testament). Tu je DæejmsStjuart koji govori o odnosu Otkrivenja i pisama apostola Pavla(James S. Stewart’s A Man In Christ).

Prvi krug åitanjaOvo je tek vodiå u tumaåenju. Dakle, sami ste odgovorni za

sopstveno tumaåenje Pisma. Åinite to u svetlu objave koju imate. vi,Sveto pismo i Duh Sveti – vi ste najvaæniji u tumaåenju. Ne morate sve daprepustite drugome.

Zato, proåitajte æeljeni tekst odjednom. Odredite mu glavnu temu iiskaæite je svojim reåima.

1. Tema åitavog odeljka ili biblijske knjige2. Vrsta literature – æanr

51


Drugi krug åitanjaRekli smo da je ovaj udæbenik tek vaã vodiå. Niko ne sme odluåiti

umesto vas. Ne prepustite drugima ono ãto vi i Duh veñ imate u Pismu.Zato, joã jednom proåitajte æeljeni odeljak. Skicirajte glavne pojmove

i iskaæite ih u jednoj reåenici.1. tema prve literalne celine2. tema druge literalne celine3. tema treñe literalne celine4. tema åetvrte literalne celine5. ….

52


Otkrivenje 1:1-20

Podela poglavlja prema “Novom srpskom prevodu s napomenama”

Uvod 1:1-3Pozdrav crkvama u Maloj Aziji 1:4-8Jovanovo viœenje na Patmosu 1:9-20

Treñi krug åitanja (vidi uvodne napomene)

Prema izvornim piãåevim nameramaOvaj komentar je tek vodiå u vaãem prouåavanju Pisma. To znaåi da

ste za svoje tumaåenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi usvetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh –najvaæniji u tumaåenju. Ne prepuãtajte sve drugim tumaåima.

Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte samo da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek ondato svoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele napoglavlja i manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu dadokuåimo izvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrogtumaåenja. Neka svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.

Prvi odeljak...Drugi odeljak...Treñi odeljak...

Kontekstualni uvid:

A. Stihovi 1-8 su prolog celom proroãtvu. Prva tri stiha ukazuju napisca, vreme, æanr pisanja i blagoslov åitaocima.

1. Pisac je Jovan, ãto je uobiåajeno jevrejsko ime2. Vreme se “pribliæilo“ (1b; 3c)

53

Otkrivenje 1:1-20

3. Poruka se prenosi vizijama, njih donose anœeli i zovu jeproroãtvima. Prva tri poglavlja po stilu pisanja sasvimodgovaraju literaturi prvog veka.4. Blagoslov je nad onima koji ovu poruku åitaju i prihvataju uposluãnosti, ostaju verni i u vatri progona.

B. Stihovi 4-7 oslovljavaju primaoce sedam crkava (1:11) i njihovihsedam duhova (1:4,20; 3:1; 4:5; 5:6). Uoåavamo:

1. oslovljavanje Oca (st. 4)2. oslovljavanje Sina (st. 5,6b,7)3. oslovljavanje vernika (st. 6a)4. Otac govori (st. 8).

C. Stihovi 1:9-3:22 su Hristove poslednje reåi Crkvi. U 1:9-20, kao i uoslovljavanju svake crkve, Isus je oznaåen SZ titulama koje se odnose naJehovu.

Tumaåenje reåi i izraza

1 “Ovo je otkrivenje koje je obznanio Isus Hristos. Bog mu je daoovo otkrivenje da pokaæe svojim slugama ãta se mora uskorodogoditi. To je obznanio i preko svog anœela kojeg je poslaosvome sluzi Jovanu, 2 koji je u svojstvu svedoka preneo reåBoæiju i poruku Isusa Hrista, sve ãto je video. 3 Blago onome kojiåita ovu knjigu! Blago onima koji sluãaju reåi proroãtva i vrãeono ãto je u knjizi zapisano, jer vreme se pribliæilo”!

Otk 1:1-3

1:1 “Ovo je otkrivenje” Gråki apokalypsis sadræi u sebi dve reåi. Jednaznaåi “sa skrovitog mesta”, a druga “otkriti neãto”. Koristi se na trinaåina:

1. Do sada sakriveno od sada je otkriveno (Lk 12:2).2. Jevreji i neznaboãci su od sada jedno novo telo u Isusu Hristu(“otajstvo”, “misterija”, Ef 2:11-3:13).

54

1,1 Otkrivenje 1:1-20

3. Ova literalna vrsta se sreñe u nekim SZ knjigama; Jezekilj,Danilo, Zaharija. Ali, ima je i u NZ – Mt 24; Mk 13; Lk 21; 2 Sol2, i ova knjiga.

Smisao ovog pojma na ovom mestu je da nam je kroz Isusa Hristarazotkrivena sakrivena Boæija istina. To se åini kroz vizije i anœeoskatumaåenja tih vizija. A sve to se deãava u sadaãnjem zlom vremenu.Fokus je ipak na pobedi pravednosti koja dolazi kroz moñna Boæija dela.Gospod ñe sve dovesti u red!

“koje je obznanio Isus Hristos” Objektni genitiv koji izjednaåavasubjekat i predikat. Dakle, Isus je ono ãto je njegova poruka (Gal1:12), tj. on je ono o åemu poruka o njemu govori.“Bog mu je dao” Isus nikada nije rekao ili uradio bilo ãta bez Oåevedozvole (Jn 3:13,31-36; 4:34; 5: 19-23,30; 6:38; 7: 16; 8:28-29;12:49-50; 14: 10,24; 17). Ovaj koncept je osobina Jovanove teologije.“ãta se mora uskoro dogoditi” Vreme je jedan od kljuåevatumaåenja ove knjige. Jovan sam kaæe da je njegova poruka vredna iza sadaãnje i za buduñe dane. “Ãta se mora” (dei) znaåi “moralnaneophodnost, ono ãto odgovara, ãto je neizbeæno” (Otk 22:6).

Koncept “ãta se mora uskoro dogoditi” odgovara 1:3; 2:16; 3: 11;22:7,10,12,20. Ovo moæe da bude aluzija na Dan 2:28,29,45. Jovannikada ne citira SZ, ali pravi mnoge aluzije na njega. Od 404 stiha åak 275ima SZ pozadinu. Prevodioci su jedinstveni u prevodu ovog stiha, jer supod uticajem svojih teoloãkih pozadina. Neki prevode:

1. iznenada2. naglo i goropado3. uskoro ñe da zapoåne4. sigurno ñe da se dogodi5. neposredno

Upotreba iste fraze u 22:7,12,20 pokazuje da Jovan oåekuje ove dogaœajeveñ za svog æivota (st. 3; 22:10). Poãto je izmeœu tog vremena i naãeg jazod 20 vekova, mnogi tvrde da je apostol pogreãio u proceni. Ali, ovaæanrovska neposrednost je tipiåna za apokalipsu, za SZ poroåkuliteraturu. Naime, za proroke su savremeni dogaœaji predznak istihdogaœaja poslednjih vremena. Apostol Jovan slikama prvog vekadoåarava eshaton – poslednje vreme. To su åinili Isaija i Jezekilj da bi u

55

Otkrivenje 1:1-20 1,1

vremenu posle izgnanstva obnovili Judu. To je åinio i prorok Danilotokom strahovlade Antioh Epifana IV. Novo doba pravednosti je nada iohrabrenje za svaki naraãtaj vernika.

“obznanio” Doslovno “oznaåio” (semaino). “Znak” je pojam koji jeu Jovanovim spisama norma komuniciranja evanœelja (semeion,12:33; 18:32; 21:19). Ovo je moguña veza sa prorocima SZ (Isa7:11,14; 8: 18; 19:20; 20:3; 37:30; 38:7,22; 55: 13; 66: 19; Jer 10:2;32:20-21; 44:29; Jez 4:3; 14:8; 20:12,20). Ime knjige je dano kroz“znake” i “proroãtva”. To nam dovoljno oslikava ovu knjiæevnuvrstu. A naziv “Apokalipsa”, danas tako popularan, nije bio poznatapostolu Jovanu.“svome sluzi Jovanu” Za razliku od drugih pisaca sliånih ãtiva,Jovan se predstavlja i struktuira svoje proroãtvo u obliku pismasedam crkava (Otk 1-3). Nekima je baã ovo dokaz da apostol nijeautor ove knige, jer se u ostalim poslanicama ne predstavla na istinaåin. Naime, u ostalim svojim spisima, on sebe predstavlja kao“voljenog uåenika”, u evanœelju. Takoœe sebe predstavlja i kao“stareãina” u 2. i 3. poslanici. Ovde se, opet, predstavlja imenom(1:4,9; 22:8).

1:2 “poruku Isusa Hrista” Ista genitivna konstrukcija kao u st. 1.Ovo je poruka o Gospodu, a i on je sam ta poruka. I u ostalimapostolovim spisima sreñemo ovu konstrukciju, oåigledno svesnoupotrebljenu.

1:3 “Blago” Prvi od sedam blagoslova knjige (1:3; 14:13; 16:15; 19:9;20:6; 22:7,14). Ovaj blagoslov nad åitaocem nije samo dokaznadahnutosti knjige veñ i njene upotrebljivosti za te dane i za sve buduñe.

“onome koji åita ovu knjigu” Neki prevodi imaju dodatak “åitajunaglas” (1 Tim 4:13). Kantori su bili ovlaãñeni i pouåeni åitaåi svetihspisa pred zajednicom - bilo crkvom, bilo sinagogom. Prva Crkva jeusvojila formu okupljanja i bogosluæenja u sinagogi (Lk 4:16; Dl 13:15; Kol 4: 16; 1 Sol 5:27). O tome nam svedoåi Justin Muåenik (167.god.). Crkva je åitala i evanœelja i proroke.“onima koji sluãaju … i vrãe” Sluãanje i vrãenje su srce jevrejskogkoncepta “shema” „ (Pnz 5:1; 6:4-6; 9:1; 20:3; 27:9-10; Lk 11:28).Primetimo da je blagoslov uslovljen – oni koji sluãaju i åuju treba i

56

1,1-3 Otkrivenje 1:1-20

da odgovore. To “ako … onda” je zavetni model i SZ i NZ. Blagoslovnije samo u znanju nego i u naåinu æivota.“reåi proroãtva” Proroãtvo oslikava boæanski sadræaj ovog knjige, alii njenu knjiæevnu vrstu. Otkrivenje je spoj nekoliko pisama crkvama(1-3), otkrivenja (peåati, trube, zdele) i proroãtava (22:7,10,18,19).Ne zaboravimo da “proroãtvo” ima dvojaka znaåenje: (1) Oslovljavasame primaoce, sluãaoce Boæije poruke, (2) Pokazuje kakoposluãnost u veri deluje na buduñe dogaœaje. U tom smislu suproroãtva i proklamacija i predviœanje.“jer vreme se pribliæilo” Joã jedna potvrda upotrebljivosti proroãtvaza ljude onog doba (vidi primer u Rim 16:20). Vidi puno tumaåenjest. 1.

4 Jovan pozdravlja sedam crkava u Aziji:milost vam i mir od Onoga koji je bio, koji jeste i koji ñe doñi, i odsedam duhova koji su pred njegovim prestolom, 5 i od IsusaHrista, vernog svedoka, prvog koji je ustao iz mrtvih, i vladaranad carevima zemaljskim. Onome koji nas je zavoleo i svojomkrvlju nas oprao od naãih greha, 6 i uåinio nas carstvomsveãtenika koje sluæi Bogu i Ocu njegovom, njemu slava i sila usve vekove. Amin.7 Evo, on dolazi na oblacimai gledañe ga svako oko,i oni koji su ga proboli,pa ñe zakukati zbog njega svi narodi zemaljski. Amin.

Otk 1:4-7

1:4 “sedam crkava” Nismo sigurni zaãto je oslovljeno samo sedamcrkava. Nekoliko je teorija:

1. Ovo su crkve sa kojima je apostol imao posebne odnose.2. Ovo je redosled gradova po kome su poslanice kruæile.3. Broj 7 je veoma vaæan za Jevreje, posebno u meœuzavetnomvremenu apokaliptiåne literature.

57

Otkrivenje 1:1-20 1,3-4

To je broj punine, savrãenstva, od knjige Postanja do Otkrivenja.Tako je moguñe da broj ima i doslovno i slikovito znaåenje: Otkrivenje seodnosi na pomenute crkve, ali one simbolizuju danaãnje hriãñanstvo.

“u Aziji” Misli se na zapadni deo imperije, na zemlje koje su tadapokrivale teritoriju danaãnje Turske. Nekada je to bila Frigija, a zavladavine Rimljana Mala Azija.“milost vam i mir” Tradicionalni pozdrav, åesto sretan u pismimaapostola Pavla. Mnogi tvrde da su hriãñani promenili poznati gråkipozdrav “harein” (Jak 1:1) u sliånu frazu “haris” – “milost”. “Mir”dolazi od jevrejskog “ãalom”, pa ova gråko-jevrejska kombinacijapozdrava odgovara nacionalnoj strukturi crkve. Naravno, za ovonemamo åvrste dokaze.“od Onoga koji je bio, koji jeste i koji ñe doñi” Predivna titula zaBoga åiji se zaveti nikada ne menjaju. (Ps 102:7; Mal 3:6; Jak 1:17).Ipak, ovo je nezgrapna gramatiåka formulacija, ãto dokazuje njenoaramejsko poreklo. Posebno odgovara SZ imenu JHVH – “Onaj kojijeste” (Izl 3:14). Koristi se za Boga Oca (st. 4;8) i Boga Sina (st.17;18), kao u Jev 13:8. NZ pisci svesno JHVH titulu pripisuju Isusu,kako bi istaknuli njegovo boæanstvo.

Oåigledna trostrukost izraza – proãlost, sadaãnjost i buduñnost – jepromenjena u 11:17, gde se opisuje Drugi dolazak o poslednjoj trubi.Tuse naglaãava proãlost i sadaãnjost, jer je buduñnost veñ svanula.Moguñu trinitarnu formulaciju imamo i u st. 4 (ako se “sedam duhova”odnosi na Duha Svetog, ãto je malo verovatno). Valja naglasiti da pojam“trojstva, trojiånosti” nije svetopisamski, ali je suãtinski sadræan u BoæijojReåi. Sva tri boæanska lica su æivo prisutna i delotvorna u naãemotkupljenju. Vidi posebnu temu u 22:17.

“i od sedam duhova koji su pred njegovim prestolom” Nekoliko jeteorija o ovim duhovima:

1. Ova se reåenica nalazi izmeœu izjava o Bogu Ocu i IsusuMesiji. Zato su mnogi tumaåi zakljuåili da se odnosi na DuhaSvetog. Moguñe, ali ne i sasvim sigurno tumaåenje. Isti izrazimamo i u 3:1;4:5; 5:6, ali ovde sa mnogo manje izvesnoãñumoæemo da kaæemo da je reå o Duhu Svetom, osim one aluzijeiz Zah 4.

58


2. Neki veruju da je ovo aluzija na Isa 11:2, i to prema LXX, gdese spominje sedmostruki Boæiji dar. Ali, u masoretskom tekstuse spominje samo ãest darova.3. Oni koji preteæu teorijama meœuzavetnog perioda,poistoveñuju ove duhove sa anœelima, taånije sa sedamarhanœela koji stoje pred tronom Boæijim (8:2). Drugi se slaæusa ovim, ali istiåu da su to anœeli sedam crkava, spomenuti u1:20.

1:5 “i od Isusa Hrista, vernog svedoka” Prvi od tri izraza kojiopisuju Isusa kao Mesiju. Ovo je uvodna fraza i paralelna je sa 20:6-21.“Veran” ima SZ prizvuk i opisuje nekog ko je lojalan, pouzdan (Isa55:35). Ako je Boæija pisana Reå sasvim pouzdana, kao konaåno i punootkrivenje, onda je i Isus æiva utelovljena Reå (3:14). Evanœelje je porukakojoj treba da verujemo; Osoba koju treba da prihvatimo; æivot kojimtreba da æivimo.

“prvog koji je ustao iz mrtvih” Drugi izraz iz serije opisa Mesije.“Prvoroœeni” (prototokos) se u Pismu koristi na viãe naåina.

1. SZ pozadina vaænosti prvoroœenog sina u porodici (Ps 89:27;Lk 2:7; Rim 8:29; Jev 11:28) .2. Kol 1:15 uzdiæe Hrista kao prvog od sve tvorevine, ãto jemoguña aluzija na Pri 8:22-31. Isus je Oåev stvaralaåkiposrednik (Jn 1:3; 1 Kor 8:6; Kol 1:15-16; Jev 1:2) .3. Kol 1:18; 1 Kor 15:20 i ovaj stih govore da je Isus prvi istinskipobedio smrt.4. SZ titula za Mesiju (Ps 89:27; Jev 1:6; 12:23). U njoj jenekoliko istina koje se tiåu Isusovog prejemstva. Mislim da 3. i4. reãenje najbolje odgovaraju ovom kontekstu.

“i vladara nad carevima zemaljskim” Poput prethodne dve i ovo jealuzija na SZ, taånije Ps 89:27 (Ps 72:11; Isa 48:23), proroãtva oMesiji koji dolazi. Takoœe, ovo je Jovanov osvrt na: (1) kultimperatora u istoånim privincijama rimskog carstva; (2)mesopotamijsku carsku frazu – “Kralj kraljeva” (Otk 11:15; 17: 14;19: 16).

59


“Onome koji nas je zavoleo” Particip prezenta koji naglaãavatrajnost radnje. Isus nas stalno voli! Ovo je neizrecivo vaæno daimamo na umu kada se budemo susretali sa gresima i slabostima petod sedam crkava (Otk 2-3).“nas oprao od naãih greha” Particip aorist. Vulgata i Koptskiprevod, kao i neki maloslovni gråki prepisi imaju baã ovaj glagol“oprati” (loud). Na gråkom je on vrlo sliåan glagolu “osloboiti”(lud). Setimo se da su u tim dalekim vremenim prepisivaåi sluãalionoga ko je naglas åitao tekst, te ga tako zapisivali. Tako se glagol“osloboditi” sreñe u prepisima p18, N,*, N,2, A, C. Glagol “oprati” jejedino u velikoslovnim prepisima P (iz 6. veka) i 046 i joã nekimmanje vaænim. Dakle, “oprati” ili “otpustiti” je stvar prevodilaåkogizvora i izbora.“svojom krvlju” Jasna aluzija na ærtvene obrede (Lev 1-7) koje je sveosmislila pobedniåka smrt Isusa Hrista (5:9; 7:14; 12:11; Mk 10:45; 2Kor 5:21; Isa 52: 13-53:12). Tajna je to nad tajnama, da su uzastupniåkoj Hristovoj smrti za spas åoveåanstva savrãeno spojeniBoæija pravednost i milost (Jev 9:11-28).

1:6 “i uåinio nas” Aorist aktiv indikativ. Isus nas je oslobodio odnaãih greha, ali i uåinio svojim veånim carskim sveãtenstvom predsobom.

“carstvom sveãtenika koje sluæi Bogu” SZ aluzija iz Izl 19:6 i Isa61:6, gde se proriåe da ñe ceo narod sluæiti sveãteniåki pred Bogom.Bog je u Avramu izabrao Izraelski narod, a u njemu sav svet (Post3:15; 12:3). Izrael je pozvan da bude narod – svedok. Ali, sasvim supropustili taj svoj evanœeoski zadatak (Jez 36:22-38). Zato je Bogodluåio da po svojoj Crkvi dosegne svet (Mt 28: 19-20; Lk 24:47; Dl1:8). Tako se ovaj pojam sa Izraela sada premeãta na NZ Boæijinarod, na Crkvu (Gal 3:29; 6:16; Fil 3:3; 1 Pet 2:5,9; Otk 1:6; 5:10;20:6).

Ovde je vredno da uoåimo svetopisamski naglasak “sveãtenstva svihvernika”. Zapadna civilizacija prenaglaãava individualizam i zapostavljaovu korporativnost. Tu je i NZ metafora Tela Hristovog (1 Kor 12). Nijesvrha ove korporativnosti odbacivanje liånih sloboda pojedinca.Danaãnje prenaglaãavanje sloboda ima koren u borbi Matina Lutera saRimokatoliåkom crkvom njegovog doba. Kontekst ove poruke je

60


evangelizacija (st. 7) koja se tiåe svakog vernika. Cilj je da se dosegne savizgubljeni svet, da se svaki njegov pojedinac vrati Boæijem obliåju krozHristovu smrt (Jn 3:16; 1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9; 1 Jn 2:2; 4:14).

Posebna tema: Hriãñanska korporativnost

A. Pavlove metafore1. telo2. polje3. zgrada

B. Pojam “sveti” je uvek u mnoæini (osim u Fil 4:21, gde imakorporativan prizvuk)

C. Martin Luter je u Reformaciji naglasio istinu sveãtenstva vernika,ãto nije sasvim biblijski. Izl 19:6; 1 Pet 2:5,9; Otk 1:6 govori o sveãtenstvusvih vernika.

D. Svaki hriãñanin je darovan za opãte dobro crkve (1 Kor 12:7).E. Duhovni dar je delotvoran samo u sluæbi svima. Sve su sluæbe

zajedniåke, korporativne (Ef 4:11-12).“njemu slava i sila u sve vekove” “Slava” je SZ pojam iz svetatrgovine. Naime, reå je o meri za teæinu. Biti slavan doslovno znaåibiti teæak. Teãke stvari (zlato) su i vredne stvari. U prenesenomznaåenju, Bog je “teæak” zbog svog sjaja, veliåanstva, svetosti. To jestari pojam shekinah koji sreñemo u knjizi Izlaska. U NZ slava senajåeãñe pripisuje Bogu Ocu (Rim 11:36; 16:27; Ef 3:21; Fil 4:20; 1Tim 1:17; 2 Tim 4:18; 1 Pet 4:11; 5: 11; 2 Pet 3:18; Juda 25; Otk 1:6;5:13; 7:12). Vidi posebnu temu o slavi u 15:8.“Sila” se takoœe najåeãñe pripisuje Bogu Ocu. Ovaj koncept jeteoloãki sliåan subordinaciji (podreœenju) Boga Sina (Jn 17). Isus jeu svemu izvrãilac Oåeve volje, ali konaåni cilj je samo Oåeva slava (1Kor 15:27-28).“Amin” SZ, jevrejski oblik pojma “vera” (Ava 2:4). Doslovnoetimoloãko znaåenje je “pouzdano biti siguran”. Vremenom jepostao uzvik odobravanja (2 Kor 1:20), metafora za one koji supouzdani, lojalni (Isus nosi ovo ime u 3:14; 2 Kor 1:20).

61


Posebna tema: Amin

I. STARI ZAVET

A. Reå je jevrejskog porekla (emeth), i znaåi potvrdu, neãto ãto jeverodostojno.

B. U prenosnom smislu oznaåava nekoga ko je stabilan, ko åvrstostoji u telesnom smislu, spram onih koji to nisu (Pnz 28:64-6 7; 38:16; Ps40:2; 73:18; Jer 23:12), onih koji padaju (Ps 73:2). Iz ove upotrebe serazvila joã slikovitija primena za vernost, lojalnost, pouzdanost (Post15:16; Av 2:4).

C. Posebna uoptreba:a) stub, 2 Kr 18:16 (1 Tim 3:15)b) sigurnost, Izl 17:12c) stabilnost, Izl 17:12d) åvrstina, Isa 33:6; 34:5-7e) istina, 1 Kr 10:6; 17:24; 22:16; Izr 12:22f) jakost, 2 Dn 20:20; Isa 7:9g) verodostojnost (Tora), Ps 119:43,142,151,168

D. SZ poznaje joã dva pojma za aktivnu veru:a) “batach” – pouzdanjeb) “yra” – strahopoãtovanje, slavljenje (Post 22:12)

E. Pojam je od prvobitnog liturgijskog znaåenja dobio i primenu umeœuljudskim odnosima, za opis nekoga ko je pouzdan i poverenjavredan (Pnz 27:15-26; Nem 8:6; Ps 41:13; 70:19; 89:52; 106:48).

F. Teoloãki naglasak pojma nije na åoveku i njegovoj sigurnosti veñna JHVH (Izl 34:6; Pnz 32:4; Ps 108:4; 115:1; 117:2; 138:2). Zavet sa takonaklonjenim i sigurnim Bogom je jedina nada za åoveåanstvo.Oni koji poznaju Boga ñe biti kao on (Ava 2:4). Sveto pismo je zapis sveteistorije o promeni åoveka u Boæiji lik (Post 1:26-27). Cilj naãeg spasenjajeste baã to – vratiti se u nepomuñeno zajedniãtvo sa Bogom. Za njegasmo stvoreni.

62


II. NOVI ZAVETA. “Amin” sreñemo u zavrãnim liturgijskim odeljcima kao potvrdu

svega reåenog, osiguranje. I to je vrlo tipiåno i za NZ(1 Kor 14:16; 2 Kor 1:20; Otk 1:7; 5:14; 7:12).

B. Ovim se terminom zavrãavaju molitve NZ (Rim 1:25; 9:5; 11:36;16:27; Gal 1:5; 6:18; Ef 3:21; Fil 4:20; 2 Sol 3:18; 1 Tim 1:17; 6:16; 2 Tim4:18).

C. Isus je jedini koji je amin koristio kao uvod u svoje reåi (Lk4:24;12:37; 18:17,29; 21:32; 23:43).

D. Amin je Isusova titula u Otk 3:14, baã kao i JHVH u Isa 65:16.E. Pojam “pistis” u svim svojim oblicima u gråkom je NZ paralela SZ

“amin”, a znaåenje mu je istovetno.1:7 “Evo, on dolazi na oblacima” Moguñe je da je i ovo anœeoska

objava, poput 1. stiha. U svakom sluåaju je direktan nagoveãtajHristovog Drugog dolaska. Oblaci su vaæan deo åitave eshatoloãke slike.Sreñemo ih na tri razliåita naåina u SZ.

1.Znak su Boæije prisutnosti – “Ãekina oblak slave” (Izl 13:21;16:10; Br 11:25).2. Oblaci pokrivaju Boæiju svetost kako smrtni åovek, videvãi je,ne bi umro (Izl 33:20; Isa 6:5). Po njima boæanstvo putuje (Isa19:1).3. U Dan 7:13 vidimo boæanskog åoveka – Mesiju na oblacima.Ovo se proroãtvo spominje na viãe naåina oko 30 puta u NZ.Spomen Mesije i oblaka imamo i u Mt 24:30; Mk 13:26; Lk21:27; Dl 1:9,11; 1 Sol 4:17.

“i gledañe ga svako oko” Idiom za vidljiv, jasan, fiziåki povratakHristov. Ovde se ne misli na tajno vaznesenje vernika. Po mommiãljenju, Sveto pismo nigde i ne uåi bilo kakav tajni Hristovdolazak. Odreœeni stihovi u evanœelju (Mt 24:37-44; Lk17:22-37) seåesto koriste kao dokaz za vaznesenje Crkve o tajnom dolasku. Ali,kontekst tih reåi jesu dani Nojevi, vreme suda i uniãtenja! Zatokaæem da valja biti paæljiv da Pismom ne dokazujmo svoje doktrine;da ih ne åupamo iz njihovog konteksta.“i oni koji su ga proboli, pa ñe zakukati zbog njega svi narodizemaljski” Aluzija na Zah 12:10,12 (Jn 19:37). Ovo je dobar primer

63


kako Jovan primenjuje stare tekstove na savremene rimskeokolnosti. To je jevrejski naåin tumaåenja zvani peãer. Jovan se sluæiZaharijinim proroãtvom. Naime, u prorokovom kontekstujerusalimljani tuæe za “onim kog probodoãe”, a Jovan misli na Hristakoga su razapeli Jevreji rukama Rimljana (Jn 19:37). Zamenica “oni”iz masoretskog teksta je promenjena u “sva plemena na zemlji” (Mt24:30, ovog izraza nema u LXX prevodu). Takoœe, glagol “zakukati”se kod Zaharije uvek tumaåio u kontekstu Rim 11, kada ñe se Jevrejikajati i verovati u Isusa kao Mesiju. Ipak, ovaj stih ne govori oæaljenju zbog greha, veñ zbog suda koji dolazi na ceo svet, na svakognepokajanog åoveka (Mt 24:30). Zaharija aludira na poslednji Sudnad svim narodima “u polju migdonskom”, koje Jevreji zovu iArmagedon (Zah 12: 11; 2 Dnv 35:22; Ps 2; Otk 16:16). Tu ñe sedogoditi konaåna bitka izmeœu Boga i njegovog naroda i sa drugestrane, Sotone i njegovih.“Da, amin” (E. Åarniñ) Gråka reå za potvrœivanje (nai) i jevrejska(amin), jedna pored druge kao najveñe moguñe osiguranje reåenog(22:20).

8 “Ja sam Alfa i Omega!”, govori Gospod Bog, “Ja samSvedræitelj, Onaj koji jeste, koji je bio, i koji ñe doñi!”

Otk 1:8

1:8 Sam JHVH govori ovde, potvrœujuñi prethodno reåenu istinu oIsusu. Ovo je spoj åetiri titule, sa aluzijom na petu i ãestu. Otac radopotvrœuje sve ãto Sin jeste, sve ãto je reåeno za njega.

1. “Ja sam” – aluzija na Boæije zavetno ime JHVH (Izl 3.14),kauzativan oblik glagola “biti”. Isus je sebe ovako oslovio (Jn8:56-59). “Gospod” (kurios) ima SZ prizvuk. “Alfa i omega” suprvo i poslednje slovo gråkog alfabeta. Njihova poruka je: Bog jena poåetku i kraju svega. On vlada istorijom (Isa 44:6; Otk 21:6).Istu titulu sreñemo i u Otk 1:17; 22:13. “Gospod” je prevodimena JHVH. “Bog” u Post 2:4, JHVH, i Elohim åine spoj(Gospod Bog) i ime boæanstva. El je uopãteni pojam, imenica“bog” na Bliskom istoku. Dolazi od glagola “biti jak”.

64


2. “Onaj koji jeste, koji je bio, i koji ñe doñi” je izraz iz 4. stiha.Bog je veåan i nepromenljiv (Ps 102:27; Mal 3:6; Jak 1:17).Ovako je oslovljen Otac, JHVH, u st. 4 i 8; Sin u st. 17,18,22:13(Jev 13:8). “Svedræitelj” dolazi od SZ “El Ãadaj”, patrijahalnogimena za Boga (Izl 6:3).

Rani gråki manuskript “alef” (N,*), i joã nekoliko kasnijih imaju idodatak “poåetak i kraj”, nakon izraza “Alfa i omega”. Prepisivaåi su touradili po modelu 21:6, ãto ukazuje na nenadahnuti dodatak. PouzdaniUBS4 ovaj dodatak oznaåava kao tipiåan.

9 „Ja, Jovan, vaã brat i sauåesnik u nevoljama, Carstvu ipostojanom podnoãenju radi Isusa, naœoh se na ostrvu koje sezove Patmos, zbog propovedanja reåi Boæije i poruke o Isusu. 10U dan Gospodnji, Duh Boæiji spusti se na mene, i ja zaåuh snaæanglas, sliåan zvuku trube. 11 Glas je govorio: “Zapiãi ono ãto vidiã ipoãalji na sedam crkava: u Efes, Smirnu, Pergam, Tijatiru, Sard,Filadelfiju, i Laodikiju.”

Otk 1:9-11

1:9-20 Ovo je odeljak o apostolovoj viziji vaskrslog, uzviãenog,ustoliåenog Hrista. Slike su u sluæbi oslovljavanja sedam crkava (Otk2-3). Jovan se poistoveñuje sa åitaocima: (1) pojmom “vaã brat”; (2)pozivanjem na svoje iskustvo patnje, trpljenja, carstva. Ovi pojmovitakoœe oslikavaju Isusov naåin æivota. Åitaoci su pozvani da ga slede, kaoãto ga sledi apostol (Jn 16:33; Dl 14:22; Rim 8:17).

Odsustvo trpljenja i progona zbog vere je bitan razlog zbog kojegsavremeni tumaåi ne razumeju ovo ãtivo. Nisu doæiveli surovu stvarnostprvog veka Rimskog carstva. Otkrivenje je knjiga utehe za one koji pate,stradaju, pa i umiru zbog svoje vere.

1:9 “vaã brat i sauåesnik u nevoljama” Vidi viãe o ovome u 7:14“na ostrvu koje se zove Patmos” Rimske su vlasti progonilepolitiåke zatvorenike na mala ostrva uz srednjeazijsku obalu(Tacitovi “Anali” 3.68; 4.30; 15.71). Jovan je prognan na Patmos,

65


ostrvce ãezdesetak kilometara od Malte. Okrenuto je istoku, u oblikusrpa, petnaestak kilometara dugo a desetak ãiroko.“zbog propovedanja reåi Boæije i poruke o Isusu” Dva su moguñatumaåenja ove misli: (1) Jovanovo propovedanja evanœelja; (2)Jovanovo primanje otkrivenja. Nekoliko je istorijskih potvrdanjegovog politiåkog stradanja:

1. Tertulijan, On the Prescription of Heretics, 362. Origen, Homilies on Matthew3. Kliment Aleksandrijski, The Rich Man’s Salvation, 474. Jevsevije, Ecclesiastical History, III.20.8-95. Jeronim, Concerning Illustrious Men, 9.

1:10 “Duh Boæiji spusti se na mene” Poseban izraz kojim se oznaåavajuapostolove vizije (1:10; 4:2; 17:3; 21:10). Misli se na ekstatiåko stanje ukome Bog govori (Dl 10:10; 22: 17; 2 Kor 12:1). Klasiåna fraza Jovanoveapokalipse.

“U dan Gospodnji” Ovo je jedini stih u Pismu koji na ovakav naåingovori o nedelji. Nedelja je “prvi dan u sedmici” (Jn 20:19; Dl 20:7; 1Kor 16:2).“sliåan zvuku trube” Izraz se vezuje za dogaœaj davanja 10Zapovesti na brdu Sinaj (Izl 19:16). Ipak, zbog st. 12 i 4:1,verovatno se misli na glas anœela. Posredniãtvo anœela jeposebnost apokaliptiånog ãtiva. Otkrivenje ih spominje viãe odbilo koje druge svetopisamske knjige.

1:11 “Zapiãi” (“zapiãi u knjigu”, E. Åarniñ) Gråki “biblion” se tiåemanjih spisa, svitaka. Kasnije je pojam postao tehniåki izraz za kodeks,knjigu. Jovanu je zapoveœeno da zabeleæi svoje vizije. One otkrivajuneãto o Gospodu. Jovan ih ne beleæi sam za sebe veñ za opãte dobroCrkve. Apokalipsa nije oralno predanje, kao ãto je sluåaj sa SZproroãtvima. Ona je pisani æanr, knjiæevna vrsta sloæene strukture.

“i poãalji na sedam crkava” Redosled nabrajanja ovih crkava,gradova, odgovara poãtanskoj marãuti te provincije. Poåinjalo se izavrãavalo sa Efesom. Verovatno je i poslanica apostola Pavla,poznata nam kao pismo Efescima, kruæila istim putem. Bog se

66


nikada ne otkriva samo pojedincima. On je Bog celog svog naroda,Tela Hristovog!Neki prevodi ovde ponovo imaju “ja sam Alfa i Omega”, ali ovoreãenje ne podræavaju najstariji gråki prepisi.

12 „Kad sam se okrenuo da vidim åiji je to glas, ugledao samsedam zlatnih sveñnjaka, 13 i usred sveñnjaka nekoga “kao SinÅoveåiji”. Bio je obuåen u dugu odeædu i opasan zlatnimpojasem oko prsiju. 14 Kosa na njegovoj glavi bila je bela kaovuna, ili kao sneg, a njegove oåi kao uæareni oganj. 15 Noge su mubile kao metal kaljen u peñi i uglaåan, a njegov glas kao hukmnogih reka. 16 U svojoj desnoj ruci dræao je sedam zvezda, a iznjegovih usta je izlazio maå oãtar s obe strane. Lice mu je sijalokao sunce koje sija punom snagom“.

Otk 1:12-16

1:12 “ugledao sam sedam zlatnih sveñnjaka” Nije reå o Menori,sedmokrakom sveñnjaku koji je stajao u Hramu (Izl 25:31-40), niti osveñnjaku iz Zah 4:2. Ovo je poseban sveñnjak, simbol puta po komehodaju ove crkve (1:20; 2:1).

1:13-18 Veñina predstava koje se tiåu Isusa, ovde imaju dve moguñeSZ pozadine: (1) JHVH; (2) anœeli iz Dan 10.

1:13 “kao Sin Åoveåiji” Prevodi obiluju razliåitom upotrebnomvelikih slova. Razlog je u vrlo nejasnom pojmu. U SZ njim se opisujeljudsko biñe (Ps 8:4; Jez 2:1). Ipak, tu je i Dan 7:13, a verovatno i Jez 1:26,gde se opisuje åovek-Mesija, åije se boæanstvo pretpostavlja zbog:

1. Pojavljuje se pred Bogom2. Jaãe na oblacima3. Dato mu je veåno Carstvo

Gospod se sluæi ovim pojmom jer je neoptereñen rabinskomtradicijom, nacionlistiåkim ili militantnim nasleœem. U njemu suspojeni njegovo åoveãtvo i boæanstvo (1 Jn 4:1-3; Jn 1:1-2,14).

Neki zapadni prevodi imaju odreœeni a neki neodreœeni ålan ispedove imenice. Izvorni jezik toga nema (Dan 7:13; Jev 1:2; 3:6; 5:8; 7:28).

67


Kako god, titula je vrlo odreœena, izriåita. Moguñe je da je ova nejasnoñanamerna (u kontekstu Jovanovog ãtiva). Isus je pravi åovek i praviboæanski Mesija.

“Bio je obuåen u dugu odeædu i opasan zlatnim pojasem okoprsiju” I ovu frazu moæemo da shvatimo na nekoliko naåina.

1. opis Velikog sveãtenika (Izl 28:4; 29:5; Lev 16:4; Zah 3:4)2. opis aristokratske, bogate osobe (1 Sam 18:24; 24:12; Jez26:16)3. opis slave anœela tumaåa, u Dan 10:5-21, ãto se verovatnoodnosi i na samog Isusa, glasnika Oåeve volje. Josif u svojim“Starinama” opisuje zlatom protkan pojas Velikog sveãtenika(Antiquities of the Jews III.7.2,4).

Isus je Veliki sveãtenik u nebeskom svetiãtu (Jev 8:1-13; Ps 110).1:14 “Kosa na njegovoj glavi bila je bela kao vuna” Aluzija na Onog

koji je “star danima”, Dan 7:9. Ovo je primer kako NZ pisci dodeljujuIsusu osobine i titule JHVH. Tako naglaãavaju Isusovo boæanstvo.

“a njegove oåi kao uæareni oganj” Simbol Isusovogsvudaproæimajuñeg sveznanja (Dan 10:6; Otk 2:18; 19:12).

1:15 “Noge su mu bile kao metal kaljen u peñi i uglaåan” Reå“bronza” (chalkolibanon) je nesigurna. “Metal” je sliåan pojam “chalkos”(Mt 10:9; 1 Kor 13:1; Otk 18:22). Ovako su u Jez 1:7 opisane nogeheruvima, a u Dan 10:6 anœeo kurir. I Isusove noge su takve (1:15; 2:15),ãto dokazuje njegovo nebesko poreklo i boæansku prirodu.

“a njegov glas kao huk mnogih reka” Istu sliku sreñemo: (1) JHVHu Jez 1:24; 43:2; (2) huka krila heruvima, Jez 1:24 i verovatno (3)anœeo glasnik u Dan 10:6. Poruka je jasana: Ovo je glas autoriteta(14:2; 19:6).

1:16 “U svojoj desnoj ruci dræao je sedam zvezda” Isti izraz je u1:16,20; 2:1; 3:1. Snaæna slika Isusove liåne brige za svoje crkve.

“a iz njegovih usta je izlazio maå oãtar s obe strane” Hromphaia jemaå Traåana, ãirokog i pljosnatog seåiva. Koristili su ga i rimskivojnici. Ovu metaforu sreñemo u Isa 11:4; 49:2. Ona opisuje: (1) rat(2:16; 6:8); (2) silu Boæije Reåi, posebno silu suda (2:12; 19:15,21; 2Sol 2:8). U Jev 4:12 se spominje drugi tip maåa (machaira), ali jeideja ista i tiåe se neprikosnovene snage Boæije Reåi.

68


“Lice mu je sijalo kao sunce koje sija punom snagom“ Sliånomslikom se opisuje i anœeo vesnik u Dan 10:6; Otk 10:1. U Dan 12:3(Mt 13:43) ovo su simboli vaskrsenja Pravednika. Sliåne slike imamoi u opisu Gospodnjeg preobraæenja (Mt 17:2).

17 „Kad sam ga video, pao sam pred njegove noge kao mrtav. Alion poloæi svoju desnicu na mene i reåe: “Ne boj se! Ja sam prvi iposlednji. 18 Ja sam Æivi! Bio sam mrtav, ali, evo, æivim u svevekove, i imam vlast nad smrñu i nad svetom mrtvih. 19 Napiãi,dakle, ãto si video, o sadaãnjim zbivanjima i o onome ãto ñe sedogoditi posle toga. 20 Ovo je znaåenje tajne o sedam zvezda kojesi video na mojoj desnici i sedam zlatnih sveñnjaka: sedamzvezda su anœeli sedam crkava, a sedam sveñnjaka su sedamcrkava“.

Otk 1:17-20

1:17 “pao sam pred njegove noge kao mrtav” Ovakav oblikotkrivenja tiåe se i primanja sa ljudske strane (Dan 8:17; 10:9; Jez 1:28;3:23; II Baruh 21:26; IV Jezdra 5: 14). Zadivljujuña je i sama åinjenica dase nedokuåiva duhovna stvarnost otkriva ljudskim biñima.

„on poloæi svoju desnicu na mene” Gest brige i posveñenostiGospodnje svom narodu (Dan 8:18; 10:10, 18).“Ne boj se” Prezent imperativ u negativu, klasiåan glagolski oblikkojim se poziva da se stane sa neåim ãto traje, uporno se deãava.Ljudi se boje natprirodnog (Isusove reåi u Mt 14:27; 17:7; 28: 10; Mk6:50; Lk 5:10; 12:32; Jn 6:20; anœeoske reåi u Mt 28:5; Lk 1:13,30;2:10).“Ja sam prvi i poslednji” Åesto sretan opis JHVH (Isa 41 :4; 44:6; 48:12). Ovde se primenjuje na Hrista (st. 8) i paralelan je slici “Alfa iOmega”. Vidi viãe u st. 4:8

1:18 “Ja sam Æivi” Aluzija na zavetno Boæije ime –JHVH – kojedolazi od jevrejskog glagola “biti” (Izl 3:14). Bog je veåno æiv, jedan ijedini, drugog osim njega nema (Dan 12:7). NZ pisci na isti naåin opisujuIsusa. Na vrlo sliåan naåin i sam Isus na sebe primenjuje Boæije JHVHime.

69


“Bio sam mrtav, ali, evo, æivim u sve vekove” Vaskrsenje je: (1)Oåeva potvrda (Dl 2:24; 3:15; 4:10; 5:30; 10:40; 13:30,33,34,37; 17:31;Rim 4:24; 10:9; 1 Kor 6:14; 15:15; Ef 1:20; Kol 2:12; Jev 13:20; 1 Pet1:21); (2) delo sile Duha Svetog (Rim 8:11); delo Isusove liåne sile(Jn 10:11,15,17,18). Ukazivanje na Hristovu smrt je udarac laænimuåenjima gnostika koji su poricali Isusovo åoveãtvo, ljudsku prirodu.“i imam vlast nad smrñu” Za Jevreje je smrt bila tamnica sa vratima(Jov 38:17; Ps 9:13; 107:18; Isa 38:10; Mt 16:19). Kljuå je slika vlasti,autoriteta. On simbolizuje Hristovu vlast nad svojom smrti i smrtisvih svojih sledbenika (5:9-10; 1Kor 15).“i nad svetom mrtvih” “Pakao” (“ad”, E.Åarniñ) i drugaprevodilaåka reãenja su plod zabune zbog znaåenja gråkih reåi Hadesi Gehena. Hades odgovra SZ slici Ãeola 6:8; 20: 13-14). SZ na smrtgleda kao na nastavak postojanja, mesto senki gde pokojnici “odlazeocima svojim”. Nastavlja se “æivot senki”, svesno postojanje bezovozemaljskih radosti. Ali, dinamikom “progresivnog otkrivenja”Bog je otkrivao sve viãe o æivotu iza æivota. Rabini su uåili da postojedva odvojena mesta u Ãeolu: Raj – mesto radosti za pravedne;Tartarus – mesto muåenja za nepravedne (Lk 23:43). Sveto pismonam tek ovlaã skicira æivot sa one strane groba sluæeñi se metaforamaneba (ulice od zlata, kockasti nebeski grad bez vrata …) i pakla(vatra, tama, crvi, …).

Posebna tema: Gde su umrli?

I. STARI ZAVETA. Svaki preminuli odlazi u Ãeol (imenica nesigurne etimologije).

Ãeol je eufemizam za smrt, za grob. Sreñe se najviãe u Mudrosnojliteraturi i kod proroka Isaije. U njemu åovek nastavlja svoje svesnopostojanje, ali kao senka, bez radosti (Jov 10:21-22; 38:17; Ps 107:10,14).

B. Osobine Ãeola:1. Povezan je sa Boæijim sudom (vatrom), Pnz 32:222. Deo je kazne i pre Sudnjeg dana, Ps 18:4-53. Povezan je sa uniãtenjem, (Abaddon) koje takoœe pripadaBogu, Jov 26:6; Ps 139:8; Am 9:2.4. Deo je groba, Ps 16:10; Isa 14:15; Jez 31:15-17

70


5. Zli ñe dospeti ovde, Br 16:30,33; Ps 55: 156. Ogromne åeljusti åudoviãta su poput Ãeola, Br 16:30; Isa 5:14;14:9; Ava 2:57. U njemu se boravi, drema, Isa 14:9-11

II. NOVI ZAVETA. Jevrejski Ãeol je na gråkom preveden kao Hades (neviœeni svet)B. Osobine Hadesa

1. Ima moñ smrti, Mt 16:182. Mesto smrti, Otk 1:18; 6:8; 20:13-143. Mesto trajne kazne (Gehenna), Mt 11:23 (SZ citat), Lk 10:15;16:23-244. analogija groba, Lk 16:23

C. Moguña podela Hadesa prema uåenju rabina1. Raj, mesto za pravednike (drugo ime je nebo, 2 Kor 12:4; Otk2:7), Lk 23:432. Tartarus, mesto za nepravednike, 2 Pet 2:4. Tu prebivaju idemoni (Post 6; I Enohova).

D. Gehena1. Dolazi od SZ izraza “dolina sinova Hinoma” (jug Jerusalima).Tu su Feniåani slavili Moloha, svog boga vatre, prinoseñi mubebe na ærtvu (2 Car 16:3; 21:6; 2 Dnv 28:3; 33:6), ãto Lev 18:21;20:2-5 najstroæije zabranjuje.2. Prorok Jeremija ovo ogavno idolopokloniåko mesto vidi kaopopriãte Boæijeg suda (Jer 7:32; 19:6-7). To je mestonajstraãnijeg i konaånog suda (I Enoh 90:26-27; Sibila 1:103).3. Jevrejski naraãtaj Isusovog vremena je bio toliko uæasnutovom paganskom praksom, da su celo to podruåje ostavili zagradsko œubriãte. Mnoge Isusove metafore dolaze upravo saovog mesta (vatra, dim, crvi, smrad, Mk 9:44,46). Jedino jeGospod upotrebio imenicu Gehena (osim Jak 3:6).4. Isusovo koriãñenje imenice Gehena:

a) tamo je vatra, Mt 5:22; 18:9; Mk 9:43b) veåno mesto, Mk 9:48 (Mt 25:46)

71


c) mesto uniãtenja (tela i duãe), Mt 10:28d) odgovara Ãeolu, Mt 5:29-30; 18:9e) u njemu su zli, “sinovi pakla”, Mt 23:15f) tamo se ide posle suda, Mt 23:33; Lk 12:5g) koncept Gehene odgovara “drugoj smrti” (Otk 2:11;20:6,14), a to je “ognjeno jezero” (Mt 13:42,50; Otk 19:20;20:10,14-15; 21:8). Moguñe je da ovo “jezero” bude trajnokonaåiãte svih nevernih ljudi i palih anœela (Tartarus, 2 Pet2:4, Juda 6 “ambis”, Lk 8:31; Otk 9:1-10; 20:1,3).h) ovo mesto nije stvoreno za ljude veñ za Sotonu i njegovedemone, Mt 25:41.

E. Poãto su oåigledna preklapanja pojmova Ãeol, Hades, Gehena:1. Svi ljudi odlaze u Ãeol/Hades2. Njihovo iskustvo tog podzemnog sveta (dobrog ili loãeg) bivado kraja pojaåano nakon Sudnjeg dana, ali mesto za zle ostajeisto (zato neki bolji zapadni prevodi, kao KJV, hades prevode sa“grob”, a gehena sa “pakao”).3. Jedino NZ mesto koje spominje muåenje pre Suda je parabolaiz Lk 16:19-31 (Lazar i bogataã). Ãeol je mesto gde se i sadakaænjava (Pnz 32:22; Ps 18:1-5). Ali, ne moæemo da gradimoåitavu doktrinu na osnovu jedne priåe.

III. STANJE IZMEŒU SMRTI I VASKRSENJAA. NZ ne nauåava “besmrtnost duãe”, ãto je jedan od drevnih

pogleda na æivot posle smrti:1. Ljudske duãe postoje pre telesnog roœenja.2. Ljudske duãe su veåne i pre i posle fiziåke, telesne smrti.3. Telo je zatvor duãe, a smrt je njeno osloboœenje, prelazak napreœaãnje stanje postojanja.

B. NZ nagoveãtava vantelesno stanje duãe izmeœu smrti i vaskrsenja:1. Isus govori o razlici duãe i tela, Mt 10:282. Avram je dobio novo telo, Mk 12:26-27; Lk 16:233. Mojsije i Ilija su bili u telu o preobraæenju, Mt 17

72


4. Pavle tvrdi da ñe o Drugom Hristovom dolasku duãe usnulihu Hristu dobiti nova tela, 2 Sol 4:13-18.5. Pavle tvrdi da ñe svi hriãñani da dobiju nova, duhovna tela nadan vaskrsenja, 1 Kor 15:23,52.6. Pavle tvrdi da hriãñani po smrti ne idu u Hades, veñ GospoduIsusu, 2 Kor 5:6,8; Fil 1:23. Jer, Isus je pobedio smrt i poveopravednike sa sobom na nebo (1 Pet 3:18-22).

IV. NEBOA. Pojam trostrukog znaåenja u Svetom pismu:

1. Podruåje stvarnosti iznad zemlje, atmosfera, Post 1:1,8; Isa42:5; 45:182. Zvezdano nebo, Post 1:14; Pnz 10:14; Ps 148:4; Jev 4:14; 7:263. Boæiji tron, Pnz 10: 14; 1 Car 8:27; Ps 148:4; Ef 4: 10; Jev 9:24(treñe nebo, 2 Kor 12:2).

B. Sveto pismo ne otkriva mnogo o æivotu posle smrti. To jenajverovatnije zbog naãe ogrehovljenosti, ljudske nemoñi da pojmimo tustvarnost (1 Kor 2:9).

C. Nebo je i mesto (Jn 14:2-3), i stanje, zajedniãtvo (2 Kor 5:6,8).Moæda je ono obnovljeni Edenski vrt (Post 1-2; Otk 21-22). Zemlja ñe seoåistiti i obnoviti (Dl 3:21; Rim 8:21; 2 Pet 3:10). Boæiji lik (Post 1:26-27)je obnovljen u Hristu. Zato je edenska bliskost zajedniãtva ponovomoguña.

Ipak, sve ovo moæe da bude metafora bez doslovnih ispunjenja(nebo kao ogromni kockasti grad, Otk 21:9-27). 1 Kor 15 nam opisujerazliku izmeœu fiziåkog i duhovnog tela u slici semena koja postaje izraslabiljka. A 1 Kor 2:9 (citat Isa 64:4; 65:17) je veliko obeñanje i velika nada!Znamo da ñemo videti Gospoda i da ñemo tada postati kao on (1 Jn 3:2).

V. KORISNA ÃTIVAA. Viljem Hendriksen, The Bible On the Life HereafterB. Moris Ravlings, Beyond Death’s Door

73


1:19 Ovaj stih se najåeãñe uzima kao kljuå tumaåenja cele knjigeOtkrivenja. Naime, reå je o dvostrukoj ili trostrukoj viziji. Gråki izraz seodnosi na “sadaãnja zbivanja i ono ãto ñe se dogoditi posle toga”. Jovangovori i o svom dobu i o buduñnosti. Otkrivenje je satkano od dve potke:klasiåna proroãtva o onome ãto se zbiva, o trenutnim dogaœajima koji sunaznaka buduñih dogaœaja. Knjiga istiåe tadaãnje progone hriãñana kojiukazuju na progone kroz sve vekove, a posebno one u poslednjimdanima vladavine Antihrista (Dan 9:24-27; 2 Sol 2).

1:20 “tajne o sedam zvezda” Musterion ima nekoliko znaåenja kodapostola Pavla, ali se sva tiåu veånog, premda sakrivenog Boæijeg plana zaspasenje åoveåanstva. Tajna je u odluci da se i Jevreji i drugi narodiujedine u Hristu, u jedno duhovno telo (Ef 2:11:3-13). Ove zvezde trebagledati u odnosu na sedam crkava koje Gospod oslovljava u 2. i 3.poglavlju. Od 20. stiha je oåigledno da su 7 duhova, 7 zvezda, 7 sveñnjaka,7 anœela u vezi sa 7 crkava. Sliånu upotrebu ove slike imamo u skrivenomznaåenju simbola u 17:7. Vidi posebnu temu u 10:7.

“anœeli” Gråki angelos i jevrejski malak imaju isto znaåenje:“glasnik”. Nekoliko je teorija o njima: (1) to su onih veñ pomenutih7 duhova u st. 4; (2) to su pastori crkava (Mal 2:7); (3) to su crkvenianœeli åuvari (Dan 10: 13,20,21). Valja ih posmatrati u odnosu nacrkvu u celini, makar da su slika crkvenih voœa ili da su stvarnonebeska biña.

Predlozi za razgovor

Ovaj udæbenik je tek vodiå u tumaåenju. Svako od nas je za sebeodgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svojeunutraãnje voœstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj odovoga.

I ova pitanja su osmiãljena da bi ti pomogla u saæimanju glavnihmisli ovog odeljka. Dakle, da u njima naœeã izazov, a ne konaåneodgovore.

74


1. Da li nam ovo poglavlje daje neku ideju kako da tumaåimocelu knjigu Otkrivenja? Ako da, koja je to ideja?2. Da li je Otkrivenje ãtivo prevashodno za njegove savremenikeili za poslednje dane? Zaãto?3. Zaãto Jovan nikada ne citira SZ, a ipak pravi toliko mnogoaluzija na SZ tekstove?4. Zaãto je toliko Boæijih titula spomenuto u ovom poglavlju?5. Zaãto st.12-20 najavljuju svaku od 7 crkava u 2. i 3. poglavlju?6. Zaãto je opis proslavljenog Hrista toliko sliåan anœelu iz Dan10?

75


Otkrivenje 2-3

Podela poglavlja prema “Novom srpskom prevodu s napomenama”crkvi u Efesu 2:1 – 7crkvi u Smirni 2:8-11crkvi u Pergamu 2:12-17crkvi u Tijatiri 2:18-28crkvi u Sardu 3:1-6crkvi u Filadelfiji 3:7-13crkvi u Laodikiji 3:14-22




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda tosvoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavljai manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Kontekstualni uvid:

A. Literalno jedinstvo ova dva poglavlja ogleda se u koriãñenju SZimena JHVH za samog Mesiju (1:12-20). Rekli smo da je ovo jedan od

76

Otkrivenje 2-3

naåina na koji pisci NZ istiåu Hristovo boæanstvo. To je teoloãki transferslave i dela JHVH na Isusa, vaznetog i proslavljenog Mesiju.

B. Crkve tog vremena su bile u izrazitim duhovnim potrebama.Naravno, to je potreba i danaãnje Crkve. Jovan je do duboke starostisluæio u oblasti Male Azije, posebno u Efesu. Dobro je poznavao mestatog podruåja. Pisma crkvama pokazuju etiåki aspekt svekolikoghriãñanstva. Pozvani smo na vernost i poboænost. Inaåe, Crkva ñe bitisuœena (2 Kor 5:10).

C. U to vreme je u ovoj rimskoj provinciji bilo viãe crkava. ZaãtoJovan piãe samo nekim?

1. Broj sedam je broj punine, savrãenstva (Post 1). On jestrukturalna okosnica svih Jovanovih proroãtava.2. Svih 7 crkava se nalaze na poznatom, ustaljenom putu kojimse od Efesa stiæe do Laodikeje. Moguñe je da je reå opoãtanskom, trgovaåkom drumu tog dela Rimskog carstva.3. Ovakve crkve moæemo da uoåimo u svakom dobu i u svakojkulturi.

D. Ãta je smisao ove celine za nas danas?1. Neki u ovim crkvama vide proroåki opis istorije hriãñanstvana Zapadu, od dana Duhova pa do Drugog dolaska:

a) Efes = apostolsko doba, od Duhova do Jovana (33-100god.)b) Smirna = doba progona, od Jovana do Konstantina

(110-313 god.)c) Pergam = doba Konstantina, od Konstantina do Grgura

(313-590 god.)d) Tijatira = papski Rim, od Grgura do Lutera (590-1517

god.)e) Sard = vreme Reformacije, od Lutera do Viljema Kerija

(1517-1792 god.)f) Filadelfija = doba savremene misije, od Viljema Kerija douznesenja Crkve (1792-1914 god.)g) Laodikija = doba otpadniãtva, od 1914 do Dolaska (Prvisvetski rat – Parusija)

77

Otkrivenje 2-3

Ovaj stav u tumaåenju je relativno nov i zove se “dispenzacionipri-milenijalizam” (åini paralele izmeœu Mt 13 i ovih 7 crkava). Ali, samtekst nas ne upuñuje na tako ãta. Takoœe, neki periodi istorije Zapada seuklapaju u ovu ãemu, ali neki ne. Zar nije bahata i sama pomisao da jeSveto pismo ekskluzivni prikaz zapadne kulture? Uostalom, da je tako,cela poruka Otkrivenja ne bi imala smisla za åitaoce Jovanovog doba.2. Neki smatraju da ove crkve jesu primeri crkava koje moæemo uvek isvuda da sretnemo, u bilo kom vremenu i u bilo kojoj kulturi.

Sturkturalno jedinstvo sedam pisama

A. Mnogi tumaåi u veñini pisama uoåavaju 7 elemenata, iako svi oninisu tipiåni za svaku crkvu:

1. Isus uvek oslovljava: “Anœelu crkve u …napiãi” (2:1,8,12,18;3:1,7,14).2. Opis Isusa iz odeljka 1:12-20, koji se sastoji iz SZ Boæijih titulai dela, delimiåno se nalazi u uvodu svakog pisma.3. Isus poznaje svaku svoju crkvu, i u dobru i u zlu: “Znam …”(2:2, 9,13,19; 3:1,8,15).4. Gospod oslovljava svaku crkvu u njenom kulturnom,geografskom i duhovnom miljeu.5. Isus ne sakriva svoj skori, nagli sud, svoj Drugi dolazak (1:1,3;2:5,16,25; 3:3,11).6. Naglaãena je potreba duhovnog åula, razumevanja(2:7,11,17,29; 3:6,13,22). U evanœeljima je govorio: “Ko ima uãida åuje, neka åuje” (Mt 11:15, 13:9,43; Mark 4:24).7. Isus obeñava nagrade svim svojim vernim sledbenicima(2:7,11,17,25-26; 3:4-5,11-12,21).

Ove osobine ne pronalazimo baã u svakom pismu. Ni redosled nijeisti, neki elementi nedostaju, ali uopãteno govoreñi ovo je sedmorostrukastruktura Jovanovog naåina pisanja.

78

Otkrivenje 2-3

Gradovi kojima su upuñena pismaA. Efes

1. Najveñi grad rimske provincije Mala Azija. Iako je guverneræiveo u njemu, grad nije bio prestonica tog dela imperije. Ali jeleæao u predivnoj luci i oduvek bio trgovaåki centar.2. Jedini grad kome je bilo dozvoljeno da dva puta u godiniprireœuje igre za taj deo Azije.3. Efes je bio ponosan na Artemidin hram (Dijana nalatinskom), jedno od tadaãnjih sedam svetskih åuda. Ogroman iraskoãan, sa stubovima okovanim u zlato (Plinije). Artemidinkip je predstavljao æenu sa viãe pari grudi. Hram je udomljavaomnoge kultske prostitutke (Dl 19). Efes je bio svojevrsnametropola onog doba, prepun ljudi svih rasa i kultura, obesan inemoralan.4. Apostol Pavle je ovde proveo viãe od tri godine (Dl 18:18;20:13).5. Tradicija kazuje da se po smrti Marije, majke Gospodnje,Jovan preselio u Efes.

B. Smirna1. Pretpostavlja se da ju je osnovala amazonka po imenuSmirna. U Jovanovo vreme grad je imao oko 200.000 æitelja.2. Grad se nalazio se na Egejskom moru i, poput Efesa, bio jebogata trgovaåka luka. Jedino je Efes bio jaåi trgovaåki centar.3. Lidijci su ga razorili oko 600. god pre Hrista, a obnovioLisimikus, po planu Aleksandra velikog. Smirna je od te obnovebila poznata po maestralu koji je sa mora duvao celim gradom.4. Smirna je imala slobodan status jer je primala mnogepenzionisane vojnike.5. Bila je centar oboæavanja boginje Roma (195. god. Pre Hrista)i kulta cezara. Tu je sazidan prvi hram imperatoru Tiberiju (26.god.)6. U gradu je bio centar kulta Sibile i Homerov panteon. Homerse, prema tradiciji rodio tu. Mnogi su se hramovi podizali oko

79

Otkrivenje 2-3

Akropolisa zvanog Pagos, a zlatni put je povezivao hramoveposveñene Zevsu i Sibili.7. Smiran je imala nemali broj anti-hriãñanski raspoloæenihJevreja.8. Ovde je Polikarp, uåenik apostola Jovana 155. god. muåeniåkipostradao.

C. Pergam1. Velika i bogata prestonica Male Azije, od 282. god. pre Hrista,iako nije bila na glavnom putu.2. Grad se diåio najveñom bibliotekom na svetu, posleAleksandrijske u Egiptu. Imala je preko 200.000 pergamenata!3. Velum – najfiniji pergament ikada izraœen otkriven je uPergamu. Ime grada je odredilo ime novog naåina pisanja. A sveje poåelo tako ãto Aleksandrijci nisu hteli da im prodaju papirustrsku! Svaœa je nastala kada je Pergamski kralj, Eumenes II(197-159 pre Hrista), pokuãao da unajmi Aristofanesa,poznatog aleksandrijskog bibliotekara. Kada je to otkrioPtolomejski kralj, Epifanes (205-182 pre Hrista), uhapsio jebibliotekara i stavio embargo na izvoz papirusa za Pergam. Biloje to pravo rivalstvo dva centra! Kasnije je Antonije poslaoKleopatri celu pergamsku biblioteku.4. Ovde je bio dom åuvenog lekara Galena i centar leåenjaAsklepija. Neki tvrde da je poznati simbol zmije na krstu bio igradsko boæanstvo.5. Boginja Roma je i ovde imala svoj hram, kao i imperatorAvgust (29 god). Kao prestonica Pergam je bio administrativnicentar (neokopros) cezarevog kulta, poznat svakom lojalnomrimskom graœaninu.6. Grad se brinuo za åast svih boæanstava gråkog panteona.

Iznad grada, na akropolisu se dizao ogromni hram posveñen Zevsu.Hram je sagraœen u obliku trona (“presto Sotonin”?)

D. Tijatira1. Joã jedan trgovaåki grad poznat po svojim esnafima. Tijatirase nalazila na carskom drumu, izmeœu Pergama i Sarda, prema

80

Otkrivenje 2-3

Filadelfiji i Laodikiji. Bila je poznata po dobroj vuni i drugimmaterijalima. Lidija (Dl 16:14), prodavaåica purpura je bilaodavde.2. Grad je proãirio i unapredio Seleuk Nikateo, koji je tu naseliovojnike iz Makedonije.3. Bilo je nekoliko hramova posveñenih lokalnim boæanstvima:

a) Tirimnos (Apolos) – bog suncab) Artemida (Dijana) – boginja ljubavic) Sibila Sambate – lokalna gatara

E. Sard1. Joã jedan bogat i veliki grad. Zbog odliånog poloæaja, na 1.500metara nadmorske visine, bio je i vojni centar. Pominje se upersijskim analima, kada ga je osvojio Kir Veliki. Pominje se u20. stihu knjige proroka Avdije. U Jovanovo vreme slava ovoggrada je veñ uveliko izgubila sjaj.2. Grad je bio poznat po bojenju vune. Zapravo, ovde je iotkriven ceo postupak bojenja, kako su se hvalili Sardani.3. Boginja Sibila, majka svih boginja, ovde je imala svoj glavnihram. I danas se na arkopolju vide ruãevine toga zdanja.Bahanalije ovog kulta bile su poznate ãirom imperije.

F. Filadelfija1. Grad na visoravni okruæen vodom. Neosvojiva vojna tvrœava.Najmlaœi od sedam gradova. Osnovao ga je Atalus (159-138god.)2. Filadelfija se nalazila na glavnom trgovaåkom drumu premaSardu.3. Podruåje je bilo plodno i idealno za vinovu lozu. Nije ni åudoãto je grad slavio boæanstvo vina – Bahusa (Dionizija). Ipak, tloje bilo vulkanski aktivno, pa je 17. god. zabeleæen zemljotres kojije uniãtio ceo kraj, taånije deset gradova. Posle katastrofe veñinase stanovniãtva iselila u sigurnija podruåja.4. Grad je bio centar imperatorovog kulta, poput Smirne iPergama, ãto je svakako uticalo na krutnost progona nadhriãñanima.

81

Otkrivenje 2-3

5. Jelinistiåka kultura je bila veoma jaka i agresivno se ãirila.Grad je bio kulturna granica sa Frigijom.

G. Laodikija1. Jedan od tri grada u dolini reke reci Likus, pored Kolosa iJerapolja. Crkve su postojale u svim mestima. Najverovatnije ihje osnovao Epafras, uåenik apostola Pavla (Kol 1:17; 4: 12-13).2. Laodikiju je 250. god. osnovao Antioh II, jedan odSeleukoviña, davãi gradu ime po svojoj æeni Laodiki. PoputFiladelfije, grad je bio svojevrsna tvrœava.3. Nalazila se na trgovaåkom putu, na pravcu istok-zapad.Centar tadaãnjeg bankarstva.4. Bogati poljoprivredni kraj bujnih paãnjaka. Uzgajali su crneovce sa nadaleko poznatom vunom. Posebno je bila poznataproizvodnja “trimete”, crnih dugih tunika.5. U gradu se nalazila velika grupa Jevreja.6. Poput Pergama, i Laodikija je slavila Asklepija, boga zdravlja.Zato su i imali lekarske ãkole koje su pravile dobre meleme zaoåi i uãi.


1 “Anœelu crkve u Efesu napiãi: “Ovo govori Onaj koji dræisedam zvezda u svojoj desnici i hoda meœu sedam zlatnihsveñnjaka”

Otk 2:1

2:1 “Anœelu” I jevrejska i gråka reå imaju isto znaåenje – “glasnik”.To moæe da bude: (1) pastor (Mal 2:7); (2) anœeo crkve (Dan 10); (3)poosobljeni duh zajednice, karakter crkve. Istu frazu imamo na poåetkupisama svakoj od 7 crkava (2:1, 8,12,18; 3:1,14).

“crkve” Gråki pojam ekklesia je saåinjen od dve reåi: “iz” i “pozvati”.LXX ovako prevodi jevrejski pojam gahal – “zajednica Izraela”. RanaCrkva je upotrebila istu sliku: (1) jer je sebe videla kao Boæiji narod,poput Izraela; (2) jer je pozvana na spasenje i duhovnu sluæbu.

82

2,1 Otkrivenje 2-3

“Onaj koji dræi sedam zvezda” Opis iz 1:16. Ove zvezdepredstavljaju crkve (1:20). “Dræati” je slika sigurnosti,neprikosnovene vlasti (Jn 10:28). Niko i niãta ne moæe da odovojiove crkve od njenog Gospoda (Rim 8:31-39), osim naãeg odbijanjada se pokajemo i da ga sledimo.“u svojoj desnici” Antropomorfna (govor o Bogu u slikamaljudskog tela) metafora Boæijeg autoriteta i sile (1:16,17,20; 2:1;5:1,7).“i hoda meœu” Joã jedna metafora iz Post 3:8, kao simbol Boæijeprisutnosti meœu ljudima (Lev 26:2).“zlatnih sveñnjaka” Ovo nije hramska Menora, veñ simbol 7 crkava.

2 “Znam tvoja dela, tvoj trud, i tvoju postojanost, te da ne moæeãda podneseã zle ljude. Ti si iskuãao one koji sebe nazivajuapostolima, a u stvari to nisu, i otkrio si da su laæljivci. 3 Znam ito da si postojan i da si mnogo podneo radi mene, a da nisipokleknuo. 4 Ipak, imam neãto protiv tebe: izgubio si onu æarkuljubav koju si imao u poåetku. 5 Seti se, dakle, kakav si bio prenego ãto si pao, pokaj se i åini dela koja si åinio u poåetku. Uprotivnom, doñi ñu k tebi i ukloniñu tvoj sveñnjak s njegovogmesta, ako se ne pokajeã. 6 Ipak, ovo åiniã dobro: mrziã delanikolaita koja i ja mrzim.7 Ko moæe da razume, neka dobro sluãa ãta Duh govori crkvama!A pobedniku ñu dati da jede plod od Drveta æivota, koje je uBoæijem raju.”

Otk 2:2-7

2:2 „Znam“ Perfekt indikativ glagola oida, najåeãñe prevoœen uprezentu. Isus vidi sve, razume i brine se o svojim crkvama. Ali, ta brigaznaåi i disciplinu. I ova se fraza ponavlja u pismima svim crkvama(2:2,4,13,19; 3:1,8,15). SZ pozadina ovog pojma podrazumeva blisko,intimno zajedniãtvo (Post 4:1; Jer 1:5).

„tvoja dela, tvoj trud“ Efeãka crkva je vrlo predana, aktivna, ali su usvom tom poslu zaboravili ono najprevashodnije: zajedniãtvo sa

83

Otkrivenje 2-3 2,1-2

Hristom (2:4). Mnogo dobrog im je ukralo ono jedno i najbolje (Gal3:1).„postojanost“ Dobrovoljna, aktivna åvrstina. Jedna od glavnih temaove knjige (cf. 1 :9; 2:2,3,19; 3:10; 13:10; 14:12). Postojanost valjauravnoteæiti sa sigurnoãñu (2:7,11,17,26; 3:5,11-12,21). I jedno idrugo su vrline koje ne mogu same. Spasenje je vrednost kojudobijamo u poåetnom pokajanju i veri, ali je osiguravamo naåinomæivota: pokajanjem, verom, sluæbom i postojanoãñu!

Posebna tema: Istrajnost

Nimalo nije lako naãom zapadnjaåkom dijalektikom objasnitibiblijsko uåenje o hriãñanskom æivotu. Posebno kada pokuãavamo dasistematizujemo oåigledne paradokse i prividne iskljuåivosti. Zatoimamo sklonost da se priklonimo jednoj strani istine, na raåunodbacivanja ili zanemarivanja one druge.

1. Da li je spasenje jednokratni dogaœaj, svrãeni åin pouzdanja uHrista ili je reå o doæivotnom i predanom uåeniãtvu?2. Da li je spasenje delo milosti koja suvereno izabira, ili je reå opokajanju i veri kao naãem odgovoru na boæanski poziv?3. Da li jednom primljeno spasenje nemoguñe izgubiti, ilipostoji potreba istrajavanja u njemu?

Pitanje odræanja, istrajavanja u spasenju je vekovno pitanje teologije.Problem nastaje prividnim sukobom nekih svetopisamskih odeljaka.

1. Tekstovi o sigurnost spasenjaa) Isusove izjave u Jovanovom evanœelju (Jn 6:37; 10:28-29)b) Pavlove izjave (Rim 8:35-39; Ef 1:13; 2:5,8-9; Fil 1:6; 2:13;2 Sol 3:3; 2 Tim 1:12; 4:18)c) Petrove izjave (1 Pet 1:4-5)

2. Tekstovi o potrebi za istrajnostia) Isusove izjave u sinoptiåkim evanœeljima (Mt 10:22;13:1-9,24-30; 24:13; Mk 13:13)b) Isusove izjave u Jovanovom evanœelju (Jn 8:31; 15:4-10)c) Pavlove izjave (Rim 11:22; 1 Kor 15:2; 2 Kor 13:5; Gal 1:6;3:4; 5:4; 6:9; Fil 2:12; 3:18-20; Kol 1:23; 2 Tim 3:2)

84

2,2 Otkrivenje 2-3

d) Izjave pisca poslanice Jevrejima (2:1; 3:6,14; 4:14; 6:11)e) Jovanove izjave (1 Jn 2:6; 2Jn 9; Otk 2:7,17,20; 3:5,12,21;21:7)

Naãe spasenje je duhovna stvarnost koja pripada srediãtu Boæijegsrca, njegovoj ljubavi i milosrœu, dobroti Trojedinog Boga. Niko nemoæe da se spase bez poticaja Duha. Bog je taj koji je sve osmislio ipropisao. On traæi odgovor pokajanja i vere na svoj poziv. I to trenutni itrajni odgovor. To je njegov zavetni odnos sa ljudskim rodom. A topodrazumeva privilegije i odgovornosti!

Spasenje je omoguñeno svima. Isusova smrt doseæe svaki naã greh isvaki atom ogrehovljene tvorevine! Bog se sam pobrinuo za put i naåinnaãeg povratka k njemu. On æeli da se svi, kao njemu sliåna biñeodazovemo Hristovom pozivu ljubavi.

Pismo oslovljava dva razliåita problema u ovoj sferi: (1) sigurnostkao dozvola da æivimo sebiåno i besplodno; (2) sigurnost kao ohrabrenjeonima koji stradaju u sluæbi i liånim gresima. No, sav problem nastajekada pogreãivi ljudi govore pogreãne stvari i grade teoloãke imperije nadelimiånim biblijskim stihovima. Jer, nekim hriãñanima oåajniåki trebadobra reå o sigurnosti spasenja, dok drugi niãta manje nisu u potrebi zaopomenama o predanju i izdræljivosti. U kojoj smo mi grupi?Istorija nam kazuje da su ove bogoslovske zavrzlame uvukle Avgustina udebatu s Pelagijem, a Kalvina sa Arminijem (polu pelagijanista). A sve sevrti oko spasenja: Da li istinski spasena osoba treba i dalje da se trudi iradi na svojoj plodonosnosti?

Kalvinisti naglaãavaju biblijske tekstove o Boæijoj suverenoj svemoñii naãem sigurnom poåivanju u njoj (Jn 10:27-30; Rim 8:31-39; 1 Jn5:13,18; 1 Pet 1:3-5). Tu su i jaka glagolska vremena, poput perfekt pasivparticipa u Ef 2:5,8.

Arminijanci, opet, istiåu one stihove Pisma koji upozoravaju,pozivaju: “dræite se” i sl. (Mt 10:22; 24:9-13; Mk 13:13; Jn 15:4-6; 1Kor15:2; Gal 6:9; Otk 2:7,11,17,26; 3:5,12,21; 21:7). Takoœe, pozivaju se – såim se ja liåno ne slaæem – na Jev 6 i 10, kao upozorenje protivotpadniãtva. Isusove priåe o sejaåu (Mt 13; Mk 4) se takoœe navode kaodokaz o moguñem prividu æivota i promene, baã kao i Jn 8:31-59. I dok se

85

Otkrivenje 2-3 2,2

kalvinisti pozivaju na pomenutu jeziåku neumitnost, arminijanci takoœetvrde kako prezent -–sadaãnje vreme kazuje suprotno (1Kor 1:18; 15:2;2Kor 2:15).

Sve ovo je tipiåan primer nasilja u tumaåenju, tzv. metoda uåitavanja(“proof-texting”: doslovno, dokazujem svoj stav onim ãto mi odgovaraiz Pisma, op. prev.), nasilje unapred odreœenih teoloãkih sistema nadjasnim pravilima tumaåenja. Naprosto, izabere se odgovarajuña grupatekstova i ugradi se u doktirinarni blok, makar i da se zna da postojetekstovi koji tome ne idu u prilog. Ovoga se pod svaku cenu moramoåuvati. Naãa zapadnjaåka logika nas tera na ove sisteme, a ne otkrivenjeReåi. Biblija je istoånjaåka knjiga. Ona nam bez uvijanja objavljujezbunjujuñe istine koje naizgled protivureåe meœusobno. Svejedno, kaotakve ih treba æiveti svakodnevno. NZ nam objavljuje da smo sigurni usvom spasenju ali i da treba da ga istrajno æivimo iz dana u dan.Hriãñanski æivot je jasno prepoznatljiv åin spasenja, koji se po pokajanju iveri desio jednom i zauvek. Ali, spasenje nije gotov proizvod (ulaznica zanebo u dæepu, polisa osiguranja), veñ æivi odnos. Ono je svakodnevniodluka i uporno uåeniãtvo. Evo kojim glagolskim vremenima ga opisujeNZ:

aorist (zavrãeno delo) Dl 15:11; Rim 8:24; 2 Tim 1:9; Tit 3:5perfekt (zavrãeno delo sa trajnim posledicama) Ef 2:5,8prezent (trajna radnja) 1 Kor 1:18; 15:2; 2 Kor 2:15futur (buduñi, ali izvesni dogaœaji) Rim 5:8,10; 10:9; 1 Kor 3:15; Fil1:28; 1 Sol 5:8-9; Jev 1:14; 9:28“Ti si iskuãao” Gråki peirazo znaåi testirati sa dobim i/ili loãimnamerama (2:2,10; 3: 10). Sliåan pojam peirasmos ima izrazitonegativan prizvuk: Navaliti na nekog/neãto do uniãtenja. Ravnoteæuimamo u 1 Jn 4:1, gde vernici “probaju” (dokimazo) one koji tvrdeda govore u Boæije ime. Poziv na “proveru duhova” imamo u obaZaveta (Pnz 13:1-5; 18:22; Mt 7:15-23; 1 Jn 4:1-6).

Ali, ovde imamo napetost s obrzirom na poziv da ne osuœujemojedan drugoga (Mt 7:1-5). Svejedno, pozvani smo da vrednujemo,prosuœujemo jedni druge kada je reå o sluæbi voœenja (Mt 7:5,6,15; 1 Kor5:1-12; 1 Tim 3; 1 Jn 4:1-6). A tu je uvek najvaæniji ispravan motiv (Gal6:1; Rim 2:1-11; 14:1-23; Jak 4:11-12).

86

2,2 Otkrivenje 2-3

Posebna tema: Gråke reåi za pojmove “probe, testa” i njihovo znaåenje

Dva su pojma kojima se iskazuje ideja neåije probe:

1. Dokimazo, Dokimion, DokimasiaRekli smo da pojam potiåe iz kovaåkog ili zlatarskog zanata i da

doslovno znaåi “pretapati u vatri”. Ova slika je moñna metafora za neåijetestiranje, bilo od strane Boga ili neke osobe. Pojam se koristi samo upozitivnom smislu i tiåe se neåijeg usavrãavanja do potrebneprihvatljivosti. U NZ ga sreñemo na sledeñim mestima:

a) proba volova – Lk 14:19b) samoispitivanje – 1 Kor 11:28c) iskuãavanje vere – Jak 1:3d) iskuãavanje Boga – Jev 3:9

Oåekuje se da ñe konaåni ishod ovih proba biti pozitivan (Rim 1:28; 14:22; 16:10; 2Kor 10:18; 13:3; Fil 2:27; 1 Pet 1:7). Dakle, ovo isprobavanjeima za cilj:

a) dobrotub) pouzdanostc) izvornostd) uraåunljivoste) dostojanstvo

2. Peirazo, PeirasmusOvaj pojam nosi u sebi ideju odbacivanja, teranja na greãku. Najåeãñe sepominje u sluåaju Isusovog kuãanja u pustinji. Dakle:

a) pustinjsko kuãanje Hrista (Mt 4:1; 16:1; 19:3; 22:18, 35;Mk 1:13; Lk 4:38; Jev 2:18).b) Sotona je Peiracon – “Kuãaå” (Mt 4:3; 1Sol 3:5)c) Isus nas upozorava da “ne iskuãavamo” Boga (Mt 14:7; Lk4:12). Ili Hrista, prema 1Kor 10:9. Pojam se koristi i zaopisivanje neuspelih dela, pokuãaja (Dl 9:20; 20:21; Jev11:29). Takoœe, i za iskuãavanja koja donose stradanjavernika (1 Kor 7:5; 10:9, 13; Gal 6:1; 1 Sol 3:5; Jev 2:18; Jak1:2, 13, 14; 1 Pet 4:12; 2 Pet 2:9).

87

Otkrivenje 2-3 2,2

“one koji sebe nazivaju apostolima” Ovi “apostoli” nisuDvanaestorica. Ovde se pojam koristi u ãirem znaåenju (Dl 14:14;Rim 16:7; 1 Kor 15:7; Gal 1:19; Ef 4: 11; 1 Sol 2:6). NZ åestoupozorava na laæne apostole i uåitelje (Mt 7:15-16; 24:24; Dl 20:29; 2Kor 11:13-15; 1 Jn 4:1; Pastoralne poslanice). Crkve su umele da senose sa nazovi voœama, da ih prepoznaju i odbace.

2:3 Ova crkva je bila verna usred teãkih okolnosti, sve do progona.Nisu se odrekli Hrista i nisu posustali u dobrim delima (Gal 6:9; Jev 12:3;Jak 5:7-8). Vidi viãe u 2:7.

2:4 “izgubio si onu æarku ljubav” Nekoliko je teorija o ovome: (1)Neki prevodi (TEV; Åarls Vilijams) prevode “ljubav za Hrista”; (2)Dæejms Mofat prevodi “ljubav za druge”; (3) Herãel Hobs, u svomkomentaru na knjigu Otkrivenja, tvrdi da je reå o “ljubavi za nespasene”;(4) J. B. Filips prevodi “ljubav iznad svega”; (5) Neki tvrde da je ovde reåo problemu druge generacije vernika u crkvi (Sud 2:7-10); (6) Ima i onihkoji misle da se misli na crkvu hladne, åiste ortodoksije ali bez ljubavi (1Kor 13).

2:5 “Seti se” Prezent imperativ u znaåenju “uvek imaj na umu”.Pismo åesto poziva vernike da ne zaboravljaju ko su bili u grehu i ko susada po milosti Boæijoj u Isusu Hristu.

“kakav si bio pre nego ãto si pao” Glagol je u perfektu. Hriãñani suostavili svoju ljubav i ugnezdili se u duhovnom nemaru!“pokaj se i åini dela koja si åinio u poåetku” Dva aorista uzapovednom naåinu. Cela crkva je pozvana da se odluåno pokaje (2Dnv 7:14), da se posveti ljubavi u Hristu, meœusobnom staranju inespasenima.

Pokajanje je kljuåno u odnosu vere prema Bogu (Mt 3:2; 4:17; Mk1:15; 6:12; Lk 13:3,5; Dl 2:38; 3:19; 20:21). Jevrejski koncept pokajanjapodrazumeva promenu delovanja, a gråki promenu uma. Pokajanje jevoljnost da se okrenemo od sebeljublja, samoæivosti, ka æivotu koji je poBoæijoj volji. To je promena prioriteta i oslobaœanje od egoizma.Pokajanje donosi novi stav, novi pogled na æivot i novog Gospodara.Ono je Boæija volja za svakog åoveka, svakog Adamovog potomka koji usebi nosi Boæiji lik (Jez 18:21,23,32; 2 Pet 3:9).

88

2,3-5 Otkrivenje 2-3

Najslikovitiji NZ odeljak u kome sreñemo razliåite koncepte pokajanja je2 Kor 7:8-121. lupe “æalost”, st. 8 (2x); st. 9 (3x); st. 10 (2x); st. 112. metamelomai, “naknadna briga”, st. 8 (2x); st.93. metanoeso,“pokajanje”, “promena uma”; st. 9,10. Kontrast laænogpokajanja (metamelomai, sluåaj Jude, Mt 27:3, i Isava, Jev 12: 16-17) ipravog pokajanja (metanoeo, sluåaj Petra, Jn 21:15-23; Mt 26:75; Mk14:72; Lk 22:62).

Pravo pokajanje teoloãki odgovara: (1) Isusovom propovedanjuuslova Novog zaveta (Mt 4:17; Mk 1:15; Lk 13:3,5); (2) apostolskompropovedanju u Delima (kerygma, Dl 3:16,19; 20:21); (3) daru Boæijesuverenosti (Dl 5:31; 11:18; 2 Tim 2:25); (4) spasenju od veåne propasti(2 Pet 3:9). Pokajanje nije stvar izbora!

“U protivnom, doñi ñu k tebi” Jedna od tema knjige Otkrivenja.Hrist uskoro dolazi (1:2,3; 2: 5,16; 25; 3:3,11). SZ u ovom dolaskuvidi ili blagoslov spasenja ili sud. U ovom kontekstu Hrist dolazi dadisciplinuje svoju crkvu (1 Pet 4:17)!“ukloniñu tvoj sveñnjak s njegovog mesta” Sveñnjak je simbol celecrkve. Gospod ñe ukloniti blagoslov svog prisustva. Dakle, crkva nijepala u krivoverje veñ je izgubila delotvornost u sluæbi. Isto vredi i zacrkvu u Pergamu (2:16), Tijatiri (2:22-23), Sardu (3:3) i Laodikiji(3:19). Moguñe je da je u svim ovim sredinama jako delovalo uåenjenikolaita, laænog uåenja koje je promovisalo meãanje sa paganskimkulturama.

2:6 “mrziã dela nikolaita koja i ja mrzim” Mnogo je nagaœanja okome je ovde reå. Ko su ovi nikolaiti i ãta veruju? Jedini svetopisamskiizvor podataka imamo ovde – 2:6,14-15. Joã su 180. god. Irinej iHipolitus su izneli teoriju da su to sledbenici Nikole, jednog odSedmorice iz Dl 6:5. Potpuno nedokaziva tvrdnja. Irinej, u svompoznatom delu “Protiv jeretika” (3:11:7) iznosi teoriju po kojoj je reå osledbenicima jedne Kirinejske gnostiåke grupe iz 2. veka. Jevsevije, usvojoj “Istoriji Crkve” (3:29:1) istiåe da ova sekta nije dugo trajala.

Tek, uåenje Valama (2:14-15) i ovih nikolaita je vrlo sliåno. To jemoguñe i zbog etimoloãke veze ova dva imena na gråkom jeziku –“pobednik” i “narod” (vrlo sliåno znaåenju imena Nikodim). I jedno i

89


drugo uåenje ohrabruje hriãñane da uåestvuju u paganskim ritualimaprepunim razuzdanog seksa. U tom smislu su nikolaiti i valamovci vrlobliski sledbenicima kulta Jezavelje (2:20).

2:7 “Ko moæe da razume, neka dobro sluãa ãta Duh govoricrkvama” I ovo upozorenje se ponalja u pismu svakoj od 7 crkava(2:7,11,17,29; 3:6,13,22). Iste Gospodnje reåi vidimo u (Mt 11:15;13:9,43). Duhovne istine moraju da budu jasne i za verovanje i zadelovanje. Sliåan je i jevrejski pojam ãema – “sluãaj i posluãaj” (Pnz 5:1;6:4; 9:1; 20:3; 27:9-10).

“A pobedniku” Teoloãki naglasak na hriãñanskoj izdræljivosti jetrajan (2:7,11,17,25-26; 3:4-5,11-12,21). Pobeda je doæivljaj pravogobrañenja (Mt 24:13; Gal 6:9)! Dæonatan Edvards je rekao: “Sigurandokaz da je neko odabran jeste to ãto sigurno stiæe do kraja”. V. T.Koner govori sliåno: “Spasenje je stvar sigurnosti Boæijeg izbora injegovih nepokolebivih nauma. Ali, ono je uslovljeno naãom verom,i to verom koja je izdræljiva sve do pobede”. Vidi posebnu temu u2:2.“ñu dati da jede plod od Drveta æivota, koje je u Boæijem raju.”Aluzija na Edenski vrt (Post 2:9). Istorija ljudskog roda je zapoåelaovde – u zajedniãtvu sa Bogom, u rajskom vrtu sa svim stvorenjima.Na isti naåin ñe i da se zavrãi (Isa 11:6-9; Otk 22:2,14,19). “Raj“ jepersijska reå. Raj je ograœeni vrt plemiña. Ovako Septuaginta prevodikoncept Edenskog vrta (Jez 28:13; 31:8). Ceo izraz, cela slika je jednaod mnogih koje se odnose na doba vladavine Mesije koje sespominje u svih sedam pisama.

Dva su znaåenja koncepta “raja”: (1) U Lk 23:4 se spominje mesto zapravednike u Ãeolu/Hadesu. Isus je pokajanom razbojniku na krstuobeñao da ñe ga tog istog dana povesti sa sobom baã tamo (Isus se joã 40dana nije vratio na nebo, Jn 20:17); (2) U 2 Kor 12:3 se misli na Boæijeprisustvo, njegove nebeske stanove (“treñe nebo”).Bog je za ljudski rod, za svakog åoveka stvorenog po njegovom liku, imaosamo jedan cilj – veåni æivot. Pad åoveka u greh (Post 3) i njegoveposledice, o åemu nam svedoåi najveñi deo Svetog pisma, pokazujukoliko je velika njegova spasavajuña blagodat. Bog nije hteo svo to zlo,

90

2,7 Otkrivenje 2-3

svu tu sramotu åoveåanstva. Zato je odluåio da nas spasi i obnovi svestvoreno kako bi ostvario svoje planove.

8 Anœelu crkve u Smirni napiãi: “Ovo govori Prvi i Poslednji, kojije bio mrtav, ali je oæiveo. 9 Znam tvoju nevolju i siromaãtvo.Ipak, ti si bogat! Znam i za uvrede koji su ti naneli oni koji sebenazivaju Jevrejima, ali to nisu; oni su satanska sinagoga. 10 Neboj se onoga ãto treba da pretrpiã. Evo, Œavo ñe neke od vas bacitiu tamnicu da vas kuãa, i biñete deset dana u nevolji. Budi verando smrti, pa ñu ti dati venac æivota.11 Ko moæe da razume, neka dobro sluãa ãta Duh govoricrkvama! Pobedniku druga smrt neñe nauditi.”

Otk 2:8-11

2:8 “Prvi i Poslednji” Jedna od Isusovih titula kojoj se Jovan ponovovraña (1:17; 22:13). Odnosi se na Boga JHVH (Isa 41:4; 44:6; 48:12). Izrazje sinonim za “Ja sam Alfa i Omega” (1:8; 21:6; 27:13) i “poåetak i kraj”(21:6; 22:13).

“koji je bio mrtav, ali je oæiveo” Moguñe je da ovo ironija spramkulta Sibile – majke boginje. Naime, mnogi svetonazori drevnihkultova se temelje na personifikaciji æivotnih ciklusa – kruænihtokova pirode – posebno zimske smrti i proleñnog æivota, kada se sve“ponovo raœa”. U tom smislu teoloãku paralelu imamo u 1:18; 5:6, oIsusu koji je zaklano Jagnje, ali ipak æivo. Tako Jovan naglaãavajednu i veåno dovoljnu zastupniåku smrt i slavno vaskrsenje (Jev7:27; 9: 12,28; 10: 10).

2:9 “Znam tvoju nevolju i siromaãtvo” Dve vrlo jake gråke reåi.Posebno u kontrastu jednog bogatog grada kakav je Smirna. Ipak,åinjenica da je crkva novåano siromaãna ukazuje na ekonomski progon.Zanimljivost teologije Otkrivenja je u tome da vernici trpe nevolje iprogone od nevernika, a ovi trpe od “Boæijeg gneva”. Hriãñani su trajnozaãtiñeni (opeåañeni) od boæanskog suda.

“Ipak, ti si bogat” Ne moæemo da prosuœujemo svoje stanje uHristu na osnovu merila ovog sveta (Mt 6:33)

91


“Znam i za uvrede koji su ti naneli” “Uvrede”, doslovno“blasfemija”. Pojam u sebi ima i SZ konotacije psovki, i tiåe severbalnog greha protiv Gospoda (Lev 24:13-23). Dva puta je u SZtermin barak – “blagoslov” upotrebljen u smislu blasfemije (1 Car21:10,13). U tom smislu su i ovi religiozni Jevreji znali Boga(“blagoslovili Boga”), a da su zapravo uradili uradili neãto sasvimdrugo.“oni koji sebe nazivaju Jevrejima, ali to nisu” Sliåna fraza je i u 3:9.Oåigledno je reå o rasistima koji se samo ustima pozivaju na to da suBoæiji narod, a daleko su od toga (Jn 8:44; Rim 2:28-29; Gal 3:29;6:16). Iz knjige Dela apostolskih i poslanice Galatima znamo da su seJevreji strahovito suprotstavljali ãirenju evanœelja (Dl 13:50; 14:2,5,19; 17:5). Otk 2:13 ukazuje na gradski kult imperatora, zvaniKoncilia, gde su od hriãñana zahtevali da, najmanje jednom godiãnjena oltar ispred cezarevog poprsja bace tamnjan uz povik “CezarKurie” – “Cezar je Gospod”.“oni su satanska sinagoga” Jovan sagledava svet i njegovu stvarnostu oãtrim, crno-belim kontrastima: Bog protiv Sotone. Sotona seåesto spominje u ovoj knjizi (2:9,13; 3:9; 12:9,10; 20:2,7). On jekoljaå hriãñana i pokretaå svakog progona protiv njih. Dualistiåkisukob u duhovnom svetu je bitna odlika apokaliptiåne literature.Oko nas besni kosmiåka bitka za prevlast uma i srca svakogAdamovog potomka.

2:10 “Ne boj se” Prezent medij ili pasiv u imperativu. Smisao ovogglagolskog oblika uvek vredi da se naglasi – Prestanite sa onim ãto radite!Crkva je bila uplaãena. Ali, progoni su dokaz njenog spasenja i Boæijihblagoslova (Mt 5:10-12).

“Evo, Œavo ñe neke od vas baciti u tamnicu” Iza svake ljudskezluradosti se kriju moñni duhovi zla i pakosti.

Imenica “Sotona” je SZ titula za “heruvima zaklanjaåa” (Jez 28:12-16).Njegov posao nakon pada je da åini sve kako bi åoveka odmetnuo odStvoritelja, a onda ga najbrutalnije optuæivao nakon pada u svaki greh(Post 2; Jov 1-2; Zah 3). SZ razvija pojam zla. Rekosmo, Sotona jestvoren kao Boæiji sluga, ali se sam odmetnuo u njegovog neprijatelja.Veoma su upeåatljiva proroãtva o tome u Isa 14 i Jez 28. Naime, onagovore o ponosu kralja Vavilona, odnosno kralja Tira. U slikovitom

92


znaåenju govori se o duhovnom grehu ponos i padu Sotone. Opisi u Jez28 su preuzeti iz opisa Edenskog vrta. Teãko je prihvatiti opis jednogpaganskog kralja u slikama rajskog vrta (Post 3). Ipak, Jezekilj to isto radikada u 31. poglavlju opisuje faraona, egipatskog kralja. On ga vidi kaoveliko drvo u sred Edena.Nije tajna da manje-viãe svi mi hoñemo viãe podataka o Bogu, anœelima,zlu i sl. Zato valja da se åuvamo da slikovite proroåke odeljke nepretvorimo u dogmatizam. Veñina savremenih uåenja nastaje upravotako –odvajanjem metaforiåkih tekstova i meãanjem sa savremenimtekstovima (Dante, Milton).NZ Sotonu naziva Œavolom (12:9,12; 20:2,10). Ovaj pojam je saåinjenod nekoliko reåi: “baciti preko”, “koljaå”, “tuæilac”. Slikovito ime kojedovoljno govori o njegovom delovanju. Postoje i sinonimi ovog imena uOtk 12:9; 20:2. Vidi posebnu temu o poosobljenjom zlu, u 12:9.

“da vas kuãa” Dva su moguña znaåenja ovog glagola: (1) vernici setestiraju kako bi se videla pouzdanost njihove vere, kako bi jaåali(2:10; Dl 14:27; Rim 5:3-4; 8:17-19; Jev 5:8; Jak 1:2-4; 1 Pet 4:12-19);(2) nevernici se iskuãavaju kako bi se videlo njihovo neverstvo, kakobi primili zasluæeni sud (3:10). Kuãnje hriãñana se u ovoj knjizi zovu“nevoljama”, dok su muke koje spopadaju nehriãñane pravedni“Boæiji gnev”.

Dva kljuåna gråka glagola se prevode sa “testirati”, “probati”,“iskuãavati”. Jedan uvek cilja na konaåno uniãtenje onoga koji seiskuãava (peirasmos, peirasmo). Drugi se tiåe pretapanja, kaljenja nadobro i plemenito. To su napori, kuãnje koje u nama pokreñu ononajbolje (dokimos, dokimazo). Svakako, Sotona kuãa da bi uniãtio a Bogda bi ojaåao (1 Sol 2:4; 1 Pet 1:7; Post 22:1; Izl 16:4; 20:20; Pnz 8:2,16;13:3; Sud 2:22; 2 Dnv 32:31).

“i biñete deset dana u nevolji” Mnogo je nagaœanja oko ovoga: (1)doslovnih 10 dana progona u Smirni za vreme Jovanove sluæbe; (2)simboliåan broj, broj punine koji ukazuje da ñe i ova nevolja proñi;(3) nepoznat period progona koji ñe tek da usledi. Dobra vest je utome da ima svoj kraj. Svaka se nevolja pre ili kasnije zavrãi.

U svakom sluåaju upotreba brojeva u apokaliptiånoj literaturi je moædanajnesigurniji elemenat tumaåenja. Nikada niste sigurni da li je reå o

93

Otkrivenje 2-3 2,10

doslovnom ili metaforiånom broju. Ali, ako neki broj u SZ i apokrifnojliteraturi ima simboliåno znaåenje, onda ga kao takvog treba prihvatiti iovde. Najåeãñe pominjani brojevi su 3, 4, 6, 7, 10, 12 i joã neke njihovekombinacije.

“Budi veran do smrti” Prezent medij/pasiv u zapovednom naåinu.Hriãñani treba da budu odani u veri svom Gospodu makar zbog nje iu smrt otiãli (Mt 2:13; 12:11; 10:22; 24:13; Lk 12:4; Gal 6:9). Nekivernici su veñ i postradali. Ovde imamo sudar istina, paradoks Boæijesuverenosti i naãeg iskustva u palom svetu.“pa ñu ti dati venac æivota” Reå je o pobedniåkom vencu zvanomstefanos (1 Kor 9:25). To je posebna nagrada za hriãñane muåenike.Iz Jevsevijeve istorije crkve (4:15) åitamo o velikom broju slavnopostradalih iz Smirne, na åelu sa vladikom Polikarpom. Inaåe, NZgovori i o drugim krunama kao nagradama za vernike (2 Tim 4:8;Jak 1:12; 1 Pet 5:4; Otk 3:11).

Kada govori o veånom æivotu, o vaskrsenju, Jovan se sluæi reåju zoe (Jn1:4; 3:15,36; 4:14,36; 5:24,26,29,39,40; 6:27,33,35,40,47,48,51,53,54,63,68; 8:12; 10:10,28; 11:25; 12:25,50; 14:6; 17:2,3; 20:31; Otk 2:7,10; 3:5;13:8; 17:8; 20:12,15; 21:6,27; 22: 1,2, 14,17, 19). Pravi æivot je mnogo viãeod pukog postojanja!

2:11 “Pobedniku” Refren koji istiåe snagu vernosti do kraja(2:7,17,26; 3:5,12,21; 21:7).

“druga smrt neñe nauditi” Zanimljiva gramatiåka konstrukcija:aorist pasiv u dvostrukoj negaciji. Jovan tako naglaãava Boæijupredanu brigu za sve svoje muåenike (12:11). “Druga smrt” seodnosi na pakao, na veåno odvojenje od Boæije blizine (Otk 20:6,14;21:8).“Ko moæe da razume, neka dobro sluãa ãta Duh govori crkvama”Preko potrebno ponavljanje o duhovnoj budnosti i razluåivanju(2:7,11,17,29; 3:6,13,22; 13:9).

12 Anœelu crkve u Pergamu napiãi: “Ovo govori Onaj koji dræimaå oãtar sa obe strane. 13 Znam da æiviã tamo gde je prestosatanin. Ipak, ti si mi veran i nisi se odrekao vere u mene ni udane kada je moj verni svedok Antipa bio ubijen kod vas – gde

94


satana prebiva. 14 Ali imam neãto malo protiv tebe. Naime, imaãtamo neke koji dræe uåenje Valama, koji je pouåio Valaka danavede na greh narod Izrailjev, da jedu hranu ærtvovanu idolimai da se odaju bludu. 15 Tako i ti imaã takve koji dræe uåenjenikolaita. 16 Pokaj se, dakle, jer ako neñeã, doñi ñu ti uskoro, pañu zaratiti s njima maåem svojih usta.17 Ko moæe da razume, neka dobro sluãa ãta Duh govoricrkvama! Pobedniku ñu dati skrivenu manu i beli kamen. Nakamenu je upisano novo ime, koje ne zna niko sem onoga koji gaprima.”

Otk 2:13-17

2:12 “Onaj koji dræi maå oãtar sa obe strane” Isti opis Hristove slaveimamo u 1:6, kao snaænu SZ metaforu za JHVH (Isa 11:4; 49:2). U NZova slika ukazuje na nezadræivu Boæiju svemoñ koja prodire, zna, vidi sve(2:16; 2 Sol 2:8; Jev 4:12).

2:13 “Znam da æiviã tamo” Doslovno “prebivaã”. U SZ je ovo jakaslika nastanjivanja i boravljenja sa nekim. Hriãñani u Pergamu trpe jakprogon gradskih vlasti koje su pod uticajem demona. Bog to vidi, on znau kakvoj su æivotnoj opasnosti. On je tamo, sa njima.

“gde je presto satanin” Nekoliko moguñih tumaåenja: (1) velikiZevsov hram; (2) Asklepije, boæanstvo zdravlja predstavljeno uobliku zmije; (3) ceo grad je bio sagraœen u obliku trona. Naime,akropolis se raskoãno uzdizao iznad grada; (4) moæda se misli nalokalni imperatov kult (koncilia), vrlo jak u Pergamu. Mislim da 1. i4. reãenje najbolje odgovoraju istorijskom kontekstu.“ti si mi veran” (“dræiã moje Ime”, E. Åarniñ). Klasiåan oblikprezenta kojim Jovan naglaãava da neåije ime odraæava samu osobu,njen karakter. Hriãñani se pouzdaju u Boæije ime (Jn 1:12; 3:18; Rim10:9-13), slave ga u njegovom imenu (Post 4:26; 12:8; 26:25), iistrajavaju po njemu (Jn 17:11-12).“i nisi se odrekao vere u mene” Aorist medij. U to vreme, krozmnoge periode istorije, baã kao i danas na nekim mestima, hriãñanisu kuãani raznim oblicima terora da se odreknu Hrista da bi mogli

95


da æive i napreduju. Uvek ima onih koji pokleknu, otpadnu od vere,pa je za Crkvu bolno pitanje ãta i kako dalje sa takvima.“moj verni svedok Antipa” Ne znamo niãta o ovom åoveku. Nosiistu titulu kao i Gospod u 5:1. Biblijska reå “svedok” znaåi i“muåenik” (11:3; 17:6). Tertulijan piãe da je Antipa ispeåen na oltarubronzanog bika, ali to je veñ pitanje pouzdanosti poznije tradicije.

2:14 “Ali imam neãto malo protiv tebe” Isus ima prigovore na stanjesvih crkava osim jedne. Postojanost u jednoj oblasti æivota nije izgovor zagreh u neåem drugom.

“Naime, imaã tamo neke koji dræe uåenje Valama” Valam je zaistabio Boæiji prorok (Br 24:2) koji je namamio Izraelce u kompromis(Br 22-25; 31:16). Zato ga osuœuju i SZ i NZ (Br 31:16; 2 Pet 2:15;Juda 11).

Moguñe znaåenje njegovog imena na jevrejskom je “osvajaå ljudi”, ãto jemoguñe znaåenje i nikolaita na gråkom (i ime Nikodim u Jn 3 ima sliånoznaåenje). U svakom sluåaju, ove dve grupe su podræavale nemoralgradskog kulta (Jezavelja 2:20).

“koji je pouåio Valaka da navede na greh narod Izrailjev” Valam jeubedio Valaka, kralja Moava, da Izraelce uvuåe u kult boga Vala,idola plodnosti (Br 25:1-3). Na sliåan naåin je kuãnja nemoralnihpaganskih rituala trajno vrebala vernike prvog veka.“da jedu hranu ærtvovanu idolima i da se odaju bludu” Dvanajstandardnija greha mnogoboæaåkih rituala (Br 25:1-3; 31:16).Svetkovine uz hranu ærtvovanu idolima bi se obavezno zavrãavaleorgijama. Ali, za pagansku kulturu to je bilo normalno, druãtvenoprihvatljivo. Ãtaviãe, tako su osiguravali blagoslov, plodnost polja idruãtva.

2:15 “Tako i ti imaã takve koji dræe uåenje nikolaita” Spomenulismo upadljivu sliånost ove grupe sa uåenjem Valama (2:6) i Jezavelje(2:20). Sva tri misaona pravca poåivaju na bogohulnim kultovima.Hriãñani ne smeju sa njima da meãaju ni svoja verovanja ni svojadelovanja.

2:16 “Pokaj se, dakle, jer ako neñeã, doñi ñu ti uskoro, pa ñu zaratitis njima maåem svojih usta” Aorist imperativ. Bog je trajno zabrinut zanaãe pokajanje (2:5,16,22; 3: 3, 19). Moguñe je da se ovde misli na sud

96


koji ñe crkva pretrpeti, ili na Drugi dolazak koji sudi celom svetu.Zanimljivo je da se cela zajednica vernika poziva na pokajanje (2 Dnv7:14), makar da je reå o grehu pojedinaca. Ako pokajanja ne bude bilo –svi ñe biti disciplinovani.

2:17 „Pobedniku ñu dati skrivenu manu” Mana je åudesno Boæijeproviœenje za Izrael u pustinji (Izl 16:14-15,31; Ps 78:17-33, posebno st.24). Nekoliko je teorija za ovu tvrdu i nejasnu frazu: (1) Prorok Jeremijaje skrio zavetni kovåeg na planinu Nebo (2 Makavejcima 2:4-8). Ukovåegu je posuda sa manom (Izl 16:32-34; Jev 9:4); (2) Reå je o hrani zapravednike u Novom dobu koje dolazi (2 Baruhova 29:8). Nemasigurnog tumaåenja, ali se svakako misli na doba Duha Svetog koje jenastalo nakon Hrista. Neki se dræe baã ovog, posebno zbog Jn 6:31-35 gdeIsus sebe naziva veånom manom, æivim hlebom. Ovo je odliåan primerkako je teãko tumaåiti detalje Otkrivenja, detalje koje je prvobitni åitalacpoznavao a savremeni uopãte ne shvata.

“i beli kamen” Kamen tesera ima mnogo upotreba na drevnomBliskom istoku.

1. ulaznica za posebne bankete2. oslobaœajuña presuda ålana porote3. simbol pobede atletiåara4. simbol slobode koja se daje robu

U ovom kontekstu, mislim da je prvo znaåenje najprimerenije.Naime, Mesijina svadba, slavlje je åesta tema jevrejske apokalipse.

“novo ime, koje ne zna niko sem onoga koji ga prima” Novo ime jesimbol novog doba koje dolazi, ali je i Mesijina titula (Izl 28:36; Isa56:5; 62:2; 65:15). Åesta tema ove knjige (3:12; 14:1; 19:12,13,16;22:4).

18 A anœelu crkve u Tijatiri napiãi: “Ovo govori Sin Boæiji, kojiima oåi kao uæareni oganj, a noge kao sjajni metal. 19 Znam tvojadela, tvoju ljubav, tvoju veru, tvoju sluæbu i tvoju postojanost.Znam i da tvoja sadaãnja dela nadmaãuju ona preœaãnja. 20 Aliimam neãto protiv tebe: dopuãtaã, naime, æeni po imenuJezavelja, koja sebe naziva proroåicom, da uåi i zavodi moje sluge

97

Otkrivenje 2-3 2,17

da se odaju bludu i da jedu meso ærtvovano idolima. 21 Dao samjoj neko vreme da se pokaje, ali ona neñe da se pokaje za svojebludniåenje. 22 Evo, baciñu je na bolesniåku postelju, a one kojibludniåe sa njom u veliku nevolju, ako se ne pokaju za svoja dela.23 A njenu decu izruåiñu smrti, pa ñe sve crkve znati da sam jaOnaj koji ispituje bubrege i srca. Ja ñu svakome od vas platiti 24 Avama ostalima u Tijatiri, koji ne sledite ovo uåenje i koji, povaãim reåima, niste upoznali satanske dubine, kaæem: nenameñem vam dodatno breme. 25 Samo dræite åvrsto ono ãtoimate, dok ja ne doœem.26 A pobedniku, onome koji do kraja åini ãto sam zapovedio,dañu vlast nad narodima, 27 da vlada nad njima sa gvozdenompalicom, i da ih razbija kao zemljano posuœe. 28 Tu vlast samprimio od svoga Oca. I joã ñu mu dati zvezdu Danicu. 29 Ko moæeda razume, neka dobro sluãa ãta Duh govori crkvama!”

Otk 2:18-29

2:18 “Sin Boæiji” Uobiåajeni NZ naziv za Isusa. Takoœe, sledeña åestametafora je “Sin åoveåiji”, ime koje je Gospod sam za sebe koristio. “SinBoæiji” se åesto sreñe u Jovanovim pismima (Jn 1:34,49; 5:25; 9:35; 10:36;11:4,27; 19:7; 20:31; 1 Jn 3:8; 4:15; 5:5,10,12,13,20). Takoœe, u poslaniciJevrejima, Isus je samo “sin” (1:2; 3:6; 5:8; 7:28), u kontrastu sa “slugom”(Mojsije, proroci). To naglaãava porodiåan odnos prema Ocu.

Ovo nije jedna od titula iz 1. poglavlja. Naime, pojmovi “sin” ili“roœen od device” nisu toliko åesti kod NZ pisaca zbog moguñegnerazumevanja od strane onih iz mnogoboæaåkih sredina, koje bi toodmah podsetilo na penteone. Gråko-rimska boæanstva su åesto upolnim vezama sa ljudima iz kojih nastaju åudna biña.

“koji ima oåi kao uæareni oganj, a noge kao sjajni metal” Joã jedanopis iz 1:14-15, kao aluzija na Dan 10:6, ãto istiåe Isusovo nebeskoporeklo. Sasvim je moguñe da je ovo posebno naglaãeno vernicimaTijatire, grada poznatog po bronzanim proizvodima.

98

2,18 Otkrivenje 2-3

2:19 Vrlo jak izraz Isusovog saoseñanja i upuñenosti u æivot i sluæbucrkve u Tijatiri. Bili su sve aktivniji u delu Gospodnjem. Ipak, to nijeizgovor za jeres, prema st. 20.

2:20 “Ali imam neãto protiv tebe: dopuãtaã, naime, æeni po imenuJezavelja, koja sebe naziva proroåicom” Oåigledna aluzija na kraljicuJezavelju (1 Car 16:31-33; 2 Car 9:21-22). Kodeks Aleksandrinus (MSS A)ima naglaãeni ålan, ãto nasluñuje da je ova æena bila supruga ili pastora ilikojeg od drugih voœa. Tek, ovo su pretpostavke. Njeno uåenje (st. 20) jesliåno valamitima (st. 14) i nikolaitima (st. 15).

Jezavelja nije odbaåena zato ãto je æena i proroåica. U Pismu jemnogo predivnih primera æena poboænih voœa:

1. Mirijam, Izl 15:202. Debora, Sud 4:43. Hulda, 2 Car 22:144. Ana, Lk 2:365. Filipove ñerke, Dl 21:96. Fiba, Rim 16:1

2:21 Boæija milost i strpljenje, baã kao i pravednost, vidljivi su u st.21-23 (Rim 2:5)

2:22 “Evo, baciñu je na bolesniåku postelju” Sarkastiåna opaska naraåun njene bludniåke postelje (posebno uåenja o razuzdanosti).

“ako se ne pokaju za svoja dela” Uslovna reåenica koja naglaãavamoguñu buduñu aktivnost sa jasnim posledicama.

2:23 “A njenu decu izruåiñu smrti” Slika njenih sledbenika (2:22, 2Jn st. 1)

”pa ñe sve crkve znati” Joã jedan dokaz da su se svih sedam pisamaåitala pred svim crkvama, i da je njihova poruka i za tada i za sada.“da sam ja Onaj koji ispituje bubrege i srca” Sveto pismo åestoistiåe da Bog vidi naãe motive, misli svakog åoveka (Ps 7:9, 26:2;39:1; Pri 24:12; Jer 11:20; 17:10; Lk 16:15; Dl 1:24; Heb. 4:12-13;8:27).

99


Posebna tema: Srce

Gråki reå kardia se koristi u Septuaginti i NZ kao prevod jevrejskog l’b.Koristi se na viãe naåina:

1. Srce je vrelo fiziåkog æivota i slika je – metafora liånosti (Dl14:17; 2 Kor 3:2-3; Jak 5:5).2. Srce je srediãte duhovnog – moralnog æivota.

a) Bog poznaje srce (Lk 16:15; Rim 8:27; 1 Kor 14:25; 1 Sol2:4; Otk 2:23).b) srce je centar duhovnosti svih ljudi (Mt 15:18-19; 18:35;Rim 6:17; 1 Tim 1:5; 2 Tim 2:22; 1 Pet 1:22).

3. Srce je srediãte misaonog æivota (intelekt, Mt 13:15; 24:48; Dl7:23; 16:14; 28:2 7; Rim 1:21; 10:6; 16:18; 2 Kor 4:6; Ef 1:18; 4:18;Jak 1:26; 2 Pet 1:19; Otk 18:7; sinonim za um 2 Kor 3:14-15; Fil:4:7).4. Srce je srediãte svih naãih htenja (Dl 5:4; 11:23; 1 Kor 4:5; 7:37;2 Kor 9:7).5. Srce je srediãte svih naãih oseñanja (Mt 5:28; Dl 2:26,37; 7:54;21:13; Rim 1:24; 2 Kor 2:4; 7:3; Ef 6:22; Fil 1:7)6. Srce je posebno mesto u kome deluje Duh (Rim 5:5; 2 Kor1:22; Gal 4:6 [ Hrist u naãem srcu Ef 3:17]).7. Srce je slika åitave osobe (Mt 22:37 kao citat Pnz 6:5). Svemisli, motivi i delovanja se pripisuju srcu, kao nekoj osobi. Toposebno vidimo u SZ:

a) Post 6:6; 8:21 “Pokaja se Gospod… bi mu æao u srcu” (Os11:8-9).b) Pnz 4:29; 6:5 “celim srcem, celom duãom”c) Pnz 10:16 “neobrezana srca” (Rim 2:29)d) Jez 18: 31-32 “novo srce”e) Jez 36:26 “novo srce” kao suprotnost “srcu kamenom”

“Ja ñu svakome od vas platiti” Ovaj duhovni princip je jasno iskazanu Gal 6:7. Uvek æanjemo ono ãto sejemo. Ali to ne znaåi da sespasavamo svojim trudom (Ef 2:8-9). Ãtaviãe, oni koji su se sa

100

2,23 Otkrivenje 2-3

Bogom izmirili u Hristu æele da æive poboæno, u ljubavi sluæeñidrugima (3:12; Mt 25:1-46; Ef 2:10).

Gospod se dræi svojih principa. On sam je suãta etika i nju traæi od svojihstvorenja. Ako se dræimo njegovih pravila to je samo za naãe dobro.Princip setve i æetve vaæi i za vernike (ãto ne utiåe na naãe spasenje) i zanevernike (Jov 34: 11; Ps 28:4; 62:12; Pri 24:12; Pro 12:14; Jer 17:10;32:19; Mt 16:27; 25:31-46; Rim 2:6; 14:12; 1 Kor 3:8; 2 Kor 5:10; Gal6:7-10; 1 Tim 4:14; 1 Pet 1:17; Otk 2:23; 20:12; 22:12).

2:24 “satanske dubine” Nekoliko je teorija o ovome: (1) ovo jekrilatica Jezavelje i njenih sledbenika; (2) eufemizam za gnostiåko uåenjekoje je prenaglaãavalo znanje; (3) inicijalni rituali misterija koji su bileodomañeni u to vreme; (4) antiteizam “dubina Boæijih” (Rim 11:33; 1Kor 2:10; Ef 3:18).

“ne nameñem vam dodatno breme” Joã jedna potvda aktivne verehriãñana Tijatire (st. 19).

2:25 “Samo dræite åvrsto ono ãto imate” Hristovi sledbenici treba daizdræe (st. 20) u usred progona, jeresi i apatije. Ovo je zapovest (aoristimperativ). Isus uskoro dolazi (2:16; 22:7,20). Ima li veñe nade iohrabrenja za svaki naraãtaj hriãñana!

2:26-27 Aluzija Ps 2:8-9, moæda i Isa 30:14; Jer 19:11. Isus jemesijanski Kralj! Njegovo Carstvo uskoro dolazi u punini. Uskoro ñe gaugledati svi koji ga s åeænjom åekaju.

2:26 “nad narodima” SZ pod “narodima” misli na ostatak sveta kojinije pod Boæijim zavetom (izuzetak je 7:9). “Narodi” su åesto u ovojknjizi bezboæni i opaki ljudi (2:26; 5:9; 10: 11; 11:2,9,18; 12:5; 13:7; 14:6,8;16: 19; 17: 15; 18:3,23; 19: 15; 20:8).

2:28 “Tu vlast sam primio od svoga Oca” Isusu je veñ dana sva vlast(Ps 2; Mt 28:18; Fil 2:9-11). Njegovo carstvo je veñ tu, ali ne u svoj svojojraskoãi i punini.

Ovo je citat Ps 2:8, koji se izvorno odnosi na Mesiju (12:5; 19:15), aliovde se tiåe onih koji stavljaju svoje pouzdanje u Isusa Hrista. Oni ñevladati sa Gospodom. Vidi posebnu temu u 5:10.

101


2:28 “I joã ñu mu dati zvezdu Danicu” Nekoliko je moguñihtumaåenja ove slike: (1) metafora za Hrista (Otk 22:16); (2) bliskopoznavanje i zajedniãtvo sa Hristom (2 Pet 1:19); (3) metafora zavaskrsenje (Dan 12:3); (4) Mesija osvajaå (Br 24:17); (5) radost Boæijegnaroda (Jov 38:7); (6) fraza koja se prvobitno ticala Sotone, sada seprimenjuje na pravu “zvezdu” – Hrista.

2:29 Vidi tumaåenje 2:7

1 “Anœelu crkve u Sardu napiãi: “Ovo govori Onaj koji imasedam Boæijih duhova i sedam zvezda. Znam tvoja dela.Nazivaju te æivim, a u stvari si mrtav! 2 Probudi se i uåvrsti ostalekoji su na umoru. Nisam, naime, naãao da su tvoja dela savrãenapred mojim Bogom. 3 Seti se onoga ãto si primio i åuo. Dræi setoga i pokaj se. A ako ne budeã budan, doñi ñu kao lopov, pa neñeãznati u koji ñu ãas doñi k tebi.4 Ipak, imaã nekoliko njih u Sardu koji nisu okaljali svoju odeñu;oni ñe hoditi sa mnom obuåeni u belo, jer su dostojni. 5Pobednika ñu obuñi u belu odeædu i neñu izbrisati njegovo ime izKnjige æivota, nego ñu izjaviti da mi pripada pred mojim Ocem ipred njegovim anœelima. 6 Ko moæe da razume, neka dobro sluãaãta Duh govori crkvama!”

Otk 3:1-6

3:1 “Onaj koji ima sedam Boæijih duhova i sedam zvezda” Joã jednaaluzija na proslavljenog Hrista iz 1. poglavlja (1:4,16,20). Sedam zvezdasu crkve i njihove voœe (1:20), a izraz sedam duhova je verovatnometafora, jer se u 4:5 odnosi na sedam sveñnjaka, koji se opet u 1:20odnosi na crkve. Ovi duhovi se spominju i u 5:6 kod opisa Jagnjeta.

“Znam tvoja dela” Gospod dobro zna i slabosti i jake strane svojihcrkava (2:2,19; 3:1,8,15).“Nazivaju te æivim” Ãokantno otkrivenje! Sardani su mislili da udobrim odnosima sa Bogom, da su mu po volji (Isa 29:13; Rim2:19-20; Kol 2:16-23; 2 Tim 3:5). Nisu bili u pravu.

102

2,28-3,1 Otkrivenje 2-3

3:2 “Probudi se” Prezent medijum imperativ doslovnog znaåenja –“Uvek, trajno pazite, straæarite”. Prva od pet zapovesti u 2. i 3. stihu.Gospod budi svoju crkvu!

“uåvrsti ostale koji su na umoru” Aorist imeprativ. Vernici treba dase prenu, zaãtite ono ãto im je preostalo od naruãene vere i dapomognu klonulima.“Nisam, naime, naãao da su tvoja dela savrãena pred mojimBogom” Prvi glagol je u perfektu. Ovi hriãñani su izgledali duhovno(Isa 29:13), ali su bili poput onih religioznih iz Mt 7:21-23; Kol2:16-23.

Pojam “savrãen” (kompletan) je u perfekt pasivu, ãto znaåi “zreo,doteran, opremljen za zadatak”. Sardani nisu dali Gospodu da u njimadovrãi ono ãto je sam zapoåeo (Fil 1:6).

3:3 “Seti se onoga ãto si primio i åuo” Joã jedna zanimljivagramatiåka kombinacija: Prezent imperativ sa perfektom, a drugi glagolje u aoristu. Misli se na evanœelje koje su åuli i koje joã uvek primaju.Hriãñanstvo nije samo stvar jednokratne odluke nego i naåina æivota.Ono je verovanje u poruku i prihvatanje Osobe koja je ta poruka.Hriãñanstvo je æivot promenjen pokajanjem, æivot koji se stalno menja uposluãnosti

“Dræi se toga” Prezent aktiv imperativ – Jaka gråka jeziåkakonstrukcija za ono ãto treba da traje.“pokaj se” Aorist aktiv imperativ koji naglaãava celovito pokajanje.“A ako ne budeã budan” Uslovna reåenica poput one u 2:22. Nijesigurno hoñe li Sardani posluãati, a od njihovog odgovora zavisi iGospodnji odgovor.“doñi ñu kao lopov” Åesta metafora Drugog dolaska (Mt 24:43-44;Lk 12:39-40; 1 Sol 5:2,4; 2 Pet 3:10; Otk 16:15). Ali, u ovomkontesktu misli se na Gospodnju disciplinu prema svojima.

3:4 “Ipak, imaã nekoliko njih u Sardu koji nisu okaljali svojuodeñu” Oblaåenje i svlaåenje je jedna od slika hriãñanskog æivota (Ef4:22,24,25,31; Kol 3:8,10,12,14; Jev 12:1; Jak 1:21; 1 Pet 2:1). Neki vernicinisu napravili kompromis sa mnogoboãtvom.

103


“oni ñe hoditi sa mnom obuåeni u belo” Bela odeña je simbolåistoñe i pobede (4,5,18; 6: 11; 7:9,13-14; 19:14). I glagol “hodati“ jesnaæna slika hriãñanskog æivota (3:5; 21:24; 1 Jn 1:6,7; 2:6,11; 3 Jn3-4).

3:5 “Pobednika” Gospod obeñava åetiri stvari onima koji pobede:hodañe sa Mesijom, st. 4obuñi ñe se u belinunjihova se imena nikada neñe izbrisati iz Knjige æivotasam Mesija ñe ih priznati kao svoje pred Ocem i anœelima.Vidi posebnu temu o ustrajnosti u 2:2

“neñu izbrisati njegovo ime iz Knjige æivota” Jak oblik dvostrukenegacije. U ona vremena, kada bi neko umro, njegovo ime su brisaliiz svitaka gradskih knjiga. Bog je sve svoje upisao da ih nikada viãe neizbriãe.

Metaforu “knjigu æivota” sreñemo i u 20:12-15, gde se pominju dveknjige: (1) knjiga æivota u kojoj su imena svih koji pripadaju Bogu (Izl32:32-33; Ps 69:28; Isa 4:3; Dan 12:1; Lk 10:20; Fil 4:3; Jev 12:23; Otk 13:8;17:8; 20:15; 21:27); (2) knjigu ljudskih dela, zapis svega ãto je saåinjavaloæivote i zlih i pravednih (Ps 56:8, 139:16; Isa 65:6; Mal 3:16).

“nego ñu izjaviti da mi pripada pred mojim Ocem i pred njegovimanœelima” Hriãñanin je onaj koji ispoveda Hrista (“koji zazovenjegovo ime”, Rim 10:9-13). Takve ñe Hrist priznati pred svojimOcem (Mt 10:32; Lk 12:8).

“Izjaviti”, “ispovediti” je prevod gråkog glagola exomulogeo. Tri sumoguña znaåenja: (1) javno priznati greh pred Bogom i drugima (Mt 3:6;Mk 1:5; Dl 19: 18; Jak 5:16); (2) javno priznati svoju veru u Hrista (Fil 2:1;verovatno Rim 14: 11); (3) javno slaviti Boga (Mt 11:25; Lk 10:21; Rim14:11 [Isa 45:23]; 15:9; [Ps 18:49]).Sliåna reå homologeo ima sliåna znaåenja: (1) priznati greh (1 Jn 1:9); (2)priznati svoju veru u Hrista (Mt 10:32; Lk 10:32; Jn 9:22 [negativno, Jn1:20; 12:42]); (3) potvrditi svoju veru u neãto (Dl 23:8; 24:14; Jev 11:13).

3:6 Vidi viãe u 2:7

104


7 “Anœelu crkve u Filadelfiji napiãi: “Ovo govori Sveti, Istiniti,koji ima kljuåeve Davidove. Ãto on otvori, niko ne moæe dazatvori, i ãto zatvori, niko ne moæe da otvori. 8 Znam tvoja dela.Evo, otvorio sam vrata pred tobom koja niko ne moæe da zatvori.Jer, premda imaã malo sile, ipak si odræao moje uåenje i nisi mese odrekao. 9 Evo, doveãñu neke iz sinagoge satanine koji za sebegovore da su Jevreji, a u stvari laæu, jer to nisu. Ja ñu uåiniti dadoœu k tebi i da se poklone pred tvojim nogama, pa ñe razumetida te volim. 10 A poãto si postojano odræao ãto sam ti zapovedio,saåuvañu te od åasa iskuãenja koji ñe doñi na sav svet, da iskuãastanovnike zemlje. 11 Evo, dolazim uskoro. Dræi ono ãto imaã, daniko ne uzme tvoj venac. 12 Pobednika ñu uåiniti stubom uhramu svoga Boga, te nikada neñe iziñi iz njega. Napisañu nanjemu ime svoga Boga i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima,koji silazi sa neba od mog Boga, i moje novo ime. 13 Ko moæe darazume, neka dobro sluãa ãta Duh govori crkvama!”

Otk 3:7-13

3:7 “Ovo govori Sveti, Istiniti” Ovaj stih zapoåinje seriju od åetiriopisa Isusa JHVH titulama. “Sveti” je pridev kojim Isaija 30 puta opisujeBoga. Jovan se sluæi i epitetom “pravedan” (15:3; 16:7; 19:2). Prva dvaprideva – sveti i istiniti – sreñemo i u Otk 6:10. Gråki pojam “istine” znaåi“protiv laæi”, dok kod Jevreja ima konotaciju “vernosti”, “pouzdanosti”.Isus je sve to u sebi ( 3:14; 19:11; 21:5; 22:6).

“koji ima kljuåeve Davidove” Aluzija na Mesijino poreklo izkraljevske Davidove loze (2 Sam 7), a posebno na Isa 22:22.“Ãto on otvori, niko ne moæe da zatvori” Misli se na propovedanjeevanœelja (vidi viãe u st. 8).

3:8 “otvorio sam vrata pred tobom koja niko ne moæe da zatvori”Perfekt aktiv indikativ i perfekt pasiv particip. Moguña znaåenja: (1)moguñnost propovedanja (kljuåevi, Mt 16:19); (2) dolazak na Mesijinoslavlje (obuåeni u belo, st. 4); (3) prilika za sluæenje (Dl 14:27; 1 Kor 16:9;2 Kor 2:12; Kol 4:3).

105


“premda imaã malo sile” Jedan od tri razloga zbog koga Isus otvaravrata predivnih moguñnosti. Ovo je jedina od sedam crkava kojojGospod nije niãta prigovorio.“ipak si odræao moje uåenje” Aorist ukazuje na vreme progona, ilina neko presudno delo posluãnosti. “Malo sile” ali dobroupotrebljene.“i nisi me se odrekao” Koncilija, gradski deo vlasti koji se brinuo zaodræavanje kulta cezara, terao je hriãñane da se odreknu svogGospoda (2:13).

3:9 “doveãñu neke iz sinagoge satanine” Verovatno se misli na jakujevrejsku opoziciju ãirenju evanœelja. Ali, Bog svoj narod okuplja u crkvi,a ne u nevernim nacionalnim krugovima.

“Ja ñu uåiniti da doœu k tebi i da se poklone pred tvojim nogama”Aluzija na Isa 45:14, 49:23; 60:14, koji govore o dolaskumnogoboæaca Izraelu. Ali, tzv. Jevreji koji odbacuju svog Mesiju,pokloniñe se pred mnogoboãcima. To ñe biti izraz Boæije ljubavi zavernike koji stradaju (Isa 43:4,9). Ovo je dobar primer kako Jovan,pa i ceo NZ, prilgoœava SZ proroãtva o Izraelu. Dakle, tekst kojigovori o tome kako ñe mnogoboãci doñi da slave Boga u obnovljeniJerusalim. Ali, u novom dobu pravednosti taj se geo-politiåkikoncept ãiri na sav svet koji veruje (i na Jevreje i na nejevrejskenarode). I to nije sve: Neverni Jevreji ñe se pokloniti tom novomBoæijem narodu! Ovo uopãtavanje Izraela i Jerusalima pokazuje daOtkrivenje transformiãe SZ proroãtva bez zadræavaja na njihovojdoslovnosti (Ef 2:11-3:13). To je ta “tajna evanœelja skrivena krozvekove”.

3:10 “A poãto si postojano odræao ãto sam ti zapovedio” Moguñaopaska na Jn 8:51; 17:6. Isus nije obeñao svojoj crkvi da ñe je saåuvati odprogona. U pismima ovim crkvama se spominje i smrt njegovihsledbenika.

St. 10 govori o konaånom Boæijem sudu nad neverniåkim svetom.Vaæno je da ovde pravimo razliku izmeœu “nevolje” vernika i “Boæijeggneva” nad nevernicima.

Tumaåi nisu sloæni po pitanju kako ñe Bog da saåuva svoje u sredkovitlaca eshatoloãkog suda: (1) Jedni kaæu da ñe crkva proñi kroznevolje, ali da ñe Bog da je saåuva (Jn 17:15); (2) Drugi vide tajni dolazak

106


Gospoda pa svoju crkvu pre poåetka nevolja. Liåno podræavam prvoreãenje. Boæiji narod nije bio poãteœen nevolja progona u prvih nekolikovekova Gråko-rimskog sveta, posebno onda kada se evanœelje brzo ãirilo.Neñe biti poãteœeni ni oni koji budu bili svedoci poroœajnih bolovaNovog doba. Progoni su uvek crkvi donosili åistoñu i snagu!

Literalno jedinstvo poglavlja 2 i 3, gde se govori o crkvi u progonima,odgovora literalnom jedinstvu opisanih nebeskih dogaœa. Naime,progonjena crkva vapi u molitvi za odmazdom. “Boæiji gnev” dolazipostepeno (peåati – 1/4; trube – 1/3; zdele – potpuno uniãtenje) i svaki odtih stepena je proprañen pozivom izgubljenima na spasenje. Ipak, sud jenazadræiv: nevolje, druga smrt, vatreno jezero (Otk 20). Ponuda spasenjaprestaje i sud je neizbeæan.

Progonjena crkva postaje pobedniåka crkva i neverni progoniteljidoæivljavaju progon! Bog vlada!

“da iskuãa stanovnike zemlje” Joã jedan izraz koji ñe se ponavljationako kako pobuna nevernika bude rasla (Otk 6:19; 18:13; 1:10;12:12; 13:8, 12, 14; 17:8). Bog æeli da svako doæivi pokajanje ispasenje (1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9). Ali, ljudi to ne æele åak ni u grotlukataklizmi koje divljaju oko njih, kada kroz lomljenje peåata, zvuketruba i izlivanje zdela gnev Boæiji pada na njih. Vidi posebnu temu oprobama, testiranjima u 2:2

3:11 “Evo, dolazim uskoro” Trajni naglasak ove knjige jeneposrednost Hristovog povratka (1:1, 3; 2:16; 22:7,12,20). Rana je crkvaæivela svaki dan u ovom iãåekivanju. Ovo je nada svakog hriãñanskognaraãtaja.

“Dræi ono ãto imaã” Joã jedan prezent imperativ. Kao i aoristimperativ, iz 2:25, i on naglaãava predanost, upornost da se istraje dokraja. Ako se oslonimo na Gospoda, i on ñe se osloniti na nas (Gal6:9). Ovo je suãtina zavetnog odnosa Boæije suverenostii naãegodgovora na nju!

Spasenje je stvar naãeg trenutnog predanja u pokajanju i veri (Mk 1:15;Dl 3:16, 19; 20:21) koje sledi æivot posluãnosti, sluæenja i istrajnosti. Sveove vrednosti åine naãe hriãñanstvo zrelim.

107


“venac” (“kruna”) Joã jedan pomen imenice stefanos, posle 2:10. Toje Gospodnja nagrada za vernost.

3:12 “Pobednika” vidi 2:2“ñu uåiniti stubom u hramu svoga Boga” Filadelfija je bila natrusnom podruåju. Stub je moñna slika nepomiånosti. Imenauglednih stanovnika bi se pisala na velikim hramskim stubovima.Imenica “hram” (naos), dolazi od glagola “prebivati”, ãto govori oprebivanju boæanstva u svetom prostoru. Oni koji pobede u Hristunikada neñe biti odvojeni od njega (Ps 23:6; 27:4-6). U svakomsluåaju, reå je o metafori, poãto u Novom dobu nema hramova(21:22).“Napisañu na njemu ime svoga Boga” Ponavljanje zamenica “svoga,moga, moj” åak pet puta u 12. stihu. Viãe nego snaæan naåinukazivanja na Boæiju blizinu. A ime u Pismu uvek oznaåavavlasniãtvo (7:3; 14:1; 22:4).“i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima” Otkrivenje crpi mnogoiz proroka Isaije:

1. nova tvorevina, 42:9; 43: 19; 48:6 (Otk 21:5)2. nova pesma 42:10 (Otk 5:9; 14:3)3. novo ime 62:2; 65:15 (Otk 2:17)4. novo nebo i nova zemlja 65:17; 66:22 (Otk 3:12; 21:1).

Novi nebeski grad, Jerusalim, je takoœe predskazan u Isaiji: 40:2,9; 41:27;44:20,28; 52:1,2,9; 62:1,6,7; 65:18,19; 66:10,13,20 (Otk 21:2,10). On jemetafora Boæijeg prisustva meœu svojim narodom. U tom smislu se SZproroãtva poopãtavaju. Novi Jerusalim nije grad na tlu Izraela, veñobeñanje veånog Novog doba pravednosti.3:13 Vidi 2:6

14 Anœelu crkve u Laodikiji napiãi: “Ovo govori Amin, verni iistiniti svedok, uzrok svemu ãto je Bog stvorio. 15 Znam tvojadela. Ti nisi ni hladan ni vruñ. Da si bar hladan ili vruñ! 16 Alipoãto si mlak, ni vruñ ni hladan, izbljuvañu te iz svojih usta. 17Ti, naime, govoriã: ‘Bogat sam i prebogat; niãta mi ne treba!’, a neznaã da si jadan i bedan, siromaãan, slep i go. 18 Zato ti savetujemda kupiã od mene zlata æeæenog da se obogatiã, i belu odeñu da se

108


obuåeã, da se ne pokaæe tvoja golotinja, pa da se osramotiã, ilekovitu mast da namaæeã oåi, te da progledaã. 19 Ja korim ikaænjavam one koje volim. Stoga, budi revnostan i pokaj se. 20Evo, stojim pred vratima i kucam; ko åuje moj glas i otvori vrata,uñi ñu k njemu i veåerati s njim, i on sa mnom.21 Pobedniku ñu dati da sedne sa mnom na mome prestolu, kaoãto sam i ja pobedio i seo sa svojim Ocem na njegovom prestolu.22 Ko moæe da razume, neka dobro sluãa ãta Duh govoricrkvama!”

Otk 3:14-22

3:14 “Amin” Joã jedno pozivanje na SZ JHVH tituli, o “Boguistinitom” (Isa 65:16). “Amin” je SZ oblik reåi “vera”, “verovati” (Post15:16; Av 2:4). Ovim povikom se potvrœuje vernost, pouzdanost (1:6; 2kor 1:20). Vidi posebnu temu u 1:6

“verni i istiniti svedok” Ovi predevi se u LXX prevodu odnose naJHVH. Moguñe je da emeth, kao osnovni jevrejski pojam za “veru”,“pouzdanje”, preveden kao “vernost (pistos), ili istina (aletheia). Obagråka pojma åesto opisuju Isusa iz ove knjige (3: 14; 19:11; 21:5;22:6).“uzrok svemu ãto je Bog stvorio” Osvrt na Post 1:1 i Jn 1:1.“Uzrok”, tj. “poåetak” (jevrejski bereãit), i “izvor” (gråki arhe) imajudva naglaska: (1) otpoåinjanje; (2) vrelo, mesto izviranja.

Ovaj koncept je bio osnov kontroverzi izmeœu Arija i Atanasija (pitanjetrinitarizma) u 4. veku (Pri 8:22-31). Naime, Mudrost je prva stvorena, apo njoj sve ostalo. Verovatno je u tome koren Jovanove upotrebekoncepta logos u njegovom evanœelju (Jn 1:1). To je jedna od nasnaænijihobjava Hristovog prapostojanja (Jn 1:1; 8:57-58; 2 Kor 8:4; Fil 2:6-7; Kol1:17), ali i istine da je Otac sve stvorio kroz Sina (Jn 1:3; 1 Kor 8:16; Kol1:15,18; Jev l:2).

3:15 “Ti nisi ni hladan ni vruñ” Moguñe je da apostol misli na mlakuvodu koju su meãtani ovog grada pili. Podruåje je bilo bogato izvorimatople vode. Sliåna optuæba je upuñena i crkvi u Sardu (3:1).

109


3:16 “izbljuvañu te iz svojih usta” Upozorenja iz 2:5; 3:3,16,17 zvuåeneverovatno kada znamo da je reå o crkvama 1. veka! Nisu oni izgubilisvoje spasenje veñ delotvornost sluæbe i svedoåanstva (3:19; Jev 12:5-13).

3:17 “Ti, naime, govoriã: Bogat sam i prebogat; niãta mi ne treba”Ovaj i sledeñi stih u svom istorijskom konceptu ciljaju na Laodikiju kaocentar protoka novca, izrade vune i lekova za oåi. Tragedija je da su u tomobilju mislili kako su i duhovno bogati (3:1).

Posebna tema: Blagostanje

I. STARI ZAVETA. Bog je vlasnik svega

a) Postanak 1-2b) 1. Dnevnika 29:11c) Psalam 24:1; 50:12; 89:11d) Isaija 66:2

B. Ljudi su korisnici svih dobara sa bogomdanom svrhoma) Ponovljeni zakon 8:11-20b) Levitska 19:9-18c) Jov 31:16-33d) Isaija 58:6-10

C. Davanje je deo bogosluæenjaa) dva desetka

Brojevi 18:21-29; Pnz 12:6-7; 14:22-27Pnz 14:28-29; 26:12-15

b) Izreke 3:9D. Blagostanje je Boæiji dar i znak zavetne odanosti

a) Ponovljeni zakon 27-28b) Izreke 3:10; 8:20-21; 10:22; 15:6

E. Upozorenje protiv bogañenja na raåun drugiha) Izreke 21:6b) Jeremija 5:26-29c) Josija 12:6-8d) Mihej 6:9-12

110


F. Bogatstvo nije samo po sebi greh, ali ni cilja) Psalam 52:7; 62:10; 73:3-9b) Izreke 11:28; 23:4-5; 27:24; 28:20-22c) Jov 31:24-28

II. POSEBAN NAGLASAK SOLOMUNOVIH IZREKAA. Blagostanje kao izvor sebiånosti

a) osuda lenjosti: 6:6-11; 10:4-5,26; 12:24,27; 13:4; 15:19;18:9; 19:15,24; 20:4,13; 21:25; 22:13; 24:30-34; 26:13-16b) pohvala radu: 12:11,14; 13:11

B. Siromaãtvo kao kontrast bogatsvu je slika kontrasta pravednosti igreãnosti 10:1; 11:27-28; 13:7; 15 :16-17; 28:6,19-20

C. Mudrost je bolja od bogatstva (mudrost je poznavanje Boga injegove reåi i æivot po tom poznanju): 3:13-15; 8:9-11,18-21; 13:18.

D. Upozorenja i podseñanjaa) upozorenja

jamstvo za pozajmice 6:1-5; 11:15; 17:18; 20:16; 22:26-27;27:13.nepoãteno bogañenje 1:19; 10:2,15; 11:1; 13:11; 16:11; 20:10,23; 21:6; 22:16,22; 28:8pozajmice: 22:7nestalnost bogatstva: 23:4-5neupotrebljivost bogatstva za dan Suda: 11:4laæni prijatelji: 14:20; 19:4

b) podseñanjapreporuåeno davanje 11:24-26; 14:31; 17:5; 19:17;22:9,22-23; 23:10-11; 28:27pravednost je bolja od bogatstva: 16:8; 28:6,8,20-22molitva za potrebe, ne za æelje: 30:7-9dati siromahu = dati Bogu: 14:31

III. NOVI ZAVETA. Isus

111

Otkrivenje 2-3 3,17

a) bogatstvo nas kuãa da se pouzdamo u sebe i svoje, umestou Boga i Boæije

Matej 6:24; 13:22; 19:23Marko 10:23-31Luka 12:15-21,33-34Otkrivenje 3:17-19

b) Bog se brine za naãe fiziåke potrebeMatej 6:19-34Luka 12:29-32

c) æetva zavisi od setve (i doslovno i slikovito)Marko 4:24Luka 6:36-38Matej 6:14; 18:35

d) blagostanje zavisi od pokajanjaLuka 19:2-10Levitska 5:16

e) Bog osuœuje iskoriãñavanjeMatej 23:25Marko 12:38-40

f) Naãa upotreba materijalnih dobara biñe prozvana naSudu: Mt 25:31-46

B. Pavlea) rad je blagoslov

Efescima 4:281. Solunjanima 4:11-122. Solunjanima 3:8,11-121. Timoteju 5:8

b) bogatsvo je prolazno, zadovoljstvo je vrlina1. Timotiju 6:6-10Filipljanima 4:11-12Jevrejima 13:51. Tomotiju 6:17-191. Korinñanima 7:30-31

112

3,17 Otkrivenje 2-3

IV. ZAKLJUÅAKA. Pismo nam ne sistematizuje teologiju o blagostanju.B. Pismo nam ne daje posebne odeljke na ovu temu, zato je potrebno

posmatrati mnoge kontekste. Åuvajmo se uskogrudnih stavova naosnovu pojedinih odlomaka.

C. Izreke su poseban biblijski æanr s posebnim pogledom nablagostanje. Pisac je praktiåno i liåno ukljuåen u ovu temu. Zato nam jepotrebna ravnoteæa sa ostalim delovima Boæije reåi (Jer 18:18).

D. Nama je potrebno da se paæljivo odredimo prema blagostanju usvetlu svetopisamskog uåenja. Moramo da se åuvamo krajnostikapitalizma i komunizma. Zadovoljenje potreba treba da nam je vaænijeod gomilanja dobara.

E. Svako bogañenje mora da bude u skladu sa naãom odgovornomupotrebom (2Kor 8-9).

3:18 “Zato ti savetujem da kupiã od mene” Aluzija na Isa 55:1-3, gdeBog svima nudi spasenje besplatno, ali ga opisuje kao preskupo.

“belu odeñu” vidi 3:4“da se ne pokaæe tvoja golotinja, pa da se osramotiã” SZ vidigolotinju kao znak poraza, suda, siromaãtva.

3:19 “Ja korim” Gråki elegchois upotrebljen u smislu “obelodaniti dabi se izleåilo, popravilo” (Jn 3:20; Ef 5:11-14)

“kaænjavam” Boæija disciplina nad nama dokazuje da smo ålanovinjegove porodice (Jov 5:17; Pri 3:12; Ps 94:12; Jev 12:6).“budi revnostan” Prezent imperativ. Koren reåi je u imenici “vreo”(zestos), prema 3:15-16. Vera i sluæba Bogu moraju da budu vatreninaåin æivota.“i pokaj se” Aorist imeprativ. Refren svih ovih pisama. Na pokajanjenisu pozvani samo nevernici. Hriãñani valja da teæe zrelosti vere,stabilnosti, radosti (2:5, 16, 22; 3:3, 19). Pokajanje je naåin æivota nesamo poåetak naãeg puta vere!

3:20 “Evo, stojim pred vratima i kucam” Jak oblik perfekta saprezentom koji naglaãavaju upornost, stalnost radnje. Isus je stao da bitrajno kucao i kucao na vrata. Istina je da ova crkva nije pohvaljena nijednom, ali joj je upuñen topao poziv. Nije to poziv na obrañenje, veñ na

113


povratak æivota odnosa, zajedniãta sa Hristom. Åudno je kako se baã overeåi åesto koriste kao poziv na spasenje na mnogim evangelizacijama.

Metafora “vrata” je poznata i u evanœeljima (Mk 13:28-29; Lk 12:36)kao upozorenje o bliskosti Hristovog povratka.

“ko åuje moj glas i otvori vrata” Uslovna reåenica kojapodrazumeva moguñu akciju. Mnoge kulture sveta kucanje na vratapovezuju sa prigodnim reåima pozdrava. Ovde je vaæan principdobrovoljnosti. Naime, åovek/crkva koji åuju, valja i da otvore vrata.Ovo je naã deo svakog naãeg zavetnog odnosa sa Bogom. On namprilazi prvi, on postavlja uslove, ali na nama je da odgovorimo. I tajodgovor nije jednokratan veñ trajni. Naãe spasenje nije gotovproizvod veñ stalni, æivi odnos sa Bogom, jasno promenjeni æivot.Istina, znamo i za uspone i za padove, ali æivi odnos se ne prekida.“uñi ñu k njemu i veåerati s njim, i on sa mnom” Ovo je drevna slikaprihvañene ponude za mir (Lev 3 i 7), vreme zajedniãtva u kome Bogsimboliåno jede ærtve. Neki tumaåi u ovome vide eshatoloãkunaznaku Mesijinog slavlja.

Reå “veåerati, obedovati” je posebna reå koja oznaåava veåernji obrok.To je i u ono vreme bio glavni obrok za celu porodicu, kada su svi opetbili na okupu. Na Istoku je obrok poseban znak zajedniãtva, prijateljstva iposebnih meœusobnih odnosa.

3:21 “Pobedniku ñu dati da sedne sa mnom na mome prestolu”Moñna slika konaånog i trajnog zajedniãtva. NZ ima mnoge metafore otome kako ñe vernici NZ jednom da vladaju sa Hristom (2:26, 27; Lk22:30; Mt 19:28; 1 Kor 6:2; 2 Tim 2:12; Otk 20:4). Otk 22:5 takoœe govorio naãoj veånoj vladavini sa Hristom. Vidi posebnu temu o tome u 5:10.

“kao ãto sam i ja pobedio i seo sa svojim Ocem na njegovomprestolu” Divno je znati da je Gospod Isus pobedio svet (Jn 16:33; Ef1:21-22), da je veåno ustoliåen sa desne Oåeve strane (Ef 1:20; 1 Jn2:1; Otk 22:1) i da æeli da mu se pridruæimo u toj pobedi!

114



Kazali smo da je ovaj udæbenik tek vodiå u tumaåenju. Svako od nasje za sebe odgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svojeunutraãnje voœstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj odovoga.


1. Zaãto Jovanova proroãtva o poslednjim vremenimazapoåinju pismima sedam crkava (i samo sedam) Male Azije?2. Zaãto svako pismo zapoåinje Hristovim opisom iz 1.poglavlja?3. Ãta ova pisma znaåe Crkvi naãeg vremena?4. Kako da razumemo oãtra upozorenja u pismima?5. Kako doktrina “jednom spasen – zauvek spasen” stoji premaupozorenju i pozivu na istrajnost?6. Zaãto 3:20 nije poziv na spasenje?7. U kom odnosu prema ovim pismima je sledeña literalnacelina? Zaãto bi Bog poãtedeo poslednji naraãtaj hriãñananevolja progona, ako to nije uradio sa vernicima 1. veka?

115

Otkrivenje 2-3 3,21

Otkrivenje 4-5


Poruke za crkvu 4:1-22:21Viœenje Boæije slave 4:3-11




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda tosvoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavljai manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu.


Kontekstualni uvid:

A. Ova dva poglavlja åine literalnu celinu. Poglavlje 4 istiåe Boga kaoStvoritelja (aluzija na Elohim, onoga koji stvara, brine se i odræava sveæivo, Ps 104); poglavlje 5 govori o Boæijem Jagnjetu (Isusu) i Otkupitelju(aluzija na JHVH, Boga Spasitelja koji stvara zavet, Ps 103). Ãiri kontekstdoseæe sve do otvaranja peåata, a oni sami obuhvataju celinu od 6. do 8.poglavlja.

116

Otkrivenje 4-5

B. Ovo poglavlje formira (slava i vladavina Boæija) glavnu temuOtkrivenja. Scena trona na nebu je sliåna nebeskom svetiãtu iz Jev 8-9.Inaåe, Boæija slava je glavna tema i ranog jevrejskog misticizma.

C. Otkrivenje nam ne govori u prvom redu kada i kako ñe se zbitiHristov dolazak, koliko nam doåarava njegovu slavu, suverenost uistoriji sveta. Dakle, ova dva poglavlja su srce cele knjige i sræ njeneporuke!

D. Oåigledno je iz ovih poglavlja da Jovan duhovne istine iskazujejezikom apokalipse. On se sluæi svim likovima i simbolima SZ galerije,posebno Jez 1 i 19; 2:9,10; Dan 4;7:13-14. Naravno, tu su nebrojenealuzije meœuzavetnih apokaliptiånih spisa, kao ãto je I Enohova. Zato jepogubno i sasvim neprikladno da guramo Otkrivenje u krute istorijskeobrasce. Posebno je opasno da pod svaku cenu danaãnje dogaœaje, naãukulturu i sl. tumaåimo simbolima ove knjige. To svakako ne znaåi da jeOtkrivenje nevaæno, netaåno i neupotrebljivo. Ali, ne smemo da gaåitamo kao istorijsku åitanku. Bolje je da ga tumaåimo Isusovim reåima!


1 “Nakon toga sam video: gle, otvorena vrata na nebu. Glas sliåanzvuku trube koji sam ranije åuo kad je govorio sa mnom, reåe mi:“Popni se ovamo i pokazañu ti ãta treba da se dogodi posleovoga”. 2 Istog trena me Duh obuze, te ugledah na nebu presto inekoga kako sedi na njemu. 3 Taj ãto je sedeo na prestolu bio jekao dragi kamen, kao jaspis i sard, a oko prestola je bila dugaboje smaragda. 4 Presto je okruæivalo dvadeset i åetiri prestolana kojima su sedele dvadeset i åetiri stareãine obuåene u belo, sazlatnim krunama na svojim glavama. 5 Iz prestola su izbijalemunje; åuli su se glasovi i grmljavina. Ispred prestola gorelo jesedam buktinja, a to su sedam Boæijih duhova. 6 Ispred prestolaje joã bilo neãto kao stakleno more, sliåno kristalu.Nasred trona stajala su åetiri biña puna oåiju spreda i pozadi. 7Prvo biñe bilo je sliåno lavu, drugo je bilo sliåno juncu, treñe jeimalo ljudski lik, a åetvrto je bilo sliåno orlu u letu. 8 Svako od

117

Otkrivenje 4-5

åetiri biña imalo je po ãest krila, punih oåiju sa spoljne iunutraãnje strane. Oni i dan i noñ bez prestanka govore:

“Svet, svet, svet jeGospod Bog, Svedræitelj,koji je bio, koji jeste i koji ñe doñi.”

9 A kad su biña dala åast, slavu i zahvalnost Onome koji je sedeona prestolu, koji æivi u sve vekove, 10 padoãe na kolena dvadeset iåetiri stareãine pred Onim koji je sedeo na prestolu, pa sepokloniãe Onome koji æivi u sve vekove. Svoje krune staviãe predpresto, govoreñi:

11 “Dostojan si, Gospode, Boæe naã,da primiã slavu, åast i silu,jer ti si stvorio sve.Tvojom voljomsve je stvoreno i sve postoji.”

Otk 4:1-11

4:1 “Nakon toga sam video” Ista fraza u manjim izmenama je i u7:1,9; 15:5; 18:1 i verovatno 19:1. Sledi serija vizija. Veñina SZ vizija jezavetno uslovljena – “ako… tada” - posebno u odnosu Boga i Izraela.Vera Boæijeg naroda danas odreœuje dogaœaje i posledice koje dolaze su-tra. To je princip i vizija Otkrivenja.

1. Isus daje uslove svojim crkvama. Od njihovog odgovorazavisi njihova buduñnost.2. Sud koji dolazi po trubama i zdelama je takoœe uslovljen. Bogstalno poziva neverne ljude na pokajanje i veru, na spasenje.

U oba Zaveta je Boæiji plan otkupljenja sveopãti i bezuslovan (Post 3:15;15:12-2; 17:1-8), ali sve zavisi od naãeg odgovora (Post 12:1; Otk 2-3).Sada taj plan otkupljenja gledamo sa gornje, nebeske strane, premaopisima ova dva poglavlja.

“gle, otvorena vrata na nebu” Zanimljiv oblik perfekt participa upasivu. To znaåi da je vrata otvorio sam Gospod (pasiv) i da su onatrajno otvorena (perfekt). Joã jedna moñna metafora po kojoj nam seBog predstavlja. Vrlo je sliåna stihovim 19:11; Jez 1:1; Mt 3:16; Jn1:51, Dl 7:55-56.

118

4,1 Otkrivenje 4-5

Reå “nebo” sreñemo viãe od 50 puta u Jovanovim spisima, i to uvek ujednini, osim 12:12.Nije sasvim teoloãki jasna ta promena u mnoæinu. Rabini su mnogoraspravljali da li postoji tri ili sedam nebesa (2 Kor 12:2). Jovan govori onebu u kome prebiva Bog. On nam dozvoljava da zavirimo u njegovustvarnost. Dok na zemlji vlada haos, na nebu je sve u nepomuñenommiru i skladu.

“Glas sliåan zvuku trube koji sam ranije åuo kad je govorio samnom” Ovakav glas se spominje u 1:10 (vidi osvrt). Prva misao kojase nameñe jeste da Isus govori, ali kako su poglavlja 4 i 5 literalnocelovita, te kako se Gospod ne pojavljuje do 5:5, 9, 10, 12, 13 ovo jeverovatno glas anœela (ãto je vrlo tipiåno za apokalipsu). I Pavle vidiHristov dolazak u slikama jakih truba i anœeoske objave (1 Sol 4:16).“Popni se ovamo” Dispenzacionalisti veruju da je ovo znak tajnogvaznesenja Crkve. Naravno, ovo tumaåenje se zasniva na odreœenimpri-milenijalnim shvatanjima, predubeœenjima Otkrivenja. To znaåida se sva SZ proroãtva doslovno ispunjavaju; da su Crkva i Izraelsasvim odvojeni; da ñe se Crkva tajno uzeti na nebo kako bi seostatak proroãtava SZ za Izrael ispunio. Ovo tumaåenje poåiva na“tihim dokazima”, poãto se reå crkva ne spominje nakon Otk 3(osim u 22:10). Ipak, sam tekst nam ne kazuje nimalo da je bilo kosem Jovana uzet na nebo.“pokazañu ti ãta treba da se dogodi posle ovoga” Verovatno aluzijana Dan 2:29,45. Ako je tako, onda se misli na seriju istorijskihdogaœaja, a ne na one buduñe. Naime, Otkrivenje ne govori samo odogaœajima iz 1. veka, ili samo o onome ãto tek treba da se desi. Onoopisuje:

1. ono ãto je odlika svakog vremena2. ono ãto pokriva istoriju od Prvog do Drugog Hristovogdolaska

4:2 “Istog trena me Duh obuze” Isto åitamo u 1:10; 17:3 i 21:10.Verovatno sliåno iskustvo kao i ono proroka Jezekilja (8:1-4; 11:1), iliGospoda Isusa u Mt 4:8, Filipa u Dl 8:39-40, Pavla prema 2 Kor 12:1-2.Nismo sigurni da li je reå o duhovnom stanju (transu) ili fiziåkomuzdignuñu.

119


“na nebu presto i nekoga kako sedi na njemu” Presto (thronos)sreñemo 47 puta u ovoj knjizi. Boæija vladavina je suãtinska porukaove vizije (poglavlja 4 i 5). Naravno, presto je simboliåan,apokaliptiåan naåin kazivanja istine da Bog vlada istorijom. Bog jeveåni i liåni Duh. On nema telo da bi sedeo na tronu! Apokalipsa jeæanr koji je stvoren da bi pokazao Boæije sveznanje i potpunukontrolu nad dogaœajima buduñnosti. Sva istorija u njemu ima svojtok i svoj smisao (telos, Mt 24:14; 1 Kor 15:24-28). Na prestolu Bogveñ sedi. Ovaj glagol je u imperfektu, ãto u sebi ima dva znaåenja: (1)on je uvek bio tu; (2) upravo je seo. Aluzija na Dan 7:9.

4:3 “Taj ãto je sedeo na prestolu bio je kao” Jovan ne opisuje Bogakao takvog, jer je to nezamislivo za jednog Jevreja (Izl 33:17-23; Isa 6:5).On se usredsreœuje na Boæiju slavu koju vidi kako sjaj boja tri dragakamena. Isto je i u Jez 28:13, gde se nebo (Boæiji vrt) slikovito opisuje.

“jaspis” Stari su spisi vrlo nesigurni u opisivanju vrsta i boja dragogkamenja. I jedno i drugo ima mnogo varijanti od vremena dovremena, od zemlje do zemlje. Jaspis je prvi kamen u nizu na prsimaVelikog sveãtenika (Izl 28:17-21). Ovo je kristalno åist kamen.Verovatno je od njega saåinjeno “stakleno more” (4:6; 15:2;21:11,18,21). Moæda je jaspis naã dijamant.“sard” Dragulj boje krvi. Poslednji u nizu na grudimaPrvosveãtenika. Moguñe je da ovde imamo poznatu sliku “Prvog iPoslednjeg”, kao naglasak na Judi, mesijanskom plemenu(smaragdna duga).“a oko prestola je bila duga boje smaragda” Smaragd je kamen kojina grudima prvosveãtenika predstavlja Judu. Iako se na ovu dugu utumaåenjima previãe polaæe, dve teorije su upeåatljive: (1) Za neke jeovo aluzija na Post 9:16, gde je duga zavetni znak Gospodnje zaãtite,znak da je oluja suda zavrãena. Usred kazne i stradanja ona postajeobeñanje milosti; (2) Drugi vide vezu sa Jez 1:28, gde je duga simbolBoæije slave. Nejasno je gde je taåno duga znak suda ili zaveta, ali ovaposebna, zelena duga nije samo puko prelamanje svetlosti.

4:4 “Presto je okruæivalo dvadeset i åetiri prestola” Tumaåenja:1. Jedni tvrde da je veza u redu Aronovog sveãtenstva koje je Da-vid ustanovio, prema 1 Dnv 24:7-19.

120


2. Drugi kaæi da je ovo slika nebeskog sabora koji je spomenut u1 Car 22:19; Isa 24:23; Dan 7:9-10,26.3. Neki, opet, kaæu da je reå o preklapanju 12 plemena Izraela i12 apostola, koji zajedno åine sav Boæiji narod (21:12,14).

“na kojima su sedele dvadeset i åetiri stareãine” Mnogo jenesuglasica oko identiteta ovih stareãina. Dve teorije su glavne:

1. Oni predstavljaju vernike –a) obuåeni su u belo (1 Kor 9:25; 1 Sol 2:19; 2 Tim 4:8; Jak1:12; 1 Pet 5:4).b) anœeli ne nose krune i ne sede na prestolima (4:10)c) vernici su zajedno sa anœelima oko prestola (5:11)d) 5:9-11, u LXX i Peãiti, a kasnije i u Textus Receptusupridruæuju i stareãine ovoj pesmi otkupljenja.

2. Reå je o:a) anœeli su takoœe u belini (Mt 28:3; Jn 20:12; Mk 16:5; Dl1:10; Otk 15:6; Dan 10:5,6).b) stareãine su uvek poistoveñene sa æivim stvorenjima, kao u5:11,14, ãto ukazuje na tri ranga, tri åina anœela.c) Jedan od stareãina deluje kao anœeo sa objavom (5:5)d) Isa 24:23 anœele nebeskog sabora zove stareãinama.e) Sam tekst 4:10 ne kaæe da stareãine uåestvuju u pevanjupesme otkupljenja.

“sa zlatnim krunama” Pismo nigde ne govori da anœeli nose krune(åak ni moñni anœeo iz Dan 10). S druge strane, demonske hordenose neku imitaciju ove krune (9:7).

4:5 “Iz prestola su izbijale munje; åuli su se glasovi i grmljavina”Opis sliåan Izl 19:16-19, o åudesnom fiziåkom prizoru Boæijeg prisustvana brdu Sinaj. Munje, glasovi i grmljavina su znak Gospodnje prisutnosti(11:19), ili njegovog suda (8:5; 16:18).

“sedam buktinja” Åini se kao da je sedam odvojenih baklji upitanju, a ne jedan sveñnjak sa sedma krakova (Izl 25:37; Zah 4:2). Usvakom sluåaju i ova sedmostruka vatra deluje na isti naåin kao iostale “sedmice” – ukazuje na Boæiju neposrednost.

121


“a to su sedam Boæijih duhova” Izraz iz 1:4; 3:1; 5:6. Na osnovu 1:4najåeãñe se shvata kao Duh Sveti, ali nijedan drugi stih ne ide uprilog ovom tumaåenju. Zato izraz valja poistovetiti sa crkvama(sedam zvezda, 3:1; sedam lampi, 4:5) ili sa svemoñi i sveznanjemJagnjetovim.

4:6 “kao stakleno more” I ovde imamo viãe teorija:1. posuda iz Hrama (1 Car 7:23; 2 Dnv 4:2-6)2. kopija kristalnog mora iz Izl 24:9-103. deo vatrenih Gospodnjih koåija, prema Jez 1:22,26; 10:144. simbol odvojenja od Boæije svetinje (15:3)

Ovo more se uklanja u 21:1, pokazujuñi kako se uklanja prokletstvo (Post3) ljudskog greha koji nas je odvajao od Boga.

“åetiri biña” Ova biña su opisana u st. 6-8. Ona su spoj herivima (Jez1:5-10; 10:1-17) i serafima (Isa 6:2,3). Broj krila i lica varira, aliodgovara celoj slici. Biña su spoj ljudi, æivotinja i anœela i okruæujuBoæiji presto (4:6,8,9; 5:6,8,11,14; 6:1,3,5,7; 7:11; 14:3; 15:7; 19:4).“puna oåiju spreda i pozadi” Misli se na oåi svakog lica, ili je reå opoznatoj svetopisamskoj metafori sveznanja (Jez 1:18; 10:12).

4:7 “lav… junac … åovek … orao” Oåigledan osvrt na Jez 1:6,10.Rabinska literatura ovim redosledom nabraja najjaåa biña u poretkustvaranja. Irinej (120-202 god.) je u åetiri razliåita lika predstavio svaåetiri evanœelja. Tako tradicija vidi Jovana kao orla; Luku kao åoveka;Marka kao vola, junca; Mateja kao lava. Ali, ovakav pristup je isuviãespekulativan i alegorijski. Ova åetiri biña su simboliåka a ne stvarna. Sdruge strane, znajuñi poredak u stvaranju, znajuñi naglasak Levitskeknjige na åistom i neåistom, teãko da bi mogli da prihvatimo ovumeãavinu vrsta, biña. Otkrivenje nije suãta istorijska naracija stvarnihdogaœaja. Ono je poseban æanr simboliåkog jezika kojim se iskazujuduhovne istine. U ovom sluåaju to je istina o Bogu koji je jedini izvoræivota (st. 8,9), jedini svet (st. 8) i stvoritelj svega ãto jeste (st. 11).

4:8 “Svet, svet, svet je” Æiva biña ponavljaju pesmu serafima iz Isa6:2,3. Ovo je prvo od nekoliko slavoslovlja koje imamo u ovoj knjizi(4:8,11; 5:9-10,12,13; 7: 12; 11: 17-18; 12: 10-12; 15:3-4; 16:5-7; 18:2-8;19: 1-3, 6-7). Åesto je sam tekst pesme tumaåenje vizije. Neki simboli,

122


poput staklenog mora, su u jevrejskoj misli superlativi kojim se uzdiæeBoæija svetost.

“Gospod Bog, Svedræitelj” Åak tri titule (1:8): (1) Gospod, ãtoodgovara SZ JHVH (Izl 3:14; Ps 103); (2) Bog, ãto odgovara SZElohim (Ps 104), (3) Svedræitelj, ãto odgovara El Ãadaj, imenu izdoba patrijarha (Izl 6:3).“koji je bio, koji jeste i koji ñe doñi” Fraza koja se ponavlja (1:4; 4:8,vidi viãe o ovome u 1:4). Igra reåi sa zavetnim JHVH imenom, kojeje zapravo izvedeno iz osnovnog glagola “biti”. Istu temu imamo ust. 9 i 10 u frazi “Onim ãto æivi u sve vekove” (10:6; 15:7).

4:9-11 U izvornom jeziku ovo je sve jedna reåenica, ãto istiåe snaguslavoslovlja Onome koji doveka sedi na tronu åasti (Ps 47). Moguñe je ialuzija pojave mnoãtva anœela na ovom nebeskom saboru (1 Car 22:19;Jov 1:6; Dan 7:10).

4:9 “biña” Anœeoska biña koja se åesto spominju u knjizi (5:6,8,14;6:1; 7:11; 14:3; 15:7; 19:4).

4:11 “jer ti si stvorio sve” Stareãine, æiva biña slave Stvoritelja iOdræavatelja svega. Ovo je teoloãki naglasak imena Elohim (Post 1; Job38-41; Ps 104). Uopãte, ovo poglavlje teoloãkim znaåenjem dva najåeãñaBoæija imana opisuje njegova dela. Progresivno otkrivenje NZ jasnoprikazuje Sina kao Oåevog posrednika u stvaranju (Jn 1:3; 1 Kor 8:6; Kol1:16, Jev 1:2).

1 “Zatim sam u desnici Onoga ãto je sedeo na prestolu videoknjigu, ispisanu iznutra i spolja. Bila je zapeåañena sa sedampeåata. 2 Tada sam video moñnog anœela kako snaænimobjavljuje glasom: “Ko je dostojan da otvori knjigu i da otpeåatinjene peåate?” 3 I niko na nebu, na zemlji i pod nebom nijemogao da otvori knjigu i da pogleda u nju. 4 Gorko zaplakah ãtose niko nije naãao dostojnim da otvori knjigu i da pogleda u nju.5 Jedan od stareãina mi reåe: “Ne plaåi! Evo, pobedio je Lav izJudina plemena, Izdanak iz korena Davidovog; on je u stanju daotvori knjigu i njenih sedam peåata”.

Otk 5:1-5

123


5:1 “Zatim sam u desnici Onoga ãto je sedeo na prestolu videoknjigu” Bog ne dræi ovu knjigu da bi je dræao, veñ da bi je neko uzeo iotvorio. Desna strana, desna ruka je prepoznatljivi biblijskiantropomorfizam Boæije snage i autoriteta. Bog nema telo jer je Duh (Jn4:24), veåan i nestvoren.

“knjigu” Gråki biblion. Veåina tumaåa se slaæe da danaãnji oblikknjige nije bio poznat do 2. veka, tako da je ovde reå pre o svitku,pergamentu. Nekoliko je teorija u vezi ove knjige:

1. lista nevolja, Jez 2:8-10; Otk 10:8-112. knjiga koju ljudi ne æele da åitaju, jer ih je Gospod duhovnozaslepio (Isa 29: 11; Rim 11:8-10,25)3. poslednji dogaœaji (Dan 8:26)4. rimski testament, poslednja volja, koja se po tradiciji peåatilasa sedam peåata5. knjiga æivota (Dan 7:10; 12:1), toliko pominjana (3:5; 17:8;20: 12,15)6. SZ (Kol 2:14; Ef 2:15)7. nebeske ploåe, I Enohova 81:1,2

Zbog viãe razloga, reãenja 1, 2 i 3 najviãe odgovaraju. Ovaj svitak sadræibuduñnost åoveåanstva i klimaks Boæijeg delovanja u istoriji.

“ispisanu iznutra i spolja” Krajnje neobiåno za papiruse i svitkedrevnog vremena. Bilo je viãe nego teãko na ovaj naåin pisati,premda imamo ovaj spomen u Jez 2:8-10 i Zah 5:3. Viãe je reå osimbolu dovrãenosti, o nadzoru koji Gospod ima nad svomistorijom i ljudskim sudbinama.

Oba participa (“ispisanu i zapeåañenu”) su u perfekt pasivu. Ovo jeposebna gramatiåka forma koja naglaãava bogondahnutost Svetog pisma(Mt 6:45; 8:17; 10:34). Naravno, izjava sama po sebi garantujepouzdanost i neprolaznost onoga ãto Bog govori, odluåuje i radi.

“Bila je zapeåañena sa sedam peåata” Sedmica je broj punine isavrãenstva joã od Post 1. Dakle, svitak je savrãeno taåan i zaãtiñen.Peåati su voãtani krugovi sa æigom, znakom vlasnika, postavljeni namesto gde se svitak zatvara, odnosno otvara. U 6:1-8 lomljenje ovihpeåata oznaåava poåetak nevolja na planeti, ali u ovoj literalnoj celini

124

5,1 Otkrivenje 4-5

taj sadræaj se ne otkriva. Zapravo, struktura knjige je takva da sedmipeåat pokreñe sedam truba.

5:2 “Tada sam video moñnog anœela” Neki ovde vide etimoloãkuvezu sa imenom Gavrilo – “Boæiji jaki åovek”. Drugi jaki anœeo sespominje u 10:1i 18:21. Posredniãtvo anœela je vrlo åesto u jevrejskojmeœuzavetnoj apokaliptiånoj literaturi.

“kako snaænim objavljuje glasom” Ovo je poruka za sva stvorenja.“Ko je dostojan da otvori knjigu i da otpeåati njene peåate?”Termin “dostojan” potiåe iz sveta trgovine i tiåe se merenja naterazijama. Doslovno znaåenje je “ona ãto odgovara”. Principodmeravanja je jednostavan: æeljena teæina se uporeœuje sa meromkoja se stavlja na drugu stranu, drugi tas. Ovo razmeravanje ima ipozitivnu i negativnu konotaciju. U ovom sluåaju reå je onemerljivoj teæini Spasiteljeve bezgreãnosti. Samo je on bio dovoljno“teæak” za ovaj zadatak. Samo je on dovoljno dostojan (5:7; 9-10,12).

5:3 “I niko na nebu, na zemlji i pod nebom nije mogao da otvoriknjigu i da pogleda u nju” Ovo naglaãava potpunu nemoñ ljudskog rodada dosegne do Boæije volje! Greh pobune je opãta duhovna zarazaåoveåanstva. Tvorevina ne moæe sebi da pomogne. Niko nije dostojan!

5:4 “Gorko zaplakah” Imperfekt, upeåatljivo glagolsko vreme kojenaglaãava poåetak radnje i njeno trajanje. Doslovno “glasno naricanje”,tako tipiåno za drevni Bliski istok.

5:5 “Jedan od stareãina mi reåe” Stareãina preuzima ulogu anœelatumaåa, baã kao u knjizi proroka Danila.

“Ne plaåi” Prezent negativ u imperativu: Dosta je sa onim ãto traje litraje.“Evo, pobedio je Lav iz Judina plemena” Aluzija na Post 49:9-10 (2.Jezdrina 12:31-32). Mesija je Lav (kralj) pobednik iz Judinogplemena.“Izdanak iz korena Davidovog” Aluzija na 2 Sam 7 i posebno na Isa11:1-10. Istu ideju rojalistiåke Davidove loze iz koje dolazi Mesijanalazimo u Jer 23:5; 33:5; Otk 22:16.

125


“pobedio je” Aorist naglaãava da je ova pobeda dovrãena (Gologota iprazan grob). Zanimljiv je naglasak da Lav nije pobedio svojomsnagom veñ svojom ærtvom (st. 6).

6 Potom sam video Jagnje sred prestola, i oko njega åetiri biña istareãine. Izgledalo je kao zaklano. Imalo je sedam rogova isedam oåiju, a to su sedam Boæijih duhova poslatih po svojzemlji. 7 Jagnje je priãlo Onome ãto sedi na prestolu i uzeloknjigu iz njegove desnice. 8 A kada je uzelo knjigu, åetiri biña idvadeset i åetiri stareãine padoãe na kolena pred Jagnjetom.Svaki od njih je imao kitaru i zlatne zdele, pune tamjana, a to sumolitve Boæijeg naroda. 9 Oni su pevali novu pesmu:

“Dostojan si da uzmeã knjigu,i otvoriã njene peåate,jer si bio zaklan,te si svojom krvlju otkupio Bogu ljudeiz svakog plemena i jezika,naroda i narodnosti.10 Ti si ih uåinio carstvom sveãtenikaBogu naãemu,i oni ñe vladati nad zemljom!”

5:6 “Jagnje sred prestola” Koncept ærtvovanog Jagnjeta (arnion) je upobedi otkupljenja i Hristovog vaskrsenja. Ono se pominje u celoj knjizi(5:6,8,12,13; 6:1,16; 7:9,10,14,17; 12: 11; 13:8; 14:1,4 (dva puta), 10; 15:3;17:14; 19:7,9; 21:9,14,22,23,27; 22:1,3). Ærtvena metafora:

1. Pashalnog jagnje2. jedno od jagnjadi koja su se ærtvovala svakog jutra i veåeri3. zaklano Jagnje iz Isa 3:7 ili Jn 1:7,29

Metafora ima dva znaåenja u odnosu na Hrista: (a) nevina ærtva; (b)pobednik (takoœe prisutan u apokaliptici: I Enohova 90:9; Josifov testa-ment 19:8-9). U celom NZ samo Jovan Krstitelj naziva Isusa “JaganjcemBoæijim” (Jn 1:29,36). Naravno, pored Otk 5:6,8,12,13. I Pavle ima istuideju, istina indirektnu (1 Kor 5:7).

126


“kao zaklano” Isus je bio mrtav ali je sada veåno æiv. Tu moñ ñe zveriz mora probati da imitira (13:3).“Imalo je sedam rogova i sedam oåiju” Prva slika ukazuje nasvemoñ (Izl 27:2; 29: 12; Pnz 33:17; 2 Dnv 18:10; Ps 112:9; 132:17; Jer48:25; Jez 29:21; Zah. 1:18-21). Druga slika ukazuje na sveznanje(4:6,8; Jez 1: 18; 10:12; Zah 3:9; 4:10). Ovaj simbolizam je teoloãkisliåan Dan 7:13-14.“a to su sedam Boæijih duhova” Vidi 4:5

5:8 “A kada je uzelo knjigu, åetiri biña i dvadeset i åetiri stareãinepadoãe na kolena pred Jagnjetom” Jagnje je dostojno sve slave kao Bogsam (st. 13), a to je glavna tema Otkrivenja.

“zlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve Boæijeg naroda” Umeœuzavetnoj jevrejskoj litaraturi, anœeli su kuriri koji molitve ljudiodnose do Boga (Tobija 12:15; III Baruhova 11). Molitva kao tamjanje poznata biblijska slika (8:3-4; Ps 141:2; Lk 1:10).“Boæijeg naroda” (“molitve svetih”, E. Åarniñ). Rekli smo da se reå“crkva” ne pojavljuje u tekstu nakon 3. poglavlja. Ali, ideja “svetih” idalje predstavlja one koji su Boæiji, i to vrlo åesto (8:3-4; 11:18;13:7,10; 14:12; 16:6; 17:6; 18:20,24; 19:8; 20:9).

Posebna tema: sveci

Gråki “hagios” je paralela jevrejskom “kadeãu” za nekoga ili neãto ãtose izdvaja za ekskluzivnu Jahvinu namenu. To je smisao posveñenosti.Znamo da je Bog svojom prirodom i karakterom odvojen od svetvorevine. On je savrãeni praveåni nestvoreni duh. Po njemu se sve ãtopostoji ravna i meri. On je transcedentni – onostrani, bitno Drugi idrugaåiji, Sveti. Takav Bog je stvorio åoveka radi zajedniãtva. Ali, pad ugreh (Post 3) je naåinio racionalnu i moralnu razvalinu izmeœu takosvetog Boga i greãnog åoveåanstva. Ipak, Bog je odluåio da obnovi svestvoreno. Zato opet poziva k sebi ljude da budu sveti (Lev 11:44;19:2;20:7,26; 21:8). U veri obnavljamo zavetni odnos sa Bogom iodazivamo se pozivu da æivim sveto (Mt 5:48). To je moguñe jer smopotpuno prihvañeni kroz Hrista. Oproãteno nam je zbog onoga ãto je on

127

Otkrivenje 4-5 5,8

æiveo i radio, zbog onoga ãto Sveti Duh åinio u naãem umu i srcu.Paradoksalno ali istinito:

1. sveti smo jer nam je Hrist darovao svoju svetost2. pozvani smo da æivimo sveto zbog prisutnosti Duha

Dakle, vernici su “sveti” (hagioi) zbog (1) Oåeve volje da tako bude; (2)zbog Hristovog dela; (3) prisutnosti Svetog Duha. Setimo se: u celom NZova imenica je u mnoæini (åak i Fil 4:12, gde se jedino koristi u jednini,misli se na zajedniãtvo sa drugim vernicima). Biti spasen znaåi biti deoduhovne porodice, tela, æive graœevine. Biblijska vera zapoåinje liånimodazivom, ali odmah dovodi do zajedniãtva s drugim vernicima. Svi smoduhovno obdareni (1 Kor 12:11) da rastemo zdravo u Telu Hristovom –Crkvi (1Kor 12:7). Spaseni smo da sluæimo. A svetost nam je zajedniåkaodlika.

5:9-10 Dosta je razlike u gråkim prepisima kada je reå o zamenici“nas” (kod nas samo Karadæiñev prevod, op. prev.). “I iskupio si nas” (st.9). “I uåinio si nas” (st. 10). Noviji prevodi ne slede ovu varijantu. Jer, utom sluåaju Hristova smrt ukljuåuje i 24 stareãine, koji su najverovatnijeanœeoska biña. A Sveto pismo nigde ne govori o spasenju, otkupljenjuanœela. Takoœe, prisustvo zamenice “njih” (autous) u st. 10, gramatiåkiiskljuåuje moguñnost da je “nas” deo izvornog teksta.

5:9 “Oni su pevali novu pesmu” SZ ima mnogo aluzija na novupesmu (Ps 33:3; 40:3; 98:1; 144:9; 149:1; Isa 42:10). Kod svih vaænihdogaœaja, Izrael je ohrabrivan da peva Gospodu novu pesmu u slavuJahvinu. Ovo je pesma nad pesmama o Bogu koji uzdiæe Mesiju i njegovodelo otkupljenja svih vernih (st. 9,12,13; 14:3).Naglasak na “novim” stvarima je tipiåan za Novo doba, prema Isa 42-66

1. “sve novo”, 42:92. “nova pesma”, 42:103. “on åini sve novo”, 43:104. “nove stvari”, 48:65. “novo ime”, 62:66. “nova nebesa i nova zemlja”, 65:17; 66:22

U Otkrivenju takoœe ima mnogo novog:1. “novi Jerusalim”, 3:12; 21:2

128


2. “novo ime”, 2:17; 3:123. “nova pesma” 5:9,10,12,13; 14:34. “novo nebo i nova zemlja”, 21:1

“Dostojan si da uzmeã knjigu, i otvoriã njene peåate” Nova pesmaima pet opisa veliåine Jagnjeta:

1. zastupniåka smrt (5:6,9,12; 13:8; 1 Pet 1:18-19)2. plañena cena otkupljenja (5:9; 14:3-4; Mk 10:45; 1 Kor6:19-20; 7:23; 1 Tim 2:6)3. okupljenji iz svih naroda (5:9; 7:9; 14:6)4. vernici åine kraljevsko sveãtenstvo (1:6; 5:10)5. oni ñe veåno da vladaju sa njim (3:21; 5:10; 20:4)

“iz svakog plemena i jezika, naroda i narodnosti” Åesta slikauniverzalnosti spasenja (7:9; 11:9; 13:7; 14:6).“te si svojom krvlju otkupio Bogu ljude” Predivan iskaz pobedeotkupljenja Jagnjetove krvi. Isus je ærtva koja nas spasava od greha.To je glavna tema Otkrivenja (1:5; 5:9,12; 7: 14; 12: 11; 13:8; 14:4;15:3; 19:7; 21:9,23; 22:3), ali i NZ (Mt 20:28; 26:28; Mk 10:45; Rim3:24-25; 1 Kor 6:20; 7:23; 2 Kor 5:21; Gal 3:13; 4:5; Ef 1:7; Fil 2:8; 1Tim 2:6; Tit 2:14; Jev 9:28; 1 Pet 1:18-10).

Posebna tema: Otkupljenje – izbavljenje

I. STARI ZAVETA. Dva su istoznaåna starozavetna pojma

1. Gaal sa osnovnim smislom “osloboditi”, u smislu plañenecene. Glagolski oblik go’el ima prizvuk liånog posredovanja,najåeãñe ålana porodice (skrbnik, osvetnik, otkupitelj). Reå je oobiåajnom pravu otkupa u jevrejskoj kulturi, povratkazemljiãta, kuña, æivotinja (Lev 25 i 27), pa i roœaka (Ruta 4:15;Isa 29:22). U teoloãkom smislu reå je o señanju na izbavljenjeIzraela iz egipatskog ropstva (Izl 6:6; 15:13; Ps 74:2; 77;15; Jer31:11). Roœak postaje “otkupitelj” (Jov 19:25; Ps 19:14; 78:35;Izr 23:1; Isa 41:14; 43:14; 44:6,24; 47:4; 48:17; 49:7,26; 54:5,8;59:20; 60:16; 63:16; Jer 50:34).

129

Otkrivenje 4-5 5,9

2. Padah, sa osnovnim znaåenjem “izbaviti”, “osloboditi”.a) Otkupljenje prvoroœenca, prema Izl 13:13-14 i Br18:15-17b) Fiziåko izbavljenje uporeœeno sa duhovnim, Ps 49:7-8,15c) Jahve ñe otkupiti Izrael od njegovih greha i pobuna, Ps130:7-8

B. Trojako je znaåenje ovog teoloãkog koncepta1. Postoji hitna potreba, porobljenost, vezanost

a) fiziåkab) socijalnac) duhovna (Ps 130:8)

2. Za osloboœenje treba platiti cenu, kao i za obnovua) nacije Izrael (Pnz 7:8)b) pojedinca (Jov 19:25-27; 33:28)

3. Neko treba da deluje kao posrednik. U gaal konceptu to jenajåeãñe neko blizak, ålan porodice (go’el).4. Jahve sebe åesto predstavlja u slikama ålanova porodice

a) otacb) muæc) roœak

Otkupljenje je sigurno zbog Jahvinog liånog zalaganja. On plaña cenu ipotpuno otkupljuje svoje.

II. NOVI ZAVETA. Nekoliko je teoloãkih pojmova

1. Agorazo (1 Kor 6:20; 7:23; 2 Pet 2:1; Otk 5:9; 14:34) jetrgovaåki izraz, glagol koji kazuje da je neãto plañeno. Mi smonarod koji je plañen Hristovom krvlju i pripadamo samo njemu.2. Eksagorazo (Gal 3:13; 4:5; Ef 5:16; Kol 4:5) je takoœe trgovaåkipojam i opisuje Isusovu zastupniåku smrt za nas. On je poneonaãe prokletstvo pred Zakonom (Pnz 21:23). On umesto svihnas! U njemu su se Oåeva ljubav i pravednost spojili u potpunooproãtenje i prihvatanje.

130

5,9 Otkrivenje 4-5

3. Luo – “osloboditi”a) Lutron, “isplañena cena” (Mt 20:28; Mk 10:45). Ovo supredivne reåi koje je sam Isus izrekao o smislu svog dolaska,o svom otkupu naãih greha (Jn 1:29).b) Lutroo, “osloboditi”

1. osloboditi Izrael, Lk 24:212. dati sebe za osloboœenje i oåiãñenje naroda, Tit 2:143. biti bezgreãna zemena, 1 Pet 1:18-19

c) Lutrosis, “otkupljenje, oslobaœanje, otpuãtanje”1. Zaharijino proroãtvo o Isusu, Lk 1:682. Anina zahvalnost Bogu za Isusa, Lk 2:383. Isus je bolja, jednom zauvek prineta ærtva, Jev 9:124. Apolitrosis,

a) Otkupljenje i Drugi dolazak (Dl 3:19-21)1) Lk 21:282) Rim 8:233) Ef 1:14; 4:304) Jev 9:15

b) Otkupljenje u Hristovoj smrti1) Rim 3:242) 1 Kor 1:303) Ef 1:74) Kol 1:14

5. Antitutron, (1Tim 2:6). Ovo je kljuåni tekst, baã kao i Tit 2:14,koji Isusovo osloboœenje smeãtaju u njegovu krsnu smrt. On jejedna, jedina i dovoljna ærtva, onaj koji je umro za sve (Jn 1:29;3:16-17; 4:42; 1 Tim 2:4; 4:10; Tit 2:11; 2 Pet 3:9; 1 Jn 2:2; 4:14).

B. Primena ovih novozavetnih koncepata1. Åoveåanstvo je porobljeno grehom (Jn 8:34; Rim 3:10-18;

6:23).2. Ova porobljenost se otkriva po starozavetnom Zakonu (Gal3), kao i u Isusovoj besedi na gori (Mt 5 do 7). Celo åoveåenstvoje pod smrtnom presudom (Kol 2:14).

131

Otkrivenje 4-5 5,9

3. Isus je kao bezgreãno Boæije jagnje umro umesto svih nas (Jn1:29; 2 Kor 5:21). U njemu smo osloboœeni od greha za sluæbuBogu (Rim 6).4. Isus je i naã “oslobodilac”. I on i Jahve se predstavljaju kao“otac, muæ, sin, brat, bliski roœak”.5. Bog nije Sotoni platio naãe osloboœenje (srednjevekovnateologija). U Hristu je doãlo do savrãenog izmirenja Boæije reåi,Boæije pravednosti i ljubavi. Krst je obnovio mir sa Bogom ibuntovniãtvo åoveåanstva je oproãteno. Boæji lik je kroz Hristatrajno i delotvorno obnovljen.6. Ipak, postoji i buduñi aspekt otkupljenja (Rim 8:23; Ef 1:14;4:30). On obuhvata vaskrsenje tela i blisko zajedniãtvo satrojedinim Bogom.

5:10 “Ti si ih uåinio carstvom sveãtenika” Aluzija na Izl 19:6 i Isa61:6. Ista slika se sada koristi za Crkvu, novi evangelistiåki Boæiji narod(Otk 1:6; 20:6; 1 Pet 2:5,9).

“i oni ñe vladati nad zemljom” Neki prevodioci ovo stavljaju ubuduñu, a neki u sadaãnju realnost. Naime, Gråki manuskripti imajudva reãenja: buduñe vreme u MS No (Sinaitikus) i sadaãnje vremeMS A (Aleksandrinus). Ako je reå o sadaãnjem vremenu, onda sliåniodeljak imamo u Rim 5:17; Ef 2:6. Ako je buduñe, onda se tiåe i naãevladavine u Hristu (Mt 19:28; Lk 22:30; 1 Kor 4:8; 2 Tim 2:12; Otk3:21; 5:10). Ali i ta buduña vladavina je dvojaka:

1. u Otk 20:4,6 se misli na milenijum2. u Otk 22:5 se misli na veånost (Ps 145:13; Isa 9:7; Dan 2:44;7:14,18,27)3. moguñe je da je milenijum simbol veånosti.

Posebna tema: Vladanje u Boæijem carstvu

Naãe uåeãñe u Hristovoj veånoj vladavini je ideja ãireg teoloãkogkoncepta Boæijeg carstva. Ona se javlja u SZ svesti o Bogu kao jedinompravom kralju Izraela (1 Sam 8:7). Bog simboliåno vlada kroz vladareplemena Jude (1Sam 8:7; 10:17-19; Post 49:10), kroz potomke Jesejeveporodice (2 Sam 7).

132

5,10 Otkrivenje 4-5

Sve su se ove odrednice mesijanski ispunile u Isusu iz Nazareta.Svojim roœenjem u Vitlejemu, Isus je inaugurirao svoju kraljevskuvladavinu. Zato je i carstvo Boæije bilo moñna tema njegovogpropovedanja. Zapravo, to carstvo je doãlo sa njim (Mt 10:7; 11:12;12:28; Mk 1:15; Lk 10:9,11; 11:20; 16:16; 17:20-21).

Ipak, carstvo je i stvarnost koja tek dolazi, eshatoloãke je prirode. Tuje, ali ne u potpunosti (Mt 6:10; 8:11; 16:28; 22:1-14; 26:29; Lk 9:27; 11:2;13:29; 14:10-24; 22:16,18). To je zato ãto je Isus doãao radi naãeg spasenjaprvi put kao sluga koji pati (Isa 52:13-53:12), ponizni vladar (Zah 9:9).Ali, drugi put o svom povratku dolazi kao Kralj kraljeva (Mt 2:2; 21:5;27:11-14). Dakle, u teoloãku ideju Boæijeg carstva spada i naãesauåesniãtvo. Otac ñe nam u Sinu predati veånu vladavinu (Lk 12:32).

Ipak, tu je nekoliko vaænih pitanja:1. Ãta je smisao naãe vladavine sa Hristom, koju nam je Otacraskoãno poklonio kroz svog Sina (Mt 5:3,10; Lk 12:32)?2. Da li se Isusova obeñanja njegovim uåenicima tiåu i vernikasvih vremena, i nas (Mt 19:28; Lk 22:28-30)?3. Da li je ovaj apostolov naglasak saglasan ili protivan onomeãto je rekao do sada (Rim 5:17; 1 Kor 4:8)?4. U kojoj su vezi stradanje i slava (Rim 8:17; 2Tim 2:11-12; 1Pet 4:13; Otk 1:9)?5. Glavna tema knjige Otkrivenja je sauåesniãtvo u Hristovojslavi:

a) na zemlji, 5:10b) u hiljadugodiãnjem carstvu, 20:5,6c) u veånosti, 2:26; 3:21; 22:5, Dan 7:14,18,27

11 „Tada sam oko prestola video mnoãtvo anœela. Åuo samnjihove glasove, i glasove biña i stareãina. Anœeli, kojih je bilo nahiljade i milione, 12 klicali su snaænim glasom:

“Dostojno je Jagnje, koje je bilo zaklano,da primi moñ i bogatstvo,

133

Otkrivenje 4-5 5,10

mudrost i silu,slavu, åast i blagoslov.”

13 Onda sam åuo sva æiva biña na nebu, na zemlji, pod zemljom isve ãto æivi u moru i na njemu, kako govore:

“Onome koji sedi na prestolui Jagnjetu, pripada blagoslov i åast,slava i vlastu sve vekove!”

14 A åetiri biña rekoãe: “Amin!”, a stareãine padoãe na kolena ipokloniãe se“.

Otk 5:11-14

5:11 “mnoãtvo anœela” Tri vrste anœela se pominju: (1) mnogianœeli (na hiljade i milione); (2) æiva biña; (3) 24 stareãine.

“Anœeli, kojih je bilo na hiljade i milione” Aluzija na nebeski sud izDan 7:10 (vidi 5:1).

5:12 “Jagnje, koje je bilo zaklano, da primi moñ i bogatstvo”Anœeoska biña daju slavu Boæijem Sinu. “Bilo zaklano” je u participuperfekt pasiva (5:6; 13:8), ãto ukazuje na proãlost ali i na trajne, sadaãnjeposledice te ærtve. Kada budemo sreli Gospoda jasno ñemo videti oæiljkeraspeña na njegovom telu. Te rane su postale medalje njegove slave i åasti!Koncept krsta je vrlo jasan u ovoj knjizi. Vidi 5:9.

Ovaj stih nam otkriva sedam Jagnjetovih osobina: (1) sila; (2)bogatstvo; (3) mudrost; (4) slava; (5) åast; (6) slava; (7) blagoslov.

5:13 Svi ljudi (najveñi hor ikada viœen), i preminuli i æivi, slaviñe Ocai Sina åetvorostrukim blagoslovom (st. 14; Ps 103: 19-20; Fil 2:8-11). Aanœeli oko njih ñe sve to da klicanjem odobravaju (st. 14).

5:14 “Amin” Vidi posebnu temu u 1:6. I joã jednom odobravanjeslave i åasti Boæije.

134



Kazali smo da je ovaj udæbenik tek vodiå u tumaåenju. Svako od nasje za sebe odgovoran za svoje tumaåenje Pisma. Svako treba da sluãa svojeunutraãnje voœstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj odovoga.


1. Kako se 4. i 5. poglavlje uklapaju u poruku cele knjige?2. Kojom literalnom vrstom su pisana ova poglavlja?3. Iz kojih izvora Jovan crpi svoja viœenja?4. Ko su 24 stareãine?5. Da li su biña opisana u 4:7-10 heruvimi ili serafimi?6. Nabroj SZ titule za Mesiju iz 5. poglavlja.7. Navedite pet osobina Mesijinog dostojanstva iz 5:9 i 10.

135

Otkrivenje 4-5 5,14

Otkrivenje 6:1-7:17


Otvaranje 7 peåata 6:1-17




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte samo da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek ondato uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja imanje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu.


Kontekstualni uvid:

1. Ovaj odeljak po svom sadræaju odgovara poglavljima 4. i 5.Naime, prethodna dva poglavlja opisuju dogaœaje na nebu, dokodeljak 6:1 do 8:1 opisuje izliveni Boæiji sud na zemlji. Upravoto odeljak 4:1-16:21 åini jednom velikom literalnom celinom.2. Identitet prvog jahaåa (st. 2) je teãko razaznati, ali je svakakosimbol zla. Isto tako, åetvrti jahaå oslikava progon koji vernicidoæivljavaju u ovako ogrehovljenom svetu (Mt 24:6-7). Pojam

136

Otkrivenje 6:1-7:17

“nevolja” (thlipsis) se koristi dosledno za opis progona hriãñanaod strane nevernika.

Ãesti peåat, iz st. 12, opisuje Boæiji gnev nad nevernicima.Vernike ñe tad gnev (orge) mimoiñi, ali ñe jako trpeti bes iprogon bezboænika.3. Tri su problema u tumaåenju ovog odeljka: (1) U kom suistorijskom odnosu peåati, trube i zdele? (2) Ko su 144.000 iz 7:4i u kom su odnosu prema drugoj grupi, pomenutoj u 7:9? (3)Koja vrsta nevolja i u kom trajanju je spopala grupu iz 7:14?


1 “Zatim sam video da je Jagnje otvorilo jedan od sedam peåata.Åuo sam jedno od åetiri biña kako gromkim glasom govori:“Doœi!” 2 Pogledam, a ono beli konj. Onaj koji je sedeo na njemuimao je streljaåki luk. Njemu je dat venac, te on kao pobednik odeda pobedi”.

Otk 6:1-2

6:1 “Zatim sam video da je Jagnje otvorilo jedan od sedam peåata”Ovo je veza sa prethodna dva poglavlja. Peåati se lome pre åitanja knjige,ãto mnoge tumaåe navodi na zakljuåak da je reå o nevoljama za svakovreme (Mt 24:6-12). Ipak, kako je intezitet problema u porastu nekizakljuåuju da to svakako opisuje skori kraj sveta i veka. To je ona poznatanapetost izmeœu sadaãnjosti i buduñnosti Carstva. NZ posedujefluidnost izmeœu “da” i “ne joã”. Knjiga Otkrivenja je bukvar tenapetosti. Pisana je za progonjene vernike 1. veka (i svakog veka) ali jeproroåki adresirana na poslednji naraãtaj. Nevolje su zajedniåke svakomdobu! Sedmi peåat je sedma truba a, sedma truba je sedma zdela. Ali,kako smo rekli, svako naredno zlo je jaåe i bolnije od prethodnog. Prvadva imaju nameru da spasu. Ipak, kao da ãesti peåat i ãesta truba opisujukraj istorije. To nije hronoloãki redosled dogaœanja, ali jestepodudarnost u prirodi dogaœanja. Jedan i jedini Drugi dolazak sepominje tri puta na kraju peåata (6:12-17) i truba (11:15-18), ali ne i na

137

Otkrivenje 6:1-7:17 6,1

kraju izlivanja zdela zala (16:17-21, 19:11-21). Ovo je struktura knjige –Apokaliptiåna drama u tri åina! (Vidi uvod).

“Åuo sam jedno od åetiri biña kako gromkim glasom govori” Ovabiña, poput stareãina, razliåiti su rangovi anœeoskih formacija.Snaæni glas sreñemo u 14:2; 19:6.“Doœi!” “Pohitaj”! Kodeks Sinaitikus (N), velikoslovni manuskript,ima i dodatak “vidi” (Vuk, op. prev.), ali Aleksandrinus (A) to nema.Kontekst pokazuje da se zapovest ne odnosi toliko na apostola, ili nacrkvu, veñ na 4 jahaåa (6:3, 5, 7).

6:2 “Pogledam, a ono beli konj” Ceo kontekst je aluzija na Zah 1:8(åetiri konja) i 6:1-8 (åetvora kola). Mnogo se raspravljalo o identitetuovih jahaåa. Tumaåenja se kreñu od Hrista do Antihrista. U takvoj zbrcije posebno pogubno dræati se krutog dogmatizma. Oni koji misle da jereå o Hristu istiåu sliåan opis u 19:11-21, makar da je boja konja jedinasliånost. Za neke je ovo slika ãirenja evanœelja, zbog priåe o maslini u Mt24; Mk 13; Lk 5. Dakle, odgovara tekstovima Mt 24:14; Mk 13:10.

Jedni åak tvrde, prema Jez 39, da je ovo slika Goga koji vodi svojetrupe protv Boæijeg naroda. To odgovara kraju vremena i Antihristu (2Sol 2). Ipak, viãe je nego neobiåno da anœeo zapoveda Hristu da doœe.Iako Isus ima krune u poglavljima 6 i 18, gråke reåi za njih su razliåite.Tamo je Isus “verni i istiniti”, ali ovde nije. Zapravo, ovde i nema opisapobedniåkog jahaåa. On ima luk, a Isus u 19. poglavlju ima dvosekli maåu svojim ustima. Da, sliånosti ova dva jahaåa samo pokazuje njihovusuãtinsku razliku. Moæda je reå o jednom od nekoliko SZ zala. Kao aluzijana Lev 26; Jez 14:21, ovo zlo se obznanjuje. A ãto se tiåe boje konja, belinanije rezervisana samo za pravednost, veñ i za vojnu pobedu Rima.Generali pobedniåkih legija bi se ulicama Rima vozili u bojnim kolimakoja su vukla åetiri belca.

“Onaj koji je sedeo na njemu imao je streljaåki luk” Horde Parñanasu bile poznate po vrhunskoj preciznosti gaœanja lukom. Jahali suiskljuåivo belce. U SZ je luk slika Boga koji je ratnik (Ps 45:4-5; Isa41:2; 49:2-3; Ava 3:9; Zah 9:13; verovatno i Post 9: 13). Tu je ilomljenje luka, metafora Boæijeg suda nad nekim narodima (Ps 46:9;Jer 51:56; Os 1:5).

138

6,2 Otkrivenje 6:1-7:17

“Njemu je dat venac” To je stefonos kruna, kruna pobede, dok jekruna koju nosi Hrist u Otk 19 dijadema – carska kruna.“te on kao pobednik ode da pobedi” Rat i pobednik su simboli st. 1.Kako su prvi i drugi jahaå sliåni po opisu, neki iz toga zakljuåujukako je prvi simbol osvajaåkih ratova a drugi civilnih. Nedokazivaspekulacija, ali su sliånosti jahaåa pravilno uoåene.

3 “Kad je Jagnje otvorilo drugi peåat, åuo sam drugo biñe kakogovori: “Doœi!” 4 Pojavi se drugi, riœi konj. Onaj koji je sedeo nanjemu dobio je vlast da uzme mir sa zemlje, da se ljudi pokoljumeœu sobom. Njemu je dat veliki maå”.

Otk 6:3-4

6:4 “Pojavi se drugi, riœi konj” Predznak vojnih pohoda.“Njemu je dat veliki maå” Zapravo, reå „machaira” opisuje malirimski maå. Vojnici su ga nosili za pojasom. Njime se izvrãavalasmrtna kazna odrubljivanja glave nad rimskim graœanima (Rim13:4). Tako, fraza “da se ljudi pokolju meœu sobom” je zanimljiva,jer u SZ opisuje naåin kako Bog poraæava svoje neprijatelje (Sud7:22; 1 Sam 14:20; 2 Dnv 20:22).

5 Kad je Jagnje otvorilo treñi peåat, åuo sam treñe biñe kakogovori: “Doœi!” Pogledam, a ono konj vranac. Onaj koji je sedeona njemu dræao je vagu u svojoj ruci. 6 Tada sam åuo neki glaskoji kao da je dopirao izmeœu åetiri biña. Glas je govorio: “Merapãenice za dinar, a tri mere jeåma za dinar. A ulju i vinu nemoj danaãkodiã.”

Otk 6:5-6

6:5 “Pogledam, a ono konj vranac” Simbol gladi (Mt 24:7), zla kojeuvek dolazi iza zla rata.

6:6 “Mera pãenice za dinar” Vojnici i nadniåari su radili za dinar nadan (Mt 20:2). Herodot piãe da je to cena dnevnog obroka za jednogodraslog åoveka. To istiåe uæas ove krize: Åovek radi ceo dan da bi mogaotek da utoli glad.

139

Otkrivenje 6:1-7:17 6,4-6

“tri mere jeåma za dinar” Jeåam je osnovna hrana siromaha. Gråka“mera” - „choinix” – odgovara naãih 1.100 grama.“A ulju i vinu nemoj da naãkodiã” Neverovatno je koliko postojitumaåenja o svim ovim detaljima. Mnogi ove slike povezuju sahramskim svicima, ili svicima sa Mrtvog mora, traæeñi veze sajevrejskim ærtvama. Ulje i vino su dve najosnovnije prehrambenestvari ljudi Mediterana. Ovaj stih nam kazuje da je glad ipak bilaograniåena. To se vidi i u st. 8. Bog gasi vatru svoga suda ne bi li seljudi pokajali (16:9). Zna se da su ulje i vino bili osnova tadaãnjegleåenja.

7 “Kad je Jagnje otvorilo åetvrti peåat, åuo sam glas åetvrtog biñakako govori: “Doœi!” 8 Pogledam, a ono zelenkast konj. Onomeãto je sedeo na njemu ime je Smrt, i za njim ide svet mrtvih.Njima je data vlast nad åetvrtinom zemlje da ubijaju maåem,glaœu, zarazom, i divljim æivotinjama”.

Otk 6:7-8

6:8 “zelenkast konj” (“konj bled”, Vuk) “Bled”, tj. svetlo zelenkast.Reå “hlor” je zapravo gråka reå. Moguñe da se misli na boju mrtvog tela,jer st. 8 pokazuje svu uæasnu raskoã smrti. Biti pojeden od zveri SZ jeprokletstvo (Lev 26:22; Jer 15:3; Jez 5: 17; 14:21).

“Onome ãto je sedeo na njemu ime je Smrt, i za njim ide svetmrtvih” Aluzija na Pri 5:5 ili Os 13:14. Jovan poosobljava zlo kojeuzima ljudske æivote. Sklop ove dve slike sreñemo tri puta uOtkrivenju (1:18; 20:13-14).

“Hades” je NZ ekvivalent SZ “Ãeolu” – “mestu gde mrtvi prebivaju”.Vidi posebnu temu o tome u 1:18.

“Njima je data vlast nad åetvrtinom zemlje” Ovo zlo ñe bitipojaåano pri izlivanju åaãa, zdela zala (u treñoj, 8:7,8,10,12).Zapravo, zdele donose potpuno uniãtenje (16:1-21). Jasno odreœenopseg uniãtenja pokazuje da je i Boæiji sud u sluæbi otkupljenja(9:20-21; 14:7; 16:9,11). Naæalost, u grehu ogrezli ljudski rod ne æelida se odazove (osim nekolicine, 11:13).

140


“da ubijaju” Åetiri jahaåa Apokalipse davno su proreåeni sud SZ(Lev 26:21-26; Jer 15:2-3; 24: 10; 27:8; 29: 17-18; 32:24,36; 34:17; Jez5:12,17; 14:21; Am 4:6-10). Ovde je reå “maå” drugaåija od one u st.4. Ovo je hromphaia, veliki ratni maå. Dakle, sva åetiri nabrojana zla– rat, glad, pomor, zveri – nalaze se u Lev 26:21-26 i Jez 14:21. Osudu na osnovu zaveta jasno je reåeno u Pnz 27 do 29. Nezaboravimo: Bog je uvek svojim sudom pozivao Izrael na pokajanje,na povratak JHVH. I ovaj eshatoloãki sud je u sluæbi spasenja ljudi(9:20-21; 11: 13; 14:7; 16:9,11).

9 “Kad je Jagnje otvorilo peti peåat, video sam pod ærtvenikomduãe zaklanih zbog propovedanja Boæije reåi i ustrajnogsvedoåenja. 10 Oni povikaãe snaænim glasom: “O, sveti i istinitivladaru, koliko ñe joã proñi dok ne osudiã ljude na zemlji i izvrãiãosvetu nad onima koji su prolili naãu krv?” 11 Svakome od njih jedata bela odeña, te im je reåeno da otpoåinu na kratko, dok se neispuni broj njihovih saradnika u sluæbi i brañe, koji treba dabudu pobijeni kao i oni”.

Otk 6:9-11

6:9 “video sam pod ærtvenikom” Mnogo se raspravlja o kom oltaruje ovde reå. Inaåe, i ovo je åest pojam u Otkrivenju (8:3,5; 9: 13; 11: 1; 14:18; 16:7). Neki tvrde da je to ærtveni oltar iz Lev 4:7 i Fil 2:17. Drugi misleda je reå o oltaru iz Svetinje, oltaru za tamjan iz Ãatora sastanka (ili Otk11:1). Pre ñe biti da je reå o ærtvenom oltaru: (1) jer je on za rabine mestovelike åasti; (2) jer je povezan sa smrti (prolivanje krvi), tj. samuåeniãtvom.

“duãe zaklanih” Ovo je stanje duãa izvan tela, izmeœu smrti ivaskrsenja. To su duãe vernika muåenika (13:15; 18:24; 20:4). Svakihriãñanin je pozvan na muåeniãto u datim okolnostima (2:10,13; Mt10:38-39; 16:24). Dakle, ove duãe nisu oni pobijeni u naletima zalaåetiri jahaåa (6:1-8).“zbog propovedanja Boæije reåi i ustrajnog svedoåenja” Åesta temaove knjige (1:9; 12:11, 17; 19:10; 20:4). Znaåenje fraze je vrlo sliånoznaåenju “onome koji pobedi”, tj. “pobedniku” (2:6,11,17,26;

141


3:5,12,21). Muåenici su oni koje ubijaju zbog æive, predane idelotvorne vere.

6:10 “koliko ñe joã proñi dok ne osudiã ljude na zemlji i izvrãiãosvetu nad onima koji su prolili naãu krv” Mnogi tumaåi ovaj stavpripisuju neduhovnosti slabih hriãñana. Nije ni åudo ãto misle tako –kada nikada nisu doæiveli ni “p” progona od nevernika. Ali, ove duãe neæude za osvetom veñ za pravdom! Verovatno se misli na Pnz 32:43 (Otk19:2). Sliåno vapi i apostol Pavle u Rim 12:19.

“O, sveti i istiniti vladaru” Despot ima apsolutnu vlast. Ova reå jeuãla i u druge jezike. Gospod JHVH je oslovljen tako u Lk 2:29; Dl4:24; baã kao i Isus u 2 Pet 2:1; Juda 4.“ljude na zemlji” Joã jedan åest izraz iz Otkrivenja a odnosi se nanevernike (3: 10; 8: 13; 11:10; 13:8,14; 17:8).

6:11 “Svakome od njih je data bela odeña” Metafora odmora,blagoslova i pobede. Neki ovde istiåu teoloãki problem: Kako duãe moguda se oblaåe? Åuvajmo se literalnog preterivanja. Posebno kadatumaåimo dramu Apokalipse! Meni je sama rasprava o ovome dovoljanznak da mnogi ne razumeju suãtinu æanra ove knjige! Molim vas, neåinimo od mrve planinu!

“dok se ne ispuni broj njihovih saradnika u sluæbi i brañe, kojitreba da budu pobijeni kao i oni” Rekli smo da je jedna od glavnihtema ove knjige istina da Bog vlada nad svime, åak i nad smrti svojemuåeniåke dece! Sva je istorija na njegovom dlanu. Njega ne moæeniãta da iznenadi, nikakav dogaœaj ili incident. Ali, on saoseña sasvetom koji pati, posebno tamo gde su zlo i nepravda.

Koncept dovrãenog broja muåenika (I Enohova 47:4) ukazuje na Boæijesveznanje, njegov suvereni plan za ljudski rod. Sliåna je i Pavlova ideja“punine neznaboæaca” (Rim 11:12,25), koja uzdiæe Gospodnjepredznanje o svakoj spasenoj osobi.

12 “Video sam kad je Jagnje otvorilo ãesti peåat. Tada nastadeveliki zemljotres; Sunce je pocrnelo kao æalobna odeña, a Mesecpostao crven kao krv. 13 Zvezde padoãe s neba na zemlju, kaonedozrele smokve kad popadaju s drveta, zaljuljane jakim

142

6,10-11 Otkrivenje 6:1-7:17

vetrom. 14 Nebo se rascepi kao pocepana knjiga, a svaka planinai ostrvo pokrenuãe se sa svog mesta.15 A carevi zemaljski, velikaãi, vojskovoœe, bogataãi i moñnici, tesvaki rob i slobodnjak, posakrivaãe se po peñinama i poprocepima planinskih stena. 16 Oni rekoãe planinama i stenama:“Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onog koji sedi na prestolu iod gneva Jagnjetovog. 17 Jer doãao je Dan njihovog velikoggneva, i ko moæe da opstane?”

Otk 6:12-17

6:12 “Video sam kad je Jagnje otvorilo ãesti peåat” Tipiåanapokaliptiåki jezik o kraju sveta (Jl 2:31; 3:15; Isa 13:9,10; 34:3; Jer4:23-28; Ag 2:6; Mt 24:29; “Vaznesenje Mojsijevo” 10:5). Istim jezikomse u SZ opisuje “Dan Gospodnji”. Sreñemo ga i kasnije u opisu ãestetrube. Rekoh, verujem da je to zato ãto svaka od ovih “sedmica”, svakanova serija zala opisuje jedan te isti kraj veka i Drugi Hristov dolazak(6:12-17; 11:15-18; 14: 14-20; 16:17-21; 19:11-21; 22:6-16). Otkrivenjenije strogi hronoloãki sled dogaœaja!

“Tada nastade veliki zemjotres” Viãe je zemljotresa pomenuto uovoj knjizi (8:5; 11:13,19; 16:18). Zanimljivo je to ãto zavrãnidogaœaji kraja sveta imaju sedam aspekata. Imamo ih i u st. 15, ãto jejoã jedan primer sloæene strukture, tj. literalnih obrazacaapokaliptiånih ãtiva (5:12).“Sunce je pocrnelo … Mesec postao crven kao krv” Joã jedna SZslika sudnjeg dana (Isa13:10; 24:23; 50:3; Jez 32:7; Jl 2:2,10,31; 3:15;Mt 24:29; Mk 13:24-25; Lk 21:25).

6:13 “Zvezde padoãe s neba na zemlju” Dva su izvora ove metafore:(1) stabilnost Boæijeg poretka u stvaranju (Jov 38:31-33; Ps 89:36-37; Isa13:10; Jer 31:35-36; 37:20-26; Enoh 2:1) ñe biti sasvim uzdrmana udanima suda (Mt 24:29); (2) “padanje zvezda” je åesta apokaliptiånametafora koja se najåeãñe odnosi na anœele. Verujem da prvo reãenjebolje odgovara.

6:14 “Nebo se rascepi” Ljudi starih vremena su verovali da je nebopoput razapetog ãatora, poput razapete osuãene æivotinjske koæe (Jov

143

Otkrivenje 6:1-7:17 6,12-14

22:14; Ps 104:2; Pri 8:27; Isa 34:4; 40:22). Joã jedna metafora Boæije silekoja provaljuje u prirodni red i poredak stvari.

“a svaka planina i ostrvo pokrenuãe se sa svog mesta” SZ namdoåarava da se tvorevina gråila kad god bi Bog delovao, bilo krozblagosiljanje bilo kroz osuœivanje. Ti momenti su uvek opisaniapokaliptiånim slikama. St. 15-17 opisuju Boæiji gnev nadbezboænim progoniteljima (16:20). Istim slikama SZ doåarava ulazaku Boæije prisustvo, kada se “planine tresu”, “reke isuãuju” i sl. (Isa40:4).

6:15 “posakrivaãe se po peñinama i po procepima planinskihstena” Boæiji progonjeni narod se krio od progona nevernika (Jev 11:38),a sada se bogati i moñni sa uæasom kriju od Boæijeg gneva (Isa2:10,19,21). Ponovo imamo sedam osobina kojim se doåarava uæas svetabez Boga. Dosledna matrica ove knjige.

6:16 “Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onog koji sedi naprestolu” Aluzija na Os 10:8 (Isa 2:19,21; Lk 23:30). Primetimo i da sugnev Oca i Sina udruæeni, da su pravedna kazna za ono ãto je uraœenonjihovoj porodici vere. Njihova dela su savrãeno pravedna i premavernicima, kada ih nagraœuju, i prema nevernicima kada primajuzasluæenu kaznu (Gal 6:7).

6:17 Ovaj stih ukazuje na Jl 2:11 ili Mal 3:2. Mnogi tumaåi smatrajuda je ovaj stih prekid, tj. uvod u naredno poglavlje. To je uvod u pitanje –Ãta je sa vernicima na zemlji koji trpe najuæasnije nevolje od kako je svetai veka? Tumaåi se nikada nisu slagali oko toga da li su peåati suda radiotkupljenja ili radi suda (9:20-21; 14:7-8; 16:9,11)? U svakom sluåaju ovopoglavlje govori o Boæijem sudu nad onima koji neñe da veruju. Taj sudodnosi prvo 1/4 tvorevine, onda 1/3, a zdele zala donose konaåni udaracsvetu bez Boga (Sof 1:14-18).

Kontekstualni uvid u 7:1-17

A. Ovo poglavlje åini interludijum, prekid, (baã kao i u 10:1-11:13,izmeœu 6. i 7. trube) izmeœu 6. i 7. peåata peåata (8:1). Rekli smo da topokreñe pitanje o stanju vernika dok traje sud nad nevernicima. Sedmipeåat postaje sedma truba,

144

6,15-17 Otkrivenje 6:1-7:17

B. U ovom prekidu uoåavamo dve grupe vernika:1. 144.000 pripadnika 12 plemena2. nebrojeno mnogo stanovnika neba, od svakog naroda sa celezemlje

C. Boæija dela su moñna, zaãtitniåka i na dobro njegovog naroda. UOtkrivenju nema razlike izmeœu Jevreja koji su hriãñani i hriãñana kojinisu Jevreji. Sva SZ rasna podeljenost se poopãtava na dve grupe: vernikei nevernike.


1 “Nakon toga, video sam åetiri anœela kako stoje na åetiri uglazemlje i zadræavaju åetiri vetra na zemlji, da nijedan vetar neduva ni na zemlju, ni na more, niti na ikakvo drvo. 2 Zatim samvideo drugog anœela koji je dolazio s istoka. Sa sobom je imaopeåat æivoga Boga. On doviknu snaænim glasom onoj åetvoricianœela kojima je data vlast da naude zemlji i moru: 3 ”Ne uditezemlji, ni moru, niti drveñu, dok ne zapeåatimo åela slugu naãegaBoga!”

Otk 7:1-3

7:1 “video sam åetiri anœela kako stoje na åetiri ugla zemlje izadræavaju åetiri vetra na zemlji” SZ broj åetiri pripisuje naãoj planeti(Isa 11:12; Jer 49:36; Dan 7:2; Zah 1:8; 6:1,5; Mt 24:31).

Nekoliko je tumaåenja ovih vetrova: (1) rabini kaæu da su ovo zlivetrovi (Dl 27:14); (2) drugi tvrde da je to simbol zla koje dolazi kaoBoæiji sud (Jer 49:36; Dan 7:2); (3) aluzija na broj åetiri u Zah 1:8; 6:5, gdesu åetiri jahaåa na åetvoro kola Boæije sluge za ceo svet (Mt 24:31).

“da nijedan vetar ne duva ni na zemlju, ni na more, niti na ikakvodrvo” I ovo, poput 6:6,8 pokazuje ograniåeni sud (7:3; 9:4).

7:2 “Zatim sam video drugog anœela koji je dolazio s istoka” Istok(sunce) je simbol æivota, zdravlja i novog dana.

145


“Sa sobom je imao peåat æivoga Boga” Isti peåat se pominje u9:4,14, i verovatno u 22:4. Peåat Zloga imamo u 13:16; 14,9; 20:4.peåat je u ono vreme pokazivao:

1. pouzdanost (Jn 3:33)2. vlasniãtvo (Jn 6:27; 2 Tim 2:19; Otk 7:2-3)3. zaãtiñenost (Post 4:15; Mt 27:66; Rim 15:28; 2 Kor 1:22; Ef1:13; 4:30)4. sigurnost Boæijih obeñanih darova (Rim 4:11; 1 Kor 9:2).

Ovaj peåat åuva sve Boæije od pravednog gneva suda. S druge strane, iSotona je obeleæio sve svoje, ali baã zato ih sustiæe pravedna ruka suda. Uovoj knjizi, “nevolja” – thlipsis – je progon vernika od strane nevernika; a“nevolja” – orgeor thumos – je Boæiji sud nad nevernicima, prilika da seljudi otrezne, pokaju i poveruju mu. Isti princip blagoslova i prokletstvaSZ (Pnz 27-28) pokazuje pozitivnu stranu svih Boæijih sudova.Fraza “æivoga Boga” je igra reåi imena i titule JHVH (Izl 3:14; Ps 42:4;84:2; Mt 16: 16). Isto je i sa frazama zaveta “Tako æiv bio Gospod”.

“On doviknu snaænim glasom onoj åetvorici anœela kojima je datavlast da naude zemlji i moru” Aorist pasiv. Bog nadzire svoj sud nadzemljom i nevernicima. Dva su razloga zaãto je taj sud ograniåen: (1)da i vernici ne bi stradali u njemu; (2) da bi nevernici mogli da sepokaju, prizovu njegovo ime i daju mu slavu (9:20-21; 14:6-7;16:9,11; 21:7; 22:17).

7:3 “… dok ne zapeåatimo åela slugu naãega Boga” Aluzija na Jez9:4,6 (Otk 9:4; 14:1). Suprotnost ovom peåatu je peåat Sotone – æig zveri(13:16,17; 14:9,11; 16:2; 19:20; 20:4).

4 Onda sam åuo broj zapeåañenih. Bilo ih je sto åetrdeset i åetirihiljade iz svakog plemena naroda Izrailjevog!

Otk 7:4

7:4 “sto åetrdeset i åetiri hiljade” Ovu tajnovitu grupu sreñemo i u14:1,3. Mnogo je polemike oko njihovog identiteta. Svakako da je reå osimboliånom, a ne doslovnom broju. Evo i zaãto:

1. Broj je idealno zaokruæen, jer sva plemena imaju podjednakibroj spasenih.

146

7,2-4 Otkrivenje 6:1-7:17

2. Broj je deljiv sa 12, ãto je biblijska mera organizovanosti (brojBoæijeg naroda). Takoœe je deljiv sa 10, brojem koji u Svetompismu oslikava dovrãenost, celovitost.3. Celo poglavlje je pisano simboliånim, apokaliptiånimjezikom.4. Popis Izraelskih plemena je neãto promenjen. Naime, Dan jeizostavljen a Jefrem i Josif su zamenili mesta. Jevreji tako neãtosvakako ne bi shvatili doslovno.

Dakle, moguñi identitet ove grupe je:1. Verni Izrael na kraju vremena (Zah 12:10)2. Poslednji naraãtaj hriãñana, obrañen nakon tajnog vaznesenjaCrkve3. Verni ostatak Izraela (Rim 9-11)4. Naziv koji ova knjiga daje Crkvi NZ (1:6).

Peåañenje nije stvar samo jedne grupe ljudi. Ono se tiåe Boæijeg vlasniãtvai zaãtite nad njegovima (2:20; 11:18; 19:2,5; 22:36). I Œavo ñe obeleæitisvoje (13:16,17;14:9,11; 16:2; 19:20; 20:4), oponaãañe Gospoda (3:12; 7:3;14:1; 22:4).NZ åesto govori o Crkvi u SZ pojmovima koji se tiåu Izraela (Rim2:28-29; 4:11; 9:6,8; Gal 3:29; 6:16; Fil 3:3). U ovoj knjizi se na posebannaåin (1:6) Crkva oslovljava titulama koje nosi Izrael u Izl 19:4-6 (1 Pet2:5,9). U Jak 1:1; 1 Pet 1:1. Crkva je nazvana dijasporom, ãto je posebannaziv za Jevreje u rasejanju.Mislim da je najbolje, ãto se tiåe ove moje studije, da 144.000 iz st. 4, iveliko mnoãtvo iz st. 9, prepoznamo kao NZ Boæiji narod koji sepouzdaje u Hrista. Ali u dva smisla – Kao hriãñane Jevreje i hriãñanemnogoboãce.

Posebna tema: Broj 12

Ovaj broj je uvek bio simbol reda i poretka:1. van Svetog pisma

a) 12 znakova Zodijakab) 12 meseci u godini

147


2. SZa) 12 sinova Jakovljevih (12 Izraelskih plemena)b) 12 dragulja na grudima Prvosveãtenika (slika plemena) uIzl 28:21c) 12 vekni hleba u svetinji Ãatora sastanka, Lev 24:5d) 12 uhoda poslanih u Hanan, Br 13 (jedan po plemenu)e) 12 palica (jedna po plemenu) u Korejevoj buni, Br 17:2f) 12 kamenova Isusa Navina, Isu 4:3,9,20g) 12 administrativnih distrikata Solomunoveadministracije, 1 Car 4:7h) 12 kamenova Ilijinog oltara za JHVH, 1 Car 18:31

3. NZa) 12 izabranih apostolab) 12 kotarica hleba (za svakog apostola), Mt 14:20c) 12 prestola na koje ñe da sednu NZ uåenici (prema 12plemena Izraela), Mt 19:28d) 12 legija anœela na raspolaganju da spasu Boæijeg Sina, Mt26:53e) Simbolizam Otkrivenja:

o 24 stareãine na 24 prestola, 4:4o 144.000 (12x12), 7:4; 14:1,3o 12 zvezda na æeninoj kruni, 12:1o 12 vrata, 12 anœela za 12 plemena, 21:12o 12 kamena temeljaca novog Jerusalima, a na njimaimena 12 apostola, 21:14o 12.000 stadija, 21:16 (veliåina novog Jerusalima)o åetvorougaoni grad, 21:7o 12 bisernih vrata, 21:21o drvo u sred novog grada sa 12 vrsta plodova (po jedan zasvaki mesec), 22:2

5 “iz Judinog plemena dvanaest hiljada,iz Ruvimovog plemena dvanaest hiljada,iz Gadovog plemena dvanaest hiljada,

148


6 iz Asirovog plemena dvanaest hiljada,iz Neftalimovog plemena dvanaest hiljada,iz Manasijinog plemena dvanaest hiljada,7 iz Simeonovog plemena dvanaest hiljada,iz Levijevog plemena dvanaest hiljada,iz Isaharovog plemena dvanaest hiljada,8 iz Zavulonovog plemena dvanaest hiljada,iz Josifovog plemena dvanaest hiljada, iiz Venijaminovog plemena dvanaest hiljada”.

7:5 “iz Judinog plemena” Ovaj popis plemena se ne slaæe ni sajednim od 20-ak popisa koliko ih je u SZ. Posebno ne odgovara Jez48:2-7, gde se spominje eshatoloãki Boæiji narod. Danovo pleme jeizostavljeno, Juda je prvi, Josif je umesto Jefrema, a navodi se i Levitskopleme. Svaki Jevrejin bi u ovom popisu video neregularnost i presimboliku nego li doslovnost.

9 “Zatim sam video mnoãtvo ljudi, koje niko nije mogao daizbroji. Bilo ih je od svake narodnosti, plemena, naroda i jezika.Stajali su pred prestolom i pred Jagnjetom obuåeni u belu odeñu isa palmama u svojim rukama. 10 Oni gromko uskliknuãe:

“Spasenje pripada naãem Bogukoji sedi na prestolui Jagnjetu!”

11 A svi anœeli, stareãine i åetiri biña koji su stajali oko prestola,padoãe niåice na zemlju pred prestolom, 12 pa se pokloniãeBogu, govoreñi:

“Amin! Blagoslov i slava,mudrost i zahvalnost,åast, sila i snaga,pripadaju naãem Bogu,u sve vekove. Amin!”

Otk 7:9-12

149


7:9 Ovo mnoãtvo svakako nije ono od 144.000, koje se spominje u st.4. Naime, potonji dolaze iz Izraelovih plemena, a ovi iz svakog naroda nasvetu. Ali, ove dve grupe su ipak jedno na dva razliåita naåina. Ako se st.1-8 odnosi na obrañene Jevreje, onda st. 9 govori o svim grupama celogBoæijeg naroda (5:9; 11:9; 13:7; 14:6; 17:15).

Ipak, åinjenica je: (1) da su “proãli veliku nevolju” (st. 14); (2) dastoje ispred trona (st. 9); (3) u belini su (6:1). Moguñe je da se radi ocelovitoj grupi muåenika (6:11; 17:6; 18:24; 19:2; 20:4).

“sa palmama u svojim rukama” Neki povezuju ovu misao sa Lev23:40 ili Nem 8:15, kao pesmu pobede i radosti. Drugi u tome viderituale slavlja Pashe, kao u Jn 12:13, makar da je ovaj odeljakpovezan sa vremenom lutanja po pustinji (st. 15-16), tj. sapraznikom senica. Palmino granje je simbol pobede.

7:10 “Spasenje pripada naãem Bogu” Uobiåajeni gråki pojam“spasenje” (soteria od sozo). Ovde ima znaåenje pobede, tj. potpunogtrijumfa. SZ termin yasha znaåi fiziåko osloboœenje (Jak 5:15). Istom reåise u tri navrata u ovoj knjizi blagosilja Bog na prestolu (7:10; 12:10; 19:1).

“i Jagnjetu” Primetimo da je Mesija blagosloven na isti naåin kako iJHVH. Ovo naglaãava njegovu suãtinu Boga Sina.

7:12 “govoreñi” Ponovo sedmorostruki blagoslov Bogu (Mesija, st.10), sliåan sedmorostrukom blagoslovu zaklanom Jagnjetu (5:12)

“Amin” vidi posebnu temu u 1:6

13 Tada me jedan od stareãina upita: “Znaã li ko su ovi u belojodeñi i odakle dolaze?” 14 Ja mu odgovorim: “To ti znaã,gospodine moj.” On mi reåe: “To su oni ãto su proãli kroz velikenevolje. Oni su oprali svoju odeñu i ubelili je Jagnjetovom krvlju.15 Zato stoje pred Boæijim prestolom i danonoñno sluæe Bogu unjegovom hramu. A Onaj koji sedi na prestolu nastaniñe se meœunjima. 16 Oni nikad viãe neñe biti gladni ni æedni, i neñe ih peñisunce, niti ikakva æega, 17 jer ñe Jagnje, koje je nasred prestola,biti njihov pastir. Ono ñe ih voditi na izvore Vode æivota, a Bog ñeobrisati svaku suzu sa njihovih oåiju.”

Otk 7:13-17

150

7,9-12 Otkrivenje 6:1-7:17

7:14 “To ti znaã, gospodine moj” Uobiåajeni ljudski odgovor predanœeoskim vesnicima (Zah 4:5,13; Dan 10:16). Ovo nas podseña da sustareãine zapravo anœeoska biña.

U apokaliptici anœeli su uvek posrednici i tumaåi. A ta tumaåenja sukljuå (kao i pesma nebeskog hora) za razaznavanje i tumaåenjesimboliåkog jezika.

“To su oni ãto su proãli kroz velike nevolje” Glagol je u pezentparticipu, kao podseñanje na progonjenu Crkvu Jovanovog vremena(1:9; 2:9,10,22). Ipak, ova istoriånost proroåki oslovljava progonjenevernike svih vremena, kao i pojaåani intenzitet progona uposlednjim danima (Dan 12:1). Dakle, ovo se tiåe: (1) progonstvaBoæije dece (Mt 24:21-22; Mk 13:19; 2 Sol 2:3; Otk 2:10; Dan 12:1),ili (2) Boæijeg pravednog gneva koji dolazi na nevernike (2 Sol 1:6-9;Otk 3:10; 6:17; 8:2; 16:1). Ovi problemi su, u odreœenoj meri,prisutni u svakom dobu. Hriãñani åesto stradaju zbog Hrista (Jn16:33; Dl 14:22; Rim 5:3; 1 Pet 4:12-16). Sve te nevolje se zovu“poroœajnim mukama” Novog doba pravednosti (Mk 13:8; IIBaruhova, 25-30).

Gråi “thlipsis” (nevolja) u Otkrivenju uvek govori o stradanjuvernika od ruke nevernika (1:9; 2:9,10,22; 7:14). S druge strane, “thumos”(12:12; 14:8,10,19;15: 1,7; 16:1; 18:3) i “orge” (6:16,17; 11:18; 14:10;16:19; 19:15) uvek oslikavaju bes Oca i Sina nad neverniåkomtvrdovratoãñu.

Ako je teoloãka poruka celog Otkrivenja ohrabrenje vernicima kojiprolaze kroz progone, zaãto neki tumaåi uporno ostaju na tome da ñe setajnim vaznesenjem crkva poslednjeg naraãtaja spasiti poslednjih velikihnevolja? Progoni su od prvih voœa napravili muåenike, kao ãto je bilo i usvakoj novoj generaciji hriãñana. Zaãto bi se oni na kraju vremenapoãtedeli toga?

“Oni su oprali svoju odeñu i ubelili je Jagnjetovom krvlju” Snaænaslika vernika koji su muåeniåki postradali u velikim nevoljama.Predivna metafora otkupljenja (22:14)! Istu ideju oåiãñenja poHristovoj smrti imamo u Rim 3:25; 5:9; 2 Kor 5:21; Ef 1:7; Kol 1:20;Jev 9:14; 1 Pet 1:19; 1 Jn 1:7. Krst je åesta tema ove apokaliptiåneknjige (1:5; 5:12; 7:14; 12:11; 13:8; 14:4; 15:3; 19:7; 21:9,23; 22:3).

151


Primetimo povezanost onoga ãto je Hrist obezbedio krstom, i potrebe daåovek odgovori na taj poziv. Bog åini prvi korak prema nama, brine se zasve u naãem spasenju. Ali, drugi deo odgovornosti tog zavetnog odnosaje na nama – na naãem prihvatanju ili odbacivanju (Jn 1:12; Mk 1:15; Dl3:16,19; 20:21; Rim 10:9-13).

7:15 -16 Buduñi blagoslovi neba su nam joã jednom doåarani slikamaSZ. Ovde imamo aluziju na Ãator sastanka i vreme lutanja pustinjom (Izl40:34-38; Br 9:15-23). Takoœe, tu je i misoa o ãekina oblaku slave Boæije,oblaku koji je simbolizovao Gospodnje prisustvo u narodu (Isa 49: 10;Mt 5:6; Jn 4:14; 6:35; 7:37). Ovaj period istorije Izraela je vreme suda.Ipak, Bog im nikada nije bio bliæi nego tada, nikada privræeniji nego udobu nevolje. Rabini vole da baã to vreme zovu “medenim mesecom”Boga JHVH i njegovog naroda.

7:15 “danonoñno sluæe Bogu” U SZ to su radili Leviti, sveãtenici (Ps134:1; 1 Dnv 9:33). Ali, pristup i sluæba Bogu su proãireni na (1)progonjene vernike i (2) sve vernike. Nema viãe jevrejske povlaãñene elitesveãtenstva! Svi hriãñani su sveãtenici (1 Pet 2,5,9; Otk 1:6).

“u njegovom hramu” U jednu ruku je teãko povezati ovaj odeljak(Jez 40-48) sa Otk 21:22, koji opet tvrdi da u nebu nema hrama.Neki tumaåi ovo pokuãavaju da reãe razlikovanjem privremene,makar i milenijumske vladavine i veåne vladavine. Ali, åitavametafora i vremenski okvir knjige su fluidni. Moguñe je da se mislina duhovni, nebeski Ãator (Jev 9:23).“nastaniñe se meœu njima” Predivna metafora Boæijeg prebivanjameœu svojima. Ãator je simbol njegove trajne prisutnosti u tomnovom narodu koga åine ljudi sa svih strana sveta. Tako ñe konaånoda se ostvari drevni, prvobitni smisao Edena. Åoveåanstvo jeotkupljeno (Post 3:15). Bliskost zajedniãtva sa Stvoriteljem je opetmoguña.

7:16 “Oni nikad viãe neñe biti gladni ni æedni” Aluzija na Isa49:10-13. Boæija materijalna, telesna briga je simbol duhovne brige (Mt5:6; Jn 4:14; 6:35; 7:37).

“i neñe ih peñi sunce, niti ikakva æega” Boæija slavna prisutnost(ãekina) je bila poput oblaka. U æegi pustinje donosila je zaklon ihlad tokom 38 godina (Ps 121:5-7).

152

7,15-16 Otkrivenje 6:1-7:17

7:17 “jer ñe Jagnje, koje je nasred prestola, biti njihov pastir” Joãjedna aluzija na SZ (Jez 34:23). Primetimo da je zaklani, ali ipak vaskrsli iæivi Otkupitelj u æiæi svih Boæijih otkupljujuñih dela. Dobri Pastir iz Jn10:11 je novi Pastir svih ovaca (Jn 10:16).

“Ono ñe ih voditi na izvore Vode æivota” Za pustinjske narode vodaje sve ãto æivot jeste. Misao koja podseña na Isa 49:10 (Ps 23:2), aponavlja se na samom kraju knjige, Otk 21:6; 22:1.“a Bog ñe obrisati svaku suzu sa njihovih oåiju” Aluzija na Mesijinoslavlje u Novom gradu Boæijem (Isa 25:6-9; Otk 21:4). O, kako je tomoñna uteha za svakoga koji strada – za progonjene vernikeapostolovog doba; za progonjene vernike bilo gde i bilo kada!




1. Ko su 144.000? Objasnite svoj odgovor na osnovu tekstaOtkrivenja.2. U kom su odnosu ove 144.000 prema velikom mnoãtvu iz st.9?3. Zaãto je tako teãko rastumaåiti ove simbole?4. Koja je glavna istina ova dva poglavlja – 6. i 7?5. Ãta je smisao interludija, prekida na poåetku ovog poglavlja?Gde su sliåni primeri u knjizi Otkrivenja?

153


Otkrivenje 8:1–9:21


Otvaranje sedmog peåata 8:1-5Odjekivanje sedam truba 8:6 - 9:21




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte samo da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek ondato uporedite sa prevodima Biblije koje posedujete. Podele na poglavlja imanje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Kontekstualni uvid:

A. Ako sedmi peåat vodi ka sedam truba, pitanje je – U kom suodnosu trube, peåati i zdele? Postoji odreœeno, nepotpuno ponavljanje.Tri perioda zala pokrivaju isto vreme. Sva tri su saåinjena po istoj ãemi iproizilaze jedan iz drugog. Viktorinus je u treñem veku prvi izaãao saovom teorijom rekapitulacije. Naime, uporeœivanje ova tri perioda seotkriva da je reå o jednoj progresivnoj apokaliptiånoj metafori za jedno

154


te isto eshatoloãko vreme. Moguñe je da ãesti peåat (6:12-17) dovodi dosamog kraja, tj do sedam truba i sedam zdela (16:17-21).

B. Odakle apostolu Jovanu sve te apokaliptiåne predstave? Nekolikoje teorija: (1) One su aluzija nekoliko SZ odeljaka - posebno 8. i 9.poglavlje - tj. kuge iz Egipta i najezde skakavaca iz Jl 2. Slike prorokaDanila, Jezekilja i Zaharije åine osnovu metafora Otkrivenja; (2)Jevrejska meœuzavetna literatura, poput I Enohove. Judaizam 1. veka jedobro znao ovu knjigu, baã kao i hriãñani prve Crkve. To vidimo iz nekihNZ aluzija (2 Pet 2; Juda), (3) istorijski kontekst 1. veka, posebno kultvladara imperije i lokalni progoni.Izvor za koji se odluåimo odrediñe u velikoj meri i smer naãeg tumaåenjaova dva poglavlja. Ako smo skloniji 3. reãenju, istorijskimuslovljenostima cezarevog kulta, u naãem tumaåenju ñe prevagnutipreterizam. Ako se dræimo 2. reãenja, jevrejske apokaliptike, teæiñemoidealizmu – tumaåenju simbola. A ako gledamo samo na proroåkealuzija, sva dogaœanja ñemo futuristiåki da projektujemo na krajvremena

C. Oba poglavlja opisuju rastuñi sud nad nevernicima. Ipak, valjauvek naglaãavati da je taj sud u sluæbi njihovog spasenja (9:20-21; 14:7;16:9,11). Sud je, zapravo, u funkciji zavetnih prokletstava prema Pnz27-29.

D. Kao i kod prethodnih poglavlja, i ovde je simbolizam tolikonesigurnog znaåenja, da jedni u njemu prepoznaju Hrista a drugiSotonu. Zato je i ovde neprihvatljiv svaki dogmatizam. Tumaåi supozvani da sve vizije iskaæu u jednoj glavnoj istini. Po toj istini valjatumaåiti mnoge detalje, valja ih usaglaãavati u njoj!


1 “Kad je Jagnje otvorilo sedmi peåat, nastade tiãina na nebu okopola sata. 2 Zatim sam video sedam anœela koji stoje predBogom; njima je bilo dato sedam truba”.

Otk 8:1-2

155


8:1 “Kad je Jagnje otvorilo sedmi peåat” Isus je jedini koji moæe daotvori sve peåate. Anœeo to napominje s posebnom paænjom i sada ikasnije kod sedam pehara.

“nastade tiãina na nebu oko pola sata” Nekoliko je tumaåenja ovde:1. Rabini su ovakvu tiãinu vezivali za sluãanja molitava svetih.2. Neki ovde vide poruku II Jezdrine 7:29-31, gde se kaæe daNovo doba poåinje ovako.3. Ima i onih koji se pozivaju na SZ odeljke po kojima je åovekuvek tih u Boæijoj prisutnosti (Ava 2:20; Sof 1:7; Zah 2:13).4. Delovanje straãnih nevolja na nevernike je zapanjujuñe iostavlja ih bez reåi.

8:2 “Zatim sam video sedam anœela koji stoje pred Bogom” Ugråkom imamo odreœeni ålan ispred imenice “anœeo”. “Sedam anœela”se sreñe i u Tobiji 12:15; I Enohovoj 20:1-7. To su – Urielo, Rafailo,Raguelo, Mihailo, Sarakelo (Sarielo), Gavrilo i Ramielo. Ipak, neki videovu frazu u odnosu prema Mesiji (Isa 63:9), ili prema sudu nad onimakoji se bune i æaloste Svetog Duha (Isa 63:10). Po nekima je ovo anœeo izdogaœaja Izlaska (Izl 23:20-23; 33: 12-16).

“njima je bilo dato sedam truba” Sedam truba za sedam anœela (st.6). U SZ se trubama neãto poruåivalo narodu, u verskom ili vojnomsmislu (Izl 19: 16; Br 10:1-10; Isa 27:13; Jer 4:5-9; Jl 2:1; Sof 1:16; Zah9:14; II Jezdrina 6:23). I NZ objavljuje da ñe trubni znak biti najavaDrugog Hristovog dolaska (Mt 24:31; 1 Kor 15:52-53; 1 Sol 4:16).

3 Doãao je drugi anœeo sa zlatnom kadionicom i stao kodærtvenika. Njemu je bilo dato mnogo tamjana da ga s molitvamaBoæijeg naroda prinese na zlatni ærtvenik kod prestola. 4 Dim odtamjana iz kadionice u anœelovoj ruci podiæe se k Bogu, zajednosa molitvama Boæijeg naroda. 5 Onda je anœeo uzeo kadionicu,napunio je vatrom sa ærtvenika i izruåio je na zemlju, nakon åeganastaãe gromovi, grmljavina, munje i zemljotres.

Otk 8:3-5

156

8,1-2 Otkrivenje 8:1–9:21

8:3 “Doãao je drugi anœeo sa zlatnom kadionicom i stao kodærtvenika” Ovaj stih, kao i 5:8 su rabinski teoloãki koncept po komeanœeli odnose naãe molitve Bogu. Istina, Sveto pismo samo ne tumaåiovaj detalj, ali ne treba stvarati rigidne zakljuåke iz bilo åega, pa ni izovog. Ovo je vizija koja nema cilj da nam govori o anœelima. Naprotiv,poruka je u tome da Bog åuje naãe molitve.

Ovo je kadioni oltar koji je stajao ispred svetinje (Izl 30:1-10), zarazliku od ærtvenog oltara (st. 5,9,13). Ipak, ova nas vizija ne uåi onebeskom svetiãtu, ili o Hramu u Jerusalimu, veñ o nebu kao mestu gdeBog prebiva i vlada (Jev 8:2; 9:11,24).

“s molitvama Boæijeg naroda” Nije sasvim jasno o kojoj je grupivernih reå, ali je jasno da Bog vidi potrebe svojih i da ih ispunjava(Izl 3:7). Tamjan je uvek simbol molitve (Ps 141:2; Otk 5:8) jer senjegov dim sa ove, nama vidljive strane realnosti, uzdiæe na onunama nedokuåivu. Vidi posebnu temu o svecima u 5:8.

8:4 Kroz celu 3. Mojsijevu, Levitsku knjigu, vidimo da se miristamjana uzdiæe pred Bogom. Tako se i naãe molitve podiæu pred njim.

8:5 “Onda je anœeo uzeo kadionicu, napunio je vatrom saærtvenika i izruåio je na zemlju” Aluzija na Jez 10:2. Æeravica kadionogoltara pred Svetinjom se uzimala sa ærtvenog oltara ispred Ãatora (9:13;Otk 16:11-13). Ipak, svi ovi simboli imaju fluidno znaåenje. Ali, to i nijetoliko vaæno koliko teoloãka istina da je reå o Boæijoj vatri.

“nakon åega nastaãe gromovi, grmljavina, munje i zemljotres” Sviovi prirodni fenomeni su u Pismu uglavnom vezani za Boæiju silu ipojavljivanja (4:5; 11:19; 16:18; Izl 19:16-19; Ps 18:10-13).

6 “Onih sedam anœela sa sedam truba pripremiãe se da zatrube”Otk 8:6

8:1-6 Ovi stihovi nam govore o onome ãto se dogaœa dok traje tiãina.

7 Kad je zatrubio prvi anœeo, grad i vatra pomeãani s krvlju behubaåeni na zemlju, pa treñina zemlje, treñina drveña i treñina traveizgoreãe.

Otk 8:7

157

Otkrivenje 8:1–9:21 8,3-5

8:7 “grad i vatra pomeãani s krvlju” Veñina ovih opisa potiåe od zalaiz Egipta. Zato ovaj odeljak aludira na Izl 9:24. Moguña je veza i sa Jez38:22, gde se govori o porazu Gogove armije.

“pa treñina zemlje … izgoreãe” Boæiji sud je u isto vreme i temeljani ograniåen. Treñina je mera koja se åesto pominje u narednimpoglavljima (8:7-8,9,10,11,12; 9:15, 18; 12:4). Drugi nivo suda je

mnogo jaåi od prvog (6:8).“i treñina trave izgoreãe” Verovatno se misli na potpuno uniãtenje ujednom podruåju, poãto je zelena trava zaãtiñena u 9:4.

8 Kad je zatrubio drugi anœeo, neãto kao ogromna planinauæarena od ognja, bi baåena u more, te se treñina mora pretvori ukrv. 9 Treñina æivih biña u moru izgibe, a treñina brodovapropade.

Otk 8:8-9

8:8 “neãto kao ogromna planina uæarena od ognja, bi baåena umore” Joã jednom smo pred izborom Jovanovog izvora ove slike: Rimskikult cezara; Jevrejska meœuzavetna apokaliptika; SZ. Ako je SZ, onda jereå o Ps 46:2, ili Izl 7:20-21. Ako je reå o drugom izvoru, onda je to IEnohova 18:13-16, ili Sibilini orakuli, 5:158. Ako se radi o prvom izvoru,tj. o istorijskoj aluziji, onda je reå o erupciji Vezuva koju su Jevrejitumaåili kako Boæiju odmazdu zbog rimskog razorenja Jerusalima.Nismo sigurni ãta je bila apostolova baza podataka, ali smo ponovosigurni da govori o Boæijem sudu kao meri upozorenja, poziva ljudimada se pokaju.

“te se treñina mora pretvori u krv” Joã jedna aluzija na Egipatska zla(Izl 7:20-21).

8:9 “Treñina æivih biña u moru izgibe” I joã jedan osvrt na mraånedogaœaje u Egiptu koji su prethodili osloboœenju Izraela (Izl 7:21)

“a treñina brodova propade” Za ovu misao nemamo SZ paralelu,kao ni u istoriji tadaãnjeg Rima, a ni u obilju meœuzavetneapokaliptike. Posledica ovog zla na trgovinu, ekonomiju jezastraãujuña. I to je dokaz rastuñeg, ali ograniåenog suda. Intezitetpatnji raste (1/4 uniãtenja od otvaraja peåata; 1/3 posle izlivanja

158


zdela) sve do kraja, do zdela. A tada sve dolazi svom kraju, nema viãevremena za pokajanje i sud je konaåan.

10 “Kad je zatrubio treñi anœeo, s neba pade velika zvezda, goreñikao buktinja. Zvezda je pala na treñinu reka i izvora. 11 Tojzvezdi je ime Pelen. Treñina voda postala je gorka od nje, tako damnogi ljudi pomreãe od goråine voda”.

Otk 8:10-11

8:10 “s neba pade velika zvezda” Moguñe je da se misli na Isa 14:12.Neki pokuãavaju da naœu vezu sa Otk 6:13 ili 9:1. Ali, to bi isuviãe vezaloJovanove vizije. Nije potrebno da tumaåimo svaki detalj. Otkrivenje jesvojevrsna drama. U jevrejskoj apokaliptici pad zvezde se obiåno odnosina anœela.

8:11 “Toj zvezdi je ime Pelen” SZ pelen uvek vezuje za idolatriju(Pnz 29:17-18). Ovde je zapravo reå o otrovu (Jer 9:15; 23:15; Am 6:12),iako pelen u svoj svojoj goråini nije opasan. U svakom sluåaju imamo joãjednu predivnu metaforu.

Ovde valja napomenuti jedan dobar primer neprimerenogtumaåenja Svetog pisma. Naime, posle katastrofe u Åernobilu, u Rusiji,mnogi su u tome videli ispunjenje ovog proroãtva. Naime, Åernobil naruskom znaåi “gorak”! Tumaåenje Otkrivenja na osnovu jutroãnih vestinije iskuãenje samo naãeg doba. Mnogi su u dva protekla hiljadugoœapokuãali isto, i to bezuspeãno. To bi trebalo da nam da zdrav oprez utumaåenju.

12 Kad je zatrubio åetvrti anœeo, neãto udari treñinu sunca,treñinu meseca i treñinu zvezda, tako da su za treñinu potamneli.Treñina dana bila je bez sunåevog svetla, a treñina noñi bezsvetlosti meseca i zvezda.

Otk 8:12

8:12 Mrak je uvek znak Boæijeg suda (Izl 10:21; Isa 13:10; 34:4; 50:3;Jez 32:7-8; Jl 2:2,10,31; 3:15; Am 5:18; Mk 13:24). Nebeska tela su se åesto

159

Otkrivenje 8:1–9:21 8,10-12

oboæavala kao duhovne sile. Ali, Bog je stvorio sve planete, sav kosmos(Post 1:14-19; Isa 40:26), svemu dao ime (Ps 147:4; Isa 40:26), nadgledasve (Isa 48:13). Sve stvoreno ga zato hvali (Ps 148:3).

13 Onda sam spazio orla kako leti posred neba i åuo kako govorijakim glasom: “Teãko, teãko, teãko stanovnicima zemlje kad seoglasi zvuk preostalih truba one trojice anœela koji ñe zatrubiti.”

Otk 8:13

8:13 “Onda sam spazio orla kako leti posred neba i åuo kakogovori” Neki prevodi umesto “orla” imaju “anœela” (Vuk), ãto dolazi odpoznih manuskripta iz 9. veka. I Sinaitikus (N) i Aleksandrinus (A) imaju“orao”, ãto znaåi:

1. Orao, taånije leãinar je åest simbol pokolja i smrt (Jez 17:3;Ava 1:8; Mt 24:28; Lk 17:37).2. Aluzija na scenu suda u Jez 39:17-20; Os 8:13. Aluzija na meœuzavetnu apokalapitiånu knjigu II Baruhovu,77:21-22, gde leãinar donosi poruku Boæijem narodu koji pati.4. Rimska vojska je ratovala pod znakom orla.“Leti posred neba” je slikoviti opis grabljivice spremne da seostrvi na plen (Otk 14:6; 19:17).

“Teãko, teãko, teãko” Ovo odgovara sudu poslednje tri trube kojedolaze (9:12; 11:14; 12: 12), iskaz pojaåanog inteziteta patnje(kontrast “svet je, svet je, svet je” u 4:8). Trostruko ponavljanje je ujevrejskom jeziku superlativ. “Teãko” je u SZ poetiåki iskazanajadikovka zbog smrti, patnje, suda.“stanovnicima zemlje” Misli se na nespasene ljude (3:10; 6:10;11:10; 13:8; 17:2).

OTKRIVENJE 9

1 “Kad je zatrubio peti anœeo, video sam zvezdu koja je pala nazemlju. Zvezdi je dat kljuå od ædrela bezdana. 2 Ædrelo bezdanase otvori, i iz njega pokulja dim, kao dim iz velike peñi, tako da suse sunce i vazduh pomraåili od dima iz bezdana. 3 Iz dima

160

8,13 Otkrivenje 8:1–9:21

izaœoãe na zemlju skakavci; njima je data moñ da ubadaju kaozemaljske ãkorpije. 4 Bilo im je reåeno da ne naãkode travi nazemlji, ni zeleniãu, niti ikakvom drvetu, nego samo ljudima kojina svojim åelima nemaju Boæiji peåat. 5 Meœutim, nije im bilodozvoljeno da ih ubijaju, nego samo da ih muåe tokom petmeseci. Muke od njihovih uboda sliåne su mukama od ubodaãkorpije. 6 U te dane, ljudi ñe traæiti smrt, ali je neñe nañi; æeleñeda umru, ali ñe smrt beæati od njih”.

Otk 9:1-6

9:1 “video sam zvezdu koja je pala na zemlju” Nekoliko je teorija opersonifikaciji zvezde nazvane anœeo: (1) Glagol je u perfektu, ãtoukazuje na Sotonin pad i njegove trajne posledice (Isa 14: 12; Jez 28:16;Lk 10:18; Otk 12:9); (2) Kontekst ukazuje na joã jednog slugu anœela,ukljuåenog u Boæiji sud (20:1). Zvezda koja pada sa neba je åestametafora meœuzavetne apokaliptike.

“kljuå od ædrela bezdana” “Kljuå” je spomenut u 1:18 i 20:1. On jeuvek simbol autoriteta. Bog sudom iskazuje svoju vlast nad hordamademona. “Bezdan” dolazi od gråke reåi “dubina”, koju sreñemo uLXX prevodu Post 1:2; 7:11; Ps 42:7; 107:26. Opisuje dubinu mora,stvorenja, ali u Ps 71:20 govori o mestu gde prebivaju mrtvi. U tomsmeru govore i vankanonske knjige – Enoh 18: 12-16; 21:7-10;108:36 – o privremenom i veånom boraviãtu palih anœela.

Sinonim ovoj imenici je “tartarus” (2 Pet 2:4; I Enohova 21:7), kojaopisuje tamnicu demona (Lk 8:31; Juda 6; Otk 11:7; 17:8; 20:1-3; IEnohova 10:4; 86:1; 88:1; Jubileji 5:6-11). Pavle govori o “bezdanu” uRim 10:7 kao mestu mrtvih (Isa 24:21-22). A rabini su govorili da je toposeban odeljak za nepravedne u Ãeolu/Hadesu.

“Zvezdi je dat” Sledi serija glagola u pasivu u poglavljima 8. i 9, ãtonaglaãava istinu o Boæijoj kontroli i nad istorijom i nad demonima(8:3,7,8,11,12; 9:1,3,4,5). Jevreji se åesto sluæe eufemistiånimpasivom kao indirektnim ukazivanjem na boæansko delo.

9:2 “i iz njega pokulja dim, kao dim iz velike peñi” U SZ ovakvaterminologija ima nekoliko znaåenja: (1) opis suda nad Sodomom i

161

Otkrivenje 8:1–9:21 9,1-2

Gomorom (Post 19:28); (2) opis suda nad narodima (Isa 34:10), (3)Boæije prisustvo na brdu Sinaj (Izl 19:18).

9:3 “skakavci” Åest simbol Boæijeg gneva (Izl 10:12-15; Jl 1:4; 2:1).Skakavci su slika vojnih invazija, osvajaåkih vojski (st. 7; Jl 2:4-5, 7-9).

9:4 “Bilo im je reåeno da ne naãkode travi na zemlji, ni zeleniãu,niti ikakvom drvetu” Bog sam ograniåava kaznenu silu demonskihhordi. Nije im dano da deluju na floru, ali su mogli da muåe korak dosmrti neverne ljude (st. 5; 7:4). Vernike je åuvao sam Gospod.

“nego samo ljudima koji na svojim åelima nemaju Boæiji peåat”Tekst odgovara 7:2-3 i aluzija je na Jez 9:4.

9:5 “pet meseci” Neki tumaåi ukazuju da je ovo æivotni vekskakavaca. Ipak, moguñe je da se radi o polovini broja 10, ãto je joã jednametafora ograniåenog suda (6:6,8; 8:7-12).

“mukama od uboda ãkorpije” Æaoka ãkorpije je moñna SZ metafora(2 Dnv 10:11,14).

9:6 Direktna paralela 6:15-16, kao moguñi dodatak teorijirekapitulacije (ponavljanja) suda, kroz nivoe peåata, truba i zdela. Ili jereå o aluziji suda nad idolopokloniåkim Jevrejima iz Jerusalima, premaJer 8:2-3.

7 “Skakavci su izgledom bili sliåni konjima opremljenim za boj.Na glavama su imali neãto sliåno zlatnim krunama. Lica su imbila ljudska, 8 kosa im je bila æenska, a zubi kao u lava. 9 Na sebisu imali oklope kao od gvoæœa, a ãum njihovih krila bio je kaotutnjava bojnih kola sa mnoãtvom konja koji hrle u boj. 10 Narepovima su imali æalac kao u ãkorpije, i u njima moñ da naudeljudima tokom pet meseci. 11 Oni imaju nad sobom cara, anœelabezdana, koji se na jevrejskom jeziku zove Avadon, a na gråkomApolion, ãto znaåi “uniãtitelj”.

Otk 9:7-11

9:7-9 “Skakavci su izgledom bili sliåni” Opis vrlo sliåan onom u Jl2:4-9 i poznatoj arapskoj poslovici – “Skakavci imaju glavu konja, grudilava, noge kamile, telo zmije i pipke kao kosa devojke”.

162


Sliånost sa Joilovim opisom je oåigledna: (1) lavovski zubi (st. 8; Jl1:6); (2) ogroman broj kola i konjanika koji hrle u boj (st. 9; Jl 2:5).

9:8 Neki su naãli istorijsku vezu u jahaåkim hordama Parñana,veãtim ratnicima duge kose. Bili su odliåni u baratanju kopljem. Åak su iRimljani zazirali od ovih varvara.

9:11 “Oni imaju nad sobom cara” Pri 30:27 naglaãavaju da skakavcinemaju kralja, ãto samo istiåe da je reå o simbolici, o demonskimduhovima. “Bezdan” je stvarnost u kojoj borave mrtvi (9:1,2,11; 11:7;17:8; 20:1,3; Rim 10:7).

“anœela bezdana, koji se na jevrejskom jeziku zove Avadon, a nagråkom Apolion” Jevrejsko (aramejsko) ime znaåi “uniãtenje” agråko “uniãtitelj”. U tom smislu se Avadon moæe poistovetiti saÃeolom, mesto prebivanja mrtvih (Jov 26:6; 29:22; 31: 12; Ps 88:11;Pri 15:11; 27:20). Robert Girdleston ovde ima zanimljiv komentar, usvom delu “Sinonimi SZ” – “Ova se reå na stotine mesta prevodi kao“propast”. Kada se radi o ljudima, onda se najåeãñe radi o smrti, akada je reå o zemlji misli se na pustoã, jalovost” (str. 273). U Jov28:22 njome se personifikuje sama smrt. To je tipiåno i za svitke saMrtvog mora i drugu jevrejsku apokaliptiånu literaturu. Ovo jedonekle neobiåno, zato ãto je u SZ anœeo smrti sluga Gospodnji (Izl12:23; Jov 15:21) pa i njegova sama personifikacija (Izl 12:13,29). Ali,ovaj anœeo je voœa ogavnih demonskih hordi. Moguñe je da se iovako iskazuje Boæija svemoñ i kontrola nad svim.

Neki napominju åinjenicu da je imperator Neron tvrdio za sebe da jeinkarnacija Apolona, ãto je gråka izvedenica Apoliona. Dve stvari idu uprilog ovome: (1) skakavci su zaista bili simbol Apolona; (2) Oba imena– Apolon i Apolion – dolaze iz istog reåniåkog korena.

12 Prva nevolja proœe; evo, dolaze joã druge dve za njom.Otk 9:12

9:12 Ovaj stih je vezan sa 11:14 i 12:2

13 “Kad je zatrubio ãesti anœeo, åuo sam jedan glas koji je dolazioiz åetiri roga na zlatnom ærtveniku koji stoji pred Bogom. 14 Glas

163

Otkrivenje 8:1–9:21 9,8-12

reåe sedmorici anœela sa trubama: “Odreãi åetiri anœela koji susvezani na velikoj reci Eufrat.” 15 Oni odreãiãe åetiri anœela kojisu bili spremni za taj åas, dan, mesec i godinu, da pobiju treñinuåoveåanstva. 16 Åuo sam da je broj te vojske bio dve stotinemiliona konjanika.17 A konji i njihovi konjanici, koje sam video u viœenju, izgledalisu ovako: konjanici su imali na sebi oklope vatrene, plavetne isumporne boje; glave konja bile su kao glave lavova, a iz njihovihusta izlazili su oganj, dim i sumpor. 18 Od ove tri poãasti – ognja,dima i sumpora – koje su izlazili iz njihovih usta, pogibe treñinaåoveåanstva. 19 Moñ ovih konja bila je u njihovim ustima, i unjihovim repovima. Naime, njihovi repovi bili su sliåni zmijskimglavama pomoñu kojih mogu da naude”.

Otk 9:13-19

9:14 “Odreãi åetiri anœela koji su svezani na velikoj reci Eufrat”Tumaåi skloni istorijskim izvorima, tvrde da su Parñani – pljaåkaãkehorde na konjima – prebivali na obalame Eufrata (I Enohova 56:5-8).Oni koji naginju SZ aluzijama pozivaju se na åetiri jahaåa apokalipse uZah 1:8; 6:1-8. Naime, njima odgovaraju ova åetiri anœela. I oni su Boæijisud nevernom svetu (7:1). To ãto su anœeli vezani verovatno ukazuje nato da su pali, da su demoni (Sud 6). Oni donose smrt treñini åoveåanstva(st. 18).

Upravo je severno podruåje reke Eufrat severno-istoåna granica saObeñanom zemljom (Post 15:18; Pnz 1:7; 11:24; Isu 1:4).

9:15 “Oni odreãiãe åetiri anœela koji su bili spremni za taj åas, dan,mesec i godinu” Ispred imenice “åas” je odreœeni ålan. I ovo jeiskazivanje Boæije suverenosti nad svim tokovima istorije (I Enohova92:2). To je veliko ohrabrenje za one koji trpe progone.

9:16 “Åuo sam da je broj te vojske bio dve stotine milionakonjanika” Simboliåan broj uæasnog mnoãtva zlih duhova koje seokomilo na nespaseni svet. Ovaj broj stoji nasuprot nebrojenommnoãtvu anœela koje sluæe Gospodu (5:11; Pnz 33:2; Ps 68:17; Dan 7:10;Jev 12:22; Juda 14).

164

9,14-16 Otkrivenje 8:1–9:21

Neki spajaju ovo mnoãtvo sa Kinezima – najmnogoljudnijomnacijom na svetu. To je samo lep primer nasilja nad svetim tekstom,pokuãaj da se drevni proroåki simboli rastumaåe dnevnim dogaœajima.Niãta novo. Oduvek su hriãñani pokuãavali da saznaju detaljebuduñnosti, da zadive jedni druge skoro ezoteriånim znanjem.

9:17-19 “A konji i njihovi konjanici” Konji i konjanici åine celinu.Zanimljivo je da su konji ti koji ãire teror i smrt (st. 19). Crvena boja(vatra), plavkasta i sumporna istiåu demonsku okrenutost razorenju –vatri, dimu i sumporu (st. 18).

20 “Ali ostali ljudi koji nisu izginuli od ovih poãasti, nisu sepokajali zbog idola koje su naåinili svojim rukama. Oni nisuprestali da sluæe demonima i idolima od zlata, srebra, bronze,kamena i drveta, koji ne mogu ni da vide, ni da åuju, niti dahodaju. 21 Nisu se pokajali ni za svoja ubistva, ni za svojavraåanja, ni za svoje bludniåenje, niti za svoje kraœe”.

Otk 9:20-21

9:20 “Ali ostali ljudi koji nisu izginuli od ovih poãasti, nisu sepokajali” Ovo je posebno jasna tvrdnja o otkupljujuñoj svrsi svih zala (st.21; 14:6-7; 16:9,11; 21:7; 22:17).

Bog je sa raznim nevoljama baåenim na Egipat æeleo isto: (1) Hteo jeda mu se Egipñani obrate i sluæe; (2) Hteo je da mu se Izrael joã viãepribliæi i sluæi mu (Pnz 27-28). I ove nevolje, vrlo sliåne onima u SZ,imaju samo jedan cilj – pokajanje nespasenih; povratak Stvoritelju. Ali,ljudi to ne æele. Njihova tvrdokorna nevera ih tera u sve gore i gorepobunjeniãtvo (Rim 1:24,26).

“zbog idola koje su naåinili svojim rukama” Ova fraza je tipiåno SZupozorenje o idolatriji (Pnz 4:28; 28:36,64; 29:17; 32:17; Ps 115:4-8;135:15-18; Isa 2:8; 37:19; 40:19-20; 44:17; Jer 1:16; 10:3-5; Dan 5:23;Mih. 5:13). NZ klanjanje idolima uvek povezuje sa demonskim(16:14; 1 Kor 10:20; 1 Tim 4:1).

165

Otkrivenje 8:1–9:21 9,17-20

9:21 Ova åetiri zla – idolatrija, ubistva, vraåanja, bludniåenje – sutipiåna za naåin æivota nevernih ljudi (Rim 1-2). Naravno, pomenute sujoã neke grupe u 13:15-17; 14:9; 16:2,9,11.

“vraåanja” Iz gråke reåi “pharmakeia” (Gal 5:20) dolazi nam poznatipojam “farmacija”. Moæda je reå o kakvom magiånom napitku,opijatu, poput “pelena” u 8:11. Drevni svet je koristio mnoge opojnesupstance da bi doæiveo “versku” ekstazu.




1. Koji je izvor slikovitih predstava ovog poglavlja: (1) SZ; (2)Jevrejska apokaliptiåna literatura; (3) dogaœaji i imperiji Rima?2. Odnose li se ovi dogaœaji na: (1) prvi vek; (2) svaki vek; (3)buduñnost?3. Treba li ova poglavlja da shvatimo doslovno ili slikovito?4. Koja je glavna istina poglavlja 8. i 9?5. U kom su odnosu peåati i åaãe u ovim poglavljima?6. Zaãto se pred Hristov dolazak poveñava aktivnost i anœela idemona?

166

9,21 Otkrivenje 8:1–9:21

Otkrivenje 10-11


Anœeo sa knjiæicom 10:1-11Dva svedoka 11:1-19




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda touporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja imanje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu.


Kontekstualni uvid:

A. Prvi prekid u proroãtvu (7. poglavlje) je bio izmeœu 6. i 7. peåata.Drugi (10:1-11:14) je izmeœu 6. i 7. trube. Ali, nema prekida izmeœu 6. i7. zdele (16. poglavlje), s tim da je on na drugom mestu (poglavlja 12-14).

B. Ovaj prekid, poput prvog, sluæi se slikama SZ (ãator, oltar,Jerusalim). Jevrejske aluzije u 7. poglavlju ukazivale su na NZ Boæiji

167

Otkrivenje 10-11

narod. Tako je i u ovim poglavljima. Slike potiåu iz Dan 9, ali suprilagoœene gråko-rimskom svetu 1. veka.“Jevrejsko tumaåenje ne vidi kako da uskladi ovo poglavlje sakontekstom poglavlja 10, ne vidi paralelizam sa prekidom otvaranjapeåata (7. poglavlje). Ne vidi znaåaj dva svedoka, ne razume narednapoglavlja knjige (posebno odeljak 12-13). Zato je najbolje da u 11.poglavlju vidimo åitavu hriãñansku zajednicu (Alan Dæonson,“Otkrivenje”, str. 104).

C. Dok Alan Dæonson vidi 11. poglavlje u bitnoj povezanosti saodeljcima 7,10 i 12-13, Dæordæ Lad smatra da je to odvojena literalnacelina, jer govori o izbavljenju Jevreja i njihovom konaånom spasenju(Mt 23:39; Lk 21:24; Rim 11:26). (Commentary on the Revelation of John,str. 150-151).Teãko je odluåiti se za jedno ili drugo glediãte. Nema sumnje da ñeposlednje vreme doneti ispunjenje svih Boæijih obeñanja danih Izraelu.Doñi ñe do velikog duhovnog probuœenja, bilo meœu pravim Jevrejima iliprozelitima, i mnogi ñe se okrenuti Hristu (Zah 12:10). Ovo je deoPavlove argumentacije u Rim 11. Treba reñi da kontekst Otk 7,10, 12-13ima prostora za zaãtitu celokupnog Boæijeg naroda, kao i za sud nadnevernicima. Zato je nepotrebno prenaglaãavati i koncept obrañenihJevreja i ideju podeljenosti Jevreji – mnogoboãci.

D. Hoñe li na kraju sveta i veka biti dve grupe svedoka ili samo jedna?Tako je teãko izboriti se sa svakim simbolom ove knjige. Verujem da biapostol Jovan upotrebio drugi stil pisanja, drugaåiji æanr da je hteo dadoslovno poruåi neãto vernicima svakog doba.Da li su “dva svedoka” kod koji je za vernike onog doba imao posebnoznaåenje? Nemamo konaåne odgovore. Jovan crpi svoje predstave izrazliåitih izvora: SZ, apokaliptika, kultura Gråke i Rima, Bliskoistoånamitologija (Otk 12). Da li su ga u svemu tome razumeli prvobitni åitaoci?Moæda i nisu svaki detalj, simbol, ali svakako jesu æanr u celini! Svakakonisu zahtevali doslovno istorijsko ispunjenje svakog detalja.Ipak, moj oprez i bojazan dok ovo tvrdim je u sledeñem - Kako su pisciNZ tumaåili SZ proroãtva?

168

Otkrivenje 10-11

U Hristovom æivotu su åesto videli kako se mnoge proreåene stvaridoslovno ispunjavaju. A neka od tih ispunjenja su bila upravo igra reåi,rabinsko shvatanje tipa i antitipa simbola. Voœstvo Duha (ili Isusovouåenje, Lk 24:13-35) je pomoglo apostolima da svoj istorijski kontekstshvate u svetlu SZ proroãtava. Moguñe je da ñe se isto dogoditi saposlednjom generacijom hriãñana, posebno progonjenih vernika. Ali,savremeni tumaå ne moæe da teologijom ili hermeneutikom predvidiznaåenje tih detalja, (1) da silom stavlja istoriju u apokaliptiåni tekst, (2)da teæi doslovnom ispunjenu svega ãto åini ovaj sloæeni stil pisanja.Vreme ñe otkriti sve!

E. Literalni obrazac slika otvaranja peåata i trubljenja truba je skoroisti. I jedni i drugi dovode ljudsku istoriju njenom kraju (c6:12-17;11:15-19).


1 ”Zatim sam video jednog moñnog anœela kako silazi sa neba.Bio je obavijen oblakom, a oko svoje glave imao je dugu. Lice muje bilo kao sunce, a njegove noge kao vatreni stubovi. 2 U svojojruci je imao otvorenu knjiæicu. Tada je stao desnom nogom namore, a levom na zemlju, 3 i povikao veoma glasno, kao kad riåelav. Kad je povikao, progovoriãe sedam gromova krozgrmljavinu. 4 A kad su gromovi progovorili, hteo sam da piãem,ali sam zaåuo glas sa neba: “Ostavi skrivenim to ãto je reklosedam gromova; to ne zapisuj!”5 A anœeo koga sam video da stoji na moru i na zemlji, podiæesvoju desnicu prema nebu, 6 pa se zakle Onim ãto æivi u svevekove, Onim koji je stvorio nebo i ãto je na njemu, zemlju i ãto jena njoj, i more i ãto je u njemu, govoreñi: “Neñe biti odlaganja! 7Nego u dan kad zatrubi sedmi anœeo, Bog ñe privesti kraju svojtajni naum, koji je objavio svojim slugama, prorocima”.

Otk 10:1-7

169

Otkrivenje 10-11

10:1 ”Zatim sam video jednog moñnog anœela kako silazi sa neba”Primetimo da se Jovan vraña na zemlju posle vizija u poglavljima 4. i 5.(ako je poziv Jovanu, u 4. poglavlju, deo vaznesenja crkve, da li se i onasada vraña?). Anœeo je opisan na naåin kojim SZ opisuje JHVH i Hrista uOtk 1:12-20. Zato mnogi tumaåi smatraju da je ovo sam Gospod. Ipak:

1. Hrist nikada u Otkrivenju nije nazvan anœelom.2. Postoje i drugi moñni anœeli u ovoj knjizi (5:2; 18:21).3. Ovaj anœeo se zaklinje Bogom (st. 6), ãto je neprimerenoHristu.4. Anœeo iz Dan 10 je opisan na sliåan naåin.

Moguñe je da pisac stvara kontrast ovog biña sa onim iz Bezdana (Otk 9 ).Ali, dok anœeo iz Bezdana ima jasne zapovesti, ovaj nastupa sam.Moguñe je da je reå o aluziji na moñno biñe iz Dan 10:5-6 (Mihailo),arhanœela Izraela u Dn 10:13; 12:1.

“Bio je obavijen oblakom” SZ u oblacima vidi Boæije povlaãñenoprevozno sredstvo (Ps 97:2; 104:3; Dan 7:13; Dl 1:9).“a oko svoje glave imao je dugu” Mnogi u ovome vide aluziju na4:3, kao opis moñi i titula samog boæanstva. Moæda se ukazuje na Jez1:28, gde duga obavija Boæije koåije.“Lice mu je bilo kao sunce” Joã jedan opis koji upuñuje naproslavljenog Hrista u 1:16 (Mt 17:2).“a njegove noge kao vatreni stubovi” I ovo podseña na Hrista iz Otk1:15.

10:2 “U svojoj ruci je imao otvorenu knjiæicu” Mnogo se i ovojknjizi raspravljalo. Neki u njoj vide onu, sada otvorenu “malu knjigu” iz5:1. Ipak, ovde se koristi druga gråka reå – biblaridion -dok je u 5:1biblion. Neki vide vezu sa Jez 2:8-3:14. Poãto ovaj anœeo svakako nijeHrist, veza sa Jezekiljevim proroãtvom je najlogiånija.

“Tada je stao desnom nogom na more, a levom na zemlju” Nekitumaåi u ovom simbolu vide univerzalnost poruke. Kakogod,veliåina ovog biña je zapanjujuña. Rabini (Talmud) spominju anœelaSandelfona koji je 1000 km. veñi od bilo kog anœela (Hagigah, 13b).

10:3 “i povikao veoma glasno, kao kad riåe lav” “Rika” (mukaomai)je u Pismu najåeãñe oglaãavanje vola. U svakom sluåaju, SZ ima viãe

170


naznaka po kojima Bog grmi kada govori, kao lav kada riåe (Jer 25:30; Os11:10; Jl 3:16; Am 3:8).

“progovoriãe sedam gromova kroz grmljavinu” Moguña tumaåenjaovih glasova: (1) aluzija na 7 Boæijih glasova u Ps 29:3-9; (2) paralelesa 7 peåata i 7 truba, kao merom suda za nevernike (8:5; 11:19;16:18) radi pokajanja; (3) glas koji dolazi sa Boæijeg trona (4:5). Ili semisli na 7 duhova Boæijih (1:4; 4:5; 5:6, prema Isa 11:22).

10:4 “Ostavi skrivenim” Nekoliko je mesta u Pismu gde se datootkrivenje peåatilo za kasnije vreme: (1) Danilo (Dan 8:26; 12:4,9) (2)Pavle (2 Kor 12:4). Opet, Jovan u 22:10 upozorava da se reåi ovogproroãtva ne zapeåañuju.

10:5 “podiæe svoju desnicu prema nebu” Gest pri zaklinjanju (Post14:22; Izl 6:8; Br 14:30; Pnz 32:40; Jez 20:15,28; Dan 12:7). Sam åinzaklinjanja odgovara Boæijoj slavi.

10:6 Pozivanje Boæijeg imena je u dva prepoznatljiva SZ koncepta:(1) JHVH, od jevrejskog glagola “biti” (Izl 3:14). “Jesam ono ãto jesam”je zavetno Boæije ime koje istiåe Boga kao Spasitelja i Otkupitelja (Post14:19; Izl 20:11; Nem 9:6; Ps 146:6); (2) Elohim, opisuje Boga u Post 1 kaoonog koji stvara, odræava i brine se za sve na zemlji (Post 14:19; Izl 20:11;Nem 9:6; Ps 146:6). Ovaj zavet osigurava taånost anœelove poruke.

“Neñe biti odlaganja” Doslovno “vremena (chronos) viãe neñe biti”.Rekli smo da je pojam vremena u ovoj knjizi vrlo fluidan, iz nekolikorazloga: (1) dve reåi opisuju vreme – chronos, proticanje vremena(10:6); (2) kairos, kao posebno, sezonsko vreme, dogaœaj (1:3;11:18;12:12,14); “vreme je blizu” (1:3; 3:11; 22:10); „dolazim skoro”(2:5,16; 22:7,12,20); “dolazim kao lopov” (3:3; 16:15). Svi ovi izraziprenose utisak neposrednosti. Ipak, neki odeljci naglaãavajuodlaganje, kaãnjenje (6:11; 10:6; 14:13). Sledeñi idiom istiåe da Dansuda i nagrade jeste veñ tu, “svrãeno je” (16:17; 21:6), ili “vreme seispunilo” (11:18; 20:12).

Ovu fluidnost su koristili razni pravci u tumaåenju kako bi naglasiliodreœena vremenska razdoblja (1. vek; svako doba; poslednji naraãtaj).Anœeo se zavetuje da poslednji dogaœaji upravo poåinju. Molitvemuåenika su usliãene!

171


10:7 “Bog ñe privesti kraju svoj tajni naum” Nekoliko je znaåenjaovog izraza: (1) Pavle njime opisuje Boæiji veåni naum spasenja i zaJevreje i za neznaboãce (Ef 2: 11-3: 13); (2) Samo Otkrivenje ovu tajnuistiåe kao deo svojih vizija (1:20; 17:5,7), ali u ovom stihu se jasnoukazuje na plan otkupljenja, kao ãto i Pavle åini u Rim 16:25-26 i Ef 2:11-3:13.

Moguñe je da Jovan celu frazu uzima od proroka Danila, posebno iz2. poglavlja (2:18,19,27,28,29,30,47). Bog hoñe i moæe da objavljuje svojetajne, svoja dela. On zna sve i nadgleda ceo tok istorije.

Posebna tema: Boæiji plan otkupljenja - “tajna”

A. U Sinoptiåkim evanœeljima pojam tajne otkrivamo iz delovaIsusovih priåa, parabola:

1. Mk 4:112. Mt 13:113. Lk 8:10

B. Pavle pojam tajne koristi na nekoliko naåina:1. Delimiåno “otvrdnuñe” Izraela radi prikljuåenja neznaboæacaBoæijem spasenju. To ñe pobuditi svetu ljubomoru Jevreja daprihvate odavno proreåenog i poslanog Mesiju (Rim 11:25-32).2. Evanœelje se objavljuje svakome i po celom svetu, svima kojiñe priñi Bogu kroz Hrista i u Hristu (Rim 16:25-27; Kol 2:2).3. Vernici ñe dobiti novo telo o vaskrsenju i Hristovompovratku (1 Kor 15:5-57; 1 Sol 4:13-18).4. Saæimanje svega ãto jeste i postoji u Hristu (Ef 1:8-11).5. Obrañeni Jevreji i pagani su braña i sestre u istoj veri (Ef2:1-3:13).6. Bliskost Hrista i crkve je opisana bliskoãñu supruænika ubraku (Ef 5:22-33).7. Pagani su po evanœelju deo zavetnog naroda. Po Duhuprebivaju u Hristu i rastu u hristolikosti, a to je dugo oåekivanaobnova naãe bogolikosti koju je pad u greh izopaåio (Post1:26-27; 5:1; 6:5,11-13; 9:6; Kol 1:26-28).

172

10,7 Otkrivenje 10-11

8. Kraj vremena i pojava Antihrista (2 Sol 2:1-11)9. Joã jedna naznaka ranocrkvenog shvatanja tajne (1 Tim 1:16)

C. U knjizi Otkrivenja tajna se tiåe znaåenja simbola apokalipse:1. 1:202. 10:73. 17:5,6

D. Åovek sam po sebi ne moæe niãta da otkrije. Bog mora da muobjavi duhovnu istinu. Bez ovoga je nemoguñe da saznamo i razumemoveåni plan spasenja za sve ljude (Post 3:15)

8 Zatim sam åuo glas sa neba koji mi je ponovo rekao: “Idi i uzmiotvorenu knjigu iz ruke anœela koji stoji na moru i na zemlji!” 9Otiãao sam k anœelu i rekao mu da mi da knjiæicu. A on mi reåe:“Uzmi i pojedi je; biñe ti gorka trbuhu, ali ñe ti u ustima bitislatka.” 10 Uzeo sam knjiæicu iz anœelove ruke i progutao je. Bilami je slatka u ustima, a gorka u trbuhu. 11 Onda mi rekoãe:“Treba ponovo da prorokujeã o mnogim narodima,narodnostima, jezicima i carevima.”

Otk 10:8-11

10:8 “Zatim sam åuo glas sa neba koji mi je ponovo rekao” Mnogoje nagaœanja oko identiteta ovog govornika. Neki misle da je to Bog sam,Hrist, ili Duh Sveti, moæda moñni anœeo.

U st. 11 imenica “glas” je u mnoæini, ãto verovatno ukazuje na Boæijutrojiånost. Ovaj plural je poznat u SZ (ime Elohim, “kao mi”, Post 1:26;3:22; 7:11; Isa 6:8) i ima nekoliko objaãnjenja:

1. U teologiji se koristi pojam “boæanski plural”, kao naåinprenoãenja vaæne istine.2. JHVH govori u mnoæini na saboru anœela (1 Car 22:19; Jov1:6; 2:1; Jer 23:18; Dan 7:10).3. Poåetni, prakoncept Boæije trojiånosti (Ps 110:1; Zah 2:8;17:10).

173


10:9 “Uzmi i pojedi je” Aluzija na Jez 2:8-3:14 ili Jer 15:16-17.Simbol odreœenja onih koji treba da govore Boæiju poruku. “Knjiæica” jesaæetak te poruke: sigurnosti za vernike (kao med, Ps 19:10-11; 119:103) isuda za neverenike (gorka je). Ovo nije onaj svitak iz 6. poglavlja. Ovo jeporuka moñnog anœela (st.7-11).

10:11 “Onda mi rekoãe” Moñni anœeo, ili sam Trojediniopunomoñuju Jovana kao pisca proroãtva ili kao ambasadora.

“mnogim narodima, narodnostima, jezicima i carevima” Ista frazase koristi i za nevernike (11:9; 13:7-8; 14:6; 17:15) i za vernike (preDana suda, 7:9; 15:4; posle Dana suda 21:24,26; 22:2). Ove reåi moguda se odnose i na propovedanje evanœelja svim narodima (Mt 24:14;Mk 13:10) ili na ograniåeni Boæiji sud u sklopu njegovog poslednjegpravednog gneva.

1 “Zatim mi je data trska sliåna ãtapu, te mi je reåeno: “Ustani iizmeri hram Boæiji i ærtvenik, te izbroj one ãto se mole u njemu.”2 A spoljaãnje dvoriãte hrama izostavi, ne meri ga, jer je datomnogoboãcima, koji ñe gaziti svetim gradom åetrdeset i dvameseca. 3 A ja ñu poslati dvojicu svojih svedoka, da u æalbenojodeñi prorokuju hiljadu dvesta i ãezdeset dana. 4 Oni su dvemasline i dva sveñnjaka koji stoje pred Gospodarem zemlje. 5 Aako ko pokuãa da im naudi, oganj izlazi iz njihovih usta iproædire njihove neprijatelje. Ako neko hoñe da im naudi, moraovako da pogine. 6 Oni imaju moñ da zatvore nebo da ne padakiãa dok prorokuju, kao i moñ da vodu pretvore u krv i da udarezemlju svakojakim poãastima, kad god to zaæele”.

Otk 11:1-6

11:1 “trska sliåna ãtapu” U prethodnoj akciji Jovan je posmatraoanœela, a sada – u sedmoj trubi – i sam je deo svega. Trska za merenje jestara SZ mera, horizontalni merni instrument. Bila je duga izmeœu tri isedam metara (Jez 40:5-42:20).

“Ustani i izmeri” Ovo merenje oslikava: (1) obeñani rast i zaãtitu(Jer 31:39). Moæda se misli na Jezekiljev hram s kraja vremena (Jez40-48) ili Zaharijin Novi Jerusalim (1:16; 2:1-13); (2) Sud (2 Sam

174

10,9-11,1 Otkrivenje 10-11

8:2; 2 Car 21:13; Isa 28:17; Plaå 2:8). Poput peåata iz 7. poglavlja iovaj postupak je znak Boæije brige o njegovima. Ako je ovaj prekidparalelan sa onim u 7. poglavlju, onda ovaj hram pripada svomBoæijem narodu (obrañenim Jevrejima i neznaboãcima). Onda jeparalelan i Otk 12.“hram Boæiji i ærtvenik, te izbroj one ãto se mole u njemu” Identitetovog hrama zavisi od smera tumaåenja. Ukoliko pretpostavimo daJovan svoje predstave uzima iz Jez 40-48, onda je reå o hramuposlednjih vremena u Jerusalimu (2 Sol 2:4). Ako je ovo aluzija naZah 2, onda je hram sinonim za Novi Jerusalim, grad Boæiji. Ukolikosmatramo da je ovo nebeski hram (7:15; 11:19; 15:58; Jev 9:23), ondaje reå o mnoãtvu iz 7:9 (Crkva, i æena iz Otk 12) i ceo fokus je nanjemu (21:15-16).

Zanimljivo je da je Jovanu reåeno da prebroji mnoãtvo koje slavi.Neobiåna terminologija. Ova slika ukljuåuje u sebe viãe od graœevine.

11:2 “spoljaãnje dvoriãte hrama” Koncept ovog dvoriãta se istorijskioslanja na dvoriãte za neznaboãce u Irodovom hramu. Nekoliko je SZideja o “gaæenju predvorja” hrama u Jerusalimu od strane neznaboæaca(Ps 79:1-7; Isa 63:18; Dan 8:13; Zah 12:3 u LXX). Gospod Isus je u Lk21:24 najverovatnije mislio na Dan 8:13.

“mnogoboãci” Vidi 2:26 i 10:11“åetrdeset i dva meseca” Proroåki broj vremena progona. “Gaæenjetrema” je poslovica kojom je SZ Boæiji narod nazivao vremedominacije nevernika, kroz razliåite periode vremena. Od AntiohaEpifana, preko Rimljana 70. god., pa sve do Antihrista.

Dakle, 42 meseca, u raznim ekvivalentima, spominju se u viãe navrata uSvetom pismu. Poåetak je u Danilovoj knjizi:

1. Dan 7:25; 12:7 “za vreme, za vremena, i za po vremena”, ili1.277 dana (“vreme” je verovatno godina dana).2. Dan 8:14 pominje 2.300 veåeri i jutara3. Dan 12:11 pominje 1.290 dana4. Dan 12:12 pominje 1.335 dana. Sliåna fraza je u Otk 12:6(1260 dana) i 13:5 (42 meseca).

Kada se svi ovi brojevi uzmu u obzir u svojoj razliåitosti, jasna jenjihova simbolika. Åak i ako su oko 42 meseca, oni ukazuju samo na

175

Otkrivenje 10-11 11,2

jedno – vreme progona. Kako je 3 ½ polovina broja 7, to je znak da ñevreme progona biti skrañeno (Mt 24:22; Mk 13:20; Lk 21:24). Ograniåenisud je moñan dokaz Boæije ljubavi.

“svetim gradom” (Isa 52:1; Mt 27:53). Ako pratimo tumaåenje Otk3:2 kao napomenu o NZ vernicima, isto pravilo vredi primeniti iovde. U narednim poglavljima ove knjige ovo se odnosi na Boæijinarod (20:9; 21:2,10; 22:19).

Jovan se sluæi SZ metaforama i primenjuje ih na NZ vernike. Crkvu åine iobrañeni Jevreji i obrañeni mnogoboãci. U celom Otkrivenju nemanaglaska na bilo kakvoj podeli izmeœu Jevreja i drugih naroda, unacionalnom smislu. “Nema viãe Jevreja i Grka” (1 Kor 12:13; Gal 3:28;Kol 3:11).

11:3 “A ja ñu poslati dvojicu svojih svedoka” Bog Otac govori krozsvog Sina, prema st. 8 (postoje odreœeni problemi u gråkim prepisima sazamenicom, koje nema u p47 i No.

“dvojicu svojih svedoka” Mnogo je teorija o tome ko su ovi svedoci:1. Aluzija (st. 4) je iz Zah 4:3,11,14. Prorok govori o povratku“Davidovih potomaka”, Zorovavelja, i potomakaPrvosveãtenika, Joãue. Oni su Duhom ispunjene voœe (dvastabla masline) koji ñe povesti narod iz vavilonskog ropstva(obnovljeni Boæiji narod).2. Dva sveñnjaka (1:20) ukazuju na dve verne crkve: Smirnu(2:8-11) i Filadelfiju (3:7-13).3. Dva svedoka su simbol sudskog procesa (Br 35:30; Pnz 17:6;19:15).4. Opis svedoka ukazuje na Iliju (donose suãu, st. 6, 1 Car 17:1;18:1; Lk 4:25; Jak 5:17) i Mojsija (pretvaranje vode u krv, st. 6,Izl 7:17-19). Obojica su bila sa Isusom na gori Preobraæenja (Mt17:4).5. I Enohova 90:31 (vankanonska meœuzavetna apokaliptika),kao i dva rana crkvena oca – Tertulijan i Hipolit – podseñaju dasu dvojica, jedini iz SZ koji nisu umrli prirodnom smrñu, Enoh(Post 5:21-24) i Ilija (2 Car 2:11).

176


Liåno mislim da je reå o simbolima svedoåanstva åitavog Boæijeg naroda.Jer, i ovaj odeljak je iste strukture kao i odeljak o 7 peåata, kao i pauza uproroãtvu, zatim sedam truba sa pauzom. Tako i 144.000 (vernih Jevreja)i nemerljivo mnoãtvo (verni iz svih naroda), kao i ova dva svedokaoslikavaju Crkvu.

“æalbenoj odeñi” Dva su znaåenja: (1) znak æalosti i pokajanja (Post37:34; 2 Sam 3:31), (2) redovna odeña proroka (2 Car 1:8; Isa 20:2;Zah 13:4).“prorokuju hiljadu dvesta i ãezdeset dana” 42 meseca po 30 danadaje 1.260 dana. Za to vreme ñe se propovedati evanœelje, za vremeuæasnog progona od bezboænih naroda (Mt 24:8-14, 21-22). Ovajsimbol potiåe iz Dan 7:25; 12:7 i sreñe su u Otk 12:6; 13:5

11:4 “Oni su dve masline” Ovo je aluzija na Zorovavelja, potomkakralja Davida, povratnika iz Vavilona. Drugi je Joãua, potomakPrvosveãtenika Arona (Zah 4:3,11,14). Ovo moæda ukazuje da ñe svedocievanœelja u poslednja vremena predstavljati Mesiju kao kralja i kaosveãtenika. Isus je i jedno i drugo. Ova dva nadahnuta propovednikadonose Boæije svetlo (Zah 4) u grehu ogrezlom svetu (zalutali Izrael jesada zalutalo åoveåanstvo, Isa 6:9-11; 43:8-13; Jer 5:21-29; Jez 12:2).

11:5 “A ako ko pokuãa da im naudi, … Ako neko hoñe da im naudi”Uslovna reåenica ukazuje na moguñnost da tako i bude – Neko ñe da imnaudi. Ali, svedoci ñe biti savrãeno zaãtiñeni sve dok ne urade svojumisiju.

“oganj izlazi iz njihovih usta i proædire njihove neprijatelje”Primetimo da iz istog izvora njihove silne poruke izlazi i ova sila.Usta su u Otkrivenju moñno oruæje, jezik je poput maåa (9:17; 19:15;Jev 4:12).

11:6 Sva ova dela silno podseñaju na proroka Iliju (1 Car 17:1) iMojsija (Izl 7:17-19).

7 “A kad zavrãe svoje propovedanje, zver koja izlazi iz bezdanazaratiñe protiv njih, pa ñe ih pobediti i ubiti. 8 Njihova telesaleæañe na trgu velikog grada, koji se u duhovnom smislu zoveSodoma i Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet. 9 Ljudi izraznih naroda, plemena, jezika, i narodnosti gledañe njihova

177


telesa tri i po dana, i neñe dozvoliti da se njihova telesa sahrane ugrob. 10 A stanovnici zemlje likovañe nad njima i slaviti, te slatidarove jedni drugima, jer su ta dva proroka namuåila stanovnikezemlje”.

Otk 11:7-10

11:7 “zver koja izlazi iz bezdana” Joã jedna slika iz Dan 7. Ova zverje jedna od åetiri koju pominje prorok Danilo. Ona je znak poslednjihdana i sluæi Antihristu (2 Sol 2:3). Bezdan je, rekli smo, prebivaliãtedemona (9:1; 20:1).

“zaratiñe protiv njih, pa ñe ih pobediti i ubiti” Misli se na Dan 7:21,ãto ñe u punini da se oslika u Otk 13. Ova fraza nasluñuje da su dvasvedoka slika velikog mnoãtva vernika. Nisu poãteœeni progona,muåenja i smrti.

11:8 “Njihova telesa leæañe” Poniæavanje i obest nad leãevima jeiskazivanje moñi zla i Zloga (st. 9). Ali, Bog se ne da izrugivati. Naime,ovo poniæenje Gospod ñe upotrebiti da kroz njihovo vaskrsenje pokaæesvoju svemoñ i potvrdi istinitost njihove poruke.

“na trgu velikog grada” Verovatno opis Jerusalima. Koliko godslikovit, ovaj opis jasno ukazuje na duhovnu borbu izmeœuovozemaljskog i nebeskog carstva. Dakle:

1. Fraza “veliki grad” se koristi u sluåaju Vavilona ili Rima(16:19; 17:18; 18:10,16,18,19,21).2. Jerusalim je nazvan Sodomom u Jez 16:46-49 i Isa 1:9-10,nikada Egiptom. Sodoma i Gomora su drevne slike najcrnjegmoguñeg zla.3. “gde je i njihov Gospod bio raspet” ukazuje na prestonicuJevreja, ali moæe da bude i eufemizam za sistem svetskog zla kojije protivan Bogu.4. “Ljudi iz raznih naroda, plemena, jezika, i narodnosti” u st. 9ukljuåuje:

a) grad koji ñe oslikavati ceo svet, ãto viãe odgovara Rimunego Jerusalimu.b) “grad” je åesta metafora pobunjenog sveta (Post 4:17;10:8-10)

178


5. “A stanovnici zemlje likovañe nad njima i slaviti” u st. 10,pokazuje da je poruka dvojice svedoka viãe bila za sav svet negoza Jevreje.

Sve ukazuje na trajni kosmiåki sukob carstva ovog sveta i carstva Mesije(11:15), posebno Dan 2 i Ps 2.

11:9 “Ljudi iz raznih naroda, plemena, jezika, i narodnosti” Vidi10:11

“tri i po dana” Vreme st. 9 i st. 11 daju broj 7, tako åest uOtkrivenju. A to je savrãeno vreme da Gospod deluje.

11:10 “te slati darove jedni drugima” Neki u ovome vide izopaåenipraznik Purim (Jes 9:19,22). Moguña je i aluzija na Jn 16:20 (“svet ñelikovati”). Ali, ova bahanalija samo istiåe silu poruke ovih svedoka nadkojom se ljudi tvrdokornih srca nisu pokajali (9:20-21; 16:9,11).

11 “Ali nakon tri i po dana, Bog udahnu duh æivota u njih, te onistadoãe na svoje noge, pa veliki strah obuze one koji su ovogledali. 12 Tada zaåuãe snaæan glas sa neba kako im govori:“Uznesite se ovamo!” Oni se uzneãe na oblaku u nebo, dok su ihnjihovi neprijatelji gledali.13 U taj åas nastade veliki zemljotres, te sruãi deseti deo grada iusmrti sedam hiljada ljudi. Ostali se uplaãiãe, pa proslaviãe Boganebeskog”.

Otk 11:11-13

11:11 “Ali nakon tri i po dana” Kod proroka Danila ovaj broj jesimbol vremena progona. Vidi viãe o tome u 11:9.

“Bog udahnu duh æivota u njih” Misao iz Jez 37, iz snaæne scenedoline sa suvim kostima. Ovde imamo igru reåi. Jevrejski “ruah”znaåi dah, vetar, duh (na gråkom pneuma).

11:12 “Tada zaåuãe snaæan glas sa neba kako im govori: “Uznesitese ovamo!” I dok jedni u 4:1 vide tajno vaznesenja cele Crkve – gde je iJovan uzdignut – drugi to vide u ovim reåima. Naime, to je teorija ouzimanju Crkve u sredini Velikih nevolja. Dva svedoka su predstavnicitog slavnog dogaœaja. Ovi stavovi su joã jedan primer kako naãe teoloãke i

179


dogmatske predrasude vrãe nasilje nad simbolima teãko razumljivihtekstova.

”Oni se uzneãe na oblaku u nebo” Nebeski transport! I Mesijadolazi na oblacima, prema Dan 7:13, baã kako se i vratio na njega povaskrsenju (Dl 1:9). Evanœelja nam jasno oslikavaju ovaj slavniprizor Gospodnjeg povratka (Mt 24:30; 26:64; Mk 13:26; Otk 1:7;14:14).

11:13 “U taj åas nastade veliki zemljotres, te sruãi deseti deo grada”Sedam stihova Otkrivenja govori o zemljotresu (6:12; 8:5; 11:13,19;16:18). Bog i kada sudi trajno pokazuje da hoñe rado da ograniåizasluæenu platu ljudskih greha. Fraza je moguña aluzija na Jez 38:17-23.

“Ostali se uplaãiãe, pa proslaviãe Boga nebeskog” Raspravlja se ioko toga ko su “ostali”:

1. Stanovnici Jerusalima (Zah 12:10) ili Rima.2. Spaseni kroz period Velikih nevolja, iskreno pokajani.3. Obrañeni Jevreji, Rim 9-11.4. Ljudi, poput Navuhodonosora i Kira, koji su videli Boæijadela, ali se nisu iskreno obratili.

Mislim da je u kontekstu tekstova 9:20-21; 14:7-8; 16:10, reãenje broj 4najprimerenije. Stih 16:9 pokazuje da je iskreno davanje slave Bogu uvekplod iskrenog pokajanja. Zato je sasvim moguñe da su i ovi ljudi iskrenopoverovali (bili Jevreji ili mnogoboãci). Upravo to dokazuje svrhuBoæijeg suda (9:20-21; 16:9,11).

14 Druga nevolja proœe, evo, ubrzo dolazi treña.Otk 11:14

11:14 Misao upozorenja i prelaza na nove dogaœaje (9:12; 12:12).

15 Kad je sedmi anœeo zatrubio, odjeknuãe snaæni glasovi nanebu, koji su govorili:

“Nastalo je carstvo naãega Gospodai Izabranika njegovog.On ñe vladati u sve vekove.”

180


16 A dvadeset i åetiri stareãine koji sede na svojim prestoljimapred Bogom, padoãe niåice na zemlju i pokloniãe se Bogu,

Otk 11:15-16

11:15 “carstvo naãega Gospoda” Neki prevodi imaju mnoæinu –“carstva”. Nepotrebno, jer to reãenje ne nudi nijedan pouzdanimanuskript.

“Nastalo je” Aorist medij. Vladavina sistema ovog palog svetazavrãava, zapoåinje Boæija vladavina (12:10). Doba Duha je doãlo upunini. Joã jedan dokaz teorije rekapitulacije. Naime, Drugi dolazakse deãava na kraju svakog od tri ciklusa zla: peåata (6:12-17); truba(11:15-18); zdela (st. 19). Otkrivenje ne daje hronoloãki sleddogaœaja. Ono je drama otkupljenja u tri åina koji pokrivaju istovreme, ali svaki put sa jaåim stepenom suda (1/4, 1/3, sve).“naãeg Gospoda” Otac i Sin su u savrãenom jedinstvu. Sada jeispunjeno sve iz 1 Kor 15:24-28 i Ef 5:5. Neki ovde vide aluziju naZah 14:9, ãto je vrlo moguñe, poãto su proroci Danilo, Jezekilj iZaharija omiljeni izvori apostola Jovana.“On ñe vladati u sve vekove” Vladavina naãeg Boga je veåna (Izl15:18; Ps 10:16; 29:10; Isa 9:6-7; Dan 2:44; 4:34; 7:14,27; Lk 1:33; 1Sol 4:17; 2 Pet 1:11). Åak je i Hristovo hiljadugodiãnje carstvoprivremeno! Ovo je ispunjenje Gospodnje molitve iz Mt 6:10 –Boæija volja sa neba se u potpunosti ostvaruje na zemlji.

Carstvo Boæije je velika tema i evanœelja i Otkrivenja. Postojiodreœena fluidnost i napetost izmeœu ove stvarnosti (post-milenijalizami a-milenijalizam) i one koja dolazi (istorijski dispenzacionalizam idisepenzacioni pri-milenijalizam). Ista fluidnost je i izmeœu zemaljskog(milenijum) i veånog. Neki tumaåi, ãkole i pravci tumaåenja, pa idenominacije poåivaju na ovome, ali zanemaruju drugu stranu oveãiroke slike. Raœe podreœuju sve svojim pretpostavkama i strogimteoloãkim sistemima. Nama, ljudima sa Zapada je vrlo teãko daprihvatimo tu æanrovsku nesigurnost, nedoreåenost, tu napetostapokaliptiåkog stila pisanja. Naã Otac i njegov Hrist su vladali, vladaju ivladañe. To je poruka, to je srce i suãtina ove knjige, pa su zato detaljinevaæni! Verovatno ñe za odreœeno vreme Mesija vladati kroz

181


hiljadugoœe (1 Kor 15:23-28). Verovatno ñe i Izrael biti u æiæi svega toga.Ali, slike i simboli Otkrivenja se tiåu sveopãte Crkve a ne Izraela (Dan2:34-35,44). Liåno ostavljam moguñnost uåeãña Izraela u poslednjimdanima zbog Boæijih obeñanja Avramu i njegovim potomcima (Isa 9:6-7,Zah 12:10). A ta obeñanja su sigurna koliko i sam Boæiji karakter (Zah36:22-38).

17 “govoreñi:“Zahvaljujemo ti, Gospode,Boæe, Svedræitelju,koji jesi i koji si bio,ãto si uzeo svoju veliku silui zacario se.18 Pobesneãe narodi,ali tvoj gnev doœe,i vreme da sudiã mrtvima.Doœe vreme da nagradiã tvoje sluge, proroke,tvoj narod, i one ãto ti se klanjaju,male i velike,a da uniãtiã one ãtoupropaãñuju zemlju.”

Otk 11:17-18

11:17-18 Savremeni prevodi ovu molitvu iskazuju kao poemu. Reklismo na nekim ranijim primerima, da su molitve, zahvalnosti islavoslovlja najbolja tumaåenja vizija na koje se odnose.

11:17 “Gospode, Boæe, Svedræitelju” Ovde imamo tri vaæne titulaBoæije: (1) JHVH, zavetno Boæije ime, Spasitelj (Izl 3:14; Ps 103); (2)Elohim, Bog Stvoritelj, Svedræitelj i Svedavatelj (Post 1:1; Ps 104); (3) ElÃadaj (1:8), jaki i strasni Bog, ime koje su koristili patrijarsi (Izl 6:3).

“koji jesi i koji si bio” Primetimo da u ovoj himni nema elementabuduñnosti u åaãñenju Boga (osim u nekim kasnim prepisima iz 16.veka). To je zato ãto Bog veñ vlada. Tako ñe ova poslednja fraza –“koji ñeã biti” – na koju smo navikli, od sada izostajati u knjizi

182


Otkrivenja. Carstvo je doãlo (11:15-16)!!! I ponovo dokaz teorijeponavljanja – rekapitulacije, da peåati, trube, zdele govore o istimdogaœajima.“ãto si uzeo svoju veliku silu i zacario se” Perfekt i aorist u jednomsklopu. Na gråkom oni doåaravaju istinu da je Gospod oduvekvladao, ali da sve to tek sada u punini zapoåinje.

11:18 “Pobesneãe narodi” Misao iz Ps 2; 46:6 i Jez 38-39 (averovatno i iz apokaliptiånog uvoda knjige o Jestiri, prema LXXprevodu). Ovaj bes moæemo dvojako da posmatramo: (1) Pali sistemsveta mrzi Boga i njegove planove, zakone i njegov narod; (2) Sprema seposlednja velika bitka na kraju vremena (Armagedon, Otk 20).

“ali tvoj gnev doœe” Moguña aluzija na Ps 2 ili 110:5-6.“doœe i vreme” Dan Gospodnji je dan suda za jedne i dan radosti inagrada za druge. Ova dva aspekta vidimo vrlo slikovito u Mt25:31-46; Otk 20:11-15. Svi ljudi (i veliki i mali) ñe jednog dana stati

pred Boga i poloæiti mu raåun za svoje æivote (Gal 6:7; 2 Kor 5:10).“i vreme da sudiã mrtvima” Rekoh, o ovome je pisano u Mt 25 iOtk 20. Mislim da je ovo joã jedan znak da knjigu Otkrivenjamoæemo da tumaåimo pomoñu tri scene, tri åina. Kraj vremenadeãava na kraju svakog od njih, i to nakon intezivnog perioda suda

(peåati, trube, zdele).“tvoje sluge, proroke” Ista fraza se ponavlja u 10:7. Jovan sebenaziva prorokom, svoju knjigu proroãtvom, ãto je vrlo åest pojamove knjige. Skoro da moæemo reñi kako je istisnuo imenicu “apostol”

(10:7; 11:10,18; 16:6; 18:20,24; 22:6,9).“tvoj narod” (“i svete”, E. Åarniñ) Svetost je naãa stanje, pozicija uHristu, a ne sterilna bezgreãnost. Naravno, ona ukazuje na naãuprogresivnu hristolikost. Ovaj pojam je uvek u mnoæini, osim u Fil4:21. Ali, i tu je kontekst korporativan. Biti hriãñanin znaåi biti deodruãtva, porodice, æivog tela. Vidi posebnu temu o svecima u 5:8.

Sveti su oni koji kao narod pripadaju Bogu.“male i velike” Zanimljivo je da Jovan pominje samo dve grupe –proroke i svece. “Male i velike” sreñemo u 19:5. I to je prepoznatljivapostolov izraz u evanœelju (13:16; 19:5,18; 20:12; 19:5, aluzija na Ps

115:13)

183


“da uniãtiã one ãto upropaãñuju zemlju” Osobina ogrehovljenogåoveåanstva, prema Post 3 i Rim 8:18-22, koje svesno i rado

upotrebljava i zloupotrebljava Boæiju tvorevinu.Ovo moæemo da shvatimo i kao neophodnost Boæijeg suda nad zlomkojim åovek tlaåi zemlju (potop, Post 6-9; zla u Egiptu, Izl 7-12; zavetnaprokletstva, Pnz 27-28; uniãtenje zemlje vatrom, 2 Pet 3:10). Rekli smoda zla koja donose peåati uniãtvaju 1/4, a zla iz truba 1/3 sveta, dokizlivanje zdela donosi potpuno uniãtenje zemlje.

19 Zatim se otvorio Boæiji hram na nebu, i u njemu se pokazaoKovåeg njegovog saveza. Tada udariãe munje, tutnjava, gromovi,potres i grad.

Otk 11:19

11:19 “Zatim se otvorio Boæiji hram na nebu” Podsetimo se da ovavelika vizija i zapoåinje otvaranjem neba (4:1; 15:5). Sada je red da sesamo srce, hram Gospodnjeg prebivaliãta otvori (Jev 8:5; 9:23-28).

Kada je Isus umro, hramski se zastor sasvim pocepao od vrha do dna.To je bio moñan znak da je pristup Bogu dozvoljen po Hristu (na to semisli i u Jev 9:8; 10:20). Ovde imamo isti simbol. Bog je svima blizak.Njegovo nebo je svima vidljivo i dostupno.

“Kovåeg njegovog saveza” Ovaj Kovåeg se izgubio tokom progona uVavilon (ili pod faraonom Sisakom, 1 Car 14:25). Kovåeg jesimbolizovao Boæije prisustvo nakon prelasaka Izraela preko Jordanau Obeñanu zemlju. On je i simbol svih zavetnih obeñanja, od kojihneka spadaju u red tajni (10:7). Naime, Bog æeli da se sav svet spasi(Rim 16:25-26). Dok je u SZ samo o prazniku Oåiãñenja jedinoPrvosveãtenik smeo da pristupi Svetinji, sada sav Boæiji narod moæe

slobodno da pristupi Bogu.“Tada udariãe munje, tutnjava, gromovi, potres i grad” Sliåni

dogaœaji su i u 8:5; 16:18-21, ãto ukazuje na Izl 9:24; 19:16-19.

184





A. Ãta je svrha ovog prekida u viziji?B. Zaãto mnogi tumaåi anœela iz Otk 10 poistoveñuju sa Hristom?C. Ãta je Boæija tajna, prema 10:7?D. Ãta je “knjiæica” koju je Jovan trebao da pojede?E. Ko su dva svedoka? Ãta je njihova poruka?F. Da li 11:9 opisuje Jerusalim ili neki anti-grad svetskog carstva?Zaãto?G. Nabrojte SZ aluzije u ovom prekidu/interludiju.

185


Otkrivenje 12 – 14


Posmatranje velikog sukobaÆena i crvena aædaja 12:1-18




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda touporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja imanje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Kontekstualni uvid: 12:1-17

A. Sledeñi prekid vizije traje od 12:1 do 14:20. Mnogi ovdenaglaãavaju joã jednu seriju “sedmice”. Ova literalna celina opisuje inaglaãava duhovni dualistiåki sukob: dva carstva; dva grada; muåenici imuåitelji.

B. Odeljak st. 1-6 opisuje sveopãti kosmiåki sukob dobra i zlamitoloãkim slikama drevnih kultura:

186


1. Vavilonsko stvorenje Tiamat (haos), sedmoglavo åudoviãtekoje obara trñinu zvezda sa neba, sukobljava se sa Mardukom –glavnim boæanstvom Vavilona. Marduk ubija Tijamata i vladapanteonom.2. Egipatki crveni zmaj Set (Tifon) bori se sa Izisom (Hatorom),te raœa Horusa koji kasnije ubija Seta.3. Ugaritski Vaal-Jam (vode) bori se protiv Vaala, ali bivaubijen.4. Persijski bog Azi Dabaka (zli zmaj) bori se protiv Ahur Mazde,vrhovnog boga.5. Gråko boæanstvo Piton (zmaj/zmija) se bori protv trudneLete. Ona raœa Apolona koji ubija Pitona.

C. Teãko je protumaåiti ovo poglavlje. Neki to pokuãavaju istorijom,ali vrlo teãko, zbog jakih simbola borbe bezboænog sistema sveta i CarstvaNovog doba koje dolazi sa Hristom (11:18; Ps 2). Poglavlje nam pruæa iistorijsku aluziju Mesijinog roœenja, ali i naglaãava dolazak njegovogCarstva. To je dualizam na nivou pojedinca (Mesije) i grupe (Boæijinarod) protiv pojedinca (Sotone) i grupe (demonski nadahnutinevernici). Istu napetost dualizma vidimo i u pesmi Sluge kod prorokaIsaije. On je i sluga Izraela (Isa 41-50) ali je i Mesija (Isa 52:13-53:12).

D. O kosmiåkom gospodstvu Hrista govori i apostol Pavle u Kol 1-2


1 “Pojavi se veliki znak na nebu: æena odevena u sunce; mesec jebio pod njenim nogama, a na njenoj glavi bio je venac oddvanaest zvezda. 2 Bila je trudna i vikala je od poroœajnih bolovai muka. 3 Zatim se pojavi drugi znak na nebu: ogromna crvenaAædaja sa sedam glava i deset rogova, i sa sedam kruna na svojimglavama. 4 Svojim repom ona povuåe treñinu zvezda sa neba ibaci ih na zemlju. Zatim stade pred æenu koja je trebalo da rodi,da proædere njeno dete – kad rodi. 5 Æena je rodila muãko dete,koje ñe vladati svim narodima gvozdenom palicom. Ali dete biuzeto k Bogu i njegovom prestolu. 6 Æena pobegne u pustinju, u

187


skloniãte koje je Bog pripremio za nju, da se brinu za nju hiljadudvesta i ãezdeset dana”.

Otk 12:1-6

12:1 “Pojavi se veliki znak” Moæda ovim zapoåinje “7 znakova”Otkrivenja. Ovo je poseban teoloãki koncept (saneion), vrlo åest uJovanovom Evanœelju (2:11,23; 3:2; 4:54; 6:2,14,30; 7:31; 9:16; 10:41;11:47; 12:18,37; 20:30). Pojavljuje se 7 puta izmeœu 12:1 i 19:20, od togatri puta kao znak na nebu (12:1,2; 15:1) i åetiri puta kao znak na zemlji(13:13,14; 16:14; 19:20).

“na nebu” Misli se na atmosfersko nebo, ne na mesto Boæijegprebivanja. “Nebesa” u SZ opisuju ili nebo nad nama (Post1:1,8-9,17,20; Ps 104:2-3), ili Boæiji stan (Ps 11:4; 103:19; Isa 66:1; 2Kor 12). Ova nesigurnost se u rabinskim raspravama ogleda upodeljenom stavu o 3 ili 7 nebesa.“æena odevena” Predivan opis, kao antiteza velike bludnice u 17:4koja simbolizuje svet protiv Boga – Valilon, Rim, svet Antihristaposlednjeg vremena. Dve su teorije o izvorima Jovanovih ukazanja:(1) Post 3: æena, zmija i åovek-dete; (2) jake SZ aluzije o “raœanju”(Isa 26:17-18 u LXX i Isa 66:7-13). Æena pred poroœajem predstavljaIzrael (Mih 4:10); Ona je slika pravog Boæijeg naroda (st. 1-6), ali ust. 13-17 je naglasak na NZ vernicima koji beæe od besa aædaje.

F. F. Brus kaæe: “Mislim da æena oslikava mesijansku zajednicu“Boæijeg Izraela”, s posebnim naglaskom na Palestinsku crkvu,neuporedivu majka-crkvu… “Ostatak njenog semena” biñe hriãñani udrugim krajevima sveta, meta napada zla u 13:7” (“Odgovori na pitanja”,str. 140).“Religiozni ljudi drevnog sveta su u æeni u poroœajnim mukama videliboginju ovenåanu sa 12 zvezda Zodiaka. Jevreji su je videli kao MajkuSion (Isa 26: 16; 27:1; 49: 14-25; 54: 1-8; 66:7-9). Ali, za Jovana ona je“Majka” mesijanske zajednice, vernog Boæijeg naroda oba Saveza”(Dæordæ R. Biszli-Mari, “Komentar Nove Biblije”, str. 1441).

“dvanaest zvezda” Ovde do izraæaja u tumaåenju dolaze naãapredubeœenja: (1) Ako je ovo SZ aluzija onda je reå o 12 plemenaIzraela; (2) Ako je pozadina meœuzavetna apokaliptiåna literatura,

188

12,1 Otkrivenje 12 – 14

onda su to znaci Zodijaka; (3) Ako Jovan razmiãlja idejama NZ,onda se ovo odnosi na 12 apostola. Rekli smo da je 12 broj reda iporetka u Svetom pismu.Vidi o tome posebnu temu u 7:4

Ipak, znaåenje ovog poglavlja nije uslovljeno detaljno valjanomidentifikacijom simbola, veñ kljuåne istine konteksta. Ovog principanikada ne smemo da se odreknemo. Ne smemo: (1) graditi na detaljima;(2) neke stvari shvatati doslovno, a neke slikovito; (3) poãto-pototumaåiti sve istorijskim okolnostima.

12:2 Poroœajne muke su simbol: (1) najavljenih, pa ipak iznenadnihdogaœaja; (2) nevolja, muka koje donose trenutni dogaœaji; (3) poåetakneåeg novog i obeñavajuñeg.

Jevreji su åvrsto verovali da “Novo doba” dolazi kroz nevolje (Isa13:8; 21:3; 26: 17; 66:7-13; Mt 24:8; Mk 13:8; 1 Sol 5:3). Jovan ovimkonceptom opisuje sukob Sotone i njegovih sledbenika sa Bogom injegovom decom (Isa 66:7-24).

Globalni dogaœaji u svetu idu od zla ka gorem. Pa opet, Bog nadgledasve (ovo je uverenje pri-milenijalizma i a-milenijalizma, dok je pogledpost-milenijalizma mnogo vedriji kada je reå o istoriji sveta). Gospodnjadeca su zaãtiñena i pobeœuju, makar da su i za neko vreme savladana. Onipobeœuju i samu smrt (Jn 16:20-21). Pitanje je – Kako ñe Bog da zaãtitisvoje? Njegov peåat na åelima ih ãtiti od “gneva Jagnjetovog”, ali ne i odprogona od strane nevernika (Velika nevolja). Bog je sa njima, u njima,voli ih do kraja, makar da mnogi moraju da nastradaju!

12:3 “ogromna crvena Aædaja sa sedam glava i deset rogova, i sasedam kruna na svojim glavama” Snaæan opis Zloga i njegove sile (13:1;17:3). Glave i rogovi su simboli snage (Dan 7), a krune (dijademe) suogavni pokuãaj uzurpacije Hristovog kraljevskog mesta.

“Aædaja” ima pozadinu u SZ:1. zmija iz Post 32. dva åudoviãta haosa:

a) Rava (Ps 89:10; Isa 51:9-10; Jov 26:12-13)b) Levijatan (Ps 74:13-14; 104:26; Jov 3:8; 7:12; 41:1; Isa 27:1;Am 9:3)

189

Otkrivenje 12 – 14 12,2-3

Mnogo je imena za Zloga u NZ:1. Sotona, 33x2. Œavo, 32x3. Kuãaå (Mt 4:3; 1 Sol 3:5)4. Zli (Mt 6:13; 13:19; 1 Jn 5:18)5. Neprijatelj (Mt 13:39)6. Princ demona (Mt 9:34; 12:24)7. Vladar ovog sveta (Jn 12:31; 14:30; 16:11)8. Princ vazduãnih sila (Ef 2:2)9. Bog ovog sveta (2 Kor 4:4)10. Velijar (2 Kor 6:15)11. Velzevul (Mk 3:22; Lk 11:15,18-19)12. Zmaj (Otk 12:3,4,7,9; 20:2)13. Zmija (Otk 12:9,15; 20:2)14. Optuæitelj (Otk 12:10,15)15. Protivnik (1 Pet 5:8)16. Riåuñi lav (1 Pet 5:8)

12:4 “Svojim repom ona povuåe treñinu zvezda sa neba i baci ih nazemlju” “Zvezdama sa neba” se åesto nazivaju Boæiji sveti u SZ (Post15:5; Jer 33:22; Dan 12:3), neki tumaåi smatraju da je i ovde reå overnicima. Ali, kontekst ukazuje na anœele (Dan 8:10; 2 Pet 2:4; Juda 6).Pali anœeli (pale zvezde) su omiljeni motiv apokaliptiånih spisa.

Sotona sam je opisan kao nebeski anœeo pred Bogom, u Jov 1-2 i Zah3. Bio je “heruvim zaklanjaå” (Jez 28:12-18). Ovde imamo metaforu izEdena koja ne odgovara kralju Tira, ali kraljeva oholost potiåe od Sotone(Iskreno, sve sam nesigurniji sa ovim pristupom Jez 31. Naime, tu jefaraon Egipta opisan kao drvo znanja dobra i zla. Prorok Jezekilj se sluæimetaforama Edena kada opisuje kraljeve). SZ oslikava Sotonu ne kaoBoæijeg neprijatelja, veñ kao zlotvora nad åoveåanstvom (12:10). Sotonanije stvoren kao zao. Izabrao je da postane vrhunsko zlo svemu dobrom isvetom. Na nekoliko mesta åitamo da je zato baåen sa neba (Isa 14:12; Jez28:16; Lk 10:18; Jn 12:31; Otk 12:9,12). Pitanje je – Kada se to dogodilo?

190


Da li:1. U periodu SZ

a) pre stvaranja åovekab) neãto nakon Jova, ali pre Jezekilja 28c) tokom post-egzilskog perioda, ali posle Zaharije

2. U periodu NZa) posle kuãanja Isusa (Mt 4)b) tokom misijskog puta 70 uåenika (Lk 10:18)c) na kraju vremena u poslednjem okrãaju (Otk 12:9). Vidi otome u 12:7

Neki sumnjaju da se treñina zvezda odnosi na anœele koji su pali, jersu pridruæili Sotoni u buni protiv Boga. Ako je tako, onda je ovo jedinoNZ uporiãte o demonima koji su zapravo pali anœeli (12:9,12). Moæda1/3 ukazuje na veñ sretano ograniåenje u izlivanju Boæijeg suda na zemlju(8:7-12; 9: 15,18), a ne na stvarni broj. Ili je reå o porazu jednog delaanœela u okrãaju sa Sotonom.Nema sumnje da je ovo vrlo zanimljivo pitanje, ali ono nije u æiæiJovanovog interesovanja. Apostol ovde ne govori o: (1) nastankudemona; (2) padu Sotone; (3) anœeoskoj pobuni u nebu. Apokaliptiånaliteratura ima jednu poruku u svojim vizijama, ne doslovnu, ne udetaljima koji su dramatiåni, simboliåni i u funkciji poruke. Naãaradoznalost i strahopoãtovanje prema Svetom pismu motiviãu naãusklonost ka sreœenim detaljima, logiåkim sistemima i doktrinarnimformulacijama. Zato se åuvajmo naduvavanja simbola. Apokaliptika jeteologija koja nam dolazi u imaginacijama, u maãtovitim iskazima. Sve jeistina, ali istina u dubokim simbolima!

“da proædere njeno dete – kad rodi” Ovo dete je obeñani Mesija(12:5). Sotona æeli da “proædere” sve Boæije naume na svakom nivou.On æeli propast Boæijeg sveopãteg plana spasenja sveta, ali i naãupojedinaånu propast (Mt 13:19; 2 Kor 4:4).

12;5 “Æena je rodila muãko dete” Jaka aluzija na Isa 66:7-8.“koje ñe vladati svim narodima gvozdenom palicom” Misao iz Ps2:9, inaåe poznatog mesijanskog Psalma. U 19:15 ovaj izraz se tiåeMesije a u 2:26-27 svetih. Ponovo tipiåna fluidnost ideje izmeœu

191


Mesije (osobe) i zajednice vere (naroda). Tako je i u pesmi o Slugikod proroka Isaije (42: 1-9, 19; 49: 1-7; 50:4-11; 52: 13-53: 12).“Ali dete bi uzeto k Bogu i njegovom prestolu” Neki u ovome videHristovo vaznesenje. Ali, zakljuåimo li tako, okrenemo li se aluziji naistoriånost Hristovog æivota, propustiñemo svrhu ove literalneceline. Jovan u Otkrivenju ne govori o Gospodnjem zemaljskomæivotu. On åini teoloãki iskorak od utelovljenja do proslavljenja.Otkrivenje otkriva uzviãenog, proslavljenog Hrista (1:4-20). Jovan seu svom evanœelju usredsreœuje na pokajanje i Boæiju slavu. Dakle,ovim se ne obezvreœuje Isusova centralna uloga u spasenju (5:9,12;7:14; 12:11), veñ se ukazuje na njegovo posredovanje oko dolaskaveånog Carstva (1 Kor 15:25-28) koje pripada i Ocu i Sinu.

12:6 “Æena pobegne u pustinju” Neki ove vide sliku Izlaska, sledeñidoslovnost konteksta. Inaåe, vreme lutanja po pustinji za neke tumaåe jevreme duhovne veridbe izmeœu Boga i Izraela. Za svo to vreme, Bog se ubliskom zajedniãtvu brinuo za potrebe naroda.

“u skloniãte koje je Bog pripremio za nju” Iako je vreme Izlaskakljuåni kontekst ovih reåi, cela fraza ima i druge istorijske aluzije: (1)Ilija na potoku Horatu (1 Car 17:1-7); (2) Ilijina borba na Sinaju (1Car 19:14); (3) sedam hiljada vernog ostatka (1 Car 19:18), (4) onikoji su pobegli pred razorenjem Jerusalima 70. god. (Mt 24:15-20;Mk 13:12-18).“hiljadu dvesta i ãezdeset dana” Joã jedna slika neizbeænog suda aliograniåenog u milosti. Isto vreme sreñemo iskazano na viãe naåina, utrajanju od manje-viãe tri i po godine.

1. “vreme, vremena i pola vremena” (Dan 7:25; 12:7; Otk 12:14)2. “2.300 veåeri i jutara” (Dan 8:14)3. “42 meseca” (Otk 11:2; 13:5); “1.260 dana” (Otk 11:3; 12:6);“1.290 dana” (Dan 12:11; “1.335 dana” (Dan 12:12).

Sedmica je broj savrãenstva u jevrejskoj numerologiji (Post 1). Brojmanje, tj. broj ãest je simbol ljudske nesavrãenosti. A 666 (Otk 13:17-18)je vrhunac bahate i bezboæne ljudskosti, utelovljene u Antihristu (2 Sol2). U tom smislu, broj 3 ½ oznaåava neizbeæan, ali miloãñu ograniåeniperiod progona.

192


7 Onda nastane rat na nebu: Mihailo sa svojim anœelima zaratiprotiv Aædaje. Aædaja sa svojim anœelima stupi u rat, 8 ali su biliporaæeni, te im viãe nije bilo mesta na nebesima. 9 Velika Aædajaje bila zbaåena sa neba. On je ona Stara zmija, koja se zove Œavo iSatana, koja dovodi u zabludu sav svet. I Aædaja i njeni anœeli snjom bili su baåeni na zemlju. 10 Zatim sam åuo snaæan glas sneba kako govori:

Otk 12:7-10a

12:7 “Onda nastane rat na nebu” Mnogo se raspravljalo o ovom“onda”. Kada je to? Isus govori o tome u Lk 10:18 i Jn 12:31. Vrlo je teãkopokuãati da se odredi vreme ovog dogaœaja:

1. pre Post 1:1 (pre stvaranja)2. izmeœu Post 1:1 i 1:2 (teorija procepa)3. posle Jov 1-2 (Sotona na nebu)4. posle 1 Car 22:21 (Sotona na nebeskom saboru)5. posle Zah 3 (Sotona u nebu)6. Isa 14:12; Jez 28:15; II Enohova 29:4-5 (proklinjanje kraljevaOrijenta)7. posle Isusovog kuãanja (Mt 4)8. tokom misijskog puta 70 uåenika (“videh Sotonu kako pade sneba” Lk 10:18)

9. posle Hristovog trijumfalnog ulaska u Jerusalim (Jn 12:31)10. posle Hristovog vaskrsenje i vaznesenja (Ef 4:8; Kol 2:15)11. na kraju vremena (Otk 12:7, posle okrãaja na nebu ipokuãaja Sotone da ubije Dete).

Sasvim je dovoljno ako u ovome vidimo i naznaku trajnog sukobaGospoda i Zloga. Ovaj sukob traje i kulminirañe u porazu aædaje i njenihslugu. To se posebno vidi u Otk 20, kada ñe Zli biti odstranjen i izolovan.

“Mihailo” Oslovljen je kao zaãtitinik Izraela u Dan 10:13,21 i 12:1.Juda ga naziva arhanœelom (st. 9), a njegovo ime znaåi – “Ko je kaoGospod”. Neki smatraju da je ovo drugo Hristovo ime, ali mislim daje to veñ ãpekulacija. Bog se ne boji nikakvih pokuãaja Zloga. Zatonaglaãavamo da Sveto pismo ne nauåava dualizam, kao ãto je sluåaj

193

Otkrivenje 12 – 14 12,7

sa uåenjem zoroastranijanizma (Persija). Gospod pobeœuje Œavola(verovatno anœeo iz Jez 28:12-16) kroz sluæbu svog anœela (iakoznamo da je sve zasnovano na Hristovom delu otkupljenja).“Aædaja sa svojim anœelima stupi u rat” Teãko je biblijski odreditiko su ovi anœeli. Veñina tumaåa smatra da su to demoni (Mt 25:41;Ef 6:10). Ali, tu je uvek pitanje anœela u Tartarusu (2 Pet 2:4), i onihu Otk 9:14 koji su oåigledno zli, ali okovani Boæijom svemoñi.Mnogo toga o sukobu anœeoskih sila nam jednostavno nijeobjaãnjeno (Dan 10).

Tu je i debata oko odnosa palih anœela SZ i demona NZ. Sveto pismo negovori mnogo o ovome. Meœuzavetna apokaliptika (posebno IEnohova) tvrdi da su pali anœeli poluljudi (Post 6:1-4). Zato tumaåiistiåu da su to NZ demoni koji deluju najraœe kroz ljude. Mislim da je iovo ãpekulacija, ali dovoljno jasna da nam poruåi ãta su Jevreji 1. vekaverovali o ovome.Glagol ove fraze je u aorist infinitivu, ãto i ne odgovara najbolje celomkontekstu. Verovatno je reå o semitizmu koji moæe da se prevede kao “inasta rat na nebu” (E. Åarniñ).

12:8 Prva u seriji ohrabrujuñih reåi progonjenoj Crkvi. Stihovi 8, 11,14 teãe vernike koji stradaju uvek i svuda, i u 1. veku i u svakom veku.Sotona je veñ dva puta poraæen – Jednom u æelji da ubije Dete (st. 4), idrugi put u napadu na sam Boæiji tron (st. 7-9). Konaåni poraz ñe dadoæivi u jalovom napadu na preostali Boæiji narod na zemlji.

“te im viãe nije bilo mesta na nebesima” Ovo otkriva da je Sotonaneko vreme bio na nebu (Jov 1-2; Zah 3; 1 Car 22:21). Primetimoplural imenice, ãto ukazuje na druge zle duhove u okrãaju.

12:9 “Velika Aædaja je bila zbaåena sa neba. On je ona Stara zmija,koja se zove Œavo i Satana” Ovde i u 20:2 (Mudrost Solomunova 2:24) jeSotona direktno nazvan zmijom (Post 3), a implicitno u 2 Kor 11:3. Ime“Œavo” dolazi od gråkog glagola “oklevetati”, a “Sotona” od jevrejskeimenice “protivnik” (2 Sam 19:22; 1 Car 11: 14). Obe titule opisujudelotvornost Zloga koji je “optuæivaå brañe” (st. 10). U SZ Sotona nijeliåno ime osim u tri sluåaja: (1) Jov 1-2; (2) Zah 3: 1-3; (3) 1 Car 21:1. Zafrazu “zbaåena sa neba” vidi viãe u 12:4, 7.

194

12,8-9 Otkrivenje 12 – 14

Posebna tema: Poosobljeno zlo

Ova tema je osetljiva zbog viãe stvari:

1. SZ nigde ne izdvaja Œavola kao Boæijeg otvorenogneprijatelja. Naprotiv, on je Boæiji sluga koji nudi alternativnareãenja, neãto suprotno Boæijim putevima.2. Ideja poosobljenog zla se razvila u nekanonskoj biblijskojliteraturi pod uticajem zoroastranijanizma – persijske religije.To je snaæno uticalo na rabinski Judaizam.3. Opet, NZ nam daje moñne i nepokolebljive kategorije zla iZloga.Tako, ko god pokuãa da sagleda uåenje Pisma o ovoj temi,suoåiñe se sa ovih nekoliko osnovnih uglova gledanja nastvarnost zla. Opet, ko sagleda i uporedna uåenja izvanbiblijskihspisa, uåenja drugih religioznih sistema, uoåiñe sliånosti sapomenutim persijskim dualizmom i gråko-rimskimspiritizmom.

Oni koji veruju u boæansko nadahnuñe Svetog pisma videñe u svemutome progresivno otkrivenje. Kao hriãñani moramo se odbraniti odnapada i ultimatuma jevrejskog folklora i zapadnjaåke naive Dantea iMiltona. Moramo se vratiti uåenju Pisma. Naravno, i u njemu imamostvari koje nas zbunjuju i nisu nam jasne. No, Bog i nije hteo da namsasvim predstavi zlo – detalje porekla, delovanja i sl. – veñ da istaknenjegov krah!

U SZ pojam Œavola se moæe trojako svrstati:1. Tuæitelj ljudi (1 Sam 29:4; 2 Sam 19:22; 1 Kr 11:14,23,25; Ps109:6)2. Tuæitelj anœela (Br 22:22-23; Zah 3:1)3. Tuæitelj demona (1 Dn 21:1; 1 Kr 22:21; Zah 13:2)

Zmija iz Post 3 je tek u meœuzavetnom vremenu poistoveñena saSotonom (Knjiga Mudrosti 2:23-24, 2. Enohova 31:3). To je znatnokasnije prihvañeno od strane rabina. Tako “sinovi Boæiji” iz Post 6

195


postaju anœeli, prema I. Enohovoj 54:6. Da se razumemo – ja ovonavodim kao åinjenice razvoja ove teoloãke ideje, a ne kao argumente zanjenu ispravnost. Dakle, NZ sve pomenute SZ aktivnosti zla poosobljujeu lik Sotone (2Kor 11:3; Otk 12:9). Pronañi tragove liånog zla u SZ je ilivrlo teãko ili sasvim nemoguñe (Naravno, ovo zavisi od ugla vaãegteoloãkog gledanja). Jedan od razloga ove teãkoñe je strogi jevrejskimonoteizam (1 Car 22:20-22; Prop 7:14 ; Isa 4 5:7; Am 3:6 ). Sve ãto sedeãavalo – i dobro i zlo – se pripisivalo Jahvi, i to u prilog njegovojuzviãenoj neprikosnovenosti (Isa 43:11; 44:6,8,24; 45:5-6,14,18,21,22).

Moguñe tragove vidimo na sledeñim mestima: (1) Jov 1-2, gdeSotona dolazi zajedno sa “sinovima Boæijim” (anœelima); (2) Isa 14 i Jez28, gde se oholi istoåni kraljevi Vavilona i Tira uzimaju kao slike Sotone(1 Tim 3:6). Iskreno, nisam baã sasvim siguran oko ovoga. ProrokJezekilj se sluæi slikom Edenskog vrta ne samo kada je reå o kraljuTirskom, kao Sotoni (Jez 28:12-16), veñ i kada je reå o egipatskom kralju.Naime, on ga poredi sa stablom poznanja dobra i zla (Jez 31). Taåno je daIsa 14 delimiåno opisuje pad anœela zbog oholosti. Ali, ako je Bog hteo danam da kao “2+2” jasnu sliku o svemu tome, onda je to uradio viãe negoneobiåno i na vrlo nesvakidaãnjem mestu. Moramo se åuvati da odparåiña vrlo nategnutih znaåenje ne zidamo kule sistematske teologije.

Alfred Aderãeim, u svom delu “Æivot i vreme Isusa Mesije” dokazujeda su rabinski spisi bili pod snaænim uticajem meœuzavetne apokaliptike,persijske demonologije. Ne, rabini nisu dobar izvor saznanja po ovompitanju. Isus se radikalno odvojio od uåenja tadaãnjih sinagoga. Mislimda rabinska uåenja o anœeoskom posredovanju i borbama kod davanjaZakona Mojsiju na Sinaju otvaraju vrata ideje sukoba Boga JHVH saZlim – njegovim i naãim neprijateljem. Ali, iranski dualizam – oslikan ubogovima Ahkimanu i Ormazi – je prenaglasio tu borbu JHVH i Sotone.Nema sumnje da NZ progresivno otkriva istinu duhovnog ratovanja, aline onako kako nam to objaãnjavaju tadaãnji rabini.Recimo, razlike u pojmu “rata na nebu”. Åinjenica je da je Sotona zbaåensa neba, ali nam nisu dati detalji tog dogaœaja. Åak i ono ãto nam je dano,zamaskirano je teãkim æanrom apokalipse (Otk 12:4,7,12-13). Isto tako,

196


premda zbaåen zbog greha na zemlju, Sotona je funkcionalno u sluæbiBoæijih nauma (Mt 4:1; Lk 22:31-32; 1 Kor 5 :5; 1 Tim 1:20).Moramo da disciplinujemo naãu radoznalost u ovoj sferi. Moramo darazluåimo ãta je ãta, ãta je kuãnja Zloga, ãta dolazi od naãe pale prirode.Posebno treba da znamo da je Bog neprikosnovena sila i da smo prednjim odgovorni za sve svoje odluke i postupke. Samo u njemu moæemoda pobedimo Zloga u trajnom duhovnom ratu. Zli je veñ pobeœen nakrstu, a uskoro ñe biti i trajno odstranjen - baåen u veånu propast!

“koja dovodi u zabludu sav svet” Ovo opisuje srce misije Zloga. Zamene najbolja knjiga koju sam ikada åitao o tome - kako se Sotonaod Boæijeg sluge pretvorio u to ãto je sada - jeste knjiga A. B.Davidsona “Teologija Starog zaveta” (str. 300-306). O delovanjuŒavola åitamo u 2 Kor 4:4; 1 Pet 5:8; Otk 13:14; 19:20; 20:3,8,10; 2 Jn7. Teãko je u Sotoni videti Boæijeg slugu, ali uporedimo paæljivije 2Sam 24:1 sa 1 Dnv 21:1.“bili su baåeni na zemlju” Isti glagol sreñemo nekoliko puta u istomkontesktu: 2x st. 9; st. 10; st. 13. sreñemo ga i u 19:20; 20:3,10,14,15,a moguña je i aluzija u Isa 14:12 ili Lk 10:18; Jn 12:31. Zemlja postajepozornica aktivnosti Œavola. Vidi viãe o njegovom padu u 2:4,7.

10b “Sad je nastupilo spasenje, sila i carstvonaãega Boga i vlast njegovog Izabranika!Jer zbaåen je optuæitelj naãe brañe,koji ih optuæuje pred Bogom dan i noñ.11 Ali oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju i svedoåenjem zaistinu,za koju su bili spremni da radije umru,nego da æive.12 Radujte se, stoga,nebesa i vi ãto æivite na njima!Ali teãko zemlji i moru,jer je Œavo s velikim gnevom siãao k vama,znajuñi da mu je ostalo joã malo vremena.

Otk 12:10b-12

197


12:10 “Sad je nastupilo spasenje, sila i carstvo naãega Boga i vlastnjegovog Izabranika” Literalna paralela 11:15-18. Kraj svega je veñ tu iBog odnosi pobedu! Ovo je najveña moguña uteha za one koji stradajupreko svake mere, sve do muåeniåke smrti.

“optuæitelj naãe brañe” Ovo nam dokazuje da glas iz st. 10 nije glasanœela veñ nekog od vernika, najverovatnije muåenika iz 6:9-11.Satan na jevrejskom znaåi “optuæitelj”. Njegova zla misija je opisanau Jov 1:9-11; Zah 3:1.

12:11 “Ali oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju i svedoåenjem zaistinu” Ova pobeda je veñ izvojevana u otkupiteljskoj smrti BoæijegMesije (1:5; 7:14; 1 Pet 1:18-19; 1 Jn 1:7). U otkupljenje spada: (1) Boæijamilost kroz Hristovu ærtvu na krstu (Mk 10:45; 2 Kor 5:21); (2) Naãaodgovornost da na ovu milost odgovorimo verom (6:9; Mk 1:15; Jn 1:12;3:16; Dl 3:16,19; 20:21), i odgovornost da drugima delimo tu istu veru(reåima i delima). Ova fraza podseña na 14:12. Velika je sliånost stihova11 i 17. St. 11 opisuje spasenje a st. 17 hriãñansku zrelost i izdræljivost.Vredi istaknuti da se Hristova pobeda desila na Golgoti a ne umilenijumu.

“za koju su bili spremni da radije umru” Hriãñani prvog veka injihove porodice, suoåavali su se sa straãnim oblicima smrti. Iako ihje Gospod opeåatio i zaãtitio, oni su meta zla, mrænje i progonanevernika. Ipak, njihov vera u Hrista je toliko jaka da se nisu bojalida umru za nju (2:10; Mk 8:35; 13:13; Lk 14:26; Jn 12:25).

12:12 “Radujte se, stoga, nebesa i vi ãto æivite na njima” Zanimljivimperativ prezent medijum (18:20). Moguña aluzija na Ps 96:11; Isa49:13. Da, nebo se raduje zbog odstranjivanja Sotone, ali teãko zemljizbog njega!

Mnoæina “nebesa” se u SZ odnosi na: (1) atmosferski prostor; (2)mesto Boæijeg prebivanja, ãto u ovom kontekstu viãe odgovara.

“Æivite”, (“boravite” E. Åarniñ) je oblik imenice “svetiãte”, mestatrajnog prebivanja sa Bogom (7:15; 12:12; 13:6; 21:3 i Jn 1:14 “stanovameœu nama”).

“znajuñi da mu je ostalo joã malo vremena” Vreme izmeœuHristovog vaznesenja i povratka, hriãñani prvog veka su videli kao“kratko” (Dl 1:9-11). Ono traje veñ 20 vekova i svaka generacija

198

12,10-12 Otkrivenje 12 – 14

hriãñana se nada da Gospod tek ãto nije. Ali, vernici su upozoreni naovo odlaganje u 2 Sol i Mt 24:45-51. Åuvajmo se da nam ovoiãåekivanje ne oslabi veru (2 Pet 3:3-4).

13 Kad je Aædaja videla da je baåena na zemlju, poœe da proganjaæenu koja je rodila muãko dete. 14 Njoj su data dva krila velikogorla da odleti u pustinju, u svoje skloniãte, gde ñe biti zbrinuta izaãtiñena od Zmije tri i po godine. 15 Zmija iz svojih usta izbaciza æenom reku vode da je odnese, 16 ali æeni priteåe u pomoñzemlja, koja otvori svoje ædrelo i popi reku ãto je Aædaja izbaci izsvojih usta. 17 Aædaja se razbesni na æenu, pa ode da zarati nanjeno ostalo potomstvo, na one koji vrãe Boæije zapovesti i vernodræe Isusovo uåenje.

Otk 12:13-17

12:13 “æenu” Sasvim je moguñe da je “æena” izvorno slika SZzajednice vernika, ali sada predstavlja NZ Boæiji narod (st. 17; 13:7). A. T.Robertson je zove “pravim Izraelom na zemlji”

12:13 “Njoj su data dva krila velikog orla” Krila su predivan simbolBoæije brige i zaãtite (Izl 19:4; Pnz 32:11; Ps 36:7; 57:1; 63:7;90:1,4; Isa40:31). Slika novog Izlaska.

“da odleti u pustinju, u svoje skloniãte” Pustinja je mestoGospodnje zaãtite i podseña na vreme lutanja Izraela do Hanana (st.6). Kakvo ohrabrenje za napañene vernike!“tri i po godine” Aluzija na Dan 7:25; 12:7. Vidi viãe o ovome u 11:2;12:6.

12:15 “Zmija iz svojih usta izbaci za æenom reku vode” Nema jasneparalele za ovo u SZ. Verovatno je reå o metafori u vezi sa Boæijimgnevom, u Os 5:10, ili vremenom nevolja i tuge, poput Ps 18:4; 124:4-5.Ipak, ovo poglavlje mnogo toga uzima iz drevnih bliskoistoånih mitova ostvaranju, pa se slika odnosi na vodeni haos, drevni sukob dobra i zla,reda i nereda.

Silu prirode vidimo u sukobu Varaka i Debore sa hananskimvojskovoœom Sisarom: (1) jaka kiãa je zaustavila bojne dvokolice (Sud5:4), (2) åak su i zvezde (anœeoske sile) ratovale protiv Sisara (sud 5:20).

199

Otkrivenje 12 – 14 12,13-15

12:17 “pa ode da zarati na njeno ostalo potomstvo” Zli æeli propastMesijinoj zajednici: (1) kroz uniãtenje samog Mesije; (2) kroz uniãtenjematiåne crkve; (3) kroz uniãtenje Mesijinih sledbenika.

Izraz “da zarati” je metafora duhovne, politiåke i ekonomskeopozicije. Aluzija je na Dan 7:21 (11:7; 13:7). Ali, svaki progon u istoriji jepokazao pobedu Crkve kroz Hrista (Fil 1:28).




1. Opiãite sadræaj poruke sedme trube.2. Zaãto je vizija zavetnog Kovåega bila tako veliko ohrabrenjeza progonjene vernike 1. veka?3. Ko je æena iz Otk 12?4. Gde se odigrava ova nebeska bitka?5. Koji je odnos izmeœu palih anœela i demona?6. Ãta fraza “vreme, vremena i pola vremena” znaåi kod prorokaDanila a ãta u knjizi Otkrivenja?7. U kom smislu je ovaj odeljak bio ohrabrenje progonjenimhriãñanima?


A. Ovo poglavlje je nastavak vizije odeljka 12:13-17.B. SZ pozadina poglavlja je Dan 7. Åetiri predskazana carstva Bliskog

istoka su spojena u jedno sveopãte bezboæno druãtvo poslednjegvremena.

200


C. Kult imperatora prvog veka je istorijsko ispunjenje proroãtva opoklonjenju zveri. Eshatoloãko ñe se odigrati u poslednjim danima pred“åovekom greha” (2 Sol 2), u “malom rogu” iz Dan 7 (st. 8,11,20,25) kojiizlazi iz åetvrtog, Rimskog carstva.

D. Zver se dvojako tumaåi:1. Laæni uåitelj laænog uåenja (1 Jn 2:18,22; 4:3; 2 Jn 7). Imenica iglagol su i u jednini i u mnoæini; i u sadaãnjem i u buduñemvremenu.2. Stvarna osoba, zbir svih zlikovaca koji su terorisali ljudski rodkroz istoriju (Antioh Epifan, cezari, Hitler i drugi). On jeutelovljenje svakog zla, 2 Sol 2:1-10.

E. Vidi posebu temu o odnosu hriãñana prema vlasti koja sledi.

Posebna tema: Hriãñani i vlasti

I. UVODA. Definicija: Vlast je ozvaniåeni red i poredak u cilju zaãtite æivota

ljudi i svih æivotnih potreba.B. Svrha: Bog je dao vlasti da bi spreåio bezvlaãñe i propast åoveka.

1. Mojsijev Zakon, åije je srce Dekalog, jeste Boæija volja za svako ljudskodruãtvo. On uravnoteæuje svakodnevni æivot i verski æivot.

2. Sveto pismo ne preporuåuje nijedan druãtveni poredak,makar da je teokratija ideja koju je Izrael dobio odzgo. Nidemokratija, ni socijalizam, ni komunizam nisu biblijskenorme. Hriãñani su pozvani da æive kao hriãñani bilo kada i bilogde, u bilo kom ureœenju, dræavnom sistemu. Naãa svrha æivotanije revolucija veñ evangelizacija sveta i duhovna sluæba svetu.

C. Poåeci1. Rimokatolicizam tvrdi da je u svakom åoveku uroœenapotreba za redom i vladavinom prava, i to pre pada u greh. Takoje mislio i Aristotel, kada je napisao – “Åovek je politiåkaæivotinja” – misleñi da vlasti “postoje kako bi nam obezbediledobar æivot”.

201


2. Protestantizam, posebno Martin Luter, naglaãava kako suvlasti neminovnost posledica pada u greh. Za Lutera je vlast“levica Boæijeg carstva”. Pisao je: “Bog kontroliãe loãe ljude takoãto ih stavlja pod kontrolu”.3. Karl Marks je u vlastima video kliku, ãaåicu povlaãñenih kojadræi mase pod kontrolom. Za njega vlast i religija igraju istuulogu.

II. SVETO PISMO O VLASTIA. Stari zavet

1. Izrael poseduje nebeski model vlasti. U drevnom Izraelu samJHVH je bio kralj. Teokratija je druãtvo u kome Bogneposredno vlada (1 Sam 8:4-9).2. Bog ima vlast nad svakom ljudskom vlasti. To je jasno izprimera:

a) Jeremija 27:6; Jezdra 1:1b) 2. Dnevnika 36:22c) Isaija 44:28d) Danilo 2:21e) Danilo 2:44f) Danilo 4:17,25g) Danilo 5:28

3. Boæiji narod je pokoran i pun poãtovanja åak i premaosvajaåima:

a) Danilo 1-3, Navuhodonosorb) Danilo, Darijec) Jezdra i Nemija

4. Boæiji narod se moli za graœanske vlasti, autoritete:a) Jeremija 28:7b) Miãna 3:2

B. Novi zavet1. Isus je poãtovao vlasti:

a) Matej 17:24-27, plañao je hramsku taksub) Matej 22:15-22, plañao je rimski porez

202


c) Jovan 19:11, Bog je dao civilne vlasti2. Pavle o vlastima:

a) Rimljanima 13:1-7, hriãñani su pozvani da sluãaju vlastib) 1. Timotejeva 2:1-3, hriãñani su pozvani da se mole zavlastic) Tit 3:1, hriãñani su pozvani da se pokore vlastima

3. Petar o vlastima:a) Dela 4:1-31; 5:29, Petar i Jovan pred Sinedrionom (åinposluãnosti vlastima)b) 1 Petrova 2:13-17, hriãñani su pozvani da se pokorevlastima

4. Jovan o vlastima:a) Otkrivenje 17, “bludnica Vavilonska” stoji naovozemaljskim vlastima

III. ZAKLJUÅAKA. Bog je tvorac ljudskih vlasti. Ne govorimo nuæno o “boæanskom

pravu kralja”, veñ o Bogom-danim autoritetima, åuvarima reda iporetka. Time nipoãto ne preporuåujemo bilo koji oblik druãtvenogureœenja.

B. Verska je duænost hriãñana da poãtuju svaki autoritet sa duænomåaãñu.

C. Hriãñani su duæni da molitvama i porezima podupiru vlasti.D. Vlasti imaju prevashodnu ulogu da åuvaju mir, red i upravu

druãtva. U tom smislu su Boæije sluge.E. Ljudske vlasti nemaju apsolutnu moñ. Ograniåene su. Hriãñani

smeju i moraju da deluju po svojoj savesti, da raœe posluãaju duhovnenego dræavne zakone. Avgustin je o tome pisao u svom åuvenom delu“Grad Boæiji”. Mi smo graœani dva carstva, jednog privremenog i drugogkoje je veåno. Odgovorni smo za oba, ali je Boæije vaænije odovozemaljskog! U tom smislu smo Bogu odgovorni i kao pojedinci i kaozajednica.

203


F. Valja ohrabrivati vernike iz demokratskih druãtava da uåestvuju uæivotu i radu svojih vlada, kako bi – gde god je moguñe – proteæiralisvetopisamske principe.

G. Liåno obrañenje pojedinca mora da prethodi socijalnimpromenama. I najbolja ljudska vladavina ne traje doveka. Nema u njojeshatoloãke nade za nas. Svaka vlada ovog sveta, makar kako i kolikokoriãñena od Boga, samo je ljudska, greãna tvorevina daleko od naãegGospoda.Ovaj koncept podrazumeva Jovanova upotreba pojma “svet”.

Tumaåenje reåi i izraza:

18 “Aædaja stade na obalu mora.1 Zatim sam video kako iz mora izlazi Zver, koja je imala desetrogova i sedam glava. Na rogovima je imala je deset kruna, a nanjenim glavama su bila ispisana bogohulna imena. 2 Zver kojusam video bila je sliåna leopardu, s nogama kao u medveda, austima kao u lava. Aædaja joj je dala svoju silu, svoj tron, i velikuvlast. 3 Jedna od njenih glava izgledala je kao smrtno ranjena, alije ta smrtna rana zacelila. Sva se zemlja divila i sledila Zver, 4 pasu se svi poklonili Aædaji, jer je dala vlast Zveri. Ljudi su sepoklonili i Zveri, govoreñi: “Ko je kao Zver, i ko moæe ratovati snjom?!”5 Zveri je bilo dozvoljeno da govori drsko i bogohulno åetrdeset idva meseca. 6 Tada je poåela da proklinje Boga, njegovo ime, injegov hram, kao i one koji æive na nebu”.

Otk 12:18 – 13:6

13:1 “Aædaja stade na obalu mora” Neki prevodi zapoåinju 13.poglavlje poslednjim stihom prethodnog (12:8). S druge strane, gråkimanuskripti imaju viãe reãenja oko zamenice. Naime, neki kasnijimaloslovni prepisi i velikoslovni “P” (5. vek), kao i 046 i 051 (10. vek),imaju “zauze”. Najbolji prepisi - p47 (kasni 3. vek); “N” (4. vek); “A” (petivek); “C” (5. vek) imaju “stade”, misliñi na zver, a ne na apostola Jovana.

204

12,17-13,1 Otkrivenje 12 – 14

“More” je verovatno aluzija na Dan 7:2-3. More je simbol: (1)celovitosti åoveåanstva (Isa 17:12-13; 57:20; Otk 17:15); (2) sila haosa(Post 1; Isa 5:9-10).

“Zatim sam video kako iz mora izlazi Zver” Divlja zver (13:14,15;15:2; 16:13; 15:8) je prvi put opisana bez pompe u 11:7, kako izlazi izBezdana (17:8). Opis odgovara Antihristu – 1 Jn 2:18a – poznatomkao “åovek bezakonja” u 2 Sol 2:3. Ipak, najbolji opis zveri je u 12:3 i17:3,8.

Izraz “kako iz mora izlazi” shvata se na nekoliko naåina:1. Doslovno: Levijatan, u jevrejskoj apokaliptiånoj literatiri, a ust. 11 Behemot.2. Aluzija na Dan 7: Zver izlazi iz mora u st. 3 i iz zemlje u st. 17,ãto je kod proroka istog znaåenja. Ali, Jovan poslednju zver delina dve liånosti poslednjeg vremena – zver iz mora (st. 1) i zver sakopna (st. 11).3. Simbol: Zver je slika ogrehovljenog åoveåanstva (delimiånoOtk 17:15, ali i Dan 7:2-3; Isa 17: 12-13; 57:20)

Ãta je razlog ove podele na dve zveri? Ovo poglavlje prati Dan 7, ili jeto zato ãto apostol ovako oslikava celu zemlju. Moguñe je da ove zverizajedno sa Sotonom imitiraju svetu Trojicu.

“koja je imala deset rogova i sedam glava. Na rogovima je imala jedeset kruna” Pa, baã i nije poput aædaje (12:3), ali joj je sliåna(17:3,7-12). Deset rogova su slika potpune snage, sedam glava supunina zla, a deset dijadema samopozivanje na kraljevsko poreklo.Zlo voli da oponaãa i laæira dobro (Hrist u 5:6), a ovo je prva odnekoliko parodija Hrista.“bogohulna imena” “Ime” ili “imena” – gråki manuskripti se i ovderazlikuju. Moæinu ima prepis “A” a jedninu p47, N, C, P. Kakogod,aluzija na Dan 7:8,11,20,25 ili 11:36 je oåigledna. Svrha ovihnakaradnih imena je u osporavanju svega ãto je Bog i Boæije.

13:2 “Zver koju sam video bila je sliåna leopardu… medvedu…lavu” Kombinacija viãe zveri takoœe ima pozadinu u Dan 7:4, 5, 6, gde segovori o nekoliko kraljeva. Ovde su zveri spojene u blok, u svetskibezboæni sistem poosobljen u jednom voœi (Dan 7:24).

205


“Aædaja joj je dala svoju silu, svoj tron, i veliku vlast” Misao iz 2 Sol2:9 gde se govori o satanistiåkim silama. Ova zver nije Sotona,utelovljena je u åoveku sa nadåoveåanskim moñima (st. 4,12). Joãjedno ruganje Hristovoj svemoñi.

13:3 “Jedna od njenih glava izgledala je kao smrtno ranjena”Particip perfekt pasiv, koji odgovara Jagnjetu u 5:6. Sotona upornooponaãa Hrista.

“ali je ta smrtna rana zacelila” Da li Sotona ima moñ da oæivimrtvog, ili je reå o masovnoj opseni, triku (13:15)? Parodija senastavlja.

Moæda je ovo istorijska aluzija na mit „Nero redivivus”, da ñe se umrliNeron vratiti na åelu velike vojske sa istoka, i da ñe napasti Rim (Sibiliniorakuli, III-V).

“Sva se zemlja divila i sledila Zver” Sotona åudima zavodi nevernisvet da bi dobio sledbenike (Mt 24:24; Mk 13:22; 2 Sol 2:9; Otk 13:5;17:8), bezprizorno imitirajuñi Hrista. Prevrtljivi svet! Prvo je biozadivljen delovanjem dvojice svedoka, a sada se klanja zveri.

13:4 “pa su se svi poklonili Aædaji… Ljudi su se poklonili i Zveri”Zli se ne zadovoljava politiåkom silom nego traæi i religioznu vlast (st. 8).Sotona æeli da ga oboæavaju (13:12; 14:9,11; 16:2; 19:20; Mt 4:8-9). Hoñeda bude kao Bog (Isa 14:12-15). Ovo nas vraña na zmijinu laæ u Post 3:5 iMt 4:9; Lk 4:5-7.

“Ko je kao Zver” Dva su moguña izvora ove fraze: (1) Neki u ovomevide parodiju imena JHVH, prema Izl 15:11; Ps 35:10; 113:4; (2) iliparodiju Isa 40:18-22;43:11; 44:6,8,9-20; 45:6; (3) apokaliptiånepredstave Levijatana ili Behemota (moæda Jov 41:33-34).

13:5 U st. 5-7 i 14-15 dosta glagola je u pasivu, ãto ukazuje da dozvoladolazi od Sotone, tj. od samog Gospoda (Jov). Gospod u premudrosti iSotonu koristi za svoje ciljeve! A zlo se uvek razotkriva svojim reåima idelima.

“Zveri je bilo dozvoljeno da govori drsko i bogohulno” Aluzija na:(1) “zver” iz Dan 7:8, 11, 20, 25; 11:36; (2) Antioha IV Epifana izDan 8; I Makavejcima 1:24, i/ili (3) “åoveka bezakonja”, 2 Sol 2:4.Neki vide i “gnusobu pustoãenja” iz Mt 24:15, ãto se odnosi narazorenje Jerusalima. Ono se odigralo 70. god. pod voœstvom

206


rimskog vojskovoœe Tita. Ovo je dobar primer kako se istorijskifokus simbola menja. U Dan 8 se govori o Antiohu Epifanu IV, ãto jemeœuzavetno vreme. U Mt 24 se misli na pomenuto razorenjejevrejske prestonice, a u Dan 7 (moguñe i 11:36-39) na delovanjeAntihrista u poslednje vreme.“åetrdeset i dva meseca” Direktna aluzija na Dan 7:25. Prvi put sepominje u 11:2-3. Ovde je metafora perioda progona. Vidi viãe u11:2; 12:6.

13:6 “Tada je poåela da proklinje Boga” Joã jedno bogohuljenje unizu na Boæije ime, svetiãte i Boæije ljude. Ima razlike u prevoœenju overeåenice.

7 “Uz to joj je bilo dozvoljeno da zarati protiv Boæijeg naroda i daga pobedi, i da ima vlast nad svakim plemenom, narodom,jezikom i narodnosti. 8 Svi stanovnici zemlje pokloniãe se Zveri,to jest, oni åija imena nisu upisana od postanka sveta u Knjiziæivota Jagnjeta koje je zaklano. 9 Ko moæe da razume, neka dobrosluãa.

10 Treba li ko da ide u progonstvo,u progonstvo ñe otiñi,treba li ko da bude ubijen maåem,maåem ñe biti ubijen.U tom se ogleda postojanost i vera Boæijeg naroda”.

Otk 13:7-10

13:7 “Uz to joj je bilo dozvoljeno da zarati protiv Boæijeg naroda”Aorist pasiv i aorist aktiv. Pasiv naglaãava da je Bog dozvolio da se ovo zlodogodi. Mi ne moæemo da razumemo njegove razloge, ali svaka stranicaOtkrivenja dokazuje da je on svevladar istorije. Ovaj rat je spomenut uDan 7:21, 25. Misli se na muåeniåku smrt hriãñana. Åesto puta izgleda daZli odnosi pobedu (kao na Golgoti), ali knjiga proroka Danila iOtkrivenje nas uåe da je to pir kratkog daha! I opet primetimo: Bog åuvasvoje od svog gneva nad ostatkom sveta, ali ne i od gneva Sotone. Bogdaje Sotoni neke bitke ali je rat njegov. Prividni porazi samo joã viãepokazuju njegovu mudrost i moñ.

207


“Boæijeg naroda” Vidi posebnu temu o svecima u 5:8.“i da ima vlast nad svakim plemenom, narodom, jezikom inarodnosti” Ovo ukazuje: (1) Da Otkrivenje valja tumaåiti u smisluãirem od Rimske imperije. Ovo je inkluzivna fraza; (2) Da su ovidogaœaji na nivou cele imperije.

13:8 “Svi stanovnici zemlje” Izraz koji se ponavlja u viãe navrata atiåe se nespasenih (3:10; 6:10; 8:13; 11:10; 13:8,12,14; 17:8).

“oni åija imena nisu upisana od postanka sveta u Knjizi æivotaJagnjeta koje je zaklano” (“I klanjañe joj se svi koji stanuju nazemlji, åije ime - od postanka sveta - nije upisano u æivotnoj knjiziJagnjeta koje je zaklano”, E. Åarniñ) Duga reåenica nesigurnesintakse. Da li je “od postanka sveta” ide sa: (1) “imena nisuupisana” (17:8; Ef 1:4); (2) “Jagnjeta koje je zaklano” (1:19-20)?Redosled reåi, ovde i u 17:8, ukazuje na spasene åija su imena uknjizi æivota joã pre postanka sveta!

Izraz “od postanka sveta” sreñemo nekoliko puta u NZ (Mt 25:34; Jn17:24; Ef 1:4; 1 Pet 1:19-20). Sliåno je i u Mt 13:35; Lk 11:50; Jev 4:3; 9:26 iOtk 17:8. Kombinacija ovih izraza pokazuje Boæije otkupljenje sveta. Mismo sigurni u Hristu (7:4; 11:1; 13:8). Svo zlo je ograniåeno Boæijomsvemoñi (to vidimo iz broja glagola u pasivu). Ovo izgleda loãe kada seudubimo, ali kada pogledamo celu sliku, vidimo da Bog pobeœuje!

“u Knjizi æivota” Iz Dan 7:10 i Otk 20:11-15 vidimo da postoje dvemetaforiåne knjige o sudbini sveta: (1) Knjiga æivota, sa imenimaonih koji liåno poznaju Boga (SZ) i koji su primili Hrista (NZ) (Izl32:32-33; Ps 69:28; Dan 12:1; Isa 4:3; 34:16; Lk 10:20; Fil 4:3; Jev12:23; Otk 13:8; 17:8; 20:15; 21:27); i (2) Knjiga ljudskih dela, u kojojsu sva dobra i zla (Ps 56:8; 139: 16; Isa 65:6; Mal 3:16). Oåigledno seradi o metaforama koje govore o Boæijem sveznanju i premavernima i prema nevernima (Gal 6:7).“koje je zaklano” Vidi 5:12

13:9 “Ko moæe da razume, neka dobro sluãa” Fraza poznata izpisama sedam crkava (2:7,17; 3:6,13,22). Uslovna reåenica, poput onihostalih u st. 9, 10. Buduñi da se Gospod veñ ovako obrañao svojima, ondaje naredna misao u st. 10 za njih.

208


13:10 Moguña aluzija na Jer 15:2 ili 43:11 gde se govori o Boæijemsudu. Nekoliko je manuskriptnih varijanti glagola “ubiti”, ãto svakakoutiåe na razliåite prevode. Naime, neki ih stavljaju u kontekstprogonitelja hriãñana. Drugi, opet, prvi izraz pripisuju progonjenima adrugi progoniteljima. Ima i onih koji oba glagola stavljaju u kontekstprogonjenih.

Ipak, ova prevodilaåka nesigurnost ne poriåe glavnu istinu – Bogvodi istoriju! Pitanje je samo na koga se odnosi ova misao:

1. Na hriãñane, da bi se ohrabrili i ostali verni (Mt 26:52; Fil1:28).2. Na progonitelje, da bi bili svesni kako ñe jednom odgovaratipred Bogom zbog svega.

“U tom se ogleda postojanost i vera Boæijeg naroda” Stihovi 9 i 10ukazuju da se i ova fraza odnosi na Boæiji narod (Mt 26:52). Odliåanopis pravih vernika (14:12; 12:11,17). Bog æeli da izdræe do kraja(2:3,7,11,17,26; 3:5,12,21; 21:7). Istrajnost je odlika pravog spasenja(1 Jn 2:19). Vidi viãe u 2:2 i u posebnoj temi.

11 Zatim sam video da jedna druga Zver izlazi iz zemlje. Imala jedva roga kao jagnje, ali je govorila kao Aædaja. 12 Ta Zver jeizvrãavala vlast prve Zveri, i u njenom prisustvu. Ona je uåinilada se zemlja i njeni stanovnici poklone prvoj Zveri kojoj je bilazacelila smrtna rana. 13 Ta Zver je åinila velika åuda, bacajuñiåak i vatru s neba na zemlju pred ljudima, 14 te je zavelastanovnike zemlje, sluæeñi se moñi koja joj je data da åini åuda uprisustvu Zveri. Ona je govorila stanovnicima zemlje da naåinekip Zveri kojoj je maåem zadata rana, ali je preæivela. 15 DrugaZver je dobila moñ da udahne æivot u kip prve Zveri, tako da kipmoæe da govori i da pogubi one koji mu se ne poklone. 16 Ona jeprisilila sve – male i velike, bogate i siromaãne, slobodne irobove, da im se utisne æig na desnu ruku ili na åelo, 17 tako daniko nije mogao ni da prodaje ni da kupuje, osim onog koji je nasebi imao æig sa imenom Zveri ili s brojem njenog imena.

209


18 Ovo zahteva mudrost. Ko je pronicljiv, neka dokuåi znaåenjebroja Zveri, jer taj broj predstavlja åoveka. Broj Zveri je ãestoãezdeset i ãest.

Otk 13:11-18

13:11 “Zatim sam video da jedna druga Zver izlazi iz zemlje” Joãjedan osvrt na Dan 7:17. Mnogi smatraju da su ove dve zveri parodija nadva svedoka Boæija (11:13-14). Drugi misle da su Aædaja i dve zveriparodija svete Trojice

Ako je zver iz mora aluzija na Levijatana (Jov 41:1-34, drevnoåudoviãte haosa), zver iz zemlje odgovara Behemotu (Jov 40:15-24)sliånom kopnenom monstrumu (svakako se ne radi o dinosaurusima,veñ o biñima drevnih mitologija).

Zveri su simboli zla (haosa) i pobune protiv Boæijeg poretka (Ps74:12-14; Jov 3:8; Isa 51:9-11; Am 9:3). Levijatan se ponekad naziva Rava(izopaåeni, zmija, Isa 51:9). Rava je na drugim mestima ime Egipta (Nil,krivudava reka, Ps 87:4; Isa 30:7 i moguñe Jez 32, posebno st. 2-3)

“Imala je dva roga kao jagnje, ali je govorila kao Aædaja” Poreœenjesa Jagnjetom je oåigledno ruganje Hristu (5:6). Ali glas i porukaodaju pravi karakter. Kasnije, druga zver je stalno u ulozi laænogproroka (16:13; 19:20; 20:10). Ona ne traæi svoju slavu, ali tera svetda se klanja prvoj zveri (st. 12). To je parodija na sluæbu DuhaSvetog (Jn 14-16) koji uzdiæe Hrista. Dakle, imamo tzv. “crnoTrojstvo”: Sotonu koji imitira Boga Oca; zver iz mora koja se rugaBogu Sinu; zver iz kopna koja imitira Boga Duha.

13:13 “Ta Zver je åinila velika åuda” Prezent istiåe trajnost radnje.Pismo kaæe da ñe laæni uåitelji, åudotvorci u poslednja vremena åak, akoto bude moguñe, zavoditi i izabrane (Mt 24:24; Mk 13:22; 2 Sol 2:9-11;Didahe 16:3,4). Åuda sama po sebi nisu znak od Boga (Izl 7:8-13). Joãjedan pakleni falsifikat Hrista!

“bacajuñi åak i vatru s neba na zemlju pred ljudima” Sliåno je bilo iu 1 Car 18:38, ãto je moguñi izvor opisa dva svedoka u 11:5. Moædase misli na vatru koja pada kao Boæiji sud, u Jez 38:22 ili 39:6. Ili jereå o imitaciji: (1) dva svedoka; (2) Boæijih SZ dela; (3) silaska Duhau Dl 2.

210

13,11-13 Otkrivenje 12 – 14

13:14 “kojoj je maåem zadata rana, ali je preæivela” “Rana” (plege,13:3,12,14) se u ovoj knjizi prevodi i kao “nevolja”, (Otk 9:18,20; 11:6;15:1,6,8; 16:9,21; 18:4,8; 21:9; 22:18). Neki prevodi u podloænunapomenu stavljaju objaãnjenje – “smrtna rana”, kako i kaæu st. 12 i 14.Ali, teoloãki naglasak nije na osobi veñ na sistemu zla, sistemu sveta. Takopojam ima i metaforiåko znaåenje, usprkos reåniåkog.

Izraz “ali je preæivela” pokazuje da “rana” i nije najbolji prevod zapojam zveri. Cela ideja kraja vremena i vrhunca bezboãtva, Antihrista,jeste konaåna pobuna koja je proreåena u Jez 38-39; Zah 14; Dan 7:21-27;9:24-27; 11:36-39, a o åemu govori i meœuzavetna apokaliptika, Sibiliniorakuli, IV Jezdra 5:4,6, kao i 2 Sol 2:3,8-9.

13:15 “Druga Zver je dobila moñ da udahne æivot u kip prve Zveri”Na nekim mestima je zver iz zemlje nazvana laænim prorokom (16:13;19:20; 20:10). Slika je metafora oæivljavanja (jevrejski ruah = dah) u trenu(Jez 37).

13:16 “Ona je prisilila sve – male i velike, bogate i siromaãne,slobodne i robove, da im se utisne æig na desnu ruku ili na åelo” Bog jeveñ opeåatio svoje, u 7:3, a ovde ga Zli joã jednom oponaãa. Gråka reåkoja se ovde koristi je “æigosanje”, kao kod æivotinja, ili vladinihdokumenata. Mesto æiga neke navodi na zakljuåak da se radi o ruganjujevrejskom “filakteriju” (Pnz 6:8). Neki vide obiåaj Rima, iz prvog veka,kada su gospodari tako oznaåavali svoje robove. Ili kada su sami vojnicitetovirali ime svojih generala.

13:17 Ovaj æig donosi æivot, hranu, verovatno i zaposlenje. Boæijinarod nije poãteœen ekonomske katastrofe.

13:17-18 “brojem njenog imena” Slova starih naroda imaju inumeråku vrednost. Konsonanti Isusovog imena, koji je utelovljeni Bog,u svom zbiru daju vrednost 888. Slova imena zveri, koja je utelovljenjeSotone, daju zbir 666. Broj 6 je za jedan manji od broja 7, broja punine isavrãenstva (Post 1, 7 dana stvaranja). Broj 777 je jevrejski superlativ (Isa6:3; Jer 7:4).

Broj 6 je i broj åoveka, pa moæe da predstavlja personifikacijunesvetog trojstva – Aædaja (Sotona), zver iz mora (Antihrist); zver izzemlje (laæni prorok). Prva zver je utelovljenje bezboænog politiåkog

211

Otkrivenje 12 – 14 13,14-17

svetskog sistema a druga laæne svetske religije. Velika bludnica iz Otk 17je utelovljenje svega bezboænog iz Dan 7. Bilo da se radi o drevnomVavilonu, Rimu prvog veka ili svetskom sistemu bez Boga na krajuvremena, jedno je sigurno – Istorija ide u susret konaånom sukobu “bogaovog sveta” (2 Kor 4:4) i pravog Boga, Stvoritelja svega i njegovog Mesije(Ps 2).

13:18 “Broj Zveri je ãesto ãezdeset i ãest” Gråki manuskript “p115”i velikoslovni kodeks “C” (6. vek) imaju umesto 666 broj 616. Papirusi 3.i 4. veka se inaåe zovu Oxyrhynchus papyrus. Neki tumaåi tvrde da broj666 ukazuje na cezara Nerona, kada se njegovo gråko ima napiãe najevrejskom. A na latinskom daje broj 616 (Bruce Metzger, A Textual com-mentary on the Greek New Testament, str. 750)


A. Ovo poglavlje je svojevrsno zatiãje nakon erupcije opisa zla uprethodna dva. Jovan je znao da ñe se svaki åitalac nakon tih redovaupitati – A ãta ñe u svemu tome da bude sa vernicima?

B. Neki tumaåe vide joã jednu strukturu „7“ u odeljku st. 6-20.Mislim da je to samo serija od 7 anœela, i da u strukturalnom smislunema teoloãki znaåaj.


1 “Zatim sam video Jagnje kako stoji na brdu Sion, i sa njim stoåetrdeset i åetiri hiljade, na åijim je åelima bilo napisano njegovoime i ime njegovoga Oca. 2 Zaåuo sam glas sa neba sliåan hukumnogih reka i odjeku jakog groma. Glas je bio sliåan melodijikoju izvode sviraåi harfe na svojim harfama. 3 Tih sto åetrdeset iåetiri hiljade pevalo je novu pesmu pred tronom, pred åetiri biña,i pred stareãinama. Tu pesmu niko nije mogao da nauåi, osimnjih, otkupljenih sa zemlje. 4 Oni su oåuvali sebe åistima, neuzimajuñi sebi æena; to su, naime, devstvenici. Oni slede Jagnje

212


kud god ono ide. Oni su otkupljeni od ostatka åoveåanstva kaoprvina koja pripada Bogu i Jagnjetu. 5 Laæ nikad nisu izustili; onisu neporoåni.

Otk 14:1-5

14:1 “Jagnje” Joã jedan nebeski pogled na Mesiju (5:6,8,12-13; 13:8;Isa 53:7; Jn 1:29,36; 1 Pet 1:18-19).

“kako stoji na brdu Sion” Mnogo je teorija o ovom stihu. Koje jeovo mesto?

1. Brdo Morija, tj. jerusalimski hram (Isa 24:23; Jl 2:32)2. Nebeski Jerusalim (Jev 11:10,16; 12:22-23; 13:14; Gal 4:26)3. Simbol apokalipse iz II Jezdrine, nekanonske knjige (2:42-47;13:35,39-40)4. Misli se na SZ odeljke koji govore o okupljanju Boæijegnaroda u poslednje vreme (Ps 48; Isa 24:23; Jl 2:32; Mih 4:1,7;Av 17,21)5. Mesto dogaœanja svega (Ps 2:6).

Setimo se da tumaåi izvore i uticaje svake od ovih vizija traæe u: (1) SZ;(2) meœuzavetnoj apokaliptiånoj literaturi; (3) gråko-rimskoj istorijiprvog veka. Mislim da vizije najavljene u SZ poåinju od 6. poglavlja, ali dase tiåu celog NZ Boæijeg naroda (i obrañenih Jevreja i mnogoboæaca), tj.svih svetih, cele Crkve. Takoœe mislm da je u ovom sluåaju reå onebeskom hramu (Jev 8:2; 9:11,24).

“i sa njim sto åetrdeset i åetiri hiljade” Grupa otkupljenih iz 5:9;opeåañanih u 7:4-8; onih koji su oprani u krvi Jagnjetovoj, 7:14-17.Zato mislim da ovaj broj predstavlja Boæiji narod, svete, crkvu. Vidiviãe o identitetu ove grupe u 7:4. Proganjani i muåeni sadatrijumfuju sa svojim Gospodom!“na åijim je åelima bilo napisano njegovo ime i ime njegovogaOca” Da li se misli na jedno ili na dva imena? U Isa 9:6 imamonaznaku za oba imena. Jaka slika pripadanja Bogu (Otk 7).“Zaåuo sam glas sa neba sliåan” Sliåan opis imamo i u Jez 43:2, kaoi Isusov glas u 1:5, a tu je i glas nebeskog mnoãtva u 19:6. Smisao jejasan: Neko sa neba govori (4:5; 11: 19; 16:8).

213


“pevalo je novu pesmu pred tronom” Joã jedan osvrt na Otk 5:9. Tosu: (1) anœeoska biña, 5:9; (2) pesma 144.000 u zavrãnom delu st. 3 i15:2. Nova pesma je aluzija na Isa 42:10, a moguñe i na Ps 33:3; 40:3;96:1; 98:1; 144:9; 149:1. Obeñano Novo doba Duha je doãlo!“otkupljenih sa zemlje” Ovo je SZ koncept otkupa ålana porodiceod strane najbliæeg roœaka (goel, Ruta i Voz). Ideja se koristi i za oneza koje je Hrist umro (5:9; 7:14). Vidi posebnu temu o otkupljenju u5:9

14:4 “Oni su oåuvali sebe åistima, ne uzimajuñi sebi æena” Oovome se mnogo raspravlja. Da li se radi o onima, u grupi od 144.000,koji su se opredelili za bezbraånost? Mislim da je ovde reå o simbolici, ilio jakom SZ konceptu koji se svakako ne treba uzeti doslovno. Kako darazumemo ove reåi:

1. Doslovan celibat.2. Oni koji nisu naåinili duhovnu preljubu sa zveri ili velikombludnicom (14:8, 17:2, 18:9).3. Poseban osvrt na 7 crkava (2:14,20,22; 3:4).4. SZ ritual oåiãñenja pre bogosluæenja ili bitke (Izl 19:14-15;Pnz 23:9-10; 1 Sam 21:4-5; 2 Sam 11:6-13).5. SZ slika Boæijeg naroda, “Sionske device” (2 Car 19:21; Jer18:13; Plaå 2:13; Am 5:2; 2 Kor 11:2; Ef 5:27).

Kod ovakvih stvari uvek vredi da se podsetimo da seks u braku nije nekaprljava, neduhovna stvar. Braåna seksualnost je Boæija ideja, njegovnaåin ãirenja ljudskog roda na zemlji, njegova zapovest (Post 1:28; 9:1). Sdruge stvar, celibat-bezbraånost je duhovni dar za sluæbu (1 Kor 7), ali nei viãe duhovno stanje. Gråki asketizam nije biblijska vrednost (kao ni sekspre ili mimo braka!).

“Oni slede Jagnje kud god ono ide” Misli se na uåeniãtvo i duhovnusluæbu (Jn 7:17; 10:4).“kao prvina koja pripada Bogu i Jagnjetu” Ovim izrazom SZopisuje Boæije vlasniãtvo nad usevima (Izl 23:19; 34:76). U NZ ovo seodnosi na crkvu (Jev 12:23; Jak 1:18), na Isusov narod, one koji suprvi plod vaskrsenja (1 Kor 15:20,23; Otk 1:5).

214


14:5 “Laæ nikad nisu izustili” Nekoliko je moguñih izvora ovemetafore:

1. Sliåna fraza u Otk 21:27; 22:15.2. Cezarov kult, koji je primoravao hriãñane da bace tamjanispred imperatorovog poprsja i kaæu – “Cazar je Gospod”.3. SZ eufemizam za oneåiãñenje (Ps 32:2; Sof 3:13).4. Eufemizam za neverstvo (Rim 1:25, 1 Jn 2:22).

“oni su neporoåni” Doslovno “bez mane” (Fil 3:6). Izvorno se ovajizraz odnosio na ærtvene æivotinje, a vremenom je postao i metaforaza ljude (Noje, Post 6:9,17; Jov 1:1). Isus je tako opisan u Jev 9:14; 1Pet 1:19. Gospod æeli da i naã æivot bude takav (Otk 19:2; Pnz 18: 13;Mt 5:48; 1 Pet 1:16).

Posebna tema: neporoånost, besprekornost, nevinost

A. Uvodne napomene1. Ovi pojmovi opisuju prvobitno stanje åoveåanstva, odmahpo stvaranju (Edenski vrt, Post 1).2. Greh i bunt su prekinuli stanje nepomuñenog zajedniãtva(Post 3).3. Åovek (i muãkarac i æena) æude za obnovom tog zajedniãtva,jer su stvoreni po Boæijem obliåju (Post 1:26-27).4. Bog se na viãe naåina ophodio sa posrnulim åovekom:

a) poboæne voœe (Avram, Mojsije, Isaija …)b) ærtveni sistem (Lev 1-7)c) primeri vere (Noje, Jov)

5. Bog je poslao Mesijua) on je puno otkrivenje Boæijeb) on je savrãena ærtva za grehe

6. Hriãñani su potpuno opravdania) legalno kroz Hristovu darovanu pravednostb) progresivno kroz delo Duhac) posveñenje, tj. hristolikost im je krajnji cilj (Rim 8:28-29;Ef 1:4), povratak davno izgubljene bogolikosti Adama i Eve

215


7. Nebo je stvarnost obnove edenskog savrãenog zajedniãtva.Ono je “novi Jerusalim”, mesto Boæijeg prebivaliãta (Otk 21:2)na obnovljenoj zemlji (2 Pet 3:10). Tako Pismo zapoåinje izavrãava istom temom:

a) intimnim zajedniãtvom s Bogomb) u okruæenju vrta (Post 1 do 2 i Otk 21 do 22)c) ispunjenjem proroãtva, zajedniãtvom sa æivotinjama (Isa11:6-9).

B. Stari Zavet1. Mnogo je SZ reåi koji opisuju pojmove bezgreãnosti,savrãenstva, nevinosti itd. Teãko bi ih ovde sve predstavili.2. Ipak, evo nekoliko takvih pojmova, prema delu “SinonimiStarog zaveta”, Robert Girdleston:

a) ãalomb) tamamc) kalah

3. Septuaginta (Biblija Rane crkve) prevodi mnoge od tih reåi nakoine gråki, jezik Novog zaveta.4. Kljuåni koncept se tiåe ærtvenog sistema:

a) amomos (Izl 29:1; Lev 1:3,10; 3:1,6,9; Br 6:14; Ps 26:1,11)b) amiantos i aspilus takoœe imaju kultski prizvuk

C. Novi zavet1. Zakonski koncept

a) jevrejski kultski koncept, amomos (Ef 5:27; Fil 2:15; 1 Pet1:19)b) gråki zakonski koncept (1 Kor 1:8; Kol 1:22)

2. Hrist je amomos - bezgreãan, neporoåan i nevin (Jev 9:14; 1Pet 1:19)3. Hristovi sledbenici su pozvani da ga oponaãaju (amomos) (Ef1:4; 5:27; Fil 2:15; Kol 1:22; 2 Pet 3:14; Juda 24; Otk 14:5).4. Koncept koji se koristi za crkvene voœe:

a) anegkletos, “besprekorni” (1 Tim 3:10; Tit 1:6-7)b) anepileptos, “neporoåan, bez zamerke”, kao i “bez mane”(1 Tim 3:2; 5:7; 6:14; Tit 2:8).

216


5. Pojam amomos – neporoåan se koristi joã za:a) Hrista (Jev 7:26)b) hriãñansko nasleœe (1 Pet 1:4)

6. Pojam “celovitosti” – holokleria (Dl 3:16; 1 Sol 5:23; Jak 1:4)7. Pojam “bez mane”, kao nevinost koja dolazi po amemptos (Lk1:6; Fil 2:15; 3:6; 1 Sol 2:10; 3:13; 5:23).8. Pojam “bez povoda za ukor”, takoœe osiguran po amemptos(1 Pet 3:14)

Pojam “neukaljan”, “neoskvrnjen”, takoœe se koristi u odeljcima kojiimaju neki od napred navedenih izraza (1 Tim 6:14; Jak 1:27; 1 Pet 1:19; 2Pet 3:14).

D. Zavidan broj i jevrejskih i gråkih reåi za ovaj pojam nesumnjivopokazuje njegovu vaænost. Bog se pobrinuo za naãu nasuãnu duhovnupotrebu kroz Hrista i poziva nas da budemo poput njega. Mi smoproglaãeni “opravdanim”, “neokaljanim” kroz Hristovo delo. U njemusmo na svemu njegovom. “… hodimo u svetlosti, kao ãto je on sam usvetlosti” (1Jn 1:7). “Æivite dostojno svoga pozvanja” (Ef 4:1,17; 5:2,15).Isus je obnovio Boæiji lik u nama. Zajedniãtvo sa njim je sada moguñe, aline zaboravimo da Bog æeli sebi narod koji ñe odraæavati njegov karakter,kao ãto je åinio i Hrist. Nismo pozvani ninaãta manje od svetosti (Mt5:20,48; Ef 1:4; 1 Pet 1:13-16). Jer, Boæija svetost nije stvar sudske debateveñ svakodnevice!

6 Zatim sam video drugog anœela kako leti posred neba saveånom Radosnom veãñu da je objavi stanovnicima zemlje:svakoj narodnosti, plemenu, jeziku i narodu. 7 Govorio jesnaænim glasom: “Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer doãao je åasnjegovog suda. Zato se poklonite Stvoritelju neba i zemlje, morai vodenih izvora.”

Otk 14:6-7

14:6 “Zatim sam video drugog anœela kako leti posred neba” U8:13 orao leti, a sada anœeo leti. U svakom sluåaju su ga svi videli i åuli.

217


“sa veånom Radosnom veãñu da je objavi stanovnicima zemlje”Izraz “veåno evanœelje” jedino ovde nalazimo. Zanimljivo je da ovavest jeste za one koji æive na zemlji i da se u Otkrivenju åesto koristiza nevernike. Neki u ovome vide ispunjenje Mt 28:18-20, ili Mt24:14; Mk 13:10. Tek, sadræaj ove vesti viãe liåi na poruku JovanaKrstitelja (Lk 3:3-14), ili na Isusove reåi Zlome u Mt 4:10. To je zatoãto je poruka suda bitan deo ukupne poruke evanœelja. St. 6 i 7 suznaåajni, jer istiåu da su sve nevolje koje Gospod ãalje na ljude radinjihovog otreænjenja, njihovog spasenja (9:20-21; 16:9,11).

Prema st. 12 pravi vernici su okarakterisani kao: (1) oni koji dræe Boæijezapovesti (prezent particip); (2) oni koji veruju u Isusa (prezentparticip).

“svakoj narodnosti, plemenu, jeziku i narodu” Vidi 10:11.14:7 “Bojte se Boga i dajte mu slavu” Kombinacija aorist pasiv

imperativa i aorist aktiv imperativa. Ovaj stih ima tri zapovesti.Åoveåanstvu je zapoveœeno da se aktom vere odazove na Boæiji poziv (Jn1:12; Rim 10:9-13). U 11:13 ljudi kao da daju Bogu slavu, ali se brzookreñu kao omaœijani åudesima kojim ih zver zavodi (Otk 13).

“jer doãao je åas njegovog suda” Pojam vremena – “åas” – je vrloznaåajan u Jovanovom evanœelju (2:4; 4:21,23; 5:25,28; 7:30; 8:20;12:23,27; 13:1; 16:21,32; 17:1). Bog ima svoje vreme u naãemvremenu (“Dan Gospodnji”, 14:15; 9:15).“Zato se poklonite Stvoritelju” Joã jedan aorist imperativ.“Stvoritelju neba i zemlje, mora i vodenih izvora” Sliånu ispovestimamo u Dl 14:15, gde se citira Post 14:19, Izl 20: 11 ili Ps 146:6. Bogje opisan kao predivan Stvoritelj u Jov 38-41. Neobiåan je izraz“vodenih izvora”. Za neke je on: (1) veza sa ranijim nevoljama kojesu doneli anœeli (8:10); (2) puki kontrast nepitkim vodama mora.

8 Drugi anœeo doœe za njim i reåe: “Pade, pade, veliki Vavilon, jerje æestokim vinom svoga bludniåenja napojio sve narode.”

Otk 14:8

14:8 “Pade, pade, veliki Vavilon” Glagol, koji se ponavlja i prvi je uredosledu reåi u reåenici, naglaãava aorist. Inaåe, ovo je primer koliko je

218


teãko tumaåiti ovu knjigu jer se isti koncepti u proãirenim izdanjimanalaze na viãe mesta (zver se pominje kratko u 11:7, ali njen puni opissledi tek u Otk 13). Puni opis Vavilona imamo u 16:19 i 17:1-18:24. Istipad vredi i za Rim (1 Pet 5:13; II Baruhova 11:1; 67:7; Sibilini Oraculi5:143,159,424), ali i za sve druge ljudske organizacije koje su daleko odBoga. Ova bahata samodovoljnost je direktna posledica pada u greh(Post 3) i prvo se vidi na primeru Vavilonske kule (Post 10-11). Svetskacarstva su sve bezboænija, ãto konaåno dovodi do globalizacijeAntihristove vladavine na kraju vremena. Moguña je i aluzija na Isa 21:9;Jer 51:8.

„jer je æestokim vinom svoga bludniåenja napojio sve narode”Aluzija na Jer 51:7-8 (17:2,4; 18:3). Pojam “æestok” potiåe od gråkereåi “thumos”, koja oslikava eksploziju oseñanja (17:2,3; 18:3). Ali,onaj ko pije vino Vavilona piñe i Gospodnje vino (st. 9)!

9 “Za njima je doãao treñi anœeo i progovorio snaænim glasom:“Ko god se klanja Zveri i njenom kipu, te prima æig na svoje åeloili na svoju ruku, 10 i sam ñe piti vino Boæijega gneva koje jenerazblaæeno natoåeno u åaãu njegovoga gneva, pa ñe biti muåenu ognju i sumporu pred svetim anœelima i pred Jagnjetom. 11 Adim od njihovog muåenja dizañe se u veke vekova. Ti koji seklanjaju Zveri i njenom kipu i primaju æig sa njenim imenom,neñe imati poåinka ni danju ni noñu. 12 Ovo zahteva postojanostBoæijeg naroda, koji dræi Boæije zapovesti i veru u Isusa”.

Otk 14:9-12

14:9 “Kogod” Uslovna reåenica sa dva glagola – “klanjati se”,“primati”. Mnogi ñe se pokloniti kipu zveri. To je delo dijametralnosuprotno od prihvatanja Mesije, prema st. 7 i 12. Ali, plata za ovopoklonjenje je Boæiji gnev (st. 10).

14:10 “i sam ñe piti vino Boæijega gneva” Ljudi imaju samo dvaduhovna puta – put dobra i put zla; Boga ili Œavola. Gnev, “orge”,doslovno znaåi “ukopana opozicija”, i aluzija je na Isa 51:17 ili Jer

219

Otkrivenje 12 – 14 14,8-10

25:15-16 (Otk 16:19; 19:15). Vernike åeka gnev Vavilona (st. 8), anevernike gnev Gospodnji (st. 10).

Ova neobiåna meãavina pojmova (doslovno “pomeãanonepomeãivo”) ukazuje da ñe se pravednom Boæijem gnevu dodati joãsmrtonosniji sastojci bez ikakvog razblaæivanja. “Åaãa” je åesti SZ simbolsuda Boæijeg (Isa 51:17,22; Jer 25:15-17,27-29; Ps 75:8). Isus je ispio åaãuOåevog gneva za celo åoveåanstvo (Mk 14:36). Neveran svet mu ipakneñe verovati. Zato ova åaãa ne moæe da ih mimoiœe.

“pa ñe biti muåen u ognju i sumporu” Aluzija na sud nad Sodomomi Gomorom (Post 19:24,28; Lk 17:29; ili sud uopãte, Ps. 11:6; Isa34:8-11; Jez 38:22). Veåne muke su konaåno odrediãte ovih zveri(19:20), samog Sotone (20:10) i svog nevernog sveta (20:15; 21:8).

Vatra je SZ metafora Boæije svetosti (Br 9:15-16). Slika je oåiãñenja (Lev8:17,32; 9:11,24; 13:32,55,57) i suda (Lev 10:1-2; Br 11:1-3). A slika sudau sebi nosi i pojam o mestu muåenja. Gospod je upotrebio slikujerusalimskog œubriãta, u dolini Hinom (gehena), kao sliku veåne kazne(Otk 20: 10, 14-15).

14:11 “dizañe se u veke vekova” Voleo bih da mogu da verujem uuniverzalizam, ili u tzv. “drugu ãansu” za odgovor na evanœelje, ali Svetopismo poziva svakog jedino da odgovori verom na Boæiji poziv (Mk 1:15;Dl 3:16,19; 20:21) za æivota (Jev 9:27). Ako to ne uåinimo, posledice sukobne i konaåne (Mk 9:47-48; Mt 25:46; Jn 5:29; Dl 24:15; 2 Sol 1:6-9).Jasno je poreœenje veånih muka nespasenih i privremenih mukaspasenih. Upravo ova misao åini suprotnost st. 13 i veånom odmoruBoæije dece.

Znam da ovo nije laka tema. Naizgled, Boæija veåna ljubav ineugasiva æelja da se svako spasi su u suprotnosti sa njegovom presudomveåne propasti. Ali, veñ smo videli da je ogromna veñina sudovaposlednjeg vremena u sluæbi spasenja, pokajanja, baã kao ãto je bilo sapoãastima u Egiptu (Pnz 27-29). Ali, jednom ñe sud biti nepovratan i saveånim posledicama. Pakao nije disciplinska mera veñ presuda! Teãkonam je ovo da prihvatimo i razumom i oseñanjima. Ali, dovoljno je danas pokrene na evangelizaciju!

220

14,10-11 Otkrivenje 12 – 14

Pre nego krenemo dalje u tumaåenju, dozvolite mi joã par reåi naovu temu. Pakao je neãto najstraãnije za ljude, u to nema sumnje, ali je joãstraãnije za Gospoda. On je stvorio åoveka za æivot i zajedniãtvo sa njim.Sva tvorevina oko nas je poput pozornice na kojoj Stvoritelj æeli da nassretne. On voli sve potomke Adama i Eve (Jez 18:32; 1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9).Toliko nas voli da je poslao svoga Sina da na krstu umre umesto nas (Jn3:17-21). Pakao je bolna rana na Boæijem srcu, rana koja stalno krvari inikada neñe da zaraste! Ne verujem da taj i takav Bog ne mari za veåneposledice bezboãtva mnogih. Bol neverstva je u svakom trenu pred licemnjegove poærtvovne ljubavi!

14:12 Istrajnost je jedna od najvaænijih tema ove knjige (1:9;2:7,11,17,19,26; 3:5,10,12,21; 13:10; 21:7). Boæiji narod treba da ostaneveran i dosledan svojim uverenjima i u najveñim progonima. Vidiposebnu temu o tome u 2:7.

„Boæiji narod“. Doslovno „sveti“. Vidi posebnu temu u 5:8.“koji dræi Boæije zapovesti i veru u Isusa” Sliåan opis vernikaimamo u 12:17. Primetimo da je naglasak na liånoj veri u Isusa kojutreba da sledi posluãnost kao naåin æivota (12:17; Lk 6:46).

13 Tada sam åuo glas sa neba kako govori: “Napiãi: Blago onimakoji od sada umiru radi Gospoda! Da, govori Duh, oni ñe seodmoriti od svog mukotrpnog rada, jer njihova dela svedoåe zanjih.”

Otk 14:13

14:13 “Blago” Drugi od sedam blagoslova Otkrivenja (1:3; 14:13;16:15; 19:9; 20:6; 22:7,14).

“onima koji od sada umiru radi Gospoda” Grupa muåenika (poputonih 144.000) za koju ne znamo taåno kada su postradali. Nekitumaåi kaæu da je to bilo u Jovanovo vreme, a neki da i oni pripadajuposlednjem vremenu. Mnogo je vaænije to ãto znamo da je ova smrtpredragocena u Boæijim oåima (Ps 116:15).

Najbolje je da ih gledamo kao grupu “svedoka” u najãirem smislu. Nisusvi vernici prvog veka umrli muåeniåki. Neñe ni svi ovako nastradati uposlednjem vremenu. Ali, svi su pozvani da ostanu verni do kraja. Dakle,

221

Otkrivenje 12 – 14 14,12-13

iako je ova metafora ekskluzivna s obzirom na jedne, suãtinski jeinkluzivna i obuhvata sve vernike.

“njihova dela svedoåe za njih” Paradoks hriãñanstva je da smo unezasluæenom spasenju po Duhu obdareni za delotvornu sluæbuHristovom Telu (1 Kor 12:7,11). Bog nas je pozvao, obdario i unama nesavrãenima proizvodi svoj plod. Njegov je dar, njegovasila, njegov plod. Pa opet, nagradiñe nas za raspoloæivost,istrajnost i vernost u svemu tome. Nismo spaseni zbog dobrih dela(samopravednost) veñ za dobra dela (Ef 2:8-9). Bog hoñe da svakonjegovo dete æivi i hristoliko sluæi (Rim 8:29; Gal 4:19; Ef 1:4).

14 “Onda pogledam, kad ono beli oblak. Na oblaku je sedeo nekosliåan Sinu Åoveåijem, sa zlatnim vencem na glavi i sa oãtrimsrpom u svojoj ruci. 15 Tada neki drugi anœeo iziœe iz hramaviåuñi gromkim glasom onome ãto je sedeo na oblaku: “Uzmi srpi æanji, jer je doãlo vreme za æetvu, dozreo je usev na zemlji.” 16Onaj ãto je sedeo na oblaku baci svoj srp na zemlju i zemlja bipoænjevena”.

Otk 14:14-16

14:14-16 Dve su razliåite æetve opisane u st. 14-16 i 17-19. Prva je zauseve a druga za groæœe. Ako je ova razlika znaåajna (Jl 3:13, dve æetve alijedan sud), prva æetva je za pravednike (Mt 9:37-38; 13:30,38; Mk4:26-29; Lk 10:2; Jn 4:35-38) a druga za nepravednike (Isa 63:2-6; Jer51:33; Plaå 1:15; Jl 3:13; Otk 19:15).

14:14 “Na oblaku je sedeo neko sliåan Sinu Åoveåijem, sa zlatnimvencem na glavi” kao i u poglavljima 6 i 10, i ovde imamo muke saprepoznavanjem identiteta. Da li je ovo Mesija (Dan 7:13) ili joã jedanmoñni anœeo u sluæbi? Liåno mislim da je reå o anœelu: (1) jer je ovo serijapojavljivanja nebeskih biña (st. 15,17,18); (2) Mt 13:39,41-42,49-50 jasnokaæe da ñe anœeli sakupljati ljude i deliti ih na kraju vremena (jedne zaæivot a druge za propast); (3) ovom biñu anœeo zapoveda (st. 15).

14:15 Aluzija na Jl 3:13.

222

14,13-15 Otkrivenje 12 – 14

17 “Iz nebeskog hrama iziœe drugi anœeo koji je takoœe sa sobomnosio oãtar srp. 18 Drugi opet anœeo, koji je imao vlast nadvatrom, doœe od ærtvenika i povika gromkim glasom onome saoãtrim srpom: “Zamahni svojim oãtrim srpom, pa oberi groæœesa zemaljskog åokota, jer je groæœe sazrelo.” 19 Anœeo baci svojsrp na zemlju, obere zemaljski åokot, a groæœe stavi u velikumuljaru Boæijeg gneva. 20 Groæœe u muljari bi izgaæeno izvangrada, te iz muljare poteåe krv konjima do uzda, nekih tristakilometara uokolo”.

Otk 14:17-20

14:17 “Iz nebeskog hrama iziœe drugi anœeo” Ovo ukazuje nanebesko svetiãte (Jev 8:2; 9:11,23-24).

14:18 “vlast nad vatrom” Anœeli imaju moñ i nad vetrom (7:1), nadvatrom (14:18), nad vodama (16:5). Ovo pokazuje uticaj rabinskogverovanja o ukljuåenosti anœela u tokove naãeg sveta. NZ o tome negovori, ali to joã ne znaåi da u ovome nema istine (Jev 1:7,14).

14:20 “izvan grada” Neki u ovome vide aluziju na Hristovostradanje izvan grada (Jev 13:12). Za druge je to uticaj SZ zakona oåistoñi, kada su neåiste osobe morale da se uklone iz æivotne sredine (Lev8:17; 9:11). Moguñe je da se misli i na veliko poslednje okupljanjeneprijatelja oko Jerusalima (Ps 2:2,6; Dan 11:45; Jl 3:12-14; Zah 14:1-4; iapokaliptiåka meœuzavetna knjiga I Enohova 53:1). I ovo je primerkoliko je teãko u tumaåenju odrediti simbolizam i doslovnost!

“te iz muljare poteåe krv konjima do uzda, nekih trista kilometarauokolo” Moguñe je da je ovo posledica velike bitke o kojoj se piãe unarednim poglavljima. Ili je reå o metafori boje soka crnog groæœa.Slika ili ne? Metafora ili doslovnost? Da li je poslednja bitka stvarnabitka ili kosmiåki, duhovni sukob dobra i zla? Knjiæevni stil namukazuje na simbolizam, ali ne i Isusove reåi (Mt 24; Mk 13; Lk 21).

Nejasna je ova udaljenost. Viãe je reãenja za doslovnih 6.600 osminamilja. Neobiåan broj oåigledne simbolike. Neki kaæu da je to udaljenostod Dana do Virsaveje, tj. cela Sveta zemlja.“Muljara” se SZ slika suda (Isa 63:3; Plaå 1:15), svakako zbog sliånostiboje soka groæœa i boje krvi (19:15).

223

Otkrivenje 12 – 14 14,17-20




1. Koji je odnos 144.000 u poglavljima 7 i 14?2. Na ãta se odnosi gora Sion?3. Da li se opis u 14:4 tiåe celog Boæijeg naroda ili samo onih ucelibatu?4. Ãta je znaåajno za 14:6-7?5. Ko ili ãta je Vavilon?6. Da li je pakao veåan?7. Ko ide na oblacima u 14:14-16 i zaãto?

224


Otkrivenje 15-16

Podela poglavlja prema “Novom srpskom prevodu s napomenama”Izlivanje sedam poãastiPoslednjih sedam poãasti 15:1-8 do 16:1-21






Kontekstualni uvid: 15:1-8 do 16:1-21

A. Sedam åaãa je najavljeno u 15. a opisano u 16. poglavlju. One sutreña u seriji zala koje Bog ãalje na ljude poslednjeg vremena ne bi li seotreznili i pokajali (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11). Ali, svaki naredni nivoBoæijeg suda je teæi od prethodnog. Rekli smo da prvo strada 1/4zemljinih dobara, pa 1/3, a onda je unuãtenje potpuno (sud iodstranjivanje Zloga). Ova ideja najverovatnije poåiva na SZ principu“blagoslova i prokletstva” (Pnz 27-28).

225

Otkrivenje 15-16

B. Postoji literalna veza ovih zala, ovih poãasti. Naime sedam trubasu sedam pehara, sedam åaãa. Posebno prve åetiri trube odgovaraju prveåetiri zdele.

C. U sedmoj zdeli imamo pad Vavilona, grada koji je simbol svakeljudske organizovanosti koja deluje mimo i usprkos Boga. U Jovanovovreme to je bio grad Rim, kao slika imperije koja je vladala svetom. Dan 2ukazuje da je svako naredno osvajaåko carstvo sve viãe i viãe bezboæno.Najzad, poslednje u nizu je delo Antihrista, utelovljenog zla. Mesija serodio u takvom varstvu.

D. Ova dva poglavlja crpe svoje predstave iz Izraelovog iskustvaIzlaska. Spasenje od Velikih nevolja kraja vremena je novi Izlazak(osloboœenje).

E. Zver i bludnica vavilonska (religiozni sistem) bivaju poraæeni uokrãaju kod Armagedona (16:12-16). Sotona je pobeœen zajedno saGogom i Magogom (pobunjeno åoveåanstvo) na samom kraju istorije(20:7-10). Tako je Hristov Drugi dolazak u Otk 19 proãirenje ispunjenja7 truba i 7 zdela suda. To je dugo oåekivanje na Gospodnji odgovor navapeñe pitanje muåenika, u 6:9-11.

F. Nekoliko je teãkoña u tumaåenju ove poslednje bitke:1. Vrsta knjiæevnog stila u kome je sve ispriåano (apokalipsa)2. Reå je o nivoima koji se nadovezuju, dramskim åinovima kojiproizilaze jedni iz drugog.3. Postoji fluidnost (nedoslednost) znaåenja simbola.4. Teãko je odvojiti proroãtva i ispunjenja u 1. veku od onih uposlednjem vremenu.

1 “Zatim sam video drugi veliki i åudesni znak na nebu: sedamanœela sa sedam poslednjih zala, jer se sa njima zavrãava Boæijignev. 2 Video sam i neãto nalik moru od stakla, pomeãanom sognjem, i tamo one koji su pobedili Zver, njen kip i broj njenogimena. Stajali su pokraj mora od stakla sa kitarama koje im jeBog dao. 3 Pevali su Mojsijevu pesmu i Jagnjetovu pesmu”:

Otk 15:1-3a

226

Otkrivenje 15-16

15:2 “Video sam i neãto nalik moru od stakla” Prvu napomenu oovome imao u 4:6. Zato ãto se koristi u 21:1, liåi na metaforu Boæijesvetosti koja ne dozvoljava greãnom åoveku da joj se pribliæi. Jednom ñese ova prepreka ukloniti. SZ naznake imamo u Izl 24:10 ili Jez 1:22; 10:1.

“pomeãanom s ognjem” Ove primese nema u 4:6. Dosta je teorija onjoj: (1) zalazak sunca ljudske istorije; (2) vatra je uvek simbolBoæijeg suda; (3) krv muåenika; (4) Boæija pobeda na Crvenommoru i Mojsijeva pesma, jer je åitava SZ pozadina ovih poglavljanavala zala na Egipat (Izl 7-12; 15).“one koji su pobedili” Iako sve govori da je ovde reå o muåenicima,12:11 nam daje pravo da ove reåi primenimo i na sve koji su umrliprirodnom smrñu ali se nisu poklonili zveri (20:4).“Zver, njen kip i broj njenog imena” Zver je pomenuta prvi put u11:7. U Otk 13 se jasno govori o dve zveri: Jedna je utelovljenjeSotone a druga laænog proroka. Od 13:18 znamo da je njen broj 666,ãto nije toliko broj osobe koliko simbol ogrehovljenosti i svakeduhovne nemoñi åoveåanstva odvojenog od Boga.“Stajali su pokraj mora od stakla” Neki prevodi imaju “nastaklenom moru” (E. Åarniñ), zbog doslovnog znaåenja gråkogpredloga “nad”. To je metafora za sve one koji su u veri pobedili ipribliæili se Bogu. “More” je u Otkrivenju slika odvojenja greãnogljudskog roda od svetog Boga. Ovo “more” ñe u 21:1 biti zauvekuklonjeno, a puno zajedniãtvo trajno obnovljeno.“sa kitarama koje im je Bog dao” Prema 5:8 i 14:2 anœeli su ti kojiimaju harfe, kitare. U ovom kontekstu se misli na grupu vernika kojaje sinonim onih 144.000 iz Otk 14.

15:3 “Pevali su Mojsijevu pesmu i Jagnjetovu pesmu” Ovo je slikaujedinjavanja SZ i NZ u jedinstvenu pesmu otkupljenja. Prva pesma jealuzija na Izl 15:1-19, gde Mojsije veliåa Boga za prelazak preko Crvenogmora. Moguñe je da apostol Jovan ima na umu Izl 32, i da je prva frazaosvrt na Pnz 32:3-4. Pesma Jagnjetova je spomenuta u 5:9 i 14:3.Primetimo da pesma ne istiåe individualnost veñ korporativnostspasenja.

“sluæitelja Boæijeg” (E. Åarniñ). Uzviãena SZ titula za Boæije voœe,sluge, poput Mojsija, Isusa Navina, Davida. Verovatno je u njojkoren Pavlovog izraza “sluga Hristov”.

227


3b “Velika su i åudesna tvoja dela,Gospode Boæe, Svedræitelju;pravedni su i istiniti tvoji putevi,care naroda.4 Ko se ne bi bojao tebei slavio te, Gospode?Jer ti si jedini svet.Zato ñe svi narodi doñi k tebii pokloniti se pred tobom,jer se pokazaãe tvoja pravedna dela!”

Otk 15:3b-4

“Velika su i åudesna tvoja dela” Misli Ps 40:5; 92:5; 111:2; 139: 14.“Gospode Boæe, Svedræitelju” Spoj tri najåeãñe SZ Boæije titule (1:8;4:8; 11:7; 16:7). “Gospod” je prevod imena JHVH koji je Otkupitelj,Spasitelj, zavetni Bog. “Bog” je prevod imenice “Elohim” –Stvoritelj,Odræavatelj, onaj koji se brine za sve æivo na zemlji. “Svedræitelj” jeprevod “El Ãadaj”. Naime, tako su Boga oslovljavali patrijarsi Avram,Isak, Jakov (Izl 6:3).“pravedni su i istiniti tvoji putevi” Ovaj naglasak je neobiåno vaæanu bolu progonjenih vernika (16:7). Moguña je aluzija na 16:7.“care naroda” Savremeni prevodi daju tri moguñnosti prevoda.

1. “Care vekova”, ãto odgovara manuskriptima p47, N c, C (1Tim 1:17).2. “Care naroda”, prema N, A,P, i veñini drugih maloslovnihprepisa (Jer 10:7).3. “Care svetih”, ãto potiåe od loãeg åitanja latinskog teksta.Drugo reãenje se smatra najizvornijim.

15:4 “Ko se ne bi bojao tebe i slavio te” Naã Bog je uzviãeni,onostrani Bog svega stvorenog (14:7; Jer 10:7-10). Ipak, on je blizusvakoga ko æeli da se spasi, ko ga se boji i uzvisi njegovo spasiteljsko ime.

“Zato ñe svi narodi doñi k tebi i pokloniti se pred tobom” Svinarodi ñe se jednom pokloniti u Jerusalimu (Ps 22:27; 66:4; 86:9; Isa19:19-24; 27:13; 66:23; Mal 1:11). Jovan veåno spasenje opisujeproroãtvima i slikama SZ. Jerusalim SZ postaje nebeski Jerusalim sve

228


Boæije dece, Jevreja i ostalih naroda. Otkrivenje nije knjiga tipa“Jevreji protiv ostatka sveta”, veñ “vernici protiv nevernika” (uporediIsa 45:23 sa Fil 2:9-11).

5 Posle ovoga sam video da se otvorio hram na nebu, to jest, ãatorsvedoåanstva. 6 Iz hrama iziœoãe sedam anœela sa sedam zala,obuåeni u åist i svetao lan, i opasani zlatnim pojasevima okoprsiju. 7 A jedno od åetiri æiva biña dade sedmorici anœela sedamzlatnih zdela ispunjenih gnevom Boga koji æivi u sve vekove. 8Tada se hram ispuni dimom od Boæije slave i od njegove sile, takoda niko nije mogao uñi u hram dok se nisu zavrãila sedam zalasedmorice anœela.

Otk 15:5-8

15:5 “Posle ovoga sam video da se otvorio hram na nebu” U 4:1pred Jovanom se nebo otvara. U 11:19 kovåeg Zaveta se pojavljuje predvernicima u nebeskom Svetiãtu. Sada se otkriva celo Svetiãte (Izl 38:21;Br 10:11; 17:7; Dl 7:44). Ova SZ slika je razvijena u Jev 9:23. Ova literalnacelina koristi Izlazak i pustinjsko lutanje. Simbol je “drugog Izlasak”,osloboœenja od okova greha.

15:6 “obuåeni u åist i svetao lan” Ova biña dolaze iz samog srediãtaSvetiãta na nebu. Oni prebivaju kraj samog Boga i to istiåe njihovautoritet. Rabinski Judaizam je govorio o sedam anœela koji okruæujuBoæiji tron. Zvali su ih “anœeli prisutnosti”.

Odeña im je opisana kao lanena: (1) poput odeñe sveãtenika, prema(Izl 28:4), (2) “åisto i belo platno” (E. Åarniñ), ãto odgovaravelikoslovnim prepisima A i C. Moguña je i aluzija na Jez 28:13 kao i naizgled anœela u Edenu.

Ovde valja slediti dva pravila tekstualnog kritizicma: (1) teæe åitanjeje verovatno izvorno; (2) åitanje koje ima najbolje objaãnjenjemoguñnosti je najtaånije. U ovom sluåaju je to “åisto i belo platno”.

“opasani zlatnim pojasevima oko prsiju” Vrlo sliåan je i anœeo uDan 10:5, ili sam Hrist u Otk 1:18. Ovaj izgled odgovara biñu koje jetoliko blisko Bogu.

229


15:7 “sedam zlatnih zdela ispunjenih gnevom Boga” Zdele su veñpomenute u 5:8, gde nose u sebi mnoge molitve vernika. Jaka je vezaizmeœu ovih molitava progonjenih vernika i Boæijeg gneva nadnevernicima.

“koji æivi u sve vekove” Izraz koji se uvek nalazi u zavetima, a vezanje za Boæije JHVH ime (Izl 3:14). Samo je Gospod veåno æiv. Svakiæivot potiåe od njega.

15:8 “Tada se hram ispuni dimom od Boæije slave” Uobiåajena SZslika Boæije prisutnosti (Izl 19:18; 40:34; 1 Car 8:10-11; 2 Dnv 5:13-14; Isa6:4). Aluzija na Ãekina – oblak Boæije slave, Boæije prisustvo tokomegzodusa Izraela. Ali, u ovom kontekstu sa zdelama, pre ñe biti da seodnosi na vapijuñe molitve muåenika za pravdom.

Posebna tema: Slava

Teãko je odrediti znaåenje ovog svetopisamskog pojma. Naãa slava je utome da shvatamo Boæiju slavu u objavljenom evanœelju, a ne u sebi(1:29-31; Jer 9:23-24).Najtipiåniji SZ pojam za slavu (kbd) doslovno znaåi “biti teæak” u smislufiziåke teæine. Tako su “teãke” stvari i pojave bile ujedno i slavne. Opet,slici Boæije slave se redovno dodavala i slika svetlosti, jasnoñe (Izl19:16-18; 24:17; Isa 60:1-2). Sam po sebi Bog je “teæak i sjajan” – vredanslave i divljenja. Toliko je slavan da ga buntovno åoveåanstvo ne moæegledati (Izl 33:17-23; Isa 6:5). I taj isti JHVH se moæe sresti samo krozHrista (Jer 1:14; Mat 17:2; Jev 1:3; Jak 2:1).Pojam je viãeznaåan: (1) saglasan je ideji Boæije pravednosti; (2) oslikavaBoæiju svetost, besprekorno savrãenstvo; (3) odnosi se na sliku, na modelpo kome smo stvoreni (Post 3:1-22). Inaåe, Boæija – JHVH – prisutnostse uoåava prvi put u åudesima pustinjskog putovanja (Izl 16:7,10; Lev9:23; Br 14: 10).

“niko nije mogao uñi u hram dok se nisu zavrãila sedam zalasedmorice anœela” Jednom pokrenuti pravedni Boæiji gnev niko nemoæe da zaustavi. Rekli smo da je teãko napraviti teoloãko saglasje sa16:9,11, ãto samo istiåe da je i poslednja zdela gneva samo radispasenja nevernih ljudi (kao i milenijum u 20. poglavlju).

230


OTKRIVENJE 16

1 “Onda sam åuo snaæan glas iz hrama kako govori sedmoricianœela: “Idite i izlijte sedam zdela Boæijeg gneva na zemlju!”

Otk 16:1

16:1 “Onda sam åuo snaæan glas iz hrama kako govori sedmoricianœela” Prema 15:8 vidimo da je ovo sam Boæiji glas. Poslednja grupaanœela ima ovlaãñenja da do kraja uniãti Boæiju tvorevinu. U SZ su anœeosmrti i anœeo uniãtenja Boæije, a ne Sotonine sluge.

“Idite i izlijte sedam zdela Boæijeg gneva na zemlju” SZ simbolBoæijeg suda nad nevernim narodima (Ps 79:6; Jer 10:25; Jez 22:31;Sof 3:8). Pojam se koristi u kontekstu Boæijeg gneva nad ljudima kojineñe da veruju (1, 2, 3, 4, 8, 10, 12, 17), koji bogohule (st. 9),proganjaju vernike (st. 6) i uporno neñe da se pokaju (9:20-21;16:9-12).

2 “Prvi anœeo ode i izli svoju zdelu na zemlju. Tada izbiãe bolni izloñudni åirevi na ljudima koji su imali æig Zveri i koji su seklanjali njenom kipu”.

Otk 16:2

16:2 Prva åinija, prva zdela podseña na poãast u Egiptu (Izl 9:10-11).Neki vide vezu sa Pnz 28:35, u odeljku Mojsijevog zavetnog blagoslova iprokletstva. Kao i u Egiptu, tako i sada ovo zlo utiåe samo na nevernike.

3 “Drugi anœeo izli svoju zdelu u more, te se ono pretvori u krvkao u mrtvaca, tako da ugine svako æivo biñe u moru”.

Otk 16:3

16:3-4 Druga i treña zdela odgovaraju drugoj i treñoj trubi (Otk8:8-11) i podseñaju na zla u Egiptu (Izl 7:17-21; Ps 78:44).

231


Posebna tema: Proroci NZ

I. OVAJ DAR NIJE POPUT ONOG SZ PROROÃTVA, KOJI SU RABINIVIDELI KAO POSEBNO NADAHNUÑE, POSEBNO OTKRIVENJEOD JEHOVE (DL 3:18,21; RIM 16:26). SAMO JE PROROK MOGAODA PIÃE TEKST SVETOG PISMA.

A. Mojsije je nazvan prorokom (Pnz 18:15-21).B. Istorijske knjige (od Isusa Navina do Careva, osim Rute)

pripadaju tzv. “ranim prorocima” (Dl 3:24).C. Proroci preuzimaju mesto Prvosveãtenika i postaju izvor

informacija od Boga (Isaija – Malahija).D. “Proroci” su drugi deo jevrejskog kanona Svetog pisma (Mt 5:17;

22:40; Lk 16: 16; 24:25,27; Rim 3:21).

II. U NZ PROROÃTVO IMA VIÃE ZNAÅENJA:

A. Nadahnute poruke SZ proroka (Mt 2:23; 5:12; 11:13; 13:14; Rim1:2)

B. Poruka za Boga pojedincu, pre nego grupi (SZ proroci govorenajåeãñe celom Izraelu).

C. Jovan Preteåa (Mt 11:9; 14:5; 21:26; Lk 1:76) i Isus su prorociCarstva Boæijeg (Mt 13:57; 21:11,46; Lk 4:24; 7:16; 13:33; 24:19). Ali, Isustvrdi da je Krstitelj i viãe od proroka (Mt 11:9; 12:41; Lk 7:26).

D. Drugi NZ poroci:1. Isusov rani æivot u Lukinom evanœelju, prema Marijinim

señanjima* Jelisaveta (Lk 1:41-42)* Zaharija (Lk 1:67-69)* Simeun (Lk 2:25-35)* Ana (Lk 2:36)

2. Prvosveãtenikovo proroãtvo (Kajafa, Jn 11:51)E. Oni koji objavljuju evanœelje (popis darova objave u 1 Kor

12:28-29; Ef 4: 11)

233


F. Trajni dar u crkvi (Mt 23:34; Dl 13: 1; 15:32; Rim 12:6; 1 Kor12:10,28-29; 13:2; Ef 4:11). Odnosi se i na æene (Lk 2:36; Dl 2:17; 21:9; 1Kor 11:4-5).

G. Knjiga Otkrivenja (Otk 1:3; 22:7,10,18,19)

III. NZ PROROCI

A. Ovi proroci ne donose nadahnute objave kao njihove SZ preteåe.Naime, uz njih se uvek pominje pojam vere (u smislu potvrde evanœelja),Dl 6:7; 13:8; 14:22; Gal 1:23; 3:23; 6:10; Fil 1:27; Juda 3,20. Ovo jeposebno jasno iz Jude 3 – “da se borite za veru koja je jednom zauvekpredana svetima”. misli se na doktrinu, suãtinu uåenja hriãñanstva. Ovoje vrlo vaæna napomena. Naime, ona ograniåava pojam boæanskognadahnuña na apostolski period, na NZ pisce, te ne dozvoljava njegovoprotezanje na bilo åije kasnije spise. Naravno, da i u tako “predanoj” veriima dosta sivih zona, nedoreåenosti, ali ima sasvim dovoljno zaverovanje i delovanje po toj istoj veri. NZ je sasvim dovoljan za to. Ovajkoncept se dosta kasno pokazuje na primeru tzv. “triangla otkrivenja”

1. Bog je objavio sebe u istoriji – OTKRIVENJE2. Odabrao je pojedine ljude da zapiãu njegova dela, i da ihobjasne – NADAHNUÑE3. Duhom Svetim on nam otvara um i srce da razumemonjegova dela, istine, makar i delimiåno ali dovoljno za spasenje idelotvoran hriãñanski æivot – PROSVETLJENJE.

Nadahnuñe – inspiracija se tiåe biblijskih pisaca. Nema viãe u tomboæanskom smislu autoritativnih spisa, vizija i otkrivenja. Kanon jezavrãen. Data nam je sva istina kojom moæemo primereno da seodazovemo na Boæiji poziv.

Ovu istinu najbolje vidimo u dogaœajima kada se nadahnutimpiscima, prorocima, zbog nerazumevanja suprostavljaju iskreni,poboæni ljudi. Takav autoritet bogootkrivenja nijedan savremeni pisacviãe ne poseduje.

B. U neku ruku su NZ proroci sliåni SZ kolegama:

234


1. predviœaju buduñe dogaœaje (Pavle, Dl 27:22; Agav, Dl11:27-28;21: 10-11, nepoznati proroci Dl 20:23).2. objavljuju sud (Pavle, Dl 13:11; 28:25-28)3. simboliåkim radnjama æivopisno oslikavaju neãto ãto treba dadoœe

(Agav, Dl 21:11)C. Ponekad objavljuju evanœelje na prepoznatljive naåine (Dl

11:27-28; 20:23; 21:10-11), iako im to nije teæiãte sluæbe. Ipak, premauåenju 1. Korinñanima, sluæba proroka je da prenose evanœelje(14:24,39).

D. Oni su duhovne voœe koji tumaåe istinu i primenju je naodreœene prilike – kulture i vremenske periode (14:3).F. Bili su vrlo aktivni u Ranoj crkvi (1 Kor 11:4-5; 12:28,29; 13:29;14:1,3,4,5,6,22,24,29,31, 32,37,39; Ef 2:20; 3:5; 4:11; 1 Sol 5:20). Pominjeih i Didahe (nije sigurno da li potiåe s kraja prvog ili poåetka drugogveka), kao i jeres Montanista u drugom i treñem veku na tlu severneAfrike.

IV. DA LI SU NZ DAROVI PRESTALI?

A. Nije lako da odgovorimo na ovo pitanje. Verujem da nam ovdeuveliko pomaæe prepoznavanje svrhe duhovih darova. Da li su oni bili tu,na poåetku, kako bi osnaæili propovedanu Reå; ili su dati trajno crkvi nasluæbu svetima i svetu?

B. Da li je odgovor u istoriji crkve ili nam je dovoljan samo NZ? Usamom NZ nemamo naznaka da su darovi privemeni. Svi kojipokuãavaju neãto tako da izvuku, tj. da uåitaju u 1 Kor 13:8-13 åineosnovno hermenautiåko nasilje nad nadahnutim tekstom, nadprvobitnom piãåevom namerom. Naime, tu se kaæe da ñe svaki darnestati, a da samo ljubav ostaje doveka.

C. Moram da naglasim da je NZ veñi autoritet od istorije crkve.Darovi traju. Ali, kultura nam diktira tumaåenje. Ima tu biblijskih stvariza koje retko ko mari – sveti celiv, æenski veo, okupljanje crkve pokuñama. Zato se ni istorija crkve ne moæe tako lako odbaciti.

235


D. Mislim da na ovo pitanje nemamo konaåan odgovor. Jedan grupahriãñana veruje u prestanak doba NZ darova, druga ne. Mnogo je stavovai teoloãkih uverenja, ali od svih njih je najvaæniji stav srca. NZ ima mnogodvoznaånih pojmova i joã viãe kulturoloãkih uslovljenosti. Teãko jeodrediti gde te sve stvari – kultura i istorija – poåinju, gde zavrãavaju, agde se izdiæu nadvremenski i nadkulturni principi. Upravo sama NZrasprava o slobodi i odgovornosti govori o tome – Rim 14: 1-15: 13; 1 Kor8-10. Tek, naã odgovor na ovo vruñe pitanje treba da ima dve stvari uvidu –

1. Svako od nas treba da æivi u veri i svetlu objave koje mu jedata. Bog uvek gleda na naãa srca, na naãe motive.2. Svako od nas treba da dozvoli drugome da æivi po istompravilu. Uprkos jasnih svetopisamskih odreœenja svima nam jepotreba zdrava mera popustljivosti. Bogu je u prvom redu staloda se volimo onako kako on voli nas.

E. Na kraju, ne zaboravimo da je hriãñanski æivot æivot vere i ljubavi,a ne besprekorne teologije. Naã odnos s Bogom, iz koga crpimo sve naãemeœusobne odnose, vaæniji je od konaånih tumaåenja i perfekcije naãihveroispovesti.

16:7 “Tada sam åuo ærtvenik kako govori” O rogovima oltara smogovorili u 9:13. Oni se odnose na: (1) duãe koje su pod oltarom (6:9;14:18); (2) molitvu Boæije dece (8:3-5). Ili je reå o snaænoj personifikacijivaænog detalja.

“Gospode Boæe, Svedræitelju” Vidi tumaåenje u 15:3b.“istiniti i pravedni su tvoji sudovi” Moæda su ove reåi aluzija na Ps19:9; 119:137. Vrlo dragoceno podseñanje u æaru tako straãnihprogona hriãñana (15:4; 19:2). Bog ñe jednom sve dovesti u savrãenired!

8 “Åetvrti anœeo izli svoju zdelu na Sunce, kome je data moñ dapali ljude vatrom. 9 Paljeni velikom jarom, ljudi su proklinjaliime Boga koji ima vlast nad ovim zlima. Ipak, nisu se pokajali idali mu slavu”.

Otk 16:8-9

236


16:8 Åetvrta zdela je sliåna ãestom peåatu (6:12) i åetvrtoj trubi(8:12).

“kome je data moñ da pali ljude vatrom” Sunce je takoœepoosobljeno u Ps 19:1-6. Bog vlada svim nebeskim telima (Post1:14-19). Ona nisu nikakva boæanstva, ali mogu da nose poruku(prirodno otkrivenje) i znakove vremena (za slavljenje).

Posebna tema: Oganj

Oganj, vatra ima i pozitivan i negativan prizvuk u Svetom pismu.1. Pozitivan prizvuk

* toplota (Isa 44:15; Jn 18:18)* svetlost (Izl 12:8; Isa 44:15-16; Jn 21:9)* proåiãñenje (Br 31:22-23; Pri 17:3; Isa 1:25; 6:6-8; Jer6:29; Mal 3:2-3)* svetost (Post 15:17; Izl 3:2; 19:18; Jez 1:27; Jev 12:29)* Boæije voœstvo (Izl 12:21; Br 14:14; 1 Car 18:24)* Boæija snaga (Dl 2:3)* zaãtita (Zah 2:5)

2. Negativan prizvuk* spaljivanje (Isu 6:24; 8:8; 11:11; Mt 22:7)* uniãtenje (Post 19:24; Lev 10:1-2)* gnev (Br 21:28; Isa 10:16; Zah 12:6)* kazna (Post 38:24; Lev 20:14; 21:9; Isu 7:15)* laæni eshatoloãki znak (Otk 13:13)

3. Boæiji gnev se oslikava ognjem* gori njegov bes (Os 8:5; Sof 3:8)* oganj se izliva (Naum 1:6)* oganj je veåan (Jer 15:14; 17:4)* neugasivi sud koji dolazi (Mt 3:10; 13:40; Jn 15:6; 2 Sol1:7; 2 Pet 3:7-10; Otk 8:7; 13:13; 16:8).

4. Kontekst odreœuje da li je vatra blagoslov ili prokletstvo. To jesluåaj sa mnogim biblijskim metaforama.

237


16:9 “Ipak, nisu se pokajali i dali mu slavu” Bog ãalje nevolje naljude ne bi li se pokajali (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11), pokuãava i onda kadaga oni tvrdoglavo odbijaju.

10 “Peti anœeo izli svoju zdelu na presto Zveri. Njegovo carstvoutonu u tamu, a ljudi od muke poåeãe da grizu svoje jezike, 11 ida proklinju Boga na nebu zbog svojih muka i åireva. Ipak, nisuse pokajali za svoja dela”.

Otk 16:10-11

16:10 “Peti anœeo izli svoju zdelu na presto Zveri” Ovaj tron jepredat Zveri u 11:7, a njena snaga opisana 13:2. Ona ñe u poslednjemvremenu okupiti sve vlade sveta pod jednu kapu, jednu upravu. “Presto”je slika centra moñi, verovatno jedne gradske prestonice.

“carstvo” Sotona imitira Gospoda. On hoñe da ima svoje carstvo kaoi Gospod Bog. Celo ovo poglavlje nam oslikava parodiju “crnogtrojstva”. Zver åini da se carstvo Sotone internacionalizuje.“utonu u tamu” Joã jedno ukazivanje na zla Egipta (Izl 10:21-23).Samo je Bog onaj koji daje i kontroliãe svetlo (8:12; 9:2; Post1:5,14-18).

16:11 “da proklinju Boga na nebu” Nevernici znaju odakle i zaãtoim dolazi zlo. Ali, neñe da se pokaju pred Hristom! Zla su na Egipat doãlada bi se razotkrili laæni bogovi i da bi se svima pokazao ko je jedan i jedinipravi Bog Izraela. “Prokletstva” iz Pnz 27-28 su poslana da bi neverneJevreje vratila veri i posluãnosti. Boæiji sud je uvek u sluæbi otkupljenja(osim onog konaånog, poslednjeg!).

12 “Ãesti anœeo izli svoju zdelu na veliku reku Eufrat. Njegovavoda presahnu, pripremajuñi put za careve koji dolaze sa istoka.13 Onda sam video kako iz usta Aædaje, iz usta Zveri i iz ustalaænog proroka izlaze tri neåista duha, koji su liåili na æabe. 14 Tosu demonski duhovi koji åine åuda. Oni idu k carevima sveta daih okupe na rat za veliki Dan Boga Svedræitelja.

238


15 ”Evo, dolazim kao lopov! Blago onome koji bdije i åuva svojuodeñu! Takav, naime, neñe iñi go, i neñe se javno osramotiti.”16 Zli dusi okupiñe careve na mesto koje se na jevrejskom zoveArmagedon”.

Otk 16:12-16

16:12 “Ãesti anœeo izli svoju zdelu na veliku reku Eufrat” Reka jeveñ spomenuta u 9:13-19, kada je demonska vojska preãla granicu da bimuåila ljudski rod. Eufrat je na severnoj granici Obeñane zemlje i granicaje Rimskog carstva. U istorijskom smislu, to je podruåje u kome delujupljaåkaãke horde Parñana. Bili su velika muka i za åuvene rimske legije.

“Njegova voda presahnu” U SZ je presahnjivanje voda Boæije delo(Izl 14:21), kao u sluåaju Crvenog mora, reke Jordan, i nekihproroåkih naznaka (Isa 11:15-16; 44:27; Jer 51:36; Zah 10: 11). Ovoje simbol Boæije dozvole da sukob poslednjeg doba doœe svomvrhuncu i kraju. Teoloãku paralelu imamo u 2 Sol 2:6-7, “ono/Onajkoji sada zadræava”.“pripremajuñi put za careve koji dolaze sa istoka” Mnogo jepolemike oko “istoånih careva” ovog stiha i “careva sveta” u st. 14:(1) isti carevi; (2) antagonosti (mit o Neronu i Parñanima); (3)carevi istoka su Boæija vojska. Ako je tako, onda je ovo poziv Boæijemnarodu iz Vavilona (Isa 41:2,25; 45:1-3; 46:11). Ovo bi bilo taånokada bi istoåna armija napala armiju zveri (istorijska aluzija nanapad Parñana na Rim). Ali, st. 14 i poglavlja 19 i 20 pokazuju da jeovo vojna snaga ujedinjena protiv Boga (Ps 2; Jer 25:15-26).

16:13 “Aædaje, iz usta Zveri i iz usta laænog proroka” Prvi put sedruga zver (13:11) naziva laænim prorokom, ali od sada ñe se samo tako izvati (16:13; 19:20; 21:10).

Ovo troje su imitacija svete Trojice. Biñe poraæeni dva puta: Prva zveru dolini Megido (st. 12-16); Sotona ñe na kraju Hristovog ovozemaljskogcarstva biti trajno osuœen (20:7-10).

“tri neåista duha, koji su liåili na æabe” NZ koristi pojam “neåist”kada opisuje demone. Nekoliko je miãljenja oko njihovog izgleda:(1) æabe su jedna od egipatskih poãasti (Izl 8:6); (2) Æaba je simbol

239


najveñeg zla u zoroastranijanizmu; (3) æaba je ceremonijalno neåistaæivotinja (Lev 11:10,31).

16:14 “To su demonski duhovi koji åine åuda” Vredi da naglasimokako ova åudesa joã viãe zavode nevernike, ali nikoga od Boæije dece(13:13; Mt 24:24; Mk 13:22; 2 Sol 2:9-11). Ova poslednja literalna celina(zdele) je uporeœivanje izmeœu onog ãto ñe da se dogodi sa ove dve grupeljudi na zemlji – Boæijim i Sotoninim sledbenicima. Dok Hrist govoriistinu, donosi pravdu i mir na zemlju, ovi duhovi pakosti laæu i okupljajuljude na rat, na put bez povratka.

“Oni idu k carevima sveta” Moguña aluzija na Ps 2:2, izvor slika ivizija poslednjih poglavlja Otkrivenja.“da ih okupe na rat za veliki Dan Boga Svedræitelja” Opis poslednjebitke se pojavljuje u 6:2-8; 11:7-10; 12:17; 16:14; 17:14; 19:19; 20:8 (7literalnih celina ove knjige). Moguñe je da svi opisi govore o jednojborbi ali iz razliåitih uglova (paralelizam).

16:15 Ovo je umetnuta reåenica kojom Hrist upozorava i hrabri svojnarod. Jedan od sedam blagoslova vernicima (1:3; 14:13; 16:15; 19:9;20:6; 22:7,14).

”Evo, dolazim kao lopov” Isusove reåi (Mt 24:43-44; Lk 12:39-40)koje smo veñ sreli u 3:3, imamo kao aluziju u 1 Sol 5:2; 2 Pet 3:10.Snaæna slika neposrednosti, iznenadnog Hristovog povratka, suda,Parusije (Drugi dolazak).“Blago onome koji bdije i åuva svoju odeñu” Treñi od sedamblagoslova istrajnim vernicima (1:3; 14:13; 16:15; 19:9; 20:6;22:7,14). Podseña na saæetak eshatoloãkog upozorenja iz Mk13:33-37; Lk 12:37. Koliko samo åudno zvuåe ove reåi ako je taånateorija o tajnom vaznesenju Crkve, pre vremena Velikih nevolja. Pa,kome to onda Isus govori?“Takav, naime, neñe iñi go, i neñe se javno osramotiti” Moguñ osvrtna Otk 3:8. SZ vidi nagost kao simbol suda (Jez 23:29; Os 2:3; Am2:16; Mih 1:8). Ovde se ne misli na gubitak spasenja, veñ na sramotukoju ñe neki hriãñani, pred Hristom, da osete zbog svog naåinaæivota. Njegov ratniåki dolazak – baã onakav kakav priæeljkuju Jevrejiza Mesiju – opisan je o 19:11-16.

16:16 “Zli dusi okupiñe” Ponovljeno u 20:8

240


“na mesto koje se na jevrejskom zove Armagedon” Ime ratiãta imanekoliko izgovora u razliåitim gråkim prepisima. Moguña znaåenja iparalele:

1. “Brdo Megido” - Severni grad na podruåju plemenaManasije.2. “Grad Megido” – Mesto åije se ime ne izgovara ovako, ãtopredstavlja problem.3. Prevod fraze “zborna gora”, prema Isa 14:13, kao mestoBoæije vladavine na koje je Sotona nasrnuo.4. Obeñana zemlja u celini (“brdo Izraela”, pomenuto u Jez38:8,20,21; 39:2,4,17)5. “Plodna brda”, simbol Jerusalima, popriãte poslednjegvelikog sukoba dobra i zla (Joelovo proroãtvo).6. Koren imenice “Megido” verovatno je u glagolu “iseñi”,“napasti”, sa osvrtom na “brdo razorenja” u Jer 51:25,simbolom propasti Rima.

Mislim da je apostol svesno izabrao ime koje ima fluidni, nepostojanizgovor. Sliåno je i kada navodi dvanaest plemena Izraela (7:5-8)redosledom koji pokazuje svoj simboliåki karakter. To se vidi izkoriãñenja izraza “na jevrejskom” (9:11). Inaåe, ova dolina je poznata pomnogim SZ bitkama (Sud 5:19-21; 2 Car 9:27; 23:29-30; 2 Dnv 35:22;Zah 12:11). Severna marãuta vojnih snaga Mesopotamije moñni jesimbol zla (Isa 14:31; Jer 1:13-14; 4:6; 10:22; 46:20-24; 47:2-7; 50:3,9,41;51:48; Jez 38:6,15; 39:2)..

17 “Sedmi anœeo izli svoju zdelu u vazduh. Tada se iz hrama, satrona, zaåu gromki glas, govoreñi: “Svrãeno je!” 18 U to sevnumunje, prolomi se grmljavina i prasnu gromovi, te nastane velikizemljotres kakvog nije bilo otkada je ljudi na zemlji. Bio je tozemljotres ogromnih razmera. 19 Veliki grad rascepi se na tridela, a gradovi naroda se raspadoãe. Bog se setio velikogVavilona, te mu dade åaãu vina svoga jarosnog gneva. 20 Svaostrva iãåeznuãe, a od gora ne osta ni traga. 21 Tada se na ljudesruåi ogromna tuåa sa neba, i svaka je teæila preko åetrdeset

241


kilograma. Ljudi su proklinjali Boga zbog zla od tuåe, jer je ovozlo bilo veoma veliko”.

Otk 16:17-21

16:17 “Sedmi anœeo izli svoju zdelu u vazduh” Joã jedan osvrt nacarstvo Sotone, u skladu sa Ef 2:2. Borba sa zlom je zavrãena (st. 17c-21).

16:18 Nekoliko sliånih napomena je u 4:5; 8:5; 11:19; 16:18.16:19 “Veliki grad” Neki ovde vide Jerusalim zbog 11:8. Mislim da se

11:8 pre odnosi na Rim (11:8; 16:19; 17: 18; 18: 10,18-19,21). Rim jeopisan kao velika bludnica Vavilona (14:8), kao centar bezboænogdruãtva. U apostolovo vreme ovaj grad je bio prestonica celog sveta.Sasvim je moguñe da ñe tako da bude i u poslednje vreme. Jovan nastavljasa opisom propasti Antihristove vladavine, druãtva koje je u potpunostiprotiv Boga (Otk 17-18).

“rascepi se na tri dela” Verovatno aluzija na Jez 5, opis potpunogporaza zla.“a gradovi naroda se raspadoãe” Globalni savez svih zemaljskihvlada okupljenih samo oko jednog – protiv Boga i protiv Mesije (Ps2). Vidi viãe u 10:11.“Bog se setio velikog Vavilona” Boæije “señanje” je åesta slikanjegovog pravednog suda (18:5; 19:15). O toj åaãi suda smo govoriliu 14:10.“te mu dade åaãu vina svoga jarosnog gneva” Pijanstvo je joã jednametafora suda u SZ (Ps 60:3; 75:8; Isa 51:17,22; Jer 25:15-16, 27-28).“Sva ostrva iãåeznuãe” Sliåno je bilo u kod ãestog peåata (6:14).“a od gora ne osta ni traga” SZ slika kataklizme poslednjeg vremena(Ps 97:5; Mih 1:4; Naum 1:5).

16:21 “ogromna tuåa” Neizbeæna slika Boæijeg suda (Isu 10:11; Isa28:2). Joã jedna aluzija na poãasti Egipta (Izl 9:23-24). Jez 38:22 u tuåi vidiznak propasti Boæijih neprijatelja. Teæina ledenica varira u starimprepisima.

“preko åetrdeset kilograma” Doslovno “oko talenta”. U drevnomsvetu ova mera je varirala od podruåja do podruåja, ali je u svakomsluåaju reå o åudoviãnoj pojavi koja ubija sve æivo pred sobom.

242





1. Ãta simbolizuje “more od stakla”?2. Zaãto je Bog pokazao Jovanu viziju nebeskog svetiãta?3. Koje su sliånosti peåata, truba, zdela i egipatskih zala?4. U kom su odnosu carevi istoka prema carevima cele zemlje(6:14)?5. Ãta i gde je Armagedon (16:16)?6. Ãta predstavlja “veliki grad” (16:19)?

243


Otkrivenje 17-18


Konaåna pobeda izvojevanaKaænjavanje Vavilona – velike bludnice 17:1-18




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda touporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja imanje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu.


Kontekstualni uvid: 17:1 – 18:24

A. Ova dva poglavlja opisuju propast Vavilona, åiji je pad pomenut u14:8; 16:9 i 18:2,21. Svaki od ovih opisa se nalazi u odvojenim literalnimcelinama (12-14), (15-16), (17-19). Da li je ovo joã jedan primerrekapitulacije –paralelizma?

B. SZ pozadinu nalazimo u pogrebnim æalopojkama kojima sepozdravlja pad drevnih moñnih bezboænih centara: (1) Vavilon (Isa 13,

244

Otkrivenje 17-18

14, 21); (2) Tir (Isa 23; Jez 26-28); (3) Niniva (Naum); åak i (4) bezboæniJerusalim (Isa 1:1-26; Jez 51-52).

C. Koncept svetskih sistema koji su Boæiji neprijatelj vidimo u Ps 2;Dan 2; 7; 9:24-27; Mt 24: Mk 13; Lk 21; 1 Jn 2:15-20.

D. Otkrivenje se sluæi SZ æalopojkama u opisima pada Rima – svetskebezboæne imperije apostolovog doba. S druge strane, svako doba na svojnaåin utelovljuje samosvesni, bahati, materijalistiåki duh vremena.Posledenje doba ñe na poseban naåin ujediniti ceo svet protiv Boga (2 Sol2). Detalji po kojima su Jovanovi savremenici lako prepoznavali Rim,verovatno ñe biti jasni i vernicima poslednjih vremena. Samo, moramoda se åuvamo kuãnje koja vreba svaki naraãtaj vernika – TumaåenjaOtkrivenja iskljuåivo po merama svoga doba.Naime, ova knjiga je relevantna za hriãñane prvog veka, svakog narednogveka i posebno one iz poslednjeg veka. Ne vredi insistirati na detaljima.Oni su imali znaåenje za prvobitne primaoce ovog ãtiva, kao ãto ñe imatiza progonjenu generaciju poslednjih vernika. Za nas, za ogromnu veñinuhriãñana ti su detalji prava tajna. Zato kaæem da je bolje da prepoznamocentralnu istinu svih ovih sedam literalnih odeljaka. One su veånokorisne! A prvi i poslednji u nizu Hristovih sledbenika, posebno onihprogonjenih, neñe ni imati potrebu da im ih neko rastumaåi!

E. Viljem Hendriksen istiåe vrednost ovih sedam odeljaka (MoreThan Conquerors, str. 10). On istiåe paralelu pada naãa tri neprijatelja(Sotona, dve zveri i Vavilon). Uniãtenja koja stiæu zemlju su delimiåna(Sotona 20:7-10, dve zveri 19:17-21, i Vavilon 18:1-19:4), i istovremena(peåati, trube, zdele).

Na mnogo naåina nam ova knjiga daje posebno atraktivnu strukturuoåiglednih paralelizama: paåata (4-7); truba (8-11) i zdela (15-16) upoglavljima 17-19 i 20-22.

1 “Zatim mi je jedan od onih anœela sa sedam zdela priãao i rekaomi: “Doœi, pokazañu ti kako ñe biti kaænjena velika bludnica kojasedi na mnogim vodama. 2 S njom su zemaljski carevi bludniåili,a stanovnici zemlje se napili vinom njenog bludniåenja.”

245

Otkrivenje 17-18

3 Tada me je Boæiji Duh obuzeo, pa me je anœeo odveo upustinju. Tamo sam video æenu gde sedi na crvenoj Zveri,pokrivenoj bogohulnim imenima, sa sedam glava i deset rogova.4 Æena je bila obuåena u porfiru i skerlet, i okiñena zlatom,dragim kemenjem i biserima. U svojoj ruci je imala zlatnu åaãupunu gadosti i neåistote svoga bluda. 5 Na åelu joj je bilonapisano ime s tajnim znaåenjem:

“VELIKI VAVILON,MAJKA SVIH BLUDNICA IZEMALJSKIH GADOSTI”.

6 Video sam da se ta æena opija krvlju Boæijeg naroda, i krvljuonih koji ispovedaju veru u Isusa. Silno sam se zaåudio videvãiovo veliko åudo. 7 A anœeo mi reåe: “Zaãto si se zaåudio? Ja ñu tireñi ãta znaåi tajna ove æene koju nosi Zver sa sedam glava i desetrogova”.

Otk 17:1-7

17:1 “jedan od onih anœela” (“jedan od sedam anœela”, E. Åarniñ)Sledeñi anœeo je na neki naåin opisan u 21:9. Hronologija ovog inarednog poglavlja, kao i izlivanje zdela gneva u 16. poglavlju: (1)prethode izlivanju zdela; (2) ili su joã jedan opis njihovog izlivanja.

„pokazañu ti kako ñe biti kaænjena velika bludnica” Sila duhovnogzavodniãtva je opisana u st. 5 – “veliki Vavilon, majka svih bludnica”– a u 18:10 “veliki grad Vavilon, silni grad”. Prema ranijimpoglavljima, Vavilon je zbirni pojam svog zla, utelovljenjeogrehovljnog sistema sveta:

1. Vavilon iz Danilovog vremena2. Antioh IV Epifan3. Cezari – boæanstva Jovanovog vremena.

Ovo poglavlje poredi silu raskoãi i pohlepe sa ekonomskom snagomnarednog poglavlja. SZ tri grada nazova bludnicama:

1. Tir (Fenikija) Isa 23:15-162. Niniva (Asirija) Naum 3:43. Jerusalim (besplodna Juda) Isa 1:21; Jez 16:31,35; 23.

246


“koja sedi na mnogim vodama” SZ aluzija na Jer 51:11-14, naVavilon koji leæi na Eufratu (kao ãto je Niniva bila na Tigru) poznatpo velikom sistemu kanala za navodnjavanje i transport. Ipak, usvetlu st. 15, ovde se viãe misli na carstvo svetskih razmera (Dan7:2,3).

17:2 “S njom su zemaljski carevi bludniåili” Ovaj greh je dvojak: (1)ekonomski savez (Tir, Isa 23:13-18; Niniva, Naum 3:4); (2) politiåkisavez koji podrazumeva oboæavanje svih boæanstava kao deo ugovora,sveåano ratifikovanih sporazuma (i Jerusalim je nazvan bludnicom u Isa1:21, Jer 3). U nekim sluåajevima to je znaåilo i doslovnu ritualnuprostituciju.

“a stanovnici zemlje se napili vinom njenog bludniåenja” Aluzijana Jer 51:7. Sliånu misao imamo i u 14:8. Doslovna fraza “oni kojiprebivaju na zemlji” åesto se sreñe o Otkrivenju i uvek se tiåe u grehuogrezlog, bezboænog svetskog sistema (3:10; 6:10; 8:13; 11:10;13:8,14; 17:8). “Piti” je SZ metafora suda (Ps 75:68).

17:3 “Tada me je Boæiji Duh obuzeo” Fraza koja uvodi u Jovanovevizije (1:10; 4:2; 17:3; 21:10). Mnogi tumaåi temelje svoje shvatanjestrukture cele knjige beã na ovim vizijama. Ali, nezaboravimo da jeapokaliptika po strukturi vrlo sloæeni literalni æanr. Upravo je tastruktura kljuå ispravnog tumaåenja.

“pa me je anœeo odveo u pustinju” Ovo moæe da bude: (1) metaforasigurnog mesta (12:6,14 slika Izraelovog lutanja po pustinji); (2)poziv da se iskoraåi iz sistema sveta i objektivno sagleda stvarnost;(3) drevni Vavilon, opisan u Isa 21:1-10, gde je i metafora suda.

Apostolove slike i prikazanja su vrlo fluidne. Ova æena sedi na mnogimvodama (st. 1), ali i na crvenoj zveri (st. 3).

“Tamo sam video æenu gde sedi na crvenoj Zveri” Crvena bojamoæe da se odnosi na: (1) ubistvo (17:6-7); (2) raskoã (18:12-16); (3)Sotonu, crvenog zmaja (12:3). Zver je detaljno opisana u 13:1-10. Usvakom sluåaju, reå je o Antihristu poslednjih vremena (Dan 7:9-14;9:24-27; 11:36-45; 2 Sol 2; 1 Jn 2:18).“pokrivenoj bogohulnim imenima” Sliåno je i u 13:1,5-6. Uistorijskom smislu ukazuje se na praksu rimskih cezara da sebeproglase boæanstvima. Zahtevali su od svih podanika imperije da ihoslovljavaju sa “boæanski”, “spasitelju”, “gospode”. Zver ne æeli samo

247


da politiåki vlada celim svetom, veñ da je taj isti svet oboæava (Dan7:8,20; 8:11,25; 9:36,37) kao utelovljenje Sotone (Isa14:13-14; Jez28:16-17).“sedam glava i deset rogova” Opis sliåan crvenoj aædaji (12:3) i zveriiz mora (13:1). To ukazuje jedinstvo zla u borbi protiv Boga. Ovo jesvakako numeriåki simbolizam: (1) sedam glava ukazuje na“savrãeno” znanje poslednjeg diktatora sveta; (2) deset rogovaoslikava puninu autoriteta na globalnom nivou (17:7,9,12,16).

17:4 “Æena je bila obuåena u porfiru i skerlet” Purpur je bojakraljeva, a skerlet nemorala. Moæda je reå o metafori luksuza i obesti(18:12,16).

“i okiñena zlatom, dragim kemenjem i biserima” Simbolovozemaljske, ali i duhovne snage i poloæaja (prorok Jezekilj na ovajnaåin koristi edensku metaforu za opis kralja Tira, 28:13).“zlatnu åaãu” Joã jedna aluzija na grad Vavilon (Jer 51:7).

17:5 “Na åelu joj je bilo napisano ime” Seneka (“Kontroverze” 1:2) iJuvenal (“Satire” 6:122-123) beleæe da su tadaãnje bludnice na svojimåelima nosile ploåicu sa svojim imenom, ili imenom svog vlasnika. Takoovo moæe da bude istorijska aluzija Jovanovih dana, ali i proroãtvo oæigosanju nevernika (13:16-17; 14:9,11; 15:2; 16:2; 19:20; 20:4) koje jezlobna imitacija Boæijeg opeåañenja vernika (7:2; 9:4).

“s tajnim znaåenjem – veliki Vavilon” Tumaåi nisu sigurni da li ipojam “tajne” pripada imenu ili je njegov opis (st. 7). Vavilon jekoren svih civilizacija. Osnovao ga je Nimrod (Vavel) koji je zbogpobune protiv Boga rasejan (Post 11). Zbog toga, kao i zbogåinjenice da je ovo carstvo decenijama porobljavalo Judu uizgnanstvu, pojam Vavilona je postao sinonim zla, okrutne sile sveta.U apostolovom vremenu je to bio Rim (1 Pet 5:13).

17:6 Erupciju zla uvek prati progon i muåeniãtvo vernika (11:7; 13:7;Dan 7:21).

“Silno sam se zaåudio” Neki prevodi kaæu i “zadivio”. Svakako da seapostol Jovan ne oduãevljava delima ove “æene”, veñ je zapanjen, uãoku zbog uæasa koji je video. Dozvoljeno joj je da proganja i ubijahriãñane (13:5,7,15; 11:7).

248


8 “Zver koju si video, æivela je nekad, ali viãe ne æivi. Ipak, ona ñeponovo iziñi iz bezdana, pa ñe otiñi u propast. A stanovnicizemlje, åija imena nisu upisana u knjizi æivota od postanka sveta,diviãe se gledajuñi Zver, koja je nekad æivela, pa umrla, jer ñe ovaoæiveti.9 Ovde treba imati pamet koja ima mudrost. Sedam glava, sedamsu brda na kojima æena sedi. To su takoœe sedam careva. 10 Petod njih je palo, a jedan je joã æiv. Poslednji joã nije doãao, a kadadoœe, neñe za dugo ostati. 11 A Zver koja je nekad æivela, ali viãene æivi, jeste osmi car. Ona je meœu sedmoricom careva, i zato ideu propast.12 I deset rogova koje si video, deset su careva, koji se joã nisuzacarili, ali ñe dobiti vlast da vladaju sa Zveri samo za jedan sat.13 Namera im je ista: da predaju svoju silu i vlast Zveri. 14 Oni ñeratovati protiv Jagnjeta, ali ñe ih Jagnje pobediti, jer je onoGospodar nad gospodarima i Car nad carevima. Sa njim ñe bitinjegovi pozvani, izabrani i verni sledbenici”.

Otk 17:8-14

17:8 “Zver koju si video, æivela je nekad, ali viãe ne æivi” Ovakvahronologija prosto izluœuje tumaåe.

1. Jedni u ovom opisu vide imperatora Nerona i legendu onjegovom povratku.2. Dugi naglaãavaju napredak ujedinjenog svetskog carstva,prema Dan 2, posebno vrhunac poslednjeg bezboænog sistema.3. Za neke je ovo opis poslednjeg divljanja zveri, opisanog veñ u13:3,12,14, kao groteskno oponaãanje i ruganje Hristovojsluæbi.4. Ima i onih koji s pravom ukazuju na duh Antihrista koji jeprisutan u svakom dobu, a koji ñe se sasvim razotkriti uposlednjem vremenu (1 Jn 2:18,22; 4:3; 2 Jn 7). Ovo je takoœeparodija na Boæije JHVH ime (1:4,8).

249


“iz bezdana” Na gråkom doslovno “dubina”, prvi put pomenuto u9:1; 11:7. Jaka slika samog Sotone i svih njegovih demona. Vidi viãeu 9:1“u knjizi æivota” Vidi 13:8“od postanka sveta” Vidi 3:5 i 13:8

17:9 “Ovde treba imati pamet koja ima mudrost” Sliåan izrazimamo u 13:18, o broju i imenu zveri. Mislim da nema intrigantnijestvari u celoj Bibliji od ove! Nema ko se nije okuãao u svojim teorijama.To samo dokazuje da u tumaåenju ove knjige “meœu nama nema mnogomudrih” (1 Kor 1:26-31). Liåno mislim da je ovo samo jedan u nizuapostolovog ãifrovanog, apokaliptiåkog naåina pisanja.

“Sedam glava, sedam su brda na kojima æena sedi” Aluzija na Rim.I on je, poput Jerusalima, sagraœen na sedam brda. Mnogi drevnispisi govore o tome. Svaki tumaå je duæan da ovo uzme u obzir,makar da zna da ovo i naredno poglavlje govore o kulminaciji zla usistemu sveta poslednjeg vremena; makar da zna da je svako dobaoptereñeno svojim zlom.

17:10-11 Za neke tumaåe ovo je opis serije rimskih imperatora –Avgusta, Tiberija, Kaligule, Klaudija i Nerona – “petorica palih”.Vespazijan je “onaj koji sada vlada” a Tit “onaj koji ñe uskoro da doœe”(F.F Brus, “Odgovori na pitanja”, str. 141). Ipak, mislim da je ovaj stav umnogo åemu proizvoljan. Recimo, tri manja cezara (Galba, Oto iVitelije) koja su se otimala za presto (68-69 god.) nisu pomenuta.Imajuñi åak i to na umu, ova dva stiha stoje na jakoj pozadini mita ovaskresenju Nerona, koji se vraña sa hordama Parñana da bi napao iosvojio Rim (moguñe objaãnjenje st. 16, Sibilini orakuli, 5:361-368).

Neki tumaåi smatraju da se proroãtvo ispunilo tokomDomicijanovog progona. Ali, ovaj stav ima nekoliko krupnih poteãkoña:(1) Cela knjiga bi onda morala da bude napisana za vladavineVespazijana, ãto ne odgovara usaglaãenom stavu Rane crkve: Jovan jepisao Otkrivenje za vreme imperatora Domicijana; (2) Simboliåkaupotreba brojeva u knjizi. Po åemu neãto od opisane istorije trebashvatiti doslovno? Takoœe, sasvim je moguñe da je Jovan ovo uradionamerno, kako bi istakao simboliåku prirodu svoje vizije. A ta vizija nesme da se veæe striktno za bilo koji period istorije.

250


Sledeñi stav: Misli se na poznate SZ neprijatelje Boæijeg naroda:Egipat, Asirija, Persija, Gråka (“pet od njih je palo”), Rim (“a jedan je joãæiv”), a tu je i bezboæni sistem sveta poslednjeg vremena (“poslednji joãnije doãao”). Ovo tumaåenje odgovara Dan 2:1-8 (Dæordæ Lad,“Otkrivenje”, str. 227-231).

Treba pomenuti i tradicionalno simboliåko tumaåenje. Po njemu svipodaci, svi brojevi ove knjige jesu samo jedan u nizu primera veåitogsukoba Boga i Zloga (Alan Dæonson, “Otkrivenje”, str. 152-153;157-161).

Upravo ovde imate dobar primer mog unutraãnjeg sukoba utumaåenju. Mnogo je razliåitih reãenja koje nude dobri, obrazovani ibogobojazni teolozi koje cenim. Prvu teoriju koju sam ovde pomenuozastupa F. F Brus, meni najbliæi teolog. Sledeñe dve teorije zastupaju Lad iDæonson. Zajedniåko im je to ãto se ne slaæu! Taåka kljuåanja je: da liJovan aludira na Rim prvog veka (F. F Brus), na SZ (Dæ. Lad) ili je ovoapokaliptiåki jezik (A. Dæonson). Moj stav nakon detaljnog prouåavanjajeste da Dæonsonov pogled najbolje odgovara.

17:12 „I deset rogova koje si video, deset su careva” Aluzija na Dan7:23-24, tekst koji opisuje poslednje vreme vladavine Antihrista. Neki uovome vide istorijsku vezu sa deset vazalskih vladara Rima. Drugiukazuju na horde demona iz Otk 9, a oni skoniji simbolizmu brojeva svepojednostavljuju: Ovo je tek opis poslednjeg bezboænog svetskog voœe idetalji nisu toliko vaæni.

S druge strane, doslovno tumaåenje cele knjige se zasniva naposebnostima st. 10-12. Proroãtva su vrlo detaljna i imaju svojeispunjenje na kraju vremena. To ñe da bude posebno dragoceno zavernike tog doba. Svi drugi, raniji naraãtaji vernika (poput nas), sklonijisu naglaãavanju simbolizma ovog literalnog æanra.

17:13 Zlo je jedinstveno. Ali ne zadugo (st. 15-16). Kao u 16:12,okrenuñe se protiv samog sebe.

17:14 “Oni ñe ratovati protiv Jagnjeta” Jagnje se poistoveñuje sasvojim narodom (Mt 25:35-40, Dl 9:4).

ali ñe ih Jagnje pobediti, ... Sa njim ñe biti njegovi pozvani” Valjanaglasiti bliskost Hristove pobede i pobede njegovog naroda.

251


“jer je ono Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima” Istutitulu imamo u 19:16, kao opis Mesije koji se vraña. Njen koren je u:(1) opisu JHVH iz Pnz 10:17; (2) vavilonskom opisuNavuhodonosora, prema Dan 2:37. Numeriåka vrednost ovog izrazana aramejskom je 777, iako to nije pomenuto u samom tekstu.“izabrani i verni sledbenici” Aluzija na predodreœenje(predestinaciju). “Vernost” naglaãava dugo trpljenje. Mi smoGospodnji. On nas je pozvao i mi smo se odazvali verom (inicijalno itrajno). Vidi posebnu temu o istrajnosti u 2:2.

15 “Anœeo nastavi: “Vode koje si video, na kojima sedi Bludnica,to su narodi, ljudi, narodnosti i jezici. 16 Video si i deset rogova iZver. Oni ñe mrzeti Bludnicu, opustoãiñe je i ostaviti golu, pojestinjeno meso i spaliti je. 17 Jer Bog je stavio misao u njihova srca daostvare njegov naum: da udruæeni u jednoj nameri predaju svojacarstva Zveri, dok se ne ispune Boæije reåi. 18 A æena koju sivideo, to je veliki grad koji vlada nad carevima zemaljskim”.

Otk 17:15-18

17:15 Vlast poslednjeg doba je objedinjena pod stegom liderabogoborca. On predvodi ceo svet. Vidi viãe u 10:11

17:16 Aluzija na Jez 16:39-40; 23:25-27; 28:18. Zlo je samo prividnojedinstveno. U prirodi mu je da i sebe napada, kao u 16:12. Ali, i to je deoboæanske strategije (st. 17).

17:17 “srca” Vidi posebnu temu u 2:23.17:18 Veliki grad je spomenut u 11:8 i 16:9. Za jedne je to Jerusalim

(dispenzacionalisti), a za druge Rim (preteristi). Kontekst literalne celineukazuje na bezboænu silu organizovanu poput gradskih vlasti i æivota.Zato i nije toliko vaæno o kom je gradu reå. Naglasak je na sili, opakojmoñi koja se ujedinila bez Boga i protiv Boga. To je vrhunac ljudsketeænje ka potpunoj nezavisnosti (ateistiåki humanizam).

252


OTKRIVENJE 18

1 “Posle ovoga sam video drugog anœela kako silazi sa neba savelikom vlaãñu. Njegova slava obasjala je celu zemlju. 2 Tadaanœeo povika jakim glasom:

“Pade, pade, veliki Vavilon,i postade prebivaliãte demonai svih neåistih duhova,te skloniãte svim neåistim pticamai svim neåistim i mrskim zverima.3 Jer svi su se narodi napojiliæestokim vinom njenoga bluda.Carevi sveta s njom su bludniåili,a svetski se trgovci obogatili od njene silne raskoãi!”

Otk 18:1-3

18:1 “Posle ovoga sam video drugog anœela kako silazi sa neba savelikom vlaãñu” Ovo je anœeo zapanjujuñe snage. Pojam “vlast”(exousia) nije upotrebljen ni za jedno drugo anœeosko biñe u ovoj knjizi.U Jn 5:27 ovakva “vlast” se pripisuje samom Isusu. U 22:16 Isus ãaljeanœela kao svog opunomoñenika.

18:2 “Pade, pade, veliki Vavilon” Joã jedan primer teãkoñetumaåenja Otkrivenja. Ova vizija delimiåno otkriva neãto, neãto drugoobjaãnjava, da bi svoju puninu dobila u sledeñoj viziji (11:8; 16:19-20, ilije ovo primer joã jedne rekapitulacije sedam literalnih celina knjige).Oåigledna aluzija na Isa 21:9 i/ili Jer 51:8

“postade prebivaliãte demona i svih neåistih duhova, te skloniãtesvim neåistim pticama” Drevni prikaz uniãtenja gradova: (1)Vavilon (Isa 13:21-22; 14:23; Jer 50:39; 51:37); (2) Edom (Isa34:10-15); (3) Niniva (Sof 2:14). Jovanove slike su vrlo fluidne. Ovajopis naglaãava pustoãenje, boravak demona, dok 19:3 istiåenepovratno uniãtenje.

18:3 “a svetski se trgovci obogatili od njene silne raskoãi” Snaænaslika suãtine obezboæenog sveta. Svet bez Boga na kraju istorije je

253


bezmerno sebeljubiv i okrenut materijalizmu. Tri grupe ljudi æale zapropaãñu velike bludnice: (1) trgovci (st.3,11-16); (2) kraljevi (st.3,9-10), (3) putnici, mornari (st. 3, 17-19). Svi oni su slika ekonomskemoñi sveta.

4 “Zatim sam åuo drugi glas sa neba kako govori:“Narode moj, iziœi iz tog grada,da ne budete uåesnici u njegovim gresima,i da vas ne snaœu njegova zla.5 Jer gresi se njeni nagomilaãe do neba,i Bog se setio njenih nepravdi.6 Vratite joj istom merom,vratite joj dvostruko viãe za njena dela;ulijte joj u åaãu dvostruku meru onog ãto jezameãala drugima.7 Zadajte joj muke i æalostionoliko koliko je sebi dala slave i raskoãi!Jer ona govori u svome srcu:‘Sedim na prestolu kao carica,nisam udovica i æalosti neñu iskusiti’.8 Zato ñe se u jedan dan sruãiti na njusva ova zla: smrt, æalost i glad.I proædreñe je vatra,jer je silan Gospod Bog koji je sudi.”

Otk 18:4-8

18:4 “Narode moj, iziœi iz tog grada, da ne budete uåesnici unjegovim gresima” Aluzija na Isa 48:20; Jer 50:8,28; 51:6,9,45; Zah 2:6-7.Aorist imperativ naglaãava hitnost. Boæiji narod ne sme da bude ukaljangreãnim svetskim sistemom.

18:5 “Jer gresi se njeni nagomilaãe do neba” Aluzija na Post18:20-21 ili Jer 51:9. Boæije strpljenje ne sme nikome da bude povod da idalje greãi. Ono je poziv na pokajanje (2:21; Rim 2:4).

254


“Bog se setio” U Svetom pismu Boæije señanje nad grehom uvekdonosi pravedan sud (16:19; Ps 79:8; Isa 64:9; Jer 14:10; 17:1-4;44:21-23; Os 7:2; 8:13; 9:9; Am 8:7).

18:6 “Vratite joj istom merom” Joã jednom naglaãena istina –æanjemo ono ãto sejemo (Gal 6:7). U Pismu ima mnogo razliåitih izreka oovome (Ps 137:8; Jer 50:15,29; Mt 7:2; Rev. 13:10).

“vratite joj dvostruko viãe za njena dela” Misao iz Jer 16:18 i 17:18,ali iskazana u mnogim kontekstima (Izl 22:4-9; Ps 75:7-8; Isa 40:2).Idiom punine suda, kao i misao narednog stiha. Ovo je velikoohrabrenje progonjenim hriãñanima.“ulijte joj u åaãu dvostruku meru” “Åaãa” je poznata SZ metaforaBoæijeg suda (Ps 11:6; 60:3; 75:6-8; Isa 51:17,22; Jer 25:15-16,27-28).

18:7 “Sedim na prestolu kao carica, nisam udovica i æalosti neñuiskusiti” Ovo se posebno odnosi na Sof 2:15 i Isa 47:7-8. Samo-dopadljivost i oholost su koren pada Sotone (o tome verovatno govoreIsa 14 i Jez 28), åoveåanstva (Post 3), ali i sveta poslednjeg doba. Suãtinazla je u teænji bahate nezavisnosti! Vidi posebnu temu o srcu, u 2:23.

18:8 “Zato ñe se u jedan dan sruãiti na nju sva ova zla” Osvrt na Isa47:9. Ideja æalosti koja kao cunami stiæe u trenu ponavlja se u st.17-19, gde sreñemo Jovanov koncept “åasa”. O, koliko je to samoznaåilo i znaåi progonjenim hriãñanima!“I proædreñe je vatra” Moguña aluzija na Lev 21:9. Vidi posebnutemu o vatri, u 16:8.“jer je silan Gospod Bog koji je sudi” Aluzija na Jer 50:34

9 Za njom ñe plakati i naricati svi carevi sveta koji su s njombludniåili i uæivali u njenoj raskoãi, kada vide dim i nju svu uplamenu. 10 Preplaãeni njenim mukama, stajañe izdaleka igovoriti:

“Jao, jao, veliki grade Vavilone,silni grade,jer u jedan åas nasta tvoj sud.”

Otk 18:9-10

255


18:9-10 “svi carevi sveta” Verovatno je reå drugoj grupi vladara, neonoj iz 17:12,16 koja je bila deo uniãtenja velike bludnice. Oni su moñnicikoji su profitirali od svih tokova novca objedinjenog sistema sveta bezBoga. Ovo je aluzija na moñ grada Tira i njenog vladara, prema Jez 26-28.Uostalom, celo poglavlje govori o pokvarenoj ekonomskoj moñibezboænog sveta.

11 “A svetski ñe trgovci plakati i naricati za njom, jer niko viãe nekupuje njihovu robu: 12 zlato, srebro, drago kamenje, bisere,tanani lan, porfiru, svilu, skerlet, razna mirisna drveta,svakovrsne posude od slonovaåe, predmete naåinjene odskupocenog drveta, bronze, gvoæœa i mramora; 13 cimet, bal-sam, miomiris, mirisava ulja, tamjan, vino, ulje, belo braãno,pãenicu, stoku, ovce i konje, kola, robove i ljudske duãe.14 Ostala si bez voña za kojim si åeznula, sav tvoj raskoã i sjajpropali su i viãe ih neñeã povratiti. 15 Trgovci koji su ovimtrgovali i obogatili se od nje, stajañe izdaleka obuzeti strahomzbog njenih muka, plaåuñi i nariåuñi. 16 Govoriñe:

“Jao, jao, veliki grade,koji si se oblaåio u lan, porfiru i skerlet,i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima.17 U jedan åas opuste toliko bogatstvo.”

I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. 18Videvãi dim koji se podiæe iz grada u poæaru, jadikovali su igovorili: “Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?” 19 Oni posuãepepeo na svoje glave jadikujuñi i plaåuñi:

“Jao, jao, veliki grade!Od njegovog izobilja se obogatiãesvi koji su imali brodove na moru,a u jedan je åas opusteo.20 Veseli se nad njom, nebo!Veseli se nad njom, sveti Boæiji narode,apostoli i proroci,

256


jer ju je Bog kazniozbog onog ãto je uåinila vama!”

Otk 18:11-20

18:11-19 “A svetski ñe trgovci plakati i naricati za njom” Evonekoliko sliånosti sa Jez 27:

1. st. 11 - Jez 27:31,362. st. 12-13 - Jez 27:12,13,223. st. 15 – Jez 27:31,364. st. 17 – Jez 27:26-305. st. 18 – Jez 27:326. st. 19 – Jez 27:30-34

opis meœunarodne trgovine:1. srebro iz Ãpanije2. fine tkanine iz Egipta3. svila iz Kine4. limun sa severa Afrike5. slonovaåa iz Afrike6. gvoæœe iz Ãpanije ili sa Crnog mora7. cimet iz Indije8. opãte prihvañeno robovlasniãtvo

18:13 “kola” Misli se na luksuzne koåije, a ne na ratniåke dvokolice.18:14 “sav tvoj raskoã i sjaj” Igra reåi, gråkih pojmova “luksuz”

(lipara) i “sjaj” (lampra).18:17 Aluzija na grad Tir (Jez 26-28). Propast neprikosnovenog

sistema posebno pogaœa one koji su direktno profitirali od njega.18:20 “Veseli se nad njom” Isto piãe i u Jer 51:48. Neki vide paralelu

sa Pnz 32:43 (Septuaginta).“jer ju je Bog kaznio zbog onog ãto je uåinila vama” Cela knjigapokazuje povezanost Boæijeg suda i molitve njegove dece (6:10).

21 “Tada je jedan moñni anœeo podigao kamen, velik kaomlinski, i bacio ga u more, govoreñi:

257


“Ovako ñe biti baåenveliki grad Vavilon i neñe ga viãe biti.22 Muzika kitariste, muziåara, flautistai trubaåaneñe se viãe åuti u tebi,niti ñe se koji umetnik viãe nañi u tebi,a ni zvuk mlina se neñe viãe åuti.23 Svetlost svetiljkeneñe viãe zasjati u tebi,niti ñe se glas mladoæenje i nevesteikad åuti u tebi,zato ãto su tvoji trgovci bili svetski moñnici,i zato ãto si zavodila narode svojim vraåanjem.24 Uz to se u tebi prolila krv prorokai Boæijeg naroda i svih onih koji su ubijenina zemlji.”

Otk 18:21-24

18:21 “Tada je jedan moñni anœeo podigao kamen, velik kaomlinski, i bacio ga u more” Aluzija na Jer 51:63-64. Jaka slika kojom sepotvrœuje konaåan slom Vavilona koji se viãe nikada neñe oporaviti.Odeljak st. 21-33 ima åak ãest dvostrukih negacija – “neñe se… niti ñe…”

“i neñe ga viãe biti” Boæiji sud donosi konaåno i trajno uniãtenje (Jez26:21).

18:22-23 Predivan opis svakodnevice æivota Blikog istoka. Sud nadzlom donosi kraj bezboænoj civilizaciji (Isa 24:8; Jer 7:34; 25:10; Jez26:13).

18:23 “zato ãto si zavodila narode svojim vraåanjem” Aluzija naNaum 3:4. Stihovi 23-24 navode tri razloga uniãtenja:

1. ponos i prekomerno bogatstvo (Isa 23:8)2. idolatrija i okultizam (Lev 19:26,33; Pnz 18:9-12)3. progon Boæijeg naroda (16:6; 17:6).

18:24 Misao iz Jer 51:49

258





1. Da li ovo i prethodno poglavlje åine literalnu celinu? Ako da,zaãto?2. Zaãto je tako teãko rastumaåiti pad Vavilona?3. Ko je Vavilon, “velika bludnica” Jovanovih dana? A danas? Ana kraju vremena?4. Na ãta se blud i pijanstvo sveta iz 14:8, 17:2, 18:3 odnose?5. Kako vi razumete 17:10-11?6. Iz koje SZ knjige apostol Jovan uzima najviãe svojihpredstava?

259


Otkrivenje 19


Pad Vavilona 19:1-10Jahaå na belom konju 19:11-16Car careva i Gospodar gospodara 19:17-21




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda tosvoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavljai manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu.



A. Uobiåajena podela poglavlja u ovom delu knjige Otkrivenja nijevaljana (podela na poglavlja, paragrafe, stihove, velika slova i uopãteinterpunkcija, nisu deo izvornog nadahnutog teksta). Otk 19:1-10pripada opisu konaånog razorenja Vavilona, velike bludnice opisane u17:1-18:24. Kao ãto su se ljudi radovali padu Asirije i Vavilona u SZ, sada

260

Otkrivenje 19

se sveti anœeli (st. 4) raduju konaånoj propasti ovog bezboænog sistema(ljudske vladavine bez Boga).

B. Serija pohvala u odeljku 19:1-10 odgovora 18:20.C. Sveopãte shvatanje je da ovo poglavlje opisuje Drugi Hristov

dolazak (19:11-16). Ali, valja napomenuti da se ovde zavrãava krug izliñasuda. Hristov povratak je oslikan jakim jevrejskim slikama, ãto se uvelikorazlikuje od Pavlovog opisa iz 1 Sol 4:14-18. Jevreji su oåekivali Mesiju nanaåin opisan u st. 11-16. NZ opisuje Drugi dolazak na nekolikopovezanih, srodnih naåina. Veñina hriãñana vidi kraj vremena u slikamaMaslinske gore (Mt 24; Mk 13; Lk 21) i Pavlovog govora o “åovekugreha” (2 Sol 2).

D. Za one koji silno trpe pod progonima, vrlo je uteãna slikaGospoda kao Ratnika, Zaãtitnika i Sudije.


1 “Posle ovoga sam åuo neãto kao gromki glas mnoãtva narodana nebu kako govori:

“Aliluja!Spasenje, slava i sila pripada naãem Bogu.2 Jer istiniti su i pravedni Boæiji sudovi,zato ãto je osudio veliku Bludnicukoja je kvarila zemlju svojim bludom,i zato ãto je na njoj izvrãio odmazduzbog krvi njegovih slugu koju je prolila.”3 Narod reåe po drugi put:“Aliluja!Dim sa njenog zgariãtadiæe se u veke vekova!”4 Tada dvadeset i åetiri stareãine padoãe niåice, pa sepokloniãe Bogu koji sedi na prestolu, govoreñi:“Amin, aliluja!”

5 U to se zaåu glas s neba:Otk 19:1-5a

261

Otkrivenje 19

19:1 “Posle ovoga sam åuo neãto kao gromki glas mnoãtva narodana nebu” Misao iz Jer 51:48. Poglavlja 17-18 dosta predstava uzimaju izJer 50-51 (uniãtenje Vavilona). Istu frazu sreñemo u 11:15 (Drugidolazak nakon sedme trube) i 19:6. Mnogo je nagaœanja o identitetuovog mnoãtva – Da li su to Bogu odani anœeli, otkupljeno mnoãtvo ljudiili i jedni i drugi.

“Aliluja” Jevrejski uzvik slavljenja – “slava Bogu JHVH”. Samo uovoj knjizi ga sreñemo u åitavom NZ, i to åetiri puta u ovomkontekstu: st. 1,3,4,6. SZ pozadina su liturgijski Psalmi, posebnopashalni i oni posveñeni slavlju u Hramu (104:35; 105:45; 106:48;111:1; 112:1; 113:1; 116:19; 117:2; 125:1,21; 146:1,10; 147:1;148:1,14;149: 1,9; 150: 1,6). Sliåna misao je u st. 5b.“spasenje” Bog æeli spasenje celog åoveåanstva (9:20-21; 14:6-7;16:9,11; 21:7; 22:17; Jez 18:23,30-32; Jn 3: 16; 1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9).SZ koncept spasenja obuhvata i fiziåko izbavljenje, ãto odgovaraovom potpunom, veånom i kosmiåkom spasenju svakog pojedinogvernika i sve tvorevine (Dl 3:21; Rim 8:18-25; Kol 1:19).“slava i sila” Na viãe mesta u knjizi åitamo da nebeski hor prekidasve svojim slavljenjem Boga. Te pesme su kljuå tumaåenja uneposrednom kontekstu.

19:2 “Jer istiniti su i pravedni Boæiji sudovi” Moguña aluzija na Ps19:9; 119:138 i 142. Bog nije pristrasan, potkupljiv i pogreãiv. Joã jedannebeski melem na rane ovozemaljskih muka progonjenih hriãñana (11;15:3,4; 16:7).

“veliku Bludnicu” Nekoliko je imena za ujedinjeni bezboæni sistemsveta: (1) veliki grad; (2) Vavilon; (3) bludnica (14:8; 16:19-21;17:1-18:24). Stihovi 1-4 su u kontekstu prethodna dva poglavlja.“koja je kvarila zemlju svojim bludom” Osuda materijalizma,idolatrije i razvratnih mnogoboæaåkih rituala (2:14,20,21; 9:21; 14:8;17:2,4; 18:3).“i zato ãto je na njoj izvrãio odmazdu zbog krvi njegovih slugukoju je prolila” Moguña aluzija na Pnz 32:43 ili 2 Car 9:7 (Rim12:19). Bog rado usliãava molitve svoje dece (6:9-11; Mt 7:7-8; 21:22;Jn 21:22; 14:13-14; 15:7,16; 16:23-24,26; Jak 4:2; 1 Jn 3:22; 5:14-16).

262

19,1-2 Otkrivenje 19

Svako druãtveno ureœenje bez Boga je na svoj naåin progonilo i ubijaloBoæiji narod. Gospod tako dozvoljava da zlo otkrije svoje pravo lice(13:5,7,15).

19:3 “Dim sa njenog zgariãta diæe se u veke vekova” Joã jednaaluzija na Isa 34:10 gde se opisuje sveopãti sud. Ovde se po ko zna koji putpodsetimo da je apokalipsa poseban naåin pisanja koji koristi simbole dabi nam saopãtio istinu. Dve su moguñnosti: (1) veåna kazna (6:10; Mt3:12; 25:41; Lk 3:17; Mk 9:43,48) ili (2) potpuno uniãtenje (Isa 34:8-10).Isto je u Otk 14:11.

19:4 “amin” Isto je i u 1:6,7; 3:14; 5:14 i 7:12; 19:4; 22:20; kao i u22:21. Izraz je oblik SZ pojma emet- vera (Ava 2:4), koji izvorno znaåi“biti åvrst, siguran” i opisivao je Boæiju pouzdanost. Ipak, u NZ dobijaliturgijski prizvuk, znaåenja “slaæem se”, “potvrœujem”. Vidi posebnutemu o tome u 1:6.

19:5 “U to se zaåu glas s neba” Poãto se onaj koji govori poziva naBoga (st. 5b), ovo je svakako glas anœela.

5b “Slavite Boga naãeg,sve sluge njegove,vi koji ga ãtujete,mali i veliki!”

6a Ponovo sam åuo glas mnoãtva naroda i neãto kao ãum mnogihreka i kao prasak jakog groma, kako govore:

Otk 19:5a-6b

“Slavite Boga naãeg” Aluzija na Ps 115:13; 134:1; 135:1. Glagol jeprezent imperativu, ali se razlikuje od “haliluja” iz st. 1,3,4,6. Naime,teoloãki je neobiåno da anœeo koristi ove reåi – “Boga naãeg” – ali st.10 nam pokazuje da se i nebeska biña ne poistoveñuju samo sasvetima u slavljenju, veñ i u njihovom ispovedanju Isusovoggospodstva.“sve sluge njegove, vi koji ga ãtujete, mali i veliki” Misao iz Ps115:13 (upotrebljena u Otk 11:18).

19:6 Isti opis sreñemo za:1. Boga u Jez 43:2

263

Otkrivenje 19 19,3-6

2. moñnog anœela u Dan 10:63. Hrista u Otk 1:154. otkupljeno mnoãtvo u Otk 14:25. ovde, za anœeoski hor.

6b “Aliluja!Jer zacario se Gospod Bog naã, Svedræitelj.7 Radujmo se i kliåimoi dajmo mu slavu,jer doãlo je vreme svadbe Jagnjetove;spremila se njegova Nevesta.8 Njoj bi dan åist i svetao landa se u njega obuåe(lan, to su pravedna dela Boæijeg naroda).”

Otk 19:6b-8

“Gospod Bog naã, Svedræitelj” Trostruka titula potiåe iz SZ (JHVH,Elohim, El Ãadaj) i pojavljuje se u razliåitim oblicima u 1:8; 4:8;11:7;15:3; 16:7,14; 19:15; 21:22.

Zamenica “naã” je vrlo neobiåna jer ovo govori anœeo. Ne sreñe se ni najednom drugom pomenutom mestu, ali ima jako tekstualno uporiãte:

1. “Gospod, Bog naã”, MS, N,22. “Bog, Gospod naã”, MS, N, *3. neki raniji maloslovni prepisi imaju “Bog naã”, ali tog reãenjanema u najpouzdanijim manuskriptima (A – Aleksandrinus).

“zacario se” Tumaåi mnogo raspravljaju oko ovog aorista. Nekiistiåu kako Bog, zapravo tek sada poåinje zaista da vlada (tzv.ingresivni aorist, Ps 93:1; 97:1). Kakogod, Gospod vlada oduvek(gnomski aorist – prezent, Ps 99:1). Drugi naglaãavaju kako njegovavladavina na zemlji poåinje sada, “kao na nebu” (kulminativanaorist, Mt 6:10). Ostvarenje Boæijeg carstva se pominje nekoliko putau Otkrivenju, i to na kraju razliåitih ciklusa sudova (peåati, trube,zdele). Moguña je paralela sa 11:5, kao i aluzija na Isa 24:23; 52:7 iliMih 4:7.

264

19,6 Otkrivenje 19

19:7 “i dajmo mu slavu” Metafora pouzdanja, vere u Hrista. U 11:13vidimo da mali broj ljudi ipak reaguje na Boæiji sud, kaje se i veruje. Istiizraz imamo u 14:7, kada ljudi otvrdnulog srca odbijaju da daju slavuBogu (16:9).

“svadbe Jagnjetove” Oåigledan SZ uticaj (Lev 1-7). Ova frazapovezuje element ærtve i zajedniåkog obroka (ærtva mira). Sam Isusdaje aluzije svedbenog slavlja Mt 8:11; 26:29; Lk 14: 15; 22:16.Jevrejski obiåaji su znali za veridbu, period iãåekivanja isedmodnevno svadbeno slavlje. Inaåe, zanimljivo je da u timodlomcima metafora govori o Boæijem narodu ne kao o nevesti, veñkao o svatovima (st. 9, Mt 22:1-14), a u 21:2,9 doæiveñe joã jednupromenu. Naime, Boæiji narod postaje “novi Jerusalim”. Slika brakaje SZ ideja odnosa Boga i njegove Crkve (Isa 54:4-8; 62:5; Jer 31:32;Jez 16; Os 2:14-19). U NZ je sreñemo u 2 Kor 11:2; Ef 5:21-31; Otk19:9; 21:2,9; 22:17. Isus je oslikan kao mladoæenja (Mt 9:15; Mk2:19-20; Lk 5:34-35; Jn 3:29). Nekoliko je parabola na tu temu (Mt22:1-14; 25:1-13). Brak je najdublja i najsadræajnija slika ljudskogiskustva za zavet Boga i åoveka.“spremila se njegova Nevesta” Glagol je u aoristu. Neki u ovomevide potrebu naãeg rada, naãih nastojanja. Ali pasivno stanje glagolau st. 8 pokazuje da to nije taåno. Zapravo, ovde imamo veñ sretaniparadoks Boæijeg dela u nama i naãeg delotvornog odaziva po veri.Bog je taj koji pokreñe sve u nama (Jn 6:44,65). To vidimo i iz pozivast. 9, gde je glagol u perfekt pasiv participu. Na nama je da seodazovemo tom pozivu u veri (Mk 1:15; Dl 3:16,19; 20:21). Ovuprividnu protivureånost vidimo u Fil 2:12-13. Ovaj stih nam govorio Boæijoj dozvoli da se obuåemo u ono ãto nam je on sam veñpripremio – u dobra dela (14:13; Ef 2:10; 1 Tim 5:25).

A. T. Robertson ovde ima zanimljiv osvrt: “U Apkalipsi imamo trimetafore æene: majka u Otk 12; bludnica u Otk 13; nevesta Hristova ovdei na kraju. Prva i treña metafora oslikavaju Crkvu u njena dva periodaæivota, a druga oslikava njenog smrtnog neprijatelja (Word Pictures in theNew Testament, str. 449).

19:8 “to su pravedna dela Boæijeg naroda” “Pravedna dela”(dikaioma) imaju nekoliko znaåenja u NZ:

1. ukazuju na Boæija pravedna dela (15:4)

265


2. ukazuju na Hristovu ærtvu za spasenje åoveåanstva (Rim5:16,18)3. ukazuju na naã pravedan æivot (19:8)4. ukazuju na pravednost, zakon, red i upravu, najåeãñeMojsijevog zakona (Lk 1:6; Rim 1:32; 2:26; 8:4; Jev 9:1,10).

Kljuåno teoloãko pitanje spram ove grupe gråkih pojmova (dikaios,dikaiosis, dikaios, dikaiosune) jeste kako ogrehovljeno åoveåanstvo moæeuopãte da tvrdi da je pravedno, åisto? Ovde treba energiåno inedvosmisleno reñi da stanje pravednosti niko ne postiæe sam po sebi,svojom silom i delima, veñ Boæijim izborom (Bog Otac), kroz Boæije delo(Bog Sin) Boæijim privlaåenjem (Bog Duh Sveti). Ljudi mogu samo daprihvate gotovo delo spasenja (Rim 5; 2 Kor 5:21).

Smisao pravednosti jeste pravedan æivot, hristoliki æivot (Rim 9:29;Gal 4:19; Ef 1:4). Takav æivot je dokaz æivog odnos sa Bogom (14:13) a nenjegova osnova, ishodiãte (Gal 3:1-13)!

9 Anœeo mi reåe: “Napiãi: Blago onima koji su pozvani nasvadbenu gozbu Jagnjetovu!” Joã mi reåe: “Ovo su istinite Boæijereåi.” 10 Ja padoh niåice pred njegove noge da mu se poklonim,ali on mi reåe: “Ne åini to! Sluga sam, kao i ti i tvoja braña kojaobjavljuju poruku o Isusu. Bogu se pokloni! Poruka o Isusu – toje duh proroãtva.”

Otk 19:9-10

19:9 “Blago onima” Ovo je åetvrti od sedam blagoslovaotkupljenima - 1:3; 14: 13; 16: 15; 19:9; 20:6; 22:7,14.

“koji su pozvani” Perfekt pasiv particip naglaãava Boæiji poziv naspasenje (17:14, Jn 6:44,65).“Ovo su istinite Boæije reåi” Fraza koja naglaãava pouzdanostanœelove poruke (21:5; 22:6).

19:10 “Ja padoh niåice pred njegove noge” Mnogo se raspravljalo oJovanovom pokuãaju da dâ slavu anœelu (22:8). Moguñe je da Jovansvesno naglaãava ovo, misleñi na zlo klanjanja ovim nebeskim biñima(22:9, Kol 2:18). Pre je reå o strahopoãtovanju pred nadzemaljskim,

266


nebeskim biñem nesluñene snage, ili o tome da je pomislio da predsobom ima ukazanje samog Boga (Post 16:7-13; 22:11-15; 31:11,13;48:15-16; Izl 32,4; 13:21; 14:19; Sud 2:1; 6:22-23; 13:3-22; Zah 3:1-2; Lk24:5), ili simbol Duha (22:8-9).

“Sluga sam, kao i ti i tvoja braña koja objavljuju poruku o Isusu”Jovan se ovim reåima predstavio na poåetku knjige, u 1:1. A anœeonije samo sluga Bogu (Pnz 33:2; Ps 103:21; Dan 17:10) iotkupljenima (Jev 1:14), veñ i Hristov svedok, ãto viãe odgovaraBoæijem narodu nego li nebeskim biñima (12:17).“Poruka o Isusu – to je duh proroãtva” Nesvakidaãnji izraz.Naravno, tumaåen na nebrojene naåine: (1) Isus je sræ proroãtva; (2)proroãtva ukazuju na to da ñe Isus po Duhu doneti Novo doba (1:2;6:9; 12:17, 14: 12 gde su sliåni izrazi).

Iz konteksta vidimo da Duh vodi sve one koji se pouzdaju u Hrista.Niko ne moæe da doœe do Spasitelja ako ga Duh ne uveri u to (Jn 6:44,65),ne pomogne mu da razume evanœelje, ohrabri ga da se pouzda u Hrista,krsti ga u njemu i oblikuje (Jn 16:8-11). Sluæba Duha Svetog je da veliåaHrista!

11 “Onda sam video otvoreno nebo, a tamo, beli konj. Onaj kojiga jaãe zove se Verni i Istiniti; on po pravdi sudi i ratuje. 12 Oåi sumu oganj ãto saæiæe, a na glavi su mu mnoge krune. Na njemu jenapisano ime, koje niko ne zna osim njega. 13 Obuåen je u odeñunatopljenu krvlju, a njegovo ime je Reå Boæija. 14 Vojske nebeskesu ga pratile, jaãuñi na konjima obuåenim u belu i åistu tkaninuod lana. 15 Iz njegovih usta izlazi oãtar maå, kojim ñe poseñinarode. On ñe vladati nad njima gvozdenom palicom i gaziti umuljari jarosnog gneva Boga, Svedræitelja. 16 Na svojoj odeñi i nasvome bedru napisano mu je ime:

CAR CAREVA I GOSPODAR GOSPODARA”.Otk 19:11-16

19:11 “Onda sam video otvoreno nebo” I ovaj glagol je u perfektpasivu i ima svoju pozadinu u Jez 1:1. Nekoliko puta u Otkrivenju Jovan

267


vidi otvoreno nebo kroz koje mu dolazi sve progresivnija istina(4:1;11:19; 15:5).

“beli konj” Mladoæenja iz prethodnog paragrafa sada postajenepobedivi ratnik. Na ovaj naåin su Jevreji oåekivali Mesiju, kaoosvajaåa i oslobodioca. To je toliko drugaåije od Pavlovog opisaDrugog dolaska (Parusia) u 1 Sol 4:13-18. Ipak, ova metafora je lekza ranjene duãe progonjenih vernika. Tumaå ne sme da zaboravi:

1. Ovo nije iscrpan izveãtaj o Hristovom Drugom dolasku.2. Jezik Otkrivenja je jezik simbola.3. Jasna istina je: Isus, naã Gospod, dolazi ponovo da bi poveosvoje sa sobom (Jn 14:2-3), da sudi nevernima prema njihovimdelima (Gal 6:7).

“Onaj koji ga jaãe” Iako je i ovo beli konj, poput onog u 6:2, razlikaje oåigledna. Termin “verni i istiniti” na jevrejskom istiåe Boæijupouzdanost (3:14, 1:5, 3:7).“on po pravdi sudi i ratuje” Aluzija na Isa 11:3-5 (Isa 9:7; 16:5; 32:1;Ps 96:13), opis Novog doba pravednosti, doba Duha.

Posebna tema: Pravednost

Ovo je viãe nego vaæna tema i svaki ozbiljan tumaå Boæije reåi joj semora posvetiti. SZ opisuje Boga kao pravednog. Pojam dolazi åak izMesopotamije i doslovno znaåi “trska”, mera za ravne zidove ugraœevinarstvu. Bog je baã takav sam po sebi – potpuno “ravan”, bezikakvih “krivina” i nedostataka. On je mera po kojoj sve drugo treba da semeri. To znaåi da je Bog i potpuno pravedan sudija.

Stvoreni smo po Boæijem liku (Post 1:26-27; 5:1,3; 9:6). Sazdani smoza zajedniãtvo sa svojim Stvoriteljem. Sva tvorevina oko nas je poputpozornice æivota na koju smo postavljeni njegovom voljom. Bog je æeleoda uæiva u nama, u zajedniãtvu ljubavi. Zato je i odluåio da isproba naãuodanost (Post 3). Naæalost, prvi ljudi su pali na toj probi. Sve se zavrãilo ubolnom raskidu (Post 3; Rim 5:12-21).

Ipak, Bog je obeñao da ñe obnoviti poruãeno (Post 3:15). I uradio jeto po svojoj suverenoj volji kroz svog Sina. U tom planu ljudski rod je biopotpuno nemoñan (Rim 1:18-3:20).

268

19,11 Otkrivenje 19

Bog je to uradio kroz Savez – Zavet. Sa njegove strane je uraœeno svekako treba, a åovek je pozvan da u pokajanju i veri prihvati to spasenje(Rim 3:21-31; Gal 3). On je napravio prvi korak i obnovio upropaãteno:

1. Proglasio je pravednost svima koji mu pristupe kroz Hrista(legalni proglas opravdanja).2. Dao je pravednost svima kroz dovrãeno Hristovo delo(imputirana pravednost).3. Darovao nam Duha koji stvara pravednost u nama (etiåkapravednost).4. Obnovio je izgubljeno zajedniãtvo Edenskog vrta tako ãto unama kroz Hrista obnavlja Boæiji lik (Post 1:26-27) (pravednostu odnosima).

Bog oåekuje da u Savezu uradimo naã deo. On åini sve, opraãta, brine se anaãe je da prihvatimo u:

1. pokajanju2. veri3. æivotnoj posluãnosti4. izdræljivosti

Reå je o zavetnoj pravednosti, delotvornoj po reciproånosti odnosaStvoritelja i stvorenja. Zasnovana je na Boæijem delu u Hristu, nadelotvornosti Duha i na naãem voljnom pojedinaånom odgovoru. Tajteoloãki koncept zove se “opravdanje verom”. Naravno, ovaj pojam nesreñemo u Pismu, ali on je sasvim utemeljen na Boæijoj reåi. ApostolPavle je viãe od stotinu puta pomenuo pravednost u svojim pismima.Reå koju Pavle koristi je rabinski pojam “dikaiosyne”, paralela jejevrejskom pojmu “pravednost” (SDQ) Sreñe se samo u LXX. Uvanbiblijskoj literaturi pojam se koristio za opis ljudi koji su po svemuodgovarali boæanskim ili ljudskim oåekivanjima. SZ reå koristi uvek uzavetnim relacijama. Jahve je pravedan Bog. On æeli da i njegov narodbude takav. Otkupljeni ljudi postaju i u tome nova stvorenja. Novo uHristu se ogleda u æivotu poboænosti (rimokatoliåki fokus naopravdanju). Kako je stari Izrael bio teokratsko druãvo nema jasnegranice izmeœu sekularnog (druãtvene norme) i sakralnog (boæanske

269

Otkrivenje 19 19,11

norme). U engleskom jeziku se ta razlika vidi u razlikovanju reåi“pravda” (“just” na engleskom, op. prev.) i “pravednost” (“righteous-ness” na engleskom, op. prev.). Prva se tiåe odnosa prema druãtvu, adruga odnosa prema Bogu.

Dobra vest – Evanœelje je poruka izgubljenom åoveåanstvu dapostoji spasenje i obnova u Hristu. Pavle je svestan paradoksa: Bogopravdava krivca. Ali, to je moguñe kroz Oåevu milost i ljubav, krozIsusov æivot, smrt i vaskrsenje. Moguñe je kroz sluæbu Duha koji donosi iobjaãnjava evanœelje. Opravdanje je milostivi Boæiji dar ali uvek vodi upoboæan æivot (Avgustin je naglaãavao i jedno i drugo, dok jeReformacija morala da naglasi Boæije delo zbog rimokatoliåkogprenaglaãavanja åovekovog dela u spasenju). Reformacija u opravdanjuviãe teæi åoveku kao objektu Boæijeg dela. Rimokatolicizam u opravdanjuviãe istiåe åoveka kao subjekat, nekoga ko teæi spasenju i promeni. Astvarnost ima i jednu i drugu stranu!Slobodan sam da kaæem da sve u Pismu – od Post 1 do Otk 20 – govori oobnovi edenskog zajedniãtva. Naime, Biblija zapoåinje sa opisomovozemaljskog zajedniãtva Stvoritelja i åoveka (Post 1-2), ali tako izavrãava (Otk 21-22). Bog ñe obnoviti svoj lik u åoveku i dosegnuti svojeciljeve sa njim!Evo i NZ pregleda istine opravdanja:

1. Bog je pravedan (ãto znaåi da je i Sudija)a) Rimljanima 3:26b) 2. Solunjanima 1:5-6c) 2. Timoteju 4:8d) Otkrivenje 16:5

2. Isus je pravedana) Dela 3:14; 7:52; 22:14 (Mesijina titula)b) Matej 27:19c) 1. Jovanova 2:1, 29; 3:7

3. Bog æeli pravednost u celoj tvorevinia) Levitska 19:2b) Matej 5:48 (5:17-20)

4. Boæiji naåin za postignuñe pravednosti

270

19,11 Otkrivenje 19

a) Rimljanima 3:21-31b) Rimljanima 4c) Rimljanima 5:6-11d) Galatima 3:6-14e) Bog daje pravednost

Rimljanima 3:24; 6:231. Korinñanima 1:30Efescima 2:8-9

f) pravednost se prima veromRimljanima 1:17; 3:22,26; 4:3,5,13; 9:30; 10:4,6,102. Korinñanima 5:21

g) pravednost kroz delo SinaRimljanima 5:21-312. Korinñanima 5:21Filipljanima 2:6-11

5. Bog æeli da njegova deca budu pravednaa) Matej 5:3-48; 7:24-27b) Rimljanima 2:13; 5:1-5; 6:1-23c) 2. Korinñanima 6:14d) 1. Timoteju 6:11e) 2. Timoteju 2:11; 3:16f) 1. Jovanova 3:7g) 1. Petrova 2:24

6. Bog ñe suditi svet na temelju pravednostia) Dela 17:31b) 2. Timoteju 4:8

Pravedost je odlika Boæijeg karaktera. Bog nam je besplatno daje krozHrista kao:

svoj proglassvoj darHristovo delo

Ipak, opravdanje je doæivotni proces kome se kao hriãñani trebamo rado ipredano posvetiti. Tek ñe ga Hristov povratak dovrãiti. Sada imamo

271

Otkrivenje 19 19,11

obnovljeno zajedniãtvo sa Ocem kroz Hrista. I sve dok se Isus ne vrati –za naãeg æivota ili posle njega - pozvani smo da se menjamo u njegov lik.Evo kako IVP-ov “Reånik poslanica apostola Pavla” kaæe na str 834:“Kalvin joã viãe od Lutera naglaãava naãu prevednost u odnosima. Luter jenaglasio ono ãto je Bog uradio za nas proglasivãi nas pravednima u Hristu”

Za mene liåno naã odnos prema Bogu je trojak:1. Evanœelje je osoba (naglasak Istoåne crkve i Kalvina)2. Evanœelje je istina (naglasak Avgustina i Lutera)3. Evanœelje je promenjeni æivot (naglasak Rimokatoliåkecrkve)

Svo troje je taåno i vredi za zdravo i biblijski uravnoteæeno hriãñanstvo.Zanemarimo li, ili prenaglasimo bilo ãta – eto nam problema. Zato:

Dobrodoãao Isuse!Dobrodoãla istino!Dobrodoãla hristolikosti!

19:12 “Oåi su mu oganj ãto saæiæe” Opis Gospoda iz 1:14 i 2:18.Oåigledna je SZ pozadina Dan 10:6.

“a na glavi su mu mnoge krune” Dijademe su kraljevske krune. Isusih ima viãe od jahaåa iz 6:2 (simbol rata), viãe od Sotone (crvenaaædaja iz 12:3), viãe od zveri iz 13:1.“Na njemu je napisano ime, koje niko ne zna osim njega” Moguñaaluzija na Otk 2:17, ali nesigurnog znaåenja. Neki u ovome videdrevno verovanje: Onaj ko zna ime boæanstva zna i kako da vladanjime. Dakle, niko ni izbliza ne poznaje Hristov karakter. Ipak, to neutiåe na ono kakvim nam se objavio – “Verni i Istiniti” (st. 11); “ReåBoæija” (st. 13) ; “Kralj kraljeva i Gospod gospodara” (st. 16).

19:13 “Obuåen je u odeñu natopljenu krvlju” Aluzija na Isa 63:3,kao i u st. 15. Glagol “natopiti” je u perfektu. Tumaåi se ne slaæu da li jeovde reå o: (1) krvi njegovih neprijatelja, ãto i jeste fokus odeljka(Targum, Post 49:10-11, makar da se ovde ne pominje bitka); (2)njegovoj otkupiteljskoj krvi u kojoj njegovi “opraãe haljine svoje” (7:14).

“a njegovo ime je Reå Boæija” Pojam logos je veza ove knjige iJovanovog evanœelja. Samo on ovako oslovljava Gospoda (Jn 1:1,14;1 Jn 1:1). Evanœelje je i osoba (Isus kao æiva Boæija Reå) i poruka(Sveto pismo, Biblija, kao pisana Boæija Reå). Ovaj dualizam imamo

272


i kod pojma vere. Naime, ona je liåni åin prihvatanja Hrista i umnoprihvatanje, pouzdavanje u doktrinu, sadræaj vere (vera u Juda 3 i20).

Posebna tema: Logos – jevrejska i gråka pozadina

1. Jevrejska pozadinaa) Snaga izgovorene reåi (Isa 55:11; Ps 33:6; 107:20; 145:15) ustvaranju (Post 1:3,6,9,11,14,20,24,26,29) i blagosiljanjuPatrijarha (post 27:1, 49:1).b) Pri 8:12-23 poosobljuju “Mudrost” kao prvostvorenu ikao sredstvo kojim Bog stvara sve drugo (Ps 33:6;vankanonska Mudrost Solomunova 9:9).c) Targum (aramejski prevod i komentari), upravo zbogzavodljivosti antropomorfizma menja frazu “Reå Boæija” salogos.

2. Gråka Pozadinaa) Heraklit se ovim pojmom sluæi na viãe naåina. Logos jebezliåno boæanstvo, sila koja se ne menja, sve vodi i dræi naokupu.b) Platon takoœe kosmiåku svemoñ bez svojstva liånostinaziva logosom. Ona upravlja svime i odreœuje godiãnja doba.c) Stoici su tvrdili da je logos poåetak sveta, njen upravitelj, aline celovita liånost.d) Filon je poosobljavao ovaj pojam kao “Prvosveãtenika kojipredstavlja duãe ljudi pred Bogom”, ili kao “most izmeœuåoveka i Boga”; “kormilo kojim nebeski Kormilar upravljakosmosom i svim stvarima” (kosmokrator).

19:14 “Vojske nebeske su ga pratile” Dva su shvatanja: (1) Zbog17:14 i opisa svetih u 19:8 (neposredan kontekst), mnogi smatraju da suovo hriãñani; (2) Zbog SZ pozadine u Zah 14:5 i nekih NZ odeljaka (Mt13:41; 16:27; Mk 8:38; Lk 9:26; 1 Sol 3:13; 2 Sol 1:7) neki misle da je reå oanœelima. Sliåna nesigurnost svojstvena je i drugim odlomcima oveknjige.

273


19:15 “Iz njegovih usta” Aluzija na Isa 11:4 i Otk 1:16, 2:16. Istumetaforu suda sreñemo i u drugim knjigama jevrejske apokaliptike (IVJezdra 12:6; Psalmi Solomunovi 17:10,45,49 i Enoh 62:6).

“oãtar maå” Metafora sile evanœelja i Boæije izgovorene reåi (Post 1;Isa 55:11; Jn 1:1; 2 Sol 2:8). Ovo svakako ne treba doslovno da seshvati.

Propast pobunjenih bezboænih vojski je opisana u Jez 38-39. Ona sedeãava: (1) maåem (Jez 38:21; Otk 19:15,21); ili (2) vatrom sa neba (Jez38:22; 39:6; Otk 20:9). Poreœene ovog i narednog poglavlja (razliåitinaåini uniãtenja vojski naroda), u svetlu Jez 39, ukazuje na rekapitulaciju(saæeto ponavljanje). Naime, dolazak Gospodnji u ovom poglavljuponavlja se drugaåijim jezikom u 20:1-10. Istu matricu smo videli i kodpeåata, truba i zdela.

“narode” SZ u Jez 38 nabraja viãe naroda Bliskog istoka (st.2,5,6,13). Jovan se sluæi odeljkom Jez 38-39 i uzima slike eshatoloãkebitke dobra i zla! Gospod Isus ima najveñi maå! Vidi viãe o tome u2:26 i 10:11.“On ñe vladati nad njima gvozdenom palicom” Drugi od tri opisaOnog koji jaãe na belom konju. Ovaj opis suda dolazi iz Ps 2:9;110:5-6 (Otk 2:27; 12:5).“gaziti u muljari jarosnog gneva Boga, Svedræitelja” Treñi,poslednji opis suda je aluzija na Isa 63:2-3; Jer 51:33; Plaå 1:15; Jl3:13 (Otk 14:19-20). Istoånjaci su u crvenilu muljanog groæœa videlisliku bitke, krvi, smrti.

19:16 “na svome bedru napisano mu je ime” Tumaåi nisu sigurnioko ovog “bedra”: (1) mesto gde najåeãñe visi pripasani maå; (2) jahaåevdeo plaãta koji pada na straænji deo konja; (3) jaki miãiñ tela, kao slikasnage.

“CAR CAREVA I GOSPODAR GOSPODARA” Jedno ili dva imena?Otk 17:14 ukazuje na jedno (1 Tim 6:15). Moguñe su dve SZpozadine: (1) opis JHVH (Post 10:17, Enoh 9:4); (2) persijska titulaboæanstva pripisana JHVH (Dan 2:37). Zanimljivo je da ceo ovajizraz na aramejskom ima zbir 777, posebno u poreœenju sa brojemzveri – 666. Savrãeno dobro naspram savrãenog zla.

274


17 “Zatim sam video jednog anœela kako stoji na suncu. Ondoviknu veoma glasno svim pticama koje lete posred neba:“Doœite, okupite se na veliku Boæiju gozbu, 18 da jedete mesocareva, vojvoda i moñnika, i meso konja i njihovih konjanika, temeso slobodnih i robova, meso malih i velikih!”

Otk 19:17-18

19:17 “svim pticama” Ovaj jeziv odeljak podeseña na dva SZ mesta.U ovom kontekstu je reå o istoj borbi kao u 16:12-16, zvanoj Armagedon.Ptice grabljivice su opisane u 1 Sam 17:46 (Mt 24:28, Lk 17:37) i Jez39:17-20, ãto je odluåujuñi boj Goga i Magoga na kraju vremena. Jovan seåesto sluæi SZ predstavama na novi naåin. U Otk 20, borba kod Goga iMagoga govori o porazu Sotone posle hiljadugoœa (milenijuma). Ovabitka, opisana u ovom poglavlju, deãava se ranije i opisuje sukob Hristasa aædajom i laænim prorokom.

“Doœite, okupite se na veliku Boæiju gozbu” Kontrast svadbiJagnjetovoj (st. 7; 9). Hrist poziva izgubljene na spasenje i veånuradost njegovog venåanja. Ovde anœeli pozivaju orluãine na gozbunad leãevima (i umrlim duãama), na samom kraju istorije sveta (Jer12:9, Jez 39:17). Ova slika pokazuje neumitnost i snagu Boæijeg sudanad njegovim neprijateljima (Isa 34:6; Jer 12:12; 46:10; Sof. 1:7).

19:18 Ovo nas vraña na 6:15, na opãte eshatoloãke kategorije ljudi. Zadrevne istoånjake je bilo posebno straãno ako se umrli ne bi sahranio.Pobedniåki povratak Hrista se opisuje na kraju svakog kruga zala: peåati,6:12-17; trube, 11:15-18; zdele, 19:1-21.

19 “Onda sam video Zver i zemaljske careve sa njihovimvojskama, okupljene da zarate sa Onim ãto sedi na belom konju isa njegovim vojskama. 20 Zver je bila zarobljena, a sa njom ilaæni Prorok, koji je åinio åudesa pred ljudima, kojima je zaveoone ãto primaju æig Zveri i klanjaju se njenom kipu. Oboje je biloæivo baåeno u ognjeno jezero koje gori od sumpora. 21 Ostale jemaåem pogubio Onaj ãto sedi na konju, Onaj iz åijih usta izlazioãtar maå. Sve ptice nasitiãe se njihovog mesa”.

Otk 19:19-21

275


19:19 Bitka poåinje. Aluzija na Ps 2. Da li je reå o doslovnomsveopãtem ratu ili je ovo simbol sukoba dobra i zla? Stil apokalipse jestesimbolizam. Tu su i paralelni odeljci Mt 24; Mk 13, Lk 21 i 2 Sol 2 kojiukazuje na doslovnost dogaœaja. Neuskladivost ovih odeljaka izvor jemnogih neslaganja u tumaåenju, makar kako predanih i bogobojaznihteologa. U svakom sluåaju ovde nam kruti dogmatizam ne pomaæe!

19:20 “laæni Prorok, koji je åinio åudesa pred ljudima” Ovo jedruga zver (13:11-18; 16:13) i vraña nas na 13:12-13. Tu vidimo odnosove zveri prema zveri iz mora kao parodiju odnosa Duha Svetog premaBogu Sinu.

“one ãto primaju æig Zveri” Vidi 13:16-17“Oboje je bilo æivo baåeno u ognjeno jezero koje gori od sumpora”Izraz “ognjeno jezero” je jedinstven za ovu knjigu. Sinonim je geheni,pojmu koji je Gospod upotrebio za pakao. Ovde je moguña aluzijana Isa 30:23-33 i Dan 7:11. Zapravo, mnogo je proroåkih napomenao sudu vatrom, spaljivanjem. Tema veåne vatre je razvijana ujudaistiåkoj apokaliptici (Enoh 27:1; 54:1; 56:3; 90:26; IV Jezdra 7:36;Apokalipsa Baruha 59:10; 85:13, popis Dæordæa Lada, Otkrivenje, str.258). Frazu sreñemo i u Otk 20:10,14; 21:8. To je mesto stvoreno zaSotonu i njegove demone, ali u njemu ñe se nañi i svi oni koji buduodbacili Boga. Ovo mesto je konaåno odrediãte Sotone. Ono jeneizbeæna posledica njegove pobune protiv Sveviãnjeg i trajnapotvrda bezdana (Mt 25:46; Otk 9:11; 11:7; 17:8; 20:1,3).

19:21 Oni koji rado primaju peåat zveri (13:16; 14:9,11), proganjajuvernike, biñe ubijeni Hristovom reåi (baã kao i zver iz mora, 2 Sol 2:8).




276


1. Nabrojte grupe onih koje slave Boga u odeljku st. 1-8. Zaãtoslave?2. Odakle dolazi koncept Jagnjetove svadbe? Ãta je znaåenjetoga?3. Ãta nam st. 10 kazuje o anœelima?4. Opiãite znaåaj st. 11-16 onako kako se te reåi tiåu Hrista.5. Koja bitka je opisana u st. 17-21? Koliko ñe bitaka biti na krajuvremena?

277

Otkrivenje 19 19,21

Otkrivenje 20


Hiljadugodiãnje carstvo 20:1-6Œavolov konaåni poraz 20:7-15




Åitajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uoåite o åemu je reå.Pokuãajte sami da saåinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda touporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja imanje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomaæu da dokuåimoizvorne piãåeve naume, a to je suãtina svakog dobrog tumaåenja. Nekasvaki odeljak govori o jednom jedinom pedmetu.



A. Ovo poglavlje ima jasnu teoloãku vezu sa prethodnim poglavljem(Drugi dolazak) i ostatkom knjige (21-22, veåno Carstvo). Pitanje zatumaåe: Da li Drugi dolazak prethodi hiljadugodiãnjem carstvu? Ako da,onda su neki stavovi primilenijalizma neizbeæni (tumaåenje istorijskenaracije). Ali, ãta ako su poglavlja 20-22 nova celina rekapitulacije (V.Hendriksen, “Viãe nego pobednik”)? Sliåno je i sa krajem 11. poglavlja,

278

Otkrivenje 20

kao i sa 12-14, ãto onda daje prednost stavovima amilenijalnogidealizma.

B. U ovom poglavlju sreñemo nekoliko teoloãkih ideja koje nevidimo u ostatku Svetog pisma:

1. dvostepeno vaskrsenje2. privremena vladavina muåenika3. Mesijina zemaljska hiljadugodiãnja vladavina4. nepotpuna vladavina Mesije (pod voœstvom Sotone,åoveåanstvo se posle hiljadu godina ponovo buni protiv Hrista)5. joã jedna bitka sa nevernicima pre suda Velikog belog trona.

C. Teãkoñe u tumaåenju postoje zbog:1. teoloãkog bogatstva ovog poglavlja2. nejasnoñe oko:

a. vezivanja Sotone, st. 2b. broja prisutnih grupa ljudi, st. 4c. uåesnika prvog vaskrsenja, st. 5d. ko, gde, kako u Hristovoj vladavini, st. 6e. ko su “narodi” iz st. 8f. znaåenje i lokacija “voljenog grada”, st. 9g. ko je sve pred Velikim belim tronom, st. 11-15, i kako seuklapa u Mt 25:31?

3. Mnogo je neslaganja meœu uåenim i iskreno poboænimteolozima. Åak se ne slaæu ni svi milenijalisti meœusobom.Zapravo, nijedna teorija ne sme da porekne stvarnost vidljivog,fiziåkog Hristovog dolaska, o åemu svedoåi sav NZ.4. Evo nekoliko vrednih misli od tumaåa koje cenim.

a. Dæordæ Lad, u svom komentaru Otkrivenja kaæe:“Ameriåki evangelikalizam sasvim neosnovano naglaãavadoktrinu milenijuma…Jedno je jasno: On (Isus) ne uåi oprivremenom ovozemaljskom carstvu koje treba da doœe preonog veånog Novog doba”b. A. T. Robertson piãe: “Ova divna knjiga je pisana da bisvim vernicima donela utehu i nadu u teãkim vremenima, a

279

Otkrivenje 20

ne da bi ih svaœala i delila” (Word Pictures in the New Testa-ment, str. 457-458).c. Rej Samers: “Ovom poglavlju valja pristupiti u velikojponiznosti duha. Uoåimo njegova teãka mesta, odbacimodogmatske ramove i poãtujmo trud i iskrenost tumaåenjadrugih. Ove reåi su bojno polje neslaganja hriãñana krozmnoge vekove” (Worthy is the Lamb, str. 202).d. Robert H. Mouns piãe: “Toliko je komentatora koji sugovorili o prvih deset stihova ovog poglavlja, da je lakozakljuåiti kako je ovo najvaæniji deo knjige Otkrivenja.Mnogo je onih koji se na ovom tekstu pretvaraju u vatreneapologete odreœenih stavova milenijalizma. Nije mi æelja daumanjim znaåaj ovih redova, ali ne æelim da im se da veñavrednost od samog Hristovog dolaska, poslednjeg suda,uklanjanja Zlog i zlih, lepote veånosti koja dolazi. Ãtaviãe,paæljivo åitanje ovog milenijumskog odeljka (st. 1-10) moæeda ukaæe kako je vaskrsenje ograniåeno samo na muåenike,da nema jasnih naznaka da ñe Hrist vladati na zemlji i da tavladavina prethodi njegovom Drugom dolasku” (The Bookof Revelation, New International Commentary Series, str. 351).

D. Vladavina hiljadugodiãnjeg carstva nije isto ãto i:1. Mesijansko doba2. Carstvo Boæije (i jedno i drugo su veåni, Dan 7: 14,27; Isa 9:7;Lk 1:33; 2 Pet 1:11; Otk 11:15; 22:5).

E. Ideja hiljadugodiãnje vladavine u savrãenom spokojstvu saHristom ima svoje korene u istoriji dugoj ãest hiljada godina, posebno uideji poåinka Sabata (Post 1). Åini se da je ovo verovanje (istorijskiprimilenijalizam) bilo prisutno u prvim hriãñanskim delima (poslanicaVarnavina 15; II Enohova 33).

F. Odeljak je nadahnuto otkrivenje sa dubokom boæanskom svrhom:kojom: (1) nabrajanje poslednjih dogaœaja; (2) duhovni uvid u duhovnastradanja vernika svakog doba?Tumaåi Pisma moraju da paze da ne prate svoju misao u nadahnutomtekstu, veñ apostolovu. Privræenost nekoj doktrini, teoloãkom sistemu, ili

280

Otkrivenje 20

biblijskom uåitelju lako dovede do mnoãtva loãih stavova i tumaåenja.Jovan izborom literalne forme izriåe svrhu svog pisanja. A apokalipsa jeSZ a ne NZ æanr! Doslovno tumaåiti ovu knjigu, ovaj knjiæevni stil, nijesamo po sebi dokaz konzervativizma, veñ je pre zalutali entuzijazam!Zaãto neki moderni tumaåi pojedine simbole ove knjige tumaåedoslovno a neke figurativno? Svaka slika je simbol, sve je predstavaneåega (to joã ne znaåi da neãto nije istinito). Jovan govori o krajuvremena strukturama SZ. Kao da svesno preñutkuje Isusovu i Pavlovueshatologiju Ali, pisci Boæije Reåi – i SZ i NZ – ne piãu sistematskuteologiju. Oni svakako piãu istinu, ali ne u skladu sa naãim logiåkimnizovima misli, nekakvom hronologijom, sistematizacijom! Bolje je da usvakoj viziji odredimo njenu kljuånu poruku i izbegavamo krutidogmatizam.

G. Na ovom poglavlju se preåesto lomi sva teoloãka teæina knjige–njene poruke i komplikovane strukture! To pisac svakako nijenameravao. Hiljadugoœe je samo uvod u veånu Boæiju vladavinu. Samoovde, u ovoj knjizi åitamo o privremenoj Mesijinoj vladavini. Milenijumse pominje u æanru koji nam prenosi istine visoko simboliånim jezikom.Mene liåno milenijum ne iznenaœuje (u svetlu SZ), ali me iznenaœuje (1)dvostepeni sud; (2) spoj vaskrsnutih svetaca i obiånih ljudi na zemlji; (3)prisustvo pobunjenih nevernika nakon deset vekova Mesijine vladavine.Zar ñe Hristova vladavina biti nesposobna da povede svet u dobapravednosti åak i onda kada Sotone viãe nema? Ili je reå o simbolu kojiukazuje ne bezmerno razvratnu ljudsku prirodu?

H. Neka nam sam Gospod pomogne u skladu sa reåima 22:18-19! Svimi smo pod uticajem naãe greãne prirode, naãeg æivotnog doba, iskustavai uåenja kojim smo izlagani!Knjige od pomoñi:

A. Alan Johnson, “Revelation”, The Expositors Bible Commentary,tom 12.

B. George Ladd, Revelation of JohnC. Leon Morris, “The Revelation of St. John” Tyndale New Testa-

ment Commentaries, tom 20.

281

Otkrivenje 20

D. Robert Mounce, “The Book of Revelation” The New InternationalCommentary

E. Ray Summers, Worthy Is the LambF. Craig Blaising and Darrell Bock, Progressive Dispensationalism


1 “Zatim sam video anœela kako silazi sa neba. Ovaj je imaokljuåeve od bezdana i veliki lanac u svojoj ruci. 2 On uhvatiAædaju, Staru zmiju, koja je œavo i satana, i okova je na hiljadugodina. 3 Onda je baci u bezdan, zakljuåa je i zapeåati, tako da nezavodi viãe narode, dok se ne navrãi hiljadu godina. Posle ovogaona ima da bude odreãena na kratko vreme”.

Otk 20:1-13

20:1 “Zatim sam video anœela kako silazi sa neba. Ovaj je imaokljuåeve od bezdana” Anœeo sliåan onome sa kljuåevima od ambisa u9:1-2,11. Zanimljivo je da je sam Sotona okovan silom neimenovanoganœela.

“kljuåeve od bezdana” Dva su kljuåa u ovoj knjizi. Isus ima kljuåmrtvih u Adu-Hadesu, 1:18, nepoznati anœeo ima kljuå od ambisa,9:1. Kljuå je znak sile nad nekim ili neåim, znak vlasti i autoriteta.

“Bezdan” je prevod gråkog koncepta “dubina” (jama bez dna), oåemu je bilo reåi u 9:1. Ovo je tamnica jakih demonskih duhova. Ipak, nemoæemo da budemo sasvim sigurni u to, zbog Pavlove upotrebe pojma uRim 10:7. Moguñe je da je “bezdan” sinonim Tartarusa, mesta gde suzatoåeni zli duhovi (Lk 8:31; Juda 6; 2 Pet 2:4). Rabini 2. i 3. veka suverovali da je to poseban deo Hadesa, posveñen nepravednicima.

20:2 “Aædaju, Staru zmiju, koja je œavo i satana” Åetvorostrukatitula Zloga, o åemu je bilo reåi u 12:9, ne ostavlja nikakvu nedoumicuoko toga ko je vezan i ko ñe kasnije da bude baåen u ognjeno jezero (st.10). Ovo povezuje poåetak (Post 3) i kraj svega (Otk 20-22).

“Aædaja” moæe da bude:1. Paralela “zmiji”. SZ pojam tannin moæe da se odnosi na:

282


a) kopnenu zmiju (Izl 7:9,10,12; Pnz 32:33; i verovatno Ps91:13)b) morsku zmiju (Post 1:21; Ps 148:7).

2. Paralela Levijatanu – mitoloãkom åudoviãtu (Jov 7:12; Ps74:13-14; Isa 27:1), koji oslikava Boæije stvorenje (Jov 41; Ps104: 24-26), ili je simbol zla (poput Rave, Isa 51:9).3. Simboliåki naziv za voœe neprijatelja Jevreja

a) Egipat (Ps 87:4; Rava; Jez 29:3)b) Vavilon (Jer 51:34)

4. Haos, åudoviãte mesopotamijske mitologije (vidi uvod u Otk12, posebno 12:3). Neki prevodi prevode oba pojma – tannin itannim – (“ãakali”, “drekavac” Jov 30:29; Ps 44:19; Isa 13:22;34:13; 35:7; 43:20; Jer 9:11; 10:22; 49:33; 51:37; Jez 29:3; Mih1:8) sa “zmajevi”, ali to su nesigurna znaåenja. “Ãakali” sumnoæina imenice tan.

“i okova je na hiljadu godina” Ljudi oduvek oseñaju duboko u sebida kolektivna krivica åoveåanstva, zbog greha Adama i Eve nije fer.U tom smislu ovo uklanjanje zla i kuãnje stvara edenske uslove nazemlji. Ljudi neñe samo biti poãteœeni zla, veñ ñe vekovima uæivati uprisutnosti proslavljenog Mesije. Ali, tragedija ljudskog roda ñe seposebno videti kada i nakon te hiljadugodiãnje vladavine, buduustali protiv Hristove vladavine (20:7-9).

SZ koncept dva doba istorije Jevreja posebno istiåe sukob dobra i zla(ograniåeni dualizam). Jevreji su kraj sveta i veka videli kao pozornicuokonåanja ove borbe (Ps 2). Jovan se sluæi tim predstavama kako bipomogao progonjenim hriãñanima svoga doba, ali i svakog doba. Zato jevrlo neobiåno da u knjigu oåiglednih simbola jednom reåeno, otkrivenoproroãtvo – kakvo je hiljadugoœe – bude shañeno doslovno. Mislim da jeto pre zbog tumeåevih predubeœenja a ne zbog egzegetskih razloga. Ali,ovo pitanje nije stvar vere ili nevere u Sveto pismo, veñ dobre i dosledneinterpretacije apokaliptiånih spisa. Mi vernici bi voleli viãe podataka okraju vremena. Zato: (1) åitamo Otkrivenje kao satnicu Drugogdolasaka: (2) guramo znaåenje detalja u naãu istoriju, kulturu, teoloãkeokvire. Ako je to tako, ako shvatimo ovo carstvo doslovno, onda ñe sa

283

Otkrivenje 20 20,2

Hristom vladati samo vernici koji budu æiveli i postradali tokom ovogperida (st. 4-5)!

20:3 “Onda je baci u bezdan, zakljuåa je i zapeåati” Pet glagola uaoristu opisuju pet radnji koje bezimeni anœeo åini nad Sotonom: (1)“uhvati je”; (2) “okova je”; (3) “baci je”; (4) “zakljuåa je”; (5) “zapeåatije”. Aorist naglaãava potpuno odstranjenje uticaja Sotone. Moguñaaluzija na Isa 24:22.

“tako da ne zavodi viãe narode” Zavoœenje je svrha svakogdelovanja Œavola i njegovih demona meœu ljudima (12:9; 13:11-14;16: 14; 19:19; 20:8). Œavo zna da mu je preostalo samo malovremena (12:2), zato pokuãava da osvoji ãto viãe Boæijih stvorenihmiljenika – ljudi, muãkaraca i æena – da ih povede sa sobom krozneverstvo u veånu propast. On æeli da ga ljudi oboæavaju, baã kako ividimo u Isusovim kuãnjama (Mt 4:9; 13:4).

Kljuåno pitanje u ovom delu stiha je – Ko su ovi narodi? Nevernevojske su veñ uniãtene (17:2; 18:3; 19:18-21). Neki tvrde da je reå o istimnarodima, o onima koji su preostali posle strahovitog poraza. Drugitumaåi kaæu da je reå o ljudima, nacijama, koje nisu uåestvovale usveopãtoj, bezboænoj zaveri protiv Hrista. Opet, “nacija” kao simbol jevrlo nejasna (vidi 2:26; 10:11), jer je sreñemo ponovo u 22:2, åak i posleuniãtenja Sotone i svih nevernika.

Moguñe je da je odeljak 19:11-21 (17-19) ponovljen u 20:1-10. Toreãava pitanje prisustva “naroda”, nakon konaånog suda Otk 19. Pojam“narodi” najåeãñe opisuje pokvarene, bezboæne narode (vidi 2:26; 10:11).Presuda nad Sotonom je analogna sa Lk 10:17-20 (zbaåen s neba); Mt12:26-29 (poraæen Hristovim egzorcizmom), 2 Kor 2:10,15 (obesnaæenjesvih zlih autoriteta). Tako Otk 20:1-10 istiåe ukupnu Hristovu pobedu unjegovom Prvom dolasku i u plodovima te pobede koje ñe trajati sve donjegovog Drugog dolaska (amililenijalizam).

Ova rekapitulacija pokazuje koliko je Jovan bio pod uticajempresudne bitke na kraju vremena, prema Jez 38-39 (moguñe i Ps 2). Onovaj sukob posebno stavlja u kontekst bezboænih naroda Male Azije, te gaåini sveopãtim – Bog i njegov narod protiv Sotone i nevernika.

284

20,3 Otkrivenje 20

“dok se ne navrãi hiljadu godina. Posle ovoga ona ima da budeodreãena na kratko vreme” Mnogo se debatuje o tome zaãto Sotona“treba da bude” (prevod E. Åarniñ) – dei – puãten na neko vreme.Jedni u ovome vide dokaz Boæije pravedne osude nad pobunjenimåoveåanstvom. Drugi, opet, kaæu da je ovo joã jedan ãansa zaspasenje, kao i u 9:20-21; 14:6-7; 16:9,11.

Moguñe je da je ovo vezivanje Zloga simbol konaåne pobede zla,kako navodi jevrejska apokaliptika (I Enohova 10:4-6,11-13). Naime,Azazel (pustinjski demon, Lev 18:8,10,26) je prema predanju zatoåen i nemoæe viãe da zavodi ljude. Ovo zatoåeniãtvo je naåin na koji se pali anœeliåuvaju za dan suda, prema Isa 24:21-22; 2 Pet 2:4; Juda 6.

Moguñe je da njegovo oslobaœanje namerno otvara istinskiposlednju scenu istorije sveta. Joã jednom i zauvek ñe se sukobiti Otac,Sin-Mesija i Duh sa Sotonom, morskom i zemaljskom zveri i njihovimsledbenicima. Tvorevina ñe se konañno oåistiti od zla. Istorija je oduvekpopriãte sukoba dobra i zla, a sada ñe se na njoj odigrati poslednji åin.Ovaj SZ motiv je uzet iz Ps 2 i Jez 38-39. Isti dogaœaj, isti sud poslednjegvremena je opisan u 19:19-21. Ako je to taåno, onda su poglavlja 17-19 i20 paralelna i pokrivaju isti period – od Hristovog Prvog do Drugogdolaska.

4 “Onda sam video prestole. Onima ãto su sedeli na njima data jevlast da sude. Video sam i duãe onih koji su pogubljeni, jer supropovedali Isusa i Boæiju reå, i one koji se nisu poklonili Zveri,ni njenom kipu; one koji nisu primili æig na svoju ruku i na svojeåelo. Ovi su oæiveli i vladali sa Hristom hiljadu godina. 5 Ostalimrtvi nisu oæiveli, dok se nije navrãilo hiljadu godina. Ovo jeprvo uskrsenje. 6 Blaæeni su i sveti oni koji uåestvuju u prvomuskrsenju. Smrt nad njima nema vlast. Oni ñe biti sveãteniciBoæiji i Hristovi i vladati sa njim hiljadu godina”.

Otk 20:4-6

20:4 “Onda sam video prestole” Aluzija na Dan 7:9. Mnogo jetronova pomenuto u Otkrivenju: (1) Boæiji tron (5:1, 1,17; 6:16; 7:10,15;

285


19:4; 21:5); (2) Sotonin tron (2:13), (3) tron zveri (13:2; 16:10). Reklismo da je tron uvek metafora moñi, autoriteta.

“Onima ãto su sedeli na njima” Joã jedan osvrt na Dan 7:22. Pitanjeje ko su “oni”? Kod proroka Danila to su ili anœeli ili sveci. Tumaåise ne slaæu oko toga koliko grupa je pomenuto u ovom stihu.

1. Neki vide tri grupe (one na tronu, hriãñane muåenike i onekoji se nisu poklonili zveri).2. Drugi uoåavaju dve grupe.3. Ima i onih koji smatraju da je ovo jedna i jedinstvena grupa.

Ako je reå o jednoj grupi, onda su to postradali hriãñani. Inaåe, ne postojedrugi dokazi u Pismu koji govore o ograniåenoj vladavini muåenika.Boæija Reå nas uåi da ñe svi sveti jednom vladati (Otk 3:21; 5:10; 22:5; Mt19:28; Lk 22:29-30; 2 Tim 2:12). Vidi posebnu temu u 5:10.Oni koji smatraju da je reå o dve grupe, pozivaju se na drugi deo st. 4 –“one koji se nisu poklonili Zveri”. Kaæu da je to druga grupa hriãñana,onih koji su umrli prirodnom smrñu makar da se pod cenu æivota nisupoklonili zveri. U svetlu Drugog dolaska, Otk 19 i Velikog belog prestolau 20:11, ovo je moæda i najbolje tumaåenje. Ako je ono taåno, onda seVeliki beli presto (st. 11) odnosi samo na izgubljene i nije paralelan sa Mt25:31.

“na njima data je vlast da sude” Ovaj gråki izraz moæe da se odnosina: (1) vlast koju dele sa Hristom (2:26-27; 1 Kor 6:2, vidi posebnutemu u 5: 10) ili (2) pravednost koju su primili (6:9-11; Dan 7:22).“duãe onih koji su pogubljeni” Neki u ovome vide bestelesneduhove (6:9). Doslovan prevod “obezglavljeni” ukazuje na sekiru sadva seåiva, kojom se izvrãavala smrtna kazna nad rimskimdræavljanima (Rim 13:4, Josif “Starine”, 14:9:4). Ovo su svakakouåenici hriãñanske vere.“i one koji se nisu poklonili Zveri” Ako se prethodni izraz tiåemuåenika, onda se ovde misli na one koji su umrli tokom togperioda (13:15). Ako je ovo slika vremena izmeœu dva Hristovadolaska, onda se odnosi na sve vernike. Ako se tiåe poslednjegvremena, onda govori i o poslednjem naraãtaju hriãñana.

286

20,4 Otkrivenje 20

“one koji nisu primili æig” Vidi viãe u 13:16-17. Ovaj izraz jeparalelan prethodnom - “i one koji se nisu poklonili Zveri”.“Ovi su oæiveli” Pojam æivota (zoe) se najåeãñe odnosi na telesnovaskrsenje (Mt 9:18; Jn 4:25; Dl 1:3,9-11; Rim 14:9; Otk 1:18; 2:8;13:14). Ali, nijedan tumaå ne moæe ovaj stih da tumaåi kao duhovno,a naredni kao telesno vaskrsenje! Da li ovi stradalnici koji vladaju saHristom imaju vaskrsla tela ili tela koja se ne raspadaju? Ako suvaskrsnuli, åemu izraz “narodi”?“i vladali sa Hristom hiljadu godina” Koncept Isusove vladavine jepomenut u Otk 12:5; 19:5, kao moguña aluzija na Ps 2:8-9.Suvladavina vernika sa Hristom spominje se u Mt 19:28; Lk22:28-30; 2 Tim 2:12; Otk 3:21; 5:10; 20:4,6 i 22:5. Ovo je ilihiljadugodiãnja ili veåna vladavina (Dan 7:14,18,27; Otk 22:5)?Pogledajte posebnu temu o vladavini Carstva Boæijeg u 5:10.

Ako je hiljadugoœe simbol vladavine Crkve (od inkarnacije do Parusie;10x10x10 = 1000, jevrejski oblik superlativa, kao slike punine,dovrãenosti), onda hiljadugoœe ukazuje na veånost.Ipak, ovaj scenario ne odgovara sasvim st. 5-6. Ovo je joã jedan primerkako jedan pristup u tumaåenju deluje na jedan tekst, ali nikako i nadrugi. Tako su razliåiti pristupi u tumaåenju stvorili razliåite naglaske,ãkole tumaåenja koje se ne libe da åitav NZ tekst åitaju odreœenjim“kljuånim tekstovima”. Ali, ovde je previãe fluidnosti, nesigurnosti, pa iotajstva. Ne presecajmo sve åvorove ekskluzivizmom i dogmatizmom!

20:5 Neki prevodi st. 5a stavljaju kao parentezu, kao umetak, uzagrade. Oni koji su deo prvog vaskrsenja odreœuju ko je deo sveopãtegsuda (20:11). Evo nekoliko miãljenja o grupi “ostali mrtvi”:

1. izgubljeni (st. 6; Dan 12:2)2. hriãñani proteklog perioda (st. 6; 2 Tim 2:12)3. hriãñani ovog perioda, vremena koje traje, ali koji su umrliprirodnom smrñu (st. 4c)

“Ovo je prvo uskrsenje” NZ snaæno naglaœava vaskrsenje mrtvih (Jn5:28- 29; Lk 14:14; Dl 24:15; 1 Kor 15:52; Fil 3:3; 1 Sol 4:16; 2 Sol1:7-10). Ipak, Sveto pismo nema paralelih odeljaka koji govore oodvojenim vaskrsenjima za vernike, osim ako ovo nije aluzija nadualistiåko vaskrsenje iz Dan 12:2 (izgubljeni i spaseni). Teolog

287


Dæordæ Lad vidi u Jn 5:29 i 1 Kor 15:24-25 moguñe paralele. Åak inajrigidniji teoloãki sistemi, poput onih koji doslovno shvatajuhiljadugodiãnje carstvo, imaju muke oko podele vaskrsenja. Da li suvazneti hriãñani deo ove desetovekovne vladavine (1 Sol 4:13-18; Otk4:11; 11:12)? Da li su u tome i SZ vernici? A SZ muåenici? Ili je reåsamo o muåenicima postradalim u velikim nevoljama?“Oni ñe biti sveãtenici Boæiji i Hristovi” Osvrt na Izl 19:5-6. Ovaterminologija ukazuje na to da je Izrael Boæiji instrument otkrivenjai otkupljenja, ukazuje na ideju koja se u NZ proãiruje na celu Crkvu(1 Pet 2:5,9, Otk 1:6; 5:10). U pismu crkvi Filadelfiji imamo aluziju overnicima kao stubovima hrama (3:12). To je metafora koja nas odGospodnjih slugu, za dobro ovog sveta, uzdiæe do najprisnijegzajedniãtva sa Bogom.

20:6 Ovaj stih dodaje joã jedan problem tumaåenju. Zaãto bi bilo kojivernik okusio “drugu smrt”, ãto je jasna metafora pakla (st. 6)? Jesu lisamo muåenici Gospodnji sveãtenici ili su to svi sveti (1:6; 5:10; 2 Pet2,5,9)? Da li ñe samo muåenici prvog veka vladati ili ñe im se pridruæiti iSZ stradalnici? Ili ñe tu biti svi muåenici svih vremena? Ili svi hriãñani, dokraja verni?

7 “A kad se navrãi hiljadu godina, Satana ñe biti puãten iz svojetamnice, 8 pa ñe iziñi da zavede narode na sve åetiri strane sveta,Goga i Magoga, i da ih okupi na boj. Oni su brojni kao pesak namorskoj obali. 9 Uspeãe se oni na zaravan u zemlji, pa opkoliãetabor Boæijeg naroda i njihov voljeni grad, ali siœe vatra s neba,pa ih proædre. 10 A œavo, koji ih je dovodio u zabludu, bio jebaåen u ognjeno i sumporno jezero, gde su Zver i Laæni prorok.Tamo ñe biti muåeni danju i noñu do veka”.

Otk 20:7-10

20:7 “Satana ñe biti puãten iz svoje tamnice” Pozadina i ovogkonteksta je Jez 36-39. Ali, kod proroka Boæiji narod ñe uæivati ubuduñim prilikama (Juda, Jerusalim ili Obeñana zemlja), iako ñe i daljeda ga napadaju zli narodi (Gog i Magog). Za rabinski judaizam ova dvaneprijatelja su bila slika svih neprijatelja Mesije i njegovog naroda.

288


Izvorno, Gog je osoba iz zemlje Magog, ali u ovom poglavlju pojmovi supoosobljeni u neprijatelje. To je veñ prepoznatljiv stil apostola Jovana:Prilagoœavanje SZ slika åitaocima prvog veka.

20:8 “pa ñe iziñi da zavede” Zar nije zapanjujuñe da se åoveåanstvoposle deset vekova Hristove vladavine ipak buni! Da li su ovi narodi“nevernici” ili “potencijalni vernici”? Zar Hristova vladavina ne moæe datrajno promeni ljudsko druãtvo?

“Goga i Magoga” Aluzija na trajni bunt nevernih naroda. Nakonobnove Izraela u Obeñanoj zemlji (Jez 37), posle Boæijeg poduhvata(Jez 36), neki narodi ñe i dalje da navaljuju na njega (“Gogu u zemljiMagogu, knezu i glavi u Mesehu i Tuvalu”, Jez 38:2). Ovo mogu dabudu imena vojskovoœa, regija ili vojnih sila; Jez 38:5-6,13 govori omeœunarodnoj armiji. Jez 38-39 govori o kraju vremena(38:8,10,14,16, 18; 39:11) i najveñi je izvor svih Jovanovih slika ipredstava o kraju vremena. Ali, stvari ñe postati joã gore (poroœajnemuke novog doba) pre nego postanu trajno bolje (novi Jerusalim).

Pimetimo kako apostol prilagoœava SZ tekstove gråko-rimskoj kulturiprvog veka. Gog, Magog i Vavilon nisu neprijatelji koji dolaze izMesopotamije ili Turske, veñ iz Rima.

“narode na sve åetiri strane sveta” Slika potpune zavedenosti isveoãte pobune (7:1) Broj åetiri u ovom sluåaju predstavlja ceo svet.“Oni su brojni kao pesak na morskoj obali” Izraz izvorno oslikavaAvramovo potomstvo (Post 15:5; 22:17; 32:12; Jev 11:12). Joã jedanprimer ruganja kroz oponaãanje onoga ãto opisuje Boæiji narod. Ali,zbog prve fraze st. 9, verovatno se radi o opisu ogromne vojske.

20:9 Da li je reå o stvarnom boju na visoravni Megido, kada ñe armijacelog sveta na kraju vremena krenuti na Jerusalim? Mnogo je aluzija u SZbaã za ovaj scenario (Ps 2; Jez 38-39; Dan 9:24-27; Zah 13-14). Ipak,Jerusalim je kilometrima udaljen od Megida.

U knjizi Otkrivenja pojam “grad” oslikava: (1) ljudsko druãtvo kojepostoji potpuno bez Boga, kao personifikacija Vavilona; (2) Rimapostolovih dana (14:8; 16:19; 17:18; 18:2,10,16,18,19,21). Ipak,verovatno se ovde i u 11:8 misli na Jerusalim.

Generalno govoreñi, svi NZ pisci, a posebno apostol Jovan, sluæe seslikama SZ i uopãtavaju ih za celo åoveåanstvo. Zato pitanje ove knjige

289


nije na relaciji Jevreji – mnogoboãci, veñ vernici – nevernici. A to je stvarposlednje velike bitke na kraju vremena (paralelizmi 6:15-16; 11:18;16:12,14,16; 19:19).

“ali siœe vatra s neba, pa ih proædre” Joã jedan osvrt na Jez 38:22 i39:6. Pobeda je Boæija!

20:10 “A œavo, koji ih je dovodio u zabludu, bio je baåen u ognjenoi sumporno jezero” Ovde su, prema 19:20, baåeni laæni prorok i zver.Ovde ñe zavrãiti Smrt i Hades (20:14), i svi koju budu odbacili Hrista(20:15). Ovo jezero je sinonim Gehene (pakla) i predstavlja veånoodvojenje od zajedniãtva sa Ocem i njegovim Hristom (Mk 9:43,48).

„Tamo ñe biti muåeni danju i noñu do veka” reåi vrlo sliåne onimau Otk 14:10-11 i 19:5. Ideja trajnog odvojenja se aludira u Mt 25:46,gde je isti pojam (aionios) upotrebljen za nebo upotrebljen i zapakao.

Veåina Boæijih sudova i u SZ i u NZ ima korektivnu, otkupljujuñusvrhu. Sa paklom to nije sluåaj. On je deo ispunjenja Boæijeg obeñanja dañe obnoviti pravdu i pravednost. Pakao je odvojenje Zloga od dobreBoæije tvorevine. I znajmo jedno: koliko god ovo mesto bilo straviåno zaljude, za Boga je joã gore. Dozvolivãi kruni svog stvaranja, svommiljeniku, åoveku, da slobodno bira (ãto je jedan odraz bogolikosti unama), Bog je znao da ñe jedan broj nas izabrati greh. Zato je pakaootvorena i bolna rana na njegovom srcu, rana koja se nikada neñe zaleåiti.Da, pakao je tragiåna misterija, paradoks veåne ljubavi i nepomuñenepravednosti Boæije!

11 “Zatim sam video veliki beli presto i Onog koji sedi na njemu.Od njegovog lica pobegoãe i zemlja i nebo; ne osta od njih nitraga. 12 Onda sam video mrtve, velike i male, kako stoje predprestolom. Otvoriãe se knjige. Onda je jedna druga knjiga bilaotvorena, Knjiga æivota, te su mrtvi bili suœeni po svojim delima,prema onome ãto je zapisano u knjigama. 13 More izvede svojemrtve koji su bili u njemu, a smrt i svet mrtvih izvedoãe mrtvekoji su bili u njima, pa je svako bio osuœen po svojim delima. 14Tada su smrt i svet mrtvih bili baåeni u ognjeno jezero. Ognjeno

290

20,10 Otkrivenje 20

jezero – to je druga smrt. 15 Åije se ime ne naœe zapisano u Knjiziæivota, taj bi baåen u ognjeno jezero”.

Otk 20:11-15

20:11 “Zatim sam video veliki beli presto” Aluzija na Dan 7:9.Veliki beli presto, tron, odgovara onom iz Mt 25:31-46. Ali, ako je ovojedini sud nevernih, onda to nije tako, onda ne odgovara Mt 25. Naime,Isus u evanœelju govori o “ovcama” (spasenima) i “jarcima”(nespasenima), kao uåesnicima istog dogaœaja.

“i Onog koji sedi na njemu” Joã jedan osvrt na Dan 7:9. U NZ BogOtac daje Hristu sav sud (Jn 5:22,27; 9:39; Dl 10:42; 17:31; 2 Kor5:10; 2 Tim 4:1; 1 Pet 4:5). Ipak, u nekim odeljcima Isus otkriva danije doãao da sudi (Jn 3:17-21; 12:47-48), veñ da spasi. Tako svi kojiga neverstvom odbacuju zapravo osuœuju sami sebe. Dakle, ko sedina ovom tronu? Isus? To je moguñe zbog Mt 25:31-46, a delom izbog Jn 5:22; 2 Kor 5:10. Opet, u veñem delu NZ i ove knjige, BogOtac je taj koji sedi na prestolu i sudi (Rim 14:10; Otk 5:1,7,13; 6:16;7:10,15; 19:4; 21:5).“Od njegovog lica pobegoãe i zemlja i nebo” Neki tumaåe u ovomevide skidanje prokletstva koje je na tvorevinu baåeno poslesagreãenja Adama i Eve (Post 3:17-19; Rim 8:19-22). Drugi kaæu daje reå o metafori potpunog uniãtenja moñnim prirodnim stihijama,kako je opisano u 2 Pet 3:10,12 (Dl 3:21; Rim 8:21).

Ova SZ fraza oznaåava: (1) Boæiji dolazak njegovoj tvorevini (Ps114:3-6; Isa 13:10; 24:19-20,23; Jl 2:10,30-31; 3:15; Zah 14:6); ili (2)Stvoritelju viãe nisu potrebna dva najveña i najstarija svedoka vremena isveta (br 35:30; Pnz 17:6; 19:15). On vlada!U ovom kontekstu nebo nije Boæiji tron, veñ atmosfera koja nadkriljujezemlju (kao u Post 1:1).

20:12 “Onda sam video mrtve, velike i male, kako stoje predprestolom” Nije do kraja jasan sastav ove grupe. Neki tumaåi uåitavajusvoje pretpostavke u ovaj stih, uostalom kao i u mnoge druge detaljevizija ove knjige.Izraz “veliki i mali” moæe da se odnosi na: (1) vernike (Ps 115:13; Otk11:18; 19:5) ili (2) nevernike (13:16, 19:18). Ovaj kontekst odgovara

291


“ovcama i jarcima” iz Mt 25:31-46, tj. “svemu na nebu, na zemlji i podzemljom”, iz Fil 2:10-11.

“Otvoriãe se knjige” Prepoznatljive misli iz Dan 7:10. Pominju sedve knjige: knjiga dela i knjiga señanja (3.5; 13:8). Knjiga æivota jeopisana u Izl 32:32-33; Ps 69:28; Isa 4:3; Dan 12:1; Lk 10:20; Fil 4:3;Jev 12:23; Otk 3:5; 13:8; 17:8; 20:15; 21:27. Knjiga dela, tj. knjiga“señanja” se spominje u Ps 56:8; 139:16; Isa 65:6; Mal 3:16; Otk20:12-13. Ova knjiga je metafora Boæijeg señanja. Gospod je ferprema svima, zato su ljudi odgovorni za svoje motive i dela predNjim (Gal 6:7). Postoji samo jedan sud.“te su mrtvi bili suœeni po svojim delima, prema onome ãto jezapisano u knjigama” Ovaj sud je zasnovan na naåinu æivota koji suljudi izabrali (Mt 25:31-46). Svi mi æanjemo ono ãto smo sejali (Gal6:7). Teoloãka istina da ñe svaki åovek biti suœen po svojim delimavidi se u Jer 17:10; Mt 16:27; 2 Kor 5:10; Otk 2:23; 20:13. Vidi viãe oovome u 2:23.

20:13 “More … mrtve … a smrt i svet mrtvih izvedoãe mrtve kojisu bili u njima” Ovo ne znaåi da se smrt nalazi na tri razliåita mesta.Naprotiv, smisao ovog paralelizma je da naglasi kako ñe svaki upokojenistati pred Boga (Fil 2:10-11).

20:14 “Tada su smrt i svet mrtvih bili baåeni u ognjeno jezero” Ovoje veñ napomenuto u 6:8. Smrt, najveñi zlotvor ljudskog roda (Jev2:14-15), biñe poraæen i odstranjen (1 Kor 15:26,54-55; 2 Tim 1:10; Otk1:18; 21:4).

“druga smrt” Sveto pismo govori o tri nivoa smrti: (1) duhovnasmrt (Post 3; Isa 59:2; Rim 5:12-21; 7;10-11; Ef 2:1,5; Kol 2:13; Jak1:15; (2) telesna smrt (Post 5), (3) veåna smrt, tj “druga smrt” (Otk2:11; 20:6,14; 21:8), tj. propast u paklu.

20:15 “Åije se ime ne naœe” Uslovna reåenica koja svakako ukazujena neizbeænost tuæne åinjenice – Mnogi neñe biti u ovoj knjizi (metaforasvih koji odbacuju Hrista).

“Knjizi æivota” Vidi 13:8

292





1. Zaãto se toliki broj dobrih teologa i iskreno poboænih ljudi neslaæe u tumaåenju ovog poglavlja?2. Ako je jezik i ovog poglavlja simboliåan (stil apokalipse),zaãto pojedini tumaåi uporno shvataju mnoge slike istorijski idoslovno?3. Zaãto je Sotona vezan za neko vreme? Odakle dolaze narodi okojima govore st. 3 i 8?4. Koliko je grupa ljudi prisutno u st. 4 i zaãto je to vaæno?5. Zaãto je neobiåno otkriñe dvostepenog vaskrsenja u ovompoglavlju?6. Kako vaskrsli sveci koegzistiraju pored ljudi, naroda u telu?7. Ko je sve na sudu pred Velikim belim prestolom, st. 11-15?

293

Otkrivenje 20 20,15

Otkrivenje 21-22


Ponovno stvaranjeNovo nebo i nova zemlja 21:1-8Novi Jerusalim 21:9-27






Kontekstualni uvid: Otk 21-22

A. Ova dva poglavlja opisuju poslednje Boæije delo u ljudskoj istoriji ipoåetak njegovog veånog carstva (Dan 7: 13-14,27; 1 Kor 15:27-28). Otk22:6-21 je zakljuåak cele knjige Otkrivenja.

B. Skoro svaki element ovih poglavlja je aluzija na neke SZ tekstove –Post 1-3; Ps 110; ili neku od knjiga jevrejske meœuzavetne apokaliptike.

294

Otkrivenje 21-22

C. Mnogo se raspravlja o neobiånim detaljima poslednjeg odeljka:1. spomen “naroda”, 21:14; 22:12. spomen “kraljeva zemaljskih”, 21:24,263. spomen “neåistih” koji su izvan grada, 21:27; 22:15

Åini se da postoje tri moguñnosti zbog kojih se ovi elementi javljaju:1. Jovan aludira na SZ proroke. Ali, kao i u tumaåenju parabolau evanœeljima, znaåenje nije u doslovnom shvatanju svakogdetalja veñ u uoåavanju glavnog naglaska.2. Jovan æeli da ukaæe na nepremostivu razliku spasenih inespasenih.3. “Narodi” se ovde spominju u uopãtenom etniåkom smislu,kao “Boæiji narod” u 5:9; 7:9; 21:14; 22:5.4. Neki iz ovih slika zakljuåuju da su svi spaseni Jevreji unutarzidina svetog grada, a svi su drugi spaseni narodi izvan zidina.Ipak, prema Gal 3:29 i Ef 2:11-3:13, ovo ne moæe da budevaljana teologija.Mislim da su ova poglavlja rekapitulacija (ponavljanje) odeljka17-19. To objaãnjava åesto ponavljanje nekih tema.

D. Ovde sreñemo joã jednu “sedmicu”, joã jednu seriju sedam stvari.To je ono åega viãe neñe biti:

1. more, 21:12. smrt, 21:43. tuga, 21:44. plaå, 21:45. bol, 21:46. noñ, 21:257. prokletstvo, 22:3

E. Sud, koji sledi Drugi dolazak, opisan je trima dramatiånimvizijama (peåati, trube, zdele). Posebno je nebo oslikano trimapredivnim metaforama:

1. svetiãte, 21:1-82. Novi Jerusalim, 21:9-263. Edenski vrt, 22:1-5

295

Otkrivenje 21-22

Na isti naåin i prolog naglaãava:1. neposrednost Hristovog povratka2. pouzdanost Boæije Reåi3. neophodnost svetosti Boæijeg naroda


1 “Onda sam video novo nebo i novu zemlju. Prvo nebo i prvazemlja su nestali, a i more je iãåezlo. 2 Video sam i Sveti grad,novi Jerusalim, kako se spuãta sa neba od Boga, opremljen kaonevesta koja je nakiñena za svoga muæa. 3 Tada sam åuo snaæanglas sa neba kako govori: “Evo ãatora Boæijeg meœu ljudima! Onñe prebivati sa njima, a oni ñe biti njegov narod, i sam Bog ñe bitimeœu njima!” 4 On ñe obrisati svaku suzu s njihovih oåiju, jersmrti viãe neñe biti. Neñe viãe biti ni tuge, ni plaåa, ni bola, jer jeproãlo ono ãto je bilo nekada”.

Otk 21:1-4

21:1 “Onda sam video” Ovo “onda” zavisi od naãeg shvatanja,tumaåenja hiljadu godina u prethodnom poglavlju.

“novo nebo i novu zemlju” Gråki pojam “nov” (kainos), naglaãavakvalitet vremena a ne njegovo trajanje (2:17; 3:12; 5:9; 14:3;21:1,2,5). Stvaranje zemlje je SZ tema (Isa 11:6-9; 65:17; 66:22;takoœe vidi: Rim 8:18-25; 2 Pet 3:10,12). Svi vernici su stanovnici tognovog Carstva (Fil 3:20; Ef 2:19; Jev 12:23) i deliñe zajedno novutvorevinu (2 Kor 5:17; Gal 6:15; Ef 4:24). Paralelni teoloãki konceptbi bio “grad nenaåinjen ljudskim rukama”, Jev 11:10,16; 12:22;13:14.

Novostvoreni svet ñe biti poput sveta tek stvorenog prvi put. Moædañe nebo biti obnovljeni Edenski vrt. Bog, ljudi, æivotinje i sva priroda ñeimati puninu zajedniãtva i radosti! Tako je i zapoåela priåa zvana istorijana prvim stranicama Svetog pisma (Post 1-2). Sada se ta priåa zavrãavazajedniãtvom Boga i njegovog naroda u istim uslovima (Otk 21-22). Biñetu i æivotinje, kako nasluñuju proroci (Isa 11:6-8; 65:25). Vernici ne idu unebo veñ nebo dolazi k nama. Novi Jerusalim nam dolazi odozgo (21:2),

296


dolazi na oåiãñenu i obnovljenu zemlju. Konaåno su Bog i ljudi ponovozajedno (Post 3:15; Isa 7:14; 8:8,10; Otk 21:3).

“Prvo nebo i prva zemlja su nestali” Priroda ñe se obnoviti (Dl 3:21;Rim 8:21; Kol 1:20) i greh je viãe neñe prljati (II Baruhova 37:6; 2 Pet3:10-12; Otk 20:11).“a i more je iãåezlo” Nekoliko je tumaåenja ovih reåi:

1. More je veñ pomenuto u 4:6, u kontekstu razdvajanja Boæijesvetosti od ljudskog greha. Zato mnogi njegovo uklanjanetumaåe u svetlu novonastalog, veånog i nepomuñenogzajedniãtva Boga i ljudi.2. U Otk 20:13 more se spominje kao jedno od tri mesta kojeåuva mrtve. Neki misle da je kraj mora slika odreœivanja veånogodrediãta tih duãa.3. Zbog prve zveri iz 13:1, koja dolazi iz mora, misli se da je onoslika svih zlih ljudi (Isa 57:20) koji ñe veåno biti odstranjeni.4. Zbog citata Isa 17:12-13 u 17:15, gde su ljudi predstavljeni kaovoda, mnogi zakljuåuju da je ovde reå o bezboænim narodima,kao ãto kaæe Ps 2. Ja liåno mislim da prvo reãenje ovde najboljeodgovara.

21:2 “Video sam i Sveti grad, novi Jerusalim” Prestonica Jevreja seåesto zove svetim gradom (Isa 52:1; 48:2; 64:10; Dan 9:24; Nem 11:1).Novi Jerusalim se prvi put pominje u 3:12, a u naznakama je u Jev 11:10;12:22; 13:14. Ovo je joã jedan primer kako apostol uzima SZ proroãtva,imena, titule, obeñanja, i primenjuje ih na novi Boæiji narod. Zato ovonije stari Jerusalim, grad starog Saveza, kako to vole da istaknumilenijalisti. To je novi Jerusalim novog Saveza.

“kako se spuãta sa neba” St. 2 i st. 10 kao da govore o dva dogaœaja,dva grada. Svakako da nije tako. Ovo je joã jedan primernepostojanosti jezika apokalipse, gde ne treba traæiti hronoloãkestrukture, logiåku ili literalnu doslednost.“opremljen kao nevesta koja je nakiñena za svoga muæa” Aluzija naIsa 61:10 (19:7). U nekoliko poslednjih poglavlja Boæiji se narodopisuje sa nekoliko metafora: (1) mlada (19:7; 21:2); (2) svat (19:9),(3) grad (21:22,9; 22:2).

297


SZ metafora za JHVH (posebno u Os 1-3) kao mladoæenju, i Izraelakao mladu je pozadina NZ slike za Hrista i njegovu nevestu, Crkvu (Ef5:21-31).

21:3 “Evo ãatora Boæijeg meœu ljudima” Ovo je ponovljeno SZobeñanje Boæijeg prebivanja, i to na tri naåina:

1. Aluzija na svetiãte, koje je simbol JHVH prisutnosti.2. “On ñe prebivati sa njima” je znaåenje imena Emanuilo, Isa7:14 (Jn 1:14).3. “a oni ñe biti njegov narod” je zavetni izraz. Sada sav verujuñinarod (Jn 10: 16) jeste Boæiji izabrani narod (Lev 26:11-12; Jez37:23,27).

21:4 “On ñe obrisati svaku suzu s njihovih oåiju” Ovo je aluzija naIsa 25:8 (Mt 5:4, 7:17). Novo doba je doba radosti, mira, punine islavljenja!

“jer smrti viãe neñe biti” Poslednji neprijatelj (Otk 20:14) je uniãten(1 Kor 15:26). Vernici ñe imati nova tela sasvim nalik Hristovomproslavljenom, vaskrslom telu (1 Kor 15:50-57; 2 Kor 3:18; 1 Sol4:15-16; 1 Jn 3:2).“Neñe viãe biti ni tuge, ni plaåa, ni bola” Aluzija na Isa 35:10; 65:19.“jer je proãlo ono ãto je bilo nekada” Prvi stvoreni red je bionaruãen padom u greh (Post 3; 6:5,1-12,13). Iznova uspostavljen rednikada viãe neñe biti poremeñen grehom (Jev 12:27-28).

5 “A Onaj ãto je sedeo na prestolu reåe: “Evo, sve åinim novo!”Joã reåe: “Napiãi: Ove reåi su pouzdane i istinite”. 6 Onda reåe:“Svrãi se! Ja sam Alfa i Omega, Poåetak i Svrãetak. 7 Æednome ñudati da zabadava pije s izvora vode æivota. Pobednik ñe ovoprimiti u posed. Ja ñu mu biti Bog, a on ñe mi biti sin. 8 Akukavice, neverni, izopaåeni, ubice, bludnici, vraåari,idolopoklonici, i svi drugi laæljivci, primiñe svoju platu u jezerukoje plamti ognjem i sumporom. To je druga smrt.”

Otk 21:5-8

298


21:5 “A Onaj ãto je sedeo na prestolu reåe” Bog progovara nekolikoputa kroz knjigu (1:8 i verovatno 16:1,17). Kao da je ova nejasnoña – Kosedi na prestolu – s namerom: JHVH ili Mesija (22:3)? Vidi viãe u 20:11. Ikao ãto je prvo stvorenje bilo pozvano u biñe izgovorenom reåju (Otackroz Sina) – Post 1:3,6,9,14,20,24; Ps 33:6,9 – tako je i sa novimporetkom.

“Evo, sve åinim novo!” Ovo je obeñanje iz Isa 60-66. Dolazi Novodoba Duha, doba Mesije, doba pravednosti koje je Hrist otpoåeosvojim roœenjem, a koje ostvaruje sada, Drugim dolaskom. Prelepametafora o pouzdanosti Boæije volje koja se uvek ostvari (1: 19;14:13; 17: 17; 19:9).“Ove reåi su pouzdane i istinite” Ovom frazom se opisuje: (1) Isus,1:5; 3:7,14; 19: 11; (2) Isusovi sledbenici, 17:14; (3) Boæija reå, 19:9;21:5; 22:6. Sam se Gospod åesto opisuje kao “pouzdan i istinit”(15:3; 16:7; 19:2). Jevrejska pozadina ove gråke misli takoœenaglaãava pouzdanost, osvedoåenost.

21:6 “Svrãi se” Klasiåan oblik perfekta. Naglaãena je imanentnost,(1:1,3; 3:11; 10:6; 12:12; 22:7,10) sigurnost Boæijih obeñanja i kada je reåo osudi nevernika i kada je reå o spasenju vernika (6:11; 10:7; 16:17).

“Ja sam Alfa i Omega” Istu titulu sreñemo u Isa 44:6 i Otk 1:8. Njenznaåaj je bezmeran, jer se primenjuje i na Boga Oca i na Mesiju (1:7;22:13). Odliåan primer kako NZ pisci pripisuju boæanske atributeSinu.

Nekoliko je sliånih fraza koje oslikavaju Boæije veåno, jedinstvenopostojanje: (1) “Prvi i poslednji”, Isa 41:4; 44:6; 48:12; Otk 1:17; 2:8; 22:13; (2) “Poåetak i kraj”, 21:6; 22:13 (u nekim prevodima i 1:8); (3) “Onajkoji jeste i koji ñe doñi”, 1:4,8; 4:8. Sva ova imena se odnose na Boæijezavetno ime – JHVH – kauzativni oblik jevrejskog glagola “biti” (Izl 3:14;Isa 43:10,13; 46:41; Ps 90:2; 93:2).

“Æednome ñu dati da zabadava pije s izvora vode æivota” SZ aluzijana Isa 55. Poziv je upuñen svakome i besplatan je (Rim 3:24; 6:23; Ef2:8)! Ovo je moæda najdirljiviji poziv samog Gospoda, poziv nasvima dostupno oproãtenje. Spasenje je centralna istina Pisma inajveña åeænja Boæijeg uma i srca (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11; 22:17).

299


Slike vode, izvora u SZ su moñne metafore boæanskog proviœenjasvih duhovnih potreba åoveåanstva (Ps 36:9; Isa 12:3; 44:3; 49:10; Jer2:13; 17:13; Jn 4:10).

21:7 “Pobedniku” Prezent particip naglaãava istrajnost u doktrinispasenja, istrajnost usprkos straãnih progona. Ova se fraza ponavlja krozpisma sedmorim crkvama (2:7,11,17, 26; 3:3,5,12,21), i povezuje poåetaki kraj knjige Otkrivenja. Vidi posebnu temu o istrajnosti u 2:2.

“primiti u posed” Nagrada za istrajnost u st. 7 (1 Pet 1:4,5; Rim8:17) i upozorenje st. 8 åine celinu Boæije poruke pred zloslutnommoguñnoãñu apostazije (otpadniãtva) pod naletima progona.Nabrojani gresi st. 8 sliåni su onima iz 1 Kor 6:9-10.“Ja ñu mu biti Bog, a on ñe mi biti sin” Joã jedan zavetni izraz (st. 3)svojstven SZ (Izl 6:7; 29:45,46; Lev 26:11-12; 2 Sam 7: 14; Ps89:26-27; Jer 7:23; 11:4; 30:22; 33:38; Jez 11:20; 14: 11; 34:30; 36:28;Os 2:23; Zah 8:8; 13:9). Sreñemo ga i u NZ (2 Kor 6: 16,18).

Zavet je teoloãki koncept koji objedinjuje poruku Biblije.Åoveåanstvo se otuœilo od Boga (Isa 53:6; Rim 3:9-18,23). Ono traga zanjim ali ga ne nalazi. Zato Gospod prvi dolazi k nama, traæi nas ipronalazi. On åezne za nama! Nudi nam veåno zajedniãtvo kroz Savez.On ga prvi pokreñe, ustanovljuje (Jer 31:3; Jn 6:44,65), postavlja uslove.Na nama ljudima je da ga prihvatimo na taåno propisan naåin. Sadræajtog odgovora se menjao kroz vreme (Adam/Eva, zabranjeni plod,pouzdanje u Boæiju vernost, njegova stalnost, Rim 4). SZ je imao svojezahteve, a isto tako i NZ (Mk 1:15; Dl 3:16, 19; 20:21). Åovek je pozvan dana Boæiju ponudu spasenja odgovori pokajanjem i verom, posluãnoãñu,sluæbom, slavljenjem, istrajnoãñu.

21:8 Neobiåno je da se ovi gresi nabrajaju posle suda, kada su Zli inevernici veñ uklonjeni. To se desilo Hristovom pobednom Drugogdolaska, 19:5-21, i kod Velikog belog prestola, 20:11-15. Ovim netvrdimo da neki vernici nisu poåinili nabrojane grehe, ali te stvarisvakako ne karakteriãu njihov æivot (1 Jn 3:6,9). Åini se da je reå oknjiæevnoj tehnici, stilu pisanja kojim Jovan istiåe veånu razliku spasenihi nespasenih. Ovaj naåin pisanja odgovara ukupnoj dramatiånostiapokalipse (ponavljanje kao naglaãavanje).

300


“u jezeru koje plamti ognjem … To je druga smrt”. Ovo jezero jesinonim smrti, tj. koncepta pakla (koji Isus naziva i Gehenom,gråkim pojmom koji se ne spominje u Otkrivenju).

9 “Zatim je doãao jedan od sedam anœela, koji su imali sedamzdela napunjenih sa sedam poslednjih zala, i rekao mi: “Doœi,pokazañu ti Nevestu, Æenu Jagnjetovu.” 10 Tada me je Duh Boæijiobuzeo, pa me je anœeo odveo na veliku i visoku planinu, ipokazao mi sveti grad Jerusalim kako silazi sa neba od Boga. 11Boæija slava zraåila je iz njega, blistajuñi kristalnim sjajem kaodragi kamen jaspis. 12 Okruæivao ga je veliki i visoki zid sadvanaest vrata. Pred vratima je stajalo dvanaest anœela, a navratima je bilo napisano dvanaest imena; to su imena dvanaestplemena Izriljevih. 13 Grad je imao troja vrata na istoånoj strani,troja vrata na severnoj strani, troja vrata na juænoj strani i trojavrata na zapadnoj strani. 14 Zid je poåivao na dvanaest temelja,na kojima su bila napisana imena dvanaest Jagnjetovihapostola”.

Otk 21:9-14

21:9 “Zatim je doãao jedan od sedam anœela” Isti opis anœelaimamo u 15:1,6-8; 16:1; 17:1, onog anœela koji je sipao iz sedam zdelazala. Rabini tradicionalno uåe da sedam anœela trajno sluæe Boga. Ovdevidimo po jednog anœela za svaku zdelu.

21:10 “Tada me je Duh Boæiji obuzeo” Joã jedan knjiæevni izraz zarazliåite vizije (1:10; 4:2; 17:3; 21:10).

“veliku i visoku planinu” mnogi veruju da je ovo otvorena antitezavelikoj bludnici koja stoji na visoravni. Jovan se sluæi mnogim SZodeljcima, pa je i ovde moæda reå o tajanstvenoj “severnoj planini”gde Gospod prebiva (Jez 40:2; Isa 2:2; 14:13; Mih 4: 1; IEnohova18:8; 25:3). A moæda je sve to aluzija na Sotonsko kuãanjeIsusa, prema Mt 4:8.“i pokazao mi sveti grad Jerusalim kako silazi sa neba od Boga”Ovo je nebeski Jerusalim, metafora Boæije prisutnosti (st. 2). Ozemaljskom, greãnom Jerusalimu smo govorili u 11:1-13. Davidova

301


prestonica na kraju vremena postaje konaåno konaåiãte sveg Boæijegnaroda (Jn 14:2-3).

21:11 “Boæija slava zraåila je iz njega, blistajuñi kristalnim sjajemkao dragi kamen jaspis” Grad (st. 11-27) je opisan predivnimmaterijalnim i nematerijalnim, moralnim slikama. Poput cele knjigeOtkrivenja, i ovo je poglavlje simboliåno. Ljudski ograniåeni,ogrehovljeni um ne moæe da pojmi beskonaånu radost i slavuGospodnjeg prisustva (1 Kor 2:9). Dragulji i druge dragocenosti sumnogo bolji kao metafora nego kao doslovna stvarnost. Nebo je i mestozajedniãtva sa trojedinim Bogom i liåno Hristovo prisustvo.

21:12 “visoki zid sa dvanaest vrata” Aluzija na Jez 48:31-34. Broj 12se ponavlja u viãe navrata u ovom poglavlju, kao i u prvih nekolikostihova narednog poglavlja. To je biblijski numeriåki simbol reda iporetka (12 meseci; 12 plemena; 12 apostola) i samog Boæijeg naroda.Vidi posebnu temu o tome u 7:4.

“a na vratima je bilo napisano dvanaest imena; to su imenadvanaest plemena Izriljevih” Popis ovih 12 plemena u Otk 7:5-8 jeneznatno drugaåiji, tek da pokaæe svoju simboliåku prirodu. Ovde jevrlo vaæno da primetimo da je SZ Boæiji narod, oslikan vratima ovoggrada, sasvim ujedinjen sa NZ Boæijim narodom, posebno kada seuporeœuje sa kamenjem u temeljima (st. 14). Oduvek je postojaosamo jedan Boæiji narod, ali ova tajna nije bila otkrivena sve dok nijedoãlo Evanœelje (Ef 2:11-3:13).

21:14 “Zid je poåivao na dvanaest temelja, na kojima su bilanapisana imena dvanaest Jagnjetovih apostola” Sve ove metaforealudiraju na hram poslednjeg vremena proroka Jezekilja (Jez 40-48).

Mnogi tumaåi baã zbog ovih reåi tvrde da autor Otkrivenja svakakonije apostol Jovan. Kakogod, apostol Pavle korsti sliåne reåi u Ef 2:20.

15 “A onaj ãto je govorio sa mnom imao je merni ãtap od zlata, daizmeri grad, njegova vrata i zid. 16 Grad se prostirao u oblikuåetvorougaonika, jednake duæine i ãirine. Anœeo je izmerio gradmernim ãtapom: bio je dugaåak dve hiljade i åetiri stotinekilometara; tolika mu je bila i ãirina i visina. 17 Izmerio je igradski zid: debljina mu je bila ãezdeset i ãest kilometara. Anœeo

302


se koristio ljudskom merom. 18 Zid je bio izgraœen od jaspisa, agrad je bio sav od åistog zlata – kao od åistog kristala. 19 Temeljigradskog zida bili su ukraãeni svakovrsnim dragim kamenjem:prvi temelj je bio od jaspisa, drugi od safira, treñi od halkidona,åetvrti od smaragda, 20 peti od sardoniksa, ãesti od sarda, sedmiod hrisolita, osmi od virila, deveti od topaza, deseti odhrisoprasa, jedanaesti od jakinta, dvanaesti od ametista. 21 Advanaest vrata, dvanaest su bisera; svaka vrata bila su od jednogbisera. Gradski trg je bio sav od åistog zlata – kao od åistogkristala”.

Otk 21:15-21

21:15 “A onaj ãto je govorio sa mnom imao je merni ãtap od zlata”Mere koje su se ranije koristile pokazivale su Boæiju brigu i zaãtitu(11:1-2; Jer 31:38-40; Zah 2: 1-5). Jezekiljevo proroãtvo o kraju vremena(Jez 40) takoœe ukljuåuje premeravanje.

21:16 “Grad se prostirao u obliku åetvorougaonika” Aluzija naSvetinju nad svetinjama (1 Car 6:19-20), koja je takoœe bila kockasta.

Razlog zbog kojeg hrama nema (21:22) je Bog sam. On je æivi hram.Na ovaj naåin apostol pokazuje simbolizam SZ proroãtava, poput Jez40-48, ili ukazuje na neki drugi oblik ispunjenja.

“dve hiljade i åetiri stotine kilometara” Doslovno “dvanaest hiljadastadija” (prevod E. Åarniñ). Ovo mnoæenje dvanaestica svakakoukazuje na simbolizam. Ali, ta punina, beskraj i savrãenost ukazujuda ñe Bog stvoriti ozraåje potpune i neprolazne radosti i zajedniãtvasa svojim narodom (Jn 14:2-3). To je smisao ove “kockaste Svetinje”.

21:18-20 “Zid je bio izgraœen od … , a grad je bio sav od …”Nesvakidaãnji graœevinski materijal podseña na:

1. Efod kamenje Prvosveãtenika (Izl 28:17-20), makar da suimena i redosled drugaåiji. Nije neobiåno ãto su se kroz vekoveimena ovih dragulja menjala.2. Dragulj grad iz Isa 54:11-17

303


3. Sjaj kralja grada Tira (ili Sotone) oslikan kraljevskim (ilinebeskim) draguljima u Jez 28:12-13.4. Zodijak, ali u drugaåijem redu (Filon i Josif).

21:21 “A dvanaest vrata, dvanaest su bisera; svaka vrata bila su odjednog bisera” Oåigledna simbolika. Potiåe iz Talmuda, iz rabinsketradicije koja tvrdi da ñe taj slavni hram veånosti imati vrata napravljenaod jednog komada dragog kamena, i da ñe biti visoka trinaest metra.

“Gradski trg je bio sav od åistog zlata – kao od åistog kristala” Savovaj opis nije puka æelja ljudske taãtine i potrebe za razmetanjem, veñsimbol neopisive cene i åistoñe Boæije prisutnosti.

22 “U gradu nisam video hram. Naime, sam Gospod Bog,Svedræitelj, i Jagnje, njegov su hram. 23 Gradu nisu potrebni niSunce ni Mesec da mu svetle, jer ga je obasjala Boæija slava, aJagnje je njegova svetiljka. 24 Narodi ñe hodati u njegovojsvetlosti, a zemaljski carevi donosiñe u njega svoje bogatstvo. 25Njegova vrata neñe se zatvarati danju, jer tamo noñi neñe ni biti.26 Raskoã i bogatstvo naroda biñe doneseni u njega. 27 Meœutim,u njega neñe uñi niãta ãto je neåisto, niti iko ko åini ãto je gnusno ineistinito, veñ samo oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjiziæivota”.

Otk 21:22-27

21:22 “U gradu nisam video hram. Naime, sam Gospod Bog,Svedræitelj, i Jagnje, njegov su hram” Vrlo neobiåna misao, kada seuporedi sa brojnim odeljcima ove iste knjige koji takoœe opisuju hram(3:12; 7:15; 11:1,2,9,19; 14:15,17; 15:5,6,8; 16: 1,17). Isti konceptnebeskog hrama je objaãnjen u poslanici Jevrejima (8:2-5; 9:11,23-24).

“Gospod Bog, Svedræitelj” Joã jednom imamo na jednom mestu trinajåeãñe Boæije SZ titule (JHVH, Elohim i El Ãadaj). One doåaravajuslavu i veliåanstvo Onoga koji sedi na tronu. Primetimo bliskost saJagnjetom u Otk 5. Iako je samo jedan tron, oni vladaju zajedno uslozi (22:1,3).

304


21:23 “Gradu nisu potrebni ni Sunce ni Mesec da mu svetle, jer gaje obasjala Boæija slava, a Jagnje je njegova svetiljka” Slava Oca i Sina sujedina svetlost koja je potrebna (Ps 36:9; Isa 24:23; 60:19-20; Zah 14:6-7;Otk 22:5). Ovo je poseban naåin osuœivanja i odbacivanja svakog oblikaastralnog oboæavanja.

21:24 “Narodi ñe hodati u njegovoj svetlosti, a zemaljski carevidonosiñe u njega svoje bogatstvo” Ponovo smo pred teãkoñom – Ko suovi “narodi”? Ko su oni koji se pojavljuju pred Bogom nakon Velikogbelog prestola? Moæda je samo reå o aluziji na Ps 72: 10-11; Isa 49:23;60:3,15,16. Joã jednom: Ovo su slike, poseban simboliåni knjiæevni stilpisanja. Reå je o ljudima sa svih strana sveta, od svakog naroda koji åinejedinstveni Boæiji narod.

21:25 “Njegova vrata neñe se zatvarati danju” Joã jedan osvrt na Isa60:11 ili Zah 14:6-7. Slika tame u Svetom pismu je trajna metafora zla(Mt 6:23; 8:12; 22:13; 25:30). Svetlo i tama su posebno vaæni teoloãkikoncepti za apostola Jovana (Jn 1:4-5, 7-9; 3: 19-21; 8: 12; 11:9-10;12:35-36,46; 1 Jn 1:57; 2:8-11). Ova fraza simbolizuje trajnu otvorenost,dostupnost, bezbriænost u kojoj nema ograda ni straha.

21:27 “niãta ãto je neåisto, niti iko ko åini ãto je gnusno i neistinito”Aluzija na Isa 52:1; Jez 44:9; Zah 14:21, fraza koja je u ovoj knjizi literalnaforma kontrasta onih koji su Boæiji i onih koji pripadaju Zlome (st. 24).Novo doba je doba otvorenosti, odsustva straha, vreme mira ipravednosti. U ovom gradu nema nikakvog zla!

“oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjizi æivota” Ovu metaforusreñemo u 20:21-15, gde se spominju dve knjige: (1) knjiga æivota,koju saåinjavaju imena Boæijeg naroda (Izl 32:32; Ps 69:28; Isa 4:3;Dan 12:1; Lk 10:20; Fil 4:3; Jev 12:23; Otk 13:8; 17:8; 20:15; 21:27);(2) knjiga ljudskih dela (Boæijeg señanja) u kojoj su i pravedna inepravedna dela (Ps 56:8, 139:16; Isa 65:6; Mal 3:16). Predivna slikasavrãenog Boæijeg pamñenja, sveznanja.

OTKRIVENJE 22

1 “Anœeo mi je, zatim, pokazao reku Vode æivota, bistru kaokristal, koja izvire iz prestola Boæijeg i Jagnjetovog i protiåe kroz

305


glavnu ulicu grada. 2 Sa obe strane reke stajalo je po Drvo æivotakoje raœa dvanaestostruki rod, jedan rod meseåno. Liãñe ovogdrveta je za isceljenje narodima. 3 Tamo neñe biti nikakvogprokletstva. U gradu ñe biti Boæiji i Jagnjetov presto, a njegove ñemu se sluge klanjati. 4 Oni ñe gledati njegovo lice, i njegovo imebiñe na njihovim åelima. 5 Noñi viãe neñe biti, a neñe im viãetrebati ni svetlosti sunåeve ni meseåeve, jer ñe im sam GospodBog svetliti, a oni ñe vladati doveka”.

Otk 22:1-5

22:1 „pokazao reku Vode æivota” Loãe uraœena podela poglavlja.Jer, misao se nastavlja. Slika reke koja dolazi od samog Gospoda ima SZpozadinu (Ps 46:4; Jez 47:1-12; Jl 3:18; Zah 14:8). Voda je trajna metaforaduhovne punine, neograniåene moñi za sve naãe duhovne potrebe (Isa12:3; 44:3; 49: 10; Jer 2:13; 17: 13; Jn 4:10-15; Otk 7:17; 21:6). Jedinoapostol Jovan koristi koncept æivota (zoe) kada ukazuje na vaskrsenje.

“bistru kao kristal” Slika besprekorne åistoñe Boæijeg nebeskoggrada (4:6)“koja izvire iz prestola Boæijeg i Jagnjetovog” Samo je o jednomtronu reå (21:22). Ovo je primer antropomorfizma drevne istoånjakekraljevske i sudske prakse. Bog je veåni Duh i ne mora da sedi bilogde. Presto je slika njegove svevladalaåke moñi.

22:2 “Sa obe strane reke stajalo je po Drvo æivota” O istom drvetu jereå i u 2:7. Åitava ova vizija potiåe iz Jez 47:1-12 (ovde st. 12). Mnogo jesliånih reåi u jevrejskoj apokaliptici, s obrzirom na drvo æivota iz Post 2:9;3:22 (Enoh 25:2; IV Jezdra 7:53; II Enohova 8:3). Ono ãto je Adamizgubio – zajedniãtvo sa Bogom, veåni æivot – sada se po milosti vrañaotkupljenom åoveåanstvu (Fil 2:6).

“koje raœa dvanaestostruki rod” Vidi posebnu temu o brojudvanaest, u 7:4.“Liãñe ovog drveta je za isceljenje narodima” Joã jedna neobiånost,jer viãe nema ãta da se leåi?! Moguñe je da je tek reå o citatu iz Jez47:12, kao trajna tema ove knjige: Bog hoñe da se svi (“narodi”)spasu (Isa 2:3-4; 45:22-25; 60:3; 66:18-19; Zah 2:11; 8:20-23).

306


22:3 “Tamo neñe biti nikakvog prokletstva” Aluzija na Post 3:17 iZah 14:11. Novo doba je tu i nema viãe SZ prokletstva (Ef 2:15-16; Kol2:14) po Hristovoj smrti (Rim 8: 18,25; Gal 3:13; Ef 2:13,16). Kristalnomore iz 4:6 je slika neshvatljive, transcedentne Boæije svetosti. Geãni ljudine mogu da pristupe svetom Gospodu. Ali sada je ta prepreka uklonjena(21:1).

Moguñe je da ovaj pojam dolazi od jevrejskog ãaram – “sasvimuniãtiti” (Zah 14:11). Ako je reå o SZ aluziji, onda ovaj stih istiåesigurnost novog Jerusalima i sliåan je obeñanju 1 Pet 1:4-5.

“U gradu ñe biti Boæiji i Jagnjetov presto” Neobiåna je gramatikaovog stiha. Jedan presto a dvojica na njemu (Otac i Sin). A sluge“mu se klanjaju”? Ovo je tajna monoteizma i inkarnacije. Bog jejedan, blizak nam kao boæanski Mesija (i Duh Sveti kao osoba).

22:4 “Oni ñe gledati njegovo lice” Ovo je SZ sinonim za smrt.Mojsiju nije dozvoljeno da pogleda Boæije lice (Izl 33:20). Samoneporoåni, åisti mogu da stoje i opstanu pred Njim (Ps 11:7; 16:11; 17:15;140:13; Mt 5:8). Obnavlja se bliskost koja je bila zamiãljena joã u Edenu(Ps 42:1-2)!

“i njegovo ime biñe na njihovim åelima” Kao ãto Sotona æigoãesvoje robove (13:1-17; 14:9; 20:4), tako i Gospod oznaåava svojudecu (3:12; 7:3; 14:1). To je znak pripadniãtva i sigurnosti.

22:5 “Noñi viãe neñe biti” (21:23-25; Isa 60: 19-20; Zah 14:7)“a oni ñe vladati doveka” Ko vlada sa Hristom tokomhiljadugodiãnjeg carstva? Odeljak 20:4-5 sugeriãe da su to samohriãñani koji su æiveli pod progonstvom zadnjeg vremena. Ali, 2:26 i5:10 ukazuju da ñe svi sveti vladati sa Hristom na zemlji. Reå je otome ãto u Svetom pismu nemamo jasnu razliku izmeœu ove,milenijumske vladavine i veånosti (Dan 2:44; 7:14,18; Isa 9:7; Lk1:33; 2 Pet 1:11; Otk 11:15). Hermeneutiåki je sasvim neopravdanoda se vaæna teoloãka istina, doktrina, izvlaåi iz apokaliptiåkihodeljaka. A ovaj stih u sebi ukljuåuje veånu vladavinu.

Odeljak Jez 37-39 je vrelo iz kojeg potiåe i predstava o zlom osvajaåukoga ñe Gospod sasvim da uniãti. Mislim da Jovan nikada nije nameravaoda ove reåi shvatimo doslovno! To je nasilje nad izvornom autorovomzamisli i okretanje apokalipse u istoriånost. Naãa ljubav prema Bibliji i

307


radoznalost prema buduñnosti naterali su nas – moderne crkve zapada –da proroãtva tumaåimo na vrlo åudne naåine! Vidi posebnu temu ovladavini Boæijoj u 5:10.

6 “Anœeo mi reåe: Gospod, Bog, koji nadahnjuje proroke, poslaoje svog anœela da pokaæe svojim slugama ãta mora da se dogodiuskoro”.

Otk 22:6

22:6 “Anœeo mi reåe” Misli se na anœela koji je izlivao sedam zdelasuda (21:9; 22:1,8, 9, 10).

“Ove reåi su pouzdane i istinite” Ovom frazom se opisuje: (1) Isus(1:5; 3:7,14; 19:11); (2) Isusovi sledbenici (17:14); (3) Boæija reå(19:9; 21:5; 22:6). Sam Bog je “istinit i pravedan” (15:3; 16:7; 19:2).Jevrejski koncept koji stoji iza ove fraze podrazumeva potpunuBoæiju pouzdanost.“Gospod, Bog, koji nadahnjuje proroke” Moguña je:

1. aluzija na 19:102. potvrda nadahnutosti SZ (2 Tim 3:16; 2 Pet 1:20-21)3. potvrda nadahnutosti NZ (2 Pet 3:15-16)4. potvrda o propovedanju evanœelja u Jovanovo vreme5. potvrda o pouzdanosti ovog ãtiva (vizija).

Kako izvorni gåki ne zna za interpunkciju, prevodioci su åesto namukama da li da imenicu “duh” piãu velikim slovom – “Duh”. (“Bogproroåkih duhova”, prevod E. Åarniñ) Odnosno, da li je ovde reå oåovekovom duhu ili o Svetom Duhu. Kontekst ukazuje na åovekov duh(1 Kor 14:32; Jev 12:9).

“poslao je svog anœela” Aluzija na 1:1, ãto ukazuje da su zavrãnistihovi vrlo sliåni u svojim motivima sa poåetnim stihovima.Prepoznatljiva forma liånog pisma, upotrebljena u prvom poglavlju,uoåava se i na kraju knjige Otkrivenja.“ãta mora da se dogodi uskoro” Joã jedna u seriji napomena oneposrednosti Gospodnjeg dolaska (1:1,3; 3:11); st. 6 (2x),7,10,12,20. Istina, odlaganje tog dolaska veñ dva hiljadugoœa,hriãñanima nije lako da razumeju (o tome se govori u 2 Sol). Ali,

308


svaki naraãtaj se kroz vekove nadao da ñe Gospod doñi baã u njihovovreme. U tom smislu NZ oslikava napetost izmeœu åinjenice daGospod samo ãto nije, i åinjenice da neke stvari moraju prvo da sedogode. U svemu tome hriãñani su pozvani da ostanu verni idelotvorni!

Evo kako ovome zbori Viljem Hendriksen u svom delu “Viãe odpobednika”, u komentaru Matejevog evanœelja:“Postoji oåigledni teoloãki paradoks izmeœu:

1. Dolaska “svaki åas” (Mt 24:27,44) i åinjenice da neke stvari uistoriji trebaju da se odigraju.2. Carstva koje treba da doœe i Carstva koje je veñ tu.

NZ jasno kazuje ãta treba da se desi pre Drugog dolaska:1. Evanœelje ñe se propovedati po celom svetu (24:13; Mk 13:10)2. Doñi ñe do velikog otpadniãtva od vere (24:10-13,21; 1 Tim4:1; 2 Tim 3:1; 2 Sol 2:3)3. Pojaviñe se “åovek greha” (Dan 7:23-26; 9:24-27; 2 Sol 2:3)4. Uzeñe se “Onaj koji sada zadræava” (2 Sol 2:6-7).5. Jevreje åeka duhovno probuœenje (Zah 12:10, Rim 11).

Oni koji veruju da postoji uoåljiva sliånost izmeœu sedam literalnihcelina ove knjige, takoœe veruju da svaka od njih predstavlja odreœeni pe-riod izmeœu dva Hristova dolaska, sagledan iz razliåitih perspektiva. Akoje to tako, onda tekstovi koji govore o blizini Hristovog dolaska (1:3;3:11; 22:7,10,12,20) jesu proroãtva koja se ostvaruju od Hristove smrti ivaskrsenja. Eshatoloãki sat otkucava!

7 “Evo, dolazim ubrzo! Blago onom koji dræi proroåke reåi oveknjige.”

Otk 22:7

22:7 “Evo, dolazim ubrzo” Anœeo citira Hrista (st. 12-15), dokGospod liåno govori u 22:16. Nije jasno ko govori u st. 17 i st.18-19, aliIsus govori u st. 20 i Jovan u st. 21.

“Blago onom” Jedan od sedam blagoslova ove knjige za vernike (1:3;14:13; 16:15; 19:9; 20:6; 22:7,14).

309


“proroåke” Cela knjiga je proroãtvo i valja je tumaåiti u svetluapokaliptiåne literature (st. 9-10,18-19; 1:3; 10:11). Otkrivenje nijeistorijska naracija! Proroãtva su uvek uslovljena. NZ eshatoloãkiodeljci oslikavaju proroãtva SZ, u kontekstu dogaœaja poslednjegvremena, savremenih okolnosti i odgovora vere ili nevere. Vidiposebnu temu o NZ proroãtvu u 1:3

8 “Ja, Jovan, åuo sam i video sve ovo. Kad sam sve to åuo i video,pao sam niåice pred noge anœela koji mi je sve to pokazao, da muse poklonim. 9 Ali on mi reåe: “Ne åini to! Sluga sam kao i ti itvoja braña proroci koji dræe reåi ove knjige. Bogu se pokloni!”

Otk 22:8-9

22:8 Vrlo neobiåan stih. Isti problem je Jovan imao i u 19:10. Morada je pomislio da je ovaj anœeo sam Gospod.

22:9 “koji dræe reåi ove knjige” Hriãñanstvo zapoåinje obrañeniåkimpokajanjem i verom, a traje kroz svakodnevno kajanje, veru, posluãnost iizdræljivost! Otkrivenje je pisano hriãñanima koji trpe progon, pa je zatonaglaãena istrajnost. Kuãnja hriãñanima naãeg doba nisu toliko progonikoliko apatija, duhovna anemiånost, praktiåni ateizam, materijalizam,tradicionalizam koji ima sve privilegije ali ne i odgovornosti!

10 “Joã mi reåe: “Ne zapeåañavaj proroåke reåi ove knjige, jer sevreme pribliæilo. 11 Nepravednik neka i dalje åini nepravdu,neåisti neka se i dalje kalja, a ko je pravednik neka i dalje åini ãtoje pravedno, i sveti neka se i dalje posveñuje.”

Otk 22:10-11

22:10 “Ne zapeåañavaj” Sasvim drugaåije od Isa 8:16; Dan 8:26,12:4,9. Vreme ispunjenja proroãtava je stiglo. Bog sada upozoravanevernike i ohrabruje vernike! Sada se zahteva odluka od svih! Carstvo jedoãlo.

310


12 ”Evo, dolazim ubrzo, i nosim platu sa sobom, da platimsvakome po njegovim delima. 13 Ja sam Alfa i Omega, Prvi iPoslednji, Poåetak i Svrãetak.

Otk 22:12-13

22:11-12 “da platim svakome po njegovim delima” Tema koja seponavlja u Svetom pismu (Jov 34:11; Ps 28:4; 62:12; Pri 24:12; Pro 12:14;Jer 17:10; 32:19; Mt 16:27; 25:31-46; Rim 2:6; 14:12; 1 Kor 3:8; 2 Kor 5:10; Gal 6:7-10; 2 Tim 4:14; 1 Pet 1:17; Otk 2:23; 20:12). Bog ñe nagraditione koji ga vole, æive u njemu makar u kako greãnom okruæenju (2:23;20:12-13). Æivot dokazuje naãu duhovnost i snagu unutraãnje vere (Mt7). Mi smo upravitelji dara æivota i dañemo Gospodu odgovor za svakiproæivljeni minut!

Ovo svakako ne znaåi da se opravdavamo, spasavamo radom izaslugama. Samo je milost ta koja spasava svakog. To je moguñe jedinopo Hristovoj smrti i vaskrsenju, u ãta nas uverava Duh Sveti!

Promenjeni æivot je dokaz da je neko susreo Gospoda. To je æivotkoji se trajno menja u Hristov lik. Naãe srce se vidi u naãim delima, upreokupacijama i motivima.

22:11 Aluzija na Dan 12:1022:13 Osvrt na SZ JHVH titulu, kao u 1:8 i 21:6, s tim ãto se ovde

odnosi na Hrista. Rekli smo da su ovim transferom imena NZ pisciisticali Isusovo boæanstvo (1:17; 2:8). Tri su titule u pitanju i sve izvornoukazuju na Boæiju veånost (Isa 41:4; 44:6; 48:12),

14 “Blago onima koji peru svoju odeñu, jer ñe dobiti pravo dapristupe Drvetu æivota i da uœu na gradska vrata. 15 A napolju supsi, vraåari, bludnici, ubice i idolopoklonici i svi koji vole da åinelaæ”.

Otk 22:14-15

22:14 “Blago onima” Poslednji od sedam blagoslova upuñenihvernicima u ovoj knjizi (1:3; 14:13; 16:15; 19:9; 20:6; 22:7,14).

311


“koji peru svoju odeñu” Moñna metafora pouzdanja u Hristovootkupljenje (7:14). Vernici su prihvañeni jer je i Hrist sam prihvañen(Ef 1:6). Mi æivimo jer je on umro. Vaskrsnuñemo zato ãto on æivi!

Gråki manuskripti imaju ovde nekoliko varijanti:1. “peru svoju odeñu”, prema MSS No (4. vek); A (5. vek), kao iprema Vulgati.2. “koji tvori zapovesti njegove” (prevod Vuk S.K.) se nalazi uåuvenom 046, i velikoslovnom MS (5. vek); a tu su i maloslovniMSS (12. vek) i Peãita (sirijski prevod).

“jer ñe dobiti pravo da pristupe Drvetu æivota i da uœu na gradskavrata” Metafore veånog spasenja u Hristu. Prva potiåe iz Post 2:9;3:22 (Otk 2:7; 22:2,14,19) a druga iz Otk 21:2,9-22:5.

22:15 “A napolju su” Nerazumljiva misao, osim ako nije slikavatrenog jezera (21:8).

“psi” Joã jedna nesvakidaãnja aluzija, jer u ovom delu knjige viãenema zlih ljudi. U Pnz 23:18 ovaj izraz oznaåava muãke prostitutke uhananskim kultovima plodnosti. Drugi delovi SZ i NZ ovakooslikavaju opãtu ljudsku pokvarenost (Ps 22:16,20; Mt 7:6; Fil 3:2).Voleo bih da ovde navedem reåi komentara Roberta H. Monsa naove stihove: “Namera ovog stiha nije da poruåi kako ñe neverni ibezboæni ljudi da æive veåno izvan nebeskog grada. Ne, Jovan opisujebuduñnost slikama sadaãnjosti. On oslikava kontrast blagoslova verei prokletstva nevere” (NIS serija, str. 394).

16 “Ja, Isus, poslao sam svoga anœela da vam objavi ovu poruku ocrkvama. Ja sam Koren i Potomak Davidov, sjajna zvezdaDanica.”

Otk 22:16

22:16 “Ja, Isus, poslao sam svoga anœela da vam objavi ovu porukuo crkvama” Zamenica “vam” åini aluziju na poruku sedam crkava (Otk2-3) specifiånom. Tako cela knjiga zapoåinje i zavrãava æanrom pisma, asve vizije izmeœu poåetka i kraja su kombinacija proroãtva (pogled na su-tra kroz naoåare sadaãnjice) i apokalipse (galerija raznih predstava).

312


“svog anœela” Najåeãñe je Bog Otac taj koji ãalje (22:6), a sada je toIsus Hrist. Izraz sreñemo i u 1:1, ali nesigurne zamenice.“Ja sam Koren i Potomak Davidov” Mnogo je aluzija na Davidovumesijansku lozu u SZ (2 Sam 7:12-16; Isa 11:1,10) i u NZ (Mt 1:1;9:17; 15:22; 21:9; Rim 1:3; 2 Tim 2:8; Otk 5:5). Isus je ispunjenje svihSZ proroãtava.

Posebna tema: Isus iz Nazareta

Nekoliko je gråkih pojmova koji jasno opisuju Gospoda Isusa.A. Novozavetni pojmovi

1. Nazaret: grad u Galileji (Lk 1:26; 2:4,39,51; 4:16; Dl 10:38).Grad se ne pominje toliko u savremenim izvorima, ali je vrloprisutan u starim zapisima. Nazvati Isusa Nazareñaninomnipoãto nije bio kompliment (Jn 1:46). Naprotiv! Ploåica nakrstu je ovaj pojam isticala kao deo njegove krivice!2. Nazarenos – I ovo je geografski pojam (Lk 4:34; 24:19).3. Nazoraios – Moæe da se odnosi na grad, ali moæe da bude imesijanski pojam “izdanak” (netzer, Isa 4:2; 11:1; 53:2; Jer 23:5;33:15; Zah 3:8; 6:12; i Otk 22:16). Luka koristi ovu reå u 18:37(Dl 2:22; 3:6; 4:10; 6:14; 22:8; 24:5; 26:9).4. Treba reñi da imenica nazir oznaåava onog ko dræi zavet.

B. Istorijska upotreba pojmova izvan NZ.1. Nazareñanima su se zvali jevrejska jeretiåka grupa (aramejskiniiSorayya)2. U pravovernim jevrejskim krugovima ovako su zvali Isusovesledbenike (Dl 24:5,14; 28:22, nosri).3. Stalni naziv hriãñana u sirijiskim (aramejskim) crkvama.“Hriãñanima” su se meœusobno zvali vernici crkava gråkogporekla.4. Nedugo posle pada Jerusalima, fariseji su se reorganizovali uJamniji i ozvaniåili i formalnu podelu izmeœu sinagoge i crkve.U propisanim, ritualnim kletvama koje su se bacale na hriãñane,sreñe se naziv “Nazareni” (“18 blagoslova”, Berakoth 28b-29a).

313


5. Justin Muåenik se sluæio ovim imenomC. Moje miãljenje

Iznenaœuje me broj raznih izgovora ove imenice. Ona nije toliko dubokou SZ, poput imenice “Joãua”, koja ima nekoliko verzija na jevrejskom.Zato i nije sasvim jasno njeno znaåenje:

1. Bliska je mesijanskoj imenici “izdanak”.2. Ima negativan kontekst.3. Premalo je potvrda iz savremenog galilejskog Nazareta.4. Pojam dolazi iz demonskih usta i ima eshatoloãki prizvuk(“Zar si doãao da nas uniãtiã”).

Za potpunu bibliografiju o ovom pojmu vidi studiju Kolina BraunaNew International Dictionary of New Testament Theology, tom 2, str. 346.

“sjajna zvezda Danica” Mesijanska titula (Br 24:17; Mt 2:2; 2 Pet1:19). Moæda je u pitanju igra reåi prema Isa 14:12 gde se sliåna frazaodnosi na Sotonu. U Otkrivenju Zli u viãe navrata ironijom oponaãatrojedinog Boga.

17 “Duh i nevesta kaæu: “Doœi!” I ko sluãa ovo, neka kaæe:“Doœi!” Ko god je æedan neka doœe; ko hoñe, neka uzme Voduæivota zabadava”.

Otk 22:17

22:17 “Duh i nevesta kaæu: “Doœi!” Iako ovaj odeljak ima mnogatumaåenja, svi se slaæu da je ovo evanœeoski poziv za sve koji åuju i hoñeda se odazovu Boæijoj ponudi u Hristu. Rekli smo da je æiæa cele porukeove knjige ne samo ohrabrenje progonjenih vernika, poziv na istrajnost,veñ i poziv nespasenima da prihvate spasenje u Boæijem Sinu.Åetvorostruki poziv “doœi” (svaki je upuñen nespasenima a nepoæurivanju Hristovog dolaska) istiåe neprocenjivu vrednost Radosnevesti (Isa 55). Svi su pozvani da “doœu i piju”. Ovo nas na trenutak vrañau apostolovo vreme, u doba pisanja ove knjige (kao i u svako vreme).Moæda to objaãnjava neobiåne elemente (prisustvo nespasenih posledana Suda) u Otk 19-22. Nekoliko je ovakvih umetaka, ãto ide u prilog

314


paralelizmu sedam literalnih celina knjige. Jovan piãe imajuñi na umusvoju “ljubljenu deåicu” u Efesu (1., 2. i 3. Jn).

Posebna tema: Sveta Trojica

Istaknimo delovanje sve tri osobe u Trojstvu. Tertulijan je prvi poåeoda koristi ovaj pojam. Jasno je da titula nije biblijska veñ teoloãka.

1. Evanœeljaa) Matej 3:16-17; 28:19b) Jovan 14:26

2. Dela – Dl 2:32-33, 38-393. Pavle

a) Rimljanima 1:4-5; 5:1,5; 8:1-4,8-10b) 1. Korinñanima 2:8-10; 12:4-6c) 2. Korinñanima 1:21; 13:14d) Galatima 4:4-6e) Efescima 1:3-14,17; 2:18; 3:14-17; 4:4-6f) 1. Solunjanima 1:2-5g) 2. Solunjanima 2:13h) Tit 3:4-6

4. Petar – 1. Petrova 1:25. Juda – st. 20-21

Trojstvo je sakriveno u SZ1. Boæije ime se koristi u mnoæini

a) Elohim je u mnoæini, ali je imenica Bog uvek u jedninib) “Mi” u Post 1:26-27; 3:22; 11:7c) “Jedan” u “Ãema Jisrael – Åuj Izraele” u Pnz 6:4, ali i u Post2:24; Jez 37:17

2. Gospodnji anœeli kao vidljivi predstavnici Boæijia) Postanje 16:7-13; 22:11-15; 31:11,13; 48:15-16b) Izlazak 3:2,4; 13:21; 14:19c) Sudija 2:1; 6:22-23; 13:3-22d) Zaharija 3:1-2

315


3. Bog i Duh su odvojeni, Post 1:1-2; Ps 104:30; Isa 63:9-11; Jez37:13-144. Bog (Jahve) i Mesija (Adon) su odvojeni Ps 45:6-7; 110:1; Zeh2:8-11; 10:9-125. Mesija i Duh su odvojeni, Zah 12:106. Spomen sve Trojice, Isa 48:16; 61:1

Hristovo boæanstvo i osobnost Duha su åinili velike probleme uverovanju prvih monoteistiåkih uåitelja:

1. Tertulijan je tvrdio da je Sin podreœen Ocu.2. Origen je i Sina i Duha podreœivao (subordinacija) Ocu.3. Arije je poricao boæanstvo i Sina i Duha.4. Monarhianisti su nauåavali postepenu Boæiju objavu.

Dakle, uåenje o Trojici ima svoj istorijski razvoj, ali sasvim zasnovanna Pismu:

1. Potpuno Hristovo boæanstvo, ravno u åasti sa Oåevim je 325.potvrœeno na saboru u Nikeji.2. Potpuno boæanstvo Duha Svetog, ravno u åasti i slavi saOcem i Sinom je potvrœeno na saboru u Konstantinopolju 381.god.3. Avgustin sasvim prihvata uåenje o Trojici u svom delu DeTrinitate.

Istina o Svetoj Trojici nas uvodi u nedokuåivu tajnu. Ipak, NZ jasnopotvrœuje da su Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh tri osobe jednogboæanstva.

18 “Upozoravam svakog ko sluãa proroåke reåi ove knjige: Dodali im ko neãto, tome ñe Bog dodati zla zapisana u ovoj knjizi. 19 Aoduzme li ko neãto od reåi ove proroåke knjige, Bog ñe oduzetinjegov deo od Drveta æivota i od svetog grada, o kojima jenapisano u ovoj knjizi”.

Otk 22:18-19

22:18-19 Misli se i na prvobitne primaoce knjige i na sve ostaleåitaoce. Upozorenja u samom svetom tekstu su uobiåajena literalna

316


praksa SZ. Åitaoci i sluãaoci ne smeju olako da uzmu Boæiju Reå (Pnz 4:2;12:32). Nije reå o doslovnosti, veñ o tipiånom istoånjaåkom naglaãavanjuvaænosti neke poruke. Ovo nije poruka pisaru, åitaåu ili tumaåu teksta –onima koji strepe dok tragaju za Boæijom voljom –veñ je poruka laænimuåiteljima koji åereåe Boæiju Reå (Irinije, “Protiv Jeretika”, 30:12). Ovdeposebno mislimo na pravilo: Sveti tekst ne ide sam protiv sebe. Niko nemoæe da na osnovu jednog stiha saåini doktrinu koja je u sukobu saostatkom Svetog pisma.

20 “Onaj koji prenosi ovo svedoåanstvo, kaæe: “Da, dolazimubrzo!”

Amin! Doœi, Gospode Isuse”!Otk 22:20

22:20 “Da, dolazim ubrzo!” Neposrednost kraja, Boæijeg dolaska isuda je okosnica i jevrejske i hriãñanske apokaliptike. Istu temu imamo uMt 13:34-36; 24:43; 25:1-13; Lk 12:29; 1 Sol 5:2,4; 2 Pet 3:10. Posle tolikihvekova odlaganja Dolaska, oåigledno je da ovaj poziv valja shvatiti usuãtinskom, egzistencijalnom, a ne u vremenskom smislu. Naã Gospoddolazi – budimo spremni!

“Doœi, Gospode Isuse” Aramejska fraza, Maranata (1 Kor 16:22).Nekoliko je tumaåenja: (1) ako je maranata, onda je znaåenje“Gospod dolazi”; (2) ako je marana ta, onda je znaåenje “Doœi,Gospode Isuse”. Mislim da je prvo reãenje bliæe kontesktu. Didahe(10:6) kazuje da se ovim povikom, u apostolska vremena zavrãavalouzimanje Veåere Gospodnje.

21 ”Milost Gospoda Isusa neka bude sa svima. Amin”.Otk 22:21

22:21 Ove reåi saæimaju svu nadu progonjenih vernika onog doba,ali i svakog naraãtaja hriãñana bilo kada i bilo gde!

317



1. Da li hriãñani odlaze u nebo ili nebo dolazi na oåiãñenuzemlju?2. U kom je odnosu stih 21:3 prema imenu Emanuilo?3. Zaãto u novom Jerusalimu nema hrama (21:22)?4. Ko su narodi pomenuti u 21:24?5. Kako moæemo da “dræimo” reåi ovog proroãtva (22:7)?6. Kako na nebu zli mogu da budu izvan grada (22:15)?7. Zaãto je st. 17 vaæan?8. Da li Isa 22:18-19 moæe da se shvati doslovno? Da li vernicikoji pogreãno tumaåe Otkrivenje gube veåni æivot?9. Tri puta se u ovom poglavlju ponavlja fraza “Evo, dolazimubrzo” (st. 7,12,20). Kako da je shvatimo u svetlu protekla dvahiljadugoœa?

318


sadrÆaj 9 reå autora: u åemu ovo tumaåenje moæe da vam ...revelation-serbian).pdf · 260...

Documents