Balkandownload.com

C. J. SANSOM

OTKRIVENJE

Naslov izvornika

C. J. Sansom Revelation

Balkandownload.com

Preveo s engleskoga Miloš Đurđević

Copyright © C. J. Sansom, 2008

Map artwork by Neil Gower

Balkandownload.com

Balkandownload.com

Balkandownload.com

PRVO POGLAVLJE

ELIKA DVORANA LINCOLN’S INNA blistala je u svjetlosti svijećnjaka visoko pod stropom, jer je predstava započela u predvečerje. Okupila se većina članova Lincolns Inna, odvjetnici u haljama sa suprugama u najboljim opravama. Nakon što sam jedan sat stajao i promatrao, leđa su me zaboljela te

sam sa zavišću pogledao starije i onemoćale članove, koji su donijeli stolce. Predstava u Lincolns Innu, koja se tradicionalno prikazivala u ožujku, otkazana je

početkom mjeseca zbog gustog snijega. Ožujak se bližio kraju, ali još uvijek je bilo neuobičajeno hladno za to doba godine, pa se para iz usta glumaca i publike izvijala kao dim prema visokim krovnim gredama. Te godine prikazivao se novi komad, Suđenje bogatstvu, pretenciozna moralka s glumcima u raskošnim kostimima, koji su predstavljali ljudske poroke i vrline. Dok je glumac koji je predstavljao Vrlinu, u predivnoj bijeloj halji s dugom, bijelom lažnom bradom, docirao Prijetvornosti o njezinim grijesima, vjerojatno posve prikladno za publiku koju su sačinjavali odvjetnici, misli su mi odlutale. U polumraku, promatrao sam lica u publici. Rizničar Rowland, zajedljiv starac mršava lica, mjerkao je glumce kao da razmišlja je li možda bolje unajmiti trupu s jeftinijim kostimima, premda za taj komad nije bila potrebna dodatna scenografija. Na drugoj strani zamijetio sam starog neprijatelja, Stephena Bealknapa, koji je pohlepnim, plavim očima pažljivo promatrao kolege odvjetnike. Njegov pogled nikad ne miruje, nikad te neće pogledati u oči, pa kad je zamijetio da ga gledam, odvratio je pogled. On je zacijelo najpokvareniji odvjetnik kojeg sam ikad upoznao. Još me je peklo zato što sam prije osamnaest mjeseci, zbog bezobzirnih smicalica njegovog zaštitnika, Richarda Richa, morao obustaviti istragu protiv njega. Začudo, doimao se umorno i bolesno.

Nedaleko od njega, moj prijatelj Roger Elliard, koji me je pozvao na večeru nakon predstave, držao je suprugu za ruku. Započeo je novi prizor: Pohota je sklopila savez s Povodljivošću za zlom. Kad ga je zagrlila, Pohota je odjednom od bola pala na koljena.

O nenadane li, snažne strasti, Shrvala me, ne mogu podnijeti, Tijelo mi se bolno grči, patim, Nema mi lijeka i meni je mrijeti.

Glumac, pokošen božjom kaznom, ispružio je drhtavu ruku prema publici. Zamijetio

sam da ga Bealknap zbunjeno i prezrivo promatra, a Roger je naglo odvratio pogled. Znao sam zašto. S njim ću kasnije razgovarati.

Predstava je konačno završila, glumci su se klanjali, publika pljeskala, pa smo pokrenuli ukočene udove i izašli u Gatehouse Court. Sunce je zalazilo, obasjavajući građevine od cigle i topeći snijeg koji je poprimio smeđu boju. Publika je krenula prema izlazu, a oni koji su stanovali u Lincoln s Innu, zaogrnuli su se ogrtačima i pošli u svoje odaje. Čekao sam Elliardove na vratima i pozdravljao znance. Bila je subota uoči Cvjetnice, sud nije radio, pa je samo publika bila prisutna. Pogledao sam prema odajama Elliardovih. Prozori su bili osvijetljeni te se vidjela posluga koja je nosila pladnjeve. Dorothine večere na glasu su u Innu, a čak i na kraju korizme, kad je crveno meso zabranjeno, znao sam da će se kod nje skupina pozvanih dobro nahraniti i napojiti.

V

Balkandownload.com

Bilo je hladno, ali nakon dugo vremena bio sam opušten i spokojan. Za tjedan dana je uskrsna nedjelja, na taj dan, dvadeset petog ožujka 1543. službeno počinje Nova godina. Proteklih godina u to doba katkad bih se zapitao koje će nam nedaće donijeti naredna godina. Ali, sada sam razmišljao kako sam sretan jer imam dobar i zanimljiv posao i dobre prijatelje. Kad sam se ujutro odijevao, zagledao sam se u svoje lice u metalnom zrcalu. To vrlo rijetko činim, jer me moja grba još uvijek uzrujava. Zapazio sam sjedine u kosi i duboke bore na licu. A ipak, pomislio sam kako se doimam dostojanstveno. Prošle godine napunio sam četrdesetu, pa ne mogu očekivati da izgledam mladoliko.

Poslijepodne, prije predstave, pošao sam do Temze, jer sam čuo da se nakon duge, oštre zime, led konačno počeo topiti. Stajao sam na stubama Templea i gledao rijeku. I zaista, golemi komadi leda bučno su se sudarali i razbijali u brzoj, sivoj vodi. Vratio sam se po mekom snijegu koji se otapao i razmišljao da nam konačno stiže proljeće.

Stajao sam na vratima Halla i odjednom zadrhtao, premda sam nosio krzneni ogrtač, jer iako je danas bilo sigurno toplije, još uvijek je bilo prohladno. Nisam nadoknadio tjelesnu težinu koju sam izgubio u teškoj groznici, a preležao sam je prije osamnaest mjeseci. Trznuo sam se kad me je netko lupnuo po ramenu. Roger, vitka stasa u debelom ogrtaču. Uz njega stajala je njegova nasmiješena supruga Dorothy, rumenih obraza od hladnoće. Smeđu kosu skupila je ispod ovalne francuske kape urešene biserima.

»Utonuo si u misli, Matthew«, rekao je Roger. »Meditiraš li o dubokim moralnim poukama predstave?«

»Duboke kao bunar i teške kao konj«, rekla je Dorothy. »Točno«, rekao sam. »Tko ju je izabrao?« »Rizničar.« Roger je pogledao Rowlanda, koji je razgovarao s prastarim sucem i

ozbiljno kimao glavom. »On je htio komad koji nije politički neprikladan. Danas je to mudro. Premda bi talijanska komedija bila bolja«, tiho je rekao Roger.

Zajedno smo prešli dvorište. Zamijetio sam da se snijeg na fontani Gatehouse Courta, koji je već tri mjeseca bio smrznut, rastopio te su se vidio sivi led. Uskoro će voda u fontani opet poteći i umilan zvuk ispunit će dvorište. Na ledu je bilo nekoliko novčića. Čak i kad je fontana smrznuta, ljudi bacaju novčiće i mole se da dobiju parnicu, ili da imaju sreće u ljubavi, jer odvjetnici su jako praznovjerni, iako će to uvijek zanijekati.

ROGEROV SOBAR, starac Elias koji godinama služi u obitelji, dočekao nas je na

vratima te me je poveo na kat na operem ruke. Zatim sam sišao u gostinsku sobu, u kojoj su debele svijeće ugodno obasjavale stolce i jastuke. Desetak gostiju, odvjetnici sa suprugama, sjedili su ili se izležavali, a Elias i dječak su ih posluživali vinom. Snažna vatra ugrijavala je prostoriju, miomiris bilja širio se s drvenog poda, a svjetlo je treperilo na srebrnini postavljenoj na stolnjaku. Zidovi su bili ukrašeni uokvirenim portretima po novoj modi, mahom biblijskih ličnosti. Iznad velikog kamina stajao je jedan od najboljih kućnih ukrasa u Lincolns Innu, s kojim se Roger silno ponosio. Veliki duborez, s razlistanim krošnjama prepunim cvijeća i voća, kroz koje proviruju glave životinja, jelen, vepar, pa čak i jednorog. Uz njega stajao je Roger i razgovarao s Ambroseom Loderom iz moje odvjetničke komore. Vitki Roger žustro je objašnjavao i mahao elegantnim rukama, a nepomični debeljuškasti

Balkandownload.com

odvjetnik crvena lica skeptično ga je promatrao. Uz njega je stajala dobrodušna Dorothy, a njezina šarena odora odudarala je od crnih

halja dvojice odvjetnika. Nosila je haljinu od zelenog damasta sa zlatnim obrubom na prsima i visokim, otvorenim ovratnikom, koja joj je dobro pristajala. Kad me je ugledala, ispričala se te je došla k meni.

Dorothy poznajem gotovo dvadeset godina. Ona je kći predsjednika moje prve odvjetničke komore. Tada smo imali dvadeset godina, a Dorothy me je odmah privukla, jer je bila elegantna, pametna i dobroćudna, a to je rijetka kombinacija. I njoj je bilo ugodno u mom društvu, nije joj smetala moja grba te smo postali dobri prijatelji. Nakon nekog vremena, osmjelio sam se da od našeg prijateljstva zatražim nešto više. Ali, nisam pokazao svoje osjećaje te sam samo ja kriv kad sam saznao da ju je već isprosio Roger, moj prijatelj i kolega. Kasnije je rekao, a ja mu vjerujem, kako nije znao da sam se zaljubio u Dorothy. Ona je ipak to naslutila, pa je pokušala ublažiti gorčinu rekavši da joj nije bilo lako. U to nisam povjerovao, zato jer je Roger vrlo naočit, pametan, žustar i energičan.

Sada je i Dorothy napunila četrdeset godina, iako se doimala mnogo mlađe, ako se zanemare sitne bore oko očiju. Naklonio sam se i poljubio je u ljupke obraze.

»Sretna ti Cvjetnica, Dorothy.« »I tebi, Matthew.« Stegnula mi je ruku. »Kako te zdravlje služi?« »Dobro je zadnjih dana.« Leđa su me boljela, ali proteklih mjeseci redovito sam

vježbao, kako mi je preporučio moj prijatelj, liječnik Guy te sam se dobro osjećao. »Dobro izgledaš.« »A ti si iz godine u godinu sve mlađa, Dorothy. Neka ti ova godina donese spokoj i

blagostanje.« »Nadam se. Iako su pretkazanja neobična, jesi li čuo? Temza je izbacila dvije goleme

ribe, sive i velike kao pola kuće. Sigurno su bile ispod leda.« Po iskrama u njezinom pogledu shvatio sam da je za nju ta priča, kao i mnoge druge, zabavna i apsurdna.

»Jesu li bile žive?« »Nisu. Ležale su na obali, u blatu kod Greenwicha. Stotine ljudi je prešlo most da ih

vide. Svi kažu da su dan prije Cvjetnice pretkazale užasne događaje.« »Ljudi uvijek zamjećuju pretkazanja. Time su opsjednuti londonski bibličari.« »Točno.« Znatiželjno me je pogledala, jer joj se učinilo da je zamijetila gorčinu u mom

odgovoru. Prije dvadeset godina, Dorothy, Roger i ja bili smo reformisti, vjerovali smo u novo kršćanstvo u svijetu. Oni još uvijek vjeruju. Iako su mnogi njihovi gosti tada bili reformisti, sada su se mirno posvetili profesiji, zastrašeni i razočarani silinom vjerskih sukoba i represijom, koja se razmahala u desetljeću nakon što je kralj raskinuo s Rimom. Pitao sam se je li Dorothy shvatila da u meni više nije bilo vjere.

Promijenila je temu razgovora. »Barem su za nas vijesti dobre. Danas samo dobili pismo od Samuela. Čini se da je cesta za Bristol opet otvorena.« Izvila je tamnu obrvu. »Koliko sam razabrala iz pisma, on ima djevojku.«

Samuel je Rogerov i Dorothin jedinac, njihova uzdanica. Prije nekoliko godina, obitelj se odselila u Bristol, Rogerov rodni grad, u kojem je dobio namještenje gradskog pisara. Prije godinu dana, vratio se u Lincolns Inn zbog prakse, a Samuel, koji sada ima osamnaest godina i šegrtuje kod suknara, odlučio je da ostane. Znao sam da je rastužio svoje roditelje.

Nasmiješio sam se. »Jesi li sigurna da nisi svoje želje učitala u njegovo pismo?« »Nisam, napisao je njezino ime. Elizabeth. Kći suknara.« »Neće se moći oženiti dok ne završi šegrtovanje.« »Dobro. Imat ću vremena da se uvjerim jesu li dobar par.« Vragolasto se nasmiješila.

»Mogla bih poslati uhodu u Bristol. Recimo, tvog pomoćnika Baraka. Čujem da je dobar u

Balkandownload.com

tom poslu.« Nasmijao sam se. »Barak je zauzet mojim poslom. Trebaš pronaći drugog uhodu.« »Sviđa mi se njegov smisao za humor. Kako je on?« »Prošle godine on i njegova supruga izgubili su dijete. To ga je teško pogodilo, iako se

ne vidi na njemu.« »A ona?« »Nisam vidio Tamasin. Namjeravam ih pozvati k sebi. Moram ih pozvati. Kad sam

imao groznicu, ona me je njegovala.« »Znači da na Sudu za zahtjeve imaš puno posla. Vodiš odvjetničku komoru. Oduvijek

sam znala da ćeš uspjeti u životu.« »Eh.« Nasmiješio sam se. »To je dobar posao.« Prije godinu dana, nadbiskup Cranmer

je mene i još jednog odvjetnika imenovao za branitelje na Sudu za zahtjeve, na kojem siromasi podnose žalbe. S namještenjem je išao status višeg odvjetnika i voditelja komore.

»Nikad nisam toliko uživao u svom poslu«, rekao sam. »Premda sam uvijek okupiran, a neki od klijenata – pa, siromasi nisu ni dobri ni ugodni ljudi.«

»Ne bi ni trebali biti«, žustro je rekla Dorothy. »Siromaštvo je prokletstvo.« »Ne tužim se. Posao je zanimljiv.« Zašutio sam. »Imam novi slučaj, jedan momak je

zatvoren u Bedlamu. Sutra ću se sresti s njegovim roditeljima.« »Na Cvjetnicu?« »Stvar je hitna.« »Ludi klijent.« »Ne radi se o tome je li on uistinu lud. Zatvorili su ga po naređenju Krunskog vijeća.

To je jedan od najčudnijih slučajeva koje sam imao. Zanimljiv je, premda mi nije drago petljati se s Vijećem.«

»Ne sumnjam da ćeš izboriti pravdu.« Stavila mi je ruku na nadlakticu.»Matthew!« Roger se stvorio pored mene. Žustro se rukovao sa mnom. On je nizak i napet, mršava i naočita lica, prodornih plavih očiju i crne kose, koja se prorijedila. Kao i uvijek, bio je pun energije. Premda je prije mnogo godina osvojio Dorothy, još uvijek mi je jako drag.

»Čuo sam da vam je pisao Samuel«, rekao sam. »Eh, vragolan. Konačno!« »Moram do kuhinje«, rekla je Dorothy. »Vidimo se ubrzo, Matthew. Razgovaraj s

Rogerom, on ima vrlo zanimljivu zamisao.« Naklonio sam se i zatim okrenuo prema Rogeru. »Kako si?« tiho sam upitao. »Nisam opet imao napad. Ali, jedva čekam da vidim tvog prijatelja liječnika.« »Zamijetio sam da si okrenuo glavu kad je Pohota pala na pod na predstavi.« »Eh. Ustrašio sam se, Matthew.« Doimao se ranjivo, kao dječarac. Stisnuo sam mu

ruku. Zadnjih tjedana Roger je nekoliko puta naglo gubio ravnotežu te bi se bez vidljiva

razloga srušio. Strahovao je da je obolio od padavice, užasne bolesti zbog koje muškarci ili žene, inače potpuno zdravi, katkad padnu na tlo, grče se i stenju u nesvjesnom stanju. Tu neizlječivu bolest neki shvaćaju kao privremeno ludilo, a drugi kao dokaz opsjednutosti zloduhom. Zbog činjenice da se upečatljivi sindromi mogu pojaviti u bilo kojem trenutku, ljudi izbjegavaju bolesnike. To bi bio kraj njegove odvjetničke karijere.

Stisnuo sam ga za ruku. »Guy će ti reći istinu, obećavam ti.« Roger mi je prije tjedan dana za ručkom priznao što ga muči, pa sam mu dogovorio pregled kod mog prijatelja liječnika čim bude slobodan, za četiri dana.

Roger se ironično nasmiješio. »Nadajmo se da ću je s radošću čuti«, tiho je rekao.

Balkandownload.com

»Rekao sam Dorothy da me boli trbuh. Mislim da je tako najbolje. Žene se samo brinu.« »Kao i mi, Rogere.« Nasmiješio sam se. »Katkad s dobrim razlogom. Postoje mnogi

razlozi za gubitak ravnoteže, a ne zaboravi da nisi imao napade.« »Znam. To je točno.« »Dorothy mi kaže da imaš novu zamisao«, rekao sam da promijenimo temu. »Imam.« Lukavo se nasmiješio. »O tome sam razgovarao s Loderom, ali njega to ne

zanima.« Pogledao je prema svojim gostima. »Ovdje nema siromaha«, tiho je rekao. Uhvatio me je za ruku i odveo sa strane. »Pročitao sam novu knjigu Rodericka Morsa,

Kršćanin oplakuje grad London.« »Pripazi se. Kažu da je buntovnička.« »Oni se boje istine«, tiho i odlučno je rekao Roger. »Isusa mi, Morsova knjiga je

optužnica našem gradu. Dokazuje kako je cjelokupno bogatstvo samostana pripalo kralju i njegovim dvoranima. Zatvorene su samostanske škole i bolnice, a bolesni su prepušteni samima sebi. Redovnici su im davali skromnu njegu, a sada nemaju ništa. To je velika sramota, bezbroj bolesnih i polumrtvih jadnika leži na ulicama. Jučer sam na Cheapsideu vidio jednog dječaka, njegove bose noge napola smrznute od hladnoće. Dao sam mu novčić, ali njemu je potrebna bolnica, Matthew.«

»A kažeš da su gotovo sve zatvorene.« »Zbog toga ću lobirati da Inns of Court financira bolnicu. Kad dobijem početna

sredstva, od odvjetnika ću zatražiti dodatni novac.« »Jesi li razgovarao s rizničarom?« »Još nisam.« Roger se opet nasmiješio. »Uvježbavam se na ovim tipovima.« Glavom

je pokazao prema debeljuškastom Loderu. »Ambrose kaže da siromasi vrijeđaju prolaznike, jer strašno zaudaraju i smrde. On bi dao novac da ulice budu čiste. Drugi se žale na nametljive prosjake, koji posvuda zazivaju Boga i moljakaju novac. Obećao sam im da ih više neće uznemirivati. One koji nisu sućutni ipak se može uvjeriti.« Nasmiješio se i ozbiljno me pogledao. »Hoćeš li pomoći?«

Zamislio sam se. »Čak i ako uspiješ, kakva je korist od jedne bolnice u posvemašnjoj crnoj bijedi?«

»Nekoliko nesretnih duša bit će spašeno.« »Pomoći ću ti koliko mogu.« Taj zadatak Roger će najbolje obaviti, zato jer je

energičan i promućuran. »Dat ću prilog za tvoju bolnicu i pomoći ću ti da namakneš sredstva, ako želiš.«

Roger me je stegnuo za nadlakticu. »Znao sam da ćeš pomoći. Uskoro ću organizirati savjet...«

»Još jedan savjet?« Dorothy se vratila rumena u licu od vreline u kuhinji. Znatiželjno je pogledala svog supruga. Roger ju je primio oko struka.

»Za bolnicu, draga.« »Teško ćeš nagovoriti ljude. Novčarke su mi tanke zbog velikih kraljevih nameta.« »Nisu potpuno prazne«, rekao sam. »Kažu da će od novog parlamenta tražiti još novca

za kralja kako bi ratovao s Francuskom.« »Bačen novac«, ogorčeno je rekao Roger. »Pomisli kako bi se taj novac mogao

utrošiti. Ali, za njega je ovo pravo vrijeme za takve pothvate. Škotski kralj je mrtav, njegova djevojčica je na prijestolju, pa ne mogu stati na stranu Francuza.«

Kimnuo sam s odobravanjem. »Kralj je poslao kući škotske lordove zarobljene nakon Solway Mossa. Priča se kako su se zavjetovali da će oženiti princa Edwarda i malu Mary.«

»Dobro si obaviješten, kao i uvijek, Matthew«, rekla je Dorothy. »Barak ti dojavljuje tračeve svojih prijatelja koji služe na dvoru?«

Balkandownload.com

»Da.« »Čula sam da kralj traži novu ženu.« »O tome se priča otkad je smaknuta Catherine Howard«, rekao je Roger. »Koja bi sada

trebala biti?« »Lady Latimer«, rekla je Dorothy. »»Njezin suprug je umro prošli tjedan. Prekosutra

je veliki pogreb. Kaže se da je kralj već godinama mjerka i da će sada krenuti u akciju.« Taj trač nisam čuo. »Nesretnica«, rekao sam. »Glava joj visi na koncu«, tiho sam

rekao. »Da«, kimnula je Dorothy. Zašutjela je, a onda je pljesnula rukama i glasno rekla:

»Večera je pripremljena, prijatelji.« Svi smo pošli prema blagovaonici. Na dugom, starom hrastovom stolu bili su

postavljeni srebrni tanjuri, a sluge su donosile jela pod budnim Eliasovim okom. Zvijezde večere bila su četiri tusta pečena pileta. Korizmeni post još uvijek nije završio, pa bi se trebala poslužiti samo riba, ali te zime rijeke su se zaledile, pa je riba bila strašno skupa te je kralj dopustio da se jede bijelo meso.

Zauzeli smo svoja mjesta. Sjeo sam između Lodera, s kojim je Roger ranije raspravljao i Jamesa Ryprosea, bradatog starog odvjetnika, izborana lica kao suha šljiva. Nasuprot nama sjedili su Dorothy, Roger i gospa Loder, debeljuškasta i usredotočena kao i njezin suprug. Nasmiješila mi se i pokazala lijepe bijele zube, a onda je odjednom stavila ruku u usta i izvadila umjetno zubalo. Zubi su bili uglavljeni u drveni okvir i izbrušeni, kako bi ih mogla pričvrstiti za nekoliko sivih okrnjaka, koji su joj preostali u ustima.

»Dobro izgledaju, zar ne?« rekla je i pogledala me u oči. »Napravio ih mi je po mjeri jedan ranar iz Cheapsidea. Njima ne mogu jesti, naravno.«

»Skloni ih, Johanna«, rekao je njezin suprug. »Ne moraju ih svi gledati dok jedemo.« Johanna je napućila usta, koliko je kao bezuba žena to mogla i spremila zubalo u kutijicu, koju je stavila u nabore svoje halje. Suspregnuo sam drhtanje. Meni je francuska moda nošenja umjetnih zubala napravljenih od zuba mrtvih ljudi, koju su usvojile više klase, bila vrlo odbojna.

Roger je opet počeo pričati o bolnici, a sada se usredotočio na starog Ryprosea. »Pomislite na bolesne i bespomoćne koje bismo mogli ukloniti s ulice, a možda i izliječiti.«

»Eh, to bi bio plemenit cilj«, rekao je starac. »Ali, što ćemo sa snažnim i zdravim prosjacima koji zagađuju ulice, gnjave zbog novca, a katkad i prijete? Što ćemo s njima? Ja sam star i katkad se bojim izaći na ulicu.«

»Posve točno«, rekao je brat Loder nagnuvši se prema meni. »Ona dvojica koja su orobila i ubila nesretnog brata Goodcolea kod ulaza prošloga studenoga, bili su samostanske sluge bez gospodara. Ne bi ih ni uhvatili da se nisu hvalisali svojih zločinom po krčmama u kojima su trošili novac nesretnog Goodcolea i da čestiti krčmar nije obavijestio pozornika.«

»Da, da«, žustro je rekao Ryprose. »Nije ni čudo da sluge bez gospodara nekažnjeno prose i pljačkaju, kad se za sigurnost u gradu brine samo nekoliko redarstvenika, a većina ih je u mojim godinama.«

»Gradsko vijeće trebalo bi unajmiti nekoliko snagatora da ih bičevima istjeraju iz grada«, rekao je Loder.

»Ali, Ambrose«, tiho je rekla njegova supruga. »Čemu ta grubost? Kad si bio mlađi, govorio si da sirotinja bez posla ima pravo na plaćen posao i da ih grad treba platiti da obavljaju korisne poslove, na primjer da popločavaju ulice. Uvijek si citirao Erasmusa i Juana Vivesa o dužnostima kršćanske zajednice prema nesretnicima.« Nasmiješila mu se, jer mu se vjerojatno htjela osvetiti za neugodno opasku o njezinim zubima.

»Točno, Ambrose«, rekao je Roger. »Toga se dobro sjećam.«

Balkandownload.com

»I ja«, dometnula je Dorothy. »Žučljivo si upozoravao na dužnosti kralja prema siromasima.«

»Pa, ta tema je iscrpljena, i ne znam što nam je činiti.« Loder je namršteno pogledao suprugu. »Da primimo deset tisuća prljavih prosjaka u Inn i nahranimo ih za Visokim stolom?«

»Ne«, mirno je rekao Roger. »Možemo jednostavno iskoristi svoje bogatstvo i pomoći nekolicini. Dok se ne stvore bolje okolnosti.«

»Šetnja ulicama nije tužna samo zbog prosjaka«, tmurno je rekao stari Ryprose. »Posvuda viču oni bibličari. Jedan od njih cijeli dan stoji na početku ulice Newgate, urla i propovijeda kako se bliži apokalipsa.«

Cijeli stol je žamorio s odobravanjem. Tijekom godina nakon pada Thomasa Cromwella, kralj je prestao podržavati reformatore, koji su ga potaknuli na raskol s Rimom. On nije prigrlio luteransku vjeru, a sada se počeo vraćati na staru religiju, na svojevrsno katoličanstvo bez pape i sve žešće proganja disidente. Poricanje da se kruh i vino na pričesti pretvaraju u stvarno tijelo i krv Isusa Krista sada je hereza, za koju se dobiva smrtna kazna. Čak je i doktrina o čistilištu opet uvažena. A sve to je anatema za radikale, po kojima se jedina istina nalazi u Bibliji. Zbog progona, mnogi reformatori su postali radikalni, a u Londonu su se osmjelili i tu su najgrlatiji.

»Znate li što sam danas vidio na ulici?« upitao je jedan gost. »Ispred jedne crkve ljudi su polagali grane na snijeg za sutrašnju procesiju Cvjetnice. A onda se pojavila banda šegrta i razbacala grane, vičući da je to papistička svetkovina i da je papa Antikrist!«

»Taj vjerski radikalizam samo je izgovor šegrtima da opet divljaju«, tmurno je rekao Loder.

»Sutra bi moglo biti nevolja«, rekao je Roger. Kimnuo sam. Na Cvjetnicu će tradicionalna crkva održati ustaljenu procesiju, sa

zvonarima odjevenima kao proroci i djetetom na magarcu, a radikalni propovjednici će u svojim crkvama grmjeti kako je to papistička blasfemija.

»Opet će biti čistke«, netko je smrknuto rekao. »Čuo sam da će se biskup Bonner žestoko okomiti na bibličare.«

»Dosta je lomača«, tiho je rekla Dorothy. »Grad to neće dopustiti«, rekao je Loder. »Narod ne voli radikale, a još manje lomače.

Bonner neće ništa postići.« »Zaista?« tiho je upitao Roger. »Nije li i on fanatik, suprotnog predznaka? Nije li cijeli

grad podijeljen?« »Većina jedino želi miran život«, rekao sam. »Pa i oni koji su nekad bili radikali.«

Lukavo sam se nasmiješio Rogeru, a on mi je kimnuo s razumijevanjem. »Fanatici na obje strane«, tmurno je rekao stari Ryprose. »A u sredini mi jadni, obični

ljudi. Katkad se bojim da će nas pobiti.«

DRUŠTVO SE kasno razišlo, a ja sam ostao zadnji. Izašao sam van u noć, koja je

opet bila ledena, a pod čizmama mi je krčkala smrznuta bljuzga. Nakon razgovora za večerom bio sam u tmurnijem raspoloženju. Istina je da je London sada prepun prosjaka i

Balkandownload.com

fanatika, to je nesretan grad. Nakon čistke, bilo bi još gore. Društvu za večerom nisam rekao da su roditelji momka u Bedlamu pripadnici radikalne protestantske zajednice i da su duševni problemi njihova sina vjerske naravi. Zažalio sam što sam preuzeo taj slučaj, ali nisam mogao odbiti slučajeve koji su mi dodijeljeni na Sudu za zahtjeve. A roditelji žele osloboditi svog sina.

Zastao sam. Netko je tiho koračao po snijegu iza mene. Okrenuo sam se i namrštio. Područje Lincolns Inna trebalo bi biti zaštićeno, ali u njega se ipak može neopaženo ući. Noć je bila tamna, oblaci su zaklanjali mjesec, a u to doba noći svijeće su gorjele samo na nekoliko prozora.

»Tko je tu!« viknuo sam. Nije bilo odgovora, ali opet sam čuo škripanje snijega dok se netko žurno udaljavao.

Pošao sam za njim. Koraci su se čuli s drugog kraja kuće u kojoj su živjeli Elliardovi, uz stražnji zid Lincolns Inna. Stavio sam ruku na bodež i obišao kuću. Ispred mene bio je vanjski zid. Sada je u stupici. Ali, nije bilo nikoga. Komadić tla između kuće i četiri metra visokog stražnjeg zida, obasjan svjetlom koje je dopiralo s prozora stana Elliardovih, bio je pust. Protrnuo sam.

A onda sam zamijetio da je snijeg na vrhu zida uklonjen. Netko se popeo preko zida. Procijenio sam da je za to bila potrebna znatna snaga i vještina. Nisam bio siguran da li je to ostvarivo, ali prazno dvorište i uklonjen snijeg govorili su suprotno. Namrštio sam se i okrenuo. Reći ću čuvaru neka na vrh zida stavi krhotine stakla.

DRUGO POGLAVLJE

UTRADAN SAM RANO otišao u ured. Roditelji dječaka koji je zatvoren u Bedlamu trebaju doći u devet sati. Iz Suda za zahtjeve dobio sam šture informacije, ali ipak sam se zabrinuo. Zatvoren je po nalogu Krunskog vijeća, »zbog blasfemičnih, luđačkih izjava o pravoj vjeri«, kako je pisalo u

odluci, donesenoj bez presude biskupskog suda. Dakle, riječ je o opasnoj politici. Opet sam se umirivao kako ću u tome sudjelovati samo kao pravnik, ali sam proklinjao sreću koja je meni, a ne mom kolegi, dodijelila taj slučaj.

Za dječaka, Adama Kitea, piše da je sin klesarskog majstora i ministrant u Crkvi svetog Martina u Creek Laneu. Poslao sam Baraka da provjeri, a on mi je dojavio da je vikar, kako je rekao, »vatreni govornik i gromovnik«.

To nije bila dobra vijest. Iz iskustva s pobožnim ljudima znao sam da su naporni, grubi, sirovi i da iz rukava bespoštedno sipaju biblijske citate.

Iz tmurnih misli trgnuo sam se kad sam se poskliznuo na snijegu i gotovo pao. Netko se nasmijao.

Po cijelom gradu, crkvena zvona pozivala su na misu za Cvjetnicu. U zadnje vrijeme u crkvu odlazim samo kad moram, a iduće nedjelje moram na misu da obavim godišnju ispovijed. To me nije radovalo. Nepredvidljivo vrijeme opet je donijelo zatopljenje, pa je Chancery Lane bio blatnjav kao seosko dvorište. Kad sam prošao kroz ulaz Lincolns Inna. razmišljao sam hoće li se rizničar pobrinuti za osiguranje onog zida. Čuvaru sam rekao neka mu prepriča moju sinoćnju dogodovštinu.

Nešto mokro kapnulo mi je na lice. Pala je još jedna kap te sam shvatio da kiši, prva

S

Balkandownload.com

kiša nakon dvomjesečnog snijega. Kad sam stigao do ureda, pljuštalo je, a moja kapa bila je skroz mokra. Iznenadio sam se kad sam u predsoblju ugledao Baraka. Zapalio je vatru i sjedio za velikim stolom, pripremajući spise za sutrašnje ročište. Žalbe, svjedočenja i izjave na hrpama oko njega. Njegovo naočito, vragolasto lice bilo je umorno, a oči okrvavljene. Bio je neobrijan.

»Trebaš se obrijati, inače će te sudac ukoriti zbog nedoličnog ponašanja.« Premda sam grubo govorio, Barak i ja smo dobri drugovi. Upoznali smo se kad smo radili za Barakovog pokojnog gospodara, kraljevog glavnog ministra Thomasa Cromwella. Nakon Cromwellova pogubljenja prije tri godine, Barak je počeo raditi za mene, neortodoksan i učinkovit pomoćnik.

»U redu«, mrzovoljno je rekao. »Ubrzo dolaze roditelji onog šašavca.« »Ne zovi ga tako«, rekao sam pregledavajući spise koje je pripremio. Sve je bilo

sređeno, a Barak je rukom unio bilješke. »U nedjelju?« upitao sam. »I jučer si bio tu? Zapostavljaš nesretnu Tamasin.«

»Ona je u redu.« Barak je ustao te počeo pospremati knjige i spise. Pogledao sam njegova široka leđa pitajući se što nije u redu između njega i njegove žene da je u ovo vrijeme došao na posao, a čini se da nije spavao cijelu noć. Tamasin je zgodna djevojka, žustra kao i Barak, prošle godine sklopili su sretan brak, premda nisu mogli odugovlačiti zbog njezine trudnoće. Sin im je umro pri porođaju, u narednim mjesecima Barak je bio veseo i bezbrižan kao i uvijek, iako je njegovo držanje postalo usiljeno, a pogled bi mu se katkad smračio. Znao sam da se neki parovi još više zbliže nakon gubitka djeteta, a neki se počnu razilaziti.

»Jučer si vidio roditelje Adama Kitea, kad su došli da dogovore sastanak«, rekao sam. »Gospodin Kite i njegova žena. Kakvi su?«

Okrenuo se prema meni. »Zanatlije, on je klesar. Pričao je kako su Božjom milošću uspjeli iznijeti svoj slučaj na Sudu za zahtjeve i da On neće napustiti istinske vjernike.« Barak se namrštio. »Meni izgledaju kao gorljivi bibličari. Pobožni ljudi koje sam upoznao najčešće su smireni, a Kiteovi se doimaju kao prebijene mačke.«

»Nije ni čudo s obzirom na to što im se dogodilo.« »Znam.« Barak je zašutio. »Hoćete li morati otići onamo, kod luđaka koji trgaju

odjeću i tresu svojim lancima?« »Morat ću.« Pregledavao sam spise. »Momak ima sedamnaest godina. Pred Vijeće je

doveden trećeg ožujka zbog mahnitanja i nedoličnog ponašanja ispred križa u dvorištu Crkve svetog Pavla, a ondje je "neobično ječao i kričao". Poslan je u Bedlam da se izliječi. To je sve. Ni liječnik ni porota nisu dali izvještaj o njegovom zdravstvenom stanju. To je pogrešno.«

Barak me je ozbiljno pogledao. »Ima sreće da ga nisu proglasili za heretika. Sjetite se što se dogodilo Richardu Mekinsu i Johnu Collinsu.«

»Vijeće je sada obzirnije.« Mekins je bio petnaestogodišnji šegrt, koji je prije osamnaest mjeseci živ spaljen na

Smithfieldu, zato jer je poricao prisutnost Isusa u euharistiji. A slučaj Johna Collina je još gori, mladića koji je strijelom pogodio Kristov kip u crkvi. Mnogi su ga proglasili umobolnim, ali godinu ranije kralj je donio zakon po kojem su i umobolne mogli smaknuti, pa je i Collins spaljen na lomači. Zbog iskazane okrutnosti, narod se pobunio protiv neumoljive vjerske vladavine biskupa Bonnera u gradu i od tada nije bilo spaljivanja na lomači.

»Priča se da je Bonner opet krenuo na radikale«, rekao je Barak. »O tome se sinoć pričalo za večerom. Što misliš da se događa, Jack?« Barak je imao

Balkandownload.com

prijatelje među onima koji su obavljali mutne poslove na dvoru, koji su zalazili u krčme i podnosili izvještaje o javnom mnijenju. Učinilo mi se da u zadnje vrijeme često pije sa sumnjivim prijateljima.

Opet me je ozbiljno pogledao. »Priča se da nakon što Skot više nije prijetnja, kralj želi sklopiti savez sa Španjolskom i zaratiti s Francuskom. Ali, da bi ga prigrlio car Charles, mora biti neumoljiv prema hereticima. Kažu da će parlament usvojiti njegov zakon, koji ženama i puku zabranjuje čitanja Biblije i da će poduprijeti biskupa Bonnera u zatiranju londonskih bibličara. To se priča po Whitchallu. Stoga bih s ovim bio jako oprezan.«

»Shvaćam, hvala ti.« Stvar je postala još delikatnija. Usiljeno sam se nasmiješio. »A sinoć se pričalo da kralj želi novu ženu. Lady Latimer.«

»I to je točno, kako sam čuo. Ali, sada mu neće biti lako. Ta gospa ga ne želi.« »Odbila ga je?« upitao sam iznenađeno. »Tako kažu. Ne možeš joj zamjeriti. Kralj ima čireve na obje noge, po Whitehallu ga

najčešće nose na nosiljci. Kažu da je svaki mjesec sve deblji i zlovoljniji. Kažu da nju zanima netko drugi.«

»Tko?« »O tome se ne govori.« Zašutio je. »Tom šašavom Adamu Kiteu možda će biti bolje

ako ostane u Bedlamu. Pa i vama, umjesto da se opet petljate s Krunskim vijećem.« Uzdahnuo sam. »Ja sam samo odvjetnik na dužnosti.« »Ne možete se sakriti iza zakona ako uvučete te ljude. To znate,« Vidio sam da se i

Barak zabrinuo, jer ću opet biti nadohvat ruke moćnim neprijateljima, koje sam stekao u prošlosti. Vojvoda Norfolk i Richard Rich sjede u Krunskom vijeću.

»Nisam imao sreće te su to dali meni, a ne Herriottu«, rekao sam. »Ali, što je tu je, sada moram biti oprezan. Uzet ću spise za sutra. Reci Kiteovima neka odmah uđu kad stignu.«

Ušao sam u svoj ured i zatvorio vrata. Barak me je uznemirio. Prišao sam lučnom prozoru. Kiša je pljuštala, a kišne kapi na staklu zamutile su pogled na Gatehouse Court. Zadrhtao sam jer me zvuk kiše uvijek podsjeti na onu užasnu noć prije osamnaest mjeseci, kad sam jedini put u životu ubio čovjeka. Da nisam, on bi sigurno ubio mene, ali njegovo hripanje dok se utapao još uvijek me progoni. Duboko sam uzdahnuo i skrušeno se sjetio sinoćnjeg dobrog raspoloženja. Je li sreća koju sam osjetio prizvala zlu kob?

Bedlam, pomislio sam. To ime izaziva strah i gađenje u Londonu. Bolnica Bedlam dugo je bila jedina londonska bolnica za duševne bolesnike. Iako su luđaci vrlo često prosili na ulici, a mnogi su imali prijatelje ili članove obitelji koji su bili umobolni, ljudi su izbjegavali luđake. Od njih nisu samo strahovali, zato jer su opasni ili čak opsjednuti, nego su ljude podsjećali da ludilo u nekom užasnom obliku može bilo koga odjednom spopasti. Zbog toga se Roger bojao padavice, jer su napadaji koji prate tu bolest bili užasni za gledanje. Znao sam da je u Bedlamu vrlo malo teških duševnih bolesnika, neki pacijenti potječu iz bogatih obitelji, a ostale se uzdržava od milodara. Katkad bi osobe kao što je Adam Kite, koje su zasmetale moćnicima, ondje sklanjali od javnosti.

Začulo se kucanje na vratima te je Barak uveo sredovječni par. S nelagodom sam zamijetio treću osobu u njihovoj pratnji, svećenika u dugom habitu. Bio je visok i koščat, čupavih obrva, guste, prosijede kose i crvena, naprasita lica. Sredovječni par nosio je skromnu crninu, a oboje su se doimali shrvano: žena je bila na rubu suza. Bila je niska mršava, kao ptičica, a njezin muž bio je visok i plećat, grubih crta lica. Naklonio se, a njegova žena je napravila duboki kniks. Svećenik me drsko pogledao u oči, nije ga smelo što se nalazio u Lincolns Innu ni moja pojava u halji, u uredu prepunom pravnih knjiga.

»Ja sam viši odvjetnik Shardlake. Vi ste zacijelo gospodin i gospa Kite .« Nasmiješio

Balkandownload.com

sam se nervoznom paru, kako bi se opustili i usredotočio se na njih. Iz bogatog iskustva znam da kad je treća osoba u pratnji klijenata, onda je najčešće mnogo agresivnija od klijenta. Pretpostavio sam da je to njihov vikar i da s njim neće biti lako.

»Daniel Kite, vama na službu«, rekao je muškarac i naklonio se. »Ovo je moja žena, Minnie.« Žena je opet napravila kniks i nesigurno se nasmiješila. »Lijepo od vas što ste nas primili u nedjelju«, rekao je Daniel Kite.

»Cvjetnicu«, s gađenjem je rekao svećenik. »Ako smo tu onda barem nećemo morati gledati one papističke ceremonije.« Izazovno me pogledao. »Ja sam Samuel Meaphon. Ožalošćena obitelj je iz moje župe.«

»Sjednite, molim vas«, rekao sam. Sjeli su jedan uz drugoga na klupu, a Meaphon je bio u sredini. Minnie je nervozno prčkala po haljini. »Vidio sam sudske spise koje su nam poslali«, rekao sam im, »ali tu je samo štura priča. Htio bih da mi potanko ispričate što se dogodilo s vašim sinom.«

Daniel Kite je nervozno pogledao Meaphona. »To bih radije čuo od nas i vaše žene, gospodine«, brzo sam dometnuo. »S dužnim

poštovanjem prema dobrom svećeniku, ali najbolje je svjedočenje iz prve ruke.« Meaphon se namrštio, ali je kimnuo gospodinu Kiteu neka priča.»Naš sin Adam bio je dobar momak, do prije šest mjeseci«, rekao je tužnim, dubokim glasom. »Živahan i čvrst. Bog nas je blagoslovio, jer nemamo druge djece. Bio je šegrt u mojoj radnji, kod Billingsgatea.«

»Vi ste klesar?« »Klesarski majstor, gospodine.« Usprkos nedaći, to je rekao s ponosom. Pogledao sam

njegove šake: krupne, žuljevite, brojni ožiljci. »Htio sam da Adam izuči moj zanat. On je dobar radnik i redovito ide u našu crkvu.«

»Točno tako«, potvrdio je velečasni Meaphon. »Mi smo istinski vjernici, gospodine.« U Kiteovu glasu osjetio se prkos. »Bez obzira što nas svijet gleda kao grešnike«, rekao je Meaphon, neustrašivo me

gledajući ispod gustih obrva. »Sve što mi kažete o vašoj vjeri ostat će između nas«, rekao sam. »Vidim da vi niste naše vjere«, tužno je rekao Daniel Kite. Nije bio ljutit. »Ne radi se o mojoj vjeri«, rekao sam s usiljenim smiješkom. Meaphon me je odmjerio pogledom. »Vidim da vas je Bog zbog nečeg tjelesno kaznio.

A to je učinio samo zato da u Njemu pronađete utjehu.« Obuzeo me je bijes, jer se taj stranac drznuo da komentira moju grbu. Minnie Kite se

naglo uključila u razgovor. »Želimo da pomognete našem sirotom sinu, gospodine, da nam kažete može li nam zakon pomoći.«

»Onda mi recite što se dogodilo, od početka, izravno i jednostavno.« Minnie je zašutjela zbog prijekora u mom glasu. Njezin muž je oklijevao, a onda je

počeo pričati. »Rekao sam vam da je Adam dobar momak. Ali, prije šest mjeseci postao je mučaljiv,

zamišljen, povukao se u sebe. Jednog dana morao sam ga ostaviti u radionici, a kad sam se vratio zatekao sam ga kako kleči u kutu. Molio se, preklinjao Gospoda neka mu oprosti grijehe. "Što je sad, Adame", rekao sam mu, "Bog je odredio vrijeme za molitvu i vrijeme za rad." Poslušao me je, ali sjećam se da je ustao s teškim uzdahom, koji nikad nisam čuo.«

»Otad smo ga često čuli«, rekla je Minnie. »To je bio početak. Uvijek smo poticali Adama da se moli, ali nakon toga on – on nije

htio prestati.« Kite je zašutio. U njemu sam osjetio strah. »U bilo koje doba dana, u radionici, pa i u društvu, pao bi na koljena i počeo se grozničavo moliti neka mu Bog oprosti grijehe i neka mu kaže da je spašen. Nije mogao jesti, ležao je skutren u kutu, pa

Balkandownload.com

smo ga morali dizati na noge, a on se opirao i pravio mrtav. Kad bismo ga osovili na noge, uvijek bi užasno uzdahnuo.«

»Očajnički«, tiho je rekla Minnie. Pognula je glavu, a ipak sam u njezinim očima ugledao suze. Kite me je pogledao. »On je uvjeren da je proklet, gospodine.«

Pogledao sam ih. Znao sam da vjerski radikali, kao i Luther, vjeruju da je čovječanstvo podijeljeno na spašene i proklete, da će jedino oni koji dođu k Njemu pomoću Biblije biti spašeni na Sudnji dan. Ostatak čovječanstva osuđen je da zauvijek gori u paklu. Oni vjeruju da uskoro dolazi Sudnji dan, kraj svijeta, koji je prorokovan u Ivanovom Otkrivenju. Nisam znao što bih rekao. Laknulo mi je kad je Meaphon prekinuo šutnju.

»Ovi dobri ljudi doveli su mi svog sina«, rekao je. »Razgovarao sam s Adamom, pokušao ga umiriti, rekao sam mu da Bog katkad usađuje sumnju u one koje najviše voli, kako bi iskušao njihov duh. Dva dana proveo sam s njim, postio i molio se, ali nisam mogao doprijeti do njega.« Odmahnuo je glavom. »Neumoljivo mi se opirao.«

Minnie me je tužno pogledala praznim očima. »Adarri je sada kost i koža. Morala sam ga hraniti žicom, a moj muž ga je morao pridržavati da se ne sruši. "Moram se moliti, ponavljao je. "Nisam spašen!" Prestravljeno sam slušala kako izgovara riječi molitva i spasenje.«

»Koje je grijehe Adam umislio?« tiho sam upitao. »Nije htio reći. On misli da je počinio sve grijehe. Prije toga bio je običan, veseo

momak, katkad nepristojan i nepromišljen, ali ništa više. Nikad nije bio zao.« »A onda je počeo izbivati iz kuće«, rekao je Daniel Kite. »Skrivao se u prilazima i

uglovima, kako bi se neometano molio. Morali smo ga tražiti naokolo.« »Bojali smo se da će umrijeti na hladnoći«, rekla je Minnie. »Pobjegao bi bez ogrtača,

pa smo pratili njegove tragove u snijegu.« Bijesno je lupila malenom šakom po krilu. »O, da se tako ponaša prema svojim

roditeljima. To je grijeh.« Njezin muž položio je krupnu šaku na njezine šake. »Polako, Minnie, ne gubi vjeru.

Bog će nam poslati odgovor.« Okrenuo se prema meni. »Prije deset dana, kad zbog snijega nitko nije izlazio van ako nije morao, Adam je nestao. Bio je sa mnom u radionici kako bih ga držao na oku, ali on je postao lukav kao majmun, pa kad sam se okrenuo, on se iskrao, otključao vrata i nestao. Pošli smo za njim, tražili ga posvuda, ali nismo ga pronašli. A onda je popodne kod nas došao službenik biskupa Bonnera. Rekao je da je Adam pronađen na koljenima u snijegu, kako se moli kod križa u dvorištu Crkve svetog Pavla, preklinjao je Boga neka mu pošalje znak da je spašen, da će s izabranima otići u raj. Vikao je da se bliži kraj svijeta i preklinjao Boga i Isusa neka ga ne pošalju u pakao na Sudnji dan.«

Minnie je zaplakala, a njezin muž je ušutio i pognuo glavu, shrvan navalom osjećaja. Dubina patnje tih priprostih ljudi bila je užasavajuća. Njihov sin učinio je nešto jako opasno. Samo ovlašteni propovjednici smiju doći na posjed Crkve svetog Pavla, a kraljeva doktrina izričito kaže da sama vjera, sola jide, nije dovoljna za ulazak u raj. Čak je i doktrina o čovječanstvu koje je Bog podijelio na izabranike i proklete manje ortodoksna. Pogledao sam Meaphona. Namrštio se i rukom zagladio gustu kosu.

»A onda je Adam izveden pred Vijeće«, mirno sam rekao Danielu. »Da. Iz biskupove tamnice u koju su ga zatvorili. Pozvali su me. Otišao sam u

Whitchall Palače, u veliku prostoriju u kojoj su četvorica u raskošnim haljama sjedili na stolom.« Glas mu je zadrhtao i čelo se orosilo znojem. »Adam je bio ondje, u lancima, uz njega je stajao stražar.« Pogledao je vikara. »Došao je i velečasni Meaphon, ali nisu mu dopustili da govori.«

»Ne, nisu me htjeli čuti«, rekao je Meaphon. »Nisam ni mislio da žele«, podrugljivo je

Balkandownload.com

rekao. A to je vjerojatno bilo najbolje, pomislio sam. »Tko su bili ti ljudi?« »Onaj u bijeloj halji je nadbiskup Cranmer, vidio sam ga kako propovijeda u Crkvi

svetog Pavla. Bio je još jedan svećenik, krupan, srdit čovjek smeđe kose. Druga dvojica nosila su halje optočene krznom i draguljima. Jedan je bio blijed, prodornog glasa. Drugi je imao dugu smeđu bradu i ispijeno lice.«

Polako sam kimnuo. Mali blijedi čovjek zacijelo je sir Richard Rich, bivši štićenik Thomasa Cromwella, koji je nakon pada Cromwella pristupio konzervativcima. Bezobziran, podmukao oportunist. Drugi me po opisu podsjetio na lorda Hertforda, brata pokojne kraljice Jane, on je reformator. A bijesni svećenik sigurno je londonski biskup Bonner.

»Što su vam rekli?« »Pitali su me kako je Adam zapao u to stanje duha, a ja sam im čestito rekao. Blijedi

čovjek je rekao da je to po njemu hereza i da dječaka treba spaliti na lomači. A onda je Adam pao sa stolice i prije nego što ga je stražar uhvatio, kleknuo je i gorljivo molio Boga neka ga spasi. Vijećnici su mu naredili da ustane, ali on ih je ignorirao kao da su muhe. Onda je nadbiskup rekao kako je jasno da je Adam sišao s uma i da ga treba poslati u Bedlam, možda će ga ondje izliječiti. Blijedi čovjek ga je ipak htio opružiti za herezu, ali druga dvojica bila su protiv.«

»Shvaćam.« Rich, pomislio sam, smatrao je da će se spaljivanjem još jednog radikalnog protestanta dodvoriti tradicionalistima. Ali Cranmer, osim što je po naravi sućutan, nije htio izazivati nerede u Londonu. Neka Adama zatvore u Bedlam i problem će, barem privremeno, nestati.

Polako sam kimnuo. »Dolazimo do ključnog pitanja.« Pogledao sam ih. »Je li Adam uistinu lud?«

»Mislim da mora biti«, rekla je Minnie. »Ako nije lud, gospodine«, rekao je Daniel Kite, »bojimo se da se radi o nečem još

gorem.« »Gorem?« upitao sam. »Opsjednutosti«, odlučno je rekao Meaphon. »Toga se bojim. Da ga je zaposjeo

demon, koji ga nagovara neka u javnosti ismijava Božje milosrđe. A ako se radi o tome, onda ga ja mogu spasiti. Molit ću se s Adamom i pobijedit ću đavla.«

»I vi u to vjerujete?« upitao sam klesara. On je pogledao vikara, a onda je zagnjurio glavu u krupne šake. »Ne znam, gospodine.

Ako je to istina, neka Bog pomogne mom sinu.« »Mislim da je Adam jako zbunjen i ustrašen, to je sve.« Minnie je pogledala

Meaphona u oči, a ja sam shvatio da je ona jača od svog muža. Okrenula se prema meni. »Bez obzir na istinu, Bedlam će ga ubiti. Adam leži u zaključanoj ćeliji, hladno mu je, nema grijanja. On neće ništa učiniti, samo će ležati, moliti se i moliti. Smijemo ga posjetiti samo na jedan sat dnevno. Traže da im platimo tri šilinga mjesečno, toliko mi nemamo, a oni ga neće ni hraniti ni brinuti se o njemu. Čuvar će biti sretan ako Adam umre.« Pogledala me s preklinjanjem. »Oni ga se boje.«

»Zato jer strahuju da je opsjednut?« Kimnula je. »A vi sumnjate?« »Ne znam, ne znam. Ali ako ostane u Bedlamu, umrijet će.« »Trebalo bi ga meni dati na skrb«, rekao je Meaphon. »Ali, oni ne žele, grešnici i

papisti iz Vijeća.« »Znači da se slažete u jednoj stvari«, rekao sam. »On ne smije ostati u Bedlamu.«

Balkandownload.com

»Da, da«, žustro je kimao otac. Laknulo mu je da su se oko nečega složili. Zamislio sam se, a onda sam rekao. »Imamo dva problema u ovom slučaju. Jedan je

jurisdikcija. Onima koji ne mogu platiti odvjetnika, omogućeno je da svoj slučaj iznesu na Sudu za zahtjeve, ali sudac može reći da se radi o državnoj nadležnosti i da morate opet pred Krunsko vijeće. Međutim, ako ne možete platiti smještaj u Bedlamu, sud može naložiti Vijeću neka plati troškove. I sud može intervenirati da spriječi loš tretman. Ali, oslobađanje Adama je mnogo složenije.« Duboko sam udahnuo. »A što ako ga oslobode? Ako opet pobjegne, ako se ponovi ono u dvorištu Crkve svetog Pavla, onda će ga optužiti za herezu. Ako uspijemo poboljšati uvjete u kojima ga drže, pravo rečeno, za njega je najsigurnije da bude u Bedlamu, dok ne dođe k zdravoj pameti. Jako je opasno petljati se s Krunskim vijećem.« Nisam spomenuo nesretnog Johna Collinsa, ali na njima sam vidio da se sjećaju užasa kroz koji je prošao. »Moraju ga pustiti iz te bolnice«, rekao je Meaphon. »Jedini lijek za Adama je da shvati kako ga Bog iskušava i da ne smije sumnjati u Njegovo milosrđe. Bilo da je đavao ušao u njega, ili mu se razum pomutio zbog nečeg drugog, samo mu ja mogu pomoći, uz pomoć svojih kolega klerika.« Velečasni je pogledao Adamove roditelje. Daniel Kite je rekao amen, a Minnie je pognula glavu.

»Neće ga osloboditi dok Vijeće ne odluči da je zdrave pameti«, rekao sam. »Ali, mogli bismo učiniti jednu stvar. Poznajem jednog liječnika, pametnog čovjeka, koji bi mogao pregledati Adama, a možda će mu i pomoći.«

Daniel Kite odlučno je odmahnuo glavom. »Liječnici su bezbožnici.« »Taj liječnik je jako pobožan.« Ipak im nisam htio reći da je moj prijatelj Guy bio

redovnik i da je uvjereni katolik. Kite je bio neodlučan, a Minnie se uhvatila za slamku. »Dovedite ga, gospodine, iskoristi ćemo bilo što. Ali, nemamo novca da mu platimo...«

»Siguran sam da se možemo dogovoriti.« Pogledala je muža. On je oklijevao. Pogledao je Meaphona te je rekao: »Sigurno mu

neće naškoditi, gospodine.« Meaphon se htio usprotiviti, pa sam rekao. »Ne sumnjam da je to pametna odluka, sa stajališta Adamovih interesa. U međuvremenu, zatražit ću nadzor nad Adamom i ukidanje plaćanja bolnice. Sud za zahtjeve je zatrpan slučajevima, pa sudac sada rješava zaostale slučajeve. Uz malo sreće, hitna zamolba mogla bi doći na red za tjedan dana.«

»Hvala vam, gospodine«, rekla je Minnie. »Ali, ako se Adamovo stanje ne poboljša, onda neću zatražiti oslobađanje.« Pogledao

sam Meaphona. »Takav zahtjev ne bi mogao proći.« »Onda se čini da moramo pričekati i vidjeti što će liječnik reći«, rekao je tiho, ali u

pogledu mu je bila prijetnja. »Mislim da bih trebao otići u Bedlam, da zaprijetim tom čuvaru i da vidim Adama.« Kiteovi su se pogledali s nelagodom. »To bi bilo vrlo ljubazno od vas, gospodine«,

rekao je Daniel Kite. »Ali, moram vam reći da je mahnitost mog nesretnog sina užasna za gledanje.«

»U karijeri sam vidio mnogo nesretnika«, rekao sam, iako sam ustvari nevoljko odlučio da odem u Bedlam. »Mi idemo kod Adama sutra u devet, gospodine«, rekla je Minnie. »Hoćete li i vi biti ondje?«

»Hoću, slobodan sam prije suda.« »Znate li doći onamo? Prođite kroz Bishopsgate, gospodine, a onda potražite ulaz u

Bedlam.« »Doći ću.« Nasmiješio sam joj se i ustao. »Učinit ću sve što je u mojoj moći. Ali, ovo

je jako kompliciran slučaj.« Ispratio sam ih. Meaphon je zastao na vratima kad su Kiteovi izašli u čekaonicu. »Ne

Balkandownload.com

vjerujem da će taj liječnik išta učiniti«, tiho je rekao. »Nepredvidive su i čudesne Božje nakane, jer usprkos svim kušnjama i progonima na svijetu, pravi kršćani će u Njemu na kraju pronaći mir i utjehu. Pa i Adam.« Njegove sive oči plamtjele su ispod gustih obrva. A ipak me je iznenadio jer se doimao kao da glumi, kao da se čudnovato uživio u ulogu Vrline, u predstavi koju gleda cijeli London.

»Uistinu«, rekao sam. »Molim se da nesretni dječak pronađe spokoj.« »Sada idemo u našu crkvu na misu«, rekao je. »Molit ćemo se za njega iz dubine

duše.« Kad su otišli, opet sam sjeo za stol i pregledao spise. Zatim sam ustao i zagledao se u

kišom natopljeno dvorište. Kiteovi su prošli ispod prozora, pridržavajući kape, pognutih glava na kiši. »On nije naš«, čuo sam Meaphona. »On neće biti spašen na Sudnji dan.«

Gledao sam ih dok su izlazili na ulicu. Sada sam bio siguran u jednu stvar. Odgovoran sam za Adama Kitea. Moram odlučiti što je najbolje za njega, a sumnjao sam hoće li mu pomoći brzo otpuštanje iz Bedlama, bez obzira na Meaphona. Bio sam siguran da će Minnie Kite zbog svog sina ipak poslušati mene. Izašao sam u čekaonicu. Barak je sjedio za stolom i zamišljeno gledao vatru. Poskočio je kad sam mu se obratio. »Zamislio si se«, rekao sam.

»Razmišljao sam hoću li sada otići da se obrijem, ili da pričekam da kiša stane. Taj vikar me je na odlasku ružno pogledao.«

»Sigurno je u tebi vidio bezbožnika. Čuo sam ga kako me je osudio da vječno gorim u paklu kad je prilazio ispod prozora.« Uzdahnuo sam. »Kaže da je dva dana zatvorio Adama Kitea u sobu i da su se molili. Momka je natjerao da posti, iako je kost i koža. Pomislio sam, nije li ipak dobro što ih Bonner želi protjerati. U redu«, rekao sam kad me je Barak iznenađeno pogledao. »Nisam to mislio.« Uzdahnuo sam. »Ali, pitam se da li su ti ljudi naša budućnost, je li se reforma na to svela. A ta pomisao me je ustrašila.«

»Ali, uzet ćete taj slučaj?« »Moram. Ali, ne brini, bit ću jako oprezan. Htio bih da Guy pregleda momka. A prvo

ga moram posjetiti.« »U Bedlamu?« Uzdahnuo sam. »Da, sutra.« »Mogu li s vama?« »Ne. Poći ću sam. Ipak, hvala ti.« »Šteta«, rekao je Barak. »Htio bih se uvjeriti je li točno da se ječanje i kričanje čuje na

ulici, pa prolaznici ubrzavaju korak.«

TREĆE POGLAVLJE

IŠA JE PRESTALA PADATI sredinom dana. Granulo je sunce, razvedrilo se i opet je bilo prohladno. Nakon sastanka s Kiteovima trebao sam dobro razmisliti, pa sam pošao u šetnju. Na bistrom zraku sve je bilo jasnije. Gole krošnje jasno su se ocrtavala na vedrom nebu, a hrpe snijega zadržale su se u

kutovima ogoljenih smeđih polja iza kuća. Hodao sam po susjednim predgrađima, po Holbornu i Shoe Laneu. Sada se održavaju mise na Cvjetnicu, pa sam u prilazu zamijetio da su natkriveni ulazi u crkvena dvorišta i crkvena vrata ukrašeni vijencima, ulicu su okitili zelenilom, a druge su bile neurešene. U jednom crkvenom dvorištu služila se misa na otvorenom, zbor dječaka u bijelom pjevao je ispred vijencem ukrašenog križa, uz trojicu

K

Balkandownload.com

muškaraca odjevenih kao proroci u duge halje, s lažnim bijelim bradama i šarenim ukrasima na glavi. Sjetio sam se jučerašnje predstave.

Sjetio sam se gosta za Rogerovim stolom, koji je pričao o šegrtima koji upadaju na svetkovinu polaganja palminih grana. Puno se pričalo o vjerskom raskolu između mnogobrojnih londonskih malenih župa: radikalni vikar u jednoj crkvi premazao je stare slike na zidovima i po njima ispisao citate iz Biblije, a konzervativac u drugoj crkvi zahtijevao je misu na latinskom jeziku. Nedavno sam čuo da su radikalni vjernici u jednoj crkvi glasno govorili dok je zvonilo posvećeno zvono, pa je tradicionalistički svećenik izgubio živce i povikao: »Heretici! Hulje!

Dabogda gorjeli u paklu!« Zar je onda čudno da se mnogi, kao i ja u zadnje vrijeme, klone crkve? Krajem idućeg tjedna je Uskrs, kad bi svi se trebali ispovjediti. U Londonu, one koji nisu išli na ispovijed, prijavljivani su biskupu Bonneru, ali bolest ili neodložan posao prihvaćalo se kao isprika, pa sam se odlučio pozvati na potonje. Nisam mogao podnijeti pomisao da se ispovjedim svom župniku, oportunistu koji se u doktrinarnom sukobu okretao kako je vjetar puhao samo da očuva svoj položaj. A ako se budem ispovjedio, znao sam da u sebi odavno gajim sumnju o postojanju Boga. A to je paradoks – bespoštedna borba između papista i sakramentalaca mnoge je otjerala od vjere. Krist je rekao, poznat ćete ih po plodovima, a plodovi pravovjernih s obje strane iz godine u godinu bili su sve truliji.

Kad sam hodao po Shoe Laneu, otvorila su se vrata jedne iskićene crkve, pastva je izašla van, misa je završila. To su posve drugačiji ljudi od onih koje sam vidio u crkvenom dvorištu, jako pobožnih, ozbiljnih žena u tamnim haljinama i muškaraca u crnim haljetcima i ogrtačima. Kao i Meaphonova crkva, to je usko povezana pastva radikala, jer neki ljudi žele živjeti u župi u kojoj vikar dijeli njihov svjetonazor. Ako biskup Bonner pokuša prisiliti te crkve da se pridržavaju starih obreda, bit će velikih problema, pa čak i pobune. A on steže omču. Nedavno je objavljen novi popis zabranjenih knjiga, a propovjednici bez dozvole su uhićeni. A ako ustraju na nasilnim mjerama, pomislio sam, što će onda biti? Radikali će se povući u ilegalu, a neke skupine već održavaju ilegalne sastanke u privatnim kućama, kako bi raspravljali o Bibliji i učvrstili svoja radikalna uvjerenja.

Bio sam umoran kad sam se vratio kući u Chancery Lane, nedaleko od Lincolns Inna. Razveselio me ugodan miris pečene ribe iz kuhinje, koju je moja domaćica Joan pripremala za ručak, iako sam jedva čekao kraj korizme kad će mi biti dopušteno da opet blagujem meso. Otišao sam u dnevni boravak i sjeo uz vatru, ali ni toplina mog kamina nije ublažila napetost koju sam osjećao, ne samo zbog toga što me je slučaj Adama Kitea uvukao u opasne doktrinarne rasprave koje su harale gradom, nego zato jer sam neprestano razmišljao da gubim vjeru.

RANO UJUTRU pošao sam u Bedlam. Odjenuo sam najbolju odjeću i stavio

službenu odvjetničku kapu. Neće biti zgorega ostaviti dojam na glavnog čuvara. Priznajem da me je pomisao na odlazak u umobolnicu uzrujala. O ludilu nisam gotovo ništa znao. Srećom, u mojoj obitelji i kod mojih prijatelja nije bilo duševnih bolesti. Znao sam samo da liječnici odvajaju one kojima je bolestan mozak od onih koji pate od manije, koji su

Balkandownload.com

najčešće divlji i nekontrolirani, i tužnih melankolika koji su se povukli iz svijeta. Melankolija je česta bolest i manje je teška. Znao sam da sam i ja sklon melankoliji. I Adam Kite, pomislio sam. Tko je on? Što je on?

Vrijeme se opet pogoršalo, noćas je padao snijeg koji je svjetlucao na hladnom suncu. Iz kuće sam izjahao na svom vjernom konju Genesisu. Bilo mi je žao što ga izvlačim iz staje, ali ulice su bile skliske, naporne za hodanje, a Bedlam je na drugom kraju rada.

Kroz londonske zidine prošao sam kod Newgatea te sam jahao po Ulici Newgate do tržnice. Trgovci su postavljali štandove uz golemu napuštenu crkvu raspuštenog Bratstva svetog Martina, a nekoliko domaćica s bijelim kapama razgledavalo je ponuđenu robu. Dok sam jahao uz tržnicu, čuo sam viku. Na uglu Newgate tržnice i Shamblesa, neki čovjek u tamnom haljetku, bez ogrtača premda je bilo jako hladno, stajao je na praznom sanduku i mahao velikom, crnom Biblijom, a prolaznici se okretali glave od njega. To je sigurno huškač kojeg je spomenuo stari Ryprose. Pogledao sam ga. Strastveni mladić, zajapurenog lica.

Mesari u klaonicama iza Shamblesa već su se primili posla. U četvrtak završava korizmeni post, pa su počeli klati ovce i goveda. Krv je curila iz dvorišta u odvodni kanal na sredini zaleđene ulice. Propovjednik je s Biblijom pokazao prema potočiću krvi. »To će zadesiti čovječanstvo u zadnjim danima svijeta!« vikao je dubokim glasom. »Oči će im se rastopiti, koža će im otpasti s kostiju, njihova krv poteći će konjima do uzda, tisuću i šest stotina stadija uokolo! To je pretkazano u Otkrivenju!« Dok sam jahao po Shamblesu, čuo sam ga kako viče: »Okreni se Bogu i spoznat ćeš radost njegova spasenja!«

Po Cheapsideu, šegrti u plavim haljetcima pripremali su radnje svojih majstora za radni dan, podizali su šarene nadstrešnice, a iz usta im se na hladnoći izvijala para. Neki su tjerali prosjake, koji su prenoćili na ulazima i udarali ih rukama i nogama ako nisu odmah otišli. Skupina dronjavih prosjaka polako je krenula prema Velikoj česmi da prose od onih koji su došli po vodu. Okupili su se na stubama oko česme kao jato izgladnjenih vrana. U prolazu sam pogledao njihova crvena, ispijena lica. Zapazio sam jednog starca raščupane sijede kose, koji je slinio i drhturio. Ispružio je ruku i rekao: »Pomozite starom redovniku iz Glastonburyja, gospodine. Objesili su predstojnika mog samostana!« Bacio sam mu novčić, a on se hitro bacio da ga uzme prije drugih.

Ulice su prepune beskućnika. Živjeti u Londonu nakon raspuštanja samostana značilo je posvuda biti izložen žalosnim prizorima. Mnogi su samo okretali glave da ne vide patnike. Većina prosjaka bili su samostanske sluge, a drugi su siromasi koji su došli sa sela, na kojima je zemlja ograđena i pretvorena u pašnjake za ovce, a kuće su im porušene. A bolesnici koji su se barem privremeno sklanjali u samostanske bolnice, sada su ležali po ulicama i na njima su najčešće umirali. Pomoći ću Rogeru da otvori bolnicu, pomislio sam, moram nešto učiniti.

Opet sam prošao kroz gradske zidine i jahao po Bishopsgate ulici. Bolnica se nalazila izvan grada, a iz godine u godinu tu je bilo sve više kuća. Jučer sam otišao u Lincoln’s Inn da u biblioteci pronađem zapise o Bedlamu. Osnovali su ga redovnici, a opstao je nakon vjerskog raskola, zato jer su neki pacijenti potjecali iz imućnih obitelji, pa se na njima moglo zaraditi. Kralj je postavio ravnatelja, dvoranina koji se zove Metwys, a ravnatelj je imenovao glavnog čuvara. A taj čovjek želi da Adam Kite umre, tvrdili su Adamovi roditelji.

Balkandownload.com

KOD BISHOPSGATEA morao sam se zaustaviti. Prolazila je pogrebna povorka

nekog bogataša, crni konji, crne kočije, a za njima su išli siromasi u crnini i pjevali psalme. Na čelu procesije hodao je dostojanstveni starac s bijelim štapom – upravitelj pokojnikovog imanja nosio je simbol svog zvanja, koji će prelomiti i baciti u grob. Po veličini, pretpostavio sam da je to pogreb lorda Latimera, a njegovu ženu snubi kralj. Skinuo sam kapu. Prošla je velika kočija s otvorenim prozorima. Izvirila je žena s crnom kapuljačom na glavi. Imala je tridesetak godina, usku bradu i malena usta, pa nije bila jako lijepa nego samo privlačna. U prolazu je zamišljeno zurila u gomilu. Učinilo mi se da sam u njezinim očima zamijetio strah.

Kočija je bučno prošla i lady Catherine Parr je nestala.

PROŠAO SAM KROZ Londonske zidine kod Bishopsgatea i izašao iz grada. Ubrzo

sam u visokom zidu ugledao veliki drveni ulaz. Bio je otvoren, a kad sam projahao kroz njega došao sam u prostrano, zemljano dvorište zatrpano snijegom s kapelicom u središtu. S tri strane dvorišta bile su kuće, a s četvrte duga katnica od sivog kamena, koja se doimala jako staro. Neobojeni drveni kapci na prozorima bili su otvoreni. Ljudi su prolazili dvorištem te sam zamijetio dvije uske staze, koje su vodile između kuća. Dakle, Bedlam nije zatvorena tamnica. Nisam čuo ni krike ni zveket lanaca.

Dojahao sam do velikih vrata. Kad sam pokucao, pojavio se krupan muškarac, hladnog, ironičnog lica u prljavom, sivom haljetku. Na njegovom masnom kožnatom pojasu bio je okačen veliki snop ključeva.

»Ja sam gospodin Shardlake«, rekao sam. »Trebam vidjeti Adama Kitea.« Čovjek me je odmjerio pogledom. »Odvjetnik, zar ne?« »Da. Ti si glavni čuvar Shawms?« »Ne, gospodine. On nije tu, vratit će se ubrzo. Ja sam drugi čuvar, Hob Gebons.« »Jesu li došli roditelji mladog Kitea?« »Nisu.« »Pričekat ću.« Odmaknuo se da me propusti. »Dobrodošli u komoru luđaka«, rekao je i zatvorio

vrata. »Mislite li da ćete osloboditi Adama Kitea?« »Nadam se.« »Sa zadovoljstvom ćemo ga ispratiti odavde, zato jer uznemiruje druge luđake.

Držimo ga u lancima. Neki misle da je opsjednut«, tiho je rekao. »Što ti misliš, Gebonse?« Slegnuo je ramenima. »Nije na meni da mislim.« Primaknuo se. »Ako imate malo

vremena, gospodine, pokazao bih vam naše najbolje primjerke. Kralja Komoda i Okovanog

Balkandownload.com

Učenjaka. Za jedan šiling.« Oklijevao sam, a onda sam mu dao novčić. Koristit će mi da bolje upoznam ovo

mjesto.

GEBONS ME je poveo okrečenim hodnikom, koji je prolazio kroz cijelu zgradu. S

jedne strane bili su prozori, a s druge zeleno obojana vrata. Bilo je hladno i osjećao se smrad izmeta.

»Koliko pacijenata imate?« »Trideset, gospodine. Šarolika skupina.« Zapazio sam da su na zelenim vrata usječeni prozorčići u visini glave. Čuvar u sivoj

halji stajao je na vratima i gledao unutra. »To je moja voda za pranje, Stephene?« začuo sam ženski glas. »Jest, Alice. Da uzmem tvoju vrčinu?« Prizor se doimao uljuđeno, gotovo domaće. Gebons mi se nasmiješio. »Alice je

najčešće pri zdravoj pameti. Ali, pati od teške padavice, pa se svaki čas može srušiti na pod s pjenom na ustima.«

Pogledao sam Gebonsa i sjetio se Rogera. »Ona smije izlaziti van, a ovaj momak ne smije.« Čuvar je stao kod zaključanih vrata s

teškim zaslonom. Nacerio se i pokazao krnjave, sive zube. »Pozdravite Njegovo Veličanstvo.«

Otvorio je prozorčić i odmaknuo se da pogledam. Ugledao sam kvadratnu ćeliju sa zatvorenim prozorima i svijećom na staroj boci na podu. Ostao sam bez daha i uzmaknuo. Golemi, pretili starac sjedio je na bijeloj komodi. Imao je potkresanu bijelu bradu, kao i kralj na kovanicama. Njegovo krupno tijelo bilo je zaogrnuto u nevjerojatan, šareni ogrtač skrojen od svakojakih krpa i zakrpa. U ruci je držao drveni štap s drvenom kuglom, koji je podsjećao na žezlo. Na ćelavoj glavi nosio je žutu, papirnatu krunu.

»Kako smo danas, Vaše Veličanstvo?« upitao je Hob. »Nije loše, momče. Slobodno uvedite podanika, primit ću ga.« »Kasnije, gospodaru. Prvo moram očistiti zahode u dvorištu!« »Drzniče jedan...« Gebons je odmah zatvorio prozorčić. Okrenuo se prema meni i prasnuo u smijeh. »Uvjeren je da je kralj, a bio je učitelj. Nije bio dobar učitelj, ismijao je optužnicu na

sudu, a u razredu je igrao nogomet. A onda se proglasio za kralja, pa je u mislima pobjegao od svih nedaća.«

»Opasno je rugati se kralju«, rekao sam. Gebons je kimnuo. »Zbog toga ga je njegova obitelj zatvorila, da ga nitko ne vidi.

Mnogi luđaci danas govore vrlo opasne stvari, a kako su šenuli pameću zaboravili su da moraš paziti što govoriš. A sada«, nacerio se i izvio obrvu, »dođite da vidite našeg Okovanog Učenjaka. On je u trećoj ćeliji. Fin, obrazovan momak.« Podrugljivo je pogledao moju odoru. »Doktor općeg prava iz Cambridgea. Ondje nije dobio namještenje, pa je napao ravnatelja i skoro ga ubio. Pristojan je s ljudima poput mene, ali mrzi obrazovane. Trebali biste vidjeti kako se tada razbjesni. Ako biste ušli u njegovu ćeliju, skočio bi na vas i izgrebao vam lice. Njega uvijek držimo pod ključem. Ali, mogu vam otvoriti prozorčić,

Balkandownload.com

ako ga želite pogledati.« »Ne, hvala.« »Obožava crtati zemljovide i nacrte, crta novi plan za našu kanalizaciju. Zamijetili ste

da tu zaudara.« »Zaista, gadan smrad.« Začuo sam viku i prepoznao glas ljutitog Daniela Kitea. »Gdje je on?« upitao sam. »U dnevnom boravku. Sigurno su ušli na stražnji ulaz. Sigurno ne želite vidjeti

Učenjaka?« podrugljivo je upitao. »Ne«, odlučno sam rekao. »Odvedi me Kiteovima.« Gebons me je poveo u manju prostoriju golih zidova, s jeftinim stolcima, trošnim

stolom i vatrom koja je gorjela na rešetki. Očajna Minnie Kite sjedila je na stolcu, a njezin muž svađao se s debelim, natmurenim čovjekom u crnom haljetku.

»Morate ga natjerati da jede!« vikao je Daniel. »Uh, da. Jedan čuvar bi ga trebao pridržavati na nogama, a drugi šopati. Oni nemaju

vremena i to ne žele raditi, boje ga se. Tako mi Djevice Marije, užasno ga je vidjeti kako leži, grglja, mrmlja i zaziva Boga, pa nije ni čudo da moji čuvari pričaju kako je opsjednut! Hrana je stavljena u njegovu ćeliju, pa neka sam odluči hoće li jesti.«

»Nešto nije u redu?« tiho sam upitao. »Ti si sigurno glavni čuvar Shawms«, rekao sam debeljku. »Ja sam gospodin Shardlake, odvjetnik Kiteovih.«

Shawms je gledao između mene i Kiteovih. »Kako si možete priuštiti odvjetnika, a ne možete mene platiti?« upitao ih je prijekorno.

»Dodijeljen sam po nalogu Suda za zahtjeve«, rekao sam. »O«, podrugljivo je rekao. »Odvjetnik siromaha u skupoj odjeći.« »Koji od suda može zatražiti da vam ne plate i da razmotre je li došlo do

zlostavljanja«, zaprijetio sam mu. »Sutra, ukoliko ne budem zadovoljan onim što ću vidjeti.«

Shawms me je pogledao sitnim svinjskim očima. »Na tog momka nije lako paziti...« »Treba ga samo nahraniti«, rekla je Minnie. »I da ga netko ogrne pokrivačem kad mu

spadne s ramena.« Okrenula se prema meni. »Tu je jako hladno, a ovaj prokletnik ne želi upaliti vatru.«

»Ogrjev je skup!« Okrenuo sam s Kiteovima. »Trebao bih vidjeti Adama.« »Upravo smo pošli k njemu.« »Posjetite ga ako želite«, rekao je Shawms. »Ništa smisleno neće vam reći.« Zagledao

se u mene te sam shvatio da je za njega Adam neugodna smetnja, da mu neće biti žao ako umre. Ni Vijeće neće mariti, jer bi taj problem bio riješen.

»A nakon toga, gospodine Shawms«, rekao sam, »želim porazgovarati s vama.« »U redu. Idemo, nemamo vremena za gubljenje.«

ODVELI SU nas do zelenih vrata. Bila su zaključana, pa ih je Shawms otključao i

pogledao unutra. »Evo vam ga«, rekao je i otišao.

Balkandownload.com

Ušao sam za Danielom Kiteom u ćeliju. Bila je svijetla, okrečena, a prozori su bili napola otvoreni. Kako je Minnie rekla, unutra je užasno hladno. Nepodnošljivo je smrdjelo po izmetu i znoju. Samo niska postelja i stolac.

Visoki tinejdžer masne crne kose, klečao je u kutu i mrmljao sebi u bradu. Govorio je brzo i nerazumljivo: »Kajem se za grijehe kajem se molim vas slušajte Isuse Kriste...«

Nosio je prljavu košulju i kožni haljetak. Po velikoj tamnoj mrlji na njegovim vunenim hlačama vidjelo se da se uneredio. Bio je okovan, a lanac je bio pričvršćen za željezni kolut na podu. Minnie je kleknula uz svog sina i zagrlila ga. Nije se obazirao na nju.

»Okovali su ga da ne pobjegne u crkveno dvorište«, tiho je rekao Daniel Kite. Nije se primaknuo Adamu. Stajao je uz njega spuštene glave.

Duboko sam udahnuo i prišao momku. Snažne je građe, a sada je kost i koža. Sagnuo sam se da mu pogledam u oči. Žalostan prizor. Momak je bio naočit, a sada je bio jadan i očajan. Lice iskrivljeno u agoniji, krupne užasnute oči zurile su u zid, mahnito je mrmljao i slinio po bradi. »Reci mi da sam spašen«, buncao je. »Dopusti mi da osjetim Tvoje milosrđe.« Zašutio je, kao da osluškuje, a onda je još očajnije nastavio. »Isuse! Preklinjem te!«

»Adame«, kumila je njegova majka. »Prljav si, donijela sam ti čistu odjeću.« Pokušala ga je osoviti na noge, ali on se odupro i skutrio na podu. »Ostavi me!« rekao je ne gledajući u nju. »Moram se moliti!«

»Uvijek je takav?« upitao sam Minnie. »Sada je uvijek takav.« Odmaknula se od njega te smo ustali. »Ne želi ni ustati na

noge. Njegovi žalosni uzdasi kad ga osovimo na noge su nepodnošljivi.« »Dovest ću svog prijatelja liječnika«, tiho sam rekao. »Ali, iskreno rečeno, u tom

stanju, ako budem siguran da će paziti na njega, možda mu je bolje da ostane tu.« »Moraju paziti na njega«, rekla je. »Inače će umrijeti.« »To mi je jasno. Razgovarat ću s glavnim čuvarem Shawmsom.« »Molim vas, gospodine, htjela bih ga oprati. Dođi, Daniele, pomozi mi da ga

podignem.« Njezin muž joj je prišao. »Porazgovarat ću s glavnim čuvarem«, rekao sam. »Vidjet ćemo se u čekaonici kad ga

operete.« »Hvala vam, gospodine«, rekla je Minnie i nervozno se nasmiješila. Njezin muž me

nije htio pogledati u oči. Ostavio sam ih da potražim Shawmsa, ljutit jer su Adama ostavili da se valja u svom izmetu. Užase kroz koje je prolazio njegov poremećeni um nisam mogao dokučiti, ali znam izaći na kraj s lijenim, zlobnim službenicima.

SHAWMS JE SJEDIO u svom sobičku. Pio je pivo i zurio u veliku vatru. Bijesno me

je pogledao. »Morate nahraniti tog momka«, zarežao sam. »Silom, ako je potrebno. Njegova majka

ga sada presvlači i zahtijevam da bude čist. Od suda ću zatražiti nalog da se dobro brinete za njega, a Vijeće će se pobrinuti za

troškove.«

Balkandownload.com

»A tko će do tada platiti mojim čuvarima za taj posao, da ne spominjem umirivanje pacijenata koji strahuju da je s njima opsjednuti?«

»Bedlam mora snositi troškove. Uzgred, imate li svog liječnika?« »Da. Doktor Frith dolazi dvaput mjesečno. On ima jako dobre napitke, ali od njih

nema neke koristi. Dolazila je jedna travarica, pacijenti su je voljeli, ali doktor Frith ju je otjerao. Liječnici nisu u mojoj nadležnosti, o njima odlučuje ravnatelj Metwys.«

»Dolazi li svećenik?« »Nakon smrti starog svećenika, mjesto je upražnjeno. Ravnatelj nije doveo novog

svećenika.« Bijesno sam pogledao zajapurenog debeljka, zato jer je bespomoćan čovjek prepušten

lijenčinama kao što je on. »Morate grijati njegovu ćeliju«, rekao sam. »Pretjerali ste, gospodine«, usprotivio se Shawms. »Ogrjev se posebno plaća, ja to

neću platiti novcem Bedlama. Ravnatelj Metwys bi me najurio odavde.« »Onda ću zatražiti oslobađanje od plaćanja, umjesto da vam plaća Vijeće.« »Drzak si, grbavče.« Zurio je u mene. »Ne kao ti. Onda?« »Naredit ću na upale vatru.« »Smjesta naredi.« Okrenuo sam se i otišao bez riječi.

VRATIO SAM SE u dnevni boravak, sjeo i zamislio se. Adam Kite me je potresao.

Njegova boljka je užasna, pa nema smisla od suda tražiti da ga proglase compos mentis. Jedina nada je da će mu Guy ipak pomoći.

Vrata su se otvorila. Mlađa žena u sivoj čuvarskoj odori uvela je sjedokosu ženu. Iznenadio sam se kad sam ugledao čuvaricu, ali pomislio sam da su im potrebne ukoliko žele očuvati mrvu uljuđenosti s pacijenticama. Sjedokosa žena je spuštene glave teško hodala, a čuvarica ju je povela do stolice uz prozor. Beživotno se sručila na stolicu kao vreća kupusa. Kad me je ugledala, čuvarica je napravila kniks. Bila je vrlo privlačna, predugog nosa da bi bila lijepa, ali upečatljivog karaktera s pametnim, tamnoplavim očima. Ispod bijele kape virila je tamna kosa. Imala je tridesetak godina.

»Može li Cissy tu malo sjediti, gospodine?« upitala je. »Naravno.« »Danas je jako apatična, pa sam je morala izvesti iz ćelije. Donijela sam ti pribor za

šivanje, Cissy, ti voliš krpati ogrtače.« Bilo je jako čudno gledati je kako se starijoj ženi obraća kao da je dijete. Cissy je praznim očima pogledala čuvaricu, koja je uzela pribor za šivanje i potrgani ogrtač, koje je nosila ispod ruke. Položila je ogrtač na njezina koljena i u mlitavu ruku joj stavila iglu s koncem. »Hajde, Cissy, ti si sjajna švelja. Pokaži mi što umiješ.« Cissy je nevoljko uzela iglu.

»Neće praviti probleme.« Žena je napravila kniks i ostavila me s Cissy, koja je počela šivati ne obazirući se na mene. Ubrzo su stigli Kiteovi. Ustao sam i prepričao im razgovor koji sam vodio s Shawmsom.

»Dakle, Adam mora tu ostati?« upitala je Minnie.

Balkandownload.com

»Tu će biti najsigurniji, dok mu se pamet ne razbistri.« »Možda mu je suđeno«, rekao je Daniel Kite. Prkosno me je pogledao. »Katkad Bog

na najteže kušnje stavlja one koje najviše voli, kao Joba, rekao je velečasni Meaphon.« »Možda je to upozorenje, da narod ne zaboravi kako se bliži sudnji dan i da se moraju

odreći grešnog života. Možda zbog toga Adam straši ljude, jer ih podsjeća da moraju moliti za spasenje.«

»Ne!« viknula je Minnie. »Bog ne bi sirotog vjernika stavio na takvu kušnju.« »Tko si ti da znaš koji je pravi Božji naum?« zarežao je. »Ako to nije Božje djelo,

onda je đavolje, pa ljudi govore istinu da je opsjednut.« Shvatio sam da su na rubu živaca. »On je bolestan«, tiho sam rekao. »To vi kažete«, rekao je Daniel Kite. »Vi niste pravi vjernik!« Gledao je između mene

i svoje žene, a onda se okrenuo i izašao van. »Ne ljutite se na njega, gospodine«, rekla je Minnie. »Očajnički traži odgovor. On voli

našeg sina.« »Shvaćam, gospo. Obećavam da ću učiniti sve što je u mojoj moći. Adama će odsad

njegovati, a ja ću vidjeti što se može učiniti za njegov nesretan duh. Ubrzo ću vam se javiti. Odmah mi dojavite ako se njegovo stanje ne poboljša.«

»Hoću. Posjećujemo ga svaki dan.« Napravila je kniks i pošla za svojim mužem. Kad sam se okrenuo, Cissy je radoznalo gledala u mene, ali kad sam je pogledao u oči, spustila je glavu i posvetila se šivanju. Začuo sam korake, a onda je ušla zabrinuta čuvarica.

»Čula sam prepirku«, rekla je. »Je li Cissy dobro?« »Dobro je«, lukavo sam se nasmiješio. »To je bio moj klijent.« Prišla je k Cissy da pogleda njezin rad. »Ovo je jako dobro, bit će kao nova.« Starica

joj se slabašno nasmiješila. »Bili ste kod Adama Kitea, gospodine?« »Da.« »Jadni roditelji.« Zašutjela je i pogledala otvorena vrata. »Tu se mnogi boje Adama,

strahuju da je opsjednut. A glavni čuvar Shawms priželjkuje da će bez njege brzo okopniti i umrijeti.« Namrštila se. »On je zao čovjek.«

»Malo prije sam upozorio glavnog čuvara Shawmsa. Imat će velikih problema sa sudom ako ne bude njegovao Adama. Hvala vam na obavijesti.« Nasmiješio sam joj se. »Kako se zovete?«

»Ellen Fettiplace, gospodine.« Zašutjela je i zatim rekla: »A od čega pati nesretni mladi Adam, gospodine? Nikad nisam čula za slučaj kao što je njegov.«

»Ni ja. Dovest ću liječnika da ga pregleda. On je dobar čovjek.« »Od doktora Fritha nema koristi.« »Drago mi je da se barem neko od čuvara brine za pacijente.« Pocrvenjela je. »Ljubazni ste, gospodine.« »Kako ste tu dobili posao, Ellen?« Pogledala me je i tužno se nasmiješila. »Bila sam pacijent.« »O«, zapanjeno sam rekao. Doimala se kao najnormalnija osoba koju sam tu sreo. »Ponudili su mi posao pomoćne čuvarice kad mi je bilo – kad sam se oporavila.« »Zar ne želite otići?« Opet se tužno nasmiješila. »Nikad neću otići, gospodine«, rekla je. »Nisam bila vani

deset godina. Umrijet ću u Bedlamu.«

Balkandownload.com

ČETVRTO POGLAVLJE

AREDNA DVA DANA bio sam zauzet na sudu, ali u četvrtak popodne nije bilo posla te sam dogovorio Rogeru posjetu kod Guya. Bio je Veliki četvrtak, uoči Uskrsa, pa kad sam se vraćao sa suda u Westminsteru u Lincolns Inn, vidio sam da su crkve opet prepune. Sutra će skinuti veliki veo koji je tijekom

korizme zakrivao oltar, a oni koji su štovali stare običaje u crkvu će ući na koljenima. Nakon mise, uklonit će urese s oltara u sjećanje na izdaju Krista nakon Posljednje večere, a u Whitehallu kralj će oprati noge dvanaestorici siromaha. S tugom sam pomislio da je sve to sada za mene beznačajno. Dolaze blagdani koji će trajati četiri dana, ali za mene će bit isprazni i dosadni. Kad korizmeni post konačno završi, moja domaćica Joan obećala mi je sočnu goveđu pečenku.

Bilo je još uvijek hladno, nebo tmurno i sivo, ali barem nije padao snijeg. Svratio sam u svoj ured prije nego što sam pošao k Rogeru i sa zadovoljstvom vidio da gori vatra. Barak i moj mlađi pisar, Skelly, radili su za svojim stolovima. Barak je podigao glavu kad sam skinuo krzneni ogrtač i prišao vatri da ugrijem ruke. On se obrijao u nedjelju, ali zamijetio sam da mu na haljetku nedostaje gumb, a na prsima je imao mrlju od piva. Upitao sam se gdje je bio cijelu noć te sam se opet sjetio Tamasin. Oni žive u blizini Guyeve radnje, pa sam odlučio da ću, kad odvedem Rogera, bez najave svratiti k njima.

»Bio sam u sudskom uredu«, rekao je Barak. »Narednog utorka razmotrit će zamolbu Adama Kitea, zajedno sa s Collinsovim slučajem.«

»Dobro.« Došlo mi je da mu kažem neka očisti haljetak, ali nisam htio prigovarati kao stara baba. On ionako dobro zna da se na sudu ne smije pojaviti neuredan. Pregledao sam nove izvještaje koji su stigli i obukao ogrtač.

»Odvest ću gospodina Elliarda k Guyu«, rekao sam. Barak je ustao i pogledao kroz prozor. »Što je s onim nasilnikom Bealknapom?«

radoznalo je upitao. »Bealknapom?« Prišao sam mu. »Čini se da će kolabirati.« Kroz prozor sam ugledao starog rivala kako sjedi na klupi pored smrznute fontane. Na

snijegu do njega ležao je ruksak. I s te udaljenosti, njegovo mršavo lice doimalo se bolesnički blijedo.

»Što mu je?« upitao sam. »Kažu da već nekoliko tjedana pobolijeva«, rekao je Skelly. Pogledao nas je iskreno. »Mislio sam da je na predstavi bio pripit.« »Nadamo se da nije ništa beznačajno«, rekao je Barak. Zagonetno sam se nasmiješio. »Moram poći.« Izašao sam i vratio se u Gatehouse Court. Putem k Rogeru morao sam proći pored

fontane. Bealknap je bio nepomičan. Njegovo mršavo tijelo bilo je ogrnuto u skup, hermelinski ogrtač, ali po ovom vremenu nije smio sjediti van. Usporio sam kad sam mu se približio.

»Brate Bealknape«, upitao sam. »Jesi li dobro?« Pogledao me je i brzo odvratio pogled. On nikoga ne može gledati u oči. »Odlično,

brate«, odbrusio je. »Samo sam malo sjeo.« »Ispustio si ruksak. Smočit će ti se.« Sagnuo se i uzeo ruksak. Zamijetio sam da mu ruka drhti. »Odlazi!« rekao je.

N

Balkandownload.com

Iznenadio me je njegov ustrašen pogled. »Samo sam htio pomoći«, uvrijeđeno sam rekao.

»Ti, da meni pomogneš!« Podrugljivo je frknuo, a onda je s naporom ustao i krenuo prema svojim odajama. Odmahnuo sam glavom i krenuo dalje.

ROGER JE BIO u čekaonici svog ureda. U tmurnom popodnevu gorjela je svijeća, a

on je stajao uz svijeću i dugim prstima držao sudski spis. »Samo trenutak, Matthew«, rekao je i nasmiješio se. Brzo je pročitao spis, a onda ga je

dao pisaru i kimnuo. »Dobro sročeno, Bardette«, rekao je. »Jako dobar nacrt. A sada, Matthew, pođimo da vidimo tog krvopiju.« Nervozno se nasmiješio. »Vidim da nosiš jahaće čizme. Pametno. I ja ću ih obuti, jer bih cipele uništio na bljuzgavici.«

Uzeo je stare kožnate čizme, koje često nosi, pa smo pošli do staje. »Nema više nenadanih napada?« tiho sam upitao.

»Ne, hvala Bogu.« Duboko je uzdahnuo. Vidio sam da je ipak zabrinut. »Imaš li puno posla?« upitao sam da mu odvratim pažnju. »Više nego što stignem obaviti.« Roger je vrstan parničar, a otkad se vratio u London,

ostvario je fantastičnu karijeru. »Večeras trebam otići da vidim novog pro bono klijenta, nakon što posjetimo liječnika.«

Netko je pozvao Rogera te smo se okrenuli. Dorothy je hitala k nama, u veselom raspoloženju, a nosila je zavežljaj omotan voštanim platnom. »Zaboravio si ga«, rekla je.

Njezin suprug je pocrvenio i uzeo zavežljaj. »Što bih ja bez tebe? « upitao je. »Zaboravio bi i vlastiti glavu, mužu.« Dorothy je nasmiješila, a onda se stresla jer nije

imala ogrtač. »Vrati se u kuću, draga«, rekao je Roger, »inače će i tebi biti potreban liječnik.« »Hoću. Sretno, ljubavi. Zbogom, Matthew. Dođi idući tjedan na večeru.« Okrenula se i

otišla, obgrlivši se zbog hladnoće. »Mrzim da joj lažem«, rekao je Roger. »Ona misli da me boli trbuh. A ne želim da se

brine.« »Znam. Pođimo, a ja ću pripaziti da ne ispustiš zavežljaj.«

ROGER JE BIO zamišljen te je šutio dok smo jahali po Cheapsideu. Trgovci su

pospremali štandove, pa smo morali zaobilaziti zaostale kupce i sanduke bačene na cestu. Dvoje bosonoge djece u dronjcima naglo je jurnulo prema kopitima konja kako bi pokupili trulo povrće, ostatke prošlogodišnje ljetine koje su trgovci bacili. Prosjaci su se opet okupili oko Česme, a jedan od njih mahao je štapom na koji je nabio komad trule slanine i vikao iz petnih žila sa stuba: »Pomozite Tomu iz Bedlama! Pomozite sirotom čovjeku koji je šenuo

Balkandownload.com

umom! Pogledajte moje slomljeno srce, koje sam nabio na štap!« »On sigurno nije bio ni blizu Bedlama«, rekao sam Rogeru. »Da su svi prosjaci koji

kažu da su tamo bili pacijenti, bolnica bi bila velika kao Westminster Hali.« »Kako je tvoj klijent završio onamo?« »On je teški duševni bolesnik. Tužno ga je vidjeti. Htio bih Guya zamoliti da ga

posjeti te se nadam da će on to shvatiti, jer ja ne mogu.« »Doktor Malton je specijalist za ludilo?« zabrinuto me je upitao Roger. »Ne, nije«, umirio sam ga. »Ali, on prakticira medicinu već četrdeset godina, pa je

vidio sve boleštine koje postoje. On je dobar liječnik, nije kao oni ranari koji znaju samo puštati krv i klistirati. Ne moraš se bojati da si obolio od padavice. Simptom padanja na tlo može imati stotinu uzročnika. A ti nisi nikad imao napad padavice.«

»Vidio sam te napadaje. Imao sam klijenta koji je bolovao od padavice, jednom je dobio napad u mom uredu, pjena mu je izbila na usta, a vidjele su mu se samo bjeloočnice.« Odmahnuo je glavom. »Užasan prizor. A obolio je u poznim godinama.«

»Nekoliko puta si se srušio na tlo te umislio da si obolio od najteže bolesti. Ako ne bih znao da si pametan odvjetnik, rekao bih ti da si glupan.«

Nasmiješio se. »Da, možda si u pravu.« Kako bih mu odvratio misli od briga koje su ga mučile, ispričao sam mu priču o

propovjedniku, koji je kod Newgatea prijetio rijekama krvi. »Može li čovjek koji propovijeda takve stvari uopće biti dobar čovjek, kršćanin?« upitao sam. »Iako je nakon toga rekao da govori o radosti spasenja.«

Odmahnuo je glavom. »Živimo u ludom i mahnitom svijetu, Matthew. Mundus furiosus. Svi govore protiv svih, propovijedaju srdžbu i mržnju. Radikali predviđaju smak svijeta. Neke će pridobiti, a mnoge će zbuniti.« Pogledao me je i tužno se nasmiješio. »Sjećaš li se kad smo u mladosti čitali Erasmusa, o ludosti iskupljenja grijeha koje Crkva prodaje za novac, beskrajnim obredima i misama na latinskom, koje sprečavaju običnim ljudima da shvate Kristov nauk?«

»Da. Bili smo u čitalačkoj grupi. Sjećaš li se knjiga Juana Vivesa, o kršćanskom vladaru koji bi bio pokrovitelj javnih radova kako bi ukinuo nezaposlenost, izgradio bolnice i škole za siromahe. Bili smo mladi«, ogorčeno sam rekao. »Bili smo sanjari.«

»Kršćanska zajednica blagostanja koja živi u skladu i miru«, uzdahnuo je Roger. »Ti si prije mene shvatio da će se sve to iskvariti.«

»Radio sam za Thomasa Cromwella.« »A ja sam uvijek bio radikalniji od tebe.« Okrenuo se prema meni. »A ipak, još uvijek

vjerujem da crkva i država, koja nije podložna papi, može biti dobra i kršćanska, usprkos našim korumpiranima vođama i novim fanaticima.«

Nisam ništa rekao. »A ti. Matthew?« upitao je. »U što sada vjeruješ? Nikad ne govoriš o tome.« »Ne znam, Rogere«, tiho sam rekao. »Nego, tu trebamo skrenuti. Pričajmo o nečem

drugom. Tu su kuće zbijene, glasovi odjekuju, a danas trebamo paziti što govorimo u javnosti.«

Balkandownload.com

SUNCE JE ZALAZILO kad smo ujahali u uski prilaz u Bucklersburyju, u kojem je Guy živio i radio. Prilaz je prepun ljekarnica, a Roger se uznemirio kad je ugledao preparirane aligatore i druga neobična stvorenja izložena u izlozima. Kad smo sjahali i vezali konje, laknulo mu je kad je zamijetio da su u Guyevom izlogu samo ukrašene ljekarničke tegle.

»Zbog čega radi u toj zabiti, ako je liječnik?« upitao je Roger. Iz bisaga je izvadio zavežljaj.

»Guy je tek prošle godine primljen u liječnički ceh, kad je spasio nogu bogatom gradskom vijećniku. Ranije ga nisu htjeli primiti, zato jer je tamnoput i bio je redovnik, premda ima francusku diplomu. Mogao je raditi samo kao ljekarnik.«

»Ali zašto je ostao tu?« Roger se s gađenjem trgnuo kad je ugledao teglu s mladunčetom majmuna u slanoj otopini u izlogu susjedne ljekarne.

»Kaže kako je navikao da tu živi.« »S tim čudovištima?« »To su samo nesretna mrtva stvorenja«, umirio sam ga. »Neki ljekarnici kažu da je

prah od dijelova njihovih tijela čudotvoran. Guy ne dijeli njihovo mišljenje.« Pokucao sam na vrata. Odmah ih je otvorio momak u plavoj šegrtskoj kuti. Piers

Hubberdyne je ljekarnički šegrt, a Guy ga je zaposlio prije godinu dana. Visok momak tamne kose, devetnaest godina, iznimno naočit, pa se žene za njim okreću na ulici. Guy kaže da je marljiv i savjestan, a to je vrlo rijetko kod londonskih šegrta, koji su poznati po nepristojnosti. Duboko se naklonio.

»Dobra večer, gospodine Shardlake. I gospodin Elliard?« »Da.« »To je vaš uzorak, gospodine? Mogu li ga uzeti?« Roger mu je s olakšanjem predao zavežljaj, a Piers nas je uveo u trgovinu. »Pozvat ću

doktora Maltona«, rekao je i otišao. Duboko sam udahnuo miomiris bilja, koji je ispunio Guyevu čekaonicu. Roger je gledao uredno obilježene tegle na policama. Na stolu su uz mužar i tučak ležali snopovi bilja i malena zlatarska vaga. Iznad stola je bio dijagram s četiri elementa, koja su prikazivala četiri vrste ljudskog karaktera: melankolik, flegmatik, sangvinik i kolerik. Roger se zagledao u njega.

»Dorothy kaže da sam zračni čovjek, veseo i lak«, rekao je. »S notom flegmatičnosti, naravno. Da si samo zračan, ne bi se mogao baviti svojim

poslom.« »A ti, Matthew, uvijek si bio melankolik. To se vidi po tvojoj tamnoj puti i žgoljavom

stasu.« »Prije osamnaest mjeseci, kad sam preležao groznicu, nisam bio toliko mršav.«

Ozbiljno sam ga pogledao. »Mislim da bi me pokosila da nije bilo Guya. Ne brini, Rogere, on će ti pomoći.«

Laknulo mi je kad se pojavio Guy. Napunio je šezdeset godina, a njegova kovrčava kosa, koja je bila crna kad sam ga upoznao, sada je sijeda, pa se njegova tamnosmeđa put na mršavom licu još više isticala. Zamijetio sam da je počeo šepati kao starac. Kad smo se sprijateljili prije šest godina, Guy je bio samostanski liječnik. Samostani su udomili mnogo stranaca, Guy potječe iz Granade u Španjolskoj, a njegovi preci su bili muslimani. Benediktinski habit zamijenio je ljekarničkom odorom, koju je sada zamijenio crnom liječničkom haljom s visokim ovratnikom.

Kad je ušao, učinilo mi se da je njegovo smeđe lice smrknuto, kao da ga more brige. A onda nas je pogledao i široko se nasmiješio.

»Dobar dan, Matthew«, rekao je. U njegovom tihom glasu osjećala se egzotična nota.

Balkandownload.com

»A vi ste sigurno gospodin Elliard.« Njegove duboke crne oči zapiljile su se u Rogera. »Da«, nervozno je rekao Roger. »Dođite u moju ordinaciju, da vidimo o čemu se radi.« »Donio sam vam urin, kako ste mi rekli. Dao sam ga momku.« »Pogledat ću ga.« Nasmiješio se. »Međutim, za razliku od mojih kolega, ja se ne

uzdam samo u urin. Prvo vas trebam pregledati. Možeš li tu pričekati, Matthew?« »Naravno.« Otišli su. Sjeo sam na stolac uz prozor. Padao je suton, a duge sjene tegli i boca

ocrtavale su se na podu. Opet sam se sjetio Adama Kitea te sam s nelagodom pomislio hoće li i Guy, koji je potajno još uvijek odan staroj crkvi, reći da je Adam opsjednut. Zamijetio sam da zadnjih dana razmišljam o bolničkoj čuvarici tamne kose. Što je mislila kad je rekla da nikad neće izađi iz Bedlama? Je li joj zauvijek zabranjeno da napusti bolnicu?

Mladi Piers je otvorio vrata i ušao. Nosio je svijeću i veliku knjigu ispod ruke. Knjigu je stavio na gornju policu zatrpanu knjigama, a onda je upalio svijeću na visokom svijećnjaku. Žućkasto svjetlo zatreperilo je u prostoriji, a osim mirisa bilja osjetio se i miris voska.

Okrenuo se prema meni. »Neće vam smetati ako se latim posla, gospodine?« upitao je. »Ne, neće.« Sjeo je za stol, uzeo šaku bilja i počeo ga tucati. Zavrnuo je rukave, a mišići na

njegovim snažnim rukama su poskakivali dok je mrvio »Dugo si kod dr. Maltona?« upitao sam. »Tek godinu dana, gospodine.« Okrenuo se i nasmiješio, pokazujući blistave, bijele

zube. »Tvoj stari majstor je umro, zar ne?« »Da, gospodine. Živio je u susjednoj ulici. Dr. Malton me je primio kad je majstor

naglo preminuo. Imao sam sreće, on je veliki znalac. I jako je dobar.« »Da, točno«, rekao sam. Piers je nastavio raditi. On je potpuno drugačiji od ostalih

šegrta, bezobraznih i raskalašenih momaka koji uvijek traže nevolje. On je smiren i samouvjeren, kao da je zreo muškarac, a ne momak.

GUY I ROGER došli su nakon jednog sat. Smračilo se, a Piers je marljivo radio uz

svijeću. Guy mu je stavio ruku na rame. »Dovoljno je za večeras, momče. Odi večerati, a prije toga donesi nam piva.«

»Da, gospodine.« Piers se naklonio i otišao. Pogledao sam Rogera i s veseljem zamijetio da mu je duboko laknulo.

»Nemam padavicu«, ozareno je rekao. Guy se blago nasmiješio. »Najčudniji problemi mogu se razriješiti na najjednostavniji

način. Ja uvijek krećem od najjednostavnijeg tumačenja, a William Ockhamski kaže da je to sigurno istinito tumačenje. Stoga sam prvo pregledao stopala gospodina Elliarda.«

»Morao sam stajati bos«, rekao je Roger, »a onda mi je izmjerio noge, pa sam legao i micao stopalima. Priznajem da sam se iznenadio. Očekivao sam učenu raspravu o mom urinu.«

Balkandownload.com

»Na kraju nam nije trebao«, pobjednički se nasmiješio Guy. »Shvatio sam da je desno stopalo previše okrenuto udesno, zato jer je lijeva noga gospodina Elliarda malko dulja. Od toga je godinama patio. Preporučujem nošenje posebne obuće s drvenim uloškom, koja će ispraviti hod. Reći ću mladom Piersu neka je napravi, on je vrlo spretan.«

»Ne mogu vam ni reći koliko sam vam zahvalan, gospodine«, iskreno je rekao Roger. Začulo se kucanje, a onda je Piers ušao s tri kositrena pehara na pladnju, koji je

odložio na stol. »Nazdravimo gospodinu Elliardu, jer više neće padati na tlo.« Guy je uzeo stolac i

dodao drugi Rogeru. »Roger bi htio prikupiti novac za bolnicu«, rekao sam Guyu. Guy je tužno odmahnuo glavom. »Ovom gradu bolnice su nužno potrebne. To bi bilo

plemenito i kršćansko djelo. Možda mogu pomoći savjetom.« »Rado bismo ga čuli, gospodine.« »Roger je ostao vjeran Erasmusovim idealima«, rekao sam. Guy je kimnuo. »I ja sam izučavao Erasmusa. Kad sam došao u Englesku, on je bio

omiljen. Kad je rekao da je Crkva previše bogata i previše se drži obreda, pomislio sam da tu ima istine, iako se redovnici s kojima sam živio nisu slagali, pa su govorili da on piše kao raskalašenik.« Uozbiljio se. »Možda su bolje od mene vidjeli da će rasprava o reformi dovesti do uništenja samostana. I još mnogo toga. A zbog čega?« ogorčeno je upitao. »Vladavine pohlepe i terora.«

Roger je s nelagodom slušao Guyevu obranu redovnika. Pogledao sam ih. Guy je u srcu još uvijek katolik, a Roger je radikalni reformist, koji je postao umjerenjak. A ja nisam između njih dvojice, nego izvan cijele te priče, jako usamljen.

»Htio bih se s tobom posavjetovati o jednom slučaju, Guy«, rekao sam kako bismo promijenili temu razgovora. »Slučaj vjerskog ludila, odnosno možda se radi o tome.« Prepričao sam mu Adamov slučaj. »I onda ga je Krunsko vijeće strpalo u Bedlam da im ne bi smetao«, rekao sam. »Njegovi roditelji žele da ga oslobodim, ali nisam siguran da li je to dobra zamisao.«

»Znam za opsesivne ljubavnike«, rekao je Roger, »ali nikad nisam čuo za opsesivne vjernike, koji se mole.«

»Ja jesam«, reče Guy, pa smo ga obojica pogledali. »To je novi oblik duševne bolesti i doprinos Martina Luthera jadu čovječanstva.«

»Kako to misliš?« upitao sam. »Oduvijek je bilo ljudi koji su mrzili sebe, koji su patili i mučili sebe zbog stvarnih ili

zamišljenih grijeha. Takve slučajeve viđao sam kad sam radio u samostanskoj bolnici. Tada smo mogli reći da će Bog spasiti sve koji se pokaju za svoje grijehe, jer nitko neće biti izostavljen iz Njegovog milosrđa i dobrotvorstva.« Podigao je glavu te sam prvi put zamijetio da je ljutit. »A sada nam govore da je Bog odlučio, kao da je to Njegov hir, da će neke spasiti, a druge će osuditi na vječne muke, pa ako ti Bog ne zajamči da će biti milosrdan, onda si proklet. To je središnja Lutherova doktrina. Znam, jer sam ga čitao. Luther je možda za sebe mislio da je bijedno stvorenje, a spasila ga je Božja milost, ali nikad nije razmislio što će njegova filozofija značiti onima koju nemaju njegovu snagu duha i njegovu oholost.«

»Ako je to točno«, rekao je Roger, »onda će sigurno polovica čovječanstva poludjeti?« »Vjerujete li da ste spašeni?« upitao je Guy. »Da ste u Božjoj milosti?« »Nadam se. Nastojim živjeti dobro i nadam se spasenju.« »Da. Većina je, kao vi i ja, zadovoljna s nadom o spasenju te se uzdaju u Boga. Ali,

danas neki nisu sigurni da će biti spašeni. Oni mogu biti opasni, zato jer vjeruju da su

Balkandownload.com

posebni, da su iznad drugih ljudi. Ali, kao što sve kovanice imaju dvije strane, postoje i drugi koji žude za sigurnošću, a ipak su uvjereni da su nedostojni i zbog toga zapadaju u žalosno stanje duha, kao taj mladić. Čuo sam da se to naziva panika spasenja, iako ta riječ loše opisuje agoniju oboljelih.« Zašutio je. »Pitanje možda glasi, zašto je taj dečko obuzet krivnjom.«

»Možda je teško zgriješio«, rekao sam. Laknulo mi je kad je Guy odmahnuo glavom. »Ne, u tim slučajevima grijesi su najčešće neznatni, a kvar u njihovoj glavi izazvao je

takvo stanje duha.« »Hoćeš li mi pomoći da shvatim o čemu se radi, Guy? U Bedlamu misle da je Adam

opsjednut, pa se bojim da će mu nauditi.« »Posjetit ću ga, Matthew«, reče Guy. »Obići ću ga kao liječnik, naravno, a ne kao bivši

redovnik, jer će se ustrašiti da je u rukama đavla.« Moj prijatelj doimao se sada staro i umorno.

»Hvala ti«, rekao sam. »Mladi Piers marljivo radi«, zamijetio sam. »Da, marljiv je. Dobar šegrt. Možda i bolji nego što sam zaslužio«, tiho je rekao. »Kako to?« zbunjeno sam upitao. Nije odgovorio. »Piers je jako pametan i bistar momak.« Guy se zatim nasmiješio i

ozario. »Pokazat ću vam nešto o čemu sam raspravljao s Piersom, nešto novo u svijetu medicine, a mnoge moje kolege liječnici bit će protiv toga.« Ustao je i prišao polici s knjigama. Uzeo je pozamašan svezak, koji je Piers malo prije vratio na policu. Napravio je mjesta na stolu i pažljivo odložio knjigu. Roger i ja smo prišli stolu.

»De Humani Corpora Fabrica«, tiho je rekao Guy. »Funkcioniranje ljudskog tijela. Nedavno objavljeno, a donio mi ga je jedan prijatelj, njemački trgovac. Autor je Andreas Vesalius, nizozemski liječnik koji radi u Italiji. Tamo već godinama smiju secirati ljudska tijela, a tu je donedavno seciranje bilo zabranjeno.«

»Stara crkva se protivila«, rekao je Roger. »Točno, ali pogriješili su. Vesalius je prvi čovjek, koji je nakon mnogo stoljeća počeo

secirati ljudsko tijelo, možda je prvi koji je to ikad učinio. Znate li što je shvatio? Da su antički liječnici pogriješili, Hipokrat i Galen, neupitni autoriteti u koje liječnici ne smiju sumnjati, zato jer bi ih mogli izbaciti iz liječničkog ceha.« Pogledao nas je sa sjajem u očima. »Vesalius je dokazao da su antički liječnici pogrešno opisali unutrašnji oblik tijela. Zaključio je da ni njima nije bilo dopušteno da seciraju tijela i da su njihovi opisi nastali izučavanjem životinja, a ne čovjeka.« Nasmijao se. »Ova knjiga će izazvati veliku pometnju. Ceh će je omalovažiti, a sigurno će je zabraniti.«

»Ali kako možemo znati da je Vesalius u pravu, a da su antički liječnici pogriješili?« upitao sam.

»Uspoređivanjem njegovih opisa i crteža s onim što možemo sami vidjeti kad se raspori tijelo. Sada je ceh brijača-kirurga odobrio javno seciranje na četiri leša obješenih zločinaca.« Trznuo sam se na njegove riječi, jer sam po naravi bojažljiv, a on je rekao: »Postoji još jedan način na koji sam se osobno uvjerio.«

»Koji?« upitao je Roger. »Londonski mrtvozornik može zatražiti seciranje leša, kako bi se ustvrdio uzrok smrti.

Većina liječnika smatra da je to ispod njihova dostojanstva, slabo se plaća, ali ja sam ponudio svoje usluge te sam već provjerio Vesaliusove teze. On je u pravu.« Guy je polako, gotovo pobožno otvorio knjigu. Bila je na latinskom, ilustrirana fantastičnim crtežima, koji su se ipak doimali šaljivo, pa čak i surovo. Guy je listao stranice te sam vidio kostur, koji se u pozi mislioca nalaktio na stol, tijelo oderane kože i otvorene utrobe koje je visjelo na vješalama. U kutu crteža utrobe, sjedio je maleni kerubin, vršio je nuždu i smiješio se

Balkandownload.com

čitatelju. Guy je pokazao sliku ljudskog srca razrezanog na stolu. »Evo«, rekao je. »Vidite li?

Srce ima četiri klijetke, četiri, a ne tri, kako se oduvijek mislilo.« Kimnuo sam, iako sam vidio samo jezivu hrpu klijetki i tkiva. Pogledao sam Rogera,

koji je problijedio. »To je vrlo zanimljivo, Guy«, rekao sam, »ali bojim se da tome nismo dorasli. A moramo se vratiti u Lincoln s Inn.«

»O, dobro, dobro.« Guy je inače vrlo uviđavan, ali čini se da nije zamijetio koliko nas je ta knjiga uznemirila. Nasmiješio se. »Možda će nam nova godina najaviti vrijeme čuda. Čuo sam da je jedan poljski učenjak objavio knjigu, u kojoj je pomoću promatranja planeta dokazao da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne Sunce oko Zemlje. Zamolio sam prijatelja da mi donese jedan primjerak. U ovoj, 1543. godini, mogli bismo stupiti na prag novog svijeta.«

»Poznajete mnoge strane trgovce?« radoznalo je upitao Roger. »Mi, koji smo po liku ili govoru stranci, moramo se držati zajedno.« Guy se tužno

nasmiješio. Donio nam je ogrtače, a Roger mu je platio pregled. Guy je obećao da će najkasnije za dva tjedna biti gotovi ulošci za njegovu obuću.

Otišli smo, a Roger se opet iskreno zahvalio Guyu na pomoći. Kad smo izašli van, Roger me je primio na nadlakticu. »Ne mogu ti ni opisati koliko sam ti zahvalan što si me odveo dr. Maltonu. Tvoj sam vječni dužnik.«

»Prijatelji ne pamte dugove«, nasmiješio sam se. »Drago mi je da sam ti pomogao.« »Ali, nisam morao gledati knjigu o seciranju«, rekao je kad smo uzjahali.

JAHALI SMO po Bucklersburyju. Prošli smo pored stare kuće iz dobra Henrika III,

Old Barge, u kojoj se odavno iznajmljuju stanovi. U jednom od trošnih stanova žive Barak i Tamasin.

»Rogere, nećeš zamjeriti ako te sada napustim?« upitao sam. »Trebao bih nekoga tu posjetiti.«

Pogledao je građevinu i izvio obrvu. »Ne radi se o nekoj kurvi?« upitao je. »Čuo sam da one tu stanuju.«

»Ne, posjetit ću svog službenika i njegovu ženu.« »A ja moram kod novog klijenta.« »O čemu se radi?« »Ne znam. Parničar mi je poslao pismo o jednom klijentu, koji se parniči zbog imanja

u Southwarku. Njegov klijent je siromašan i ne može platiti odvjetnika, ali kaže da je slučaj vrijedan pažnje te me je pitao hoću li ga zastupati pro bono. Nije mi posve jasno, ali pristao sam, pa ću sada poći da se nađem s tim klijentom.«

»Tko je parničar?«

Balkandownload.com

»Zove se Nantwich. Nisam čuo za njega. Ali, sada jako puno parničara traži posao u Innsu.« Zaogrnuo se. »Hladno je za jahanje, radije bih pošao kući i u miru proslavio okončanje svojih briga.« Okrenuo je konja, a onda je zastao. Zrak je bio težak od dima, bilo je jako hladno. »Gdje je proljeće?« upitao je, a onda mi je mahnuo na odlasku i odjahao u mračnu noć. Sjahao sam i krenuo prema osvijetljenim prozorima Old Bargea.

PETO POGLAVLJE

BARAKOVOM STANU bio sam prije nego što se oženio s Tamasin, pa sam se sjećao na koja neobojena vrata trebam ući. Stubište je vodilo prema sklepanim stanovima u trošnoj staroj kući. Stube su škripale u mrklom mraku te sam se sjetio prethodne posjete, kad se činilo da će se cijela kuća urušiti.

Barakov stan upamtio sam kao tipičan smještaj mladića: na stolu hrpa neopranih tanjura, odjeća razbacana po podu, po kutovima mišji izmet. Obradovao sam se kad mi je rekao da će se s Tamasin preseliti u kućicu u susjedstvu Lincolns Inna i rastužio kad su odustali od toga. Old Barge nije kuća za mladu ženu, a pogotovo ne za Tamasin, koja je navikla na udobnost.

Na drugom katu pokucao sam na vrata njihovog stana. Vrata su se odškrinula te sam ugledao glavu s kapom, koja se nejasno ukazala na svjetlosti svijeće.

»Tko je?« upitala je nervozno. »Ja sam. Gospodin Shardlake.« »O, vi ste. Uđite.« Tamasin je otvorila vrata, pa sam pošao za njom u veliku prostoriju,

koja im je služila kao blagovaonica, spavaća soba i dnevni boravak. Nije ljenčarila. Sve je bilo čisto, tanjuri složeni u klimavom starom ormaru, a postelja je bila uredno namještena. Ali osjećao se zadah vlage, a na zidu uz prozore bile su crne mrlje od plijesni. Između natrulih prozorskih kapaka bile su ugurane krpe zbog propuha. Zid je bio očišćen, ali plijesan se opet širila. Barak nije bio kod kuće.

»Želite li sjesti, gospodine?« Tamasin je pokazala na stolicu pored stola. »Mogu li uzeti vaš ogrtač? Bojim se da je Jack vani.«

»Neću skinuti ogrtač. Ja, hm, ne bih se zadržavao.« Ustvari, u stanu bez grijanja bilo je jako hladno te sam ostao u ogrtaču. Sjeo sam i pažljivo pogledao Tamasin. Ona je jako zgodna mlada žena, ima dvadesetak godina, visoke jagodice, krupne plave oči i pune usne. Prije vjenčanja voljela se lijepo odijevati, koliko su joj sredstva dopuštala, pa i malo bolje. A sada je nosila vrećastu sivu haljinu s jednostavnom bijelom pregačom, a njezina plava kosa bila je skupljena ispod velike, bijele kape za kućanice. Veselo mi se nasmiješila, ali zamijetio sam da je pogurena i da su joj oči mutne.

»Odavno vas nisam vidjela, gospodine«, rekla je. »Gotovo šest mjeseci. Kako ti ide, Tamasin?« »O, nije loše. zao mi je da Jack nije tu.« »Nije važno. Svratio sam nakon što sam prijatelja odveo na pregled dr. Maltonu.« »Želite li čašu piva, gospodine?« »Vrlo rado, Tamasin. Ali, možda se ne bih trebao zadržavati...« Nije bilo dolično da

budem nasamo s njom. »Ne, gospodine, ostanite«, rekla je, »Mi smo stari prijatelji, zar ne?«

U

Balkandownload.com

»Nadam se.« »Rado bih se družila s vama.« Ustala je i natočila pivo iz krčaga na ormariću. Donijela

je pivo i sjela na stolicu sučelice meni. »Je li dr. Malton pomogao vašem prijatelju?« Otpio sam dobro, snažno pivo. »Da. Često je gubio ravnotežu i padao, pa se pobojao

da je obolio od padavice, ali pokazalo se da se radi samo o oštećenju stopala.« Tamasin se toplo nasmiješila, kao nekad. »Vjerujem da mu je silno laknulo.« »Da, naravno. Kad dođe kući sigurno će plesati cijeli dan, bez obzira na hramanje.« »Dr. Malton je dobar čovjek. Vjerujem da vas je spasio kad ste pretprošle zime imali

groznicu.« »Da, spasio me je.« »Ali nije mogao pomoći mom sirotom malom Georgu.« »Znam.« Zurila je u zid. »Bio je mrtvorođenče, ležao je mrtav u zipci, koju smo mu napravili.«

Pogledala me je s golemom boli u očima. »Nakon toga nisam htjela da Jack ukloni zipku, kao da je nešto od Georga ostalo tu. Ali, on ne želi razmišljati o tome.«

»Žao mi je što vas nisam posjetio nakon smrti bebe, Tamasin. Htio sam, ali Jack je rekao da vam je bolje nasamo.«

»Često sam se ljutila. Jack nije htio da me vidite u tom stanju.« Uzdahnula je i namrštila se. »A vi, kako vas zdravlje služi, gospodine?«

»Dobro. Puno radim i dobro mi ide, a Jack mi pomaže.« Nasmiješio sam se. »On vas jako puno cijeni, gospodine. Uvijek mi priča kako je gospodin Shardlake

dobio slučaj kad je potkopao protivnike, a u drugom je imao nove dokaze.« »Zaista?« nasmijao sam se. »Katkad mi se iz njegovih riječi učini kako misli da sam

glupan.« »To on samo tako kaže.« »Da.« Nasmiješio sam joj se. Kad smo se upoznali prije dvije godine, na velikom

kraljevom pohodu u York, Tamasin mi nije ulijevala povjerenje, doimala se lakomisleno, bezbrižno i neženstveno. Ali, tijekom nedaća kroz koje smo prošli, u meni su se probudili očinski osjećaji prema njoj. Kad sam pogledao umornu kućanicu pred sobom, upitao sam se kamo je nestao njezin duh?

Po izrazu mog lica sigurno je naslutila o čemu razmišljam. Usta su joj zadrhtala, a dvije krupne suze potekle su joj niz obraze. Spustila je glavu.

»Tamasin«, rekao sam i pridigao se. »Što je? Mučiš se zbog sirotog djeteta?« »Ispričavam se, gospodine.« »U redu je, nakon onoga što smo proživjeli u Yorkshireu, malo plača ne škodi. Reci mi

što te tišti.«Duboko je udahnula, rukavom obrisala suze i pogledala me u oči. »Počelo je s djetetom«, tiho je rekla. »Njegova smrt teško je pogodila Jacka i mene. Kažu da kad dijete umre, majka će ga zauvijek nositi u srcu, ali ni Jack ga ne može zaboraviti. Oh, on je strašno srdit.«

»Na tebe?« »Da, premda – premda osjećam da ni u meni više nema vjere. Ali, znate kakva sam«,

rekla je, šaleći se kao nekad. »Draže mi je biti na strani vlasti.« »To je danas pametno.« »Jack kaže da se samo želim šepiriti u najboljim haljinama.« Pogledala je svoju

pregaču. »Pa, to je točno, jer cijeli tjedan nosim ovu haljinu, pa bih htjela izaći van lijepo odjevena. Ali, bojim se da ako Jack i dalje bude izbivao iz kuće, tražit će odgovore, pa bi mogao imati problema s crkvenjacima. Pogotovo zbog toga jer znaju da je židovskog porijekla.« Napućila je usta. »Htio je nastaviti obiteljsku lozu s našim djetetom. Izlanuo se u

Balkandownload.com

pijanstvu.« »Često pije?« Sjetio sam se da je jutros bio jako neuredan. »Sve više. Izlazi sa starim prijateljima i katkad je vani cijelu noć. I sada je s njima.

Mislim da se viđa s drugim ženama.« Zaprepastio sam se. »S kim?« »Ne znam. Možda s ženama iz susjedstva. Znate kakve žene stanuju u ovoj kući.« »Jesi li sigurna?« Pogledala me je u oči. »Jesam, jer ujutro katkad vonja po njima.« Uzdahnuo sam. »Ima li šanse da opet dobijete dijete?« »Nema. Možda sam kao i stara kraljica Catherine Aragonska, pa ne mogu roditi

zdravo dijete.« »Ali, beba vam je umrla prije samo šest mjeseci. Nije prošlo dovoljno vremena,

Tamasin.« »Dovoljno je prošlo da se Jack okrene na drugu stranu. Katkad u pijanstvu kaže da

želim dominirati nad njim, da ga želim pretvoriti u kućnog slabića.« Pogledala je naokolo. »Kao da se tu itko može okućiti.«

»Jack je katkad grub, pa i surov.« »Pa, barem me ne tuče. Mnogi muževi tuku svoje žene.« »Tamasin!« »A kad se otrijezni, ispriča se, tada je divan, tepa mi i kaže da nije mislio to što je

rekao, da je srdit zato jer nam je Bog uzeo dijete. To shvaćam. Zašto je Bog bio toliko okrutan?« bijesno je upitala.

Odmahnuo sam glavom. »Ja ti ne mogu odgovoriti, Tamasin. Ni meni nije jasno.« »Gospodine«, rekla je i pogledala me u oči. »Hoćete li razgovarati s Jackom, da vidite

što ga muči? U zadnje vrijeme je potpuno nepredvidiv, ne znam želi li me još uvijek.« »O, Tamasin«, rekao sam. »Siguran sam da te želi. S njim neće biti lako razgovarati o

tim stvarima. Ako sazna da si mi pričala o vašem braku, razljutit će se i na mene.« »Da, on je jako ponosan. Ali, ako biste nekako mogli saznati što mu je«, preklinjala

me je. »Znam da vi možete nagovoriti ljude da se raspričaju. Ne mogu nikoga drugoga pitati.«

»Pokušat ću, Tamasin. Ali, morat ću biti jako obazriv.« Zahvalno je kimnula. »Hvala vam.« Ustao sam. »Sada bih trebao poći. Ako bi me sada zatekao i saznao da si mi se

izjadala, sigurno bi mi zamjerio.« Uzeo sam je za ruku. »Ali, ako ti postane nepodnošljivo, ako želiš razgovarati, javi mi i doći ću.«

»Ljubazni ste, gospodine. Katkad tu samo sjedim i očajna satima zurim u mrlje od vlage. Nemam snage i čudim se što mi je. Plijesan neće nestati. Koliko god čistila, crne mrlje se opet pojavljuju.« Uzdahnula je. »Nije kad nekad, kad sam služila nesretnu kraljicu Catherine Howard. O, bila sam samo sluškinja, ali uvijek je bilo zanimljivo.«

»I opasno«, rekao sam i nasmiješio se. »To smo vidjeli.« »Znam.« Zašutjela je. »Priča se da ćemo dobiti novu kraljicu. Udovicu. Catherine,

lady Latimer. Bit će šesta žena. Fantastično, zar ne?« »Vrlo neobično.« S čuđenjem je odmahnula glavom. »Je li ikad bilo takvog kralja?« Otišao sam. Dok sam silazio stubama, sjetio sam se vjenčanja Baraka i Tamasin,

prekrasnog proljetnog dana prije godinu dana. Zavidio sam im na sreći. Samac lako povjeruje da su svi brakovi sretni, da su muž i žena privrženi jedno drugome, kao Roger i Dorothy. Ali, večeras sam vidio da ispod površine postoji tuga i jad. Nisam pogriješio kad

Balkandownload.com

sam pomislio da nešto nije u redu, ali nisam znao da je toliko loše. »Prokleti Barak!« glasno sam rekao kad sam izašao na ulicu i uplašio gospodina koji je ulazio u Barge, sigurno je pošao prostitutki.

VELIKI PETAK i uskršnju nedjelju proveo sam kod kuće i radio. Nisam otišao u

crkvu. Bilo je jako hladno za to doba godine, a snijeg je opet padao. Obuzeo me je nemir, nisam se mogao usredotočiti. U nedjelju sam uzeo pisaljke i blok za crtanje. U protekloj godini vratio sam se starom hobiju, slikanju i crtanju, ali tog dana nisam mogao ništa nacrtati. Zurio sam u prazan papir i ništa mi nije palo na pamet, osim krugova i tamnih linija, od kojih se pri zdravoj pameti ne može dobiti smislen crtež. Pošao sam leći, ali nisam moga zaspati. Ležao sam i razmišljao kako da razgovaram s Barakom o Tamasin, a da ne napravim još veću štetu. Kad sam konačno usnuo, sanjao sam sirotog, ludog Adama Kitea. Došao sam u njegovu groznu ćeliju u Bedlamu i zatekao ga kako kleči i očajnički se moli. Kad sam mu prišao, shvatio sam da ne priziva ni Boga ni Isusa, nego se obraća meni – od »gospodina Shardlakea« tražio je spas. Naglo sam se probudio.

Nije se razdanilo, ali ubrzo će svanuti, pa sam se odlučio baciti na posao, iako je bio Uskrs. U uredu me je čekalo puno posla. Moja domaćica je bila budna, korila je dječaka, Petra, neka upali vatru da se ugrijemo u ledenom jutru. Doručkovao sam, zatim sam se odjenuo i zaogrnuo da pođem u šetnju po Ulici Chancery do Lincolns Inna.

Kad sam izašao van, učinilo mi se da nije jako hladno, a snijeg se pretvorio u bljuzgavicu. Pogledao sam svoju kuću. Na nebu neobične plavičaste boje, s ružičastim oblacima ispod izlazećeg sunca, ocrtavali su se visoki dimnjaci na krovu s crepovima. Pošao sam dalje, razmišljajući o slučajevima koje imam u utorak i Adamu Kiteu. Prošao sam kroz ulaz, pored zatvorene kućice vratara, a onda sam po bljuzgavici u dvorištu krenuo prema svom uredu.

Još se nije razdanilo. Gotovo svi prozori bili su neosvijetljeni, pa sam se iznenadio kad sam vidio svjetlo u svom uredu. Barak je sigurno došao ravno na posao, nakon što je tko zna gdje prenoćio izvan svoje kuće. Prokletstvo, pomislio sam.

A onda me je trgnuo krik. Neki muškarac prestravljeno je vikao. Ugledao sam dva lika kod fontane, koji su gledali u vodu. »O Bože!« vikao je jedan.

Pošao sam k njima. Zamijetio sam da je led razbijen. Voda ispod leda bila je jarko crvena. Srce mi je snažno tuklo.

Po crnim kratkim haljama, shvatio sam da su dvojica mladića koji su zurili u fontanu, studenti. Jedan niži i zdepast, drugi visok i vitak. Bili su mamurni, sigurno su cijelu noć pijančevali.

»O čemu se radi?« strogo sam upitao. »Što se događa?« Zdepasti student se okrenuo prema meni. »U fontani je čovjek«, rekao je drhtavim

glasom. Drugi student je pokazao prema fontani, iz koje je nešto virilo. »To je – to je noga.« Prijekorno sam ih pogledao, pomislivši da se radi o neslanoj šali. Ali, kad sam se

primaknuo, razabrao sam da iz razbijenog leda viri muška noga s čizmom. Duboko sam udahnuo i sagnuo se. Vidio sam dugu crnu halju, koja se raširila u crvenoj vodi. To je

Balkandownload.com

odvjetnik. Zavrtjelo mi se u glavi, a onda sam se pribrao i okrenuo prema studentima. »Pomozite mi da ga izvadimo van«, naredio sam im. Zdepasti je uzmaknuo, a vitki student je prišao.

»Povuci ga za nogu«, rekao sam. »Ja ću ga prihvatiti.« Student se prekrižio, a onda je uhvatio nožni članak, duboko udahnuo i povukao. Led

je pucao dok je noga, a zatim i cijelo tijelo, izlazila iz vode. Drugi student stao je uz mene da mi pomogne držati ledeno hladan leš.

Izvukli smo ga i polegli na bljuzgavicu. Lice je bilo prekriveno haljom. Pogledao sam leš: nizak, mršav muškarac.

»Pogledajte vodu«, šapnuo je visoki student. Razdanilo se te se jasno vidio jarko crveni krug.

»Puna je krvi«, rekao je drugi. »Isuse Kriste.« Pogledao sam leš. Drhturio sam, ne samo zbog ledene vode koja me je smočila dok

smo vadili leš. Čučnuo sam i s lica maknuo halju. »O Isuse Kriste!« viknuo je student. Okrenuo se i izbljuvao. Ukipio sam se od

dvostrukog užasa. Užasnula me je golema, crvena rana na muškarčevom vratu prerezanom od uha do uha, koja se jasno vidjela u mliječnoj zori. A onda me je užasnulo lice. To je Roger.

ŠESTO

POGLAVLJE

TAJAO SAM KAO UKIPLJEN i zurio u jezivi leš i groznu ranu na vratu. Rogerove oči bile su sklopljene, a blijedo lice doimalo se spokojno. Zar mu lice ne bi trebalo biti izobličeno od strave, jer je umro na užasan način? U ranom jutru za trenutak sam se luđački ponadao da na tlu nije Roger, nego

gipsana figura koju je poludjeli umjetnik napravio kako bi se okrutno našalio. Dok sam ga gledao, tamna krv kapala je iz prerezanog vrata po snijegu.

»Molim vas, gospodine, pokrijte ga!« zakriještao je zdepasti student. Skinuo sam ogrtač i kleknuo uz leš. Shrvali su me osjećaji. »Nesretni prijatelju!« viknuo sam i zaplakao kad sam dodirnuo Rogerovo lice. Bilo je ledeno. Pokrio sam ga svojim ogrtačem, kleknuo uz njega i zaplakao.

Poskočio sam kad me je netko uhvatio za rame. Pogledao sam uzrujanog visokog studenta, koji mi je pomogao. »Molim vas, gospodine«, rekao je drhtavim glasom. »Što nam je činiti? Ubrzo će doći ljudi.«

Ustao sam. Noge su mi drhtale te sam duboko udahnuo. »Pođi i reci vrataru da probudi redarstvenika, zato jer on mora dovesti mrtvozornika. Hoćeš li, momče?«

»Da, gospodine.« Momak je kimnuo i otrčao prema vratarovoj kućici. Okrenuo sam se i zagledao u veliku kamenu zdjelu punu jarko crvene vode. Sunce je izašlo, zatoplilo je, a užasni leš i fontana jasno su se vidjeli. Drugi momak, koji se naslonio na fontanu, leđima okrenut od jezive crvene vode, snažno je drhtao. »Hej«, rekao sam, »pohitaj do mog ureda, vidiš, onamo gdje gori svjetlo? Tamo je moj pomoćnik. Reci mu da odmah dođe. Zove se Barak.«

Momak je progutao knedlu, kimnuo i teturajući pošao. Pogledao sam prozore odaja Elliardovih. Nisu bili osvijetljeni. Pomolio sam se da je Dorothy još uvijek u postelji. S

S

Balkandownload.com

mukom sam shvatio kako ću joj morati reći da je Roger mrtav. To ne smije učiniti stranac. Ubrzo sam s olakšanjem ugledao Baraka kako trči prema meni, a za njim je trčkarao

student. Razjapio je usta kad je ugledao leš uz fontanu. »Tako mi Judinih crijeva! Koji se vrag tu dogodio?« Imao je zakrvavljene oči i bazdio

je po piću. Sigurno je cijelu noć opet bančio. Ali, sada uz sebe ne bih htio imati nikoga drugoga, bez obzira na njegovo stanje. »Roger Elliard je mrtav«, rekao sam drhtavim glasom. »Ubijen je.«

»Tu?« upitao je Barak s nevjericom. »Noćas. Netko ga je zaklao i bacio u fontanu.« »Isuse.« Barak se sagnuo, podigao moj ogrtač i pogledao mrtvačevo lice. Brzo ga je

pokrio. Pogledao je fontanu. »Sigurno je zaklan tamo. Na tlu nema krvi.« Zbunjeno se namrštio. »Nema tragova borbe na snijegu. Ako...«, zašutio je.

»Što ako?« »Ako to nije sam učinio. Niste li rekli da se bojao da je bolestan?« »Nije bio bolestan, ništa ozbiljno. U četvrtak smo bili kod Guya. Zaista misliš da bi se

netko mogao tako ubiti, usred Gatehouse Courta?« povikao sam. »Ne budi blesav! Roger je bio sretan čovjek. Imao je uspješan život! Htio je organizirati kampanju da se izgradi bolnica, bio je u sretnom braku s predivnom ženom«, shvatio sam da vičem te sam zašutio. Rukom sam obrisao znojno čelo i mahnuo mu da se ispričam.

»Ispričavam se, Jack.« »U redu je«, tiho je rekao. »Pretrpjeli ste šok.« »Ne«, rekao sam drhtavim glasom. »Bijesan sam. Ovo je stravična poruka.« Barak se zamislio. »Da«, tiho je rekao. »Da nisu došli studenti, pronašli bi ga

odvjetnici koji tu stanuju kad bi pošli na uskršnju misu.« Opet sam pogledao leš. Stisnuo sam pesnice. »Tko je to stravično djelo mogao učiniti

dobrom i mirnom čovjeku, zaklati ga i ostaviti ga da tu iskrvari do smrti? Na Uskrs. Zašto?« Začuo sam glasove. Tri ili četiri odvjetnika izašli su van te su hitali k nama. Možda su

me čuli kako vičem. Kad su ugledali leš, jedan je povikao: »Djevice mi Marije!« Visoki stariji muškarac u svilenom ogrtaču progurao se naprijed. Laknulo mu je kad

sam ugledao rizničara Rowlanda, raščupane sijede kose. »Brate Shardlake?« upitao je. »Što se događa? Vratar me je probudio«, zašutio je,

pogledao prekriveni leš, a onda se trznuo od strave kad je vidio crvenu fontanu. Ispričao sam mu što sam zatekao. Duboko je udahnuo, a onda se sagnuo i otkrio

Rogerovo lice. Jedva sam se suzdržao da mu ne kažem neka ga ostavi na miru. Skupina od desetak promatrača užasnuto je mrmljala. Ugledao sam Bealknapa. On uvijek traži skandale, a sada je šutke gledao, blijed i iznuren. Dorothy će ih čuti kako brbljaju, pomislio sam, moram k njoj da joj kažem. Barak mi je tiho rekao na uho: »Nešto morate vidjeti. Onamo.«

»Moram k Rogerovoj supruzi«, rekao sam. »Trebali biste odmah pogledati.« Oklijevao sam, a onda sam kimnuo. »Gospodine rizničaru«, rekao sam, »ispričajte me

za trenutak.« »Kamo ste pošli?« srdito je upitao. »Vi i oni momci, vi ste ga prvi pronašli, morate

ostati zbog mrtvozornika.« »Odmah ću se vratiti. A onda ću reći gospi Elliard što se dogodilo. Ja sam im

prijatelj.« Starac se okrenuo kad je krajičkom oka zamijetio studenta, koji se približavao lešu.

»Natrag, bijedni pisaru!« viknuo je. Iskoristio sam priliku da odem.

Balkandownload.com

Barak me je poveo do mjesta udaljenog osam metara. »Vidite li tragove?« upitao je. Pogledao sam u tlo. Oko fontane studenti i ja smo ugazili snijeg, a skupina je ostavila

mnogo tragova na poprištu zločina. Ali, Barak je pokazao dvostruke tragove, jedni su vodili prema fontani, a drugi su se udaljavali i nestajali iza zgrade u kojoj su živjeli Elliardovi. Na tom mjestu prije tjedan dana začuo sam nepoznatog uljeza.

Barak se sagnuo da bolje pogleda tragove. »Pogledajte koliko su duboki tragovi koji vode prema fontani. Dublji su od tragova koji se udaljavaju od fontane. Kao da je nosio nešto teško.«

»Na Silvestrovo sam ovdje nekog čuo«, rekao sam. »Preskočio je zid...« »Pođimo za tragovima.« »Moram reći Dorothy...« »Ubrzo će se otopiti.« Jutarnje sunce donijelo je prvu proljetnu toplinu. Čuo sam

kapanje otopljenog snijega u olucima. Oklijevao sam, a onda sam s Barakom obišao zgradu. »Izgledaju kao tragovi čovjek prosječne visine«, rekao je Barak. »Sigurno je bio veći od Rogera.« Tragovi su vodili prema zidu, a onda su naglo skrenuli udesno. Završavali su kod

teških drvenih vrata. »Tu je ušao«, rekao je Barak. »Prošli put se popeo preko zida. Ako je to bio isti čovjek.« »Nije nosio tijelo.« Barak je uhvatio kvaku. »Zaključano je«, rekao je. »Ključeve imaju samo odvjetnici. S druge strane je voćnjak, a uza njega poljane

Lincoln’s Inna. Ja imam ključ, držim ga u komori.« »Pomozite mi«, rekao je Barak. Skupio sam šake, a Barak se uspeo i pogledao preko

zida. »Tragovi vode kroz voćnjak«, rekao je. Skočio je na tlo. »Nosio je nesretnog gospodina Elliarda kroz voćnjak? Isuse, onda je jako snažan. Recite mi gdje je ključ, pa ću ga donijeti.«

Oklijevao sam. »Morao bih se vratiti. Ja bih trebao reći Dorothy. S prozora može vidjeti fontanu...«

»Sam ću poći. Ali moram odmah krenuti, prije nego što se tragovi rastope.« »Ne znaš što te čeka s druge strane«, upozorio sam ga. »Odavno je otišao. Pratit ću tragove da vidim kamo vode. Moramo sve provjeriti.

Dobro znate da ako ubojicu odmah ne privedu, onda ga neće nikad pronaći.« Duboko je udahnuo. »Ovo nije obično ubojstvo, zbog novca i iz strasti. Ubojica ga je onesvijestio, zatim ga je donio u Lincolns Inn i stavio u fontanu. Bio je živ kad je zaklan, inače ne bi krvario. Sigurno ga je snažno udario da dulje vrijeme bude onesviješten, ali ne prejako da ga ubije. To je vrlo riskantno. Mogao se osvijestiti i oduprijeti. Kao da se radi o jezivoj osveti.«

»Roger nije imao neprijatelje. Možda drugi odvjetnik? Ključ od tih vrata imaju samo članovi Lincolns Inna.«

»Moramo poći, gospodine.« Barak me je ozbiljno pogledao. »Ako želite obavijestiti gospu.«

Kimnuo sam i ugrizao se za usnicu. Iznenadio sam se kad me je Barak stegnuo za nadlakticu, a onda je otrčao prema Gatehouse Courtu. Polako sam pošao za njim. Kad sam se pojavio iza ugla, začuo sam ženski krik. Snažno sam zadrhtao i potrčao.

Bilo je prekasno. Usred gomile koja se okupila oko fontane, Dorothy, u spavaćici, klečala je na mokrom tlu uz leš svog supruga i kukala na sav glas, urlala je od očaja. Moj ogrtač su maknuli s Rogerove glave te je ugledala jezivo lice. Opet je zakukala.

Balkandownload.com

DOTRČAO SAM do nje, kleknuo i zagrlio je. Ispod tanke tkanine, njezina koža bila

je hladna. Pogledala me je zaprepašteno, razrogačenih očiju, razjapljenih usta i raščupane smeđe kose.

»Matthew?« promucala je. »Da. Dorothy – o, nisi smjela izaći van, nisu ti smjeli dopustiti da vidiš...« Prijekorno

sam pogledao gomilu. Posramljeno su cupkali. »Nisam je mogao zaustaviti«, hladno je rekao rizničar Rowland. »Morali ste je zaustaviti!« »Ne možete mi se tako obraćati...« »Zaveži«, odbrusio sam u navali bijesa. Rizničar je razjapio usta. Podigao sam

Dorothy na noge. Kad je ustala, počela je drhtati. »Idemo unutra, Dorothy, idemo...« »Ne!« Odupirala se kako bi se oslobodila. »Ne mogu ostaviti Rogera da tu leži«,

povikala je. »Moramo ga ostaviti«, umirio sam je. »Zbog mrtvozornika.« »Tko ga je ubio?« Pogledala me je u oči, kao da želi shvatiti užas u kojem se zatekla. »Saznat ćemo. A sada idemo unutra. Rizničar Rowland će se pobrinuti da se svi

dolično ponašaju. Zar ne, gospodine?« »Da, naravno.« Starac se doimao krotko. Dorothy se privila uz mene te smo ušli u

kuću. Na vratima ureda stajao je Rogerov pisar, Bartlett, duboko šokiran. On je savjestan sredovječni muškarac, koji je s Rogerom došao iz Bristola.

»Gospodine?« prošaptao je. »Što – što se dogodilo? Kažu da je gospodin ubijen.« »Bojim se da je to točno. Slušaj, kasnije ću doći kod tebe da vidimo što možemo

učiniti s njegovim poslom.« »Da, gospodine.« Dorothy je zurila u Bartletta kao da ga vidi prvi put u životu. Zagrlio sam je i polako

poveo po širokom stubištu prema njihovim odajama. Stari Elias je stajao na vratima, napola odjeven, raščupane sijede kose. Mlada sluškinja s bijelom pregačom i kapicom na glavi, stajala je uz njega.

»O, gospo moja«, rekla je s irskim naglaskom. Pogledala je uplakanog lica. »Malo prije se ustala, gospodine, sigurno je izašla i pogledala kroz prozor. Vrisnula je, istrčala van i...«

»U redu.« Pogledao sam punašnu djevojku tamne kose. Doimala se pametna i iskreno potresena zbog svoje gospodarice. U narednim danima Dorothy će se morati osloniti na nju. »Kako se zoveš?« upitao sam je.

»Margaret, gospodine.« »Imate li jakog vina, Margaret?« »Imam aqua vitae, gospodine. Donijet ću je. Onaj gospodin tamo, to je zaista

gospodar?« »Da, bojim se da je to on. A sada molim te donesi aqua vitae, a gospodarici donesi

topliju halju. Sigurno joj je hladno.« Odveo sam Dorothy u salon i posjeo je u stolicu ispred kamina. Pogledao sam naokolo

i sjetio se ugodne večeri, koju sam tu proveo prije tjedan dana. Dorothy je drhturila na

Balkandownload.com

stolici. Shvatio sam da je u njoj šok nadomjestio užas. Sluškinja se vratila, zaogrnula Dorothy toplom haljom i dala joj čašu s žestokim

pićem. Ali, Dorothy su se ruke toliko tresle da sam joj uzeo čašu iz ruke. »Ostani«, rekao sam Margaret. »Trebat ćeš joj.« »Nesretni gospodar...« Margaret je promaknula stolicu na koju se sručila punom

težinom. I ona je bila u šoku. »Hajde«, tiho sam rekao Dorothy. »Popij, dobro će ti činiti.« Nije se odupirala kad

sam joj čašu prinio ustima i napojio je kao da je dijete. Bila je blijeda, upalih obraza. Za večerom sam joj rekao da izgleda puno mlađe za svoje godine. A sada je naglo ostarjela i oronula. S tugom sam pomislio hoću li ikad vidjeli njezin topli, vragolasti osmjeh.

Obrazi su se zarumenili od piće, polako se pribrala, ali još uvijek je drhtala. »Matthew«, tiho je rekla. »Kažu da si ti pronašao Rogera.« »Pronašli su ga neki studenti. Prišao sam im i pomogao da izvade tijelo.« »Došla sam u salon i čula buku.« Namrštila se, kao da se sjetila nečeg iz prošlosti.

»Vidjela sam crvenu fontanu, oko nje su stajali ljudi te sam pomislila, što se zaboga događa? A onda sam vidjela leš na tlu. Prepoznala sam njegove čizme. Njegove stare kožne čizme.« Zašutjela je. Pomislio sam da će zaplakati, ali ona me je bijesno pogledala.

»Tko je to učinio?« upitala je. »Tko je počinio tako zlodjelo? zašto?« »Ne znam. Dorothy, gdje je Roger bio sinoć?« »Bio je – bio je van. Ima novog pro bono klijenta.« »Onog kod kojeg je bio u četvrtak? Kad smo se rastali nakon posjete dr. Maltonu,

rekao je da ide kod jednog pro bono klijenta. Rekao je da je dobio neko pismo u vezi tog slučaja.«

»Da, da.« Otpila je piće. »Stiglo je u utorak od nekog odvjetnika. Da. sjećam se. On se zove Nantwich.«

»Je li Roger rekao otkuda mu je pisao?« »Negdje kod Newgatea, čini mi se. Znaš te honorarne odvjetnike, polovica ih nemaju

svoje urede. Saznao je da Roger besplatno zastupa siromahe. Pitao je može li se Roger sastati s njegovim klijentom u jednoj krčmi u Ulici Wych u četvrtak navečer, zato jer preko dana radi.«

»Jesi li vidjela to pismo?« »Nisam ga pitala. Pomislila sam da je čudno dogovoriti sastanak u krčmi, ali Roger se

zainteresirao, a znaš da je dobra srca.« Naglo je zašutjela i zajecala. Dok je govorila u trenutku je zaboravila da je Roger mrtav, pa ju je užas još jače preplavio. Bijesno me je pogledala. Primio sam je za ruku. Bila je hladna.

»Dorothy. zao mi je. Ali moram te pitati. Što je bilo na tom sastanku?« »Ništa. Čovjek se nije pojavio. A onda je stiglo drugo pismo, gurnuto ispod vrata na

Veliki petak, s isprikom tog klijenta da nije mogao doći u krčmu i molbom Rogeru da se sinoć opet nađu na istom mjestu. Ni to pismo nisam vidjela«, rekla je slabašnim glasom.

»I Roger je otišao, naravno.« Tužno sam se nasmiješio. »Ja ne bih .« Nešto mi je palo na pamet. »Sinoć je bilo hladno. Morao je uzeti ogrtač.«

»Da, uzeo ga je.« »Gdje je?« namrštio sam se. »Ne znam.« Dorothy je zašutjela, a onda se raspričala. »Iznenadila sam se kad se u

deset navečer još nije vratio kući. Ali, znaš da se on znao satima zadržati u razgovoru zbog posla.« Znao, prošlo vrijeme. Počela se privikavati. »Bila sam umorna te sam rano pošla leći. Čekala sam ga, ali sam zaspala. Probudila sam se u zoru, a on nije bio uz mene te sam pomislila da je zaspao u drugoj sobi. Da me ne probudi, kako je činio kad bi dolazio kasno.

Balkandownload.com

A cijelo vrijeme...« Zašutjela je, spustila glavu i glasno zajecala. Pokušao sam razmisliti. Klijent je tražio sastanak s Rogerom u Ulici Wych, na drugoj strani Lincolns Inn polja. Najkraći put je kroz voćnjak. Dakle, trebao je uzeti ključ od ulaza u voćnjak. Ali, zašto se taj čovjek nije pojavio u utorak? Protrnuo sam na pomisao da je Roger, kao i svi odvjetnici, sa sobom sigurno ponio pismo. Pismo nije ostalo kod njega, a nestao je i njegov ogrtač. Barem znamo ime, Nantwich. Neobično ime.

Sućutno sam pogledao Dorothy. Prestala je jecati. Kad mi je uzvratila pogled, u očima sam ugledao bijes koji je odražavao bijes u meni.

»Tko je to učinio?« tiho je upitala. »Roger nije imao neprijatelje. Tko je taj đavo?« »Uhvatit ću ga, Dorothy. Obećavam ti.« »Sigurno?« »Hoću. Kunem ti se.« Snažno me je uhvatila za ruku. »Sada mi moraš pomoći, Matthew, molim te. Nemam

nikoga.« »Hoću.« Odjednom se snuždila. »O, Rogere!« Opet je zaplakala i zajecala. Margaret ju je

zagrlila, a ja sam je držao za ruku. Sjedili smo shrvani tugom kad je ušao Elias da nam kaže kako je stigao mrtvozornik i da me želi odmah vidjeti.

ARCHIBALD BROWNE, mrtvozornik iz Middlesexa, je namrgođen starac.

Pripadnik stare, korumpirane garde, koji bi ostavili leš da danima trune na ulici dok im netko ne plati istragu, a ne sposoban činovnik na plaći, koje su postavili Tudori. Nizak, ćelav i pogrbljen, okruglo lice prošarano ožiljcima od boginja. Kad sam izašao van, stajao je uz rizničara s rukama u džepovima debelog ogrtača i gledao Rogerov leš. Rizničar Rowlad grubo je otjerao prolaznike, koji su gledali što se događa. Zamijetio sam da je sunce otopilo snijeg. Umorno sam pomislio gdje je Barak.

Rowland mi je mahnuo da priđem. »Ovo je brat Matthew Shardlake«, rekao je Browneju. »On je pozvao mrtvozornika.«

»Nadam se da će mi nešto više reći nego ona dva momak«, progunđao je Browne. Tupo me je pogledao. »Razgovarali ste s udovicom?«

»Da, gospodine.« »Kako je ona?« »Plače«, suho sam rekao. »Moram razgovarati s njom. Možete poći sa mnom, ako je poznajete. A sada mi recite,

što se za boga miloga dogodilo.« Ispričao sam mu kako sam pronašao Rogerov leš, kako je Barak slijedio tragove u

snijegu i što mi je Dorothy rekla o čudnom klijentu. »Nantwich?« namrštio se rizničar Rowland. »Nikad čuo za njega, a poznajem gotovo

sve odvjetnike.« Browne je zaškiljio u mene. »Shardlake, čuo sam za vas.« Nacerio se. »Vi ste onaj iz

Lincolns Inna kojem se kralj narugao u Yorku prije dvije godine, zar ne? Prepoznao sam vas po opisu.«

Balkandownload.com

Grbavac, pomislio sam. Znam da će me ta priča pratiti do kraja života. »Moramo saznati s kim se Roger trebao sresti«, hladno sam rekao.

Browne je pogledao Rogera u oči, a onda je nogom gurnuo razbijenu glavu. Bijesno sam stegnuo pesnice. »Ovo je užasno«, rekao je. »Ubacili su ga u fontanu. Doima se smireno. Nije se mogao sam zaklati, zar ne?«

»Ne. Bio je sretan čovjek.« »Onda je jako čudno.« Odmahnuo je glavom. »Fontana je puna krvi.« Obratio se

rizničaru. »Trebate je isprazniti.« Namrštio sam se. Te riječi, fontana puna krvi. Siguran sam da sam ih već čuo. »Gdje je taj vaš čovjek koji je slijedio tragove?« upitao je Browne. »Ne znam. Otišao je prije pola sata.« »Pa, neka mi se javi kad se vrati. Moram otići kraljevom mrtvozorniku prije sazivanja

porote.« Sjetio sam se da je kralj sada u Whitehallu, pa sam opsovao u sebi. Za sva ubojstva u krugu od dvadeset kilometara od kraljevske rezidencije i izvan granica Grada Londona – čak i uz granicu, kao Lincoln’s Inn – nadležan je kraljev mrtvozornik. Mora se pridružiti Browneju.

»To će usporiti istragu«, rekao sam. Browne je slegnuo ramenima. »Ne mogu ništa učiniti.« »Kada ćete sazvati porotu?« »Kraljev mrtvozornik treba odlučiti o sazivanju porote odvjetnika. Danas je Uskrs. Ne

vjerujem da će istraga početi prije sredine tjedna.« Napućio sam usta. Sva ubojstva moraju se smjesta istražiti, prije nego što se trag

ohladi. Kako je Barak rekao, ako se ubojstvo ne riješi odmah, nikad se neće riješiti. »Mislim da će odvjetnici iz Inna htjeti da se istraga žurno provede«, rekao sam. »Radi

se o njihovom članu.« Rizničar Rowland je kimnuo. »Da, želimo da se to odmah istraži.« »Moramo pronaći tog odvjetnika Nantwicha. Možete li kao rizničar narediti,

gospodine, da ga se dovede na ispitivanje?« Rowland je kimnuo. »Da. To moramo učiniti.« »Ako vam mogu predložiti«, rekao sam mrtvozorniku, koristeći prednost domaćeg

terena, »ubojstvo je počinjeno na vrlo neobičan način. Onesvijestili su ga i onda bacili u fontanu, pa bi bilo dobro da se leš raspori.« To je mračan prijedlog, ali Guy bi nas sigurno podržao. »Poznajem dr. Maltona, on radi za londonskog mrtvozornika. Nije skup. Mogu vam ga poslati.«

»O, taj stari Maur«, progunđao je Browne. »A tko će platiti?« »Ja ću, ako bude potrebno. Roger Elliard bio je moj prijatelj. Mogu li vas zamoliti«,

rekao sam glasnije, »da ga pokrijete?« »U redu.« Mrtvozornik je ravnodušno pokrio Rogerovo lice mojim ogrtačem. Zatim se

okrenuo prema meni i protrljao debeljuškaste dlanove. »Kako se pokojnik zvao?« »Roger Elliard.« »Dobro. Poći ću k udovici. Sada mogu odnijeti leš. Glavni rizničaru, neka ga odvezu

na kolima u moje skladište.«

Balkandownload.com

DOROTHY SE uspjela pribrati kad nas je stari Elias, koji je sada bio odjeven i u

dubokoj žalosti, uveo u salon. Sjedila je uz kamin, zurila u vatru i za ruku držala Margaret. »Dorothy«, blago sam rekao. »Ovo je mrtvozornik Browne. Želi ti postaviti nekoliko

pitanja, ako možeš govoriti.« Mrtvozornik je gledao izrezbarene životinje ,koje su virile kroz žbunje na duborezu

iznad kamina. »O, jako lijepo«, rekao je. Dorothy ga je pogledala. »Oštetio se na jednom mjestu kad smo uselili«, tupo je rekla.

»Roger ga je dao popraviti, ali loše je obavljeno.« Zamijetio sam da je jedan kut na duborezu traljavo popravljen i za nijansu je bio drugačije boje.

»Ipak je lijep«, reče Browne, trapavo nastojeći da umiri Dorothy. »Mogu li sjesti?« Dorothy mu je rukom pokazala da sjedne na stolicu na kojoj sam ja malo prije sjedio.

Ponovio je pitanja o pro bono klijentu i upitao što je Roger radio zadnjih dana, ali nije ništa saznao. Zabrinuto sam zamijetio da zapisuje bilješke. Doimao se kao da ga pamćenje slabo služi.

»Je li vaš suprug imao neprijatelje?« upitao je Browne. »Nije. Nekim odvjetnicima, koje je pobijedio na sudu ili je od njih izgubio, nije bio

sklon. Ali, to je točno za sve londonske odvjetnike, a zbog toga nisu ubili svoje kolege na«, zamucala je, »tako užasan opak način.«

»To ni u kom slučaju nije mogao sam počiniti?« Bešćutno pitanje me je zapanjilo, ali Dorothy je ostala pribrana. »Ne, glavni

mrtvozorniče, ni u kom slučaju. Svi će vam reći da je pomisao da je on to sam učinio, potpuno besmislena. Bilo bi mi draže da ste se udostojali razgovarati s drugima, prije nego što ste me otvoreno upitali je li možda moj suprug zaklao samog sebe.« Zadivila me je svojim krepkim duhom.

Browne je pocrvenio. Ustao je. »Dobro«, suho je rekao. »To bi za sada bilo sve. Moram na dvor, da vidim kraljeva mrtvozornika.«

Ukočeno se naklonio i otišao. Njegovi teški koraci tupo su odjekivali na stubištu. »Pompozni stari debeljko!« nasmiješila se Margaret. Dorothy me je očajno pogledala uplakanim očima. »Njemu nije ni najmanje stalo«,

rekla je. »Jadni moj Roger.« »To je samo još jedan posao za njega«, rekao sam. »Ali, obećavam ti, bit ću mu za

petama.« »Hvala ti.« Stavila mi je ruku na rame. »Sada bih otišao u Rogerove odaje. Ako želiš, preuzet ću njegove poslove.« »Da, molim te. O, netko bi trebao pisati našem sinu. Reći Samuelu.« Opet je zaplakala. »Želiš li da mu ja pišem?« tiho sam upitao. »Nisam ti trebala reći. Ja...« »Ne. Učinit ću sve što je u mojoj moći. Za tebe. Za Rogera.«

Balkandownload.com

VANI SAM S olakšanjem ugledao Baraka, koji je promatrao kako na kola ukrcavaju

Rogerov leš, pokriven mojim ogrtačem. Bio je potišten. Vidio sam da drži tamni ogrtač, koji sam prepoznao.

»Pronašao si Rogerov ogrtač?« »Da. U voćnjaku. Po veličini sam pretpostavio da je njegov.« Zadrhtao sam na hladnoći bez svog ogrtača. »Jesi li slijedio tragove?« »Koliko sam mogao. Vodili su kroz voćnjak prema Lincoln s Inn poljima, ali snijeg se

već otopio.« »Što je bilo u džepovima?« I »Ključevi od kuće. Ubojica je sigurno zadržao ključ od voćnjaka. njegova novčarka,

ostavio je njegovu novčarku, a u njoj je bilo oko dvije funte.« »Jesi li pronašao spise? Bilo kakve bilješke?« »Ništa.« »Sinoć je otišao na sastanak s novim klijentom u Ulicu Wych.« Barak je pogledao preko zida. »Onda su ga dočekali na Lincolns Inn

poljima. To je vraški daleko za nošenje tijela.« Namršteno me je pogledao. »Što se, zaboga, događa?«

SEDMO POGLAVLJE

AKON DVA DANA U utorak nakon Uskrsa, Barak i ja smo otišli do rijeke da uhvatimo barku za Westminster. Nosio sam novi ogrtač. Stari sam ostavio kod mrtvozornika. Umrljan je Rogerovom krvlju i nisam ga više mogao odjenuti. Čekao me naporan dan, pet siromaha treba saslušati kod vrhovnog suca za

zahtjeve. Nadam sam se da ću dobiti ročište za molbu Adama Kitea. Tog jutra konačno se proljeće osjetilo u zraku, puhao je blag, vlažan povjetarac. To bi

mi uvijek popravilo raspoloženje, ali sada su me morile teške misli. Kad smo prešli Ulicu Fleet i krenuli prema pristaništu Temple, ugledali smo kako u Crkvu svetog Pavla vode heretika u pokori. Odjenut u sivu halju, a u drhtavim rukama držao je snop brezovog pruća. Po glavi i ramenima posuli su mu pepeo, pa su mu kosa i lice posivjeli. Oko vrata stavili su mu uže, a vodio ga je čovjek biskupa Bonnera. Za njim su išla trojica stražara s mačevima, a na čelu male procesije hodao je bubnjar. Prolaznici su zastajkivali, neki su dovikivali, a drugi su bili ozbiljni. Netko je viknuo: »Hrabro, brate!«, pa su se vojnici ljutito osvrnuli. Iznenadio sam se kad sam prepoznao divljeg propovjednika s Newgate tržnice. Sigurno su ga priveli zbog neovlaštenog propovijedanja. Odvest će ga kod raspela u Crkvi svetog Pavla da mu Bonner održi propovijed o zlu hereze. Ako ga opet privedu, spalit će ga na lomači.

Otopio se led na rijeci, vodostaj je bio visok i siva voda je brzo tekla. Brodari su imali napornu zimu, kao i uvijek kad je rijeka zaleđena, a veslač barke u koju smo ušli kod Temple stuba bio je nervozan i gladan. Rekao sam mu da idemo u Westminster.

N

Balkandownload.com

»Ondje su stube razbijene, gospodine. Led je zdrobio nosače, mora ih se zamijeniti.« »Onda za Whitehall stube«, rekao sam s uzdahom. Nisam se htio probijati kroz gomilu

na Westminsteru. Krenuli smo. Sjedio sam zurio u rijeku. Jučer sam pregledavao Rogerove slučajeve i davao instrukcije njegovom pisaru. Zatim sam napisao pismo mladom Stephenu Elliardu u Bristolu. Kad sam navečer posjetio njegovu majku, opet sam je zatekao kako sjedi i bulji u vatru, a sluškinja ju je držala za ruku. Trebalo ju je dugo uvjeravati da pođe leći.

»Čuli ste za one velike ribe?« upitao je brodar, prekinuvši me u razmišljanju. »Kako? Da, jesam.« »Isplovile ispod leda. A velike su kao kuća.« Kimnuo je i nasmiješio se. »Vidio ih ja.« »Kako izgledaju?« zainteresirao se Barak. »Sive, imaju ogromne glave s najčudnijim zubima koje ste ikad vidjeli. Sada već

zaudaraju. Isjekli su ih zbog ribljeg ulja, a neki kažu da su uklete. Moj vikar tvrdi to je Levijatan, golemo čudovište iz dubina, koji najavljuje drugi dolazak Krista.«

»Možda su kitovi«, rekao sam. »Jedna vrsta velikih riba koje žive u dubinama. Ribari su pričali o njima.«

»Ovo nije duboko more, gospodine. A veće su od svih riba. Goleme glave imaju. Vidio sam ih, kao polovica Londona.«

Barka je pristala uz Whitehall stube. Prošli smo kroz gradska vrata Holbein i krenuli po Ulici King. Držao sam se za novčarku, jer Westminster je najopasnije mjesto u Engleskoj. Pred nama se nadvila golema Westminster opatija, a uz nju je čak i susjedna građevina, Westminster Hali, sjedište mnogih sudova, bila patuljasta. U njoj Donji dom zasjeda u Šarenoj dvorani, a u blizini je Suda za zahtjeve.

Iza Westminster Halla i opatije zbijene su kuće, trgovine, svratišta i krčme, koje poslužuju odvjetnike, crkvenjake i parlamentarce koji dolaze u Westminster. Nakupci, varalice i bludnice uvijek su na ulicama, a zbog svetišta u Westminsteru vucibatine odavno dolaze u taj kraj. Uprava Westminstera je kaotična, zato jer uvijek odbijaju molbe da postane gradski okrug, a nakon raspuštanja opatije, opat više nema sekularnu vlast.

PARLAMENT JE ZASJEDAO, pa je gužva na Ulici King bila još veća. Trgovine i

kuće bile su nasumce poredane duž puta, velike katnice bogatih trgovaca uz trošne straćare. Ulica je zaudarala zbog mnogih kožara i ciglara koji su tu imali radnje. Sjetio sam se da su se prošle godine suci žalili kako su se na godišnjoj procesiji u Westminster Hali morali probijati kroz stada ovaca i goveda, koje su vodili na tržnicu.

Prošli smo preko Palače Yarda, a trgovci su izvikivali svoje ponude. Bezbrojni nakupci vikali su s kola koja su vukli magarci, ili su oko vrata nosili pladnjeve s jeftinim drangulijama. Barak ih je tjerao kad su se približili. Zapazio sam skupinu odrpanih i snažnih mladića, koji su gledali oholog sredovječnog muškarca u dugom ogrtaču obrubljenom samurovinom, sa skupim pršnjakom, kako se razmeće pokazujući svilenu postavu. Vjerojatno parlamentarac iz unutrašnjosti, koji se glupavo razmetao bogatstvom na Ulici King. Da je bio mrak, brzo bi ga orobili.

»Sutra je ročište«, rekao sam Baraku. Jutros sam dobio obavijest. »Oprosti, zaboravio

Balkandownload.com

sam ti reći.« »Moram li poći s vama?« »Da. I Dorothy, nesretna žena. Bit će joj užasno. Bili su jako privrženi.« »I nju će saslušati?« »Nadam se. Ona je snažna. Jutros sam je obišao. Još uvijek je jako potištena, blijeda

kao krpa.« Ugrizao sam se za usnicu. »Nadam se da pamfletisti neće saznati za priču i proširiti je po gradu.«

»Oni to obožavaju.« »Znam. Boga mi, nikakve koristi od onog mrtvozornika Browneja. Saslušanje je

trebalo biti jučer. Sada bi ubojica mogao biti u drugoj zemlji.« Odmahnuo sam glavom. »A kasnije moram poći k Guyu, da vidim što je saznao o ranama na lešu.«

Na put mi je stao nakupac u prnjama s jeftinim drangulijama oko vrata. »Prstenje i broševi, gospodine, za vašu gospu, ravno iz

Venecije...« Zaobišao sam ga. Došli smo do New Palače Yarda, a velika gradska vrata koja vode na područje Westminster opatije bila su pred nama. Gužva je bila još veća, pa kad sam prošao kroz gradska vrata gotovo sam se spotaknuo na kolica, uz koja je sjedio varalica na kartama te je s označenim kartama pozivao ljude neka okušaju sreću. Ušli smo u prostrani Westminster Yard prepun zaposlenih odvjetnika. Sat na visokom tornju pokazivao je pola deset. Stigli smo na vrijeme.

»Tammy kaže da ste svratili prije nekoliko dana«, rekao je Barak. »Došli ste u posjetu.«

Dakle, rekla mu je. Želi da razgovaram s njim? Sada nisam imao vremena. Mirno sam mu rekao: »Prošao sam pored Old Bargea, na povratku od Guya. U tvom stanu je jako vlažno.«

Natmureno je slegnuo ramenima. »Da je beba preživjela, preselili bismo se. Ali nije preživjela.«

»Tamasin se doimala – potišteno.« »Ona treba prežaliti bebu, ja sam morao«, grubo je rekao. »Shrvala ju je ženska

slabost. Ne znam gdje joj je onaj stari žar.« Nije me pogledao, a uvijek me gledao u oči kad mi se obraćao. U sredini dvora bila je nadsvođena fontana. Zimi je smrznuta, a sada je opet radila i veselo prskala vodu. Sjetio sam se fontane u Lincoln’s Innu te sam sklopio oči.

WHITE HALL je mala dvorana. U malom predvorju klupe duž zidova bile su

zauzete. Sudski pisari su sjedili pogrbljeni i gledali odvjetnike kako razgovaraju u dvorani. Tu je dolazila sirotinja iz cijele zemlje da se žali i iznese svoje zahtjeve, preko mene i mojih kolega na državnoj plaći, pa su mnogi bili odjeveni u odjeću od grube seoske tkanine. Mnogi su bili zadivljeni, jer su ušli u tu veliku, staru građevinu, ali neki su bili odlučni. Ugledao sam svog klijenta, Gib Rooke, nizak, zdepast muškarac, tridesetak godina, četvrtasta lica. Nosio je crveni haljetak, previše upadljiv za sud. Namršteno je promatrao dvojicu, koji su raspravljali u dvorani. Jedan visok, u skupocjenoj odjeći, a drugi je, na moje iznenađenje, bio Bealknap. Zamijetio sam da je moj stari suparnik otmjen u crnoj halji. Kopao je po papirima u svojoj naprtnjači. Visoki muškarac nije bio zadovoljan s njim.

Balkandownload.com

»Slušaj, Gib«, rekao je Barak i sjeo uz Rookea. »Napadno si odjeven.« Rooke je kimnuo, a onda je pogledao mene. »Dobar dan, gospodine Shardlake.

Spremni za okršaj?« Oštro sam ga pogledao. Neki moji klijenti su se umislili kad su unajmili svog

zastupnika za sudu, pa bi rado iskoristili priliku da se narugaju drugoj stranci, na svoju sramotu, jer sud se mora poštivati. »Spreman sam«, rekao sam. »Imamo dobar slučaj. Mogli bismo izgubiti ako te sudac kazni zbog neposluha. Dakle, pazi što ćeš reći. Za početak, loše je što si se nakinđurio«

Gib je pocrvenio. On je jedan od mnogih seljaka koji su u proteklih petnaest godina s druge strane rijeke zasadili povrtnjake u Lambeth močvari i prodaju na tržnici, a kako se London širi, grad će trebati sve više hrane. Kad su isušili parcele u močvari, seljaci su se naselili bez dozvole vlasnika, koji nikad nisu koristili zemljište, a vjerojatno žive daleko. Međutim, nedavno su vlasnici shvatili da mogu zaraditi, pa su se obratili sudu kako bi potjerali seljake i pobrali plodove njihova rada. Gib se požalio Sudu za zahtjeve zbog izgona, pozivajući se na prastari zakon, za koji sam uspio pronaći mutne presedane, po kojem ako se zauzme zemljište manje od dva hektara i dvanaest godina nitko ne potražuje tu zemlju, onda se može ostati na njoj.

Gib je kimnuo Bealknapu. »Čini se da je stari prasac sir Geoffrey nezadovoljan sa svojim odvjetnikom.«

»Poznajem Bealknapa. Ne podcjenjuj ga.« Pravo rečeno, on je pametan odvjetnik. Ali, danas se nije mogao snaći u svojim spisima, još uvijek mahnito kopa po naprtnjači. Podigao je glavu, a kad me je spazio nešto je šapnuo svom klijentu, vlasniku Gibovog zemljišta i zatim se odmaknuo.

Sjeo sam uz Giba. Pogledao me je s pohlepom i znatiželjom. »Priča se da je u Lincolns Innu bilo jezivo ubojstvo«, rekao je. »Neki odvjetnik je pronađen zaklan u fontani. Na Uskrs.«

Moja strahovanja su se obistinila. Priča se proširila. »Pronaći će ubojicu«, rekao sam. Gib je odmahnuo glavom. »Priča se kako se ne zna tko je ubojica. Strašno ubojstvo.

Eh, kakva su ovo vremena.« »Vjerojatno misliš na znakove i pretkazanja«, umorno sam rekao, sjetivši se brodara. Gib je slegnuo ramenima. »Ne znam ništa o tome. Ali, u zadnje vrijeme dogodila su se

strašna ubojstva. U siječnju je jedan od seljaka na močvarnom zemljištu ubijen na jeziv način. To je još jedan čudan slučaj. Ne bih se iznenadio da ga je ubio vlasnik zemljišta«, glasno je rekao. Ljudi su se okrenuli.

»Ako ne pripaziš što govoriš, izgubit ćeš slučaj«, odbrusio sam. »Stižu nevolje«, šapnuo je Barak. Bealknap je ostavio klijenta i prišao k nama. »Možemo li razgovarati, brate Shardlake?« upitao je. Zamijetio sam da se znoji, iako

je u neugrijanoj dvorani bilo hladno. Ustao sam. »U redu.« Odmaknuli smo se nekoliko koraka. »Tvoj klijent ne smije vrijeđati vlasnike zemljišta

na području suda«, pompozno je rekao. Izvio sam obrve. »To je sve što imaš za reći?« »Ne – ne...« Bealknap je oklijevao, ugrizao se za usnicu i duboko udahnuo. »Postoji

jedan problem, brate Shardlake. Nisam podnio dokaz o vlasništvu mog klijenta nad tim zemljištem.«

Zapanjeno sam ga pogledao. Najjednostavniji dio odvjetničkog posla je podastrijeti na sudu potrebne spise. Često se priča o mladim odvjetnicima koji nisu na vrijeme podnijeli isprave, pa su njihovi slučajevi odbačeni. Ali Bealknap je odvjetnik već dvadeset godina.

Balkandownload.com

Sada me je iskreno pogledao plavim očima. Bio je u panici. »Pomozi mi, brate Shardlake«, očajnički je šapnuo. »Pomozi kolegi odvjetniku. Zatraži odgodu kako bih podnio isprave.«

»Ako ih sada podneseš, sudac će te saslušati. Ured za žalbe je otvoren.« »Izgubio sam ih«, promucao je Bealknap. »Preklinjem te, Shardlake. Trebao sam ih

danas donijeti, pa sam mislio da su mi u torbi. Bio sam bolestan! Dr. Archer me je opet klistirao, sinoć mi je guzica krvarila...«

Mnogi odvjetnici bi mu pomogli iz kolegijalnih razloga, ali ja sam uvijek bio protiv dogovora na štetu klijenta.

»Žao mi je, Bealknap«, tiho sam rekao. »Imam obveze prema svom klijentu.« Bealknap je tiho zaječao. A onda mi se primaknuo i prosiktao: »Znao sam da mi nećeš

pomoći, ti – ti, grbava žabo. Ovo ti neću zaboraviti!« Zamijetio sam da ga njegov klijent znatiželjno promatra. Okrenuo sam se bez riječi i

prišao Baraku i Gibu Rookeu. »O čemu se razgovarali?« upitao je Barak. »Kao da je htio skočiti na vas.« »Nije podnio dokaz o vlasništvu. Izgubio je papire.« Barak je zazviždao. »Onda je u govnima.« Napućio sam usta. Bealknapova uvreda

samo je učvrstila moju odluku da podržim Giba Rookea, koji je pred zakonom bio dijete, bez obzira na svoje hvalisanje.

»Kako?« upitao je. »Što se dogodilo?« Objasnio sam mu. »Ako sve prizna, sudac će možda pristati na odgodu ako je dobre

volje, ali Bealknap će lagati i izvlačiti se.« »Znači, sir Goeffrey je izgubio?« »Vjerojatno.« Bealknap je sada čučao na podu, uzaludno kopajući po svojoj naprtnjači. Drhtavim

rukama pretraživao je torbu. A onda se na vratima pojavio sudski činovnik. »Neka pristupe oni koji se žele obratiti Sudu za zahtjeve Njegovog Veličanstva...« Bealknap ga je očajnički pogledao. Zatim je ustao i priključio se gomili, koja je ulazila

u staru bijelu dvoranu s visokim prljavim prozorima, u kojoj se jedino isticao sudac u grimiznoj halji.

SIR STEPHEN AINSWORHTH, sudac za zahtjeve, bio je čestit i zajedljiv. Čim je

naš slučaj došao na red, rekao je da su podnesci nepotpuni. Očekivano, Bealknap je ustao i rekao da je podnio potvrdu o vlasništvu, ali sigurno ju je izgubio sudski zapisničar, pa je žurno zatražio odgodu.

»Imate li potvrdu o vlasništvu?« upitao je Ainsworht. »Ostavio sam je kod svog pisara, on ima ključ od ureda, a još uvijek nije došao. Morao

sam rano krenuti kako bih stigao na vrijeme, Westminsterske stube su srušene...« Moram odati priznanje Bealknapu na snalažljivosti. Ali, Ainsworht se obratio sudskom činovniku.

»Dovedite pisara Suda za zahtjeve«, rekao je. Bealknap se doimao kao da će se onesvijestiti, kad je pisar došao i potvrdio da isprava

o vlasništvu nije podnesena. »Čini mi se da ste me slagali, brate Bealknap«, hladno je rekao Ainsworht. »Pripazite, gospodine. Tužba vašeg klijenta protiv Gilberta Rookea je odbačena, zato jer nema dokaza o vlasništvu. Građanine Rooke, možete ostati na svom zemljištu.

Balkandownload.com

Imali ste sreće.« Gib se iscerio od uha do uha. Bealknap je sjeo siv u licu. Njegov klijent mu se

primaknuo i počeo mu ljutito šaptati na uho. Zamijetio sam bljesak bijelih zuba i smeđe drvo. Još jedan s umjetnim zubalom.

»Brate Shardlake«, rekao je Ainsworht. »Rečeno mi je da ste uložili žalbu u ime momka kojeg je Vijeće otpravilo u Bedlam.«

»Jesam, časni sude.« Lupnuo je perom po stolu i zamišljeno se namrštio. »Je li to u mojoj nadležnosti?« »Časni sude, radi se o tome da duševno zdravlje momka nije provjereno. A to je

trebalo učiniti prije nego što se osoba liši slobode. Riječ je o procesnom pitanju.« Duboko sam uzdahnuo. »Predlažem da ga pregleda liječnik, gospodine. U međuvremenu, ako me želite saslušati, postoji problem plaćanja za smještaj u Bedlamu i podnošenje izvještaja o njegovom stanju. Dječakovi roditelji su siromašni.«

»Barem o tome mogu odlučiti. U redu, sud će zakazati ročište. Ali, gospodine Shardlake...« Strogo me je pogledao. »To su mutne vode. Politika i ludilo.«

»Znam, časni sude.« »Budite oprezni, zbog svog klijenta i zbog sebe.« GIB JE BIO presretan ishodom. Nestala je njegova arogancija, bio je na rubu suza od

olakšanja. Rekao je da je moj vječni dužnik i gotovo zaplesao na izlasku iz suda. Sud je nastavio s radom. Imao sam uspješan dan, dobio sam gotovo sve slučajeve koje sam prijavio. U pola pet sud je završio s radom i dok su pobjednici i poraženi tog dana odlazili, stajao sam s Barakom na stubištu.

»Bealknap je bio bolestan«, rekao sam. »Još je bolesniji jer su odbacili njegov slučaj.« »On je uvijek bio snalažljiv, ali danas je bio jadan. Sada će biti ljuti neprijatelj.« Pogledali smo na drugu stranu dvorišta prema Šarenoj dvorani, u kojoj je zasjedao

Donji dom. Svijeće su gorjele, a žućkasto svjetlo je treperilo u visokim prozorima. Barak je gunđao.

»Priča se da su usvojili sve zakone koje je kralj predložio.« Pljunuo je na tlo. »Zastupnici koje kralj još uvijek nema u svom džepu, mogu se potkupiti mitom i prijetnjama.«

Nisam ništa rekao, zato jer to nisam mogao osporiti. »Roditeljima Adama Kitea bit će drago kad čuju da je dobio ročište«, rekao je. »Da. Sudac Ainsworht je nervozan zbog spora s Vijećem, ali on je čestit čovjek. Sad

sam se sjetio kako ti nisam rekao da sam vidio pogrebnu povorku lorda Latimera, kad sam bio u Bedlamu. Ugledao sam lady Catharine Parr, barem mi se čini da sam je vidio. Bila je u velikoj kočiji.«

»Kako izgleda?« zainteresirao se Barak. »Nije velika ljepotica. Ali nisam mogao odvojiti pogled. Doimala se ustrašeno.« »Možda se boji kralju reći da i boji se da mu kaže ne.« Tužno sam kimnuo, zato jer je tužna žena ostavila snažan dojam na mene. »Pa«, rekao sam. »Moram uhvatiti barku i poći kod Guya da saznam što je pronašao.

Hoćeš li poći u Lincoln’s Inn, zabilježiti današnje presude i poslati pismo Kiteovima da sutra dođu k meni?«

Došli smo do Whitehall stuba. Kod gradskih vrata za New Palače Yard poredale su se našminkane bludnice, trudile su se da privuku pažnju parlamentaraca nakon završetka zasjedanja. Dok sam prolazio, dvije bludnice su se nagnule da mi pokažu duboke dekoltee.

»Drske su«, rekao sam. »Ako ih uhvate redarstvenici, išibat će ih ispred kola.«

Balkandownload.com

»Neće im ništa«, vragolasto se nasmiješio Barak. »Usprotivit će se parlamentarci. Malo razbibrige u bordelu jedni je razlog da otrpe duge rasprave.«

»Možda zbog toga tako brzo udovoljavaju kraljevim zahtjevima.«

KAD SAM DOŠAO kod Guya pao je mrak. Trgovina je bila zatvorena, a kad sam

pokucao, otvorio je vrata. Bio je zamišljen. Rekao mi je da sjednem. On je sjeo sučelice meni, sklopio ruke i ozbiljno me pogledao. Svjetlost svijeća isticala je bore na njegovom tamnom licu. »Kako je nesretna gospa Elliard?« upitao je.

»Uzrujana je. Nema pomaka u istrazi o Rogerovom ubojstvu. Nismo pronašli odvjetnika koji se zove Nantwich, a od njega je Roger dobio pisma. Čini se da ih je ubojica poslao.«

»A ti? Napet si, Matthew. A nedavno si bio dobro raspoložen. Nisi zapostavio vježbe za leđa?«

»Ne. Vježbam, Guy. Redovito vježbam.« Duboko sam uzdahnuo. »Izdržat ću sve što mi imaš za reći o pretragama Rogerova leša. Samo bez detalja, molim te.«

»Jutros sam bio u kući u kojoj su pohranili leš. Poveo sam Piersa...« Namrštio sam se. Pomisao da Guy reže Rogera i pregledava njegovu utrobu je užasna,

ali stranac, dječak k tome... »Učim ga, Matthew. Dozvola koju imam za seciranje leševa omogućava mi da

izučavam ljudsku anatomiju. A on bi mogao drugima pomoći u budućnosti.« To mi se ipak nije svidjelo. »Što si saznao?« upitao sam. »Koliko sam razabrao,

gospodin Elliard je u vrijeme smrti bio dobrog zdravlja.« »Kao i uvijek. A onda ga je netko udario po glavi i zaklao.« »Mislim da nije udaren po glavi«, ozbiljno je rekao Guy. »Ne na uobičajen način.« Zapanjeno sam ga pogledao. »Hoćeš reći da je bio svjestan kad su ga bacili u

fontanu?« »Ne, nije. Jesi li čuo za valerijanu?« Odmahnuo sam glavom. »Nisi ni trebao. To je napitak koji je spravlja od opijuma i još nekih sastojaka, octa i

svinjske žuči, koji izaziva nesvjesticu. Ovisno o dozi, izaziva opuštanje, nesvijest ili smrt. Stoljećima se koristi za uspavljivanje pacijenata prije operacije.«

»A zašto nisam čuo za njega? Ublažio bi mi strašnu bol.« Odmahnuo je glavom. »Postoji nekoliko poteškoća. Teško je odrediti točnu dozu, jako

teško. To ovisi o mnogim čimbenicima: starosti sastojaka, veličini, dobi i zdravlju pacijenta. Vrlo lako može se dati prevelika doza, a onda liječnik umjesto pacijenta ima leš. Zbog toga se vrlo rijetko koristi. Mislim da ga je upotrijebio ubojica gospodina Elliarda.«

»Zašto?« »Pokazat ću ti nešto.« Otišao je i ubrzo se vratio. Pobojao sam se da će donijeti neku

jezivu stvar, ali donio je samo Rogerovu čizmu. Stavio ju je na koljeno i svijećom obasjao veliku tamnu mrlju.

»Čizma je bila suha, sigurno je bila na nozi, koja je stršila iz vode. Onjušio sam mrlju,

Balkandownload.com

protrljao je i kušao. Valerijana ima specifičan okus.« Pogledao me je. »Kad se uzme, prva faza redovito je stanje euforije, a zatim gubitak svijesti. Zbog toga je tvoj nesretni prijatelj bio spokojan.«

»Kažeš da se sada ne koristi. Tko bi ga koristio?« »Vrlo malo liječnika ili kirurga, zbog rizika. Možda vidari bez dozvole.« Zašutio je.

»Tradicionalno se koristio u nekim samostanima.« Zašutjeli smo, a zatim sam rekao: »Ti si ga koristio, zar ne?« Polako je kimnuo. »Samo kad sam mislio da bi pacijent mogao umrijeti od teškog šoka

zbog operacije. Naučio sam kako odmjeriti dozu. Iako se sada ne koristi, napitak je dobro poznat. To nije velika tajna.«

»Ali, treba ga znati upotrijebiti.« Kimnuo je. »Ubojica nije htio Rogeru dati smrtonosnu dozu. Htio je napraviti jezivu

inscenaciju u fontani. Omamio ga je kako se ne bi osvijestio kad mu je prerezano grlo.« »Jesi li još nešto saznao?« »Ne. Svi organi su zdravi, kao da je mladić.« »Govoriš vrlo distancirano, Guy.« »Moram biti distanciran, Matthew. Kako bih inače mogao raditi svoj posao?« »Ja ne mogu biti distanciran. Sada ne mogu.« »Onda bi možda netko drugi treba provesti istragu.« »Obećao sam Dorothy. Dao sam riječ.« »U redu.« Guy je bio umoran i napet, kao kad sam doveo Rogera na pregled k njemu.

»Ima još jedna stvar, kvrga na njegovom potiljku. Mislim da ga je udarila osoba s kojom se te večeri sreo tvoj prijatelj. Kad je došao, primorali su ga da popije napitak. Onesvijestio se, a ubojica ga je dovukao u Lincoln’s Inn.«

»Preko polja i kroz vrata voćnjaka.« Rekao sam mu da je Barak slijedio tragove. »Roger je bio sitne građe, ali taj nitkov je morao biti snažan.«

»I odlučan. I opak.« Odmahnuo sam glavom. »I obrazovan. Kažeš da se razumije u medicinu, a možda i u

pravo, ako je on uspio falsificirati pismo od odvjetnika i zavarati Rogera, a čini se da je to učinio. Ali, zašto? Zašto ubiti čovjeka koji nikome nije naudio i inscenirati jezivi prizor?«

»Nije imao neprijatelja?« »Ne.« Još jednom sam pogledao Rogerovu čizmu i nisam se mogao suspregnuti.

Želudac mi se okrenuo. »Zahod, Guy...« jeknuo sam. »Znaš gdje je.« Otišao sam u zahod iza kuće, obična drvena baraka iznad zahodske jame, ali tiša nego

druge, a nečim su raskužili zrak da ublaže smrad. Ispovraćao sam se. Kad sam se vratio u kuću, obuzela me je slabost, noge su mi drhtale.

Iz sobe su dopirali prigušeni glasovi. Kroz otvorena vrata ugledao sam Guya i momka Piersa, kako sjede za stolom. Uz svijeću su pomno pregledavali otvorenu knjigu. Prepoznao sam jezive ilustracije u Vesaliusovoj anatomskoj knjizi. Piers je uklonio pramen kose s lica i pokazao crtež. »Vidite«, inzistirao je. »Točno kao i Elliardovo srce.« Kad me je ugledao, Piers je zašutio i pocrvenio. »Gospodine Shardlake! Ja – nisam znao da ste tu. Donio sam knjigu...«

»Vidim«, hladno sam rekao. »Nesretni Roger. Pitam se što bi on pomislio ako bi znao da šegrti brbljaju o privatnim dijelovima njegovog tijela. Pa, možda bi se razveselio, ali to ne mogu reći za sebe.« S gađenjem sam pogledao sliku rasporenog ljudskog trbuha i izloženih organa.

Balkandownload.com

»Da bismo bolje naučili, gospodine«, promrmljao je Piers. Hladno sam ga pogledao i pomislio da mu Guy previše popušta.

»Ne, Piers, ja sam kriv.« Guyu je bilo neugodno. »Sutra ćeš podnijeti dokaze na ročištu?« upitao sam ga. »Da. Naravno.« »A Adam? Kad bi ga mogao posjetiti? I ja moram biti prisutan. U petak sud ne radi, pa

dođi ako budeš imao vremena.« Iz džepa je izvadio notes uvezen u kožu i pregledao ga. »Da, petak u podne?« »Ostavit ću vas«, rekao sam. Ljutito sam pogledao knjigu, koja je bila otvorena na

stolu i Piersa, koji se skutrio uz svog učitelja. Guy je podigao ruku. »Ne, Matthew, molim te, ostani.« Oklijevao sam. Guy je sklopio Vesaliusovu knjigu i

uručio je Piersu. »Odnesi je, momče i donesi nam vina. Ako želiš, nastavi je proučavati.« »Da, gospodine.« Guy je na odlasku veselo potapšao Piersa po ramenu. »Oprosti mi, Matthew«, rekao je.

»Mi jako štujemo Rogera Elliarda. Ali, Vesalius je vrlo važan za prakticiranje medicine. Matthew, dok sam pregledao leš tvog prijatelja, jer si me zamolio, molio sam za njegovu dušu.«

Nasmiješio sam se. Dobro poznajem Guya, znam da je dobar čovjek, pa se nisam mogao ljutiti na njega. »Znači, Vesalius je zaista izniman?« upitao sam.

»O, da, da. To je velika promjena koja nam je odavno trebala, studija utemeljena na promatranju, a ne slijepo prihvaćanje doktrine.«

»Onda neće biti popularan kod liječnika.« »Neće. Ugrozio je njihov monopol na tajno znanje. Tko zna kako će to završiti.«

Pogledao je crtež na zidu. »Doktrina o tjelesnim tekućinama može biti uzdrmana i osporena.«

Pogledao sam crtež na kojem su bile složene jednadžbe i simboli. Shvaćanje da je ljudsko tijelo sačinjeno od četiri tekućine, crne i žute žuči, flegme i krvi, koje se poklapaju s četiri elementa, zemlja, vatra, voda i zrak, od kojih je stvoren cijeli svijet, univerzalno je prihvaćeno, pa nisam mogao ni zamisliti da se može osporiti: kao ni doktrina da sve ljudske bolesti nastaju zbog neravnoteže četiri elementa u ljudskom tijelu. Sjetio sam se da sam s Rogerom, zadnje večeri razgovarao o tekućinama u ljudskom tijelu.

»Znači, neće mi preporučiti da jedem salatu kad sam potišten«, rekao sam. »Da natopim suhu crnu žuč. To bi bilo veliko olakšanje.«

Guy se tužno nasmiješio. »Ja bih ti preporučio koncert ili dugu šetnju po Lincoln’s Inn poljima.«

»Ne po Lincoln’s Inn poljima, Guy. Na njima je Roger vjerojatno sreo svog napadača.«

Piers je pokucao na vrata i donio veliki krčag vina i dvije čaše. Kad je otišao rekao sam: »Obećao sam Dorothy da ću pronaći ubojicu, ali ne znam kako da ga uhvatimo.«

»Ja najbolje znam da si već rješavao takve slučajeve. Podcjenjuješ se. I to mi je poznato.«

»Bio bih lud ako bih podcijenio probleme u ovom slučaju. Zbog Uskrsa i trule politike službenog mrtvozornika, istraga će se provesti četiri dana nakon ubojstva. Četiri dana bez službene istrage. Mislio sam da će kraljev mrtvozornik ubrzati postupak, ali prevario sam se. Kladim se da je ubojica napustio London, iako bi zbog naše trapavosti još uvijek mogao biti u gradu, smije se mrtvozornicima, pozornicima i njihovoj gluposti.« Odmahnuo sam glavom.

»Ako je obrazovan, onda je broj osumnjičenih manji. Dobro znaš da su pravo i

Balkandownload.com

medicina zatvoreni svjetovi, a oni koji se time bave ne odaju tajne drugima.« »Možda. Ali mnogi od nas poznaju oba područja. Premda je poznavanje valerijana

rijetko.« »A pogotovo doziranje. Pričekajmo ročište, sutra ćemo vidjeti postoje li novi dokazi.« Kimnuo sam i otpio vino. Iznenadio sam se da je Guy iskapio svoju čašu, jer on uvijek

zagovara umjerenost u svim stvarima. »Hvala ti što ćeš pregledati Adama Kitea«, rekao sam. Polako je kimnuo. »Panika spasenja duše. Čudna opsesija. Neobično je koliko su ljudi

skloni da podlegnu fiksnim idejama o vjeri ili ljudima. Naravno da je fanatična religija posvuda. Možda je jedino čudno da nema više ljudi kao što je Adam.« Zamišljeno je okretao čašu u ruci.

»Danas mi je brodar rekao da su one goleme ribe koje su pronašli u rijeci Levijatani, da pretkazuju drugi dolazak Krista, smak svijeta.«

Guy je odmahnuo glavom. »Postoji samo jedan Levijatan.« »Točno.« »Ovo je crno-bijeli svijet, Matthew, manihejski svijet u kojem propovjednici huškaju

narod u sukob između dobra i zla. Naravno da su obje strane uvjerene da su samo oni u pravu.«

Nasmiješio sam se. »I protestanti i katolici?« »Da. Ne zaboravi da su moji roditelji bili moricos, španjolski Mauri koje je inkvizicija

otjerala iz Španjolske. I ja sam vidio ludilo kad su samouvjereni fanatici stupili na vlast.« Ozbiljno me je pogledao. »Upamti. Bez obzira na počinjena zlodjela, Katolička crkva je uvijek vjerovala u slobodnu volju, da ljudi mogu svojevoljno izabrati da dođu k Bogu. A novi protestantski radikalizam to ne dopušta, svi će biti spašeni ili prokleti Božjom voljom, a ne slobodnom voljom. Oni se mogu moliti da budu zauvijek spašeni, mogu vjerovati da su zauvijek spašeni, ali oni misle da je to Božja odluka, a ne čovjekova. Zato imamo Adama Kitea koji je uvjeren da ga Bog neće spasiti.«

»I njegovog prokletog vikara, koji ga ne može izliječiti, pa vjeruje da je opsjednut.« »Na taj način opravdava svoj neuspjeh.« »Nikad nisam podržavao Lutherovu predestinaciju, Guy. Bio sam na strani Erazmusa,

kad su raspravljali o slobodnoj volji.« Ozbiljno sam ga pogledao. »Jutros sam vidio kako propovjednika bez dozvole vode u Crkvu svetog Pavla u dronjcima i posutog pepelom. Bonner će se žestoko okomiti na protestante, a oni neće šutjeti. Dolaze loša vremena za neopredijeljene.«

»Da, u pravu si. Ja sam tamne puti, bio sam redovnik, pa mi je najbolje da šutim i ne izlazim bez potrebe van. I da ne pričam naokolo o Vesaliusovim saznanjima, a pogotovo o poljskom učenjaku koji kaže da se Zemlja okreće oko Sunca. Ali, kako kod kuće pronaći spokoj?« tiho je rekao da sam jedva razabrao njegove riječi. Preplavila ga je tuga i bol.

»Jesi li dobro, Guy?« tiho sam upitao. »More te velike brige?« »Ne.« Nasmiješio se. »Samo nevolje staračke dobi. Dovoljno sam popio, trebam u

krevet.« Ustao je. »Laku noć.« »Reći ću roditeljima Adama Kitea da ćeš ih posjetiti. Laknut će im.« Rukovali smo se te sam otišao. Bilo mi je drago da smo se ipak rastali kao dobri

prijatelji. Ali, nisam mu povjerovao kad je rekao da ga ništa ne muči.

Balkandownload.com

OSMO POGLAVLJE

DUĆEG JUTRA POŠAO SAM k Dorothy da zajedno odemo na ročište. Nakon Rogerove smrti nije izlazila van, pa sam se brinuo kako će to podnijeti. Kad smo ušli u Gatehouse Court zamijetio sam da voda veselo pljuska po golemoj zdjeli,

jer su u Westminsteru otvorili podzemne pipce. Bilo je toplo i ptice su cvrkutale u krošnjama. Svijet prirode se preporodio, ali nisam mogao uživati u njemu.

Dorothy je sjedila uz vatru, a uz je bila vjerna Margaret. Obje su nosile crninu i kape s dugim bijelim krilima, koja je isticala njezino blijedo, ozbiljno lice. Sjetio sam se one druge žene u crnini koju sam nedavno vidio, Catherine Parr. Dorothy mi se nasmiješila da me ohrabri.

»Vrijeme je? Da. Vidim na tebi da trebamo poći.« Uzdahnula je i pogledala duborez iznad kamina. Kad sam ga pogledao, u mene je zurila lasica skrivena iza gustih drvenih vitica. »Prepun je života«, rekao sam.

»Da, Roger ga je jako volio. Nije bio zadovoljan popravkom onog kuta kad se oštetio.«

»Sigurna si da ćeš moći na ročište?« upitao sam i pogledao njezino blijedo lice i upale obraze.

»Jesam«, rekla je odlučno kao nekad. »Morate uhvatiti Rogerovog ubojicu.« »Ja ću identificirati leš, ako želiš.« »Hvala ti. To – to ne bih mogla podnijeti.« »Ukrcat ćemo se na barku za Guildhall.« »Dobro.« Zašutjela je, a onda je upitala: »Što se priča po gradu?« »Da je počinjeno jezivo ubojstvo.« »Ako netko bude loše govorio o Rogeru, skočit ću mu za vrat.« »Tako treba, gospo«, ohrabrila ju je Margaret. Pomogla je Dorothy da ustane.

U VELIKOM VESTBULU sa stupovima londonske Guildhall bila je gužva, kao i

uvijek. Ali, sada su dvojica redarstvenika u gradskoj livreji stajala na vratima. Vijećnici i službenici gilde ulazili su i izlazili. Neki od njih znatiželjno su pogledali veliku skupinu odvjetnika u crnim haljama, koja je stajala u kutu. Prepoznao sam strogog rizničara Rowlanda, a ostali su bili odvjetnici iz Lincolns Inna – porota. Iznenadio sam se, jer su svi osim rizničara Rowlanda bili vrlo mladi. Nije bilo starijih članova. Nekima je bilo vrlo neugodno, kao i dvojici studenata koji su pronašli leš, a stajali su pored skupine. Tu je i Guy, razgovara s Barakom.

Dorothy je pogledala skupinu, zastala, a onda je prišla klupi uza zid. Sjela je i mahnula Margaret neka dođe k njoj. »Pričekat ćemo dok ne počne ročište«, rekla mi je. »Ne mogu razgovarati ni sa kim.«

»U redu.«

I

Balkandownload.com

Prišao sam Baraku i Guyu. »Dobar dan, Matthew«, reče Guy. Pogledao je prema Dorothy. »To je sirota udovica? Jako je blijeda.«

»Morala se pomučiti da danas dođe na sud. Ali, hrabra je.« »Da, vidi se da je snažna iako teško pati.« Kimnuo je Baraku. »Jack je nešto neobično

zamijetio.« »Što?« Barak je imao zakrvavljene oči, bio je nervozan. Opet je proveo noć u taverni? Kad se

primaknuo, osjetio sam alkohol u njegovom dahu. »Ako se rado o spektakularnom ubojstvu«, rekao je, »očekivali biste da će galerije biti

prepune. Ali, pozornici ne puštaju publiku unutra.« »Zaista? To je dobro za Dorothy, ali to se nikad nije dogodilo. Sud mrtvozornika, kao i

svi drugi sudovi, trebao bi biti otvoren za javnost.« »Brate Shardlake, možemo li razgovarati?« Uz mene se stvorio rizničar Rowland.

Udaljili smo se od skupine. »Čuo sam od svog pisara da ne puštaju publiku«, rekao sam. »Vratar kaže da su mrtvozornici odlučili da ročište bude zatvoreno za javnost, da

spriječe glasine. Za to nikad nisam čuo.« Razgovor je prekinuo vratar u crnoj halji, koji nas je pozvao s vrata. Otišao sam k

Dorothy. Ustala je, stisnula usnice, a obrazi su joj se blago zarumenili. »Primi me za ruku, Margaret«, tiho je rekla. Porotnici su je propustili da uđe u sudnicu.

DOBILI SMO prostoriju za sastanke. Ispred stola za kojim su sjedila dva

mrtvozornika bili su redovi klupa. Vratar je propustio mene i druge svjedoke, pa smo sjeli u prvi red, a porotnici su zauzeli dva reda iza nas. Redovi za publiku bili su prazni. Pogledao sam dvojicu mrtvozornika, koju su sjedili pred nama. Browne je držao debeljuškaste šake na velikom trbuhu. Uz njega je sjedio potpuno drugačiji muškarac. Četrdesetak godina, nizak, snažne građe i četvrtasta lica. Ispod crne kape izvirivala je gusta smeđa kosa, imao je urednu bradu, na kojoj su počele izbijati sjedine. Uzvratio mi je pogled. Oštro me je odmjerio plavim očima.

»To je sir Gregory Harsnet«, šapnuo je Barak. »Pomoćnik kraljeva mrtvozornika. Bio je u taboru lorda Cromwella, jedan od rijetkih reformatora koji je zadržao namještenje.«

Browne je podrignuo. Harsnet se namrštio, pa se Browne nakašljao i uspravio u stolici. Vidjelo se tko je tu glavni. Zatvorili su vrata.

»Molim vas, neka bude mir.« Harsnet je govorio jasno i glasno s naglaskom iz zapadnih krajeva, gledajući po prostoriji. »Danas smo se okupili na ročištu zbog nenadane i strašne smrti Rogera Elliarda, odvjetnika iz Lincolns Inna. Svi porotnici su odvjetnici, pa vam ne trebam reći da ćemo danas pogledati leš, saslušati iskaze i odlučiti možemo li donijeti presudu.«

Porotnici su prisegnuli, a mladi odvjetnici su istupili da od vratara uzmu Bibliju. Zatim nam se Harsnet opet obratio.

»Prije nego što pogledamo leš, pozvao bih dr. Guya Maltona, koji je bio zadužen da ga pregleda, da nam kaže što je saznao.«

Balkandownload.com

Guy je ustao i naveo svoje impresivne medicinske kvalifikacije, a porotnici su znatiželjno gledali njegovu tamnu put. Govorio je da misli kako je Roger onesviješten pomoću narkotika koji se zove valerijana, a zatim su ga odvukli do fontane, u kojoj je zaklan.

»Bio je živ kad su ga bacili u fontanu«, rekao je. »Umro je od krvarenja, a ne utapanja. Dakle«, zašutio je, »to znači da mu je grlo prerezano, zatim je držan iznad fontane dok nije umro, a onda je ubačen u fontanu.«

Za trenutak su svi utihnuli kad su shvatili stravične okolnosti ubojstva koje je opisao Guy. Zatim je Harsnet upitao: »Koliko je prošlo od njegove smrti do trenutka kad je pronađen?«

»Nekoliko sati. Hladnoća je usporila mrtvačku ukočenost.« Pogledao me je. »Čini mi se da je fontana nakon toga bila zaleđena.«

»Točno«, rekao sam. Pogledao sam pored Baraka u Dorothy, koja je sjedila uz Margaret s druge strane

Guya. Bila je nepomična, bezizražajna lica. kao da se smanjila, kao da je utonula u tešku crninu.

Harsnet je namršteno pogledao Guya. »Zbog čega bi netko inscenirao tako stravičan prizor? Mrtvac u fontani krvi.«

Guy je raširio ruke. »Ne znam.« Opet sam pomislio da su mi te riječi odnekud poznate. Fontana puna krvi. Ali gdje?

»Jezivo.« Harsnet je odmahnuo glavom. Bio je iznuren. Polako je ustao. »Porotnici«, mirno je rekao, »sada pođite sa mnom da pogledamo leš. Dr. Malton, molim vas pođite s nama, ako bude trebalo odgovoriti na pitanja. Rečeno mi je da će brat Shardlake identificirati leš.« Pogledao me je. »To ste vi?«

»Da, glavni mrtvozorniče.« Dobro me je odmjerio pogledom. »Otkada poznajete preminulog?« »Poznajemo se dvadeset godina. Htio bih poštedjeti udovicu.« Harsnet je pogledao Dorothy. »U redu«, tiho je rekao. Ustao je i izveo nas van.

POROTNICI SU zanijemjeli kad su maknuli pokrov s Rogerova leša. Tamjan koji je

netko zapalio u prostoriji, nije mogao ublažiti smrad truleži. Sklopio sam oči kad sam ugledao lice nesretnog Rogera. Iako se rijetko molim, sada sam iskreno molio da se pronađe njegov ubojica, da imam snage sudjelovati u hvatanju i neka Bog barem sada usliša moje molitve. Otvorio sam oči i zamijetio da su dvojica porotnika jako blijedi. Guy je pokazao strašne rane i opet nam objasnio kao je počinjeno ubojstvo. Nitko nije postavio pitanje, pa smo se vratili u sudnicu. Harsnet nas je ozbiljno pogledao.

»Danas moramo utvrditi kako je umro Roger Elliard. Nedvojbeno je riječ o ubojstvu, ako tko ga je počinio? Želim saslušati Jacka Baraka.«

Postavio je Baraku nekoliko pitanja o tragovima koje je slijedio. »Tragovi su vodili do fontane, a onda su se vratili u suprotnom smjeru«, rekao je

Barak. »Teret je unesen, ali nije iznesen. Snijeg se brzo otopio, ali tragovi stopala u snijegu bili su jasni.«

Balkandownload.com

Harsnet ga je pogledao. »Dakle, ne radi se o običnom čovjeku, jer ne može svatko daleko nositi onesviješteno tijelo kako ste nam opisali.«

»Mogao bi vrlo snažan i odlučan čovjek.« »Čini mi se da ste radili za lorda Cromwella?« Kako je Harsnet saznao, pomislio sam. »Jesam. Prije nego što sam postao odvjetnički pisar.« »Što ste radili?« »Razne stvari«, veselo je odgovorio Barak. »Sve što mi je gospodar naredio.« »Sjednite«, hladno je rekao Harsnet. Nije odobravao Barakovo ponašanje.

Mrtvozornik Browne podrugljivo se nacerio. On nije sudjelovao u postupku, tu je samo zbog formalnosti.

Pozvani su drugi svjedoci: dva momka, zatim sam ja svjedočio kad je i u kojim okolnostima pronađen leš, a zatim rizničar Rowland. Na pitanje o Rogerovom duševnom stanju, jasno i precizno je rekao da je bio sretan i veselo čovjek, uvažen kod kolega, imao je mnogo prijatelja, a nitko ne može reći da je imao neprijatelje.

»Imao je jednog neprijatelja«, rekao je Harsnet. »Opakog i prepredenog. Ubojstvo je bilo pomno i lukavo isplanirano.« Pogledao sam ga. On nije budala. »Netko je mrzio Rogera Elliarda«, rekao je. Obratio se Rowlandu.

»Tko je taj odvjetnik koji je pisao gospodinu Elliardu?« »Izmišljen je, gospodine. Nitko ne zna za odvjetnika neobičnog imena Nantwich.

Provjerio sam na svim sudovima. A čini se da to nitko nije provjerio«, rekao je i pogledao u Browneja. Harsnet ga je namršteno pogledao, ali okorjeli starac nije ni trepnuo.

»Mogu li se obratiti sudu?« Guy je ustao i tiho progovorio. »Možete«, odbrusio je Harsnet. Bio sam zbunjen. Mogao sam razumjeti mrtvozomika,

koji je postao nervozan jer su svjedoci neprestano govorili, ali Rowland je istaknuo bitnu stvar, a i Guy ima nešto za reći.

»Gospodine, ni najboljem liječniku nije lako dozirati taj napitak. Taj čovjek je morao biti upućen u medicinu.«

»Možda je upućen«, rekao je Harsnet. »Ali, nažalost, to nam neće pomoći. Kad se radi o divljačkoj osveti, kao što je ova, očekivao bih da svi znaju tko je krivac, ali on ne postoji. Zbog Uskrsa odgoda je bila neizbježna, pa ne vidim kako se ubojica može brzo uhvatiti.«

Iznenađeno sam ga pogledao. Mrtvozornik ne bi trebao obeshrabrivati istragu na taj način. Osjetio sam da mu je neugodno zbog izrečenog. Browne se podrugljivo nacerio, kao da je očekivao taj ishod.

»Moramo biti trezveni«, rekao je Harsnet. »Očekujem presudu za ubojstvo od strane jednog ili više počinitelja, a bojim se da bi mogli ostati nepoznati.«

Zapanjio sam se. On otvoreno navodi porotu. A ipak, nitko od izabranih mladića nije se usudio prigovoriti.

Zatim sam čuo šuštanje haljine. Dorothy je ustala i pogledala kraljevog mrtvozornika. »Niste mi dali riječ, gospodine, ali nitko mi je ne može uskratiti. Pod svaku cijenu

pobrinut ću se da ubojica mog supruga bude uhvaćen. Pomoći će mi moji vjerni prijatelji.« Drhtala je od glave do pete, ali njezin glas, iako je bio tih, odjekivao je u cijeloj dvorani. Okrenula se prema meni, a ja sam kimnuo glavom. Sjela je.

Očekivao sam da će Harsnet burno reagirati, ali on je sjedio čvrsto stisnutih usta. Pocrvenio je. Browne se zadovoljno cerio, zato jer je Harsnetu bilo neugodno. Došlo mi je da ustanem i pljusnem ga po žabljem licu. A onda je Harsnet progovorio.

»Uvažit ću gospu Elliard, zbog njezinog duševnog stanja i neću joj zabraniti da govori. Možda nam prije donošenja presude trebaju novi dokazi. Dakle, ne tražim da se presuda odmah donese, slučaj će ostati otvoren dok osobno ne provedem istragu...«

Balkandownload.com

Ustao sam. »Ako mi porota pomogne, ja ću je provesti. Kao i uvijek.« »Mrtvozornik može provesti istragu bez porote ako misli da je to u redu, kao što ja

sada mislim. Svi porotnici su, kao i preminuli, odvjetnici. Ako budem radio sam, bit će manje buke i više rezultata. Sjednite, gospodine.«

Sjeo sam zureći u njega. »A sada me dobro slušajte.« Harsnet je pogledao po prostoriji. Govorio je polako s

teškim naglaskom. »Detalji ovog slučaja ne smiju se pročuti po Londonu. Danas će se izdati kraljev ukaz koji zabranjuje tiskanje pamfleta na tu temu. Prisutnima se naređuje da šute o slučaju, a svi koji se budu interesirali, bit će upozoreni. Po Londonu sada kruže svakojake glasine. To je moja naredba, kao pomoćnika kraljeva mrtvozornika, svi koji prekrše moju naredbu bit će kažnjeni.« Zatim je ustao, a Browne se s naporom osovio na noge. »Slučaj je zaključen, sine die. Kad budem imao više dokaza, sazvat ću ročište. Do viđenja, gospodo.« Vratar je otvorio vrata, a mrtvozornici su izašli. Odmah je nastala graja.

»To je sigurno đavolja rabota. Tak jeziv prizor, u nedjelju. Ubojica je bio opsjednut...« Oštro sam pogledao glupog mladića iz porote koji je pričao. Glasine, puke glasine. »Nadnaravna snaga. Kao i uvijek u slučajevima opsjednutosti...« Margaret me je pogledala. »Trebali bismo odvesti gospu.« Dorothy je izgledala kao da

će pasti u nesvijest. Ustao sam i pomogao Margaret da je izvedemo van. Ruka joj je bila kao u ptičice, može li uopće jesti, upitao sam se. Dopratili smo se do klupa i sjeli. S nama su bili Barak i Guy. Pojavio se srditi rizničar Rowland. Nadao sam se da će utješiti Dorothy, ali samo je kimnuo i otišao. Njegovi koraci odjekivali su po pločicama, njega brine reputacija i utjecaj Inna, a ne ucviljena udovica. Kad sam je pogledao, pomislio sam da će je ubrzo izbaciti iz Inna.

Sklopila je oči, a onda ih je otvorila i uspravila se. Pogledala nas je: mene, Margaret, Baraka i Guya.

»Hvala vam na pomoći, svima vama, i zato jer ste ustrajali na istini.« Pogledala me je. »Neće provesti istragu, zar ne? Oni misle da je obojica pobjegao i ne žele se mučiti.«

»Nešto se događa, Harsnet želi da samo on vodi slučaj.« »Tko je taj čovjek?« »Ne znam ništa o njemu.« »Žele zataškati slučaj«, ogorčeno je rekla. »Zar ne?« »Pa...« »Ma daj, Matthew. S Rogerom sam bila dvadeset godina u braku i nešto znam o

zakonu. Oni žele da se ovo čim prije zaboravi.« »Čini se da je tako.« Odmahnuo sam glavom. »Ako budemo tratili vrijeme, nikad

nećemo pronaći ubojicu.« »Hoćeš li mi pomoći, Matthew, molim te? Ja sam žena i neće obratiti pažnju na

mene.« »Dajem ti riječ. Prvo ću razgovarati s mrtvozornikom Harsnetom. Guy, hoćeš li

pričekati s Dorothy?« Osjetio sam da je na rubu živaca. On je kimnuo. »Idemo, Barak.« »Preuzeli ste tešku obavezu«, rekao je Barak, kad smo silazili po Giuldhall stubištu.

»Čini mi se da je hvatanje ubojice sve što joj je preostalo. Ne znam tko će joj pomoći, ako mi podbacimo.«

»Nećemo podbaciti«, odlučno sam rekao. Na popločenom trgu ugledao sam Harsneta u crnoj halji. Razgovarao je s visokim,

snažnim muškarcem starim tridesetak godina, duge bakrene brade, raskošno odjevenim u zeleni haljetak sa zlatnim gajtanima, ispod kojeg se vidjela bogato izvezena košulja sa

Balkandownload.com

španjolskom čipkom. Crvenu kapu s bijelim perom nehajno je nakrivio na glavi. Korice mača koji je nosio za pojasom bile su od kože optočene zlatom. Imao je teški ogrtač. Uvijek bih dobro razmislio prije nego što bih se na javnom mjestu suprotstavio kraljevom službeniku, pogotovo ako razgovara s osobom koja je očigledno na visokom položaju, ali sada me prvi put u životu obuzela srdžba.

Pogledali su nas kad smo im prišli. Bradonja, izduljena, naočita lica, koje je ipak bilo surovo, nasmiješio se Harsnetu. »Bio je u pravu«, rekao je. »Evo ga.«

Pogledao sam ih i zamijetio da je mlađi muškarac preplanuo od sunca. »Kako to mislite, gospodine?« upitao sam. »Ne razumijem, tko vam je to rekao?«

Harsnet je duboko udahnuo. Izbliza se doimao napeto i umorno. »Rečeno mi je da neće biti zadovoljni presudom, brate Shardlake.«

»Tko vam je rekao?« Mlađi muškarac je mahnuo rukom prema Baraku. »Reći ću ti ako otpraviš svog

pomoćnika.« Barak ga je opako pogledao, ali ja sam kimnuo. »Jack, reci Dorothy da ću se zadržati,

ona bi trebala otići kući. Kasnije ću je obići. Vrati se s njima.« Nevoljko se vratio u Guildhall. Pogledao sam Harsneta, koji me je pažljivo promatrao.

Kao i njegov prijatelj. Obuzela me je nelagoda. »Pretpostavljam da ste došli da pitate zašto sam odgodio ročište«, tiho je rekao

Harsnet. »Da.« Duboko sam udahnuo. »Čini se da ne želite pronaći ubojicu.« Visoki muškarac gorko se nasmijao. »O, pogrešno ste nas shvatili, odvjetniče.«

Govorio je dubokim, ritmičnim glasom. »To želimo više od svega na svijetu.« »Zašto onda...?« »Zato jer postoje političke implikacije«, rekao je Harsnet. Pogledao je naokolo da

provjeri prisluškuje li nas netko. »Rečeno mi je da ćete se usprotiviti mojoj odluci. To mije rekao nadbiskup Cranmer.«

»Kako?« Prodorno me je pogledao plavim očima. »Istinski želite pronaći ubojicu gospodina

Elliarda, više od svega na svijetu?« Na spomen Cranmerova imena oblio me ledeni znoj. Rogerova smrt na neki način je

upletena u visoku politiku, a zarekao sam se da se nikad više neću petljati u to područje. A onda sam se sjetio Rogerova izmrcvarenog leša i bijesne Dorothy.

»Da, želim.« Raskošno odjeven muškarac se nasmijao. »Eto, Gregory, on je ipak hrabar.« »Tko ste vi, gospodine?« drsko sam upitao. Namrštio se zbog moje neuljudnosti. »Ovo je sir Thomas Seymour«, rekao je Harsnet. »Brat pokojne kraljice Jane.« »Prilazi kako se ponašaš, prijane«, zarežao je Seymour. Ostao sam bez riječi. »Ako sumnjate u moje postupke«, rekao je Harsnet, kao da se

želi ispričati, »naređeno mi je da vas odvedem nadbiskupu Cranmeru.« »O čemu se radi?«

»To je mnogo više od smrti gospodina Elliarda.« Pogledao me je u oči. »Nešto jako mračno i užasno. Dođite, čeka nas barka da nas odveze u zamak Lambeth.«

Balkandownload.com

DEVETO POGLAVLJE

A THREE CRANES stubama čekala nas je osobna barka nadbiskupa Cranmera, s četiri veslača u bijelim nadbiskupskim livrejama. Harsnet im je naredio neka brzo veslaju do zamka Lambeth. Led se otopio, pa je rijeka vrvjela od bijelih jedara. Brodari su prevozili putnike, velike teglenice vukli su

uzvodno i trubili da se manja plovila maknu s puta, nebo je bilo vedro, nad rijekom je puhao hladan povjetarac. A ja sam razmišljao kako su iz dubina ispod nas izronile goleme ribe.

Iza nas ugledao sam Londonski most s načičkanim kućama i trgovinama, a nad njim zlokobno se nadvio Tower. Na vrhu luka na južnom kraju mosta, na nebu su se ocrtavale duge motke, na kojima su se jasno vidjele glave onih koji su se zamjerili kralju, ili su ga naljutili. Među njima još uvijek stoji glava mog starog gospodara Thomasa Cromwella i glave Derehama i Culpepera, navodnih ljubavnika pogubljene kraljice Catherine Howard. Sjetio sam se Thomasa Culpepera iz Yorka, oholog i naočitog kicoša, i stresao se od pomisli da plovim natrag u svijet kraljevog dvora.

»Da, još je hladno«, rekao je Seymour, pogrešno shvativši moju drhtavicu. Zaogrnuo se debelim ogrtačem. Znao sam da je mlađi brat treće Henrikove kraljice, Jane Seymour, koja je umrla kad mu je rodila nasljednika, princa Edwarda. Rekli su mi da je ona jedina od pet žena za kojom je Henrik tugovao. Seymourov stariji brat, Edward, grof od Hertforda, bio je na visokom položaju na dvoru i nosio je titulu lorda admirala kraljevske mornarice. Barak mi je rekao da je sir Thomas pustolov, pa mu nisu povjerili mjesto u Vijeću. Ali, dobio je mnogo unosnih monopola, a nedavno je bio veleposlanik u Austriji, u kojoj se car borio protiv Turaka. Lord Hertford, s Cranmerom, jedan je od rijetkih ozbiljnih reformatora, koji su uspjeli ostati u Vijeću nakon pada Cromwella prije tri godine. Na glasu je kao ozbiljan i sposoban političar i uspješan vojskovođa, koji je prošle jeseni vodio pohod protiv Škotske. Ali njegov brat, Thomas, na glasu je kao neodgovorni ženskar. Kad pogledam njegov naočit lik, to mi je uvjerljivo: utoplio se ogrtačem i polako je gladio krzneni ovratnik zureći u vodu, pune usnice razvukao je u smiješak, gusta, pomodno duga brada, sve to govori da je odan čulnim užicima. A Harsnet, strogog lica, zamišljen i zabrinut, njegova je suprotnost. Dok je barka plovila po uzburkanoj vodi, sa strahom sam razmišljao kakve je veze Thomas Seymour mogao imati s nesretnim Rogerom.

U tišini smo doplovili do druge obale te smo krenuli prema zamku Lambeth. Prošli smo pored prazne niše, u kojoj je stajao kip svetog Thomasa Becketta, njega štuju svi londonski brodari, a sada je lik nadbiskupa koji se suprotstavio kralju uklonjen i uništen. Prošli smo pored Lollards’ Towera, u kojem su zatočeni heretici. Sjetio sam se Cranmerovog brutalnog zatvorskog čuvara, kojeg sam upoznao u Yorku te sam se opet stresao. Cranmer je znao da mi je Cromvell vjerovao, pa me je primorao da pođem za opasan zadatak, ali savjest ga je nakon toga pekla te mi je pronašao namještenje na Sudu za zahtjeve. A sada ću opet sresti tog strastvenog, izmučenog, bogobojaznog čovjeka.

N

Balkandownload.com

UPAMTIO SAM neupadljiva vrata od hrastovine, koja su vodila u Cranmerov ured. Harsnet je pokucao i ušao, a ja i Seymour smo krenuli za njim.

Canterburški nadbiskup sjedio je za velikim stolom, odjeven u bijeli habit sa crnom stolom, sjedokos i gologlav. Doimao se napeto i zabrinuto. Dvostruke bore na obrazima dublje su se urezale u proteklih godinu dana, a usta se iskrivila. Cranmer sigurno nije ekstremni reformator, ali neprestano mu prijete dvorski konzervativci. Mnogi bi ga vrlo rado spalili na lomači, kad bi mogli. Zaštićen je jedino dugogodišnjim kraljevim prijateljstvom. Njegove plave oči bile su, kao i uvijek, prepune žara i spremne za boj.

Uz njega je stajao muškarac u neupadljivoj, ali vrlo skupoj tamnoj Kalji. Po kukastom nosu, izduženom licu i snažnoj građi, to je sigurno brat Thomasa Seymoura. Ali, Thomas je bio naočit, a lorda Hertforda su za nijansu drugačije crte lice učinile ružnim muškarcem. Imao je velike, izbuljene oči, lice previše izduljeno i ispijeno, a duga brada bila je neuredna. A ipak sam osjetio da je neupadljivo odjeven Hertford, za razliku od svog brata, snažna i odlučna ličnost. Sjetio sam se da je on, s Cranmerom, poslao Adama Kitea u Bedlam, kad mu je Richard Rich htio izreći najtežu kaznu. Sir Thomas je razmetljivo skinuo kapu i rukovao se s bratom. »Drago mi je da te vidim, Edwarde.« Okrenuo se prema Cranmeru i naklonio. »Gospodaru. Evo, doveli smo ga.«

»Da, Thomase«, umorno je rekao Cranmer i mrzovoljno pogledao mlađeg Seymoura. Pogledao me je i tužno se nasmiješio, kao i uvijek.

»Pa, Matthew Shardlake, opet se nalazimo zbog čudnog posla. Naredniče Shardlake«, rekao je da me podsjeti na čin, koji sam stekao kao njegov štićenik.

»Naša strahovanja su se obistinila?« obratio se Harsnetu. Harsnet je kimnuo. »Da, gospodaru. Točno kao i onaj drugi.« Cranmer je pogledao Harsneta, a zatim se zamišljano zagledao u vatru koja je plamsala

u kaminu. Njih nešto muči, pomislio sam. Dva najmoćnija reformatora na dvoru rade zajedno. Cranmer mi se obratio s usiljenim smiješkom. »Pa, Matthew, kako je na Sudu za zahtjeve?«

»Sjajno, gospodaru. Još jednom vam zahvaljujem na tom namještenju.« »Zaslužio si ga.« Opet me je pogledao. Shvatio sam da me svi promatraju: Cranmer,

Harsnet i lord Hertford ozbiljno, a sir Thomas s ciničnim smiješkom. Bilo mi je neugodno. Sir Thomas je prvi progovorio.

»Pa, možemo li vjerovati grbavcu?« »Ne obraćaj mu se s tim riječima!« planuo je Cranmer. »Oprosti, Matthew.« Okrenuo

se prema sir Thomasu: »Da, mislim da možemo.« »Nasrnuo je na nas kao bijesni pas, kad je mrtvozornik odgodio ročište.« Cranmer me prodorno pogleda. »Matthew«, mirno je rekao, »ti si pronašao leš, ti si

dobar prijatelj odvjetnika Elliarda i njegove udovice. Koliko si upleten u taj slučaj?« »Obećao sam gospi Elliard da ću pronaći ubojicu njezinog supruga«, rekao sam. »To ćeš učiniti zbog sebe, ili zbog nje?« upitao je Hertford. Okrenuo sam se i

pogledao ga u oči. »I zbog sebe i zbog nje, gospodaru. Ali, obećanje gospi Elliard je pitanje časti.« »A hoćeš li htjeti ispuniti obećanje, ako se bude radilo o političkom pitanju?« upitao je

Cranmer. »Dobro razmisli, Matthew, jer si mi rekao da se nikad više ne želiš petljati u to područje. A morat ćeš, ako nam želiš pomoći da razmrsimo ovaj slučaj.«

Šutio sam. Thomas Seymour se nasmijao. »Nema on želuca za te stvari! Kažete da vas je prošli put iznevjerio, nije pronašao one spise.«

Spustio sam glavu. Nisam htio da me gleda u oči. Ustvari, nisam zakazao, nego sam odlučio da nikome ne kažem o onome što sam saznao. Srce mi je brže zakucalo, kad sam

Balkandownload.com

pomislio što mi ti ljudi mogu učiniti. »Imaš bistar um i veliko iskustvo«, rekao je Cranmer. »Povjerljiv si.« Duboko sam udahnuo. U mislima sam vidio Rogerovo lice, nasmiješeno, vedro, puno

života. Pogledao sam nadbiskupa. »Ako vam mogu pomoći, gospodaru, računajte na mene.« A onda sam osjetio kako se iza mene ruše mostovi u plamenu.

Cranmer je pogledao trojku. Harsnet i lord Hertford su kimnuli, a Thomas Seymour je slegnuo ramenima. Cranmer se namrštio: »S nama si, Thomase, samo zato jer nam tvoje imanje može biti korisno i zbog svoje naročite veze s – njom.« Seymour je pocrvenio, činilo se da će se razbjesniti. Pogledao je svog brata.

»Nadbiskup je u pravu, Thomase«, ozbiljno je rekao lord Hertford. Sir Thomas je napućio usta i kimnuo. »Sigurno se pitaš, Matthew, zbog čega je politika umiješana u ubojstvo tvog

prijatelja.« »Da, gospodaru.« Duboko je udahnuo i još trenutak zadržao tajne za sebe, a onda je rekao: »Tvoj

prijatelj nije prvi, koji je ubijen na tako užasan način.« Razjapio sam usta. »Još jedno? Na isti način?« »Svaki jezivi detalj. Ostalo je u tajnosti, zbog žrtve.« Nadbiskup je kimnuo Harsnetu.

»Reci mu, Gregory.« Harsnet me je pogledao. »Jednog jutra prije mjesec dana, krajem veljače, jedan radnik

je išao na posao uz rijeku, po blatnoj obali kod Lambetha.« Zašutio je. »Padao je snijeg, a led na rijeci bio je metar debeo. Ali, zbog plime voda je tekla ispod leda i stvarala lokve na južnoj obali. Tog jutra radnik je zamijetio da je jedna lokva crvene boje i da u njoj nešto pluta.« Razrogačio sam oči. Harsnet je zamišljeno kimnuo. »Točno. Pronašao je čovjeka, koji je ležao prerezanog grla. Kao i Elliard u fontani, opet na javnom mjestu, na kojem su ga morali pronaći.«

»Blagi bože.« »Naš radnik obratio se redarstveniku, koji je pozvao mrtvozornika.« Harsnet me je

prodorno gledao. »Moj kolega, mrtvozornik u Surreyju je dobar reformist i prati zbivanja na dvoru. Kad je shvatio tko je ubijen, došao je k meni, zato jer je znao da sam povezan s nadbiskupom.«

»Je li provedena istraga?« upitao sam. »Nije«, odgovorio je lord Hertford. »Slučaj je morao ostati u tajnosti.« Odlučno me

pogledao izbuljenim očima. »Još uvijek je tajna.« Harsnet je rekao: »Ubijen je liječnik, dr. Paul Gurney. Ugledan čovjek.« Zašutio je.

»Liječnik lorda Latimera, pokojnog supruga lady Catherine Parr. Dr. Gurney je njegovao lorda Latimera, kad je obolio prošle jeseni. Često je dolazio kod njega, u njegov dom kod Charterhousea.«

Dakle, to je veza. »Priča se da se kralj udvara lady Latimer«, izlanuo sam se. »Točno se priča«, rekao je Cranmer. »Ne možemo mu sve reći«, naljutio se Thomas Seymour. »Ako se pročuje, naša gospa

će biti u opasnosti.« »Matthew neće nikome reći«, rekao je Cranmer. »Ako mi da riječ da će čuvati tajne

koje čuje od nas, on neće pogaziti svoju riječ. Mislim da shvaća naš položaj. Hoćeš li prisegnuti, Matthew, da o ovome nećeš razgovarati ni sa kim, osim s nama? Upamti, to znači da ako pronađemo ubojicu, udovici svog prijatelja nećeš moći objasniti o čemu se radilo.«

Šutio sam, a onda sam rekao: »Smijem li joj reći da je ubojica uhvaćen i kažnjen?«

Balkandownload.com

»Smiješ. I bit će kažnjen«, smrknuto je rekao lord Hertford. Shvatio sam da je taj nadmeni čovjek vrlo moćan i okrutan.

»Onda prisežem, gospodaru.« Cranmer je bio zadovoljan. »Možeš nastaviti, Gregory. Sve mu reci. Sve.« »Potajno sam proveo istragu«, rekao je Harsnet, »ali nije bilo tragova. Kao i gospodin

Elliard, dr. Gurney je bio ugledan u svojoj profesiji, imao je mnogo prijatelja i nije imao neprijatelje. Udovac bez djece, a njegovim prijateljima smo naredili neka kažu da je iznenada preminuo u snu. Nakon pomne istrage nismo saznali ni tko ga je ubio ni zašto je ubijen. Ništa. U povjerenju samo saznali da je kasno navečer dan prije ubojstva otišao iz kuće lorda Latimera. Odsjeo je kod njega, zato jer je Latimer bio na samrti – na leđima je imao veliku izraslinu. Sluzi je rekao da mora u grad zbog "obaveze iz milosrđa".«

»Je li dobio poruku? Kao Roger?« »Ne znamo, ali vjerojatno je dobio. I dr. Gurney je pomagao siromasima, a zbog toga

je možda ubijen.« »Je li leš pregledan?« »Nije. Možda sam trebao narediti da ga pregledaju«, namrštio se Harsnet. »Onaj Maur

nam je danas otkrio važan trag, o napitku. Znači da trebamo tražiti osobu povezanu s ljekarstvom.«

»I pravom. Naobraženu osobu.« Cranmer je uzeo riječ. »Razgovarao sam s lordom Hertfordom te smo odlučili da je

bitno uključiti što manje ljudi. Catherine Parr bila je deset godina u braku s lordom Latimerom. Oboje su dobro poznati na dvoru, a ona se kralju već dugo sviđa. Kad se u siječnju pročulo da je lord Latimer na samrti, kralj je objavio svoj interes za nju. A sada ju je zaprosio.«

»Još jedan stari suprug«, ogorčeno je rekao Thomas Seymour. Sjetio sam se da je Barak rekao kako se govorka da se još netko zanima za Catherine Parr. Možda Seymour? Njih dvoje su vršnjaci. »Latimer je navršio četrdesetu.«

Cranmer je sklopio ruke. »To bi bilo pametno, siguran brak, a Isusa mi takvih je bilo jako malo.« Zašutio je, a onda me je pogledao u oči da mi objasni o čemu govori. »Lady Catherine je sklona vjerskoj reformi. To je tajila, zato jer je lord Latimer bio konzervativac. Bog mi je svjedok da nam je sada nužan saveznik. Biskup Gardiner iz Winchestera opet je član kraljevog vijeća i s londonskim biskupom Bonnerom želi zatrti reformiste.« Pogledao me je. »Možda sam i ja u opasnosti.«

Hertford je kimnuo Cranmeru, ali nadbiskup je podigao ruku iskićenu prstenjem. »Ne, Edwarde, trebali bismo mu sve reći. Bog zna da će uskoro svi saznati. Matthew, konzervativci napreduju na svim frontama. Biskup Bonner ubrzo će se još žešće okomiti na londonske bibličare. Ubrzo će parlamentu podnijeti prijedlog zakona, po kojem će Bibliju smjeti čitati samo plemići i gospoda. Bit će zabranjena za pučane i žene.«

Zašutio je. Harsnet je tiho i ogorčeno rekao: »Narodu će oduzeti svetu Isusovu riječ.« Pogledao sam ga. To su riječi radikala. Cranmer se namrštio.

»Na kraju«, rekao je, »žele napasti mene. Možda i lorda Hertforda, ali prvo žele mene. Već su pohapsili radikalne pripadnike mog osoblja u Canterburyju i mlađe dvorane u Windsoru. Optužit će ih za herezu. Zbog tih brbljavih, nepromišljenih mladića, mogao bih nastradati.« Lice mu se nekontrolirano trzalo, shvatio sam da se nadbiskup boji. Pribrao se i opet me pogledao u oči.

Lord Hertford je tiho i ozbiljno rekao: »Najbolja zaštita su nam umjereni reformatori koje kralj drži uz sebe, ljudi od njegovog povjerenja. Njegov liječnik, dr. Butts, njegov novi tajnik, William Paget. Kada mu tipovi, kao što su Gardiner i Norfolk, šapću otrovne riječi,

Balkandownload.com

oni ih mogu neutralizirati zato jer su bliski s kraljem. A kraljica sklona reformatorima mogla bi nam najviše pomoći.«

»Ali, hoće li taj brak biti siguran za nju?« upitao je Thomas Seymour. »Anne Boleyn je previše inzistirala na religiji, pa je pogubljena. A Catherini Howard prije manje od godine dana odrubili su glavu.« Opet sam se sjetio Catherine Parr, njezine ustrašenosti kad sam je za trenutak ugledao u pogrebnoj povorci.

Cranmer je kimnuo. »Da. Shvatljivo je da još nije pristala. Prvi put, Matthew, buduća supruga je odbila kralja. A on želi da u starosti ima družicu. Znam da je lady Catherine odluku prepustila Bogu. Situacija je jako delikatna. Nevjerojatno okrutno ubojstvo u njezinom krugu, a sada je počinjeno još jedno, zabrinulo bi kralja, zato jer je praznovjeran. Dva jeziva ubojstva. Počet će se govorkati da je ubojica opsjednut.«

»Već se govorka«, rekao je Harsnet. »Isprva smo mislili da ubojica želi izazvati skandal, kako bi spriječio taj brak. Ali, zbog čega je opet ubio?«

»Da pokaže kako je to ubojstvo izravno povezano sa smrću liječnika?« rekao sam. »Još nije povezano«, rekao je Cranmer. »I ne smije biti. Zbog toga smo htjeli službeno

obustaviti istragu o ubojstvu gospodina Elliarda. Neslužbeno, prevrnut ću svaki kamen kako bih pronašao ubojicu. A Catherine Parr, kao i svi ostali, misli da je dr. Gurney umro od srčane kapi.«

Sada sam shvatio zašto su napeti. Kralj ne voli one koji mu ne odaju tajne. Shvatio sam da sam opet upetljan u slučaj, zbog kojeg bih se mogao zamjeriti kralju. Opasan slučaj. I opet mi je život na kocki. A ipak, prisegnuo sam i sada ne mogu odustati.

»Ubojstva su počinjena na monstruozan način«, rekao je Cranmer, prčkajući po srebrnom raspelu koje je nosio oko vrata.

Thomas Seymour se podrugljivo nasmijao. »U Ugarskoj sam vidio gore stvari.« Ruku je stavio na zlatom optočene korice mača. »Gledao sam kako se poražena careva vojska povlači iz Budimpešte. Nisu otjerali Turke, ali su na zaprežnim kolima kao trofeje donijeli glave pobijenih Turaka, a na vrhu je sjedio preživjeli Turčin, koji se koprcao u krvi i krpama s turbana mrtvaca. Svi su se smijali kad su istovarili kola, a Turčin je vrištao kad je ispao s glavama svojih drugova.« Sir Thomas se nasmiješio. I on se smijao.

»To je bio rat«, rekao je njegov brat. »Okrutan, ali častan.« Pogledao sam Hertforda, pitajući se što je on vidio i počinio u Škotskoj. »Pa, Matthew«, rekao je Cranmer. »Ti si nov u ovom slučaju, a dobro si poznavao

nesretnog Elliarda. Što bismo sada trebali učiniti?« Svi su me gledali. Uspravio sam se. »Predložio bih da saznamo jesu li Roger i dr.

Gurney imali zajedničke znance ili klijente. Iako bi bilo jako čudno da netko toliko mrzi dva čovjeka.«

»Imam opsežan popis pacijenata i prijatelja dr. Gurneyja«, rekao je Harsnet. »A ja ću napraviti taj popis za Rogera.« Pogledao sam ih. »Pomoći će mi njegova

udovica.« »Dobro«, kimnuo je Cranmer. »Ali, ona ne smije ništa znati o Gurneyju.« Nisam htio

biti neiskren prema Dorothy, ali morao sam. »Koliko je godina imao dr. Gurney?« upitao sam. »Bio je star, preko pedeset godina.« »Kakve je građe bio?« »Građe?« zbunjeno je upitao Harsnet. »Sudeći po njegovom lešu, bio je nizak, sitne

građe.« »Kao i Roger. Naš ubojica morao je nositi Rogera do fontane u Lincoln’s Innu, a

sigurno je nosio Gurneyja do rijeke. Kao da je birao žrtve slabije građe, da ih može nositi.«

Balkandownload.com

»Koje je stajalište gospodin Elliard imao o religiji?« upitao je Harsnet. »Bio je reformist.« »Kao i dr. Gurney. Ali, vrlo umjeren«, prijekorno je rekao. »Kao i Roger. Čini se da ih mnogo toga povezuje.« »A to ide u prilog shvaćanju da su ubojice papisti koji žele spriječiti kraljev brak«,

rekao je Harsnet. »Isuse, oni ne prezaju ni od čega. Oni bi proždrli nesretne protestante, kao što stoka pase travu.«

»A vi, gospodine Shardlake«, mirno je upitao Hertford. »Što vi mislite o religiji? Priča se da ste laodicej, čovjek mlake vjere.«

»Matthew neće nauditi našoj stvari«, prekinuo ga je Cranmer. »Ukoliko misli da je naš cilj pravedan, zar ne?« Opet se tužno nasmiješio. »S tim nećemo imati problema.«

»Tko je on da nam kaže što je pravedno?« podrugljivo je rekao Thomas Seymour. »Grbavi odvjetnik.«

Na to mu je njegov brat ljutito rekao: »Isusa ti, Thomase, ako kažeš samo još jednu riječ, otjerat ću te! Jamčim ti da će nam taj čovjek mnogo više pomoći od tebe!«

Thomas Seymour se povukao, zato jer su ga opet podsjetili tko ima stvarnu vlast. Cranmer mi je rekao: »Matthew, opet se ispričavam zbog sir Thomasa.«

»Nije važno, gospodaru«. Ali, bilo je bitno. Zbog čega su uključili tog glupog nasilnika? »Ako mi dopustite«, rekao sam, »htio bih razgovarat s radnikom, koji je pronašao prvi leš i pregledati poprište zločina. Ubojstva su vrlo slična i to nam može pomoći.«

Cranmer je pogledao Harsneta. »Gdje je taj čovjek, Gregory?« »Zatočio sam ga na nekoliko dana, kako bih ga ušutkao. Sada je kod kuće, pozvat ću

ga.« »Hvala vam, mrtvozorniče.« »Htio bih da ti i Gregory zajedno radite«, rekao je Cranmer. »Mogu li povesti svog pomoćnika, Baraka? On je jako koristan.« Cranmer se nasmiješio. »Ah, da, on. Da, znam da mu je lord Cromvell vjerovao. Ali,

nitko više. Onaj liječnik, bivši redovnik, ne može. Dr. Gurney je sahranjen prije nekoliko tjedana, pa nam on ne može pomoći.«

»Shvaćam.« »Moraš me redovito izvještavati. Kontaktiraj me tu, isključivo preko mog tajnika

Ralpha Moricea. Jedino njemu vjerujem.« »Da, gospodaru.« Cranmer je ustao. Harsnet i ja smo ustali i duboko se naklonili. »Gregory, Matthew«, rekao je Cranmer. »Molit ću se našem Spasitelju da riješite

slučaj.« »Amen, gospodaru«, sućutno je rekao Harsnet. »Čini mi se da ste slučaj Adama Kitea podnijeli Sudu za zahtjeve?« neočekivano me

upitao Cranmer. »Jesam, gospodaru. Zatražio sam plaćanje troškova i da se dobro brinu za njega. Imam

liječnika, koji će ispitati njegovo duševno stanje.« »Pobrinut ću se da ti Vijeće ne stane na put«, rekao je. »Što se tiče plaćanja troškova

za Kitea i skrb o njemu, to je jučer spomenuto, a sir Richarda Richa tvoje ime je isprovociralo. Tko je tvoj liječnik. Dr. Malton?«

»Da, gospodaru.« Cranmer je kimnuo. Zamislio se, a zatim me je ozbiljno pogledao. »Ni lord Hertford ni

ja nećemo osloboditi tog momka, ako se ne izliječi u smislu da možemo biti sigurni kako

Balkandownload.com

neće opet ludovati u javnosti. Mora biti pod paskom.« »U vremenima velike kušnje, kršćani moraju biti mudri kao zmije i nevini kao

golubice«, tužno je rekao Hertford. »Shvaćam, gospodaru.« Cranmer se nasmiješio. »Dobro. Pobrini se da ga onaj bivši redovnik ne pretvori u

papistu.« Pogledao sam ga. Dakle, on poznaje Guyevu prošlost, sigurno se raspitivao o njemu. Lord Hertford nas je čuo, pa me je u prolazu znatiželjno pogledao. Naklonio se i otišao te sam u hodniku ostao s Harsnetom. Zajedno smo krenuli dalje. Harsnetu nije bilo ugodno u mom društvu. Zamislio se, a onda je rekao: »Ispričavam se zbog načina na koji sam morao voditi ročište. Nadam se da shvaćate zbog čega je to bilo nužno.«

»Shvaćam zbog čega ste tako postupili, gospodine«, hladno sam rekao. Pogledao sam ga, pitajući se kakva će biti naša suradnja. Pametan je, ali i vjerski radikal. Kad se kralj prije deset godina suprotstavio papi, kako bi se vjenčao s Anne Boleyn, on je omogućio Thomasu Cromwellu da u kraljevo okružje ubaci ljude, koji su još radikalniji reformisti, pa čak i luterani. Nakon Cromvellova pada, kralj se vraća na staru vjeru, a mnogi reformisti su se prilagodili, barem u javnosti. Ali, nekoliko radikala uspjelo je zadržati svoja namještenja, zato jer su bili sposobni i prepredeni.

»Bojim se za lady Catherine Parr«, rekao je. »Upoznao sam je, dobra, ljubazna dama. Nadam se da se ubojica nije dočepao liječnika uz pomoć njezinih slugu.«

»Na taj način nije se dočepao Rogera.« »Nije. Ali, kako su onda povezani?« Ozbiljno me pogledao. »Moramo saznati,

naredniče Shardlake. Slažem se da će biti korisno da razgovarate s čovjekom, koji je pronašao dr. Gurneyja. Dogovorit ću sastanak i poslat ću vam poruku na vašu kućnu adresu. A vi, napravite popis svih poznanika gospodina Elliarda, klijenata, prijatelja, potencijalnih neprijatelja.«

»Da, razgovarat ću s njegovim pisarom.« Duboko sam udahnuo. »I njegovom udovicom.« Pogledao sam ga. »A leš? Možemo li pripremiti pogreb?«

»Naravno.« Harsnetu je opet bilo neugodno. »Hvala vam.« Začulo se kako sat jedanput otkucava. Popodne imam sastanak s Kiteovima u

Lincoln’s Innu, a moram obići Dorothy. Ušli smo u dvorište zamka Lamberth. Zapahnuo nas je miomiris trave, nepoznat nakon

mnogih tjedana snijega. Okrenuo sam se Harsnetu. »Ne shvaćam zbog čega je uključen sir Thomas Seymour. On je...«

»Nepouzdan? Glupi hvalisavac?« Mrtvozornik se lukavo nasmiješio. »To je točno i još mnogo toga. Tašt čovjek, rođen da stvara nevolje. Vječno se oslanja na svog brata. Ali, moramo ga zadržati.«

»Zašto?« »Thomas Seymour želi se oženiti s Catherine Parr. A ona je bila zaljubljena u njega.

Samo Bog zna zašto, ali i pametne žene mogu se zaluditi. Morao je uzmaknuti pred kraljem. Nagovorio je brata da ga uključi u ovaj slučaj. Kaže da želi zaštiti njezine interese. Ako lord Hertford ima slabost, onda je to privrženost Thomasu. Ali, Thomas je još gori od papista.«

»Kako?« »Ateist«, s gađenjem je rekao Harsnet. »Čovjek koji poriče Boga.«

Balkandownload.com

DESETO POGLAVLJE

ARSNET ME JE OSTAVIO kod rijeke. Barkom sam se odvezao , do Temple stuba i pješice došao u Lincolns Inn. Trezveni strah istisnuo je žestoki bijes koji me je obuzeo nakon ročišta. Kad sam pomislio na moćnike u onoj prostoriji, želudac mi se zgrčio od tjeskobe. A ipak, rekao sam sebi da

sada barem nema prijetvornosti, jasno je da smo svi na istoj strani i da želimo uhvatiti ubojicu.

Laknulo mi je kad sam u uredu ugledao Baraka kako radi uz mladog Skellyja. Kimnuo sam Baraku neka pođe sa mnom u moj ured. Skelly nas je tužno pogledao kroz naočale, koje nosi zbog slabog vida. Osjeća se isključen, ne sudjeluje u događajima koji tutnje po Lincolns Innu. Pa, za njega je bolje da u tome ne sudjeluje.

Rekao sam Baraku što sam saznao u zamku Lamberth. Očekivao sam da će mu biti drago jer naš čekaju uzbudljivi događaji, ali on me je šutke saslušao, a onda je sjeo i namrštio se. »Taj Thomas Seymour je opasan čovjek«, rekao je. »Lord Cromwell nije mu vjerovao i spriječio je njegovo napredovanje, ali poštivao je njegovog brata.«

»Njegova romansa s Catherine Parr zakomplicirala je slučaj.« »On je na glasu kao razmetljivi ženskar. Čini se da nam je razmetljivac najmanje

potreban, ako Cranmer to taji od kralja.« »Znam. Ali, moram im pomoći, obećao sam Dorothy.« Pogledao sam ga. »Ti se ne

moraš uključiti, ako ne želiš«, rekao sam. »Nema razloga da se izlažeš opasnosti.« »Ne«, rekao je. »Pomoći ću.« Ipak se doimao napeto. »Ali, ništa mi nije jasno. Čudno

je da je počinjeno jedno strašno ubojstvo, ali dva?« »Možda je ubojica lud? Netko tko je umislio da luđački mrzi Rogera i tog liječnika,

možda je uvjeren da su mu se zamjerili?« »Luđak ne bi mogao organizirati i počiniti takva ubojstva.« »Ne. Ubojica je pametno prevario Rogera s onim pismima. A možda i liječnika.

Namamio ih je na samotno mjesto, drogirao, zatim odnio do fontane i lokve, i zaklao.« Stresao sam se.

»Zatekli ste nepoznatu osobu kod odaja Elliardovih. Možda je pregledavao Gatehouse Court? Pripremao ubojstvo.«

»To bi značilo da ne poznaje Lincoln’s Inn. A ipak je upućen u pravo da napiše lažno odvjetničko pismo za Rogera i poznaje medicinu da spravi napitak.« Odmahnuo sam glavom. Palo mi je na pamet kako sam mogao sresti ubojicu da sam se te večeri ranije rastao od Rogera i Dorothy. Da li bi i mene ubio, kako ga ne bih identificirao?

»Ne razumijem kako ih je taj seronja upoznao«, rekao je Barak. »A morao ih je poznavati.«

»Točno. Tko je mogao toliko mrziti Rogera da inscenira onaj prizor u fontani?« Ozbiljno sam ga pogledao. »To je bila inscenacija, zar ne? Htio je da ga pronađu u toj pozi, na javnom mjestu. A čini se i dr. Gurneyja.«

Barak je zamišljeno kimnuo. »Kad sam radio za lorda Cromwella, vidio sam čudne i mračne stvari. Ali, za ovo nikad nisam čuo, nikad.«

»Ni ja.« Zašutjeli smo, a onda sam ustao. »Hajde, nemamo dovoljno informacija za spekuliranje. Moramo pragmatično razmišljati.«

H

Balkandownload.com

»U redu. Kako ćemo započeti?« »Prvo ću napraviti popis Rogerovih klijenata i znanaca, i usporediti ga s popisom dr.

Gurneyja. Sada trebam razgovarati s Rogerovim pisarom i Dorothy. Kako se osjećala na povratku?«

»Bila je utučena. Ali, bilo je jasno da ju je ročište uzrujalo.« »Da.« Uzdahnuo sam. »Moram pripaziti što ću joj reći. Želim da pođeš sa mnom na

sastanak s osobom koja je pronašla liječnikov leš uz rijeku. Harsnet je dogovorio susret.« »Jedan od pravih bibličara, čini mi se. Ali, on je realističan, pametan i učinkovit

čovjek.« Nešto mi je palo na pamet. »A mnogi mrtvozornici nisu takvi. A mi se nalazimo na sjecištu područja, za koja su nadležna četiri mrtvozornika: Surrey, Kent, Middlesex i London. Mislim da bi Harsnet trebao provjeriti je li na drugim područjima bilo takvih ubojstava. Reći ću mu.«

»Gib Rooke je rekao da je jedan seljak okrutno ubijen.« »Ne kao Roger, sigurno bi nam rekao. Ali, trebamo razgovarati s njim. Dobar

prijedlog. Hvala ti, Barak«, ohrabrio sam ga. »Vidiš da mi možeš pomoći.« »Drago mi je da mogu nekome pomoći«, tmurno je rekao. Zašutio sam, a onda sam rekao: »Misliš na Tamasin?« Slegnuo je ramenima. »Zali se da previše izbivam iz kuće. Neće meni žena govoriti

kad mogu izaći van.« »Možda se brine s kim ćeš se sresti«, rekao sam. »Bilo bi joj bolje da se prestane žaliti i kukati. Onda bih se potrudio da popravim naš

odnos.« »Još uvijek pati zbog gubitka bebe, Barak«, tiho sam rekao. »Kao i ti, čini mi se. To

vam je sigurno zajedničko.« Zamijetio sam bijes na njegovom licu, jer sam pretjerao. »To je naša stvar«, osorno je

rekao. »Ako ste krenuli k gospi Elliard, gospodine, ne zaboravite da će kod nje biti i roditelji Adama Kitea.« Nakon toga se okrenuo i izašao van.

KAD SAM prelazio preko Gatehouse Courta, odvjetnici su me radoznalo gledali.

Porotnici su proširili vijest o odgodi ročišta, a neki su me vidjeli kako odlazim s Harsnetom i Seymourom. Pa, njihova radoznalost neće biti zadovoljena. Ušao sam u Rogerov ured i pozdravio njegovog pisara.

»Dobar dan, Bartlette«, rekao sam. »Kako je kod vas?« »Snalazimo se, gospodine«, rekao je s bristolskim naglaskom. »Gospa Elliard mi je

rekla da organiziram pogreb. Možemo li dobiti tijelo?« »Da. Mrtvozornik je dopustio.« »Ovaj tjedan na sudu su dva slučaja.« Ugrizao sam se za usnicu. Neću imati vremena ni za svoje slučajeve, nekmoli za

Rogerove. »Mislim da moramo prepustiti njegove slučajeve«, rekao sam, »odvjetnicima kojima vjerujemo da će naplatiti posao, koji je Roger već obavio. Dat ću ti nekoliko imena.«

Balkandownload.com

»A ja ću ih potražiti i utjerati dug, gospodine.« »Hvala ti«, nasmiješio sam se sa zahvalnošću. »Gospodin Elliard je uvijek bio dobar prema meni. Bio je fin čovjek.« Pisar je

suzdržavao suze. »Da, bio je.« Zašutio sam. »Ali, odvjetnik uvijek ima neprijatelje. Možda postoji

netko, možda klijent ili odvjetnik kojem se zamjerio, a to mu nisu zaboravili?« »Ne mogu se nikoga sjetiti, gospodine, baš nikoga. Svi su voljeli Elliarda, gospodine.« »Znam. Možeš li mi napraviti popis svih klijenata i odvjetnika s kojima je poslovao

nakon povratka iz Bristola? Možeš li ga napisati do večeras?« »Potrudit ću se, gospodine.« Zašutio je. »Ako vas mogu upitati, što se sada događa?

Kažu da je ročište odgođeno.« »Provest će se istraga, a ja sudjelujem u njoj. To je sve što ti mogu reći, Bartlette. Taj

popis nam može pomoći.« Pogledao sam njegovo iskreno lice. »Što ćeš sada raditi? Vratit ćeš se u Bristol?«

»Radije bih ostao u Londonu, sa mnom je cijela moja obitelj.« »Vidjet ću mogli li ti pronaći posao u drugom uredu, kad zaključimo Rogerov slučaj.« Ozario se. »Hvala vam. Vi – vi ste dobar čovjek, gospodine.« »Nadam se, Bardette. Ali, ne bi se svi složiti s tobom.«

USPEO SAM se stubištem na gornji kat. Stari Elias mi je otvorio vrata kad sam

pokucao, naklonio se i uveo me unutra. Još uvijek žaluje. Margaret je izašla iz salona. »Kako je tvoja gospodarica?« šapnuo sam.

»Smirila se, gospodine. Bila je užasno bijesna nakon ročišta, pomislila sam da će se slomiti, ali izdržala je. Sjedi na svom mjestu uz vatru.« Zašutjela je. »Nada se da ćete joj donijeti vijesti.«

»Hvala ti, Margaret. Idem k njoj.« Zamijetio sam da je punašna djevojka blijeda. I životi posluge su se okrenuli naglavačke, ne znaju što će sutra biti s njima.

Dorothy je sjedila ispod duboreza. Pogledala me je i pokušala se nasmiješiti, ali njezino blijedo lice bilo je ukočeno od bijesa.

»Što se dogodilo?« upitala je. »Kamo si pošao s onim mrtvozornikom?« »Razgovarali smo o istrazi. Provest će se istraga, Dorothy, a ja sudjelujem u njoj.

Obećavam ti. Sutra ćemo dobiti tijelo. Možeš organizirati pogreb.« Zurila je u mene. »Ako znaju da je ubijen, čemu ona – predstava?« »Politika. Ne smijem ništa reći, a htio bih.« Razrogačila je oči. »Blagi Bože. Ali Roger se nije petljao u politiku. Prezirao je sve

dvorane.« »Znam, ali mora postojati neka veza s – tim političkim pitanjem. Pozvali su me da to

razjasnim.« »Tko te je pozvao, Matthew?« »Cranmer. Sad sam ti rekao više nego što smijem.« »Ali ti mrziš politiku, kao što je Roger mrzio politiku. To si često govorio.« »Ako budem surađivao s tim ljudima, onda ću sigurno uhvatiti Rogerovog ubojicu. I

Balkandownload.com

oni i ja želimo istu stvar.« Zašutio sam. »Radit ću s mrtvozornikom Harsnetom.« »S njim. A sve je htio iskriviti.« »Kako bi odgodio ročište da ne privuče pažnju javnosti. Koliko sam razabrao, nije mu

bilo drago što te je morao obmanuti.« Tužno i izmučeno me je pogledala. »Želiš li da te oslobodim od obećanja da ćeš

pronaći Rogerovog ubojicu, Matthew? Znam da se bojiš tih uglednika, kao i svi s malo soli u glavi.«

Tužno sam se nasmiješio. »Obećao sam Cranmeru, Dorothy. Sada ne možemo ništa učiniti.«

»Opterećujem te«, hladno je rekla. »A kad je sredovječna žena sama, uvijek je nekome na teretu.«

Sagnuo sam se i uzeo je za ruku. »Ne, Dorothy. Ti si snažna žena. Sada ti je jako teško, znam, ali s vremenom ćeš pribrati snage.«

»Čula sam kako ljudi govore da kad umre voljena osoba, onda je osjećaju u sebi. Tu sjedim, čekam i nadam se, ali – ništa ne osjećam. Znam samo da Rogera nema, da je njegov život utrnuo.«

»Vrijeme, Dorothy, potrebno ti je vrijeme da prežališ.« »Sada me čekaju puste godine.« Srce mi se stegnulo zbog njezine patnje. »Dorothy«, tiho sam rekao, »moram te nešto

pitati. Sada nije prikladno, ali moram. Moramo provjeriti jesu li Roger i onaj drugi čovjek koji je ubijen, imali zajedničke znance. Bartlett radi na popisu kontakata iz profesije. Možeš li napraviti popis osoba koje je poznavao? Prijatelje koji nisu odvjetnici...«

»Nemamo ih. Roger je živio za pravo.« »Onda trgovci, njegov brijač, krojač. Vaše sluge, jeste li nedavno otpustili slugu?« »Ne. Nikoga nismo otpustili.« »Kako bilo, popis bi nam pomogao.« »Onda ću ga odmah napraviti«, rekla je. Rekao sam Margaret da donese papir. Dorothy se zamislila, a onda je napisala imena

svih Rogerovih znanaca u Londonu. Uručila mi je popis. »Tu su svi«, rekla je. Pogledao sam popis. »Dobro, koristit će nam.« »Ako mogu pomoći na bilo koji način, slobodno svrati. Pogreb moramo odgoditi za

idući tjedan. Samuel će doći iz Bristola, dobila sam pismo. A nakon toga, Matthew, dođi objedovati s nama. Da sjednemo zajedno i u miru se sjetimo Rogera.«

»Bit će mi drago.«

POHITAO SAM po Gatehouse Courtu do svog ureda, jer će ubrzo otkucati tri sata.

Bio sam gladan, nisam ručao. U prolazu sam zamijetio Bealknapa. Polako je hodao, on je visok i vitak, sada je bio pogrbljen. Kad je osjetio pogled na sebi, okrenuo se, bijesno me pogledao i pošao dalje. Roger možda nije imao neprijatelje, ali ja ih sada imam sve više i više, pomislio sam. Potisnuo sam u mislima tog prokletnika.

Balkandownload.com

Daniel i Minnie Kite čekali su me ispred ureda. Uz njih, sjedio je namršteni Maphon u habitu. Danas je u krilu imao primjerak Novog zavjeta. »Dobar dan«, rekao sam Danielu i Minnie, namjerno ignorirajući Meaphona.

»Javili su iz ureda Suda za zahtjeve«, rekao je Skelly koji je sjedio za stolom, »da je ročište za gospodina Kitea zakazano za četvrtog travnja.« Uručio mi je dopis. Pregledao sam ga i uveo Kiteove i Meaphona u svoj ured.

»Dobre vijesti«, rekao sam kad smo sjeli. »Za devet dana saslušat će moj zahtjev da sud bude zadužen za skrb nad Adamom i da se oslobodi plaćanja smještaja. Dogovorio sam da ga pregleda liječnik, kojeg sam predložio. U petak. I ja ću biti s njim.«

»Jučer smo bili kod Adama«, rekao je Daniel Kite. »Nije mu bolje.« »Razgovarao je sa mnom«, rekla je Minnie. »Moj sin je prvi put razgovarao sa mnom

otkako su ga zatvorili. Znate li što mi je rekao? Kaže da osjeća miris vatre, osjeća kako ga đavo oštrim kandžama grebe po rukama. To su samo uši, prepun je uši, a on je umislio đavla i vatru iz pakla.« Odmahnula je glavom i stegnula čeljusti da suspregne plač.

»Minnie«, rekao je Daniel. »Zato ne želim da ga puste iz Bedlama dok se ne oporavi«, mirno sam rekao. »Mogao

bi biti izložen smrtnoj opasnosti. Ako se budu dobro skrbili za njega, onda mu je za sada ondje bolje. Nisu svi čuvari zli.«

Sjetio sam se dobre žene Ellen i njezinih čudnih riječi da nikad neće otići iz Bedlama. Pogledao sam Meaphona očekujući protivljenje, ali na moje iznenađenje, on je kimnuo i zagladio gustu kosu.

»Uostalom, možda je to najbolje. Papistički vukovi su opet napali. Uhapšen je čestit propovjednik, a jučer su ga vodili kao da je heretik.«

»Vidio sam«, rekao sam. »Ako mi dopuste da budem neko vrijeme s Adamom, ako ga opet uvjerim neka

prihvati da može biti spašen...« »Trebamo vidjeti što će liječnik reći«, rekao sam kako bih ga ušutkao. »Liječnici«, prezrivo je rekao. »A ako je opsjednut? Toga se sve više bojim.« »A što ako dojave Vijeću da ste bili kod njega?« upitala je Minnie. »Možda imaju

uhode, koje će dojaviti da propovijedate doktrinu koju oni nisu odobrili?« Meaphon je odmahnuo glavom. »Učinit ću sve što je u mojoj moći da spasim Adama.«

Čvrsto je stegnuo Novi zavjet, kao ikonu, kao talisman. »Moja žena je u pravu«, rekao je Daniel. »Ako Adam izađe van, mogao bi učiniti

nešto opasno. A on nije u stanju da svojevoljno odabere mučeništvo.« Pogledao me je. »Vidjet ćemo što će liječnik reći. To sada moramo učiniti.« Pogledao je Meaphona.

»Zar u mojoj župi ima kolebljivaca, koji mi kažu da se ne smijem moliti s njim?« ogorčeno je upitao Meaphon. Sada su ga i Daniel i Minnie pogledali, ali oboje su pocrvenili.

»Obavijestit ću vas što je liječnik rekao«, rekao sam im i ustao. Kao profesionalcu, nije mi bilo drago što sam uživao kad su se suprotstavili Meaphonu, premda je opet spomenuo užasnu mogućnost da je Adam opsjednut. To je mala pobjeda, ali ipak je pobjeda.

Balkandownload.com

JEDANAESTO POGLAVLJE

UTRADAN JE STIGLO Harsnetovo pismo. Donio ga je brzi glasnik na konju iz Whitehalla, a to me je podsjetilo da mrtvozornik raspolaže znatnim sredstvima. Traži da se sutra u osam sastanemo kod medvjeđe jame u Southwarku. U petak rano ujutro pošao sam barkom kroz grad prema

Londonskom mostu, jer sam tu zakazao sastanak s Barakom. Iako sam odspavao, bio sam umoran i iznuren, a uvijek sam bio takav nakon Rogerove smrti. Puhao je hladan vjetar, a visoki oblaci strujali su po vedrom nebu. Na travnjaku kod tržnice Newgate, u golemoj sjeni Crkve svetog Pavla, ugledao sam prve šafrane.

Naokolo je bilo malo ljudi, a kad sam išao po Shamblesu, da izbjegnem smrdljivi otpad iz mesnica koji se baca u kanalizaciju na sredini ulice, pažnju mi je privukla buka. Na uglu Ulice Bladder, krupan muškarac s okrvavljenom pregačom, hrvao se s tri londonska redarstvenika. Debela žena u haljini jednog redarstvenika je držala za ruku pokušavajući ga odvući. Troje male djece je urlalo i vrištalo do nogu odraslih. Dok sam ih promatrao, redarstvenik se otrgnuo i odgurnuo ženu. Pala je u blatnjavu lokvu, suknja joj je zadigla, a kapa spala, s glave. Djeca su dotrčala do nje u suzama.

»A sada ideš s nama«, viknuo je redarstvenik muškarcu, koji se prestao boriti te je mirno pošao s njima. Zastao sam, a onda sam prišao ženi, koja se polako ustala, uprljana, a djeca su se nagurala oko nje.

»Jeste li dobro, gospođo?« Sumnjičavo me je pogledala. »Nisam ozlijeđena.« »Što se dogodilo?« »Kažu da je moj muž prodavao meso na korizmu, pa su ga odveli biskupu Bonneru.«

Pogledom je odmjerila moju halju. »Odvjetnik mu neće pomoći ako ga optuže, a ionako nemamo novca. Negdje drugdje potražite mušterije!« Zatim je s djecom šepajući ušla u trgovinu. Dok su ulazili, jedno dijete, ohrabreno majčinom odrješitošću, pogledalo je naokolo i viknulo: »Grbavac!«

Krenuo sam dalje, bijesan što sam im uopće htio pomoći. Ali, ako njezinog muža proglase krivim, mogli bi ga objesiti. Sjetio sam se da je Cranmer rekao kako Bonner želi zatrti reformiste.

Barak je čekao kod Londonskog mosta. Bio je bistar i pozoran, ni traga od jučerašnje mamurnosti te me je veselo pozdravio. Zamijetio sam da je opasao mač.

»Pa, da vidimo što nas čeka na drugoj obali rijeke«, rekao je razmetljivo kao nekad. »Odgovori, nadam se.« Prešli smo Londonski most i došli do doka Southwark da se nađemo s Harsnetom. On

je već bio tamo, preko odvjetničke halje prebacio je ogrtač obrubljen hermelinom, pravi kraljev službenik od glave do pete. Zamijetio sam da nosi visoke čizme za jahanje, jer je pretpostavio da ćemo gacati po riječnom mulju.

Harsnet je gledao prema velikoj ovalnoj građevini u kojoj su držali medvjede, a koja se nadvila nad krovovima. Okrenuo se prema nama strogog lica.

»Dobar dan, gospodine Shardlake. A ti si Barak, da.« Barak mu se naklonio. Harsnet je opet pogledao prema medvjeđem ringu i uzdahnuo. »Nije li žalosno da se veselimo krvavom jadu tih nesretnih bezazlenih životinja?«

S

Balkandownload.com

»Bezazlenih?« reče Barak i pogleda u mene. Sjetio se da me je jednom napao i skoro ubio odbjegli medvjed. Ali, ustvari sam dijelio Harsnetovo mišljenje.

»Da«, rekao sam. »To je surova zabava. Nikad je nisam gledao.« Zadovoljno je kimnuo. »Jeste li donijeli popis znanaca gospodina Elliarda?« Izvadio sam popis iz ogrtača. »Pomogla mi je udovica gospodina Elliarda i njegov

pisar. Ne znaju nikoga tko mu je htio nauditi.« »Ni dr. Gurney nije imao neprijatelje. Imam njegov popis.« Iz ogrtača je izvadio list

papira, pa smo usporedili popise. Zamijetio sam da su među pacijentima dr. Gurneyja bili dvorani i viđeni londonski trgovci. Tu su bila imena lorda i lady Latimer. Oba popis bila su opsežna, ali nije bilo zajedničkih imena.

»Ništa«, frknuo je Harsnet. »Mogu li zadržati vaš popis?« »Naravno.« Smotao je oba papira i spremio ih u ogrtač. »A ipak, imali su mnogo toga zajedničkog

– religija, profesionalni status, pa i tjelesna građa. Zbog čega ih je to čudovište izabralo?« »Ne znam, ali pitam se...« »Da?« Pogledao me je znatiželjno i nestrpljivo. »Možda je bilo još ubojstava. Nalazimo se na granici Kenta i Surreyja. Mrtvozornici

najčešće ne surađuju i nisu uvijek učinkoviti. Recimo, mrtvozornik Browne.« Harsnet je kimnuo s odobravanjem. »U pravu ste, gospodine, hvala vam.«

Blagonaklono me pogledao. »Razgovarat ću s drugim mrtvozornicima.« »Znam za barem jedno neobično ubojstvo, koje je nedavno počinjeno uz rijeku. Čuo

sam od svog klijenta. Mogli bismo ga pitati neka nam podrobnije ispriča što se dogodilo.« »Da. Dobra zamisao, hvala vam.« Izvio je obrvu i duboko udahnuo. »A sada moramo

do Lambertha. Ondje nas čeka čovjek koji je pronašao leš.«

HODALI SMO po južnoj obali rijeke. Kuće su nestale, ukazala se velika močvara, a

visoka zelena trska njihala se na povjetarcu u dubokim, ustajalim lokvama. Na nekim mjestima parcele na povišenom zemljištu bile su obrađene, polja s povrćem ležala su uz kućice od blata i pletera koje su podigli seljaci. Tu je život samotan.

»Nadbiskup Cranmer vas hvali«, rekao je Harsnet. »Kaže da nije bilo onog sluge izdajice, mogli ste prije tri godine spasiti lorda Cromvella.«

»Lijepo od njega. Ali, danas nerado govorim o tome.« »Ovo radite zbog svog prijatelja, zbog časti.« Kimnuo je. »Pa, to je pobožno djelo. U

krugovima u kojima se krećem, na dvoru, malo je časti.« Bio mi je drag, iako smo loše započeli. »Dugo ste kraljev mrtvozomik?« upitao sam. »Samo pomoćnik. Najčešće radim na smrtnim slučajevima u Londonu. Namještenje

sam dobio prije šest godina.« Ozbiljno me pogledao. »U doba lorda Cromwella, neka mu se Bog smiluje duši. Ovo su teška vremena za reformiste. Jedva se držimo.«

»Na dolasku sam vidio kako su priveli jednog mesara. Njegova žena kaže da je optužen zbog prodaje mesa na korizmu.«

Polako je kimnuo te sam zamijetio da je zabrinut. »Jutros su pozornici dobili naređenje da privedu sve mesare, koji su osumnjičeni da su prodavali meso na korizmu. Od njih će,

Balkandownload.com

nimalo uljudno, tražiti na otkucaju svoje mušterije. Dakle, uhitit će one koji vjeruju u riječ Božju, a ne u prastare prehrambene propise. Tako će nas Bonner sada progoniti.« Kiselo se nasmiješio te mu se lice izobličilo. »Ali, u mrežu bi se mogle uloviti neke ribe s kojima ne bi htjeli imati posla. Grof od Surreyja je optužen za kršenje korizmenog posta, sin vojvode od Norfolka. Jeste li čitali njegovu poeziju?«

»Bojim se da nisam.« Znao sam da je sin jednog visoko pozicioniranog konzervativca vjerski radikal i pjesnik.

»U zatvoru je napisao novu pjesmu. O Londonu.« Harsnet je recitirao pjesmu:

Ne zaboravi himbe Babilona! Trgovina laži! Srdžbe brlog! Stići će te brzo kleta sudbina Mača i ognja, krv mučenika tvog.

Sjetio sam se Rogera koji je citirao Rodericka Morsa. Opet sam vidio njegovo lice.

Uzdahnuo sam i pogledao Harsneta. »Znači, Surrey vidi London kao Babilon iz Otkrivenja?«

»Koji će biti razoren kad Bog zasjedne na posljednjem sudu.« Pažljivo me je pogledao da vidi kako ću reagirati.

»Mislio sam da je Rim bio Babilon. Ali, nikad nisam shvatio Otkrivenje.« Harsnet je spustio glavu. »Ako ga dobro pročitate, shvatit ćete da Bog nije samo

pretkazao kako će svijet skončati, nego i kad će biti uništen.« Nisam ništa rekao, a on se opet tužno nasmiješio.

»Ovdje je tiho«, rekao je Barak i razbio šutnju. Kimnuo sam. Na stazi nije bilo nikoga osim nas. S lijeve strane rijeka se povukla, a u

blatu je klokotala voda. S desne strane vjetar je zviždao i povijao trske. Na drugoj obali, pristaništa i kuće Londona, Surreyjev »srdžbe brlog«.

»Bit će gužva kad započne radni dan«, rekao je Harsnet. »Ljudi će cijeli dan hodati i jahati po ovoj stazi.« Okrenuo se prema meni. »Nadbiskup kaže da zastupate Adama Kitea. Kako mu je?«

»Misli su mu pomućene. Upoznati ste sa slučajem?« »Jednom ili dvaput sreo sam obitelj na skupovima. Njegov vikar je moj prijatelj. To su

trezveni i čestiti ljudi.« »Točno.« Je li možda mislio na ilegalne skupove bibličara? »Znam da velečasni Meaphon misli da je mladi Kite opsjednut«, ozbiljno je rekao

Harsnet. »Kako bilo, mislim da mu je bolje gdje se sada nalazi. Ako opet napravi scenu u javnosti, Bonner bi mogao napraviti scenu od njega. Na lomači.«

»Da, gospodine«, sućutno sam rekao. »Slažem se.«

DOŠLI SMO do mjesta na kojem rijeka teče južno prema Westminsteru. Teglenice su

plovile po rijeci, a bijela jedra su klizila po sivoj Temzi. Oblaci su prekrili sunce. Na našoj

Balkandownload.com

strani, riječni mulj je bio prepun lokvi, koje su nastale kad se voda povukla. Ispred nas, u blatu kod jedne lokvice, ugledao sam samotni lik koji se ocrtavao na nebu. Stariji radnik u sivom ogrtaču i širokim kožnim šeširom na glavi. Kad smo prišli, ugledao nas je i ustrašeno zaškiljio. Lice mu je bilo izbrazdano. Harsnet je zakoračio u mulj. Njegove čizme utonule su dvadesetak centimetara u uzbibani mulj.

»Oprezno, gospodine!« viknuo je Barak. »Mogli biste utonuti u mulj!« Polako smo krenuli za njim prema starcu. Lokva uz njega bila je ovalna, plitka, oko dva metra u promjeru.

»Kako je, Wheelows«, rekao je mrtvozomik. »Dugo nas čekate?« Radnik se duboko naklonio i trgnuo kad se uspravljao. Bole ga leđa, sućutno sam

pomislio. »Pola sata, gospodine. Ne sviđa mi se tu. Navire sjećanje. Neprestano imam osjećaj da me gledaju.« Ustrašeno je pogledao prema trskama na drugoj strani staze. Zaista, to je tmurno mjesto.

»Pa, više te nećemo gnjaviti«, rekao je Harsnet. Pokazao je prema meni. »Ovaj gospodin mi pomaže u istrazi. Htio bih da mu kažeš što je bilo kad si pronašao leš dr. Gurneyja.«

Wheelows je nervozno iskrivio lice. »Nekoliko puta sam vam prepričao...« »Ispričaj još jednom«, odlučno je rekao Harsnet i nasmiješio se. »To je bilo prije tri tjedna, kad je debeli snijeg prekrivao tlo. Išao sam u Southwark na

posao, grade se nove kuće na Croydon cesti...« »Gdje stanujete?« upitao sam. »Westminster selo. U svitanje sam hodao po stazi. Rijeka je bila zamrznuta, ali zbog

oseke voda je tekla ispod leda i stvarala lokve, kao uvijek. U prolazu sam nešto zamijetio. Jedna lokva bila je čudne boje. Pogledao sam i vidio da je crvena, svjetlocrvene boje. Isprva nisam mogao povjerovati. A onda sam u lokvi ugledao nešto tamno, pa sam se približio da bolje pogledam.«

»Je li bilo tragova?« upitao je Barak. »Je.« »Kakvi su bili? Veliki ili mali?« »Jako veliki, rekao bih.« Odmahnuo je glavom. »Ta crvena lokva koja se isticala na

bijelom snijegu, kao iz noćne more. Želudac mi se okrenuo.« »Lokva je puno veća od fontane«, rekao sam. »A bila je crvena.« »Iznenadili biste se koliko je malo krvi potrebno da voda zacrveni«, rekao je Barak. Harsnet ga je iznenađeno pogledao. »Neobično znanje za jednog odvjetničkog pisara.

Ali, ti si radio kod lorda Cromvella.« »Da, jesam«, rekao je Barak. Zamijetio sam da je stari Wheelows zaškiljio.

Cromwellovo ime još uvijek izaziva strah. »Dakle, došao je tu s tijelom, bacio ga i vratio se natrag«, rekao sam. Wheelows je bio ustrašen. »Čuo sam za još jedno ubojstvo, počinjeno je kao i ovo,

tamo u Lincolns Innu.« »O tome ne smiješ ni pisnuti«, zaprijetio mu je Harsnet. »Znam, gospodaru«, ogorčeno je rekao Wheelows. »Inače ću završiti u tamnici

Marshalsea. Rekli ste mi.« »Nastavi svoju priču.« »Na jednom mjestu uz lokvu, snijeg je bio izgažen. I tu je bilo krvi«, rekao je

Wheelows. Tu su zaklali liječnika, pomislio sam. Pogledao sam lokvu. Vjetar je mreškao površinu vode.

»Što si zatim učinio?« tiho sam upitao radnika.

Balkandownload.com

»Zagazio sam u lokvu i okrenuo leš. Po odjeći se vidjelo da je gospodin. Lice bijelo kao kreda, ni kapi krvi u njemu. Vidio sam da su ga zaklali.«

»Kako je izgledao?« Wheelows me prodorno pogledao. »To me nitko nije pitao. Ali, čudno je da je bio

spokojan, kao da spava.« Valerijana, pomislio sam. »A što si onda učinio?« »Odjurio sam u Southwark da pronađem mrtvozornika. Znam da se to mora učiniti kad

se pronađe leš.« Pogledao je Harsneta. »A nakon toga gospoda su me ispitivala i prijetila mi da moram šutjeti.«

»S dobrim razlozima«, rekao sam. »Da ti nije palo na pamet da budeš neposlušan«, rekao je Harsnet. Iz džepa je izvadio

šiling i dao ga Wheelowsu. »U redu, možeš otići.« Starac nam se brzo naklonio, još jednom ustrašeno pogledao naokolo, a zatim se

odvukao kroz mulj do staze. Pohitao je prema Westminsteru. Harsnet je gledao za njim. »Nisam ga htio utamničiti«, rekao je. »Ali, morali smo ga ustrašiti kako ne bi pričao.«

Kimnuo sam i zagledao se u lokvu. »Kao i Roger. Liječnik je namamljen na sastanak s nekim, omamljen i onda su ga tu donijeli. Zaklan je i bačen u lokvu. Ljudi svaki dan prolaze stazom, još češće kad je rijeka sleđena i teglenice ne plove. Da starac nije u svitanje pronašao leš, to bi bila još jedna...«, zašutio sam, »inscenacija.«

Harsnet je promatrao stazu. »Ali, kako je dovukao tijelo? Dr. Gurney noću na stazi sigurno ne bi sreo nikoga.«

Glavom sam pokazao prema rijeci. »Ljudi su hodali po ledu. Bio je debeo. Čini mi se da je ubojica sreo dr. Gurneyja na suprotnoj obali, ondje ga je omamio i zatim dovukao ovdje.« Odmahnuo sam glavom. »Identično ubojstvo, a žrtve su vrlo slične. Što ih povezuje?«

»Sigurno je čekao oseku«, rekao je Barak. »Kao sada. Kad je došla plima, okrvavljena voda potekla je ispod leda do obale i lokve.«

Plima. Voda pretvorena u krv. Te riječi urezale su mi se u pamćenje, kao i rizničareve o fontani punoj krvi. Znam ih, ali otkud?

Barak je stao uz nas. »Nemojte gledati naokolo, ali netko nas promatra. Na povišenoj parceli iza nas. Za trenutak sam spazio glavu kako se ocrtava na nebu. Starac je bio u pravu.«

»Siguran si?« upitao sam. »Pratit ću ga.« Oči su mu bljesnule od uzbuđenja. Stavio sam ruku na njegovo rame. »U močvari smo. Ne znaš kolika je dubina mulja i

vode.« »Riskirat ću.« Barak se okrenuo, pretrčao stazu i nestao u trskama. Gacao je po vodi

do pojasa, ali probio se. Harsnet i ja smo ga gledali. Zelena parcela bila je među trskama na pedesetak metara. Za trenutak sam zamijetio glavu na obzoru, a onda je nestala.

»Idem za njim«, rekao je Harsnet. Zadivljeno sam gledao mrtvozornika koji je odjurio u trske za Barakom, a blato mu je prskalo po skupom ogrtaču. Pošao sam za njim, a noge su mi drhtale u blatnjavoj vodi.

Ugledao sam Baraka kad se uspeo na suho tlo. Ocrtavao se na obzoru i gledao naokolo. »Sranje!« viknuo je.

Došao sam nakon Harsneta do parcele. Barak je promatrao močvaru. U daljini su se vidjele kolibe seljaka, a između njih i nas njihale su se trske.

»Mislio sam da ako stignem tu, a on pobjegne, vidjet ću kamo je pošao«, rekao je Barak. »Ali, nestao je.«

Balkandownload.com

»Gdje je nestao?« Harsnet je gledao naokolo po pustom krajoliku. »Nije prošlo ni nekoliko minuta, morali smo ga vidjeti kako trči.«

»Možda se negdje pritajio u trstiku«, rekao sam. »To je savršeno sklonište.« »Onda ćemo pričekati«, bijesno je rekao Harsnet. »Nitko ne može dugo ležati u tom

trstiku. Voda je ledena.« »Pogledajte.« Barak je pokazao nešto na dnu. Slamnata prostirka. Opipao ju je. »Još je topla«, rekao je. »Tu je ležao i promatrao nas.« Harsnet se namrštio. »Onda je znao da dolazimo. Ali, kako je znao? Kako?« Gledao je

naokolo. Ništa se nije pomaknulo. Zadrhtao sam. Je li ubojica tu ležao na ledenom mulju u vodi i gledao nas? Harsnet je duboko udahnuo. »Neću se do sumraka pomaknuti s ovog mjesta. Prije ili kasnije morat će se pokazati.« Pogledao je Baraka. »Dobro je da si ponio mač.«

Barak je pogledao nebo, koje se naoblačilo. »Past će kiša.« »Lakše ćemo ga istjerati na čistinu.« Nas trojica smo čekali i promatrali močvaru oko nas. Ptice močvarice katkad su

lepetale krilima, ali ništa se nije micalo, čak ni kad je pao pljusak i smočio nas do kože. Umorio sam se, boljela su me leđa. A kako je tek osobi, koja leži negdje u blizini.

Harsnet me je pogledao. Vjerojatno je pomislio da im neću puno pomoći. »Pođite«, rekao je. »Barak i ja možemo sami.« Barak je sjeo na prostirku, ali mrtvozornik je bio postojan kao hridina.

»Hoćete li da dovedem pomoć?« upitao sam. »Da pretražimo trstik?« »Ne. Mogao bi biti bilo gdje. Tražili bismo ga satima. Pričekat ćemo da krene. Ako

Barak može ostati sa mnom.« »Naravno.« Ostavio sam ih na straži i krenuo kroz mulj prema stazi. Dvoje ranoranilaca zapanjeno

me je pogledalo, kad sam se pojavio s blatnjavim ogrtačem i čizmama. Pogledao sam prema parceli na kojoj je Harsnet stajao i čekao, kao anđeo osvetnik.

DVANAESTO POGLAVLJE

AKON JEDNOG SATA prošao sam kroz ulaz u Bedlam i stigao do duge građevine. Sada je u blizini dvoje ljudi nerazgovijetno vikalo. Nisam htio ući. Čudovišni ubojica i poremećeni dječak, kao da je u protekla dva tjedna nestao svijet normalnog ponašanja, normalnih strasti te sam zakoračio u čudnu i

zastrašujuću novu zemlju. Sjetio sam se prijateljske topline na posljednjoj večeri s Rogerom i Dorothy. Roger je sada mrtav, a Dorothy shrvana tugom, nije ni sjena prijašnje sebe. Neprestano brinem za nju. Pomislio sam na Baraka i Harsneta, kako čekaju u močvari Lambeth i mole se da uhvate Rogerovog ubojicu. Ta suprotnost između nasilja s kojim je počinjeno drugo identično, jezivo ubojstvo, i nepomične praznine u kojoj je ležao ubojica bila je stravična – ukoliko nije neznanac slučajno stajao na toj parceli, ali to nije uvjerljivo.

Duboko sam udahnuo na pragu ludnice i pokucao. Pojavio se glavni čuvar Shawms glavom i bradom. Možda me je s prozora gledao kako dolazim. Namrgođeno i bešćutno lice. Vika je bila glasnija. »Pustite me, pustite me, budale.« Začuo se zveket lanaca.

»O, znači došli ste«, rekao je. »Dobio sam obavijest o ročištu na Sudu za zahtjeve, da ću morati skrbiti za Adama Kitea. Održat će se idućeg tjedna, četvrtog dana u mjesecu.«

N

Balkandownload.com

»Dobro«, rekao sam. »Obavijestili su vas. Morate redovito izvještavati o njegovom stanju.«

»Nemam ja vremena da obilazim sudove. Rekli ste da se nisam brinuo za njega.« Kad sam mu se primaknuo, zapahnuo me je smrdljiv zadah i vonj pića. »Pa nisi,

klipane. Ali, zbog sudskog naloga sada ćeš morati. Pusti me unutra, moram vidjeti svog klijenta.«

Uzmaknuo je, zatečen mojim bijesnim glasom. Prošao sam pored njega u boljem raspoloženju, jer sam mu sada odbrusio. Vika je bila još glasnija.

»Neki čovjek kaže da je liječnik i da vas čeka«, rekao je Shawns. »Crn kao ugljen. Kao da nije bio dovoljno što nas je uzrujao ludi momak, pa ste nam doveli crnog Maura da straši dobre kršćane. Okovani Učenjak ga je vidio kako prolazi u habitu. Pomislio je da je to profesor iz Cambridgea, koji mu je zabranio da podučava, pocrnio je u paklu i sada je ustao iz groba da ga muči.« Zašutio je i zatim rekao: »Dođite i pogledajte, gospodine, s čime se moram baviti!«

Šepao je po hodniku. Nevoljko sam pošao za njim, a onda sam se sjetio da bih trebao dobro upoznati to mjesto i što se u njemu događa.

Na vratima zadnje ćelije u hodniku, prozorčić je bio otvoren. Kroz prozorčić sam ugledao Hoba Gebonsa i još jednog čuvara kako pokušavaju okovati u lance sredovječnog muškarca u prljavoj bijeloj košulji i crnim hlačama. Imao je izduženo, asketsko lice i prorijeđenu smeđu kosu. Šutio je i dahtao od iscrpljenosti. Dva čuvara su mu vezali ruke lancem i prikovali nožni članak za pod. Stresao sam se, jer sam se sjetio svog kratkog i užasnog boravka u londonskom Toweru.

»Je li to nužno?« upitao sam Shawmsa. Lanci su zveckali kad se čovjek okrenuo prema nama. Razrogačio je oči kad je

zamijetio odvjetničku halju ispod mog ogrtača. Izobličio je lice od bijesa, pokušao se otrgnuti čuvarima da skoči na mene. »A sada odvjetnik«, viknuo je. »Prvo Pellmanov duh, a sada mi je đavo poslao odvjetnika da me muči!«

»Ne miči se«, zarežao je Gebons. »Luđak!« Okrenuo se prema vratima. »Molim vas, zatvorite prozorčić, gospodine Shawms.« Shawms je kimnuo, zatvorio prozorčić, a onda mi je rekao: »Vidite s čime se moramo baviti? Izgrebao bi vam lice kad bi mogao. Njegova obitelj plaća smještaj, inače Bog zna što bi učinio. A sada idemo dr. Maltonu. On je u dnevnom boravku kako bi pacijenti mogli buljiti u njega. Oni koji su bezopasni«, rekao je. »Koji nisu nasilni.« Pošao sam za njim, potresen divljačkim napadom Učenjaka.

U DNEVNOM BORAVKU bila je gužva. Starica Cissy sjedila je u kutu i šila, a

muškarac i dvije žene kartali su za stolom. Potpuno normalan prizor. Čuvarica Ellen, koja je bila uz Cissy i rekla da nikad neće otići iz Bedlama, nije bila tu. Razočarao sam se, jer me je zainteresirala. Guy je sjedio na stolici uz vatru. U krilu je sklopio smeđe šake ignorirajući radoznale poglede Cissy i kartaša. Bio je smiren i zadubljen u misli, kao i uvijek kad se nalazi u neprijateljskom okruženju.

»Guy«, rekao sam. »Hvala ti što si došao. Dugo me čekaš?« Ustao je. »Došao sam ranije.« Blago se nasmiješio. »Čini se da privlačim pažnju.«

Balkandownload.com

»Idemo k Adamu.« Stao sam na vrata da zaklonim Guya od znatiželjnih pogleda. A onda je kartaška, visoka žena stara četrdesetak godina, skočila na noge i srušila svoju stolicu te sam se trgnuo.

»Jane...« Druga žena ju je uhvatila na ruku, ali ona se otresla i stala pred nas. Začudio sam se kad je zadigla haljinu i pokazala sijede dlake na međunožju i bijela bedra. Zlurado nas je gledala.

»Ne smijete otići dok ovo ne vidite.« Divljački se nasmijala. »O, sramota, strašna sramota«, viknula je Cissy iz kuta. Kartaši su uhvatili Jane za

ruke, pa je morala spustiti haljinu. Histerično se smijala. Guy mi je stavio ruku na rame. »Pođimo«, rekao je. Izašli smo van. »Blagi bože«, rekao sam. Jane se više nije divljački smijala. Sada je plakala jer su je ostali korili i govorili joj je

zla, obična kurva. Guy je odmahnuo glavom. »Osjetio sam patnju u toj prostoriji dok sam čekao, u onim znatiželjnim očima.«

»Vidjet ćeš gore stvari. Shawms!« viknuo sam. Iz susjedne prostorije nije se pojavio čuvar nego Ellen. Za pojasom njezine sive halje

visio je svežanj ključeva. Pogledala je Guya, a onda se obratila meni. »Što je, gospodine? Kakva je to buka u dnevnom boravku?« »Jedna žena...«, pocrvenio sam, »zadigla je haljinu...« »Jane, sigurno je ona.« Uzdahnula je. »Došli ste da vidite Adama Kitea? Povest ću

vas, a onda moram u dnevni boravak.« Odvela nas je do Adamove ćelije, otvorila prozorčić na vratima, pogledala unutra, a

onda je otključala i otvorila vrata. Začuo sam gorljivu molitvu. »Kod njega nema promjene, gospodine«, rekla je. »A sada moram obići druge.« Brzo

je napravila kniks, okrenula se i otišla u dnevni boravak. Vika je utihnula, kad je za sobom zatvorila vrata. I Okovani Učenjak je utihnuo.

»Čuvarica«, rekao je Guy. »Fantastično.« »Ona je barem ljubazna prema pacijentima. Upozorila me je na Shawmsa. A sada

moramo ući. Upozoravam te, ovo je loše.« »Spreman sam«, tiho je rekao. Prvi sam ušao u ćeliju. Sudski nalog je bio djelotvoran: ćelija nije zaudarala, vatrica je

plamtjela u kaminu, svježa slama na podu, a Adam je imao čistu odjeću. Ali, kao i prije, bio je kost i koža, klečao je u kutu, leđima okrenut, gorljivo i očajnički se molio. »Bože, molim te reci mi da sam spašen, spašen Tvojom milošću...«

Guy je pogledao Adama, a onda je zadigao habit i vrlo vješto za čovjeka njegovih godina kleknuo uz njega. Pogledao je Adama u oči. Adam ga je brzo pogledao krajičkom oka. Za trenutak je razrogačio oči kad je zamijetio neobičan Guyev ten, a onda je okrenuo glavu i opet se molio.

Guy je izvio vrat da mu dobro pogleda u oči. Pričekao je da Adam zastane kako bi udahnuo, a onda je tiho upitao: »Adame, zbog čega vjeruješ da te je Bog napustio?«

Adamove oči su bljesnule te sam shvatio da su uspostavili kontakt. »Ne«, odrješito je šapnuo. »Ako se molim, prostirem se pred Njim, On će mi pokazati da sam spašeni«

»Hoćeš li ustati? Htio bih razgovarati s tobom, a ja sam star i ne mogu klečati na kamenom podu.« Polako je ispružio ruku prema Adamu. Dječakovo lice se ukočilo, stisnuo je zube i zgurio se. Guy ga je pustio. »U redu«, tiho je rekao. »Nesretni starac će morati klečati.«

»Tko ste vi?« šapnuo je Adam. To su prve riječi koje sam čuo od njega, osim mahnitog zazivanja Boga.

Balkandownload.com

»Ja sam liječnik. Želim shvatiti zašto misliš da te je Bog napustio.« »Nije me napustio«, odrješito je rekao Adam. »Ali, ne želi ti pokazati da si spašen?« »Još ne. Čitam Bibliju i molim se, molim se.« Zaplakao je. »Ali, ne želi mi pokazati.« »Nije ti lako.« »Velečasni Meaphon danima se molio sa mnom, postio sam, kako kaže Sveto pismo.

Ali, samo sam se onesvijestio.« »Zadubljen si u molitvu«, tiho je upitao Guy, »hoćeš li čuti Boga kad ti se obrati?« Adam se namrštio i sumnjičavo pogledao Guya. »Kako Ga ne bih mogao čuti?« »Zato jer je tvoj strah toliko snažan da prigušuje sve ostalo. Bojiš se pakla?« »Da gorim u vječnoj vatri«, tiho je šapnuo Adam, pa se Guy morao primaknuti da ga

čuje. »Sinoć sam usnuo.« »Što si sanjao?« »Bio sam u kočiji, u kojoj se voze bogataši. Crnoj kočiji koju su vukla četiri crna

konja. Vozili smo se po seoskom putu, smeđa polja i gola stabla. Razmišljao sam kamo me vode. A onda smo prošli kroz selo, ljudi su stajali na pragovima kuća i govorili, "Vode ga još dublje u pakao. Sve dublje i dublje. Plačite zbog boli koju će pretrpjeti, on je toliko zao da ga moraju odvesti u najdublji pakao!" Pogledao sam naprijed i ugledao crveni sjaj na obzoru, osjetio vrelinu sumpora.«

»Tko je vozio kočiju?« upitao je Guy. »Ne sjećam se.« Adam je zašutio i počeo očajnički jecati, suze su oblile njegovo

prljavo lice. Guy mu je stavio ruku na rame. »Plači«, rekao je. »Isplači se.« Zamijetio sam duboku tugu u njegovim očima, a Guy je nedavno hladno rezonirao o Rogeru i sa svojim šegrtom raspravljao o utrobi leša. Obuzeo me je bezrazložan bijes.

Adam je nakon nekog vremena prestao plakati. Guy ga je opet pokušao nagovoriti da ustanu, ali dječak nije htio. »Moram se moliti«, rekao je očajničkim i iscrpljenim glasom. »Molim vas, tratim vrijeme u razgovoru, moram se moliti.«

»Dobro. Postavit ću ti jedno pitanje. Zbog čega misliš da Bog želi da toliko patiš? Misliš li da je Bog izabrao tebe?«

»Ne.« Adam je žustro odmahnuo glavom, ali nije gledao Guya nego u zid. »Svi bi se trebali bojati paklenih muka, kao i ja. Vječne agonije na lomači. U našoj crkvu mi znamo istinu, a to čeka one koji nisu spašeni, koji su grešnici.«

»A drugi vjernici u župi velečasnog Meaphona, i oni su grešnici?« »Jesu, ali Bog je svima pokazao da će im oprostiti, da su izabrani i spašeni.« »Ali, ne i tebi?« »Ne.« Pogledao je Guya u oči. »Znam da nisam spašen. Velečasni Meaphon kaže da je

đavo u meni. Moram moliti Boga, preklinjati Ga da me oslobodi od đavla. Da me spasi, a sada me ostavite. Ostavite me!« Poskočio sam kad je vrisnuo. Adam se okrenuo prema zidu i opet je počeo stravično mrmljati. »Bože čuj moju molitvu preklinjem Te saslušaj me...«

Guy je ustao i mahnuo mi glavom. Izašli smo van. Bio je jako ljut. »Hoćeš li pozvati čuvara?« upitao me je. »Onu ženu, a ne onu budalu koja je tu šef?« »U redu.« Prošao sam kroz hodnik i ušao u dnevni boravak. U njemu je opet bilo tiho,

Cissy je šila, a kartaši su se kartali. Ellen je sjedila s njima za stolom. Zamijetio sam da se Jane zajapurila od plača. Kad me je ugledala, rukama je sakrila lice.

»Gospo Ellen, dr. Malton želi razgovarati s vama«, rekao sam s nelagodom. Čuvarica je ustala, ključevi su zveckali za njezinim pojasom te smo izašli van.

»Ispričavam se zbog Janina ispada«, rekla je i ozbiljno me pogledala. »Sada joj je žao. Ali, bojim se da posjetitelj mora otrpjeti ispade naših pacijenata.«

Balkandownload.com

»Shvaćam.« »Moramo danas pripaziti na nju, zato jer bi se mogla ozlijediti.« Guy je stajao u hodniku i gledao kroz prozorčić na vratima Adamove ćelije. Okrenuo

se prema Ellen i nasmiješio. »Prijatelj mi kaže da pazite na Adama.« Ellen je pocrvenila. »Pokušala sam.« »On je jako bolestan.« »Znam, gospodine.« »Bitno je da bude pod ključem, ne smije van, inače će opet napraviti scenu. Jako je

važno da bude čist i da jede, makar na silu. Pokušajte, ali vrlo oprezno, da mu odvučete pažnju na konkretne stvari, da mora jesti, biti na toplom i tako dalje.«

»Kao da je bezvoljan ili melankoličan i treba ga natjerati da ustane s ležaja? Ali, Adamovo stanje je puno gore, gospodine.«

»Znam. Ali, možete li pokušati? Hoće li vam drugi čuvari pomoći?« »Neki hoće, a neki neće, gospodine. Ali, reći ću glavnom čuvaru Shawmsu da ste vi

naredili.« Ironično se nasmiješila. »On se boji narednika Shardlakea.« »Dobro. Hvala vam.« Guy me lupnuo po ramenu. »Pođimo, Matthew, da negdje

razgovaramo. Sada mi je potrebno piće.«

U BLIZINI SMO pronašli krčmu. Pošao sam do šanka i donio bocu vina i dvije čaše.

Guy je bio namršten i zadubljen u misli. »Taj momak Adam zamijetio je moju put«, rekao je. »U očima mu je zaiskrilo iznenađenje.«

»Da. Zamijetio sam.« »Onda ipak ima nade, a osim toga nagovorio sam ga da razgovaramo, makar na

nekoliko trenutaka. Znači da ga se može otrgnuti od molitvi.« »Užasno ga je vidjeti. Ta priča kako ga voze u pakao...« »Nikad nisam vidio da netko toliko pati. Očajava.« Namrštio se. »To mjesto...« Odmahnuo sam glavom. »Nekima je bolje u Bedlamu, ako nemaju obitelj da pazi na njih. Inače bi prosili na

ulici ili lutali po šumi kao divlji ljudi. To je dovoljno. A Adamu bi vani prijetila opasnost.« »Što misliš o njemu? Čini se da je beznadan slučaj.« Guy je opet utonuo u misli. Zatim je rekao: »Nešto bih te pitao. Što misliš kako Adam

Kite doživljava sebe?« »Da ga je Bog napustio.« »To misli o Bogu. A što misli o sebi?« »Da nije dostojan Božje ljubavi.« »Da. On mrzi sebe. A takvih je otkako je svijet stvoren, ljudi koji vjeruju da ih nitko

ne voli.« »Protiv toga se moramo boriti razumom«, rekao sam. »Ma daj, Matthew«, nasmiješio se Guy. »Kad bi barem bilo tako jednostavno. Našim

umom više upravljaju strasti nego razum. A katkad se otrgnu kontroli.« Zašutio je i zagledao se u prazno, kao i kad je sjedio u dnevnom boravku, kao da gleda u sebe. Namrštio se i rekao: »A zašto? Katkad vrlo rano počnemo mrziti sebe.«

Balkandownload.com

»Čini mi se.« U djetinjstvu sam zbog uvreda i odbacivanja od strane drugih shvatio da je mnogima moj lik zastrašujući i sramotan.

»A oni radikalni crkvenjaci sigurno najviše mrze sebe. Usprkos blebetanju, oni misle da nisu dostojni. Od pakla ih jedino može spasiti neobjašnjiva Božja milost.«

»Kad dođe smak svijeta. A mnogi govore da će svaki čas biti smak svijeta.« »Crkvenjaci su oduvijek najavljivali dolazak apokalipse. A sada ih je najviše u

radikalnim pastvama. I Adam je uveden u to društvo. Što su njegovi roditelji rekli, kad je počelo njegovo ludilo?«

Ispričao sam mu što su mi Kiteovi rekli, da je Adam bio sretno, otvoreno dijete, a nedavno se počeo zatvarati u sebe i onda ga je obuzelo ludilo. »To su dobri ljudi«, rekao sam. »Pod utjecajem svog župnika, tvrdokornog dogmatika koji se zove Meaphon, ali zbog svog sina postali su umjerenjaci, pogotovo Adamova majka.«

»Želim ih upoznati.« Guy je zagladio bradu. »Nešto se dogodilo, siguran sam da je uzrok bio konkretan. Trag je njegov san. Ljudi koje je vidio iz kočije rekli su: "On je toliko zao da ga moraju odvesti u najdublji pakao ". Mislim da on zna tko je vozio kočiju u njegovom snu. Ako saznam tko je to, onda ga možemo usmjeriti na put spasenja.«

»Previše se uzdaš u snove, Guy.« »Na određeni način oni nas vode do spoznaje.« Odmahnuo je glavom. »Čudno je čuti

da je to nesretno blijedo stvorenje nekad bio snažan i sretan mladić. Ali ludilo šteti i tijelu i umu.«

»Hoćeš li ga opet obići?« upitao sam. »Ako vi i njegovi roditelji to želite.« »Da.« Znatiželjno sam ga pogledao. »Nisam znao da si radio s luđacima.« »I to je bila dužnost u bolnici. Bolesti uma uvijek su me zanimale. Možda zato jer ima

vrlo mnogo vrsta duševnih bolesti, a nitko ne zna o čemu se radi. Neki kažu da ih uzrokuje neravnoteža u tjelesnim tekućinama, navala loše krvi u mozak.«

»Kao što iskvarena crna žuč kad dospije u mozak uzrokuje melankoliju?« »Točno. Drugi misle da je uzrok fizičko oštećenje mozga, ali koliko mi je poznato,

nitko ga nije pronašao, osim tumora, koji su smrtonosni.« Duboko je udahnuo. »A neki, kao vaš prijatelj Meaphon, ludilo shvaćaju kao opsjednutost đavlom, kojeg treba egzorcirati.«

»Kojoj školi ti pripadaš?« »Ja sam pristaša druge tradicije, Matthew. Vesaliusove tradicije, a on je imao mnoge

intelektualne preteče. Shvaćanje koje ne polazi od teorije nego od poremećaja koji se ispituje i istražuje, kako bi se shvatilo o čemu se radi. Lude riječi i postupci luđaka možda kriju tragove što se zbiva u njihovom umu. I s luđakom se katkad može razumno postupati.«

»Ona starica koju smo vidjeli u dnevnom boravku, Cissy, Ellen je njeguje na taj način, pokušava je otrgnuti iz njezina svijeta i uključiti u svakodnevnicu, daje joj jednostavne zadatke.«

»Da, tako se može pomoći melankolicima. Prisiliti um da se odvrati od mračnih misli i okrene svakodnevnici.«

»Pitam se«, rekao sam, »pati li možda Rogerov ubojica od nekog oblika ludila. Ubiti nekoga s takvom brutalnošću, a čini se i bezrazložno.« Dvaput, pomislio sam, ali nisam rekao, zato jer sam znao da bismo obojica bili u opasnosti ako bih prekršio Cranmerovu naredbu da Guyu ne smijem govoriti o dr. Gurneyju.

»Moguće je«, rekao je Guy. »Ako gospodin Elliard nije nekome dao povoda da mu se jezivo osveti, a pošto sam ga upoznao, ne vjerujem da se radi o tome.«

»To nije moguće.« Sjetio sam se da ga nešto trebam pitati. Otpio sam vino. »Guy, rekao si da se u samostanskim bolnicama koristila valerijana. Znaš li koje bi

Balkandownload.com

londonske bolnice mogle to koristiti?« »Ne znam, Matthew. Ne zaboravi da sam u London došao iz Sussexa, kad je moj stari

samostan raspušten.« Pogledao me je. »Pomislio si na one redovnike koji su poludjeli kad su bili izbačeni iz samostana?«

»Da«, priznao sam. »Onda bih ti trebao reći da samo benediktinci koriste valerijanu. A jedini benediktinski

samostan u Londonu koji ima bolnicu je opatija Westminster. Ali kako sam rekao, upotreba nije tajna.«

»Stručna upotreba?« »Vjerojatno ga još uvijek koriste mnogi ljekari.« Shvatio sam da je Guyu zamisao da

je Rogerov ubojica bivši redovnik neukusna i nevjerojatna. »Baza je opijum, zar ne? Mak treba posaditi i uzgajati. A za to je potreban vrt.« »Točno. Ali, mak se često sadi u vrtu zbog jarke boje. Ja sam ga uzgajao u svom vrtu

zbog opijuma.« Htio bih mu reći da se ne radi samo o motivu za ubojstvo Rogera. Opet sam se iskreno

ponadao da su ga Barak i Harsnet već uhvatili. »Kako je gospa Elliard?« upitao je Guy. »Shrvana je.« »Draga ti je.« »Uvijek mi je bila prijateljica.« »Hrabra žena, rekao bih.« »Da, hrabra je.« Frustrirano sam pomislio da ni Dorothy ne mogu sve ispričati. Iskapio

sam vino. »Moram poći«, rekao sam. »Hvala ti, Guy, jer si posjetio Adama. Dogovorit ću vaš

naredni susret i da upoznaš njegove roditelje. Hoćeš li idućeg tjedna doći na sudsko ročište da daš iskaz o njegovom duševnom

stanju i preporučiš da ga zadrže u Bedlamu?« »Da, hoću. Mogu li povesti Piersa?« Iznenađeno sam ga pogledao. »Htio bih da

momak vidi sve aspekte liječničkog posla. Znam da je samo ljekarnički šegrt, ali jako je bistar. Razmišljam da ga pošaljem na studij medicine.«

»Možeš li to platiti?« »Neće biti lako. Ali, bolje zarađujem otkad sam priznat kao liječnik, a još uvijek

primam redovničku mirovinu. A talentiranim siromasima treba pomoći, oni trebaju pokrovitelja, zar ne?« Prkosno me pogledao.

Bio sam zatečen. To bi bio veliki izdatak za Guya. Pogledao sam ga i na svoju sramotu shvatio da sam ljubomoran. Vrlo dugo bio sam njegov jedini prijatelj.

ŽURIO SAM kući kroz uličnu vrevu, zato jer ubrzo je redarstveni sat. Barak me je

čekao u uredu. Ručnikom je brisao kosu, koja mu je kao i odjeća bila mokra. Skelly je otišao kući.

»Niste imali sreće?« upitao sam. »Čekali smo do sumraka, a onda smo otišli. Taj gad je cijeli dan čučao u trstiku, a sada

Balkandownload.com

je pobjegao.« Namrštio se. »Kako ste znali?« »Pretpostavio sam.« »Harsnet je bijesan na sebe, kaže da nas je trebao ostaviti na straži i pozvati pozornike

iz Westminstera da ga istjeraju na čistinu. Nije mogao povjerovati da netko cijeli dan može provesti u ledenoj močvari.« Izvio je obrve. »Kaže, kao da je tog čovjeka opsjeo đavo.«

»Samo nam još to treba.« »Dobro je rekao da bi baš to bilo potrebno da cijeli dan nepomično ležiš onamo. Ja ne

bih mogao.« »Znamo da je taj stvor jako odlučan«, rekao sam. »Ali, kako je mogao znati da ćemo

biti tamo i pregledavati mjesto na kojem je pronađen dr. Gurney? To me brine.« »I mene«, sućutno je rekao Barak. Šutjeli smo, a onda je Barak rekao: »Kako je Adam Kite?« »On je lud. Nadam se da će mu Guy pomoći, ali nisam siguran.« »Pa, konačno imam vijesti. Poslao sam poruku Gibu Rookeu, a on mi je odmah

odgovorio, poruku je donijelo njegovo dijete. Sutra ćemo se sresti s njim u njegovoj kući, ispričat će nam o ubojstvu ove zime u Lambethu.«

Opet idemo u močvaru. Ali, vijest me je ohrabrila, nešto pozitivno nakon užasnog dana. »Hvala ti, Jack«, rekao sam. »Trebaš poći kući. Tamasin će se zabrinuti gdje si.«

»Večeras idem na piće sa starim prijateljima«, hladno je rekao. Kad je otišao, pošao sam u svoj ured. Nesretna Tamasin, pomislio sam. I nesretna

Dorothy, moram je obići prije nego odem kući. Na stolu sam ugledao svežanj spisa s pečatom Suda za zahtjeve. Opet moram raditi. Počela je padati kiša, kapi su se razlijevale po prozoru.

TRINAESTO POGLAVLJE

UTRADAN UJUTRO BARAK i ja smo opet pošli u močvaru. Uzeli smo konje. Bilo je vedro i sunčano, pravi proljetni dan, a konji su bili nemirni. Barakova crna kobila je frktala i zabacivala lijepu glavu. Kad smo projahali kroz grad posvuda sam vidio šafrane i visibabe, čak i u ruševinama

raspuštenog dominikanskog samostana. Kod Cheapside prolaza ugledao sam skupinu prosjaka. S njima je bio čovjek iz Bedlama, pjevušio je nerazumljivu pjesmicu, a visibabe je zataknuo u raščupanu kosu. Ali, pažljivo je gledao prolaznike u nadi da će uhvatiti nečiji pogled i da će mu zbog srama dobaciti novčić.

Jahali smo preko Londonskog mosta i kroz Southwark. Gibovo dijete objasnilo je Baraku kamo trebamo ići. Po stazi na kraju Southwarka, kod crkve u močvaru, kroz močvaru do seljačkih koliba. Crkvu je bilo jednostavno pronaći, niska, kvadratna, normanska građevina na rubu trstika. Uz nju je široki put vodio kroz močvaru, krivudao je po povišenom tlu. Prošli smo pored skupine ljudi, koji su s iverjem i granjem učvršćivali odron na putu. Sklonili su se s puta i naklonili. Pitao sam se jesu li seljaci proširili taj dio puta i jesu li ga sami održavali kako bi proizvode dostavili na tržnicu. Sagradili su novi dio grada, pa je shvatljivo da im vlastelini žele oteti plodove njihova truda.

»Uhapsili su našeg mesara«, rekao mi je Barak. »I njega?« Oštro sam ga pogledao. »Nisi valjda kupio meso na korizmu?« »Nisam. Što se mene tiče, kupio bih, ali Tamasin je jako oprezna.«

S

Balkandownload.com

»Ona je uvijek bila razborita.« »Ako je točno da je Catherine Parr sklona reformistima«, rekao je Barak kako bi

promijenio temu razgovora, »onda će biti na opasnom teritoriju ako se uda za kralja. Gardiner i Bonner će se okomiti na nju, pazit će na svaku njezinu riječ i čekati da se izlane da je reformist kako bi je odmah cinkali kralju.«

»Hoće. Ali, treba imati hrabrosti da se odbije kraljeva prosidba.« Barak je promatrao močvaru. »Jesu li ta dva ubojstva povezana s njom? Netko želi

spriječiti vjenčanje?« »Thomas Seymour bi mogao imati motiv«, rekao sam. »Ne mogu zamisliti sir Thomasa Seymoura kako po hladnoći cijeli dan leži u

tresetištu. Uništio bi skupocjenu odjeću.« Barak se šalio, ali u njegovom glasu osjećala se nelagoda dok smo jahali kroz trstik, koji se prostirao posvuda oko nas.

Uz stazu smo ugledali kolibe, a oko njih su bili mali vrtovi. Gibova koliba bila je peta uz stazu, od blata i pruća kao i sve druge. Iz otvora na slamnatom krovu izvijao se dim. Gib je radio na parceli, lopatom je prevrtao tešku zemlju. Žena i nekoliko djece kopali su i sijali s njim. Barak ga viknuo njegovo ime, on nam je prišao, a za njim su pošli žena i djeca. Okupili su se oko nas kad smo sjahali, a djeca su buljila u mene.

»Moj odvjetnik«, ponosno me predstavo Gib. »Želi da mu pomognem u nekim stvarima.«

Njegova žena, mršava i iznurena, napravila je kniks i toplo mi se nasmiješila. »Jako smo vam zahvalni, gospodine, na vašem trudu. Nikad vam nećemo zaboraviti.«

»Hvala.« Kao i svi odvjetnici, uživao sam u njezinoj zahvalnosti. Vrlo rijetko smo primali zahvale.

Gib je pljesnuo dlanovima. »Idemo. Maisie, djeco, natrag na posao! Gospodin Shardlake i ja trebamo nasamo razgovarati.« Barak mi je namignuo. Obitelj se latila posla, a djeca su nas pogledavala preko ramena.

»Ne bih htio da saznaju za tu opačinu«, ozbiljno je rekao Gib. »Vežite konja za stup, gospodine, i uđite u kuću.«

Pošli smo za njim u kolibu, koja je zaudarala po vlazi i dimu. Nekoliko skromnih komada namještaja i vatra, koja je gorjela na ognjištu usred poda. Jedini prozor nije bio ostakljen, a drveni kapci bili su otvoreni. Kroz prozor sam vidio njegov povrtnjak, a iza njega prostirala se močvara.

»Da, tmurno mjesto«, rekao je Gib. »Sigurno je bilo samotno ove snježne zime.« »Bilo je. I užasno hladno. Sada barem možemo sijati. Sjednite na klupu.« Donio je razvodnjeno pivo i sjeo na stolac sučelice nama. »Eto«, rekao je i zamišljeno

nas pogledao. »Zanima vas nesretni Wilf Tupholme?« »To je čovjek koji je ubijen?« »Da.« Zašutio je i zamislio se. »Pronađen je u siječnju. Optužili su Velšanku

Elizabeth, s kojom je živio. Drolju iz Banksidea.« Pljunuo je u vatru. Barak i ja smo se pogledali. Cini se da smo na pogrešnom tragu.

»Sigurni su da je to ona učinila?« upitao sam. »Dovoljno sigurni da su poslali tjeralicu za njom. On i Wilf živjeli su zajedno nekoliko

mjeseci, ali uvijek su se svađali. Oboje su previše pili. On je nju izbacio van u prosincu, a nakon mjesec dana pronađen je mrtav. Mrtvozornik ju je tražio, ali drolje kažu da se vratila u Wales. Ona će se onamo sakriti u mišju rupu, nikad je neće pronaći.«

»Ali nije bilo konkretnih dokaza?« »Pa, tko god to učinio, užasno ga je mrzio.« Znatiželjno nas je pogledao. »Hoćete reći

Balkandownload.com

da ga ona nije ubila?« »Ne znamo. U Westminsteru si rekao da ga je vjerojatno ubio njegov vlastelin.« Gib se iscerio. »Htio sam uzrujati sir GeofFreyja.« Zagledao se u nas, ali je shvatio da

mu nećemo ništa reći. »Što se dogodilo?« upitao je Barak. »Rekao si da je ubijen na jeziv način.« »Da, točno. Ispričat ću vam na putu do njegove kuće. Njegov susjed ima ključ, mislio

sam da biste htjeli pogledati.« Pogledao je kroz prozor te sam zamijetio da se njegova kći, imala je oko deset godina, približila prozoru dok je išla gore-dolje i sijala po povrtnjaku. »Praščići imaju velike uši«, tiho je rekao.

Pogledao sam Baraka, a on je slegnuo ramenima. Čini se da to ubojstvo nije povezano s našom istragom, ali mogli bismo čuti cijelu priču. »U redu«, rekao sam. »Pođimo.«

GIB NAS JE vodio po stazi prema istoku. Koliba je bilo sve manje, tlo je bilo

močvarno, voda je izbijala na površinu, a među trskama bile su velike lokve. Iznad nas letjele su i ponirale dvije lastavice, prve koje sam vidio te godine.

»Pa, što se dogodilo Tupholmeu?« upitao je Barak. »Wilf je bio čudak«, rekao je Gib. »Uvijek bi lako planuo, namrgođen, kao da mu je

bilo draže da živi sam daleko od ljudi. Viđali smo ga samo na tržnici. Prije dvije godine postao je gorljivi vjernik, svima je pričao da dolazi smak svijeta. Kuga, zemljotres, Isus će nam svima presuditi. Neprestano je govorio o radostima spasenja, kao da je potajno uživao što mi jadni seljaci nećemo biti spašeni. Odlazio je u neku gradsku crkvu za zaluđene vjernika, na drugoj strani rijeke. Znate kakvi su ti ljudi, često ubrzo odustanu. Prošle jeseni spetljao se s Velšankom Elizabeth, a ona se uselila kod njega. Rekao sam vam da su se opijali i svađali. Čuli su se po cijeloj močvari. A onda je Wilf najurio Elizabeth. Nakon toga bio je zlovoljan, često je pijan teturao po ulici. A onda je nestao, njegov susjed je zamijetio da mu je koliba zaključana. Nakon nekog vremena susjed je pomislio, ako je otišao, uzet ću njegovu zemlju prije nego što je proguta močvara. Razbio je prozor i pogledao unutra. Kaže da se od smrada gotovo onesvijestio.«

Gib se uozbiljio. »Wilf je ležao na podu, svezan, mrtav. Imao je povez preko usta. Kažu da su njegove otvorene oči bile jezive. Netko ga je užasno porezao, a onda svezao. Na bedru je imao veliki čir, bio je crn i pun crva. U ustima je imao krpu, kako ne bi vikao. Nitko ne zna je li umro od rane na nozi, hladnoće, ili gladi.«

Šutjeli smo. Ta smrt bila je još gora od Rogerove. Tupholme je umro u sporoj agoniji. »Ako mu se rana zagnojila, onda je od toga umro«, rekao je Barak. »Velšanku Elizabeth treba objesiti«, bijesno je rekao Gib. Pogledao sam Baraka, a on je odmahnuo glavom. Ubojstvo je bilo jezivo, ali ni po

čemu ne nalikuje na Rogerovo ili ubojstvo dr. Gurneyja. Gib nas je vodio po sporednoj stazi, uz koju je stajala samotna koliba, siromašna kao i

sve druge. Iz krova nije se izvijao dim. Prozor je bio zatvoren, a na vratima je bio veliki lokot. Jedan drveni kapak bio je razbijen kad je susjed ušao u kuću. Gib je gledao kolibu, a onda se brzo prekrižio. »Donijet ću ključ«, rekao je. »Kod susjeda je. Odmah se vraćam.«

Balkandownload.com

Vratio se na stazu i nestao u trstiku. Pogledao sam obrađenu zemlju oko kolibe. Korov je već izrastao, a trava je izbijala između gredica.

»Ovo je slijepi put«, rekao je Barak. »Čini se, a ipak...« »Što?« »Gib je opisao veliki čir. Čuo sam te riječi, ili nešto slično. Ljudi neprestano

ponavljaju riječi, koje su mi odnekud poznate. Rizničar Rowland je pričao o fontani punoj krvi. I čovjek koji je pronašao dr. Gurneyja rekao je nešto slično – voda se pretvorila u krv.«

»Imamo dovoljno briga i nisu nam potrebne tajanstvene riječi:«, nervozno je rekao Barak. »Pazite, kad se vrati, reći ćemo da ne trebamo ući u kuću, da nam je jasno da ga je iz osvete ubila velška drolja.«

»To je strašna osveta.« Gib se vratio. »Pete Lammas mi je dao ključ, mrtvozornik ga je zadužio za kuću. Ali,

on ne želi ulaziti unutra.« Zašutio je. »Pazite, gospodine«, rekao je. »Ni ja ne bih ulazio unutra. Čuo sam kako to izgleda. Možete li mi kasnije vratiti ključ?«

»U redu«, rekao sam. Gib je dao ključ Baraku, naklonio se i otišao. Još uvijek sam razmišljao o onim

riječima.»Znači, ja trebam otvoriti vrata, zar ne?« iritantno je upitao Barak. Otključao je lokot i gurnuo vrata. Vrata su se polako, stružući po tlu otvorila. Barak i ja smo uzmaknuli kad nas je zapahnuo smrad, vonj mesnice pomiješan sa znojem i prljavštinom. I zujanje, kao golemi roj muha.

»Isuse!« rekao je Barak. Polako smo ušli u mračnu kolibu. U tami sam ugledao obris stolice, stola i hrpe smeća

razbacanog naokolo. Muhe su letjele posvuda, iako je bila zima, zujale su po sobi, spore i dezorijentirane na hladnoći. Otjerali smo ih s lica. Na zemljanom podu ležale su mrtve muhe. Barak je prišao prozoru i otvorio ga.

Svjetlost je ušla u sobu te smo vidjeli da je jako prljava, smrdljivi dronjci po podu, puna noćna posuda u kutu, smeđe posvuda. Muhe su sletjele na dronjke i noćnu posudu, a nekoliko ih je izletjelo kroz prozor.

»Gib kaže da je noga bila puna crva«, rekao je Barak. »Sigurno su se pretvorili u muhe. Tu ima puno prljavštine kojom se hrane.« S nogom je podigao dronjak, a dvije muhe poletjele su uvis. »Ovo je gornji dio nogavica, čini mi se. Poderan je, krut od zgrušane krvi. Isuse, izbosti ga i ostaviti ga umre od zagnojenih rana. Užasna osveta.«

Stajao sam nasred sobe i gledao naokolo. »Pomoćnici mrtvozornika su razrezali odjeću s leša i nisu ništa dirali«, rekao sam. »Pogledaj, tu su komadi isječenog užeta.«

»Sigurno je bilo jako prljavo prije nego što je taj siroti seronja ubijen.« Pogledao sam ležaj u kutu i pokrivače sive od prljavštine. Iznad kreveta na zidu od

blata bio je prikucan jeftin drveni križ. Uspomena na njegovu vjerničku prošlost? »Idemo odavde«, rekao je Barak. »Tu nema ničega osim prljavštine i dronjaka.« »Još ne.« Htio sam sjesti, jer su me boljela leđa od dugog stajanja. »Ovo je samotno

mjesto, a on nije bio omiljen. Ako je ubojica poznavao Wilfa Tupholmea, znao je da ga usred zime, svezanog i na samrti, nekoliko tjedana sigurno nitko neće pronaći, niti će otvoriti kuću.«

»Zašto ste rekli on? Ubila ga je njegova žena.« »Nisam siguran.« Pogledao sam tamnu mrlju od krvi pored odavno ugašene vatre.

»Svladali su ga, vjerojatno udarili po glavi, stavili mu krpu u usta i zatim polegli. Onda su mu razrezali nogu. Pijana drolja koju je najurio, sigurno bi ga udarila po glavi.«

Balkandownload.com

»Htjela je da polako skonča«, tmurno je rekao Barak. »A što ako ga ona nije ubila?« »Tko ga je onda mogao ubiti?« »Netko tko ubija vješto, polako, da inscenira prizor iz pakla.« Muhe su omamljeno

puzale po mrlji od krvi. »Isuse, pretrpio je užasne muke«, rekao sam. »Nema poveznica s drugim ubojstvima«, nestrpljivo je rekao Barak. Nogom je gurnuo

dronjke na podu. »Hej, što je ovo?« Začuo je metalni zvuk u dronjcima. Barak se sagnuo, zadržao dah i prevrnuo dronjke.

Našao je veliku limenu značku, na kojoj je bila slika nadsvođene kamene građevine. Uzeo sam je od Baraka.

»Hodočasnička značka«, rekao je. »Iz Crkve svetog Edwarda ispovjednika u Westminsteru. Kako to da je ima gorljivi bibličar? Zar za njih crkve nisu papističke slike?«

»Možda je ispala pozorniku kad su iznijeli leš«, rekao je Barak. »Ne vjerujem. Danas se ne nose hodočasničke značke, da drugi ne pomisle kako si

papist. Ali, nekom je ispala. Pregledaj cijelu prostoriju, Jack, da vidimo što ćemo pronaći.« »Uvijek dobivam fine poslove, zar ne?« Barak je prekopavao po dronjcima i smeću.

»Nema više ničega«, rekao je nakon nekog vremena. Pogledao je križ na zidu i mrlju od krvi uz ognjište. »Nesretnik«, rekao je. »Pitam se kako li se pokajao zbog bludničenja, dok je gledao kako mu crvi proždiru nogu.«

Pogledao sam ga. »Što si rekao?« »Rekao sam da se pitam je li požalio što je živio s droljom...« »Ne, ne, rekao si "pokajao zbog bludničenja". Zašto si to rekao?« Pogledao me je kao da sam sišao s uma. »Ne znam, palo mi je na pamet. To je iz

Biblije, zar ne?« Lupnuo sam ga po ramenu. »Da, točno. To su riječi iz Biblije, sada ih posvuda

možemo čuti, zar ne? S propovjedaonice, na ulici. Ušle su u svakodnevni jezik. Zbog toga su mi se one druge riječi urezale u pamćenje.« Stajao sam na tom užasnom mjestu i razmišljao. »Je li moguće?«

»Što?« »O, Isuse«, tiho sam rekao. »Nadam se da griješim. Idemo.« »U vezi čega? Govorite u zagonetkama...« »Moramo poći u crkvu. Najbliža je na rubu močvare.« Izašao sam iz kolibe i ubrzao korak po stazi. Barak je zaključao kolibu i pohitao za

mnom. Sada je on trebao juriti za mnom, a ja sam žurio prema Gibovoj kolibi. Gib je radio u povrtnjaku. Ostavo sam Baraka da mu vrati ključ. Odvezao sam konje i uzjahao popevši se na panj.

»Zbog čega se žurite?« viknuo je Gib za Barakom, koji je trčao prema meni ozaren od znatiželje. »Što ste pronašli?«

»Ništa!« viknuo je Barak i uzjahao. »Mora otići u crkvu, to je sve!«

CRKVENA VRATA bila su otvorena te smo ušli u hladnu građevinu. Zamijetio sam

da je uređena po starinski, zidovi oličeni svijetlim bojama, pod obložen izlizanim

Balkandownload.com

dekorativnim pločicama. Svijeće su posvuda gorjele, osjećao se miris tamjana, ali niše u kojima su stajali relikvijari i kipovi svetaca bile su prazne. Na katedri, uz raskošan oltar ležaja je Biblija, privezana lancem. Engleska Biblija, godinu dana prije smaknuća, lord Cromwell je naredio da svaka crkva morati imati svoju Bibliju. A ova crkva, razmišljao sam, točno je onakva kakvu je kralj htio vidjeti: bez svetaca i relikvija, ali sve ostalo je kao i prije raskola s Rimom. Poslušnost je bila najvažnija.

»Zbog čega smo došli?« upitao je Barak hodajući iza mene. »Želim pogledati onu Bibliju. Sjedni na klupu, dok ne pronađem ono što me zanima.« »Ali, što vas zanima?« Okrenuo sam se prema njemu. »Razgovarali smo o gorljivim bibličarima, koji kažu da

dolazi smak svijeta i da ubrzo nastupa armagedon. To se danas posvuda propovijeda, zbog toga ih biskup Bonner želi hitno ušutkati. Ali, otkud im ta poruka, iz kojeg dijela Biblije?«

»Iz Otkrivenja, zar ne?« »Da, iz apokalipse svetog Ivana Evanđeliste. Njega najčešće citiraju. Posljednja knjiga

u Bibliji, pisana divljim, žestokim, okrutnim jezikom, nerazumljiva, drugačija od svih tekstova u Novom zavjetu. Erazmus i Luther su sumnjali je li to zaista riječ Božja, a Luther je barem rekao da sada nadahnjuje.«

»Kažete da su vam otud poznate one riječi? Ali kako...« »Mislim da su iz određenog dijela Otkrivenja. Molim te, sjedni i budi miran, ne ometaj

me.« To nije bilo fer od mene, zato jer sam ja najviše govorio. Barak je odmahnuo glavom i sjeo na debele jastuke u prvom redu, koji su bili

rezervirani za bogatu obitelj. Stao sam za katedru i otvorio veliku Bibliju u plavom uvezu. Zaustavio sam se na naslovnici: kralj na prijestolju, ispod njega Cromvell i Cranmer uručuju Bibliju raskošno odjevenim lordovima, a oni je predaju nižim staležima. Listao sam velike stranice i na kraju pronašao Otkrivenje. Tu je bio ulomak koji sam tražio te sam ga pročitao prateći tekst s prstom. Zatim sam se uspravio. »Barak«, tiho sam rekao. »Dođi.«

Stao je uz mene. »Pogledaj«, rekao sam. »U ovom dijelu Otkrivenja, sveti Ivan ima viđenje sedam anđela, koji iz sedam čaša liju gnjev na zemlju.«

»Sjećam se da nam je velečasni to jednom čitao. Nisam ga mogao pratiti, kao neki suludi san.«

»Suludi san. Da, dobro rečeno. Ovdje, pogledaj, u 2. poglavlju.« Pročitao sam: »Dao sam joj vrijeme da se obrati, ali ona neće da se okani svoje bludnosti. Kad si spomenuo te riječi, odnosno kad si ih parafrazirao, shvatio sam otkud oni izrazi koji su mi se urezali u pamćenje. Pogledaj.« Okrenuo sam nekoliko stranica i pronašao naslov, Izlijevanje sedam čaša. »Slušaj ovo«, rekao sam. »16. poglavlje: Potom čuh jak glas što dolazi iz hrama i govori sedmorici anđela: Idite i izlijte sedam čaša Božjeg gnjeva na zemlju.

Prvi ode i izli svoju čašu na zemlju. Tada se pojavi opasan i poguban čir na osobama koje su imale žig Zvijeri i koje su se klanjale njezinu kipu. Opasan i poguban čir. Gib je rekao "veliki čir". Nesretni Wilf Tupholme stradao je kao i žrtve prve čaše. A bio je vjernik, koji se odao bludničenju. Mnogi bi rekli da to znači da je na sebi imao žig Zvijeri.«

Barak se namrštio. »Niste li događaj iz kolibe učitali u taj citat?« sumnjičavo je upitao. »Kao što gorljivi bibličari žele sve događaje uklopiti u ta proročanstva? Na sebi nije imao nikakav žig, ni Zvijeri ni neki drugi. A koji je to žig?«

»Broj 666. Ali, iz Otkrivenja nije jasno je li to žig na tijelu.« »Ako pobiju sve krivovjerne gorljive bibličare, London će biti prepun mrtvaca koji su

preminuli od pogubnog čira.« »Jedna smrt može biti simbolična. Barak, složio bih se s tobom kad bi to bila jedina

referenca. Ali, poslušaj ovo.

Balkandownload.com

A drugi izli svoju čašu na more. Tada ono postade kao krv mrtvaca te uginu svako živo biće u moru. Ako je Wilf Tupholme prvi stradao, onda je dr. Gurney bio drugi. Umro je u slanoj vodi, u lokvi nakon plime, koja se pretvorila u krv.«

Barak se namrštio i pročitao ulomak. Uspio sam zainteresirati čak i tog skeptika. »Ima još«, tiho je rekao. »A treći izli svoju čašu u rijeke i izvore voda, i oni postadoše krv. Roger Elliard je skončao u fontani koja se pretvorila u krv.« Shrvan emocijama, čvrsto sam se držao za katedru. »Nesretni Roger. To je svetogrđe.«

»Ali, za dr. Gurneyja i gospodina Elliarda pričalo se da su dobri ljudi«, rekao je Barak. »Da, bili su dobri ljudi. Čini se da nisu zgriješili, ili je okrutni ubojica mislio da su

zgriješili.« Duboko sam udahnuo. »A Roger, kao i Tupholme, bio je radikal koji se predomislio. Pitam se, je li to slučaj i s dr. Gurneyjem.« Pogledao sam Baraka. »Pa,\što sad kažeš? Netko ubija po proročanstvima o čašama gnjeva?«

»Da ispuni proročanstva«, tiho je rekao Barak. »Da. Simbolično.« »Isuse.« Bio je zapanjen. Šutio je, a onda je rekao. »Znači, bit će još ubojstava.« »Da.« »Što je dalje bilo?« Pročitao sam ulomak iz Otkrivenja: »A četvrti izli svoju čašu na sunce, kojemu bi dano

da pali ljude vatrom.« »Sranje«, rekao je Barak. »Ostavljeni da istrunu, mrtvi u vodi, a zatim spaljeni u

vatri.« »Mislim da to nema nikakve veze s Catherine Parr«, rekao sam. »To ipak nije politika,

Barak, to je religija. Luđačka, mahnita religija.« Barak je listao stranice. »Što je bilo nakon izlijevanja sedam čaša? Kako je završilo?« Nasmijao sam se i začuo histeričan odjek u staroj crkvi. »A što misliš? To je

Otkrivenje, Barak. Završava uništenjem cijelog svijeta.«

ČETRNAESTO POGLAVLJE

MJESTA SMO OTIŠLI U zamak Lambeth. Brzo smo jahali uz Temzu, blato je prskalo, a prolaznici su nas gledali. Kad smo došli u zamak, pozvao sam Cranmerova tajnika. Morice se odmah pojavio, sitan muškarac blijeda lica u crnom habitu, koji nas je sumnjičavo gledao. Rekao sam mu tko sam i

da nosim hitne vijesti, a on se povukao i ostavio nas da čekamo u Velikoj dvorani. Vratio se nakon nekoliko minuta i prigušenim glasom rekao da je nadbiskup iz Whitchalla pozvao druge osobe, koje su uključene u slučaj. Odveo nas je u udobnu sobicu da ih pričekamo.

»Još nešto«, rekao sam. »Možete li mi, molim vas, nabaviti Novi zavjet na engleskom jeziku?«

»Donijet će vam.« Zbunjeno nas je pogledao, a zatim se nasmiješio, naklonio i izašao van.

»Sigurni ste?« upitao je Barak kad su se vrata zatvorila. »Zvuči nevjerojatno. Ne znam što će Cranmer i ostali misliti o tome.«

»Pročitao si poglavlje. U njemu je sve jasno.« »Ali, govori se o tisućama koji su stradali od svake izlivene čaše, a ne samo o jednoj

osobi po čaši.«

S

Balkandownload.com

»Mislim da se radi o nekakvom vražjem, izopačenom simbolizmu...« Zašutio sam kad je sluga donio Bibliju. Stavio sam knjigu na stol i opet se zadubio u tekst Otkrivenja, a Barak mi je virio preko ramena. Dobro sam znao da ako sam nešto pogrešno pročitao ili shvatio, uglednici koje su pozvali iz Whitehalla neće biti ljubazni prema meni.

»Ova knjiga je besmislena«, rekao je Barak. »Ista priča ponavlja se na razne načine, nekoliko verzija i smak svijeta, anđeli, ratovi i čaše. Nema...«

»Pripovijesti? Znam. To je jedina knjiga u Novom zavjetu koja je nerazumljiva.« »Ali, to je moćno štivo. Ne možeš ga izbiti iz glave.« Pročitao je: »I dim se njihovih

muka duže u vijeke vjekova; i nemaju mira ni dan ni noć koji se klanjaju Zvijeri i njezinu kipu. Zvijer je đavo?«

»Da, ali neki kažu da je to Rimska crkva. Svaki tumač Otkrivenje tumači na svoj način, a svatko tvrde da je samo njegovo shvaćanje istinito. To su najčešće slabo obrazovani fanatici. Ova knjiga izazvala je velike nevolje u svijetu.«

»Dobro poznajete Bibliju«, znatiželjno je pogleda Barak. »Ne baš Otkrivenje, ali Bibliju dobro poznajem.« Tužno sam se nasmiješio. »U

mladosti sam bio uvjereni reformist.« »Kažete da su Erasmus i Luther sumnjali u autentičnost Otkrivenja? Zbog čega?« »U staro doba bilo je mnogo evanđelja, mnogo više od četiri koji su sada u Bibliji, i

bezbroj apokalipsa koje su pretkazivale smak svijeta. Ali, stari učenjaci koji su izabrali autentične kršćanske tekstove nadahnute izravno od Boga, izbacili su sve apokalipse osim ove koju imamo, zbog toga jer su vjerovali da je autor sveti Ivan. Ali Erazmus i Luther su posumnjali, zato jer se bitno razlikuje od Novog zavjeta. U njemu se nasilno i okrutno Isus prikazuje kao strogi Božji sudac, koji ima ključeve smrti i podzemlja.«

»Sada ih netko drugi ima«, rekao je Barak. Otpuhnuo je i odmahnuo glavom. Nikad nije vidio takav užas, bio je iskreno potresen. Kao i ja, ali morao sam nešto učiniti, reći Cranmeru i drugima da se usredotočimo.

Obojica smo se trgnuli kad su se vrata otvorila i pojavio se Cranmerov tajnik. Naklonio se. »Njegova ekscelencija će vas primiti, gospodine Shardlake«, rekao je. »Samo vas, vaš pomoćnik treba ostati tu.«

CRANMER JE sjedio za stolom. Lord Hertford, Thomas Seymour i mrtvozomik

Harsnet stajali su iza njega. Thomas Seymour danas je nosio crveni dublet od svile razrezanih rukava da se vidi svjetložuta postava, a njegov brat neupadljivu smeđu odjeću. Pogledali su me strogo i znatiželjno.

»Što si saznao, Matthew?« tiho je upitao nadbiskup. Duboko sam udahnuo. »Gospodaru, vjerujem da znam zašto su ubijeni dr. Gurney i

moj prijatelj. I treća osoba, koja je ubijena u prosincu.« Cranmer se nagnuo naprijed. »Treća?« užasnuto je upitao. »Da. Ako sam u pravu, bit će još četiri ubojstva.« Lord Hertford se namrštio i zapiljio u mene. Progovorio je sir Thomas. »Hajde, čovječe, reci, izreci svoju priču.« Ukratko sam prepričao kako sam saznao za Tupholmeovu smrt i zbog čega sam je

Balkandownload.com

povezao s Otkrivenjem. Saslušali su me u tišini. Pogledao sam prema Cranmerovoj polici s knjigama. »Ako pogledate 16. poglavlje u Otkrivenju, gospodaru...«

»Novi zavjet znam napamet, Matthew.« Namrštio se obuzet mislima. Thomas Seymour se nasmijao, a od gromoglasnog smijeha Cranmer se trgnuo. »Nikad

nisam čuo takvu priču. Grbavom odvjetniku pomutila se glava od silnog čitanja.« Lord Hertford prijekorno je pogledao brata. »Ne zaboravi gdje se nalaziš, Thomas, i

pripazi kako se izražavaš.« Cranmer je utonuo u misli, prčkajući po velikom srebrnom križu oko vrata. Kad se

pribrao, njegove izražajne oči bile su jako tužne. »Mislim da je Matthew u pravu. Ta ubojstva točno se poklapaju s 16. poglavljem

Otkrivenja. Pogotovo danas, kad je svaki šegrt uvjeren da je stručnjak za Sveto pismo – da, luda i zla osoba može biti uvjerena da je nadahnuta za ispunjenje proročanstva – jer Otkrivenje je prije svega proročanstvo o neizbježnim događajima.« Očajnički je uzdahnuo.

Pogledao sam ga. Zar opet govori o opsjednutosti, da je dušu tog čovjeka opsjeo đavo? Hertford je uzeo Bibliju s Cranmerove police i pročitao ulomke. Polako je kimnuo. »U

pravu je, gospodaru. Ta ubojstva točno se poklapaju s čašama gnjeva i ne mogu biti slučajna. Ali, ipak možemo malo odahnuti.«

»Odahnuti? Zašto?« upitao je Cranmer s nevjericom. »Ako ubojica želi ispuniti ta proročanstva, onda je beznačajno što je druga žrtva bio

liječnik lorda Latimera.« Pogledao je Cranmera. »Ovo nema veze s prosidbom.« Cranmer je polako kimnuo. »Da, logično. Ali, kralj bi se ipak užasnuo kad bi saznao.«

Pogledao je Harsneta. »Mislim da bi i on rekao da je ubojicu nadahnuo đavo, pa bi odustao od braka s lady Catherine.« Tužno se nasmiješio. »On je jako praznovjeran. Godinama sam ga bezuspješno pokušavao uvjeriti da se okani tih besmislica.«

»Bi li Njegovo Veličanstvo nužno pogriješilo ako bi mislio da se radi o đavoljem poticaju?« Harsnet nas je oštro pogledao. »Razmislite o bogohulnim postupcima ubojice, kako je lukavo isplanirao tri užasna ubojstva, o njegovoj neshvatljivoj sposobnosti da nosi tijela na veliku udaljenost.«

»I ubojstvo seljaka osmišljeno je kao inscenacija«, rekao sam. »Ali, okrivljena je žena koju je otjerao iz kuće.«

»Zar vam to ne govori da je opsjednut?« upitao je Harsnet. »Zbog čega vi vjerski učenjaci uvijek vičete o opsjednutosti?« nervozno je odbrusio

Thomas Seymour. »Trebamo uhvatiti tog čovjeka, a ne gubiti vrijeme na spekulacijama. Ne znamo što je on, dok ga ne uhvatimo.«

Sada sam morao biti suglasan sa Seymourom. »Sir Thomas zbori istinu, gospodaru«, rekao sam. »Prvo ga moramo uhvatiti.«

Cranmer me je pogledao. »Pa, Matthew, što nam je sada činiti?« »Moramo saznati jesu li taj Tupholme, Roger i liječnik imali zajedničke poznanike...« »Pih, čovječe«, nestrpljivo je rekao sir Thomas. »On je bio seljak, nitko i ništa, a druga

dvojica bili su gospoda.« »Tupholme i Roger bili su reformisti, a obojica su se svaki na svoj način odrekli tih

uvjerenja. Je li to točno za dr. Gurneyja?« »Točno je«, rekao je Cranmer. »On je – nekad bio radikal, a nedavno se – razočarao.«

Namrštio se i zašutio, a onda me je pogledao. »Misliš da ubojica traži žrtve koji su bili vjerski radikali, a onda su se odrekli svojih uvjerenja?«

»Bojim se da je to točno. Na jednom mjestu sastaju se radikali svih društvenih staleža. U crkvi.«

»Trojica mrtvaca nisu živjeli nedaleko jedan od drugoga«, rekao je Cranmer. »Nisu

Balkandownload.com

mogli ići u istu župnu crkvu.« »Radikali katkad odlaze u crkvu izvan svoje župe«, rekao je Hertford. »Na privatna

čitanja Biblije i imaju molitvene grupe. A zašto ne bi?« ljutito je rekao. »Kad ih zbog vjere proganjaju i tjeraju da se skrivaju.«

»Hoćete reći da je bogobojazan čovjek to počinio?« upitao je Harsnet i pogledao me u oči.

»Ne mora biti. Ali sigurno je poznavao reformiste.« Nadbiskup Cranmer je zagnjurio lice u dlanove. Svi smo ušutjeli. Hertford je nervozno

pogledao Harsneta. Shvatio sam da je nadbiskup između dvije vatre, između svojih reformističkih uvjerenja i opasnosti koja je zbog radikala prijetila reformi. Lord Hertford to vidi, pomislio sam, ali Harsnet je sada previše obuzet svojim bijesom. Sir Thomas nije mario ni za jedne ni za druge.

Cranmer je podigao glavu, uspravio se u visokom stolcu i pribrao. Pogledao me je. »Matthew, ja i svi mi u ovoj prostoriji iz sata u sat smo u sve većoj opasnosti. Moje

sluge su privedene na ispitivanju zbog hereze, iako neće ništa postići, zato jer oni nisu heretici. Uhapsili su mog mesara. A sada se priča o progonu knjižara. Grof iz Surreyja je u tamnici Fleet, zato jer je prekršio korizmeni post. A sigurno si vidio da su predstave i igrokazi u kojima se simpatiziraju reformisti, sada na meti, njihovi plakati se trgaju.«

»Jesam, gospodaru.« Hertford je kimnuo s odobravanjem. »Stjerani smo u kut.« »Možeš li zamisliti kakav bi to poklon bio za Bonnera i Gardinera, netko u Londonu

ubija radikale koji su se pokolebali? To užasno bogohuljenje dolilo bi ulje na njegovu vatru.«

»Pronašao sam jedan trag na poprištu Tupholmeova ubojstva«, rekao sam. Iz džepa sam izvadio značku i stavio je na Cranmerov stol.

Lord Hertford se nagnuo da je bolje vidi. »Hodočasnička značka. Vlasnik je bio u Crkvi svetog Edwarda Ispovjednika u Westminsterskoj opatiji. Mnogi su ih nosili na ogrtačima prije nego što su zabranili hodočašće.«

»Sigurno nije Tupholmeova, on je bio reformist«, rekao je Harsnet. »Ni njegove žene«, rekao je Thomas Seymour. »Nikad nisam čuo da ih nose drolje iz

Southwarka.« Cranmer je uzeo značku i pažljivo je osmotrio. »Dakle, ispala je ubojici. Možda mu je

strgnuta s ogrtača dok je vezivao tog nesretnog, ubogog seljaka...« »Stanite malo«, rekao je Harsnet. »Danas se ne nose hodočasničke značke. Bio bi

obilježen kao papistički simpatizer.« »Da, to bi bio znak prkosa«, rekao sam. »Možda je namjerno ostavljena«, rekao je lord Hertford. »Da, gospodaru«, rekao sam. »Vjerojatno. Ali, možda postoji još jedna veza sa starom

vjerom.« Duboko sam udahnuo. »Dvije žrtve su omamljene valerijanom. A moj prijatelj dr. Malton kaže da su zadnjih godina valerijanu koristili samo u benediktinskim samostanima. Htio bih vas pitati, gospodaru, mogu li pregledati zapisnike na Pljenidbenom sudu da provjerim što se dogodilo s benediktinskim bolnicama u Londonu.«

Cranmer se nagnuo prema naprijed. »Možda je to objašnjenje?« žustro je upitao. »Bivši redovnik? Zaluđen, ogorčen papist, namjerio se na ljude koji su bili radikali...«

»Ali, radikalni vjernici, a ne papisti, tvrde da oni shvaćaju tajne Otkrivenja.« Sir Thomas me je opet iznenadio svojom pronicljivošću.

»A možda se s tim ubojstvima opako ismijavaju takva shvaćanja«, rekao je Cranmer. »Papina crkva ima svoje izučavatelje Otkrivenja, recimo Jonathan iz Fiore.« Ozario se na

Balkandownload.com

pomisao da vjerski motivi ubojice mogu biti tradicionalni, a ne radikalni. Uspravio se u stolcu i pogledao nas. »Gospodine Harsnet, želim da provjerite je li seljak na bilo koji način bio povezan s druge dvije žrtve, a napose jesu li bili istih vjerskih uvjerenja. Matthew, pregledaj zapisnike na Pljenidbenom sudu. Edwarde«, obratio se Hertfordu, »ti si danas blizak kralju, tebi povjeravam da se pobrineš da ni jedna riječ ne dopre do njega.«

Hertford je kimnuo. »Nema problema, ako prisutni budu šutjeli.« »A ja?« upitao je Thomas Seymour. »A ti, Thomase, drži jezik za zubima«, rekao je njegov brat. Seymour je pocrvenio. Hertford se obratio Cranmeru. »Pa, istražujemo što se već

dogodilo. A što nas čeka? Ako je odvjetnik u pravu, a čini mi se da jest, onda će se ubrzo dogoditi četvrto ubojstvo.« Otvorio je Bibliju i pročitao na glas: »A četvrti izli svoju čašu na sunce, kojemu bi dano da pali ljude vatrom. A ljudi su, goreći u velikoj vatri, psovali ime Boga koji ima vlast nad ovim zlima, i nisu se obratili da mu priznaju slavu.«

»Što će učiniti?« tiho je upitao Cranmer. »Gdje i kada?« »Bilo tko može stradati«, rekao sam. »Bilo gdje u Londonu, bogobojazan čovjek kao

Roger, ili čovjek ogrizao u grijehu kao onaj seljak. Ne možemo znati kada će ubiti ni gdje.« »Znači, ne možemo ga zaustaviti?« »Jedino ako ga uhvatimo«, rekao sam. »Mislim da će ubrzo opet ubiti.« »Zašto?« upitao je Harsnet. »Tupholme je pronađen u siječnju. Dr. Gurney je umro u veljači, nakon mjesec dana.

Roger je stradao nakon tri tjedna. Prije tjedan dana. Četvrto ubojstvo možemo očekivati u naredna dva tjedna.«

»Što je sa zadnje tri čaše gnjeva?« upitao je Thomas Seymour. »Što se dogodilo?« Cranmer je duboko udahnuo. »Nakon izlijevanja pete čaše, grešnici umiru u mraku i

strašnoj boli. Dakle, na stotinu mogućih načina. Šesta čaša isušila je vodu Eufrata, pa ne znamo kako bi se to moglo ponoviti. A kad je sedmi anđeo izlio svoju čašu, zatutnjali su gromovi, udarile munje i bio je strašan zemljotres.«

»Gospodaru«, rekao sam. »Ako smijem, pitao bih vas još nešto.« »Da?« »Dr. Malton. Rekao mi je da su u starim samostanima ljekarnici koristili valerijanu.

Čuo je za njih, iako ih nije osobno poznavao. Htio bih mu reći na čemu radimo. Pomogao nam je s napitkom.«

»On je bivši redovnik, zar ne?« strogo je upitao Hertford. »Da, ali ako Matthew kaže da mu vjeruje na riječ«, Cranmer me je prodorno pogledao,

»onda ima moj pristanak. Ispričaj mu, Matthew.« Hertford me je sumnjičavo pogledao, a onda i Harsnet. Ali, Cranmer je kimnuo. Zašutjeli smo, razmišljajući o užasnim događajima koji nas čekaju. A onda se sir

Thomas Seymour nasmijao. »Isusa mi, tom ubojici bi trebale đavolje moći da izazove zemljotres.«

»Dosta mi je tvog ruganja, Thomas!« dreknuo je Cranmer. »Svi znamo, ili bismo trebali znati, da je možda đavo iza svega ovoga i da imamo posla s njegovim moćima. Ali, moramo temeljito provesti istragu.«

»Zaboravio si da si tu samo zato jer si mi brat«, rekao je lord Hertford. »I zbog toga što poznaješ Catherine Parr, a čini se da sada nisi spreman viteški braniti njezinu dobrobit. Ne trebaš nam. Pogriješio sam što sam te uopće uključio u istragu.« Odmahnuo je glavom. »Glupa pogreška.« Thomas Seymour je htio planuti, a onda je kao nadureno dijete demonstrativno otišao do prozora. Cranmer nam se obratio. »Svi znate što vam je činiti«, rekao je. »Smjesta se bacite na posao.«

Balkandownload.com

U HODNIKU, lord Hertford i njegov brat samouvjereno su krenuli svaki na svoju

stranu, a Harsnet je ostao uz mene. Barak je čekao na klupi u hodniku. Prišao nam je i bez riječi stao uz mene.

»Čini se da ćemo zajedno raditi«, rekao je Harsnet. »Mudro ste uspostavili vezu s tim seljakom, gospodine, i Otkrivenjem. Iako molim Boga da ste pogriješili.«

»To je uistinu zastrašujuća pomisao.« »Ispričavam se ako sam grubo govorio na sastanku. Bili ste u pravu, ta strašna

ubojstva moramo razumno riješiti. Ali, pomisao da je netko tko je izučavao Bibliju sposoban to počiniti...« Zašutio je i odmahnuo glavom.

»Cijela stvar je čudovišna. Nikad nisam čuo za takav slučaj.« »Ni ja.« Strogo me pogledao. »Ali, mislim da bismo trebali dobro razmisliti kakav je

to čovjek.« »Hoćete reći da bi mogao biti opsjednut đavlom, koji ga tjera na takva djela? Pa,

gospodine, meni se čini da je vjerojatno duševno bolestan, a bolest je izazvala fanatizam koji nikad nismo vidjeli.« Govorio sam mirno i odlučno. Sjetio sam se Adama Kitea kako kleči i moli se u Bedlamu. Kako je Guy rekao, ludilo ima mnogo oblika.

»Hoćete reći da ubija ljude koji su zapostavili biblijsko shvaćanje religije?« Harsnet je opet bio uzrujan.

»To nije isključeno. Možda se radi o radikalnom vjerniku koji je poludio.« »Zar ste ikad čuli za luđaka, koji je u stanju isplanirati i izvesti tako složena ubojstva?

S đavlom bi mogao. Ako ste u pravu, onda je to svetogrđe.« »Priznajem da ne znam s čim imamo posla, gospodine, ali sada ne mogu nagađati.« Harsnet je nakrivio glavu. Shvatio sam da se ne želi raspravljati i da hoće zadržati

dobar odnos sa mnom. Promijenio sam temu. »Čini se da postoje nesuglasice između Thomasa Seymoura i njegovog brata.« Kimnuo je. »Lord Hertford je pametan, veliki čovjek. U boljim okolnostima bio bi

veliki vjerski reformator i ispravio bi društvene nepravde. Njegova jedina slabost je privrženost obitelji. Nije lako obuzdati njegovog brata.«

»Da.« Pomislio sam da se istinski snažan čovjek sigurno ne bi povodio za svojim osjećajima.

»Hoćete li mi dojaviti što je bilo na Pljenidbenom sudu?« upitao je Harsnet. »Pošaljite meni osobno žurnu obavijest.«

»Hoću.« »Da pošaljem glasnika u vaš ured?« »Da, ili kod mene kući, ako nisam u uredu. Stanujem odmah uz Lincoln’s Inn, u Ulici

Chancery.« »Onda ćemo ubrzo opet razgovarati.« Harsnet je kimnuo Baraku, naklonio se i otišao.

Pogledao sam svog pomoćnika. Bio je blijed. »U pravu je«, rekao je. »Ovo je – čudovišno.« Shrvali su me užasni događaji. Stravična smrt Tupholmea, Rogera i dr. Gurneyja, svi

su ubijeni planski i vrlo precizno. »I prije je bilo ludih proroka«, kolebljivo sam rekao. »Ustrašio sam se čitajući Otkrivenje«, rekao je Barak. »Tako je...« Tražio je prave

Balkandownload.com

riječi. »Neumoljivo. Kao i taj ubojica.« »Ne misliš da je opsjednut, kao što Harsnet misli?« »Ne znam što je taj čovjek.« »Pa, jedino znam da ću pronaći ubojicu svog prijatelja. Idemo, moramo u

Westminster, na Pljenidbeni sud.« Lupnuo sam Baraka po širokim plećima i krenuo van. Bio sam uvjeren da sigurno nije čudovište u ljudskom obličju, tkogod bio taj čovjek kojeg tražimo.

PETNAESTO POGLAVLJE

UTRADAN SAM ODJAHAO do Guya. Bila je nedjelja, prvi dan u travnju. Još jedan topao, sunčan dan. Ptice su letjele s grančicama u kljunu u krošnje, po kojima su izbijali prvi svjetlozeleni pupoljci. Bio je dan Prvotravanjskih

šala, kad se ljudi bezazleno rugaju jedni drugima, ali iako je bila gužva na ulici, nitko nije viknuo da rep mog konja gori. Ljudi su utonuli u misli, čuo sam da su dva dvoranina osumnjičena za simpatiziranje heretika strpali u Tower.

Barak i ja jučer smo cijeli dan bili u uredima Pljenidbenog suda, tražili smo zapise o benediktinskim bolnicama u Londonu. Jedan viši pisar naredio je da se iznova slože svi zapisi o redovnicima koji dobivaju mirovinu, pa je nastao kaos. Navečer smo, prašnjavi pronašli tri naziva, ali adrese su se sada nalazile u zasebnom spisu, a ured se otvara tek u ponedjeljak.

Kad sam došao do Guya, ugledao sam Old Barge koji je nadvisio krovove kuća te sam osjetio krivnju. Nisam prekorio Baraka zbog njegovog ponašanja prema Tamasin. On je vrlo dobro zaobilazio neželjena pitanja, pa sam se pobojao da ako se postavim autoritativno kad je riječ o njegovom privatnom životu, samo ću ga razljutiti. Odmahnuo sam glavom, jer nisam znao kako da se postavim prema njemu.

Kad sam skrenuo u Guyevu ulicu, imao sam neugodan osjećaj koji me je dva-tri puta obuzeo dok sam jahao, da me netko prati. Brzo sam se okrenuo u sedlu, ali u uličici nije bilo nikoga. Pomislio sam da sam previše napet, zbog potrage za Rogerovim ubojicom. Sjetio sam se da navečer trebam otići na večeru kod Dorothy, a to me je u isti mah ispunjavalo lagodom i tugom.

Vezao sam konja ispred Guyeve trgovine i pokucao na vrata. Kad me je uveo u kuću, zamijetio sam da ima drugog gosta, visokog, krupnog

muškarca crvena lica, s dugom sijedom bradom. Kao i Guy, nosio je liječničku halju, ali njegova je bila boljeg kroja. U ruci je držao veliki štap za hodanje kojim je pokazivao ljekarničke tegle na Guyevim policama. Mladi Piers je uzeo dvije tegle i pažljivo je mjerio količinu na vagi.

Stranac dugog nosa odmjerio me je pogledom. »Možete li mi dopustiti da dovršim svoj posao prije nego preuzmete pacijenta«, nadmeno je rekao Guyu, koji mi je, ispričavajući se pogledom, pokazao da sjednem.

Sjeo sam i pogledao debelog liječnika, koji je štapom pokazao teglu. »Malo pelina i uncu antimona. Imate li mljevenu krv mladog pijetla, gospodine?«

»Ne držim je.« »Šteta. To je fantastičan lijek za glavobolju.« »Velika mudrost«, promrmljao je Piers. Liječnik ga je pogledao, sumnjajući da je

S

Balkandownload.com

drzak, ali ništa se nije vidjelo na mirnom licu tog momka. Ali, zamijetio sam da Guy suspreže osmijeh dok je ispisivao narudžbe na ploči. Očigledno ga je kolega liječnik konzultirao u njegovoj drugoj, ljekarničkoj struci. Krupni muškarac je od onih liječnika koji ljudima ulijevaju strahopoštovanje jer su arogantno samouvjereni, a to je najčešće krinka za neznanje. Pitao sam se zbog čega ga Guy trpi.

»To je sve, gospodine«, rekao je njegov kupac. »Sutra ću poslati po svoju narudžbu. Koliko?«

»Jedan šiling.« »Niste skupi.« Izvadio je debelu novčarku i uručio mu srebrnjak. Zatim me se

udostojio pogleda. »Vi ste odvjetnik, gospodine?« upitao je. »U kojem Innu?« »Lincolns Inn«, suho sam rekao. »Tamo imam jednog pacijenta. Gospodin Bealknap, možda ga poznajete.« »Poznajem ga. U zadnje vrijeme doima se bolesno i iznureno«, zajedljivo sam rekao. »O, ubrzo ću ga izliječiti.« Čini se da je prečuo kritiku. »Treba mu opet pustiti krv i

ubrzo će se oporaviti. Uzgred, ja sam dr. Archer. Često sam liječio odvjetničke boljetice.« Prezrivo se nasmiješio, a zatim se brzo naklonio Guyu, spremio novčarku za pojas i izašao iz trgovine.

»Tko je taj tip?« upitao sam. Guy se ironično nasmiješio. »Archer je stariji član Kolegija ljekarnika. Moj status je

nesiguran, pa ga moram podnositi. On je veliki tradicionalist, čvrsto vjeruje da nakon Galena nema ničeg novog u medicini, osim njegovih nadriljekarija. Dopustio sam mu da kod mene kupuje sastojke. On je utjecajan čovjek, obraća mi se svisoka, a ja mu uvijek dajem jeftino.« Glas mu je bio umoran. »Zaboravimo Archera. Sjednite.« On je sjeo za svoj ljekarski stol. »Kako ti mogu pomoći, Matthew? Na tebi se vidi da nisi došao čavrljati sa mnom.«

Razmislio sam što ću mu reći. Izbliza, doimao se umorno, iscrpljeno, a ja ga nisam htio opet uvlačiti u strašna ubojstva. Ah, treba mi njegov savjet. U džepu sam opipao hodočasničku značku.

Guy se obratio Piersu. »Hoćeš li nam donijeti vina, momče? Ne smiješ se rugati dr. Archeru«, blago ga je ukorio. »On je blesan, ali je sumnjičav.«

»Ispričavam se, gospodaru, ali nisam se mogao suspregnuti.« »Da«, rekao je Guy, »znam.« »Što da kažem ako opet dođu oni ljudi koji prodaju ulje od golemih riba, koje su

uhvaćene u Temzi?« upitao je Piers. »Znam da ga mnogi ljekarnici kupuju.« »A sigurno govore da je to čudotvoran lijek za svakojake boljke. Reci im neka odu. Ne

unosi mi u kuću to smrdljivo ulje.« »Sigurno ih je bilo i ranije«, rekao sam kad je Piers otišao. »Mislio sam da djeca iz susjedstva kucaju na vrata i onda pobjegnu. Za njih je to dobra

prvotravanjska šala.« »Previše popuštaš tom momku, znaš. Opasno je rugati se čovjeku kao što je dr.

Archer.« »O, ali on ima smisla za humor.« Guy se opet nasmiješio, a zatim se uozbiljio. »Što se

dogodilo, Matthew? Radi se o gospodinu Elliardu? « »Da.« Zašutio sam. Smijem li ga uplitati u taj slučaj? A onda sam pomislio da mogu,

zato jer nam može pomoći. Pogledao sam ga u oči. »Pokazalo se da je Roger treća žrtva koja je ubijena na isti, užasan, isplaniran i očigledno nemotiviran način. Ali, mislim da znam koji je razlog, ako se to može nazvati razlogom.« Ispričao sam mu o Tupeholmeu i dr. Gurneyju, objasnio vezu s Otkrivenjem i mogućnost da ubojica traži osobe, koje su se

Balkandownload.com

odrekle radikalne religije. Guyevo tamno lice kao da se izduljilo i još više izboralo dok me je slušao.

»Poznavao sam Paula Gurneyja«, rekao je kad sam dovršio priču i kad je prisegnuo da će šutjeti. »Nismo bili bliski, ali sreli smo se u više navrata. Bio je povučen, učen čovjek. Nije se razmetao, kao Archer.« Odmahnuo je glavom. »Shvaćam da je bio reformist, a onda se odvojio od tih neobrazovanih, samouvjerenih radikala.«

Piers je pokucao na vrata i unio pladanj s vinom. Njegovo naočito lice opet je bilo bezizražajno, ali krupne plave oči bile su pozorne te sam se upitao nije li prisluškivao iza vrata. Promatrao sam ga kako odlaže pladanj i izlazi iz sobe, htio sam da zna da ga promatram.

»Ovo smo pronašli na poprištu Tupholmeova ubojstva«, rekao sam kad je Piers otišao. Izvadio sam značku. Guy ju je premetao dugim prstima, a onda me je prodorno pogledao. »Još uvijek mislite da je ubojica benediktinski ljekar? Zbog ovoga i valerijane?«

»Nije isključeno.« Zagledao se u značku, a onda mi ju je vratio. Duboko je uzdahnuo. »Možda si u pravu.

Ne znamo zbog čega je taj čovjek postao ubojica.« »Barak i ja jučer smo bili na Pljenidbenom sudu, tražili smo benediktinske bolnice u

Londonu u doba raskola s Rimom. Ljekar koji je njegovao časne sestre u Svetoj Heleni je mrtav, a čovjek iz svetog Spasitelja vratio se svojoj obitelji u Northumerland i tamo prima mirovinu. Ali, ljekar iz Westminstera i oba njegova pomoćnika još uvijek su u Londonu. Adresu ćemo dobiti u ponedjeljak, ali znamo njihova imena. Ljekar se zove Goddard, Lancelot Goddard. Imao je dva pomoćnika, redovnika Charlesa Cantrella i Francisa Lockleyja, laika koji nije zaređen. Guy, jesi li čuo za ta imena?«

»Rekao sam ti, ne poznajem ih. Kad sam došao u London, nisam bio redovnik. Matthew, nakon raskola s Rimom mnogi bivši benediktinski redovnici došli su u London. Zbog onoga što su im učinili, svatko bi poludio«, ogorčeno je rekao. »Bili su iščupani su iz svojih domova i života. Bačeni u drugačiji svijet, u kojem se Biblija tumači doslovno, zaboravljena su značenja simbola i metafora, a fanatici se poistovjećuju s krvavim i surovim opisima iz Otkrivenja. Je li ti palo na pamet kakav bi Bog mogao narediti i izvršiti okrutnosti iz te knjige? Propast čovječanstva. A ipak, mnogi od tih bibličara bez razmišljanja usvajaju tu ideju.«

»Biskup Bonner želi ih nemilosrdno uništiti.« »Misliš da ja to ne znam?« ljutito je upitao. »Moju obitelj iz Španjolske je protjerala

inkvizicija, a bili smo odani katolici, zato jer smo u prošlosti imali veze s islamom?« »Znam. zao mi je.« »I meni je žao. zao mi je u što se svijet pretvorio.« Nagnuo se prema naprijed,

nalaktio, a onda me je pogledao u oči. »Žao mi je, Matthew«, umorno je rekao. »Došao si zato jer ti je potrebna moja pomoć.«

»Ne, bio sam bezobziran. Zbog ovog slučaja – Guy, nedavno smo razgovarali o ludilu. Harsnet misli da je ubojica opsjednut, kaže da luđak ne bi bio u stanju pomno i strpljivo isplanirati ubojstva. Mi mislimo da je cijeli dan po hladnoći ležao u Lambeth močvari.«

»Što ti misliš, Matthew?« »Opsjednutost je jednostavan izgovor kad ne znaš o čemu se radi. Ali, ta ubojstva su

tako čudna i okrutna, pa ne znam što bih mislio. I Barak je ustrašen. Ni on nije nikad čuo za takvu opsjednutost.«

»Ja sam čuo«, tiho je rekao. Zapiljio sam se u njega. »Opsesija«, rekao je. »O toj vrsti ludila nismo razgovarali u Bedlamu. Čovjek može

Balkandownload.com

određeno vrijeme patiti od čudne, bizarne opsesije. A ipak, drugi ga vide kao normalnog, ili misle da je normalan. Opsesija je poznata od grčkih i rimskih vremena. Prošle godine imao sam slučaj jednog trgovca, koji je od mladosti bio opsjednut skupljanjem obuće. Muške obuće, ženske obuće, iznošene obuće koja se ne može popraviti, koju je skupljao na smetlištu. Kuću je zatrpao obućom. Znala je samo njegova žena, a kad mu je prigovorila, on joj je rekao da mu obuća treba. Kad je došla k meni, po cijelom Londonu tražio je obuću te je zapostavio svoj posao.«

»Kakve veze ima ta čudna priča s našim ubojicom?« »Saslušaj me, Matthew. Sreo sam se s trgovcem, a on mi je rekao da u djetinjstvu nije

imao obuću. Umislio je da mu se to opet događa. Od te opsesije patio je toliko dugo da je zaboravio kako je započela.«

»Je li mu ta spoznaja pomogla?« Guy je tužno odmahnuo glavom. »Nije. Nije htio ili nije mogao prestati. Bankrotirao je

i ostao bez prebijene pare, vratio se na početak. Sada je vjerojatno mrtav, nije mogao podnijeti težak prosjački život. Dakle, zbog opsesije obistinilo se ono od čega je najviše strahovao.«

»Tužna priča.« »Opsesija ima mnogo oblika. Najčešću je ljubav. Netko umisli da mora imati voljenu

osobu, čak i ako je ta osoba potpuno nezainteresirana, ne mari za zaljubljenog.« »Svi smo čuli za takve slučajeve.« »A ako snažna, iskrivljena ljubav može zavladati životom, zar ne bi mogla i

neumoljiva, izopačena mržnja?« Naslonio se u stolcu, premećući u rukama praznu čašu. »To se već dogodilo«, tmurno je rekao.

»Gdje? Kada?« Guy je zašutio, a onda je tiho rekao: »Sigurno znaš zbog čega je u mojoj struci nužna

određena diskrecija. Kad sam u mladosti studirao medicinu u Parizu, zaljubio sam se.« Nasmiješio se. »O da, ta podmukla, izopačena stara bolest. Zavolio sam kći vinara, bila je prelijepa i pametna, španjolskog porijekla, kao i ja. Najljubaznija osoba koju sam upoznao. Voljeli smo se, htio sam se vjenčati s njom, a istodobno me je privlačio redovnički život.« Tmurno me je pogledao. »Bog je presudio, ili sam tako vjerovao. Jedne zimske noći sjedila je uz vatru, a iskra je zapalila njezinu halju. Sutradan je umrla od opeklina i šoka.«

»Nisam znao«, rekao sam. »Žao mi je...« »To je bilo davno. Ali, izgubio sam vjeru u Boga, nisam vjerovao u dobročinstvo u

svijetu. Bjesnio sam. Izučavao sam duševne bolesti, pa sam se svom silinom bacio u najmračnija područja tog znanja. Očajavao sam, ali kako nam Akvinac kaže, možemo se uspeti po ljestvama mistične ljubavi. S vremenom sam opet osjetio Božju ljubav i vratio se u okrilje Crkve. Ali, pravo rečeno, nisam Mu do kraja oprostio, zato jer sam grešnik.« Prvi put sam vidio suze u njegovim očima te sam shvatio da Guya nešto strašno tišti. Otvorio sam usta, ali on je prvi progovorio.

»Kad sam bio mlad, po Parizu se pričalo o jednom slučaju. Iako je umro prije šezdeset godina, još uvijek se prepričavaju jezive priče o maršalu Gillesu de Raisu.«

»Tko je on?« »Bio je francuski vitez i vlastelin. Uspješan vojni zapovjednik, borio se s Ivanom

Orleanskom protiv Engleza, svi su mislili da je normalan čovjek. A kad se povukao na svoje imanje u Bretanji, počeo je otimati i ubijati djecu na najužasniji, sadistički način.«

»Djecu?« »Da. Ne želim govoriti što im je uradio. Mještani su znali što je učinio, ali on je bio

moćan, iznad zakona.« Smrknuto me je pogledao u oči. »De Rais bi pozvao mjesnog brijača

Balkandownload.com

da napravi frizure na glavama ubijenih dječaka, koje je izložio na kolcima u svojoj dvorani i pitao ga koja je najljepša. Takve stvari je radio.«

»Isuse.« »Nakon pet godina, De Rais je pogriješio, zato jer se zamjerio Crkvi u nekoj parnici,

pa se lokalni biskup konačno umiješao. De Rais je osuđen i obješen zbog svojih zločina, koji su užasnuli cijelu zemlju kad se pročulo za njih. Na suđenju je rekao da je zločine počinio samo zato jer je uživao u njima.«

»Blagi Bože.« Sjetio sam se slučaja jednog dječaka prije tri godine, koji je mučio životinje i ubio malog prosjaka, a zatim je skončao nasilnom smrću. Protrnuo sam, kao da po meni plaze kukci.

Guy me je tmurno gledao. »Mislim da ima više čudovišta kao što je taj ubojica nego što znamo.«

»Netko bezrazložno i okrutno ubija ljude. A ipak, nikad nisam čuo...« Zašutio sam i namrštio se, jer sam se sjetio jednog davnog slučaja. »Ne, čekaj. Mislim da je bio jedan slučaj...«

Guy se nagnuo prema naprijed. »Da?« »Kad smo bili studenti, trebali smo proučavati pravne slučajeve, pa smo morali

pregledavati knjige. Kopali smo po starim prašnjavim knjigama u biblioteci Lincoln’s Inna. Sjećam se da je jedan student našao slučaj o ubojstvu – uh, to je sigurno bilo prije sto godina – o čovjeku koji je pogubljen, zato jer je ubio nekoliko djevojaka. To je bilo, u Norwichu, čini mi se.« Ironično sam se nasmiješio. »U suđenju nije bilo ničega za stvaranje pravnog presedana, ali dečki su ga čitali, jer je sudski zapisnik bio prepun jezivih pojedinosti. Znaš kakvi su studenti.«

Guy se nasmiješio. »Ali, ti nisi bio takav.« »Nisam. U London sam došao iz Lichfielda, pa sam mislio da se i tada u gradu moglo

vidjeti jako puno užasnih stvari. Zanimali su me novi presedani, kako bih zadivio suce. Potražit ću taj slučaj u biblioteci.« Namrštio sam se. »Ali, nisam siguran da je taj čovjek bio ubojica kao onaj o kojem si pričao. Ako je bio, onda su vrlo rijetki. Kako se možeš izvući? Zar se cijeli kraj u kojem se događaju takve stvari ne bi uključio u pronalaženje takvog ubojice? Koliko sam te shvatio, De Rais je bio moćan čovjek. A običnog čovjeka bi vrlo lako uhvatili, čak i u velikom gradu.«

»Znaš da je vrlo teško istražiti zločin, Matthew. U Engleskoj još teže, nego u Europi. U svim gradovima i župama zakon provode mirovni suci i mrtvozornici, koji su najčešće korumpirani, a pomažu im redarstvenici, koji su najčešće glupi.«

»A ubojstva istražuju ne mareći što se dogodilo u susjednim okruzima. Da. O tome sam razgovarao s Harsnetom i Barakom. Ubojice koje uhvati najčešće su naprašiti i glupi...«

»A ovaj planira, opsesivan je kao ljubavnik, oprezan, brižan, strpljiv. Uživljava se u svoj jezivi posao, možda želi pokazati svoj neograničeni gnjev.«

»A izabrao je one, koji su se odrekli radikalnog reformizma.« Sigurno je potpuno obuzet izopačenim strastima, to mu je najvažnije na svijetu. Nema

savjesti. U njegovom svijetu, samo je on bitan. A onda je potreban mali korak da umisli kako ga je Bog poslao da obavi zadaću u kojoj neizmjerno uživa. Ispunjava dobar i sveti posao, koji je opisan u Otkrivenju. Guy se zamislio. »Opsjednutost«, tiho je rekao. »To je opačina i zlo.«

»Znači da je lud?« »Ne može biti normalan kao drugi ljudi. A zbog promućurnosti može se doimati kao

da je normalan, možda ima i posao. Iako mislim da bi se pojavili znakovi. Toliko izobličena duša mora se pokazati...« Opet je odmahnuo glavom, a onda me je pogledao smeđim očima

Balkandownload.com

ispunjenim bolom. »Ta hodočasnička značka«, rekao je. Izvadio sam se. »Što je s njom?« »Za sada znamo da je taj čovjek vrlo oprezan. Njemu ne bi ispala rijetka i

kontroverzna stvar, kao što je hodočasnička značka iz svetišta u Westminsterskoj opatiji.« »Kako je Barak rekao, možda nije njegova. Jedan od redarstvenika...« »Vrlo teško bi imao hodočasničku značku.« »Dakle, ako je ispala ubojici, onda je to učinio namjerno da nas navede na pogrešan

trag?« »Ili da nam ostavi trag. Možda se to uklapa u njegovo ludilo. Ali, kad sam izučavao

opsesiju, Matthew, a poslije sam požalio zato jer me neprestano progoni, shvatio sam jednu stvar. Taj čovjek neće se zaustaviti nakon sedmog ubojstva. Zar bi mogao, ako je ubijanje najvažnije u njegovom univerzumu, ako je središte razorenog uma?«

»Ali samo je sedam čaša gnjeva...« Guy je kimnuo. »Otkrivenje je niz nasilnih priča, jedna za drugom, u mnogim

slojevima. Kad završi ovaj ciklus, može izabrati drugi, a ima ih mnogo.« »Isuse.« Bio sam potpuno iscrpljen. Zurio sam u Guya. Sinula mi je užasna misao. I

Dorothy je, kao i Roger, bila radikal. Ne smiješ biti tako blesav, pomislio sam. Ubojstva nisu povezana, a sigurno nema razloga da promijeni rutinu i napadne Dorothy. Ona je žena i njezino stajalište je manje vrijedno. A onda sam razrogačio oči, zato jer su vrata od prostorije iza Guya bila odškrinuta. Zamijetio sam svjetlucanje i ugledao oko koje me je promatralo. Užasnuo sam se. Zar me ipak prate? Bez riječi sam pokazao prema odškrinutim vratima.

Guy se okrenuo i prije nego što sam ga uspio zaustaviti, skočio je i otvorio vrata. Iza njih je stajao mladi Piers s velikom zdjelom u rukama.

»Piers«, tužno je rekao Guy kad je nadvio nad momkom. »Što radiš? Prisluškivao si naš razgovor?«

»Oprostite, majstore«, pokorno je rekao. »Nosim vam buniku u prahu koju sam spravio.« Pokazao je zdjelu s prahom koju je držao.

»Znam da vam je hitno potrebna. Čuo sam razgovor, pa nisam bio siguran trebam li pokucati.«

Znao sam da laže, a vidio sam da ni Guya nije prevario. Bijes je istisnuo bol koji mu se urezao na licu kad smo razgovarali. »Tako mi vraćaš, a primio sam te nakon smrti tvog majstora, kad nisi imao ni doma ni prijatelja?« povikao je iskreno povrijeđen, a onda je zašutio i pogledao Piersa, koji je sa zdjelom u rukama uzmaknuo. Guy je uzdahnuo, podigao ruku i stavio je na njegovo rame. »Moraš naučiti da suzbiješ znatiželju«, tiho je rekao. »Povjerljivosti i čuvanje tajni je važno u našem zanatu.«

»Oprostite, majstore.« Momak je oborio pogled. Guy je uzeo zdjelu s bunikom. »Hvala ti, to si dobro i brzo učinio.« Piers se okrenuo da pođe, ali ja sam ga pozvao. Ustao sam i strogo ga pogledao. »Tvoj

majstor i ja razgovarali smo o državnim pitanjima. Ako pisneš jednu jedinu riječ koji su čuo u ovoj kući, skončat ćeš u tamnici Fleet ili Toweru, a ja ću se pobrinuti da te utamniče.«

»Nisam ništa čuo«, tiho je rekao Piers. U isti mah bio je pokoran i povrijeđen. »Obećavam da ništa neću reći, gospodine. Prisežem.«

»Za tvoje dobro, dečko.« »Pođi, Piers«, umorno je rekao Guy. Šegrt se naklonio i zatvorio vrata za sobom. »Rekao sam ti da previše popuštaš tom dečku, Guy.« »To je moja stvar«, odbrusio je i zatim odmahnuo glavom. »Oprosti, uzrujale su me

opačine o kojima smo razgovarali. Pobrinut ću da ništa ne kaže.«

Balkandownload.com

»Moraš, Guy.« Zašutio je. Namrštio sam se. Kad je ukorio Piersa, zamijetio sam da ga je dečko

pogledao u oči, ali ne pokorno nego ga je hladno izazivao. Nisam mogao dokučiti zašto, ali Guy ga se bojao.

ŠESNAESTO POGLAVLJE

DJAHAO SAM U LINCOLN’S INN. Projahao sam kroz ulaz u Lincoln’s Inn, a konja sam ostavio stajskom momku. Prvi put u godini osjetio sam toplinu sunca i blagi povjetarac. Uvijek se radujem proljeću, pogotovo nakon oštre zime kakvu smo imali, ali zbog užasa s kojim sam se bavio,

blistavi dan bio je puka lakrdija. Pomislio sam da me to ne smije previše opteretiti. Opet sam razmišljao o Guyu, o jezivoj priči o De Raisu koja mi se urezala u pamćenje. Sjetio sam se Piersa čudnog osjećaja kako ga se Guy zbog nečeg boji. Shvatljivo je da je Guy trebao imati nasljednika i da je taj dečko trebao nastaviti njegovo djelo i sačuvati ga od zaborava. A ipak sam stekao dojam da iskorištava Guya, kao što razmaženo dijete manipulira svojim roditeljima. Odmah sam pošao k Dorothy. Margaret je otvorila vrata te mi je rekla da je Dorothy izašla van, da se pobrine za Rogerov pogreb. S njom je pošao stari Elias. Rekao sam Margaret neka me Elias obavijesti čim se vrate. Bit ću u biblioteci, ili svom uredu.

Otišao sam u biblioteku. Imao sam puno posla, sutra su nova ročišta na Sudu za zahtjeve, ali prvo moram nešto provjeriti.

U nedjelju, Gatehouse Court je tih, nema nikoga. A onda sam zamijetio lik u crnoj halji kako ide prema meni. Bealknap je dolazio iz svog ureda. Kad je prišao, zamijetio sam da je u još gorem stanju: blijed, u groznici, krvavih očiju. Zadihao se već nakon nekoliko koraka.

»Eh, Bealknap.« Sažalio sam se nad njim, o njemu se brine samo ona arogantna budala dr. Archer, a nije ga izliječio.

»Uništio si mi posao«, prosiktao je i raspršio moje sućutne misli. »Kako?« »Mogao si mi pomoći, kad nisam podnio onu ispravu. Znaš da sam bolestan. A nisi

htio pomoći kolegi odvjetniku i sada sam izgubio najboljeg klijenta. Sir Geoffrey Coleswyn je očekivao zaradu od tog zemljišta. To će ispričati vlastelinima koje poznaje.«

»Zaboga, čovječe«, nestrpljivo sam rekao. »Ti si pogriješio. Ovo je smiješno.« »Na glasu sam zato jer uvijek otjeram loše zakupce i stanare koji ne plaćaju. Ljude

koje ti zastupaš. Bagru, kradljivce zemlje, bitange. Sir Geoffrey će se pobrinuti da izgubim...«

»Nemam vremena za te budalaštine«, rekao sam. Njegovo blijedo, bijesno lice pobudilo je prezir u meni.

»Zažalit ćeš zbog toga što si mi učinio, Shardlake!« Bealknap je drhtao. Nisam znao drhti li zbog gnjeva ili tjelesne slabosti. »Sada si pretjerao. Zažalit ćeš. Pobrinut ću se da zažališ.«

»Bealknape, govoriš kao demon iz nekog igrokaza.« Prošao sam pored njega. Kad sam krenuo prema biblioteci, već sam zaboravio njegove apsurdne prijetnje.

»Vidjet ćeš, grbavče!« vikao je za mnom. »Vidjet ćeš!«

O

Balkandownload.com

U BIBLIOTECI JE kao i uvijek bilo tiho, odvjetnici su se usredotočili na pravne

knjige koje su listali, a studenti su hodali između polica i zbunjeno se mrštili. Pregledao sam gornje police. Pravne knjige poredane su po godištima, a iz prošlog stoljeća bilo ih je vrlo malo. Kad je uveden tisak, knjige s pravnim slučajevima sve češće se uvezuju zajedno, ali rijetke knjige iz sredine prošlog stoljeća bile su pisane rukom. Pronašao sam svezak koji sam tražio, godišnjak za 1461. godinu. Prastar i oštećen, kožni povez umrljan i poderan. Odnio sam ga do stola sa svijećom u zasebnom dijelu biblioteke, daleko od prozora.

Izvještaj o slučaju bio je opširan, kao da je pisar, kao i moje kolege studenti, uživao u jezivim potankostima o rasparanim tijelima.

To je uistinu bilo u Norwichu, u ljeto 1461. godine. Mladića, koji se zvao Paul Strodyr priveli su, optužili i osudili za ubojstvo devet djevojaka u proteklih pet godina. Šest prostitutki, a za tri je pisalo da su bile »ugledne mlade žene«. Čitajući između redova, bilo je jasno da je ubojstvo uglednih djevojaka užasnulo grad. Podigla se strašna graja, pa je Strodyrov rođak izjavio da ga je vidio okrvavljenog u noći kad je počinjeno zadnje ubojstvo. Kad je proglašen krivim, priznao je zločine, da se razgnjevio zbog zla prostitucije, da mu je Bog rekao neka ih uništi.

Zapazio sam nekoliko stvari. Prvo, Strodyr nije bio moćan plemić kao De Rais, nego zemljoradnik. Nije bilo izvanjskih znakova ludila – pisar kaže da je bio veseo, dobroćudan momak, koji je radio na lokalnim imanjima. To je sve što je pisalo o Strodyru – osuđen je na vješanje, a ako je nešto rekao na stratištu, njegove riječi nisu zabilježene.

Odložio sam knjigu i zamislio se. Dakle, Guy je u pravu, postojali su slučajevi očigledno bezrazložnih serijskih ubojstava. U ovom slučaju, ubojica je uhvaćen. Ali, Strodyr je bio pučanin, nitko nije mislio da je čudan, pa će nam onda biti još teže da pronađemo našeg ubojicu. A u velikom gradu kao što je London, koji je možda deset puta veći od Norwicha, vrlo teško je pronaći jednu osobu. Opet sam se sjetio dječaka ubojice, kojeg sam sreo prije nekoliko godina. Da je ostao na životu, bi li postao drugi Strodyr, drugi De Rais? Nisam znao odgovor.

VRATIO SAM se u ured i prihvatio se posla. Poskočio sam kad je Barak otvorio

vrata i ušao. Bio je umoran, vonjao je po znoju, ali se smiješio. »Imam adrese«, rekao je. »I vijesti.« Odložio sam pero. »U nedjelju?« »Jutros sam bio na Pljenidbenom sudu. Pisari pokušavaju srediti kaos, koji je nastao

zbog reorganizacije. Nagovorio sam ih da me puste u Westminstersku pismohranu. Imam adrese i potvrde o plaćanju.«

Balkandownload.com

»Jako dobro.« Ipak, pomislio sam da je tužno što mora raditi nedjeljom, a trebao bi biti kod kuće s Tamasin.

Sjeo je ispred stola. »Ljekar nije podigao mirovinu od prosinca. Prije prvog ubojstva, onog seljaka. Zove se Goddard, Lancelot Goddard.«

»Imaš li njegovu adresu?« »Imam. Sirotinjska ulica kod Steelyarda. Otišao sam onamo...« »Nisi ga valjda htio sam posjetiti...« »Naravno da nisam«, nervozno je rekao. »Raspitao sam se kod susjeda. Kažu da je

ondje jedan bivši redovnik unajmio kuću prije tri godine, kad su raspustili Westminstersku opatiju. Nije se družio sa susjedima, mislio je da je iznad trgovaca i pučana u susjedstvu. Otišao je u siječnju, rekao je da je naslijedio kuću od svoje majke. Otišao sam do kuće u kojoj je živio. Zakovana je daskama. Zatim sam bio kod stanodavca, on živi u susjednoj ulici. Rekao je da je redovnik bio dobar stanar, miran, uvijek je plaćao na vrijeme. Potvrdio je priču o nasljedstvu, kaže da mu je redovnik osobno rekao da odlazi i da mu je platio stanarinu za jedan mjesec.«

»Kako je taj Goddard izgledao?« »Četrdesetak godina. Upečatljiv. Istaknute jagodice, veliki madež na nosu. Visok,

snažan, tamne kose.« »A njegovi pomoćnici?« »Imam njihove adrese. Cantrell još uvijek stanuje u Westminsteru, a drugi kod stare

Chaterhouse, u krčmi koja se zove Zeleni čovjek.« »Krčmi.« Izvio sam obrve. »To sam čuo. To je Lockley, brat laik.« Kimnuo sam. On nije redovnik i ne prima mirovinu. Ali, krčma je potpuno drugačija

od samostana. »Što mislite da se dogodilo s Goddardom? Čudno je da je nestao u siječnju. Mislite

li...« »Da je on ubojica? Stani malo, Jack, postoji drugi razlog za njegov nestanak.«

Ozbiljno sam ga pogledao. »Možda je on još jedna žrtva.« Barak je odmahnuo glavom. »Čini se da je namjerno nestao. Nije ostavio novu

adresu.« »Moram dojaviti Harsnetu. Potrudio si se«, rekao sam. »Reći ću mu.« Zavalio se u stolici. »Morao sam nešto učiniti«, rekao je. »Nešto pronaći – nešto...« »Nešto konkretno? U ovom neobjašnjivom užasu?« »Da.« »Pa, pronašao si.« Pogledao sam ga u oči. Bio je umoran i potišten. Neću mu pričati o

Guyevim pretpostavkama ni izučavanju starih slučajeva, još ne, ne večeras. »Trebao bi poći kući, vidi se da si danas puno radio.«

»Da.« Osjetio je krivnju. »Rekao sam Tamasin da ću se vratiti na ručak. Trebam poći.« Kad je otišao, odmahnuo sam glavom. Da sam njegovih godina da je Tamasin moja

žena, ne bih nedjeljom gnjavio pisare u prljavim pismohranama. Sjetio sam se Westminsterske opatije, jednog od zadnjih raspuštenih samostana. Kralj nije htio razoriti građevinu u kojoj su grobnice njegovog oca i drugih kraljeva. Nerješivu jednadžbu riješio je pretvorivši opatiju u katedralu. Opat je imenovan za dekana, znalo se da je jedan od Cromwellovih ljudi u samostanu, koji je ubrzao njegovo zatvaranje. Kad je nakon toga dobio novo namještenje, svi su se cinično smijali.

Napisao sam opširnu poruku Harsnetu, odnio je vrataru i rekao mu neka je žurno dostavi. Pogledao sam na Ulicu Chancery, vidio tek nekoliko prolaznika i sjetio se kako

Balkandownload.com

sam imao neugodan osjećaj da me prate. Kad sam se vratio, ugledao sam starog Eliasa kako hita prema meni. Dorothy se vratila. Zajedno smo hodali po Gatehouse Courtu, prošli pored fontane i krenuli k Dorothy. Odlučio sam da potisnem misli o Strodyru i drugim ubojicama. Ali nije mi bilo lako, jer je i Roger možda žrtva tog čovjeka.

SLUŠKINJA MARGARET je otvorila vrata. Dorothy je sjedila kao i uvijek uz vatru, ispod duboreza. Još uvijek je nosila crninu. Bilo mi je drago da se nečim bavi, po haljini je kukičala cvjetiće. Pogledala me nasmiješila se. Bilo mi je drago da su joj se obrazi blago zarumenili.

»Kako si?« tiho sam upitao. »Život mora ići dalje, zar ne? Sat još uvijek otkucava vrijeme, iako Rogera više

nema.« »Da, točno.« »Sutra dolazi Samuel. Organizirala sam Rogerov pogreb za utorak.« Pogledala me je.

»Umro je prije tjedan dana.« »Znam.« »Nastojim se nečim baviti. Kukičanjem, kao što vidiš. Nadgledala sam pripreme za

njegov ukop. Da ti se zahvalim na svemu što si učinio.« »Nisam dovoljno učinio, Dorothy. zao mi je da zbog obaveza ne mogu preuzeti

Rogerove slučajeve na sudu. Ali, Bardett mi je donio popis odvjetnika koji mogu, a to su čestite kolege.«

»Dobro. Trebat će mi novac. Rizničar je danas bio kod mene, tuguje zbog mog gubitka, ali je rekao da će imenovati novog člana i da će mu trebati ove odaje.«

»Imaš li dovoljno da unajmiš kuću? Ako nemaš. Mogao bih...« Podigla je ruku. »Ne. Hvala ti, Matthew, ali Roger je bio razborit čovjek, dovoljno je

uštedio da mogu skromno živjeti. Ali, ne znam kamo bih pošla. Samuel mi je napisao da pođem s njim u Bristol.«

»Hoćeš li otići?« Srce mi se stegnulo od te pomisli. Zašutjela je. »Ne znam. Ima li vijesti?« »Napredujemo. Bojim se da ti ništa više ne mogu reći.« »Jeste li saznali zašto je Roger ubijen?« rekla je jedva čujnim glasom. »Nismo. Ali Dorothy...« Zašutio sam. »Znamo da je taj čovjek počinio tri ubojstva.

Svi bi bili žrtve jezivog obreda. Dok je na slobodi, mislim – mislim da ne bi trebala biti sama.«

»Hoćeš reći da mi prijeti opasnost«, tiho je rekla. »Ne. Samo – bolje je biti siguran.« Dorothy se zagledala u mene, a zatim je kimnula.

Opet me je obuzeo bijes zbog toga što je učinjeno njoj i Rogeru. Ušao je sluga s velikim pladnjem, na kojem je bilo meso i miomirisan umak. Pošao

sam za Dorothy prema stolu. »Eto«, rekla je. »Janjeći hrbat. Drago mi je da je korizma prošla. Kažu da hapse

mesare koji su za korizmu prodavali meso.« »Da.«

Balkandownload.com

»Danas nisam bila u crkvi. Priznajem da sam u srcu osjetila jedino bijes na Boga, koji je dopustio da veliko zlo snađe tako dobrog čovjeka.« Pogledala me je. »Misliš li da je to loše?«

»Ne. Shvaćam te. Nisam ni ja bio u crkvi.« Uzdahnuo sam. »Ali, čini mi se da bi se moglo reći kako Bog nije kriv, ako njegovo stvorenje svojevoljno počini odvratan grijeh.«

Srdito se nasmiješila. »To je razuman odgovor. Ali, razum mi sada ne može pomoći. Pomogao bi da se mogu moliti, ali previše sam bijesna.« Namrštila se. »Možda ću kasnije moći.«

»Dobro. Kad budeš spremna.« Bio sam licemjeran, jer sada se rijetko molim, a htio sam je utješiti što sam bolje mogao.

»Ti me razumiješ, Matthew«, tiho je rekla. Jeli smo u tišini i uživali u obroku. Obrisala je usta ubrusom, a onda me je sumnjičavo pogledala. »Moram te još nešto pitati. Premišljam se, jer si toliko učinio...«

»Učinit ću sve što je u mojoj moći.« »Razmišljala sam o Rogerovom prijedlogu o bolnici za siromahe. Prije smrti tek je

počeo raditi na tome, ali ima popis donatora. Hoćeš li ti preuzeti taj plan? To je bila njegova velika želja i s time bismo mu odali počast.«

»Hoću, Dorothy. Ali ne mogu sad. Tek kad riješimo slučaj.« »Vidim da si umoran. Ne bih te trebala opterećivati. Ali, njegovo ime ne bi bilo

zaboravljeno, na određeni način bio bi živ.« »Prikladna počast«, nasmiješio sam se. »Nazvat ćemo je Bolnica Rogera Elliarda.« »Da.« Odmahnula je glavom. »Sjedim i promatram taj duborez, izučavam drvena

stvorenja koja vire u krošnjama. Dali smo im imena, znaš, jelen Petar, zec Pavle i konj Simun.«

»To je lijep duborez.« »Trebala bih bolje popraviti ugao. Ako pođem u Bristol, ponijet ću ga sa sobom. U

ovim prostorijama sve me podsjeća na Rogera.« Zašutjela je, pognula glavu i tiho zajecala. Ustao sam i prišao joj. Oprezno sam je zagrlio. »Hej«, tiho sam rekao. Palo mi je na pamet da sam ustvari prvi put zagrlio Dorothy, a nekad sam za tim čeznuo najviše na svijetu.

Uhvatila me za ruku. Osmijeh je obasjao njezino uplakano lice. »Jako si dobar, Matthew. Što bih ja bez tebe?«

Od njezinih riječi i dodira preplavili su me osjećaji. Morao sam se suzdržati da je čvrsto ne zagrlim i poljubim. To se sigurno vidjelo na meni, jer je oslobodila moju ruku. Uzmaknuo sam.

»Nisam pri sebi«, tiho je rekla. »Strašno sam umorna, danas sam imala naporan dan. Nećeš mi zamjeriti ako odem u postelju?«

»Naravno da neću.« »Pripazit ću na sebe.« »Dobro. Vjerojatno sam pretjerao.« »Dođi na objed nakon pogreba. Samuel će doći. Nisi ga vidio otkad je bio dječak.« »Da. Doći ću.« Ostao sam bez riječi. »Trebam poći.« »U redu.« Obrisala je suze. »Eto. Sve je gotovo. Ali, nije mi lako da budem pribrana.«

Ozbiljno me je pogledala u oči. »Treba mi vremena.«

Balkandownload.com

IZAŠAO SAM VAN i naslonio se na kameni zid, duboko dišući. Shvatio sam što sam

skrivao od sebe: Dorothy je opet sama, a stara strast se razbuktala. Pomislio sam na njezina topla ramena, njezinu ruku na mojoj ruci. Zatim sam se sjetio Rogera, mrtvog u snijegu. »Bože, oprosti mi«, prošaptao sam.

A onda sam u dvorištu ugledao lik koji je stajao kod vrata mog ureda, koji je bio zatvoren i zaključan. Ženski lik, sitna vitka figura te sam s užasom shvatio da je to Tamasin. Potrčao sam, a halja je lepršala oko mene. Zgurila se uz vrata. Prestravio sam se kad sam vidio njezino natečeno lice, jedno oko bilo je zatvoreno, haljina razderana, a kapa nakrivljena na glavi. Gledala me je i drhtala.

»Tamasin«, rekao sam. »Dragi Isuse, tko ti je to učinio? Zar...« U jezivom trenutku pomislio da je to mogao napraviti Barak.

»Tražim Jacka.« Naprezala se da govori otečenim usnicama. »Posvađali smo se i on je izašao van. Nisam mogla ostati sama u kući. Proganjao me osjećaj da je netko vani, čula sam dahtanje iza vrata. Morala sam izaći, ako Jack ne bude tu, otišla bih vašoj kući. A cijelim putem, osjećala sam da je netko iza mene.«

»Tamasin...« Pogledala me je. Bila je prestravljena. »A kad sam došla tu, netko me je zaskočio,

odvukao u kut i počeo me tući...« Zašutjela je i teško disala, ali nije zaplakala. »Tko?« upitao sam. »Tko?« »Imao je čudan glas, to nije bio običan glas. Rekao je da zna da ga vi i Jack

želite uhvatiti, ali neće moći spriječiti njegovu misiju. Gospodine Shardlake, on zna kako se vi i Jack zovete. Zna gdje stanujete. Tko je on?«

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

TKLJUČAO SAM VRATA ureda i pomogao Tamasin da uđe. Vodio sam je u mraku do stolice u uredu, a onda sam izašao u čekaonicu. Zaključao sam vrata i drhtavim rukama uzeo žeravicu iz kamina. Njome sam upalio svijeće u uredu. Kad je žuta svjetlost zatreperila u sobi, vidio sam da

Tamasin pognute glave sjedi na stolici do koje sam je doveo. Skinula je okrvavljenu kapu i držala je u krilu. Natočio sam jako vino u čašu i napojio je. Zubi su joj cvokotali. Razbjesnio sam se na osobu koja je ozlijedila njezino lijepo lice i užasnuo se, zato jer bi je mogla snaći još strašnija kob.

Sjeo sam sučelice njoj. Otpila je dva gutljaja vina, a onda se zakašljala i prinijela ruku ustima. Na dlanu joj je ostala polovica bijelog zuba. U šoku je zurila u dlan. Cijelo lice bilo je u modricama, na obrazu duboka posjekotina.

»Tamasin«, šapnuo sam. »Žao mi je.« Pogledala me je ispod otečenih očnih kapaka. »Zašto? Niste vi krivi«, rekla je

O

Balkandownload.com

hrapavim, izobličenim glasom. Zašutio sam. »Što ti je Jack rekao o slučaju na kojem radimo?« »Ništa mi nije rekao. Samo da je tajna. Ustrašila sam se da se opet radi o politici.« »Još gore od toga.« Ustao sam. »Tamasin, znaš li gdje je Jack?«Umorno je uzdahnula.

»Vjerojatno na istim mjestima. U krčmi Turčinova glava u Newgateu, ili u Crvenom psu kod Old Bargea. Nije došao na ručak, kasno se vratio i – posvađali smo se. Onda je opet izjurio van.«

Proklet bio, pomislio sam. »Reći ću vrataru da ga potraže i pozvat ću Guya. Treba te pregledati.«

Kimnula je. »Moje lice – jako me boli.« Pogledala me je. »Znate li tko je on, taj čovjek koji me je napao?«

»Bojim se da njega tražimo. Napao te je kod ulaza?« »Da. Iskočio je između kuća. Kad je otišao, uspjela sam ustati. Htjela sam otići k

vrataru, ali njegova kućica bila je u mraku. Ušla sam i pomislila da ću biti sigurnija u Innu, možda vi radite kasno navečer...«

»Bio sam kod gospe Elliard«, rekao sam. »Sigurna si da je rekao kako ga Jack i ja proganjamo?«

»Jesam.« Dok sam sjedio, osjetio sam kako mi se kosa diže na glavi. Ubojica zna tko smo Barak

i ja, da ga tražimo. Ali, kako je znao? »Kažeš da je imao čudan glas.« »Da. Promukao. Grlen. Kao da ga je promijenio.« »Hvala Bogu da sam večeras bio tu. Slušaj, Tamasin. Idem obavijestiti vratara.

Zaključat ću vrata.« »Pazite se, gospodine, možda je još uvijek vani.«

UZEO SAM bodež koji držim u ladici stola i stavio ga u rukav. U glavnom uredu

ugasio sam svijeće i pogledao kroz rešetke na prozoru u Gatehouse Court. Prozori na katu bili su osvijetljeni. Dorothini prozori bili su u mraku, dvorište pusto. Duboko sam udahnuo, stavio bodež u šaku i izašao van.

Brzo sam koračao po dvorištu. Vratareva kućica ispred mene bila je u mraku. On ili njegov zamjenik trebali bi stražariti cijelu noć, ali znao sam da se često opiju pa zaspu. S velikim zadovoljstvom svom snagom sam lupao po vratima, pa se vratar ubrzo pojavio. Stari vojnik zajapurena lica, vonjao je po pivu. Brzo sam mu rekao da je jedna žena napadnuta, da je njezin napadač vjerojatno u blizini i naredio mu da se naoruža i pošalje pomoćnika po Baraka i Guya.

U uredu sam pokušao pomoći Tamasin. Donio sam vodu i krpu da nesretnica opere pretučeno lice.

»Jack je trebao biti sa mnom«, rekla je. »Nije me smio ostaviti u strahu.« Bijes je istisnuo šok.

»Tamasin, kažeš da si se ustrašila jer je netko bio ispred vašeg stana.« »Zadnjih nekoliko dana, kad bi Jack izašao van, nekoliko puta čula sam korake ispred

Balkandownload.com

vrata. Večeras sam prišla vratima, osluhnula i čula sam disanje, kao da je netko prisluškivao s druge strane vrata.«

»Jesi li rekla Jacku?« »On je rekao da izmišljam. A večeras, kad sam osluhnula, čula sam korake, netko je

odlazio. Vanjska vrata su zaškripila. Zatim je sve utihnulo i više nisam mogla izdržati. Istrčala sam iz kuće. Bila sam glupa.«

Sjeo sam. Sigurno je čekao ispred stana, možda je čekao svake večeri. Opet me je preplavio užas. Sigurno je slijedio Tamasin do Lincolns Inna. I mene je slijedio, zato jer sam bio ondje. Onda je tiho zaplakala. Stavio sam joj ruku na rame. Čini se da večeras trebam tješiti nedužne žene, koje muči taj stvor.

BARAK JE stigao nakon pola sata, vratarev pomoćnik izvukao ga je iz krčme

Newgate. Utrčao je izbezumljen. »Što se dogodilo? Rekli su mi da je Tamasin ozlijeđena!« Pohitao je k svojoj ženi, ali se naglo zaustavio kad je podigla glavu i pokazala mu izubijano, bijesno lice.

»Da, Jack«, rekla je. »Napao me nepostojeći tip ispred vrata, kojeg sam izmislila, fantazirala sam.«

Okrenuo se prema meni. Vrlo rijetko sam ga vidio potpuno izgubljenog. Dao sam mu vina, posjeo i rekao mu što se dogodilo. Cijelo vrijeme gledao je Tamasin, a ona ga je prijekorno promatrala. Bila je užasno bijesna.

»Nije mi palo na pamet da bi mogao znati gdje stanujemo«, rekao je Barak Tamasin. »Pa ni tko smo mi. Kako sam mogao znati?« Obratio se meni. »Zašto je to učinio? Kao da nas izaziva i mami!«

»Znaš da mi se učinilo da me prate«, mirno sam rekao. »Hoćete reći da ga poznajemo?« upitao je Barak. »Ne znam što bih rekao. Tamasin, jesi li ga uspjela vidjeti?« »Nisam. Zaskočio me je s leđa. Kad me je počeo tući, sklopila sam oči. Vrlo je snažan.

Kad sam pala na tlo, udario me nogom i rekao ono što sam vam ispričala, zna da ga ganjate, ali nećete spriječiti njegovu misiju.«

»To je dovoljno. On je.« Barak je bio blijed kao krpa. »Tko?« vrisnula je Tamasin. »Koga proganjate? Koga je ubio?« Barak i ja smo se pogledali. Kimnuo je, pa sam ispričao Tamasin o tri ubojstva, o

poveznici s Otkrivenjem, zadatku koji nam je povjerio Cranmer. Ali, nisam im rekao za Guyevu teoriju o kompulzivnim ubojicama, ni o istraživanju slučaja Strodyr.

»O moj Bože«, rekla je kad sam ušutio. »Pa zašto me nije dokrajčio, ako mora ubijati?«

»Možda se ne uklapaš u ono što je nazvao svojom misijom. Otkrivenje kaže da je nakon četvrte čaše ljude spalila vatra.«

»Dakle, zaprijetio nam je?« rekao je Barak. »Da nas otjera?« »Vjerojatno. Jack, ti i Tamasin trebali biste se preseliti k meni. Večeras. Sigurniji smo

kad smo zajedno. Pitat ću Harsneta da pošalje stražara. Poslat ću mu još jednu poruku.« »To je dobar prijedlog, Tammy«, blago je rekao Barak.

Balkandownload.com

»Da«, ogorčeno je rekla. »Prepuštaš svom gospodaru da me zaštiti.« Opet je zaplakala. Tamasin se nije tako ponašala, bila je na rubu živaca. Nervozno sam kimnuo Baraku i promrmljao: »Utješi je.«

Ali, i Barak se naljutio, zato jer je njegova muškost bila povrijeđena. »To nije u redu«, rekao je. »Nisam znao da je taj čovjek stvaran, a ti neprestano fantaziraš...«

Nije mogao ništa gore reći. Ustala je. Iako je bila ozlijeđena, mislim da bi skočila na njega da nas nije zaustavilo kucanje na vratima. Pribrali smo se, a ja sam otvorio vrata. Na vratima je stajao Guy, razrogačenih očiju. »Matthew«, rekao je. »K meni je došao neki čovjek i nešto mucao o ženi koja je tu napadnuta.«

»Uđi, Guy«, rekao sam i teško uzdahnuo. »Stigao si u pravi čas.«

GUY JE PREGLEDAO Tamasin. Imala je teške rane, slomljen zub i napuklo rebro.

Tjedan dana neće moći izaći van, ali laknulo mi je kad sam čuo da nema trajnih ozljeda, osim slomljenog zuba. Srećom, nije joj slomio prednji zub. Guy je rekao da će pozvati zubara da izvadi krhotine zuba.

»Donijet ću stvari iz Bargea«, rekao je Barak. Guy je uljem protiv bolova namazao Tamasino lice. »Možete li odvesti Tamasin svojoj kući, gospodine?«

»Mogu.« Ispratio sam ga van. U čekaonici sam ga uhvatio za nadlakticu. »Ako je ne utješiš«, ljutito sam prošaptao, »priznaš kako si i ti pogriješio, izgubit ćeš je.«

Otrgnuo je ruku i pogledao me u oči. »Nećete se vi brinuti za moju suprugu«, zarežao je. »Što vi znate o braku?«

»Dovoljno da mi je jasno kako je Tamasin pravi biser.« »Ja ću je zaštititi«, rekao je. »Bolje nam je da se posvetimo potrazi za tim čovjekom.

Vjerojatno ga poznajemo, znao je da ćemo onog dana biti u močvari, saznao gdje stanujemo, ili...«

»Ili što?« »Ili je možda ipak đavo.« Okrenuo se, širom otvorio vrata i izašao van.

TE VEČERI svi smo kasno pošli leći. Kad je Guy pošao, na vratima smo tiho

razgovarali. Ispričao sam mu slučaj Strodyr. Tužno je kimnuo. »To sam očekivao«, rekao je. Odveo sam Tamasin kući. Barak je donio stvari iz Bargea te sam njega i Tamasin smjestio u sobi, u kojoj je bila Tamasin kad me je prošle godine njegovala u bolesti. Moja domaćica Joan, koja je voljela Tamasin, prestravila se kad ju je ugledala. Kad su se smjestili na katu, povela me u stranu.

»Nesretna djevojka«, rekla je. »Znam. Oprostite što vas opet opterećujem svojim nedaćama.« Rekao sam Joan da je

Balkandownload.com

Tamasin napala osoba koju istražujemo i da sam poslao vratara Harsnetu kako bi nas zaštitio.

»Tamasin i gospodin Jack, oni ne razgovaraju. Nakon svega što je proživjela...« »Znam, Joan. Ona je ljuta, a njemu je povrijeđen ponos. Moramo ih opet zbližiti.« »Ali, smijemo li se miješati, gospodine? Stati između muža i žene?« »Ako nešto ne učinimo, neće dugo biti muž i žena.« Pogledao sam Joan. Bila je

ustrašena i umorna, doimala se kao starica. Sjetio sam se kako sam pomislio da joj treba pomoć u održavanju kućanstva, a ipak nisam ništa učinio. Stavio sam joj ruku na rame. »Sve će biti u redu«, rekao sam samouvjereno, iako se nisam tako osjećao.

HARSNET JE nevjerojatno brzo odgovorio na moje poruke. Čim je svanulo, stigao

je njegov čovjek, snažan momak star tridesetak godina izbrazdana lica i bistrog pogleda. Rekao mi je da se zove Philip Orr, redarstvenik iz Westminstera, da je iz poštovanja prema mrtvozorniku, »dobar i pobožan čovjek«, rekao je, pristao da čuva moju kuću. Još jedan gorljivi vjernik, pomislio sam, a ipak sam bio zahvalan Harsnetu da je vrlo brzo pronašao sposobnog čovjeka. Po Orru je poslao i poruku. Želi odmah ispitati dekana Bensona iz Westminsterske katedrale o bivšem ljekaru i njegovim pomoćnicima. Baraku i meni rekao je da pođemo s njim, naći ćemo se u pola devet kod ulaza u opatiju. Napisao mi je da ću imati dovoljno vremena da tog jutra odem u Westminster Palače na ročišta na Sudu za zahtjeve. Bio sam mu zahvalan na uviđavnosti.

»On brzo djeluje«, rekao sam Baraku, dok smo hodali prema rijeci da uhvatimo barku. Bilo je toplo, a kiša nošena vjetrom padala nam je po licu. Kad me je Barak ujutro pogledao za doručkom, bilo mi je jasno da ne želi ni riječ čuti o svom braku. Tamasin se oporavljala od ozljeda te je ostala u krevetu.

»Lord Cromwell je dobro obučio svoje ljude.« »On je vjerski radikal. Nadam se da to neće otupiti njegovu istražiteljsku oštricu.« »Meni se čini da je vrlo oštar«, rekao je Barak. Nisam ništa rekao, jer u tom

raspoloženju rasprava bi se pretvorila u svađu. Kiša je jače padala kad smo se uspeli po Whitehall stubama i krenuli po Westminsteru.

Sa zadovoljstvom sam pomislio da su spisi za sud dobro zaštićeni u kožnoj torbi, koju je nosio Barak. Umjesto da skrenemo lijevo u New Palače Yard, prošli smo ispod vratareve kućice bivšeg opatova zatvora i došli do Ulice Thieving. Kiša je prestala padati, bijeli oblaci klizili su po plavom nebu, a njihove sjene su se ganjale po tlu.

Po ulicama Westminstera bila je velika gužva. Nakinđureni zastupnici išli su u parlament, a prosjaci i nakupci su ih nemilosrdno salijetali. Neki parlamentarci tu su dulje vrijeme, pa su naučili da treba odmahnuti rukom i ne gledati osobu koja prilazi, ali jednog čovjeka u skupom crvenom ogrtaču, s kapom optočenom draguljima, okružila je skupina nakupaca. Pogriješio je kad se počeo prepirati s jednim od njih, pa kad je skupina dobila povod, obrušili su se na njega kao čvorci na kolač na cesti. »Ne, ne, rekao sam da ništa od toga ne želim!« kukao je dok ga je netko povlačio za rukav. »Ne! Ne! Odlazite, prokletnici i odnesite svoje smeće!« Nakupac mu je gurnuo bakrenu ogrlicu pod nos.

Barak se nasmijao. »Neki grubijan sa sela. Živog će ga pojesti.«

Balkandownload.com

Odskočio sam kad mi je netko gurnuo dugi, željezni nož pod nos. Još jedan nakupac, oko vrata je svezao pladanj s željezarijom. Visok čovjek sijede brade, užasno je smrdio.

»Gubi se!« dreknuo sam. »Dobri čelični noževi, gospodine, najbolje kvalitete!« Progurao sam se pored njega te smo krenuli dalje. Harsnet je već stajao uz stara

gradska vrata, nosio je odvjetničku halju s velikim kraljevim grbom na srcu, a ruke je držao iza leđa dok je promatrao Ulici Thieving. Kimnuo je kad smo mu prišli. Prvo sam mu zahvalio, jer je poslao Orra da stražari uz moju kuću.

»Žene se moraju zaštititi. A ako razbojnik opet pokuša ući, mogli bismo ga uhvatiti. Orr je dobar čovjek. Nadam se da vaša žena nije teže ozlijeđena, domaćine Barak«, sućutno je rekao. Bio je iskren i zabrinut.

»Kad se odmori, sve će biti u redu.« »Što se točno dogodilo?« Ispričao sam Harsnetu kako je Tamasin napadnuta. Pozorno je slušao. »Kako se to

moglo dogoditi? Moramo razgovarati nakon sastanka s dekanom.« »I vi, gospodine?« upitao sam ga. »Jesu li vas drugi mrtvozornici obavijestili o –

stravičnim ubojstvima, kao što su naša tri?« »Nisu. Još uvijek ne znamo kako je naš ubojica upoznao te ljude i zašto ih je izabrao.«

Uzdahnuo je, a onda se opustio i nasmiješio. »Pa, da vidimo što će nam reći dekan Benson. Rekao sam mu da dolazimo. Čeka nas u kući bivšeg opata, u koju se uselio.« Harsnet se namrštio. Reformist ne gleda blagonaklono na bivšeg redovnika, koji je profitirao nakon raskola s Rimom.

»Jedno pitanje«, rekao sam. »Jeste li proteklog tjedna zamijetili da vas netko slijedi?« Mrtvozornik je odmahnuo glavom. »Nisam.« »Bojim se da ja jesam. Možda biste se trebali pripaziti, gospodine.« »Hoću, hvala vam.« Duboko je udahnuo i poveo nas prema starom samostanu.

VANJSKA DVORIŠTA benediktinskih samostana od davnina su bila mjesta za

trgovinu, ali Westminster je bio poseban, zato jer je jako velik i zbog toga što je vrlo rano dobio povlasticu da bude svetište. Oni koji su bježali pred zakonom mogli su u njemu potražiti sklonište, ruka pravde nije ih mogla tu uhvatiti. Stoga su se oko Božje kuće okupljali zlikovci, koji su bježali od kazne. Samostan su okruživale lijepe kuće i sirotinjski smještaji, dom za svakojake kriminalce, a redovnici su dobro zarađivali na stanarini. Kralj Henrik ukinuo je stare povlastice za svetište – to je bio jedan od njegovih boljih poteza – ali svetište je opstalo nakon raskola s Rimom, pa su se dužnici i sitni lopovi još uvijek mogli tu skloniti. Neki bjegunci proveli su cijeli život u Westminsterskom svetištu, udobno su živjeli, poslovali u Londonu preko posrednika kao što je Bealknap, nedjeljom su odlazili u Crkvu svete Margarete, lijepu, nedavno obnovljenu građevinu, koja je zauzela sjeverni dio samostanskog područja.

Prošli smo pored crkve, a ja sam u manjoj skupini ispred crkve zamijetio dvojicu svećenika u bijelih habitima. »Bonner«, zgađeno je rekao Harsnet. Prepoznao sam niskog, zdepastog londonskog biskupa okrugla lica, koji je ulijevao strah. Smijao se s drugim

Balkandownload.com

svećenikom, možda je to vikar iz svete Margarete. Zagledao sam se u biskupa koji je htio prognati radikale iz Londona.

»Doima se veselo«, rekao sam. »Vikar Brown je istog soja«, tmurno je rekao Harsnet. »Sveta Margareta još uvijek je

prepuna zlata, svijećnjaka i slika. Namučili smo se da im oduzmemo relikviju, prst svete Margarete. Onaj prasac od pape želi nas sve vratiti k Rimu.«

»A ipak je Bonner bio Cromwellov čovjek«, rekao sam. »Cromwell je mrtav, pa su vukovi skinuli janjeće kože koje su zbog njega navukli.«

Pogledao je biskupa. »Oprosti mi Bože, ali htio bih da se naš ubojica namjeri na Bonnera, a ne na dobre reformiste. Ali, đavo se brine za svoje ljude.«

Pogledao sam Baraka. Slegnuo je ramenima. Prošli smo pored golemog starog zvonika, koji je sada služio kao trošna stambena zgrada, a onda smo pošli na istok, ispod goleme sjene opatijske crkve, prema južnom dijelu samostanskog područja, zatvorenog masivnim samostanskim zidinama.

OSAMNAESTO POGLAVLJE

A JUŽNOM DELU samostanskog područja bile su kuće, smještaj za siromašne nakupce i najamnike. Ljudi su ispred kuća natovarivali robu na kola i pripremali se za novi radni dan. Osjećao se miris smole, jer su mnogi tesari u Westminsteru radili za opatiju i Westminstersku palaču. S lijeve strane visoki

zid zatvarao je unutrašnje dvorište, u kojem su bile samostanske nastambe. Vrata koja su nekad štitila od izvanjskog svijeta redovnike koji su udobno živjeli, bila su otvorena, a uz njih je stajao stražar s kopljem. Harsnet mu se predstavio te nas je pustio unutra, u dvorište prepuno samostanskih nastambi, koje su rušili ili preuređivali. Naokolo radnici su vadili čekiće i dlijeta iz svojih kolica i pripremali se za posao. Došli smo do velike, lijepe kuće koja je stajala usred ruševina, a imala je mali vrt obrastao šafranom. Harsnet je pokucao na vrata.

Sluga je otvorio vrata i pozvao nas da uđemo. Kao i Cranmerov tajnik, zamolio je Baraka da pričeka u predvorju, a Harsneta i mene uveo je u bogato namješten ured, u kojem je najviše mjesta zauzeo ogroman hrastov stol zatrpan papirima. Možda su te stvari uzete uz samostanskih građevina, pomislio sam. Korske klupe s jastucima koje su stajale uza zid sigurno jesu. Začula se lupa čekića izvana.

Vrata su se otvorila, ušao je nizak muškarac u bijelom habitu. Razmijenili smo naklone, a on je sjeo za stol. »Sjednite, gospodo, molim vas«, rekao je milozvučnim glasom i pokazao prema korskim klupama.

Pažljivo sam pogledao Williama Bensona. Posljednji opat samostana, redovnik koji je bio uz Cromwella, a položaj opata dobio je kako bi ubrzao raskol s Rimom. Njegova nagrada bila je položaj dekana nove katedrale. Zdepast muškarac, pedesetak godina, debeljuškast, naizgled pospan, doima se zadovoljno, ostvario je svoje ambicije.

»Kako mogu pomoći nadbiskupu?« upitao je. Harsnet je prvi progovorio. »Riječ je o stvarima od najveće tajnosti. Nadbiskup

naređuje da sve što kažemo ostane unutar ovih zidova.« »Budite uvjereni da će tako biti. Moja je dužnost da slušam pretpostavljenog.« Benson

se nasmiješio i pospano nas pogledao. »Zainteresirali ste me.«

N

Balkandownload.com

»Bojim je da se radi o vrlo neugodnoj priči«, rekao sam kako bih potvrdio svoj autoritet.

Benson se prigušeno kikotao. »Godinama sam radio u Božjim engleskim vinogradima. Ništa me ne može iznenaditi. Osim lupanja čekića«, rekao je i namrštio se. »Trebat će im cijela vječnost da sruše refrektorij.«

Dio kuće u kojoj si nekoliko godina upravljao, pomislio sam. Gledao sam ga da vidim hoće li se promijeniti ravnodušan izraz na njegovom licu dok mu je Harsnet ukratko prepričao priču o ubojstvima i proročanstvima iz Otkrivenja. Nije ni trepnuo, ali je cijelo vrijeme vrtio zlatni prsten na debeljuškastom prstu.

»Hoćete reći da bi taj čovjek mogao biti bivši redovnik?« Benson je odmahnuo glavom. »Ne vjerujem. Braća su s radošću prihvatila raskol s Rimom. Šestorica su tu prebendari, rade za mene.«

»Koliko ste redovnika imali u vrijeme raskola s Rimom?« »Dvadeset četiri. Nisu sva starija braća bila sretna zbog toga. Ali, bili su razumni. Svi

su s veseljem potpisali predaju, osim starog brata Elfryda, koji je postavio uvjet da ga sahrane po starom obredu. Njegova želja je ispunjena«, rekao je i nasmiješio se. »Umro je ubrzo nakon odlaska, sada tamo počiva. Šestorica braće preminuli su nakon odlaska iz samostana.«

»A što je s ljekarom, Lancelotom Goddardom?« upitao je Harsnet. »I njegovim pomoćnicima? Zabilježeni su na Pljenidbenom sudu.«

»Je li dr. Goddard koristio valerijanu?« upitao sam. »Što je koristio?« Brzo je odgovorio, pomislio sam. Njegove pospane oči su zaiskrile.

Objasnio sam da je to napitak. »To je vrlo neugodno«, tiho je rekao. Zamislio se, vrteći prsten. Na kraju nas je pogledao u oči.

»Ne znam je li dr. Goddard koristio valerijanu. Bolnicu sam prepustio njemu. Bio je jako sposoban, nikad nije bilo pritužbi.« Zašutio je. »Pomoći ću vam koliko mogu, gospodo. Ali, mislim da griješite. Tkogod bio taj – prokletnik, ne vjerujem da je ovdašnji.«

»Dobro ste poznavali dr. Goddarda?« upitao sam. » »Nismo bili prisni.« Cinično se nasmiješio. »Nije tajna da sam imenovan za opata

kako bi se pobrinuo da raskol mirno protekne u Westminsteru. To sam učinio. Upamtio sam redovnike koje je trebalo uvjeravati ili prisiliti. Dr. Goddarda nije trebalo uvjeravati. Bio je odgovoran za redovničku bolnicu, pregledavao je bolesne i njegovao stare redovnike, a liječio je i pacijente iz susjedstva, koji su dolazili u našu malu bolnicu.«

»Sa svojim pomoćnicima?« »Da. Charles Cantrell bio je u redovničkoj bolnici, a Francis Lockley u bolnici za

laike, siromahe iz Wcstminstera.« »Bili su školovani?« »Nisu. Cantrell je bio redovnik, a Lockley brat laik, koji je radio za nas i tu je živio.

Goddard ih je obučio.« »Kakav je bio Goddard?« Benson se nagnuo prema naprijed. »Nije volio društvo. Ljudi su govorili da je hladan.

Potječe iz imućne obitelji, gledao je svisoka ljude niskog porijekla. Mirno je prihvatio raskol s Rimom, kao i ostali. Rijetko je pričao u kapitulu.«

»Nestao je iz svojih odaja«, rekao mu je Harsnet. »Znate li možda kamo je otišao?« Benson je odmahnuo glavom. »Bojim se da ne znam. Tu je bio jako dugo, ne sjećam

se njegove obitelji. Naša pismohrana je uništena.« »Da.« Znao sam da govori istinu, samostanski zapisi spaljeni su s njihovim

iluminiranim knjigama tijekom raskola s Rimom.

Balkandownload.com

»Ako možda još nešto znate, gospodine...« »Kad je došao bio je ljekar. Sjećam se da sam čuo da se jako mlad zaredio. Kad je

samostan zatvoren, imao je četrdesetak godina.« »Bio je snob«, zamišljeno sam rekao. »To su za njega rekli u njegovoj staroj kući.

Dakle, on je ipak zadržao navike stečene u izvanjskom svijetu.« Benson se nasmijao. »To je vrlo često kod redovnika. Njihova svjetovnost je jedan od

razloga za raspuštanje samostana.« »Znate li gdje je studirao medicinu?« upitao sam. »Nije studirao. Priučio se poslu kod starog ljekara, kao i svi drugi. Bojim se da je

"doktor" provizorna titula. Ali, prošao je dobru obuku koja je trajala nekoliko godina. Stekao je znanje koje se generacijama prenosi među ljekarima.«

»Recimo o valerijanu.« Dekan Benson je pognuo glavu. »Možda.« »Imali ste vrt?« »Jesmo. Sada je zapušten.« »Možda je uzgajao mak.« Benson je raširio ruke. Njegova svilena halja je zašuštala. »Ne znam, gospodine.

Možda je uzgajao.« »Kakav je po naravi bio dr. Goddard?« »Jednostavan. Korektan i suzdržan.« Nasmiješio se. »Imao je veliku bradavicu na licu.

Mislim da je bio svjestan da mu to umanjuje njegovo dostojanstvo. Ljutio se kad su ljudi buljili u njega. Možda je to utjecalo na njegov karakter. Neki kažu da nije bio sućutan prema bolesnicima. Ali, možda doktor treba biti distanciran.«

Kao i ti, pomislio sam. Ali, ti si distanciran kao političar. Ne mariš što je bilo s redovnicima nakon raskola s Rimom. Benson nešto taji, bio sam siguran.

Opet se blijedo nasmiješio. »Sjećam se da se u bolnici za laike, brat Lockley sprdao s Goddardom, oponašao je njegov hladan, precizan govor. Lockley je često bio pod paskom zbog lakomislenosti, ali uredno je obavljao dužnosti u laičkoj bolnici.«

»A drugi pomoćnik?« upitao sam. »Cantrell.« »A, da, mladi brat Cantrell. Goddard ga je obučio, ali sjećam se da nikad nije bio

zadovoljan s njim.« »Goddardovi susjedi kažu da je dobio nasljedstvo«, rekao je Harsnet. Benson je napućio usta. »Znam da je njegova obitelj imućna i da žive izvan Londona.

Negdje na sjeveru, čini mi se. Lako ćete ih pronaći.« Sumnjam, pomislio sam. Priča se da oko Londona sada živi šezdeset tisuća duša.

»Cjelokupna pismohrana je uništena?« upitao sam. »Sve je nestalo«, rekao je Benson i odmahnuo glavom. »Kad je opatija zatvorena,

Pljenidbeni sud nam je naredio da spalimo sve spise, pismohranu i pjesmarice, čak i naše knjige. Lord Cromvell htio je iskorijeniti samostanski život, gospodine.«

»Niste više u vezi sa svojom braćom?« »Samo s onima koji sada rade za mene.« »A ona trojica?« upitao sam. »Kakve su tjelesne građe, jesu li snažni? Čovjek kojeg

tražimo je snažan i promućuran.« Dekan se nasmijao. »Onda možete otpisati obojicu pomoćnika. Nisu pametni, a

tjelesne snage imaju još manje. Lockley je nizak i debeljuškast, ima pedeset godina i voli potegnuti iz boce. Mladi Cantrell je visok i nervozan momak. Sjećam se njegove velike Adamove jabučice na mršavom vratu, morao si je zamijetiti. Sjećam se da je imao problema s vidom. U bolnici mu je uvijek nešto ispadalo. Goddard je saznao da je kratkovidan, pa mu

Balkandownload.com

je nabavio naočale kako bi mogao raditi.« Podignuo je prst. »Sada se sjećam, Cantrell živi u susjedstvu, njegov otac bio je tesar. Nedavno sam ga vidio na ulici, s velikim naočalama, sjećam se da sam pomislio da neće lako nastaviti očev zanat. Lako bi mogao sebi odrezati prst.« Nasmijao se. A kažeš da je ljekar bio hladan, pomislio sam.

Harsnet me je pogledao. »Trebali bismo vidjeti tu dvojicu, gospodine Shardlake. Barak ima adrese?«

»Da, ima ih.« »Dobro. Ostavit ćemo vas, dekanu. Možda ćemo vas opet posjetiti.« »Kad god želite.« Benson je odmahnuo glavom i zbunjeno se nasmiješio. »Vjerujete

da će taj čovjek počiniti sedam ubojstava? Kako bi ispunio proročanstvo o sedam čaša iz Otkrivenja?«

»Da, gospodine«, ozbiljno sam rekao. »Došao je tek do treće čaše. Bojim se da je na redu četvrta.«

Benson je opet odmahnuo glavom i ustao. »Onda ću se moliti da ga čim prije uhvatite.«

S BARAKOM smo izašli van. Lupa čekića bila je još jača. Okrenuo sam se prema

Harsnetu. »Nešto nam je zatajio«, rekao sam. Mrtvozornik je kimnuo. »I ja sam to pomislio. Ali što?« »Promatra nas«, tiho je rekao Barak. Harsnet i ja smo se osvrnuli. Dekan je stajao iza

prozora i gledao u nas. Okrenuo se i povukao u svoj ured. »Bilo bi zanimljivo pogledati naokolo«, rekao sam. »Kapitul, bolnice i vrt.« Harsnet je kimnuo. »U redu.« Oprezno smo hodali po građevinskom materijalu. Išli smo prema klaustru. Prošli smo

pored velike hrpe prostirki, vjerojatno iz spavaonice. »Što mislite o Bensonu?« upitao sam Harsneta. »Pohlepni karijerist.« Harsnet se namrštio. »Tužno je da je lord Cromwell morao za

realizaciju reforme koristiti takve ljude.« Pogledao me je. »Mnogi su zbog toga bili razočarani.«

Pitam se da je li mu Cranmer rekao da sam i ja bio razočaran. Nas trojica prošli smo pored stare, razrušene samostanske spavaonice. Ljudi na krovu

vadili su crepove i bacali ih u razorenu unutrašnjost lijepe stare građevine. S desne strane bio je opatov vrt, sada zapušten i obrastao u korov. U njemu su rasle podivljale biljke, zapuštene već tri godine. Prepoznao sam upečatljive stabljike i glave makova.

»Eno«, rekao je Harsnet. »Goddard je uzgajao mak.« Pogledao sam zapuštenu parcelu. »Da, Bog zna što još.« Vratili smo se natrag okruženi bukom građevinskih radova i ušli u stari klaustar, koji

se nalazio između samostanske zgrade i crkve. Odjednom sve je utihnulo. A onda je počela padati kiša, kišne kapi lupkale su po nadsvođenom prolazu i pljuskale po kamenim pločama unutrašnjeg dvorišta. Harsnet je pogledao klaustar po kojem su nekad hodali redovnici. Zagladio je prosijedu bradu. O čemu razmišlja, pitao sam se. Zatim se okrenuo prema meni

Balkandownload.com

i nasmiješio. »Ondje je klupa«, rekao je. »Sada bismo mogli razgovarati, mirno je i tiho, prije dolaska u kapitul«

»Dobro. Vrti mi se u glavi od silnih zbivanja.« Ušli smo i sjeli. »Mislim da dekan Benson zna više nego što bi smio«, rekao sam. Harsnet je kimnuo. »Točno. Ubrzo ćemo ga opet ispitati. Ali, ne vjerujem da zna gdje

je Goddard. Shvatio bi da to ne bi bilo pametno zatajiti.« Odmahnuo je glavom i duboko uzdahnuo. »Tko je Goddard? Je li on čovjek kojeg tražimo, još jedna žrtva ili nešto drugo?« Govorio je s jakim zapadnjačkim naglaskom, kao i uvijek kad želi nešto istaknuti.

»Nestao je prije više od dva mjeseca. Ako je žrtva, do sada bi ga pronašli.« »Ali, kamo je otišao?« Harsnet se namrštio. »Dekan bi trebao znati. Zar mu nije stalo

do redovnika koje je vodio?« »Za njega to je bio samo politički zadatak«, rekao je Barak. »Moj stari gospodar imao

je mnogo takvih suradnika.« Harsnet ga je pogledao i kimnuo. Bilo mi je drago da je uvažavao Baraka, nije ga

snobovski isključio iz razgovora. »Da«, rekao je. »Točno, ali moramo ga pronaći.« »Tko god je ubojica, on je nas pronašao«, tmurno je rekao Barak. »Pronašao je moju

ženu.« Pogledao nas je i stegnuo pesnice. »Mislim da nas je prepoznao kad smo bili u močvari«, rekao sam. »A nakon toga

saznao je tko smo Barak i ja, i otada nas prati.« »Ako me je pratio, a ja ga nisam primijetio, onda je mnogo bistriji od mene«, tmurno

je rekao Barak. »Ali, to nije moguće.« Bijesno je protrljao lice. »Mislim da je znao da je pronađen leš dr. Gurneyja i da se to taji«, rekao sam. »Stoga

je Rogera ubio na način koji se mora prepoznati. A onda je danima čekao u močvari da istražitelji dođu na poprište ubojstva dr. Gurneyja, zato jer će sigurno povezati oba ubojstva.

Ležao je na slamnatoj prostirki, koju smo pronašli da dobro pogleda svoje progonitelje.«

Harsnet je odmahnuo glavom. »Kakav čovjek može danima ležati tamo po hladnoći? A zatim je satima ležao usred močvare, čekao da se smrači i da mi odemo. Takvo strpljenje, takva ustrajnost, to je neljudski.«

Znao sam da razmišlja o opsjednutosti. Dugo sam šutio, a onda sam im ispričao Guyevu teoriju o opsesivnom ludilu, o slučajevima koje je spomenuo i o Strodyru. Harsnet je pažljivo slušao i gledao me prodornim plavim očima. Na kraju je odlučno odmahnuo glavom.

»Ti ljudi, Francuz i Strodyr, mislim da su bili opsjednuti. Kao i taj čovjek. zao mi je, naredniče Shardlake, ali ne vjerujem dr. Maltonu. Mislim da se nije odrekao stare vjere. Biskup Bonner ima milosti prema protestantima koliko i mesar prema jadnim ovcama na Eaestcheapu, pa mi oprostite ako sam sumnjičav prema njemu i njegovom sudjelovanju u istrazi.«

Barak nas je odjednom bijesno pogledao. »On može biti opsjednut ili lud, ali to nije odgovor na pitanje zašto taj seronja sada ganja nas, umjesto da mi ganjamo njega.«

»O, progonit ćemo ga«, rekao je Harsnet mračno i odrješito. »I pronaći.« »Pitam se trebamo li ga potražiti u sektama radikalnih protestanata«, rekao sam i

pogledao Harsneta u oči. »Osim crkvi u kojima propovijedaju radikalni propovjednici i njihove pastve, postoje studijske grupe i privatna okupljanja. Neke skupine imaju ekstremne doktrine – adamiti vjeruju da se moramo vratiti na praiskonsku Adamovu nevinost, arijanci poriču Sveto trojstvo...«

Mislio sam da će Harsnet ljutito prosvjedovati, ali on je kimnuo. »Da, zbog progona

Balkandownload.com

ljudi se moraju kriti. Čak i pravi vjernici koji pišu bogobojazne stihove kako bi potaknuli djecu da čitaju Bibliju, recimo jedan moj prijatelj, mogu skončati u tamnici Fleet...«

»A taj čovjek misli da mu je Bog naredio da ubije pokolebane radikale.« »Ili želi da mi to mislimo«, rekao je Harsnet. Ozbiljno me pogledao. »Možda ubojica

ustvari podržava progone biskupa Bonnera. Ako se to pročuje, još više će se osmjeliti.« »Kako bilo, on zna da su dr. Gurney, Tupholme i moj nesretni prijatelj Roger bili

gorljivi vjernici«, rekao sam odlučno. »Ta trojica nemaju ništa zajedničko.« Harsnet je uzdahnuo, a onda je kimnuo. »Dobro, pobrinut ću se da se i to istraži.«

Zašutio je, a zatim je rekao: »Jeste li pomislili, gospodine, da i vi možete biti žrtva? Bili ste radikal, kao i gospodin Elliard.«

»Nikad nisam bio radikalan kao on.« A ipak sam bio svjestan da je Harsnet u pravu. I ja sam potencijalna žrtva, a Harsnet i Barak nisu. Protrnuo sam kad sam se opet sjetio da je i Dorothy potencijalna žrtva. »Tisuće Londonaca uklapaju se u tu kategoriju«, rekao sam. »Tisuće.«

Harsnet se zagledao u mene, kao da je osjetio moj strah te odmjerava moju smjelost. Polako je kimnuo i rekao: »Prvo trebamo pogledati čime raspolažemo. Ako krenemo u potragu za Goddardom, istražimo sekte, zaštitimo one koje moramo, trebat će nam mnogo ljudi koji će istragu držati u tajnosti. Raspolažem određenim resursima, ali ograničeni su.« Duboko je udahnuo. »Međutim, još netko je ponudio pomoć nadbiskupu Cranmeru.«

»Tko?« »Sir Thomas Seymour.« Pognuo je glavu. »Da, i ja sam bio zatečen. Znate li zbog

čega se Seymour uključio u istragu?« »Zbog veze s Catherine Parr?« »Točno. Rekao je da je njegova viteška dužnost da zaštititi njezine interese. Kad je

pronađen leš dr. Gurneyja, pobojao se da bi ga mogli osumnjičiti za sudjelovanje u uroti, kako bi kralju omrznula lady Catherine. Nadbiskup Cranmer mi je rekao da mu je laknulo kad je pronađen Tupholme i da ona više nije u centru pažnje. A sada je ponudio da nam ustupi svoje ljudi od povjerenja.«

»Zašto?« Harsnet se kiselo nasmijao. »Sir Thomas obožava pustolovinu. Na raspolaganju mu je

mnogo mladića koji vole pustolovine.« »To je uvjerljivo, sudeći po onome što sam saznao o njemu«, rekao je Barak. »On je odurni nasilnik. Ali, ne možemo odbiti ponuđenu pomoć. Nadbiskup i lord

Hertford usko su povezani s kraljevim dvorom, pa bi zamijetili da se nešto događa na njihovim imanjima. Ali nitko neće primijetiti, a još manje će se zabrinuti, zbog gužve kod sir Thomasa Seymoura.«

»Možemo li mu vjerovati?« sumnjičavo sam upitao. »Postoji razlog zbog kojeg će šutjeti. Ako kralj sazna za istragu i on će biti upleten.

Mislim da mu možemo vjerovati.« »Pa, gospodine, vi ste mnogo bolje od mene upućeni u zbivanja na kraljevom dvoru.

Uzdat ću se u vas sud.« Harsnet je pognuo glavu. »Hvala vam.« Zašutio je. »Bez obzira na naše razmirice

glede religije, siguran sam da ćemo uspješno surađivati.« »I ja se nadam da hoćemo, gospodine«, posramljeno sam rekao. »Mogli biste jednom doći na večeru kod mene i moje supruge«, rekao je. »Trebali

bismo se bolje upoznati.« Mrtvozornik je pocrvenio, a ja sam shvatio da je sramežljiv po naravni.

»Bilo bi mi drago.«

Balkandownload.com

»Dobro.« Ustao je. »A sada, idemo u kapitul. Sigurno će biti prepuna papističkih slika.«

UPITALI SMO svećenika u prolazu gdje je kapitul. Pokazao nam je masivna hrastova

vrata. Bila su pritvorena. Prošli smo kroz mali hodnik i ušli u jednu od najimpresivnijih prostorija koje sam ikad vidio. Bila je ogromna, osmerokutna, svjetlost je dopirala kroz velike prozore s vitrajima. Na podu prekrasne pločice, predivni kipovi Djevice Marije i svetog Petra u svijetlim bojama stajale su na ulazu, kao da čuvaju stražu.

Ali, sva trojica smo kao hipnotizirani stali i razjapili usta kad smo ispod prozora, na zidu koji je bio podijeljen na predele, ugledali naslikane prizore iz Otkrivenja, svijetlih boja, urešene zlatnim listićima. Tu je bila cijela priča, sa svim bespoštednim detaljima, u jarkim bojama: sveti Ivan, Krist na Posljednjem sudu, vatrena jama pakla, zvijer sa sedam glava i deset rogova, i sedam anđela koji izlijevaju čaše gnjeva na svijet koji je bio crven od muka i patnje.

DEVETNAESTO POGLAVLJE

TAJALI SMO BEZ RIJEČI i okretali se oko sebe da sagledamo golemu panoramu razaranja. Na jednom zidu, priču je prekinula slika smaku svijeta na kojoj pravednici odlaze u raj, a ispod njih blijede nage grešnike bacaju u pakao. Ali, ni ta slika nije dočarala snažne boje i živopisne prizore iz

Otkrivenja. Prvi put sam osjetio njezinu stvarnu moć. Barak je prišao padelama da ih bolje pogleda, a njegovi koraci odjekivali su na pločicama. Stao je pred portretom velike zvijeri sa sedam zmijolikih vratova na moćnim ramenima, a na svakom vratu iskesila se okrunjena glava s jednim ili dva roga. Pred njom stajao je sveti Ivan, sa zlatnom aureolom oko glave kako bi prestravljen svjedočio o događajima. Stao sam uz njega.»Dakle, tako izgleda zvijer sa sedam glava i deset rogova«, rekao sam. »Nisam je mogao zamisliti.«

Slike su bile stare dvjesto godina, pa stilski nisu bile realistički uvjerljive kako se danas slika. Ali, ipak su bile živopisne i zastrašujuće.

»Redovnici uz Westminstera to su gledali svaki dan u kapitulu«, tiho sam rekao. »Goddard, Lockley, Cantrell. Da, to ti se može usjeći u dušu.«

»Lockley je bio brat laik, pa nije morao dolaziti u kapitul, zar ne?« upitao je Barak. »Bilo je mnogo posla u kapitulu. Sigurno je često gledao predele.« Harsnet je stao uz nas. »Papisti kažu da smo Bibliju dali ljudima koji ne shvaćaju

njenu poruku, koji su opsjednuti suludim tumačenjima. Pogledajte, gospodine Shardlake, i slike mogu imati taj učinak. Da je ova prostorija okrečena u bijelo, kao svaka dobra reformistička crkva, Goddardu se pamet nikad ne bi pomutila. Mislim da je đavo ušao u njega zbog ovih slika.«

»Ako je Goddard ubojica.«

S

Balkandownload.com

»Da, ako. Ali, on je najsumnjiviji.« Pogledao sam ga. »Zar je to dekan tajio od nas? Zar se sjetio ove panorame i učinka

koji je imala na redovnike?« Harsnet je napućio usta. »To trebamo provjeriti. Naredniče Shardlake, sutra ću opet

otići k dekanu. Možete li razgovarati s dvojicom bivših redovnika da vidite što oni znaju? Trebamo se dobro informirati prije novog susreta s Bensonom.«

»Da«, rekao sam. »Sutra nakon ročišta, ako mi dopustite.« Kimnuo je. »A ja ću pisati Gradskom vijeću u Londonu. Možda netko zna za

Goddardovu obitelj.« »Htio bih prije odlaska pogledati ruševine samostanske bolnice.« »Dobro. Trebamo ih pogledati.« Harsnet je s gađanjem pogledao naokolo, a onda smo

izašli van. Zaustavio sam se kod predele s nacerenim anđelom. Bio je krilat u bijeloj halji, izlijevao je tekućinu na zemlju koju je gutala vatra. Bijela lica u agoniji gledala su kroz plamen. »Četvrta čaša«, promrmljao sam Baraku. »Blagi Bože, nadam se da ćemo ga uhvatiti prije nego izmrcvari novu žrtvu.«

U KLAUSTRU smo upitali drugog svećenika gdje su bile stare bolnice. Rekao je da je

redovnika bolnica sada razorena, a laička bolnica u kojoj se liječe siromasi iz župe nalazi se u blizini, iza starog redovničkog groblja. Kiša je prestala padati kad smo izašli iz klaustra i krenuh po stazi između travom obraslih humaka s nadgrobnim pločama. Neki su bili stari nekoliko stoljeća. Kao i u svim raspuštenim samostanima, kamen će odnijeti, ljesove izvaditi iz grobova, a kosti će baciti u zajedničku jamu. Bolnica je duga, niska građevina, odvojena od glavnog kompleksa zbog opasnosti od kuge. Teška drvena vrata nisu bila zaključana. Unutra je bila ogoljena prostorija, kroz prašnjav prozor dopiralo je mutno svjetlo. Nije bilo ničega osim dronjaka u kutovima, tragova po zidovima na kojima su visjele slike i veliki križ, i prazan kamin u kojem je bio razbacan mišji izmet.

»Gdje su otišli pacijenti iz Westminstera?« tiho sam upitao, sjetivši se Rogerova plana o bolnici. Opet sam ga jasno vidio, veselo se smiješio i kimao.

»Nigdje«, tužno je rekao Harsnet. Sva trojica smo se okrenuli kad su vrata zaškripila. Netko ih je polako i uporno

pokušavao otvoriti. Barak je stavio ruku na mač kad je u prostoriju ušao upečatljiv lik. Starac raščupane svijetle kose, kao da je na glavi nosio gnijezdo, mršav, u dronjcima, upalih obraza. Nije nas vidio, a dok smo ga gledali, s dugom granom koju je negdje pronašao, čeprkao je po smeću u kutu.

»Što tu radiš?« odjeknuo je Harsnetov glas, pa se uljez naglo trgnuo. Ispustio je granu, skupio ruke na prsima i ustrašeno nas pogledao. »Onda?« upitao je Harsnet.

Odmaknuo se. »Ja – nisam ništa radio, gošparu.« Mrmljao je i zamuckivao, pa sam pomislio da je pijan. A onda sam shvatio da je krezub. Zamijetio sam da je ustvari mlađi nego što izgleda, a zbog upalih obraza doimao se kao starac.

»Zbog nečega si došao«, rekao je Harsnet. »Nalaziš se usred samostana, nisi mogao zalutati.«

»Trašim švoje zube«, rekao je kršeći ruke i uzmičući. »Nepreštano ih tražim, po

Balkandownload.com

kutovima. Nišam šve pogledao. Tu šu u Westminsteru.« Bespomoćno i zbunjeno razrogačio je plave oči, pa sam pomislio da je slabouman.

»U redu, ostavi nas«, mirno je rekao Harsnet. Očigledno je došao do istog zaključka. Čovjek se brzo povukao i polako zatvorio vrata za sobom. Vrata su tiho škripila, kao da nas nije htio ometati bukom.

»Što je to, zaboga, bilo?« upitao je Barak. »Neki nesretni šašavi prosjak«, rekao je Harsnet. »Posvuda su u Westminsteru,

očigledno znaju kako da dođu čak i tu. Treba upozoriti stražare.« Namršteno je pogledao Baraka. »Bio bih vam zahvalan da ne spominjete ime Gospodnje zaludu.«

Barakove oči su bljesnule. U daljini, sat na zvoniku otkucao je deset puta. »Moram na sud«, rekao sam. »Brzo, Barak. Ispričavam se, glavni mrtvozorniče, ali moramo poći. Izvijestit ću vas čim ispitam ona dva bivša redovnika.«

S HARSNETOM smo došli do glavnog ulaza te smo se zatekli u uličnoj vrevi.

Trgovine su sada radile, a prolaznici su žurili. Kad su nas ugledali, dva nakupca brzo nam priđoše. Jedan je imao pladanj pun starih tegli, s nekoliko metara zapahnuo nas je smrad. »Ulje goleme ribe, gospodo «, viknuo je. »Čarobna pomast!« Barak je mahnuo rukom kako bi ga otjerao. Mršava ruka zgrabila je moju halju te sam krajičkom oka ugledao ženu u dronjcima, koja je nosila blijedu, mršavu bebu. »Nahranite moje dijete«, rekla je. Okrenuo sam joj leđa prije nego što me je pogledala u oči. Sjetio sam se priča o prosjakinjama, koje se izgladnjivale svoje bebe kako bi se sažalili nad njima. A možda je to još jedna priča kojom umirujemo savjest kako ne bismo zamjećivali te ljude?

Kad smo išli prema gradskim vratima koja su vodila na Ulicu Thieving, zamijetio sam gužvu ispred jedne trgovine. Sredovječni muškarac i njegova žena, oboje su bili ustrašeni, stajali su između dva župna redarstvenika. Druga dvojica iznosili su oštećene škrinje iz trgovine, a treći je kopao po škrinji na blatnjavom tlu. Iz nje je vadio neobičnu odjeću. Okupljena gomila bila je bijesna i neprijateljska, a vidio sam i šegrte u plavim haljetcima. Među njima bila je manja skupina šugavih prosjaka žućkastih lica, neki su bili bez hlača, u suknjama od dronjaka. Dvije žene, mlade, ali ogrubjelih i izbrazdanih lica, dodavale su kožnu bocu jedna drugoj i smijale se.

»Nema knjiga«, rekao je redarstvenik koji je kopao po škrinji. »Mi nemamo zabranjene knjige«, preklinjao je vlasnik. »Mi samo izrađujemo kostime

za predstave. Od toga živimo. Molim vas...« »Da«, rekao je redarstvenik uz njega. »Za trupe koje izvode komade Johna Balea i

drugo heretičko smeće.« Gomila je bijesno mrmljala. Njegov kolega iz škrinje je izvadio lažnu bradu, a pijana žena urlala je od smijeha.

»Počeli su čistiti i Westminster«, ljutito je promrmljao Harsnet. »Zbog toga je Bonner bio ovdje.«

»Moram na sud«, rekao sam. Nisam se htio uplitati, jer bi mogla izbiti tučnjava. »Pustite me da prođem«, rekao sam probijajući se kroz gomilu. Ali, okupljena gomila još više se zbila da bolje vide što će se dogoditi, gurali su se i blokirali prolaz do gradskih vrata.

Barak je ispred mene počeo razmicati gomilu, a novi prosjaci pristizali su ispruženih

Balkandownload.com

ruku. Na put mi je stao mladić u dronjcima. »Makni se!« nervozno sam viknuo i progurao se pored njega kako bih izašao iz gomile.

»Hej! Grbava vrano!« viknuo je. Kad sam se uspio probiti kroz gomilu osjetio sam oštru bol na lijevoj nadlaktici. U tom

trenutku netko je tiho izgovorio moje ime. »Shardlake.« Kriknuo sam i uhvatio se za nadlakticu. Na dlanu sam vidio krv. Harsnet i Barak su se okrenuli kad sam kriknuo. Povukao sam poderani rukav halje i ugledao dugu posjekotinu. Krv mi je tekla niz ruku.

»Porezali su me«, rekao sam i osjetio slabost. »Skinite halju«, naredio mi je Barak. Gledao je po gomili, ali u tom metežu nije bilo

moguće vidjeti tko me je napao. Poslušao sam ga. Prolaznici su znatiželjno pogledavali kad je Barak rasparao moj

rukav i zazviždao. »Dobro su vas porezali. Srećom, nije pogodio arteriju.« Izvadio je bodež i iscijepao

moju halju na trake. Zatim mi je previo nadlakticu kako bi zaustavio krvarenje. Krv je naglo potekla, a onda je krvarenje zaustavljeno.

»Treba zašiti ranu«, rekao je Harsnet. Bio je blijed. »Odvest ću vas na sud i pozvati dr. Maltona«, rekao je Barak. »Možete li mi pomoći?« »To je bio on.« Teško sam disao. »Izgovorio je moje ime, a onda me je napao.« Gubio

sam svijest. Teturajući smo prešli New Palače Yard i ušli u Westminster Hali. Ruka me je boljela,

a odjeća je bila crvena od krvi. Harsnet je razgovarao sa stražarom te su me odveli u pomoćnu sobicu. Sjeo sam na klupu s povezom na nadlaktici kako ga je Barak namjestio.»Idem po starog Maura«, rekao je.

»Prvo pođi pisaru na Sudu za zahtjeve«, rekao sam. »Reci mu da sam ranjen i zamoli odgodu ročišta. Zatim pođi k Guyu. U redu sam, krvarenje je prestalo«, rekao sam, a on me je sumnjičavo pogledao. »Požuri, što čekaš.«

»Ja ću ostati s njim«, rekao je Harsnet. Barak je kimnuo i otišao. »Jeste li ga vidjeli?« odmah sam upitao Harsneta. Odmahnuo je glavom. »Nisam. Bila je velika gužva, možda jedan od onih jadnika koji

su došli da gledaju sirote trgovce.« »To je bio on.« Stisnuo sam zube, jer me je ruka jako boljela. »Prvo je napao Tamasin,

a sada je napao mene. Duboko me porezao po lijevoj nadlaktici. To je drugo upozorenje.« »Ali, kako je mogao znati gdje ćete danas biti? Nitko nije znao, osim mene i Baraka?« »Niste rekli Cranmeru da ćemo se naći? Ili Seymouru?« »Nisam. Sinoć nije bilo vremena.« Doimao se ustrašeno. »Blagi Bože, kakvu je moć

đavo dao tom stvoru?« Bio sam shrvan te mu nisam mogao ništa razumno reći, kako nas je taj čovjek uspio

neopaženo pratiti, kako zna svaki naš korak. Osjetio sam kako me snaga napušta. Sklopio sam oči. Sigurno sam izgubio svijest jer me je zatim netko lupnuo po ramenu, a kad sam otvorio oči, momak Piers je stajao iznad mene, promatrajući me kao da izučava medicinski slučaj. Uz njega stajali su Guy i Barak, a Barak je bio jako zabrinut.

»Onesvijestili ste se«, rekao je Guy. »Od šoka. Bili ste bez svijesti pola sata.« Shvatio sam da ležim na klupi u sobici. Kroz zatvorena vrata čuo sam žamor i vrevu

na sudu. Netko je pozvao stranke da dođu na ročište u sudsku dvoranu. »Sigurno me više ne možeš vidjeti, Guy.« »Gluposti. Pregledat ću te.« Skinuo je zavoj. Ispod ramena imao sam duboku

posjekotinu, dugu desetak centimetara. Crvena rana isticala se na blijedom mesu, koje je pobijelilo od zavoja te sam s užasom pomislio na Rogera. Opet mi se zavrtjelo u glavi.

Balkandownload.com

»Legni«, tiho je rekao Guy. »Stavit ću mast da spriječim infekciju«, rekao je. »A onda moramo zašiti ranu. Bojim se da će boljeti.«

»Učini što moraš«, rekao sam, ali želudac mi se okrenuo. »Barak, jesi li bio na sudu?« »Rekao sam pisaru da ste bolesni. Otišao je k sucu, a on je pristao da odgodi vaše

slučajeve.« Barak je zašutio, a onda je rekao. »Harsnet kaže da biste trebali odgoditi sve slučajeve dok ne završimo istragu. Cranmer ili lord Hertford će vam pomoći.«

»To nije loš prijedlog. Da odgodim barem neke slučajeve. Ali, moram biti na Adamovom ročištu četvrtog u mjesecu. To je previše važna stvar da bih je prepustio nekom drugom.«

Guy mi je premazao nadlakticu. Mast me je zapekla. »Prije šivanja ranu treba dobro očistiti. Boljet će«, rekao je. »Osjetit ćeš slabost, jer se tijelo treba priviknuti.«

Potapšao me je po ramenu. »Sada ćemo te zašiti. To će Piers učiniti. Ne brini, on je to često radio. Ja ću ga nadgledati.« Momak mi je prišao. Kopao je po zavežljaju i izvadio tanku, oštru iglu, u koju je bio zadjenut crni konac. »Ne zaboravi«, rekao mu je Guy, »moraš polako i pažljivo.« Momak je odložio zavežljaj i kleknuo uz mene. Nasmiješio se. »Pripazit ću, gospodine«, tiho je rekao, a onda je iglom probo moju nadlakticu.

NAKON DVA SATA bio sam kod kuće. Ležao sam na jastucima u dnevnom boravku

kad je došao Barak. »Sve je dogovoreno?« upitao sam. »Da. Jedan odvjetnik sa Suda za zahtjeve preuzet će slučajeve. Ali, pisaru nije bilo po

volji. Mislim da preporuka od Cranmera ili lorda Hertforda neće biti naodmet.« »Napisat ću poruku Harsnetu. Ljubazno ti je pomogao da me odneseš u Westminster

Hali. To drugi mrtvozornici ne bi učinili.« »On je previše siguran u svoju religiju za moj ukus. Čini se kako uistinu misli da je

ubojica opsjednut.« Odmahnuo je glavom. »Upitao sam se, je li on možda u pravu.« »Ti, Jack, bojiš se đavla?« »Znam. Ali, s njim se ne igramo slijepog miša. Napao je Tamasin, a sada i vas, a zatim

netragom nestao kao da je duh. Kako nas je uspio neprimjetno uhoditi?« »Razmišljao sam o tome dok sam tu ležao.« Sjeo sam i krajičkom oka pogledao ranu

na nadlaktici. »Ubojica je prvo ubio seljaka, a čini mi se da je mislio da će nastati velika strka i vika kad ga pronađu. Ali, svi su okrivili velšku bludnicu.«

»Točno.« »Zatim je ubio dr. Gurneyja i ostavio ga u lokvi. Dramatično ubojstvo uglednog

čovjeka trebalo je prestraviti javnost. A možda je mislio da će netko uspostaviti vezu s Otkrivenjem, zbog načina na koji je dr. Gurney ubijen. Ali, Cranmer je zataškao slučaj.«

»Dakle, opet nije izazvao pomutnju.« »Nije. Stoga je ubio Rogera. Na još dramatičniji način. Zatim nas je čekao u močvari.« »Trebao bi biti vješt i prepreden kao lisica. I strpljiv kao mačka.« »I bezuvjetno posvećen svojoj misiji. Sjećaš li se kako se sakrio u močvari, kad smo

ga ganjali? Ali, uspio nas je vidjeti i dobro upamtiti. Uhodio je i tebe i mene do naših kuća.«

Balkandownload.com

»A nismo ništa primijetili? Ma dajte, i ja sam uhodio ljude kad sam radio za lorda Cromwella. To nije lako, pogotovo ako uhodi samo jedna osoba. Ako se radi o Goddardu, on bi na nosu trebao imati veliki madež.«

»Znam. Još uvijek ne shvaćam kako je uspio.« »Dok mi ganjamo njega, on ganja nas. A danas je u gužvi iskoristio priliku.« »Točno.« »Dovraga, kako je mogao znati da smo danas bili u Westminsteru?« Odmahnuo sam glavom. »Možda je znao da moramo biti na sudu. Ali, kako je znao na

kojem sudu radim i kad imam ročišta?« Ugrizao sam se za prst. »Osim ako...« »Što?« »Ako mu netko ne pomaže i govori mu što ću učiniti.« »Thomas Seymour?« upitao je Barak i zaškiljio. »Ne vjerujem mu.« »Ne. Seymour ga želi uhvatiti. Ali, mislim da mu netko pomaže. To mi je prihvatljivije

od đavla, koji ga je obdario nadljudskom snagom.« Uzdahnuo sam. »Mislim da je cijeli život planirao i čekao. Beskonačno, opsesivno

pripremao se i čekao da bude slobodan od svih ograničenja kako bi počinio divljačko ubojstvo. I napravio spektakl, jer to obožava.«

»To bi rekao i stari Maur«, pronicljivo je rekao Barak. »Kako bilo, postoji još jedno pitanje. On je užasno riskirao kad vas je napao na javnom mjestu. Ali, u onoj gomili mogao vas je ubiti. Mogao je i Tamasin ubiti.« Zašutio je te sam shvatio da ga je to duboko potreslo. »Zašto nije?«

»Želi da odustanem od slučaja?« »Ali, onda će slučaj dodijeliti nekom drugom.« »Da, točno.« »Kao da nas taj seronja izaziva. Jedno je sigurno, vi i ja moramo pripaziti na svaki

korak. Drago mi je da je Harsnetov čovjek u kuhinji.« Stegnuo je pesnice. »Saznat ću tko je taj gad i ubit ću ga svojim rukama.«

»Nećeš. Treba nam živ.« Odmahnuo sam glavom. »Je li to Goddard, Barak?« »Ne znam.« »Toliko smo se zamrsili u nepoznato i stravično da se hvatamo za svaku slamku.«

Uzdahnuo sam. »Tko god bio, molit ću se da ga uhvatimo prije nego počini novi užas.« Namrštio sam se. »Prije nego što nam opet dokaže koliko je promućuran, zato jer to sigurno želi.«

Barak je bio zbunjen i ustrašen. Kako bih ga odvratio od crnih misli, rekao sam: »Ona gomila mogla je vrlo lako podivljati.«

»Znači, Bonner se namjerio i na kazališne trupe«, ravnodušno je rekao. »Jutros smo vidjeli da će čačkati i po osinjem gnijezdu. Velikom kao cijeli grad.« »Da. Sektašima će trebati određeno vrijeme da mu uzvrate. Uh, kuga s obje strane«,

nervozno je rekao. »Dobro kažeš«, rekao sam. »Nego, reci mi što misliš o Guyevom pomoćniku, mladom

Piersu?« »Nije mi se svidio na prvi pogled. Podmukao je, iako je naočit momak i lijepo se

ponaša. Pametan je, dobro vam je zašio ranu. Ali, nije dobro što je očigledno uživao u tome.«

»Guy bi rekao da još nije naučio da bude distanciran kao pravi liječnik.« Umorno sam se nasmijao. »Sjećaš li se kad si prije osamnaest mjeseci bio ranjen? Te jeseni u Yorku bio si onesposobljen, a sada je red na mene.«

Nasmiješio se.

Balkandownload.com

»Proživjeli smo mnogo toga.« »Da, jesmo.« Barak je bio zamišljen. »Kako je Tamasin?« oprezno sam ga upitao. »Spava«, rekao je. »Treba se odmarati...« Prekinulo nas je mahnito lupanje na vratima i vika. Joan i neki muškarac. U hodniku

su odjeknuli koraci. Barak i ja smo se pogledali. »Opet je napao«, jeknuo sam. Ali, na vratima se pojavio Daniel Kite, raščupan i zadihan. »Gospodine!« rekao je. »Morate doći! Za Boga miloga, dođite!« »Što...«

»Adam, gospodine. Pobjegao je. Popeo se na Londonske zidine, kod Bishopsgatea, i urla okupljenoj gomili neka se pokaju, neka se odreknu svećenika i prihvate Boga! Spalit će ga na lomači!«

DVADESETO POGLAVLJE

ISHOPS GATE JE UDALJEN dva i pol kilometra. S naporom sam hodao kroz vrevu Londona, na svakom koraku osjećao sam bol u povezanoj nadlaktici. Daniel i Minnie brzo su hodali. Daniel je bio odlučan, a Minnie se doimala kao da će se svakog trena onesvijestiti. Nalet vjetra donio je kišu, pa

mi je plašt skoro pao na tlo. Odjenuo sam najbolju halju i plašt, jer sam očekivao da ću trebati nametnuti svoj autoritet kod Bishopsgatea.

Daniel mi je rekao da je jedan njegov prijatelj prije sat vremena bio kod njega u radnji te mu je rekao da Adam stoji na Londonskim zidinama i urla okupljenoj gomili da moraju prihvatiti Boga kako bi se spasili. Bio je ondje i vidio svog sina kako huška gomilu. Došli su k meni, zato jer se nemaju kome obratiti. Bijesno sam se upitao kako je Adam mogao pobjeći iz Bedlama. A onda mi je palo na pamet da je to mahnito huškanje nešto novo. Poslao sam Baraka da dovede Guya, iako me je pekla savjest što ću ga opet uzrujati. Ipak, samo je on uspio razgovarati s Adamom, a ako ga ne spustimo sa zidina, sada će ga sigurno spaliti na lomači.

DOK SMO hodali po Ulici Ali Hallows, začuli smo žamor gomile i glasan smijeh. A

onda smo ugledali Adama. Stajao je na prastarim, trošnim gradskim zidinama i s visine od deset metara vikao okupljenoj gomili. U prljavim dronjcima, raščupane kose i divljeg pogleda, Adam je izgledao kao mahniti seoski luđaci, koji bježe od obitelji i skrivaju se u gustoj šumi dok ne umru od gladi. Stajao je iznad Ulice Wormwood, pedesetak metara od Bishopsgate Towera. Dakle, morao se popeti na stražarsku kućicu da dođe na zidine. Nitko nije krenuo za njim. Prastare gradske zidine su široke, a na mnogim mjestima bile su urušene. Dok sam ga promatrao, Adam je nogom gurnuo veliki kamen, koji je pao u

B

Balkandownload.com

gomilu. »Hej, tamo, pogledajte!« netko je viknuo. Adam je posrnuo, ali je uspio održati ravnotežu.

»Morate prihvatiti Krista!« urlao je. »Morate, morate biti među odabranima! Smak svijeta se bliži, Antikrist je s nama! Molim vas, morate moliti!«

U gomili sam spazio zajapurenog velečasnog Meaphona. Probili smo se do njega. Uz njega je stajao drugi klerik, visok, mršav starac kukasta nosa, guste sijede kose, uredno počešljane i čiste. Čini se da ti radikalni propovjednici dobro njeguju kosu, šepire se s finim frizurama, a nose neupadljivu odjeću. Minnie je čvrsto stegnula Meaphona za nadlakticu. »O, gospodine, došli ste!«

Meaphon se okrenuo prema meni te sam vidio da je ustrašen. »Moramo ga spustiti dolje«, uzrujano je rekao. »Ako ga uhapse, mene će ispitivati, ispitivat će cijelu župu!«

»I moju!« rekao je drugi klerik. »Ja sam William Yarington, rektor crkve u susjedstvu velečasnog Meaphona«, rekao je zlokobno i vrlo ozbiljno. Očigledno misli da podržavam radikale. »Našu istinu, našu istinsku vjeru ugrožavaju papisti i kolebljivci kao nikad do sada. Tog ludog momka treba zatvoriti i čuvati, netko s njim treba moliti cijelo vrijeme.« Pogledao je Meaphona.

»On se previše moli i kad je sam«, odbrusio sam. Yarington me je hladno odmjerio pogledom i odmaknuo se od mene. »Još jedan

nevjernik«, promrmljao je. Okrenuo sam se prema Meaphonu. »Jeste li pokušali razgovarati s njim?« upitao sam. »Jesam, jesam! Rekao sam mu da siđe dolje, rekao sam mu neka zašuti. Rekao sam da

ugrožava svoje roditelje. Ali, nije me slušao.« »Ako nas tu zateknu, ako me povežu s njim...« mrmljao je sijedi klerik pogledavajući

naokolo, kao da traži izlaz. A onda je pogledao Adama, koji je urlao da on pati zbog svih ljudi, kao Isus na križu.

»Bonner je ubrzo saznati. Doći će ovamo!« Meaphon je odmahnuo glavom. »Za nas bi najbolje bilo da padne i slomi vrat«, rekao je drugi klerik. Minnie je opet gorko plakala i jecala na grudima svog muža. »Učinite nešto,

gospodine«, preklinjao me je Daniel. »Molim vas!« Gomila se opet smijala. Neka hulja dovela je medvjeda na lancu da zabavi gomilu, koji

je s brnjicom na njušci i šarenim trakama koje su mu prošili kroz uši, ustrašeno zurio u gomilu. Čuvar je cimao lanac i vikao: »Pleši!« Nesretni stvor počeo se trapavo gegati, a on je stavio kapu na do da mu bace novčiće.

»Evo!« netko je viknuo Adamu. »I ti zapleši! Hajde, pleši nam!« Uz mene su stajala dvojica sredovječnih muškaraca u haljama gilde nožara. »Ovo je

svetogrđe«, bijesno je rekao jedan. »Treba poznati Gradsko vijeće, trebaju ga zatočiti i kazniti zbog ovoga.«

»Netko je otišao k Bonneru«, rekao je drugi s mračnim zadovoljstvom. »Sigurno će ga kazniti.«

»U pravu si, brate!« netko je iz gomile doviknuo Adamu. »U tebi je pravi žar!« Zamijetio sam da je gomila dobronamjerna i da to gledaju kao predstavu, kao šalu. Ali, kao i kod hapšenja kostimografa, moglo bi doći do nereda.

Probio sam se kroz gomilu, stao ispod Adama i pogledao ga. Zašutio je i duboko disao. Drhtao je, ako se onesvijesti...

»Adame«, viknuo sam. »Molim te, siđi! Tvoja majka je užasno zabrinuta!« Pogledao me je, a onda se obratio gomili. »Došao je smak svijeta!« urlao je. »Antikrist

je tu! Ako se ne odreknete Sotone i prigrlite Isusa, svi ćete gorjeti! Gorjet ćete!«

Balkandownload.com

»Govori, papigo, govori«, nagurala mu se gomila. »Izliječi ranjenog grbavca, kao što je Isus izliječio bolesne! Daj nam čudo!« Bio sam bijesan i očajan. S Adamom se nije moglo razgovarati, kao da pričaš sa

zidom. Gorljivi propovjednici nikad ne slušaju, oni samo nagovaraju, pa njihove riječi treba prihvatiti kao da su od Boga, ili će se pozvati na Boga da vas osude na vječne muke. Adam je bio lud, ali njegovo ludilo oni su izazvali. Možda je i ubojica htio ostvariti krvavu Božju presudu, umjesto da je samo razglašava. Bespomoćno sam dlan stavio na nadlakticu koja me je boljela.

Iza mene začuo se žamor. Netko se probijao kroz gomilu. Srce mi se stegnulo kad sam vidio podignuta koplja. A onda se pojavio biskup Bonner u crnom habitu i crnom plastu, okružen stražarima. Gomila se razmaknula, a on, nizak, zdepast i snažan, iskoračio je naprijed izdvojivši iz gomile mene, Kiteove i Meaphona.

Drugi klerici su nestali u gomili. Iznad nas, Adam je deklamirao Sveto pismo te sam prepoznao riječi iz Otkrivenja: »Kukavice, otpadnici, odurna stvorenja, ubojice, bludnici, vračari, idolopoklonici i svi lašci, njihova je sudbina u jezeru koje gori ognjem i sumporom...«

»Prestani huliti Boga!« zagrmio je Bonner. Gomila je utihnula, čak je i Adam ušutio i žmirnuo. Izbliza, lice ispod crne kukuljice bilo je okruglo i mesnato, a krupne crne oči bijesno su sijevale.

»Papist!« začuo se povik iz gomile. Bonner se bijesno okrenuo, ali u zbijenoj gomili nije mogao vidjeti tko je viknuo. Biskup me je bijesno pogledao. »Tko si ti, odvjetniče? Član njegove obitelji? A ti...« pogledao je Meaphona, kojem su klecala koljena. »O, vas znam, gospodine, vi ste vođa zaluđene, mahnite skupine šizmatika.«

Čuo sam za Bonnerove ispade bijesa. Njegov gnjev je nekontroliran i kad počne, ne može prestati. »Heretik!« unio se Meaphonu u lice. Klerik je ustrašeno uzmaknuo. »Nije on kriv, gospodine«, smjelo je rekao Daniel Kite. »Htio je nagovoriti Adama da siđe dolje. Našeg sina. On je lud, gospodine, potpuno je poludio...«

»Bog će nam suditi, a Isus će doći s mačem u ruci«, opet je naviještao Adam. Bonner je zapovjedio vojnicima: »Vi! Prođite kroz stražarsku kućicu i skinute ga

dolje. Ako padne, neće biti šteta.« Vojnici su krenuli prema zidu, a onda su stali gledajući uvis. Začuo je žamor u gomili

kad su se tri lika provukla kroz gornji prozor kućice i zakoračila na zidine. Guy, Barak i Piers. Polako su krenuli prema Adamu. Balansirali su ispruženim rukama, osim Guya koji je podigao halju da se ne saplete. Gomila je utihnula, čak je i bijesni Bonner ušutio.

»Dođi, Adame«, rekao je Guy. »Sjećaš se mene, sjećaš li se našeg razgovora?« Momak ga je glupavo gledao, kao da se pita otkud se taj pojavio. Barak i Piers bili su

na korak od Adama. Sumnjičavo su ga gledali, a na licima sam im vidio strah. Ako pokušaju zgrabiti Adama, sva trojica bi mogli pasti. »Zašto to radiš?« upitao je Guy.

Iznenadio sam se kad mu je Adam rekao: »Mislio sam da i druge mogu privesti Bogu, kako bih dokazao da sam spašen.«

»Ali ne mogu svi koji su spašeni pronositi riječ Božju.« Guy je pokazao na gomilu. »Pogledaj te ljude, ti nisi dovoljno snažan da preobraziš razjarenu gomilu. To nije grijeh.«

Adam je zaplakao i polako pao na koljena. Komadi stare žbuke pali su na gomilu. Barak i Piers oprezno su kleknuli uz njega, podigli ga na noge i polako ga odveli po zidinama. Pomogli su mu da uđe kroz prozor. Nakon njih ušao je Guy.

Bonner je mahnuo rukom i krenuo prema stražarskoj kućici. Stražari su ga slijedili. Daniel i Minnie oprezno su pošli za njima. Meaphon je oklijevao, a onda je uzmaknuo i nestao u gomili. Gledao sam za njim. Kukavičluk, ili je shvatio da bi sada samo razbjesnio

Balkandownload.com

Bonnera? Krajičkom oka zamijetio sam da me netko promatra. Ukočio sam se. Neki bradonja.

Brzo sam se osvrnuo. Vidio sam lik u smeđoj jakni, koji se probijao kroz gomilu. Srce mi je snažno tuklo. Opet me uhodi? Stajao sam kao ukopan shvativši da sam zbog brige za Adama bio neporezan.

»Gospodine Shardlake, molim vas, pomozite!« jeknula je Minnie Kite. Okrenuo sam se prema njoj.

ADAM JE IZAŠAO iz stražarske kućice na ulicu. Guy i Barak držali su ga za ruke,

jer je opet htio pasti na koljena. Sklopio je oči i tiho se molio. Stražar ga je slijedio. Ustrašeno je pogledao biskupa. Bonner je stao pred Adama i podbočio se.

»Krasan prizor«, zagrmio je. »Što si mislio da radiš, momče?« Adam ga nije slušao. Zurio je u tlo i molio se. Bonner je pocrvenio. »Bolje ti je da mi odgovoriš, mali propovjedniče, inače ćeš završiti na lomači kao i Mekins.«

»Ne znam kako se uspio popeti na zidine«, rekao je stražar. »Sigurno se ušuljao kroz kućicu. Kunem vam se, gospodine, to ne bi mogao da nije vrač, sigurno je postao nevidljiv.« Bonner je prezrivo frknuo.

»Robe rimske bludnice!« doviknuo mu je netko iz gomile. Bonner se opet okrenuo i nadmoćno namrštio. »Izdajice!« opet su mu doviknuli. Začuo se žamor odobravanja u gomili. Vojnici su čvrsto držali koplja. Nastao je prijeteći tajac.

Daniel i Minnie bili su bespomoćni. Daniel je ustrašeno i zgađeno gledao Bonnera u oči, ali Minnie mu je pristupila. Pala je na koljena i uhvatila rub njegova habita. »Molim vas, gospodine«, rekla je. »Moj sin je lud, duševno bolestan. Gradsko vijeće poslalo ga je u Bedlam. Sigurno je pobjegao. Iako mu je pamet pomućena, on je vrlo prepreden.«

Bonner je bio neumoljiv. »Čuo sam za presudu, rekao mi je biskup Gardiner. Gradsko vijeće je pogriješilo. Po ovoj predstavi vidi se da je vaš sin divlji heretik.« Pogledao je naokolo. »Ubrzo ću vam toliko zagorčati život da će vam uistinu biti potrebna Božja pomoć.« S gađenjem je pogledao Adama. »Počet ću s ovim ropskim stvorenjem.« Prkosno je pogledao gomilu. Bez obzira na sve, biskupu Bonneru nije manjkalo hrabrosti.

Duboko sam udahnuo i iskoračio. »Gospodine, on je lud«, odlučno sam rekao. Pokazao sam prema Guyu. »Taj čovjek je liječnik, on će vam potvrditi. Nisam bio zadovoljan kako su čuvali i brinuli se za momka u Bedlamu. O njemu sada odlučuje Sud za zahtjeve.« Govorio sam glasno kako bi me svi čuli. Gomila je jače žamorila.

Bonner je znatiželjno pogledao Guya. »Dakle, vi ste dr. Malton«, rekao je. »Čuo sam za vas. Bivši redovnik.«

»Da, gospodaru.« »Čuo sam da ste uvažen među liječnicima«, rekao je Bonner. »Zbog čega se petljate s

tim hereticima?« Guy je upotrijebio sve svoje diplomatske vještine. »Gradsko vijeće proglasilo ga je

ludim, gospodaru, a ne heretikom. Vjerujem da je uistinu lud, a možda ga možemo izliječiti. Privesti zdravoj pameti«, znakovito je rekao.

Jedan od stražara pogledao je uznemirenu gomilu, a onda je nešto šapnuo Bonneru na

Balkandownload.com

uho. On je pogledao gomilu, a zatim Guya i mene. »U redu«, rekao je. »Morate me izvještavati o njegovom stanju.« Okrenuo se prema meni. »A ti, odvjetniče, pobrini se da bude pod ključem. Drugi put neću biti milostiv.« Odlučno me pogledao, kimnuo i otišao. Za njim su pošli vojnici.

»Jako dobro«, šapnuo sam Guyu. On me je ozbiljno pogledao. »Mislim da je shvatio da ako na lomači spali momka za kojeg je liječnik rekao da je

lud, London će mu se žešće suprotstaviti nego zbog Mekinsa. Ali, neće zaboraviti. Matthew, Adam mora biti pod ključem.«

»Vratit ćemo ga u Bedlam?« upitao je Barak. »Da. Idemo. Nije daleko. Da vidimo što će nam reći glavni čuvar Shawms«, tmurno

sam rekao. Piers je stajao po strani tijekom razgovora s Bonnerom, a sada je iskoračio i uhvatio

Adama na nadlakticu. Barak ga je držao s druge strane. Kad smo krenuli, gomila je gledala za nama, razočarana što im je uskraćena zabava.

Za nama su išli Daniel i Minnie. Nisu ni pokušali razgovarati sa svojim sinom. Znali su da bi bilo uzaludno.

DUGA NISKA građevina u kojoj je bila smještena duševna bolnica Bedlam, kao i

uvijek bila je ravnodušna prema svijetu. Pokucao sam na vrata, a otvorila ih je Ellen. Bila je bez kape, raščupane tamne kose i jako ustrašena. Kad je ugledala Adama, laknulo joj je.

»O, hvala Bogu, doveli ste ga! Gdje je bio?« »Stajao je na Londonskim zidinama i propovijedao gomili.« Uplašena lica virila su

kroz otvorena vrata dnevnog boravka. Među njima bila je žena, koja se razgolitila kad sam prošli put bio tu.

»O, Isuse.« Ellen se naslonila na zid. »Znala sam da će Adam opet napraviti ispad.« »Gdje je Shawms?« »Otišao je, gospodine. Sama sam s pacijentima. Jedan od pomoćnih čuvara je bolestan,

gospodine, a drugi je kod svoje obitelji u Kentu. Gospodin Shawms rekao je da ide van, sa sobom je poveo trećeg čuvara, Leamana. Moram nadgledati trideset ljudi. Mislila sam da je Adam pod ključem, da je okovan. Sigurno je pobjegao kroz prozor. Bila sam u njegovoj ćeliji, a on je nestao...«

»Odvedimo ga u njegovu ćeliju.« Ellen je pošla naprijed, a Barak i Piers su dovukli Adama, koji je mrmljao, do otvorenih vrata njegove ćelije. Daniel i Minnie krenuli su za Guyem.

»Dakle, Shawms vas je ostavio samu?« upitao sam Ellen. »Da, gospodine.« Zašutjela je, a onda je rekla: »Mislim da je to namjerno učinio,

mislim da je oslobodio Adama kako bi pobjegao. Samo on ima ključeve od okova.« »Kad ste otkrili da je Adam nestao?« »Prije jednog sata.« »A niste podigli uzbunu?« Zbunjeno sam se namrštio. Zbog čega savjesna osoba kao

Ellen nije ništa učinila? Pocrvenila je i prošaptala: »Ne smijem izlaziti van.« Kršila je ruke. Vidjelo se da je

Balkandownload.com

muči užasna tjeskoba. »Nisam znala što mi je činiti. Drugi pacijenti su bili ustrašeni. Mislim da je Shawms htio da Adama uhapse i osude kao heretika. Htio ga se riješiti. A mene bi optužili da sam ga pustila van. Oh, on je okrutan, nemilosrdan čovjek.«

»Ali zašto, Ellen? Kad ste mi rekli da nikad nećete otići iz Bedlama, nisam shvatio da hoćete reći kako ne smijete izaći iz zgrade. Zašto?«

»Ne pitajte me, gospodine.« Očajnički me preklinjala pogledom. Pomislio sam da je ta žena možda počinila neki grozotu, da je možda sud naredio da ne smije biti poštena na slobodu. Ali, zašto je onda zadužena da se brine za pacijente?

Glavni ulaz se otvorio. Ušao je Shawms u pratnji čuvara. Kad me je ugledao, opako se nasmiješio.

»Dobar dan, gospodine odvjetniče. Kako je vaš klijent?« »Na sigurnom u svojoj ćeliji«, tmurno sam rekao. »S njim su njegovi roditelji i njegov

liječnik.« »Aha.« Shawms se snuždio. »Izašao je van, kako ste planirali, ali uspjeli smo ga vratiti natrag.« Primaknuo sam mu

se. »A sada me poslušajte, gospodine. Otkriven je vaš bezdušni naum da mu omogućite bijeg i optužite ovu nesretnicu.

Ako se to ponovi, obavijestit ću nadbiskupa Cranmera.« Razrogačio je oči. »Da, ja radim za nadbiskupa Cranmera. Shvaćate li?«

Unezvijereno me pogledao. »Ne znam kako je pobjegao«, promrmljao je. Drugi čuvar je uzmaknuo i nestao.

li »Vi ste divljak, divljak!« derala se Minnie. Ona i Daniel staja su na vratima Adamov ćelije. Iza njih ugledao sam namrgođenog Baraka, ali Piers, koji je stajao iza njega, smiješio se. On uživa u tim događajima.

»Pripazite se, glavni čuvaru.« Pogledao sam Ellen. »I ne iskaljujte se na njoj. Ne znam čime je kontrolirate da ne može van, ali ona neće biti vaš žrtveni jarac.«

Shawms se prigušeno nasmijao. »Ja kontroliram nju? To vam je rekla?« »Nije mi ništa rekla.« »Kladim se da nije.« Opet se nasmijao. S okrutnim uživanjem pogledao je Ellen, a

onda se okrenuo prema vratima dnevnog boravka. »Dosta je bilo, vi tamo, predstava je za danas završena.« Pacijenti su se povukli, a Ellen je brzo prošla pored mene i nestala na stubištu. Uzdahnuo sam i obratio se Danielu i Minnie, koji su stajali ispred Adamove ćelije. »Liječnik nam je rekao da izađemo dok razgovara s Adamom«, rekao je Daniel. »Za njega nema nade, zar ne? Bonner se okomio na njega.« Krupan muškarac bio je shrvan. »Bože pomozi mi, gotovo sam poželio da Adam padne sa zidina i okonča svoju patnju.«

»Ne, Daniele, ne«, kriknula je Minnie. »On je naš sin.« »Čak nas je i velečasni Meaphon napustio.« »Ja vas neću napustiti«, rekao sam. Krupni klesar je kimnuo, ali njegovo snažno tijelo

bilo je shrvano. Shawms se opet pojavio. Zveckao je velikim svežnjem ključeva. »Moramo ga opet okovati«, tmurno je rekao.

»Zar je to nužno, gospodine?« upitala me je Minnie. »Bojim se da je potrebno, da opet ne pobjegne.« Shawms je ušao u ćeliju. Začulo se

zveckanje, a onda su Barak i Piers izašli s čuvarem. »Ostavit ćemo vas«, rekao je Barak. »Morate kući, zbog rane na nadlaktici.«

»Dobro. Sutra ćemo se pobrinuti za te – za te ljude.« Birao sam riječi, zato jer me je Piers znatiželjno promatrao. Palo mi je na pamet da se doimao kao ptica: znatiželjna i oportunistička ptica grabljivica, šarenog perja. Otišli su, a Barak je žurno koračao naprijed, izbjegavajući šegrta.

Balkandownload.com

U ĆELIJI, Guy je klečao i gledao Adama u oči. Adam se opet skutrio u kutu. Uspio

je još jednom uspostaviti kontakt s momkom te mu je tiho šaptao. Promatrao sam ih. »Zaista misliš da ćeš biti spašen ako preobratiš ljude na pravu vjeru?« »Da«, začuo se šapat. »Ali, pogriješio sam. Kako ih mogu spasti, ako ja nisam

spašen?« »Crni anđeo ti je rekao da nisi spašen. Kad ti je to rekao?« »U snu. Kad sam zgriješio.« »Kako si zgriješio?« »Ne.« Adam je čvrsto sklopio oči. »Ne. Počinio sam sve grijehe. Ne.« »U redu.« Guy mu je stavio ruku na rame, a momak je uzdahnuo kao da mu se duša

kida. »Sigurno si umoran, Adame. Od trčanja i penjanja.« »Umor nije važan«, promrmljao je Adam. »Moram se moliti.« »Ali, umor te je iscrpio. Zar se onda možeš moliti i slušati Boga? Katkad je vrlo

naporno slušati Njega. Što bi bilo da si pao sa zidina? Nikad više ne bi mogao moliti.« »Bojao sam se. Učinilo mi se da bih mogao pasti. Bilo je jako visoko.« Kad je to

izrekao, a to su bile prve njegove riječi o stvarnom svijetu koje sam od njega čuo, Adam se pribrao. Doimao se kao običan momak, premda je bio ustrašen.

»I ja sam se bojao, kad sam se uspeo na zidine«, rekao je Guy. »Kad koračaš po zidinama, u glavi ti se vrti.«

Začudio sam se kad se Adam blijedo i s naporom nasmiješio. »Da, zaista.« Zatim se namrštio i uozbiljio. »Moram se moliti«, rekao je.

»Ne, ne sada. Previše si umoran. Kad se naspavaš i nahraniš, bolje ćeš se moliti. Umoran i slab nećeš moći dobro služiti Bogu.« Guy se sagnuo i zagledao u Adamove oči. »Ima još puno vremena, ima vremena da budeš spašen. A sada spavaj, spavaj. Oči ti se sklapaju.« Momak je počeo treptati. »Sklapaju ti se oči. Spavaj. Spavaj.« Primio je Adama za ramena i polako ga položio na pod. Momak se nije odupirao. Već je utonuo u san. Guy je ustao i s mukom se protegnuo. Adam je bio nepomičan.

»To je bilo nevjerojatno«, rekao sam Guyu. »Bilo je lako. On je potpuno iscrpljen.« Pogledao me je. »I ti si na smrt umoran,

Matthew. I blijed. Kako tvoja ruka?« »Boli me. Trebam k Danielu i Minnie...« Guy mu je stavio ruku na rame. »Brinem se za tebe, Matthew. Sve ovo utječe na – onu

drugu stvar.« »Bio je ondje, Guy, danas, u gomili. Ubojica. Vidio sam ga krajičkom oka, ali to je bio

on, uvjeren sam. Izaziva me. Preslab sam za njega«, bijesno sam rekao. »Nisi. Nećeš odustati, poznajem te«, rekao je kako bi me utješio. Ali, bio je narogušen

i tužan. »Sutra je Rogerov sprovod. Dorothy mi je dojavila kad će se održati.« »Trebaš sada poći kući, odmoriti se.« »Znam. A ipak se bojim da će ubrzo opet napasti.« Zašutio sam, a onda sam rekao:

Balkandownload.com

»To me pogađa, Guy, ali Harsnet je miran. On misli da se radi o opsjednutoj osobi. A Barak, koji nikad nije vidio takav slučaj te je ustrašen, očajnički traži objašnjenje. Vjerujem da ga je taj užas kosnuo do srži. O, bio sam spokojan prije Rogerova ubojstva. Spokojan prvi put nakon nekoliko godina. A sada...« Odmahnuo sam glavom. »Dobro si rekao kakav je on, Guy. To je neka vrsta čudnog užasnog ludila.« Pogledao sam ga. »Sigurno si strašno patio prije mnogo godina, kad si morao izučavati neobične i strašne vrste ludila.«

»Jesam. Pričao sam ti. A ipak, izučavanje je bilo korisno, zamjećivati znakove i pokušati shvatiti skrivena pravila. Medicinske knjige mogu postati golemi teret i sputati te, kao i Biblija u pogrešnim rukama.«

»Hoćeš reći da si shvatio kako razmišlja taj ubojica?« Odmahnuo je glavom. »Nisam. Previše je mračno i čudno. Nadam se da ću shvatiti

Adama Kitea, ali ne i tog čovjeka.« Na njegovom mršavom licu opet su se vidjele duboke bore. »I sada patiš, zar ne?« »Svi patimo, Matthew. Moramo pronaći izlaz, uz Božju pomoć.« Usiljeno se

nasmiješio. »Mislim da se mladi Piers danas hrabro ponio. Htio je poći sa mnom, dobrovoljno se uspeo na zidine s Barakom. Vidiš, pogrešno si ga ocijenio.«

»Vidio sam ga kako se smiješi kad je Minnie navalila na Shawmsa. On nije vrijedan tvoje pažnje i truda.«

»Naučit će se sućuti.«

Nisam se htio prepirati s njim. A ipak sam posumnjao u njegove riječi. Ali, pomislio sam da je u svijetu ostalo vrlo malo nade i kako ne treba nikoga osuđivati, samo zato jer se čvrsto drži na tračak nade.

DVADESET PRVO POGLAVLJE

Z BEDLAMA SAM IZAŠAO kasno popodne. Bio sam iscrpljen, ruka me je boljela, nisam ništa jeo nakon doručka. Kad sam stigao kući, sunce je bilo na zalasku. U dnevnom boravku čekao me je Barak. Tek sam se tada sjetio da on i Tamasin stanuju kod mene.

»Poruka od Harsneta«, rekao je. »Traga za Goddardom. Želi da se nađemo sutra navečer da ga izvijestimo o ona dva bivša redovnika. Kaže da će biti dolje kod rijeke, na otvorenju obnovljene Crkve svete Agate, kojoj se srušio zvonik.«

»Sigurno je crkva radikala.« »Točno. Onamo je odlazio jedan tip s kojim sam radio kod lorda Cromwella. Vikar se

zove Thomas Yarington. Već smo ga upoznali.« »Doista?« »On je sjedokosi klerik koji je bio s Meaphonom. Izgubio se u gomili kad se pojavio

Bonner.« »Ah, on je taj.« »U poruci piše da će doći i Thomas Seymour.« Uručio mi je poruku. »Harsnet vas je

pozvao na večeru.« Poruka je bila štura. »U redu«, rekao sam. »Sutra nakon suda posjetit ćemo bivše

redovnike. Ujutro moram biti na ročištu, a popodne sam slobodan do pet sati, do Rogerove sahrane.«

»Gdje će ga sahraniti?«

I

Balkandownload.com

»Kod svete Brigite. Bit će mirno, samo najbliži prijatelji i rodbina. Samuel se sigurno vratio kući.« Protrljao sam ruku. »Prvo ćemo poći k bivšem redovniku koji stanuje u Westminsteru, a onda ćemo otići kod drugog. Gdje on živi?«

»Gore u Charterhouseu, iza Smithfielda. Lockley, brat laik.« »Moram nešto pojesti, a zatim ću u postelju. Kako je Tamasin?« »I ona spava. Boli je slomljeni zub. Sutra mora poći zubaru.« »Kreni k njoj. Vidimo se ujutro.« Pošao sam u kuhinju da se nahranim. Joan je kuhala varivo. Bila je strašno umorna.

Moram joj dovesti pomoć. Šavovi i zavoj nisu se vidjeli ispod jakne. Nisam je htio još više uzrujati.

»Donijet ću vam hladne nareske, gospodine«, rekla je. Pored nje, kroz otvorena vrata smočnice, ugledao sam Harsnetovog čovjeka Orra kako sjedi za stolom sa kuhinjskim pomoćnikom Peterom. Pred njima je bila otvorena mala knjiga.

»Uči Petera čitati«, rekao sam. »Da, ali to su one stvari iz Biblije«, prijekorno je rekla Joan. »Dječak će imati noćne

more.« Pošao sam leći. U sobi sam pogledao kroz prozor. Prekrasna proljetna večer, moj

travnjak osuo se šafranima i nevenima, koji su procvjetali. Zaseban svijet, daleko od gungule i tame koja me je okruživala. Te noći usnuo sam čudan san, netko je cvilio i povlačio me za ranjenu ruku. Kad sam se okrenuo, ugledao sam Bealknapa, bio je umoran i iznuren. »Mogao si mi pomoći«, preklinjao je. »Mogao si mi pomoći.«

UJUTRU SAM S Barakom odjahao u Westminster. Bio sam sigurniji u sedlu, iznad

gomile koju sam mogao bolje vidjeti. Ruka me je boljela, ali mnogo manje nego jučer. Moram priznati da mi je Piers dobro zašio ranu. Barak je za doručkom bio neobično tih, a Tamasin se nije pojavila.

»Hrabro si se jučer popeo na Londonske zidine«, rekao sam. »Bojao sam se da će mladi Kite nasrnuti na nas i da ćemo svi na ulicu.« »On ne pati od te vrste ludila.« »Tko zna što luđaci mogu učiniti.« Pogledao sam ga. »Bio je ondje, znaš, naš ubojica. Vidio sam ga krajičkom oka u

gomili, kad ste bili na zidinama.« »Što ste vidjeli?« »Za trenutak sam vidio smeđu jaknu. Čini mi se da je visok.« »Možda je netko jednostavno odlazio iz gomile.« »Ne vjerujem. Osjetio sam. Osjetio sam da je on mene prvi ugledao.« Barak je zašutio. A onda me je upitao: »Mislite li da se pretvara da je sektaš, ubacio se

među radikale?« »Da, skuplja imena ljudi koje će ubiti. Sektaši sigurno vrlo često proklinju i kritiziraju

kolebljivce.« Jutro sam proveo na sudu, a onda smo polako jahali po uskim, užurbanim ulicama

Westminstera. Odmah mi je prišao prosjak, a ja sam uzmaknuo. »Gubi se!« viknuo je

Balkandownload.com

Barak. »U redu je«, rekao sam mu. »Zamijetio sam ga.« »Sada morate pripaziti na prosjake, umjesto da okrećete glavu. Ironična pravda.«

Gorko sam se nasmijao. Na južnom dijelu Westminstera bila je velika gužva. Barak je osmotrio građevine. »U

pismohrani piše da stanuje u ulici, u kojoj je svratište Bijeli hrast. Pogledajte, tamo je.« Pokazao je nisku katnicu. Bila je trošna, s fasade se ljuštila boja. Velika vrata na stražnjoj strani kuće bila su zakračunata i pod lokotom. Iznad njih lijepim slovima pisalo je, Adrian Cantrell, tesar. »Mislio sam da su svim bivšim redovnicima ponudili posao u crkvi, kao što su im dali mirovine«, rekao je. »Ali ta dvojica, Cantrell i Lockley, nisu ih uzeli.«

»Lockley je bio brat laik, njemu ne bi ništa ponudili. Ali Cantrellu sigurno jesu. Mnogi su odbili ponudu.«

»Možda je pronašao ženu.« Prešli smo blatnjavu ulicu. Pokucao sam. Nitko se nije javio, a kad sam htio opet pokucati, čuo sam prigušene

korake u kući. Na vratima se pojavio mršavi mladić, star dvadesetak godina. Nosio je pohabani kožni prsluk i košulju, koju je trebao odavno oprati. Ispijena lica, kuštrave plave kose, nosio je naočale s drvenim okvirima, a stakla su bila toliko debela da su mu se oči doimale kao velike plave lokve.

»Ti si Charles Cantrell?« upitao sam. »Jesam.« Nasmiješio sam se kako bih ublažio napetost. »Došao sam u ime pomoćnika kraljeva

mrtvozornika. Nadamo se da ćeš nam pomoći i dogovoriti na neka pitanja. Možemo li ući?« »Ako želite.« Mladić nas je uveo u kuću, koja je zaudarala po prljavštini. Prošli smo

kroz neosvijetljeni hodnik u dnevni boravak, u kojem je bio samo stol od grubih dasaka i neudobne stolice. Kroz prašnjavi prozor vidjeli smo dvorište, mali povrtnjak obrastao u korov šupu, koju je sigurno njegov otac koristio kao ostavu. Zamijetio sam da je Cantrell prstima pipao po zidu, kao da provjerava kuda ide. Ponudio nam je da sjednemo, a zatim je sjeo i pogledao nas. Doimao se mlitavo, odbačeno.

»Čuo sam da si bio bolnički pomoćnik u Westminsteru«, rekao sam. »Prije raskola s Rimom. Trebaju nam informacije o tvom gospodaru, dr. Goddardu.«

S gađenjem je iskrivio lice. »Mrtav je?« upitao je. Prvi put je pokazao interes. »Nije. Ali, trebamo ga pronaći i postaviti mu neka pitanja. Zanima nas znaš li gdje je.« Cantrell se ogorčeno nasmijao. »Kao da je njemu stalo da bude u kontaktu sa mnom.

Prema meni ponašao se kao da sam gnjida. Htio sam ostati redovnik kad su nas rastjerali prije tri godine, ali bilo mi je drago što ga nikad više neću vidjeti.« Zašutio je. »Ubio je pacijenta? To mu ne bi bilo prvi put.«

»Što?« zapanjeno sam ga pogledao. »Kako to misliš?« Cantrell je slegnuo ramenima. »Jednog ili dvojicu poslao je u vječno počivalište prije

vremena, jer ih je loše liječio.« Zašutio je. »Goddard je bio govno.« »U to si siguran?« upitao sam. Slegnuo je ramenima. »Nisam mogao ništa učiniti, opat Benson me nije htio saslušati.

Osim toga, Goddardu se ne želiš zamjeriti.« »Bio si u strahu od njega?« upitao je Barak. »Njemu se ne treba zamjeriti.« Momak je progutao knedlu, a velika Adamova jabučica

koju je spomenuo dekan Benson poskočila mu je na vratu. Nervozno je oblizao usta te sam zamijetio da ima sive zube.

»Razgovarali smo s opatom Bensonom«, rekao sam. »Kaže nam da ti je Goddard nabavio naočale. Imaš poteškoća s vidom?«

Balkandownload.com

»Da. Nabavio mi je naočale, jer sam mu bio koristan«, ogorčeno je rekao Cantrell, ali nisam dobro razabrao izraz za njegovu licu. Mutne plave oči iza debelih leća bile su uzrujane. »Nije se htio mučiti s obukom novog pomoćnika«, rekao je mladić. »A opatiju su trebali srušiti.«

»Koliko si bio redovnik?« »Novicijat mi je započeo kad sam imao šesnaest godina. Doveo me je otac, radio je

kao tesar u opatiji. Nije htio da radim s njim, rekao je da sam trapav. Ali, to je zbog mog vida, naravno«, rekao je Cantrell tužnim jednoličnim glasom.

»Kako to da si radio u bolnici?« Slegnuo je ramenima. »Goddard je htio imati pomoćnika, a ja sam bio jedini mladi

redovnik. Nisam mario, ali želio sam prepisivati stare tekstove, zato jer sam se s tim već bavio. Sve su ih spalili kad su srušili samostan.« Ogorčeno se nasmijao.

»Nedostaje ti taj život?« Slegnuo je ramenima. »Sviđala mi se rutina, a nakon nekog vremena vjerovao sam u

svaku njihovu riječ, o služenju Bogu. Ali, pa, sve je bilo pogrešno, kako sada kažu, "držati misu zadušnicu uzaludno je kao i kamenom gađati vjetar".« Zašutio je. »Svijet se izopačio. Zar ne, gospodine?«

»Pričaj mi o dr. Goddardu«, rekao sam. »Što je učinio da je izazvao smrt svojih pacijenata.«

»Neću imati problema?« nervozno je upitao. »Hoćeš ako nam ne odgovoriš«, rekao je Barak. Cantrell se zamislio. »Dr. Goddard bio je nestrpljiv po naravi. Jednom sam pomislio

da je propisao previše lijeka, pa je pacijent umro. A jedan stari redovnik, pao je s ljestvi i teško ozlijedio ruku. Morala se odrezati. Goddard ga je osobno operirao, brijač-ranar je skup, pa je redovniku dao veliku dozu nekog sredstva za uspavljivanje. Prespavao je operaciju, ali nije se više probudio. Goddard je rekao da mu je dao preveliku dozu. Rekao je, više neću morati slušati njegovo staračko zapomaganje.«

»Taj lijek, to je valerijana?« »Da, gospodine«, iznenađeno je rekao. »Ako si mislio da liječnik po brzom postupku otprema ljude na drugi svijet, onda si ga

morao prijaviti.« Cantrell se promeškoljio s nelagodom. »Nisam bio siguran, gospodine, ja nisam

liječnik. On bi se izvukao, a ja bih upao u velike nevolje. Ne znate vi kakav je on.« Zašutio je. »Katkad bi me pogledao kao da gleda bubu na stolu.« Nervozno se nasmijao. »Kad sam radio u bolnici, ne bi mi ni riječ uputio, jer nije htio razgovarati s inferiornima, kao što sam ja. A onda bi se okomio na mene zbog neznatne pogreške, ni zbog čega.« Gorki osmijeh proletio je preko njegova ispijenog lica. »Mislim da je to radio samo zato da se iživljava na meni.« Zašutio je. »Što je učinio, gospodine?« opet je upitao.

»Bojim se da ti ne smijem reći. Još uvijek slabo vidiš?« »I s naočalama gotovo ništa ne vidim. Kažu da i kralj sada nosi naočale.« Opet se

gorko nasmijao. »Kladim se da bolje vidi od mene.« Još više se zgurio na stolici. »Kad sam otišao iz samostana, opet sam radio s ocem, ali od mene nije bilo puno koristi. Kad je umro, nisam nastavio njegov zanat.« Pogledao je prema vratima sobe. »Tu je bila njegova radionica. Želite li je vidjeti?«

Pogledao sam Baraka. Slegnuo je ramenima. Ustao sam. »Hvala, nije potrebno. I hvala ti na pomoći«, rekao sam. »Ako se sjetiš nečega što bi

nam pomoglo, bilo čega, možeš me pronaći u Lincolns Innu.« Zašutio sam, a onda sam rekao: »Žao mi je što imaš problema s vidom. Jesi li bio kod liječnika?«

Balkandownload.com

»Nitko mi ne može pomoći«, ravnodušno je rekao. »Jednog dana ću oslijepiti.« »Poznajem jednog...« »Ne vjerujem vam ja liječnicima, gospodine.« Iskrivio je usta ironično se osmjehnuo.

»Nakon što sam radio s dr. Goddardom. Shvaćate.«

KAD SMO izašli van, Barak je odmahnuo glavom. »Svako siroto mače šaljete onom

starom Mauru.« Nasmijao sam se. Barak mi je dotaknuo ruku. »Pogledajte, onamo, ona starica nam

maše.« Pogledao sam kamo mi je pokazao. Stara domaćica, ugodne vanjštine s bijelom kapom

i košarom u koju je strpala dva zeca, mahala nam je s druge strane ulice. Prišli smo joj. Prodorno nas je pogledala.

»Bili ste kod Charlieja Cantrella?« upitala je. »Zbog čega vas zanima?« upitao je Barak. »Nije valjda u nevolji?« »Nije. Pomaže nam u istrazi, to je sve.« »On je siroti momak, vrlo rijetko izlazi van. Njegov otac umro je prošle godine, a

Charlie je naslijedio kuću i radionicu. Poznavala sam njegovog oca. Adrian je dobro radio s drvom, uvijek je imao puno posla. Charlie je slabovidan i ne može raditi, pa sada živi od redovničke mirovine.« Pogledala nas je, očekujući odgovor, željna tračeva.

»Živite u susjedstvu, domaćice?« upitao sam. »Peta kuća onamo. Pitala sam Charlieja treba li mu pomoć u održavanju kućanstva,

kod njega je jako prljavo, a od mirovne bi mogao platiti spremačicu, ali on ne želi nikoga. Mislim da se srami.«

»Nesretni momak.« Odmjerio sam je pogledom. Kad je shvatila da od nas neće ništa saznati, namrštila se, okrenula mi leđa i otišla. Zečje glave njihale su se u njezinoj košari.

»Znatiželjna stara kučka«, rekao je Barak. »Mladi Cantrell nije se okoristio nakon raskola s Rimom.« »Jadni seronja. Ne mislim da je bio sposoban ni kad je dobro vidio.« »Nije. Ali, sada još više proklinje Goddarda.« »Da. A sada ga samo trebamo pronaći.« Uzdahnuo sam. »Da vidimo što će nam reći drugi pomoćnik.«

DVADESET DRUGO POGLAVLJE

AHALI SMO prema sSmithfieldu izvan grada. Priroda se budila nakon zime, a stoka je nakon nekoliko mjeseci opet bila na livadama. Na poljima muškarci su orali, a žene su tjerale umorne konje i razbacivale zrnje iz torbi, koje su vezale oko pojasa. Pitao sam se kakav je Lockley. Vrlo malo bivših redovnika žive u J

Balkandownload.com

krčmi, možda je postao krčmar, ali nakon što su tisuće redovnika izbacili iz samostana, sigurno je bilo još čudnijih životnih priča.

Došli smo do velikog trga u Smithfieldu. Nije bio sajmišni dan, pa su golemi kavezi za stoku bili razmontirani i poslagani uza sjeverni zid. S jedne strane bila je velika Crkva svetog Bartola, u kojoj mi je prije tri godine Barak spasio život, kad smo prvi put provodili istragu. Iza visokih zidova ugledao sam ruševine samostanskih zgrada. Tu je bila i velika bolnica, sada prazna, pa sam se opet sjetio obećanja koje sam dao Rogeru. Još samo nekoliko sati do njegova pogreba.

Barak se okrenuo prema meni i glavom pokazao prema crkvi. »Sjećate li se?« upitao je. »Da.« Uzdahnuo sam. »Bila su to opasna vremena, kao i danas.« Odmahnuo je glavom. »Ne. Onda smo imali posla s političarima. Oni imaju svoje

razloge za opačine. Ne ubijaju u mahnitom ludilu.« »A najčešće zbog moći i bogatstva.« Jahali smo po Ulici Charterhouse, prošli ispod kamenog luka i krenuli prema Trgu

Charterhouse. Na velikoj travnatoj površini rasla su stabla na zajedničkim grobnicama iz doba velike kuge prije dva stoljeća. U središtu je bila stara kapela. Pored nje sjedila je skupina prosjaka u dronjcima. Na sjeveru, kod niskog zida od cigle, bio je samostan Charterhouse, u kojem su se redovnici suprotstavili kralju nakon raskola s Rimom. Nakon toga mnogi su nemilosrdno pogubljeni, a egzekutor je bio Cromwell, zaslužan za mnoge druge strahote. Danas služi kao skladište, osim zgrade za koju sam čuo da u njoj stanuju kraljevi glazbenici iz Italije, koje je nedavno doveo za velike novce.

Kao i u svim samostanima, redovnici su svoje zemljište dali u zakup. S ove strane trga nastambe su bile male i neugledne, drvene prizemnice ili katnice, a s druge strane bile su lijepe kuće od kamena i cigle. Čuo sam da najljepša pripada lordu Latimeru, dakle sada je u vlasništvu njegove udovice Catherine Parr. Promatrao sam veliku kuću od cigle s visokim dimnjacima, koja je bila na osami i imala je svoj kolni prilaz. Dok sam promatrao, konjanik u crvenoj livreji galopirao je po putu ispred kuća te je u oblaku prašine skrenuo na kolni prilaz. Nove kraljeve ponude?

Barak me je vratio u stvarnost. Pokazao je znak' koji se klatio na uskoj, ruševnoj kući. »Eno naše kuće. Zeleni čovjek.« Na znaku je svjetlozelenom bojom bio naslikan muškarac odjeven u zelene vitice.

Kad smo sjahali ispred krčme, prišli su nam prosjaci. Vjerojatno je kapela napuštena kad su raspustili Charterhouse, pa su se onamo sklonili. Dok smo vezivali konje ispred krčme, ispružili su mršave, prljave ruke.

»Gubite se«, rekao je Barak i odgurnuo ih kad je vezao konja. Nakon događaja s gomilom u Westminsteru, sumnjičavo smo gledali rošava lica i smrdljivu odjeću u dronjcima. Zamijetio sam nekoliko djece. »Dođi«, pozvao sam izgladnjelog dječaka, starog deset godina. Bio je ćelav, skalp crven kao rana, kosa mu je otpala od neke boleštine. »Pripazi na konje i dobit ćeš novčić.«

»Ja ću bolje paziti na konje!« Vukli su me za rukav. »On je nesposoban«, viknuo je drugi dječak. »Ćelavi Harry!«

»Ne«, rekao sam i odgurnuo ih. »Hoću njega.« Pokucali smo na vrata krčme i pričekali, ne obraćajući pažnju na moljakanje prosjaka.

Začuli su se koraci i neka žena je otvorila vrata. Na zgužvanoj haljini privezala je umrljanu pregaču, a ispod bijele kape provirivali su

čuperci crne kose. Snažne građe, niska i zdepasta, a na licu joj se vidjelo da je nekad bila ljepotica. Sive oči bile su prodorne i inteligentne.

Balkandownload.com

»Zatvoreni smo do pet sati«, rekla je. »Nismo došli na piće«, rekao sam. »Tražimo Francisa Lockleyja.« Pogledala nas je prodorno i sumnjičavo. »Što želite od njega?.« »Privatna posjeta«, nasmiješio sam se. »Nije u nevolji.« Zašutjela je, a onda je rekla: »Pa, uđite onda.« Pogledala je naše čizme, blatnjave od

hodanja po južnom dijelu trga. »Obrišite noge, ne želim da mi uprljate pod. Tek sam ga očistila.«

Ušli smo u neveliku krčmu okrečenih zidova, a stolovi i stolice bili su razbacani po podu prekrivenim slamom. Žena se podbočila i pogledala nas. »Jeste li prosjacima dali novac?« upitala je. »Ostat će tu pola dana. U ovo vrijeme odlaze u Smithfield. Ne bunim se što je stara kapela sada sklonište tih jadnika, ali ne želim da gnjave moje mušterije.«

Nisam htio slušati njezine grdnje. »Radite tu?« oštro sam upitao. »Ja sam vlasnica krčme. Ethel Bunce, udovica i zakupnica u ovoj župi, vama na

usluzi«, ironično je rekla. »Ah.« »Francis!« viknula je. Prozorčić na zidu se otvorio. Provirio je nizak, ćelav muškarac,

okruglog prasećeg lica. I on je imao pregaču. Iza njega vidio sam veliku kantu s prljavom vodom, u kojoj su plutale čaše za vino.

»Da, draga?« Kad nas je zamijetio, zaškiljio je i uozbiljio se. »Gospoda žele razgovarati s tobom. Što si sada učinio?« Nasmijala se, ali pogledala

nas je s nelagodom, kao i debeljko. Lockley je ušao kroz sporedna vrata. Nizak i pretio, vidjelo se da je u mladosti bio

snažan. Zbog čega je gazdarica Bunce uzela njega, pomislio sam. Udovica je vjerojatno naslijedila licencu za krčmu, ali muškarac treba izlazi na kraj s problematičnim gostima. Ali, zamijetio sam da je s ljubavlju pogledala Lockleyja kad je sjeo za stol uz nju. Oni žive u grijehu i zbog toga im je neugodno, pomislio sam.

»Ne zanima nas vaše kućanstvo«, tiho sam rekao. »Dolazimo u ime pomoćnika kraljeva mrtvozornika. Zanima nas gdje je bivši brat Goddard iz Westminsterske opatije.«

Njihove reakcije bile su potpuno oprečne. Gazdarici Bunce je laknulo da nisu na meti, zbog toga što spavaju zajedno. Ali, Lockley je opet zaškiljio i stisnuo usta. Prsa su mu se nadimala, duboko je disao. »Onaj stari seronja Goddard?« upitao je.

»Ne voliš ga?« »Prema meni se ponašao kao da sam smeće. Zato jer je moj otac bio lončar, kao i ja

sada«, rekao je i pogledao udovicu. Nisam shvatio o čemu se radilo. Svoju snažnu ruku stavila je na njegovu.

»Ti mi puno više značiš, dragi.« Razmišljao sam trebam li joj reći da ode, ali Lockley će joj ionako prepričati naš

razgovor. »Radili ste za Goddarda u laičkoj bolnici, zar ne?« upitao sam ga. »Pomagali mu oko bolesnika, koji su dolazili iz Westminstera.«

Gazdarica Bunce je škiljila. »Francis vam je dobro poznat.« »Ispitujemo bivše redovnike koji su radili s Goddardom. Razgovarali smo s mladim

gospodinom Cantrellom i dekanom.« »Što su vam oni rekli?« zabrinuto je upitao Lockley. »To ti ne smijem reći«, kazao sam. Lockley se nervozno nasmijao. »Mladi Charlie, a? Gadno se proveo s Goddardom.« »Znaš li možda gdje bi Goddard mogao biti?« Odmahnuo je glavom. »Nisam ga vidio otkako smo svi otišli iz opatije. Nisam ni

htio.«

Balkandownload.com

»Ne sjećaš se kamo je pošao?« »Nije se ni pozdravio. Samo mi je rekao da otjeram zadnje pacijente i na odlasku ključ

ostavim kod rizničara.« Zašutio je. »Mogu li vas pitati zašto ga tražite?« »Istražujemo ubojstvo.« »Tko je ubijen?« Opet je bio napet. »Ne mogu ti reći. Ali, kaži mi, je li dr. Goddard koristio napitak koji se zove

valerijana?« Lockley je stegnuo pesnicu koju je držao na stolu. »Znao sam da je dr. Goddard nečim uspavao pacijente kad je operirao na njima u

redovničkoj bolnici. Ali, te preparate ne bi trošio na pacijente u laičkoj bolnici.« Slegnuo je ramenima. »Nije ga zanimalo što se tamo događalo. Katkad bi došao, pogledao pacijente, savjetovao ih, dao ljekovite trave ili namjestio slomljenu kost. Pacijente sam najčešće ja njegovao.« Gledao me je u oči. Sada se potpuno pribrao.

Polako sam kimnuo. »Reci mi što misliš o dr. Goddardu.« »Bio je jako umišljen. Ali, usudio bih se reći da su svi liječnici takvi. Bio je vrlo

osoran i grub.« Nagnuo se prema naprijed i povjerljivo nasmiješio. »Ima veliku bradavicu na nosu. Najveću koji sam ikad vidio. Kad bi ga netko pogledao, pocrvenio bi i rukom pokrio lice. Na taj način mogli ste ga zadirkivati, ako ste se usudili, ali nakon toga uvijek je bio zle volje.« Pogledao je Baraka i tjeskobno se iscerio. Shvatio sam da nešto taji, ali nisam imao dokaza, nisam ga mogao otvoreno pitati.

»Gdje si naukovao?« upitao je Barak. »Prije Westminstera bio sam šegrt kod jednog brijača-ranara. Kod njega sam šegrtovao

deset godina, a s brijačem-ranarom radio sam i nakon toga.« »Shvaćam«, rekao sam. »Ni mladi Cantrell nije volio Goddarda.« Pogledao sam ga i

sjetio se da je bio zabrinut kad sam rekao da smo razgovarali s Cantrellom i dekanom Bensonom. Ali, sada je bio pribran i staložen. »Da, Goddard je strašno mučio tog momka. Imao je gadnu jezičinu. Ali, Charlie Cantrell uvijek je bio mlakonja.«

»Jučer sam bio u bolnici. Sada je pusta, naravno. Turobno mjesto.« »Da, točno. Kad sam radio u njoj, stanje je bilo sve gore. Opat Benson namjerno je

zapustio opatiju kako bi je zatvorili. Cromvell mu je dobro platio. Stara papistička crkva bila je trula do srži«, srdito je rekao.

»Ti nisi od onih koji su zadržali staru vjeru, zar ne?« »Nisam.« Lockley se namrštio. »Ali brijač-ranar za kojeg sam radio kad sam otišao,

bio je gorljivi bibličar. Oni su još gori, naduti su zato jer su uvjereni da oni drže ključeve pakla i smrti.«

»A onda si došao tu, k meni«, rekla je gazdarica Bunce i stegnula mu ruku. »Da pronađeš mir.«

Lockley nije reagirao nego me je bijesno pogledao. »Možda su i radikali i papisti u krivu, možda su prokleti Turci u pravu«, gorko se nasmijao. U njemu je bilo nešto očajničko, gotovo divlje. Njegova duša nije spokojna.

Gazdarica Bunce opet je stavila ruku na njegovu šaku. »Smiri se, dragi«, upozorila ga je i nervozno nas pogledala. »On brblja bez razmišljanja. To nisi ozbiljno mislio, zar ne?«

Odjednom je nešto zatutnjalo ispod taverne, temelji od kamena su se zatresli. Pogledao sam naokolo. Iz dubine se začula huka vode. »Što je to?« upitao je Barak.

Lockley se blijedo nasmiješio. »Novi gosti uvijek se trgnu. Misle da iz pakla dolazi đavo da ih zgrabi. Priključeni smo na staru kanalizaciju, koja je sagrađena za Charterhouse. Teče ispod podruma. Redovnici su uvijek imali dobre instalacije. Kuće oko trga priključene su na njihovu staru kanalizaciju, a voda dolazi iz izvora na poljima Islingtona.«

»Da.« Udovica je iskoristila priliku da promijeni temu. »Imamo svoj zahod koji se

Balkandownload.com

prazni dolje, a sve krčme ispuštaju otpad kroz kanalizacijski otvor u podrumu. Međutim, treba reći čuvaru u Charterhouseu da podigne zasun ispod starog samostana, inače se voda nakupi i onda naglo poteče, kao sada. On je pijanac. Ali, sada nitko ne živi ondje, osim onih kraljevih talijanskih glazbenika, a oni su blesavi stranci.«

Lockley me je opet izazovno pogledao. »Ethel je bila tu kad se Charterhouse suprotstavio Cronrwellu, kad su osporili kraljev suverenitet. Priora Houghtona izvukli su van, objesili, utopili i raščetvorili na Tyburnu, a njegovu ruku prikucali na glavnom ulazu. Sjećaš se toga, Ethel, zar ne?«

»To je bilo davno«, nervozno je rekla gazdarica Bunce. »Vjernici.« Na njegovom licu zamijetio sam prezir, ali i bol. Na neki svoj način, kao i

Cantrell, on je od onih koji su loše prošli kad su nastupile promjene. Ustao je. »Pa, gospodine, moramo se latiti posla. zao mi je što vam nisam više pomogao.« Šutio sam, a onda sam se ustao. »Hvala vam, gospodine. Ako se ičega sjetite, molim

vas kontaktirajte me. Gospodin Shardlake, u Lincoln s Innu.« »Hoću.« Laknulo mu je kad je razgovor bio završen. »Možda ćemo vas opet posjetiti«, mirno sam rekao. Snuždio se. On nešto taji, bio sam

siguran. »Ispratit ću vas.« Gazdarica Bunce je ustala i ispratila nas do vrata. Zatim je stala,

osvrnula se da provjeri čuje li je Lockley i prošaptala. »Ispričavam se za ono što je rekao o religiji, gospodine«, tiho je rekla. »Francisu je

bilo jako teško. Živio je u opatiji, a nakon toga život mu nije bio lak, pogotovo s onim bibličarem, brijačem-ranarom, koji ga je gnjavio da prijeđe na njihovu vjeru. Propio se, dolazio je tu i opijao se svake večeri. A onda sam ga uzela k sebi. Znam ja pijance, znam da su dobri i brižni, i da će posao pomoći Francisu.« Pogledala me je. Umorna i ranjiva žena, više nije bila nadmena. »Prestao je piti, ali ogorčen je.«

»Ne brini se, domaćice«, mirno sam rekao. »Ne zanima me vjera domaćina Lockleyja.«

»Ogorčen je, zato jer je opet lončar, kao i njegov otac.« Zabrinuto me je pogledala. »Čudne se stvari događaju na svijetu, zar ne, gospodine?«

ODJAHALI SMO zadubljeni u misli. Barak je prvi progovorio. »On je nešto zatajio,

zar ne?« »Da, nešto o Goddardu.« »Mogao sam ga natjerati da progovori.« »Ne. To je Harsnetov posao. Reći ću mu večeras.« »Mislim da žena ništa ne zna.« »Ne zna. Sirotica. Ne vjerujem da joj je zahvalan što se brine za njega.« »Možda će ga privesti i grublje ispitati.« »Hoće.« Pomisao o mučenju tog ogorčenog, razočaranog malog čovjeka, bila mi je

odbojna. Ali ako je nešto zatajio, moramo saznati o čemu se radi. Vratili smo se u moju kući. Bio sam umoran, ruka me je boljela kad sam je micao.

Dobro bi mi došlo da večer provedem kod kuće i odmaram se, ali morao sam otići na

Balkandownload.com

pogreb. Pitao sam se kakav je sada Samuel, nisam ga vidio od malih nogu. Kad smo ušli, Tamasin je ležala na jastucima u dnevnom boravku. Oči su joj bile

manje otečene, ali na licu je imala modrice, a usta su joj bila otečena. Doimala se potpuno iscrpljeno.

»Kako si, draga?« upitao je Barak, a meni se učinilo da hini radost. »Boli me. Usta me jako bole.« Teško je govorila, a kad je otvorila usta, vidio sam da u

ustima ima okrvavljene loptice od pamuka. Stresao sam se i jezikom opipao šupljinu u ustima. Prije dvije godine mučitelj mi je iščupao zub u Toweru.

»Blažena Djevice Marijo, boli me«, rekla je. Barak joj je prišao i zagrlio je. »Moglo je biti još gore«, rekao je. »Slomio ti je kutnjak. Sačuvala si ljupki osmijeh.« »O, znači sve je u redu«, zajedljivo je rekla. »Nisam mislio...« Tamasin me je pogledala. »Znate li što je onaj prokleti zubar kazao? Kad mi je rekao

da mu treba platiti pet šilinga, rekla sam da je previše, a on je rekao da neće ništa uzeti i da će mi dati deset šilinga, ako pristanem da mi povadi sve zube. Kaže da imam lijepe zube i da će od njih napraviti odlično zubalo za bogataše.« Pogledala me je. »Donio je onu drvenu spravu o obliku ljudskog zubala, htio je izmjeriti moja usta. Kaže da imam dobra usta, standardne veličine. Rekla sam mu da ne dolazi u obzir i neka se lati posla, da je bezdušan kad mi pokazuje takve stvari, a mene sve boli. Čudim se da ga je dr. Malton preporučio.«

»Imao je sreće da ja nisam bio tu«, rekao je Barak. »Seronja.« »Ali, mislim da je brzo obavio posao, manje je boljelo nego što sam očekivala.«

Tamasin je zadrhtala. »Uh. On je zao čovjek, pregača umrljana krvlju, na znaku je objesio ogrlicu od ljudskih zuba.«

»Trebala bi otići u postelju, Tamasin«, rekao sam. »Odmarati se.« »Idete li na pogreb gospodina Elliarda?« »Idem. Moram se presvući i otići kod Dorothy. Bit ću u njezinoj pratnji. Kad se

vratim, Barak, na brzinu ćemo večerati, a onda moramo na sastanak s Harsnetom.« »Razmišljao sam«, rekao je. »Ta crkva. Svete Agate u Irskoj ulici. Nije li se njen

zvonik srušio prije dvije godine?« »Da, to je reformistička crkva. Ne moraš poći«, rekao sam i znakovito pogledao

Tamasin. Barak je slegnuo ramenima. »Harsnet je obojicu spomenuo u pismu. Možda i za mene

ima zadatak.« Htio sam se usprotiviti, ali nisam ništa rekao. Ako ga prekorim ispred Tamasin, samo

ću ga naljutiti. »Ja ću biti u redu«, mirno je rekla. »Dobro«, rekao je Barak. »Odmori se.« Pogledao sam Tamasin u oči. Bila je bijesna.

PRVI PUT nakon Rogerove smrti Dorothy je odjenula najbolju haljinu. Uz nju stajao

je vitak, crnokos osamnaestogodišnjak, naočit u crnoj jakni, a toliko je podsjećao na svog oca da sam ostao bez daha. Kao da je Roger ustao iz groba.

Balkandownload.com

»Samuele«, rekla je Dorothy. »Sigurno se ne sjećaš gospodina Shardlakea. Bio si jako mali, kad smo odselili u Bristol.«

Mladić se naklonio. »Sjećam vas se, gospodine. Za rođendan ste mi donijeli malu šarenu vjetrenjaču. Fascinirala me je.« Govorio je kao i Roger, bistro i odrješito, ali s otegnutim samoglasnicima kao zapadnjaci.

»Da«, nasmijao sam se. »Sjećam se. Imao si pet godina. Imaš dobro pamćenje.« »Pamtim samo lijepe stvari. Moram vam se zahvaliti na svemu što ste učinili za moju

majku.« Stavio je ruku na Dorothino rame. »Bila je vrlo hrabra.« »Nije li Samuel pljunuti Roger?« rekla je Dorothy sa suzama u očima. »Točno.« »To me tješi. Roger živi u mom sinu. Ali, Matthew, što je s tvojom rukom? Ozlijedio

si se?« Ona vrlo dobro zapaža. »Manja nezgoda. Ništa ozbiljno. Hoćeš li se zadržati u

Londonu, Samuele?« Odmahnuo je glavom. »Moram biti u Bristolu idućeg tjedna, zbog tekstilnog sajma.

Nadam se da će moja majka doći kod mene kad se sve sredi.« »Oh .« Nisam pomislio da bi uskoro mogla otići. Vijest me je oneraspoložila. »O tome ćemo kasnije razmišljati«, rekla je Dorothy. »Sada imamo posla. Ne može se

Matthew za sve brinuti. Pomogao mi je, bio je moja uzdanica i moj oslonac.« Toplo mi se nasmiješila.

»Učinit ću sve što je u mojoj moći«, posramljeno sam rekao. »Moj sin je zaručen, Matthew«, tiho je rekla. »Što kažeš na to? Za kćer jednog trgovca

iz Bistola.« Samuel je pocrvenio. »Čestitam«, rekao sam. »Hvala vam, gospodine. Htjeli bismo se vjenčati iduće godine.« Netko je pokucao na vrata. Ušla je Margaret. »Donijeli su lijes«, tiho je rekla. Dorothy je zadrhtala. Opet je bila potpuno izgubljena. »Dolazim«, rekla je. »Dopusti meni«, rekao je Samuel. »Ne. Ne. Idem sama.« Stegnula mu je ruku i izašla van. Samuel i ja ostali smo u

nelagodnoj tišini. Sat je otkucavao vrijeme. Pogledao sam duborez i traljavo popravljen kut. Nasmiješio sam se Samuelu.

»Ima li vijesti o istrazi, gospodine?« oprezno je upitao. Shvatio sam da mu je bilo teško. Bio je prisiljen da preuzme ulogu zrelog muškarca, zbog tragedije koja ih je pogodila. »Majka se strašno brine«, rekao je, »zato jer ne zna zbog čega je otac ubijen na stravičan način. Bilo bi strašno da ga je pljačkaš ubio, ali ona jeziva – inscenacija.« Tjeskobno me pogledao. »A rekli ste da i njoj prijeti opasnost.«

Održala je riječ i nikome nije pričala o drugim ubojstvima, pomislio sam. Nije rekla čak ni svom sinu. »To je samo mjera predostrožnosti«, rekao sam. »Napredujemo, Samuele. Ne mogu ti sada ništa reći, ali ako ti može pomoći, reći ću ti da vjerujemo da tvoj otac nije ubijen zbog razmirice. Mislim da je privukao pažnju – nekog luđaka, takoreći. Mislim da to smiješ reći majci.«

»Ali, zašto je to tajna?« ljutito je rekao mladić. »Majka je strašno zabrinuta, iako ništa ne govori.«

Zašutio sam, a onda sam polako rekao: »Riječ je o politici. Počinjeno je još jedno ubojstvo. Žrtva je jedan uglednik. Ali, nije ubijen zbog svog statusa, taj luđak je i njega izabrao.«

Balkandownload.com

»Duševni bolesnik«, namrštio se Samuel. »Da, samo bi luđak mogao ubiti dobrog čovjeka, kao što je bio moj otac.«

»Roger je bio dobar čovjek i dobar prijatelj. Ali, nemoj inzistirati, Samuele, već sam ti rekao više nego što sam smio.«

Polako je kimnuo. »Jadna majka. Oni su se jako voljeli.« Nervozno se nasmijao. »Katkad sam se osjećao zapostavljeno, zbog toga sam ostao u Bristolu da imam svoj život. Ali, volio sam oca, mnogo mi je pomogao.« Samuel se opet doimao kao dječak, zacrvenio se i zasuzio. »Pazite na moju majku, gospodine. Ona kaže da ste joj vi i Margaret jedni pravi prijatelji.«

»Hoću«, rekao sam. »Hoću.« »Htio bih da pođe sa mnom u Bristol, ali ona je svojeglava.« Dorothy je ušla u sobu. Bila je blijeda i ukočena. »Došli su njegovi prijatelji i sluge na

sahranu. Moramo poći.« Duboko sam udahnuo i pošao za Samuelom.

DVADESET TREĆE POGLAVLJE

OGER JE POKOPAN. Položen je u zemlju u mirnom kutku starog . groblja uz Crkvu svete Bride. Tijekom pogrebne službe, dok je svećenik govorio kako je Roger otišao k Bogu, jedino sam razmišljao tome da nije trebao biti pokopan još dvadeset, trideset godina. Zatim sam ostavio Dorothy

i Samuela nasamo. Otišao sam kući te sam s Barakom odjahao na jug, na sastanak s Harsnetom.

CRKVA SVETE Agate bila je u ulici koja je spajala Ulicu Temzu i riječnu obalu.

Mješovit kvart, prastare, trošne drvene nastambe polako su istiskivale nove, moderne kuće od kamena. Crkva je bila mala jako stara, a kad sam pogledao uvis, vidio sam da ima novi krov od olova i šiljati zvonik. Sjetio sam se priče kako je prije dvije godine oluja srušila zvonik. Stradale su dvije obitelji u susjednim kućama. Kad sam stigao u suton, sunce je bilo nisko nad obzorom, sjene su se izdužile na ulici. Na dnu ulice tekla je siva rijeka, na teglenicama su upalili svjetiljke. Bila je oseka, obale zatrpane smećem zaudarale su po truleži.

Konji su bili privezani za ogradu ispred starog drvenog ulaza u crkveno dvorište, a uz njih stajala je manja skupina ozbiljnih muškaraca u crnini. Pogledali su nas kad smo prišli, a jedan nam je stao na put.

»Mogu li vam pomoći, gospodo?« Nizak, raščupane brade, neupadljiva i skupa odjeća. Doimao se kao trgovac ili prodavač.

»Mrtvozornik Harsnet pozvao nas je na sastanak«, rekao sam mu. Odjednom je bio srdačan, čak i susretljiv. »Ah, da. On je tu. Sa sir Thomasom Seymourom. Tu je i lord

R

Balkandownload.com

Hertford, ukazao nam je čast svojim prisustvom«, ponosno je rekao čuvar crkve. »Iznimno smo počašćeni da su došli na otvorenje obnovljene crkve. Ja sam Walter Finch, vama na usluzi, čuvar crkve.«

Finch nas je ispratio do ulaza u crkveno dvorište. »Prijatelji mrtvozornika«, promrmljao je ostalima, koji su se odmah naklonili. Ušli smo za njim u crkveno dvorište, u kojem su muškarci i žene stajali oko vatre, koja je gorjela uza vanjski zid. Iznad jame, na ražnju se vrtjelo divlje prase. Ručice ražnja okretala su dva dječaka, koji su finu odjeću zaštitili pregačama. Praseća mast kapala je na pladanj. Zrak je bio ispunjen mirisom pečenja. »Gori, papo, gori«, rekao je jedan dječak, a drugi se nasmijao. Pogledao sam crkvu. Na jednom od tri prozora bio je vitraj, a na druga dva obična prozorska stakla.

Finch nam se nasmiješio. »Kad se prije dvije godine srušio zvonik, oštećen je krov i interijer crkve. Morali smo je temeljito obnoviti. Ali, katkad Gospod u nesreći daje novu nadu. Izbacili smo kipove i druge idole, ispraznili niše i na dva razbijena prozora stavili obično staklo.« Zadovoljno se smiješio. »Kako je Bog htio da izgleda njegova kuća za molitvu, da ne bude zatrpana zlatom i tamjanom. Htio sam ukloniti oltarnu pregradu, ali imali bismo velike nevolje. Poveo bih vas unutra, ali ključ je kod velečasnog Yaringtona. On još nije stigao.«

»Shvaćam.« Sjetio sam se obitelji, koje su poginule kad se zvonik srušio. Finch mi je namignuo. »A ako Bonnerovi ljudi kažu da previše podsjeća na luteransku

crkvu, reći ćemo im da nismo imali novca za uređenje. Božje sluge trebaju biti lukavi kao zmije, piše u Svetom pismu.«

Pogledao sam okupljene u crkvenom dvorištu. To je duže vrijeme reformistička crkva, pomislio sam. A okupljeni odlaze u Meaphonovu crkvu, u koju su išli i Kiteovi. Trgovci i članovi gildi, a pripadnici svih radničkih staleža stajali su uza zid, zato jer im je bilo neugodno. Nekoliko klerika, ugledao sam i Meaphona kako žustro razgovara s trgovcem. Zamijetio me je, kimnuo i okrenuo glavu. Vjerojatno mu je neugodno, zbog toga što je jučer pobjegao od biskupa Bonnera. Hoće li mudrost zmije spasiti te ljude kad Bonner opet nasrne na njih, pomislio sam. Sjetio sam se njegova zdepastog, snažnog lika kad je stao pred mene ispod Londonskih zidina te sam se stresao.

Sir Thomas Seymour i lord Hertford stajali su s Harsnetom kod ražnja, Harsnet je žustro razgovarao s lordom Hertfordom. Sir Thomas je s dosadom gledao naokolo. Kad nas je ugledao, izvio je obrve i gurnuo svog brata. »Eno grbavca«, rekao je, ne trudeći se da bude diskretan.

»Gospodine Shardlake.« Lord Hertford nam je kimnuo kad smo im prišli. »A ti si sigurno Jack Barak.«

»Da, gospodaru.« Barak se naklonio. »Sjećam se da te je moj nesretni prijatelj Thomas Cromwell silno hvalio«, rekao je s

tugom u glasu. Hertford i njegov brat bili su u raskošnoj odjeći. Lord Hertford u grimiznoj jakni, s tamnim plaštem i zlatnim lancem oko vrata, a Thomas u žutoj jakni razrezanih rukava kako bi se vidjela zelena podstava, s crnom kapom na kojoj je blistao smaragdni broš.

»Ima li vijesti, Shardlake?« upitao je Harsnet. Prepričao sam im razgovore s Cantrellom i Lockleyjem, kako nam je Lockley nešto

zatajio. Kimnuo je. »Opet ćemo razgovarati s njim. I dekanom Bensonom.« Prodorno me je pogledao.

»Čini se da je Goddard čovjek kojeg tražimo, zar ne?« »Možda je još rano da budemo sigurni.« »Da, možda. Nisam uspio ući u trag Goddardovoj obitelji. Ispitujem gilde i vlasteline,

Balkandownload.com

koji imaju posjede izvan grada.« »Ali, on je godinama bio redovnik«, rekao je sir Thomas. »Ako je njegova obitelj iz

okolice Londona, trebali bismo ih brzo pronaći.« »Njegova obitelj možda se doselila kad je bio redovnik«, rekao je lord Hertford.

»Mnogi bogataši dolaze u London, pogotovo ako u gradu imaju rodbinu, kako bi se još više obogatili. Ili osiromašili«, rekao je. »Kako ruka, naredniče Shardlake? Mrtvozornik Harsnet mi je rekao da su vas napali.« Pogledao je Baraka. »I vašu suprugu?«

»Da, gospodaru«, rekao je Barak. »Pretučena je i slomljen joj je zub.« Sir Thomas je lupnuo Baraka po leđima. »Nije mi palo na pamet da si oženjen, mislio

sam da si još uvijek prpošni momak.« »Nisam više, sir Thomase.« »Ova afera nije mogla doći u gore vrijeme«, rekao je lord Hertford. »One mesare još

uvijek istražuju zbog kršenja korizmenog posta. Ali ne žele biskupu Bonneru ništa reći, hrabri ljudi.«

»Mislim da je taj čovjek opsjednut«, rekao je Harsnet. »Kakav god bio«, rekao je Hertford, »moramo ga uhvatiti.« Sluga nam je prišao i ponudio nas pečenjem na pladnju. Pogledao sam prema vatri i

ražnju. Prase je bilo dobro pečeno, posluga je brisala znoj s čela i odmaknula se od vatre, koja je veselo plamtjela, bacala blistave iskre, a pečenje je cvrčalo. Brzo se smrkavalo. Iza kuća prema jugu, u suton Temza je bila bijela kao mramor.

»Osjećam smrad trule ribe«, rekao je Barak. »I ja. Sigurno s rijeke.« Zaista, miris pečenja miješao se s neugodnim vonjem ribe. »Gdje je velečasni Yarington?« upitao je netko. »Već je trebao doći.« Trgnuo sam se kad me je sir Thomas uhvatio za ranjenu nadlakticu. »Harsnet kaže da

jedan od bivših redovnika sada živi na Trgu Charterhouse.« »Da, brat laik Lockley. Živi u krčmi.« Namrštio se. »Znam te kuće i krčme, koje su sagrađena uz stari samostan. U najvećoj

kući stanuje lady Catherine Parr. Bio sam kod nje.« »Polako, Thomase«, rekao je njegov brat. »Sada je potpuno jasno da ona nije ugrožena

od ubojice.« »Ne bih htio da bude ugrožena na bilo koji način«, tjeskobno je rekao sir Thomas. To

ga muči zato jer je zaljubljen u gospu, ili zbog toga što je ona bogata udovica, koja još uvijek nije pristala na brak s kraljem, upitao sam se.

»Ima li vijesti o budućem braku?« tiho sam upitao lorda Hertforda. Uostalom, zbog toga su nas pozvali da sudjelujemo u istrazi.

Probo je komad svinjetine i ubacio ga u usta. Pogledao je svog brata te je rekao: »Lady još uvijek nije rekla da kralju, kaže da joj je potrebno još vremena.«

Harsnet je gunđao. »S tom su se taktikom služile Anne Boleyn i Jane Seymour. Držale su ga na kratkoj uzici, kako bi kralj još više žudio za onim što je htio dobiti.«

»Ne«, nasmiješio se sir Thomas. Njegovi bijeli zubi bljesnuli su iznad crne brade. »Lady Catherine ne želi reći da zbog toga s njim ne želi stupiti u brak. A tko bi htio?«

»Utišaj se«, odbrusio mu je brat. »Thomase, vjerujem da nisi opet posjetio gospu. Ako bi kralj saznao...«

»Nisam«, odbrusio mu je Thomas. »Htio bih poći«, tiho sam rekao Harsnetu. »Boli me ruka, moram otpočinuti.« Kimnuo je. »Naravno. Ja ću ostati tu.« Pogledao je naokolo. »Čudno da velečasni

Yarington još nije stigao. zao mi je što ste ranjeni.« »Oporavit ću se.«

Balkandownload.com

Nasmiješio se. »Dobro. Moja supruga i ja radujemo se da ćete sutra biti na večeri kod nas. Upoznat ćete moju djecu.«

»Hvala vam, gospodine. Koliko djece imate?« »Četvero. Svi su zdravi i poslušni. I dobru suprugu. Trebali biste se oženiti,

gospodine.« »Ne vjerujem da je to za mene.« »Znači, nemate nikoga?« Pomislio sam na Dorothy. »Uvijek ima nade«, rekao sam i tužno se nasmiješio. »Ispeglajte odjeću, brate Shardlake. Vežite bračni čvor, kao mladi Barak.« »Čvor je točna riječ«, promrmljao je sebi u bradu Barak. »Laku noć, gospodine.« Rukovao sam se s Harsnetom i okrenuo da pođem. Barak je

bio uza mene. Namrštio sam mu se. »To je bilo djetinjasto. Čvor, ma daj...« Odjednom se začuo ženski vrisak. »Crkva! Crkva je u plamenu!« Svi su prestali jesti i razgovarati. Kroz prozor na kojem je bio vitraj vidio se plamen.

Bacao je čudnu sjenu u mračnom crkvenom dvorištu. Velečasni Meaphon prvi je iskoračio i zgrabio kvaku crkvenih vrata. »Zaključano!«

viknuo je. »Kod koga je ključ?« »Kod velečasnog Yaringtona!« Svi su gledali naokolo, ali nije bilo ni traga sijedom

kleriku. »Pođite u vikarijat!« netko je povikao. »On je zabranio posjete u vikarijatu«, nervozno je rekao crkveni čuvar. »Boji se da ne

pronađu njegove primjerke Luthera i Kalvina.« »Nemamo vremena. Moramo ući i ugasiti vatru.« »Razbijte vrata!« povikao je netko. Sir Thomas pogledao je čvrsta hrastova vrata i nasmijao se. »Trebat će vam bojni ovan

da razbijete ta vrata!« »Postoji stražnji ulaz«, rekao je netko. Dvojica su otrčala iza crkve, a kad su se ubrzo

vratili rekli su da su i ona zaključana. Pogledao sam prozor. Vatra se razbuktala. Istupio je crkveni čuvar Finch. »Ja imam ključ! Ostavio sam ga kod kuće!« »Pođi i donesi ga, budalo!« viknuo je Harsnet i gurnuo kolebljivog crkvenog čuvara.

Finch je još jednom s užasom pogledao treperavu svjetlost na prozoru crkve, a onda je odjurio. Netko je kleknuo na tlo i počeo se moliti Bogu da spasi crkvu, da ne bude opet razorena.

Uz nas je stao lord Hertford. Sagnuo se i tiho rekao Harsnetu: »Trebao bih otići. Ne mogu ništa učiniti, nastat će

metež ako crkvu zahvati plamen.« Harsnet je kimnuo. »Da, gospodaru, to bi bilo najbolje.« »Ja ću ostati«, rekao se sir Thomas. »Želim ovo vidjeti.« Bio je uzbuđen. Njegov brat

prijekorno ga je pogledao, a onda je slegnuo ramenima i hitro otišao. Harsnet je gledao u prozor. »Pogledajte! Gori samo na jednom mjestu«, rekao je

prigušenim glasom. »A nema dima.« »Kakav je to zvuk?« tiho je upitao Barak. Iznad čovjeka koji se molio Bogu i ustrašenog žamora pastve, iz crkve se začuo

prigušeni zvuk. Jedva čujno stenjanje, više životinjsko nego ljudsko. »Dragi Isuse, što se unutra događa?« upitao je Harsnet. Na njegovom licu u polumraku

jasno se vidio strah. Finch je utrčao u crkveno dvorište s velikim ključem u ruci. Užurbano su otključavali

vrata, a on ih je širom otvorio. Za njim je ušlo desetak ljudi. Stali su kao ukopani, netko je

Balkandownload.com

prestravljeno vrisnuo. Sir Thomas Seymour probijao se kroz gomilu, a Barak, Harsnet i ja išli smo za njim. Zapuhnuo nas je užasan smrad spaljenog mesa i još gori vonj trule ribe, koji je Barak spomenuo. Kad smo ušli, svi smo se ukipili pred stravičnim, nevjerojatnim prizorom.

ČOVJEK U bijelom habitu gorio je prikovan za kameni stup u brodu crkve. Buktio je

kao ljudska baklja u tami, a nije stajao na lomači, nije se vidjelo zbog čega je u plamenu. Netko se srušio onesviješten, a ^Ostali su pali na koljena zazivajući Boga. Barak i sir Thomas Seymour krenuli na naprijed, a Harsnet i ja smo ih slijedili. Vrelina zapaljenog čovjeka bila je toliko snažna da smo se morali zaustaviti dva metra od njega. Nikad neću zaboraviti taj stravičan prizor. Velečasni Yarington u plamenu, njegova odjeća je pocrnjela, vidjelo se crveno, spaljeno meso, a krv je kapala i cvrčak po vatri. Zurio je u nas u jezivoj agoniji te sam zamijetio da su mu usta začepljena krpom, koju mu je bila vezana oko glave. Ono što smo čuli bili su njegovi prigušeni krici.

Iskolačenim očima gledao je svoju pastvu, koja se ukipila od užasa, a onda je netko viknuo: »Vode! Donesite vode!« Trojica su izjurila iz crkve, a ja sam zamijetio da ih Yarington prati izbuljenim očima. Ali, bilo je prekasno, bilo je prekasno i kad smo ušli u crkvu. Gledali smo kako plamen proždire Yaringtonovu glavu. Užasnuto sam zurio kako ponosnu, sijedu glavu zahvaća vatra, kako se njegova kosa u hipu pretvorila u žutu aureolu, a onda je šišteći nestala. Kad je plamen počeo trgati njegovo lice, glava mu je klonula na prsa, a jezivo stenjanje nije se više čulo.

»Nema dima«, potreseno je rekao Harsnet. »Nema dima i nema goriva. To je đavolje djelo.«

Ljudi koji su istrčali van, vratili su se s kantama vode i bakljama. Osvijetlili su okrečenu unutrašnjost crkve i crnu stvar okovanu za stup. Polili su Yaringtona vodom, a vatra je šištala i utrnula. Iz ostataka tijela počeli su se izvijati tanki pramenovi dima. Sir Thomas Seymour smjelo je kročio naprijed i pogledao spaljeno lice. »Mrtav je«, rekao je i uzmaknuo. »Uh, kako smrdi.«

Gledao sam Yaringtonov leš koji je visio na okovima, bijeli habit koji se stopio sa spaljenim tijelom. Netko se udaljio i ispovraćao. Čak je i Barak, koji je imao željezni želudac, problijedio. Ne samo od prizora, nego od smrada pečenog mesa i vonja po truloj ribi. Pogledao sam u pod. Na njemu su bile kapljice neke guste tekućine. Sagnuo sam se i oprezno prstom obrisao mrlju te sam onjušio prst.

»Riblje ulje«, tiho sam rekao. »Preliven je ribljim uljem, sigurno od onih golemih riba, koje se posvuda prodaje.« Okrenuo sam se Harsnetu. »To je bilo gorivo.« Opet sam pogledao leš, a želudac mi se zgrčio. U ustima mu je gorjela krpa. Seljaku Tupholmeu zavezali su krpu preko usta. Pretpostavio sam da je Yarington omamljen i nije bio pri svijesti kad su ga donijeli i okovali za stup.

Oko nas ljudi su užasnuto šaputali. Okupili su se, a žene su plakale. Harsnet je pogledao vikarev leš. Duboko je disao. Tiho je izgovorio tekst iz Otkrivenja:

»A četvrti izli svoju čašu na sunce, kojemu bi dano da pali ljude vatrom.« Barak je otišao do stražnjeg ulaza. Uhvatio je kvaku da se uvjeri jesu li vrata

Balkandownload.com

zaključana. Već sam mogao zamisliti poznat prizor: Yaringtona su svladali, onesvijestili, ubojica ih je s vikarevim ključem zaključao unutra, a onda je pobjegao kroz stražnji ulaz, kad je sirotog Yaringtona zahvatila vatra i zaključao vrata za sobom.

»Ubojica je znao da ćemo biti tu«, rekao sam. »Kako je mogao znati?« »Isuse, u pravu je«, rekao je Harsnet. »Taj prizor bio je namijenjen nama, kao i

vjernicima. Sigurno nije slučajno da smo mi tu. Moj vikar. Moji siroti vikar«, plakao je. »Izaziva nas«, ogorčeno sam rekao. »Opet. Poigrava se s nama, pokazuje nam da smo

bespomoćni.« Netko je pristupio da skine okove, ali kad je dotaknuo metal, kriknuo je i povukao

ruku. Bio je užaren. Meaphon je prišao. Skinuo je talar i polako pokrio Yaringtonovu spaljenu glavu.

Harsnet je pogledao užasnutu pastvu. »Slušajte me, svi me dobro slušajte!« rekao je. »Ja ću istražiti ovu grozotu i uhvatiti ubojicu! Ali, do tada ne smijete ništa reći – ništa – ni riječ o tome što se večeras tu dogodilo! Samo biste obodrili naše neprijatelje.«Gomila je zamorila.

»Ni riječ, jeste li me čuli! Ako se pročuje za ovo, nastat će panika. Svima nam prijeti velika opasnost!« rekao je Harsnet sa snažnim zapadnjačkim naglaskom. »Finch, zadužen si za održavanje reda i mira dok se ne vratim. Skinite sirotog svećenika kad se okovi ohlade.« Harsnet se obratio sir Thomasu, Baraku i meni. »Idemo«, tiho je rekao. »Moramo smjesta otići kod nadbiskupa.«

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

AD SMO došli u zamak Lambeth, kod nadbiskupa Cranmera ». bio je lord Hertford. Uveli su nas k njemu, ali Barak je opet morao pričekati u hodniku. Nadbiskup je bio strašno iscrpljen, neobrijan, crne čekinje izbile su na njegovim upalim obrazima. Uz njega stajao je lord Harsnet. Nadbiskup nam

je rukom pokazao da sjednemo. »Dakle, imamo još jedno?« rekao je Hertford. Zamijetio sam da je ustrašen. »Da, gospodaru«, rekao je Harsnet. Ispričao mu je što se dogodilo u crkvi. Cranmer je šutio, a onda je rekao: »Siroti stvor. Molit ću se da je nakon užasne patnje

sada u raju.« Obratio se Hertfordu. »Svako ubojstvo je još spektakularnije. Ako se to nastavi, javnost će morati saznati za cijelu istragu.«

»Zar se ne može držati u tajnosti?« strogo je upitao Hertford. Bio je napet i pribraniji od Cranmera.

»Razgovarao sam s Yaringtonovom pastvom«, rekao je Harsnet. »Naredio sam im da moraju šutjeti. S njima je sada velečasni Meaphon. Kad završimo sastanak, vratit ću se da odnesemo tijelo i još jednom ću ih upozoriti da će jedino Bonner profitirati ako se sazna za Yaringtonovo ubojstvo.«

»Opet neće biti javne istrage«, rekao je Hertford. »Prekršili smo zakon«, rekao je Cranmer. »Ali, ne možemo drugačije ako to želimo

držati u tajnosti. Gdje će sada napasti?« bijesno je rekao. »Kako je uspio uvesti Yaringtona u crkvu i napraviti tu užasnu inscenaciju, a nitko ga nije vidio?« Pogledao me je.

»Mislim da je ubojica imao istu metodu s dr. Gurneyjem i gospodinom Elliardom«, rekao sam. »Pozvao je Yaringtona na sastanak, omamio ga valerijanom, njegovim ključem

K

Balkandownload.com

je po danu otvorio crkvu i okovao ga. A onda je zaključao vrata i pričekao da sve svi okupe kako bi zapalio riblje ulje koje je nabavio.«

»Dobro je da smo bili ondje«, rekao je Harsnet. »Kad sam ugledao sirotog Yaringtona kako gori u crkvi, bez goriva i dima, pomislio sam da je to đavolja rabota. Da nismo umirili pastvu, mislim da bi trčali po ulicama i vikali da je to đavo učinio. Ali, nisam siguran da bi bili u krivu.«

Hertford me je prodorno pogledao. »Moramo ga zaustaviti«, rekao je. »Bonner i Gardiner ispituju dvorane, a prošlog tjedna odveli su nadbiskupovo osoblje. Nisu ništa saznali, ali neće odustati.«

»To kralju neće biti dovoljno da krene na nas«, rekao je njegov brat. »Čuo sam da svi londonski mesari govore kako se ne sjećaju kome su prodavali meso na korizmu.«

Hertford je sada potvrdno kimnuo sir Thomasu. »To je točno. Mislim da se Bonner neće usuditi da uhiti mnogo ljudi. Jučer su vikali protiv njega kod Londonskih zidina.« Pogledao sam ga. Dakle, saznali su. Hertford je rekao: »A kralj neće biti zadovoljan s dokazima fabriciranim od poluistina i glasina, koji nas povezuju s radikalima. On vas voli najviše na svijetu. U to možete biti sigurni, gospodaru.«

Cranmer je duboko uzdahnuo. »To su rekli za Cromwella i Wolseyja. Pripazi na kralja u moje ime, Edwarde, pripazi tko ulazi i izlazi iz Vijeća, tko mu šapće na uho.«

»Pripazit ću.« Zašutjeli smo. »Mogu li vam se obratiti, gospodaru?« Prišao sam i s nadbiskupova stola uzeo list

čistog papira. Moram unijeti malo reda u taj kaos. Cranmer mi je mahnuo rukom da nastavim. Brzo sam pisao, a ostali su me gledali u tišini. Zatim sam papir odložio na stol. Sagnuli su se da vide što sam napisao:

1. ČAŠA: Zagnojena rana (Tupholme – seljak – radikalni reformist koji je postao grešnik siječanj, ubijen u prosincu?) 2. ČAŠA: Smrt u slanoj vodi (dr. Gumey – liječnik – radikalni reformist koji je postao umjeren – 20. veljače) 3. ČAŠA: Smrt u slatkoj vodi (Roger Elliard – odvjetnik – radikalni reformist koji je postao umjeren – 25. ožujka) 4. ČAŠA: Smrt u vatri (vlč. Yarington – klerik – radikalni reformist – 3. travnja) 5. ČAŠA: Smrt u tami i golemoj boli 6. ČAŠA: Isušena rijeka 7. ČAŠA: Veliki zemljotres

Balkandownload.com

»Počeo je ubrzavati«, tiho je rekao Hertford. »Mislim da je to Goddard«, rekao je Harsnet. »Dekan Benson i laik Lockley taje nešto

o njemu, siguran sam. Sutra ću ih ispitati. Trebali bismo ih strogo ispitati u vašoj tamnici, gospodaru.«

»Ne«, odlučno je rekao Cranmer. »Nećemo ih ispitivati o religijskim pitanjima. U ovoj atmosferi ne možemo tek tako odvoditi ljude s ulica Londona.«

»A još uvijek nismo sigurni da je to Goddard«, rekao sam. »Što misliš o njemu«, upitao je Cranmer. »Po svemu sudeći, Goddard je bio bešćutan čovjek. Dobar liječnik, ali nije mario za

svoje pacijente. Vrlo osjetljiv zbog tjelesne mane – velike bradavice na nosu. Ali, nakon onoga što sam saznao od osoba koje su ga poznavale, ne mogu zamisliti da u njemu tinja divljačka srdžba tog ubojice.«

»Ukoliko nije opsjednut«, rekao je Harsnet. Zašutjeli smo, a onda je Cranmer rekao: »Ako je Yarington bio radikalni reformist,

onda se ne uklapa u shemu koju si skicirao.« »Koliko nam je poznato, bio je reformist«, rekao sam. »Možda ga nismo dobro

ocijenili. Trebali bismo otići u njegovu kuću. Ako je Yarington bio pobožan kako se doimao, onda je pogrešna moja pretpostavka da ubojica kažnjava one koji su se odrekli radikalizma. Ako nije, ona je sužen broj potencijalnih žrtvi.«

Thomas Seymour je gunđao: »A to su svi bivši radikali u Londonu. Koliko ih stotina ima?«

»Mnogo«, rekao sam. Protrljao sam nadlakticu. Šavovi su se počeli izvlačiti iz rane. Lord Hertford pogledao je papir. »U Otkrivenju piše da će ljudi gristi svoje jezike u

mraku i užasno patiti kad se izlije naredna čaša. To može značiti bilo što.« Smrknuto je zagladio dugu bradu.

»Ipak bih htio znati kako će isušiti rijeku, a to bi se trebalo dogoditi nakon šeste čaše«, podrugljivo je rekao Thomas Seymour. »Ili izazvati veliki potres, kao kod sedme čaše.«

»Smislit će nešto«, rekao sam. »Nešto prikladno.« Cranmer se obratio Harsnetu. »Niste uspjeli pronaći Goddarda?« »Još nisam, gospodaru. Raspitujem se kod vlasti u Surreyju, Kentu i Sussexu. Vrlo

diskretno.« Nadbiskup je kimnuo. Zatim se obratio meni. »Matthew, ti zastupaš onog momka iz

Bedlama. Yaringtonov susjed, velečasni Meaphon, njegov je župnik zar ne?« »Točno. Bio je jučer tamo, kad se mladi Kite popeo na Londonske zidine. Bio je i

Yarington.« »Pobrini se da momak bude na sigurnom, da ga nitko ne vidi.« »Hoću, gospodaru. Čini se da ga je glavni čuvar u Bedlamu namjerno pustio van, kako

bi se riješio problema. To se neće ponoviti. Sutra je ročište na Sudu za zahtjeve, kako bismo bili sigurni da će se dobro brinuti za njega.«

Cranmer je kimnuo i pogledao moju nadlakticu. »Misliš da te ubojica slijedi, da te izaziva?«

»Da.« »Samo tebe?« »Pretpostavljam. Ozlijeđena je i Barakova supruga, ali bojim se da je napadnuta zbog

mene. On želi da se odustanem od slučaja.« Thomas Seymour se nasmijao. »Pretjerujete. Zašto bi to njemu bilo važno?« »Ne znam«, rekao sam. Obratio sam se Harsnetu. »S vama je bilo sve u redu?« »Da. Ali, ja radim u Whitehall palači, pa nije lako doći do mene.«

Balkandownload.com

Cranmer je protrljao lice. »Jedino nam preostaje da nastavimo s potjerom. Pođite sutra opet kod dekana Bensona i laika Lockleyja. Gdje Lockley živi?«

»Pored Charterhousea.« Sir Thomas se namrštio. »Gospodaru, rekao sam da mi nije drago da je lady Catherine

Parr u blizini osobe, koja bi mogla biti povezana s tim ubojstvima.« »Okružena je slugama«, umorno je rekao njegov brat. »Ona se ne uklapa u profil

njegovih žrtava. Povučena žena i iskrena vjernica.« »Nije se uklapao ni Yarington. A ipak ga je večeras zapalio kao božićnu svijeću.« »Gospodaru«, rekao je Harsnet. »Mislim da bismo sada trebali otići u kuću velečasnog

Yaringtona. Crkveni čuvar rekao mi je da je živio u župnom dvoru, dvije ulice od svoje crkve, sam sa slugama. Rekao sam mu da šuti o večerašnjem događaju.«

Cranmer se zamislio. »U redu. Matthew, Gregory, pođite u kuću sirotog Yaringtona, razgovarajte s njegovim slugama, saznajte kako je živio. Povedite moja dva stražara, a ako ocijenite da bi sluge trebalo pritvoriti, diskretno ih dovedite tu. A sada, Matthew, prije nego odeš, želi s tobom nasamo razgovarati.«

Drugi su izašli i ostavili me nasamo s nadbiskupom. »Ovaj užasan slučaj te je potresao, Matthew, zar ne?« Bio sam na rubu suza. Nadbiskup me je opet uspio dirnuti. »Da«, rekao sam. »Zbog toga što je stradao i tvoj dobar prijatelj? I zato jer te počinitelj slijedi i ruga ti

se?« »Da. I zato jer nikad nisam vidio takvu...« Zašutio sam. »Opačinu.« »I mene je potreslo. Vidio sam mnogo, previše političkih ubojstava. Ali, ovo je

drugačije. Čini mi se da taj čovjek uživa u svom djelu.« »I meni se čini.« »Kako se mogu počiniti takve stvari i vjerovati da se ispunjava Božja volja?« ljutito je

rekao Cranmer. »Radi li se o blasfemičnom ismijavanju religije, a izvorno nadahnuće dolazi od đavla? Gregory Harsnet to misli.«

»Ne znam, gospodaru. Nadam se da neću podleći tim mislima.« »Vatra«, tiho je rekao. »To je užasna smrt. Heretici s kojima sam razgovarao,

preklinjao ih da se pokaju, zastrašivao ih pričama o spaljenoj koži, kako se salo topi, šišti i cvrči.« Sklopio je oči i uzdahnuo. »Želio sam ih spasiti, da sam mogao, ali kralj je uvijek odlučno tražio najtežu kaznu. Ranije je htio progoniti katolike, a sada se vraća starom shvaćanju religije. Katoličanstvo bez pape. S godinama ga je sve teže uvjeriti.« Odmahnuo je glavom, sklopio oči, a onda me je prodorno pogledao. »Možeš li to podnijeti?«

»Mogu, gospodaru. Zarekao sam se da ću osvetiti svog sirotog prijatelja. Održat ću riječ. Smoći ću hrabrosti.«

Ironično se nasmiješio. »Onda bih i ja trebao. Catherine Parr još nije pristala, znaš, kralju nije dala konačni odgovor. Ustrašena je, sirotica, a to je potpuno shvatljivo, jer nije prošla ni godina dana otkako je Catherine Howard završila na stratištu. Ipak, moram nagovoriti njezine prijatelje da pristane, zbog utjecaja koji će imati na kralja.«

»Bit će izložena opasnosti.« »Da«, odlučno je kimnuo. »S tim se svi morao suočiti, zbog istine o Isusu. On je otrpio

najgore muke, zbog svih nas.« Nadbiskup je zašutio. Bio je ustrašen, tužan, sućutan, a ipak neumoljiv. Zatim me je otpustio. »Riješi to, pronađi ga.«

Barak i Harsnet čekali su me u hodniku. Harsnet je hodao tamo- -amo i mrštio se. Barak je sjedio i nervozno mahao nogom. Bio je nestrpljiv, bijesan, ustrašen. Harsnet me je znatiželjno pogledao. »Htio je razgovarati o ubojstvima«, rekao sam. »Potresen je.«

»I on misli da je to đavolja rabota?«

Balkandownload.com

»Ne zna, kao ni ja. Od nagađanja nemamo nikakve koristi«, oštro sam rekao. Obratio sam se Baraku. »Idemo u Yaringtonovu kuću.«

Izašli smo van i poveli dvojicu stražara iz palače. Krupni muškarci s mačevima za pojasom, zato jer je palaču nadbiskupa trebalo čuvati kao i boravišta svih državnih dostojanstvenika. Sišli smo do obale te nas je nadbiskupova barka odvezla u grad. Zatim smo kroz grad hodali prema Yaringtonovoj crkvi. Grad je bio u mraku i tih, jer je bio redarstveni sat, pa su redarstvenici sa svjetiljkama provjeravali prolaznike u kasne sate. Naklonili su se kad su vidjeli našu otmjenu odjeću i stražare u odorama.

»Usrao sam se od straha kad sam ugledao tog čovjeka kako gori«, rekao je Barak. »Sirotan je gorio kao svijeća, pa sam pomislio da ga je zapalila neka nadnaravna sila.«

»Zbog ribljeg ulja«, suho sam rekao. »Ne pomažu nam te priče o đavlu.« Došli smo do crkve. Bila je tiha i prazna, a prozori neosvijetljeni. Nedaleko od crkve,

u malom, dobro njegovanom vrtu, ugledali smo lijepi župni dvor. Harsnet je snažno zalupao po vratima. Na prozoru je zatreperilo svjetlo, netko je upalio svijeću, a muškarac iza vrata ustrašeno je upitao: »Tko je?«

»Dolazimo u ime nadbiskupa Cranmera«, rekao je Harsnet. Začulo se potezanje zasuna i na vratima se pojavio starac niskog rasta, raščupane, prorijeđene sijede kose. Spavaćica mu je virila iz hlača. Razrogačio je oči od straha kad je ugledao stražare.

»Tražite gospodara?« upitao je. »O, Bože, zar je uhapšen?« »Ne radi se o tome. Vi ostanite vani«, rekao je Harsnet stražarima, a onda je prošao

pored starca u malo predvorje, iz kojeg su vodila vrata i stubište. Ušao sam za njim. »Ti si njegov sluga?«

»Njegov sobar, gospodine. Toby White. Što se...« »Zašto bi ga uhapsili?« strogo je upitao Harsnet. »Priča se da će Bonner pohapsiti sve bogobojazne ljude«, rekao je. Nije razmišljao,

pomislio sam. Sobar mi se nije sviđao, doimao se podmuklo. »Tko tu živi?« Sluga je zašutio. Pogledavao je mene pa Harsneta. »Samo dječak, a on je smješten u

staji.« »Bojim se da donosim loše vijesti, domaćine White«, rekao je Harsnet. »Tvoj

gospodar je večeras preminuo.« Starac je razrogačio oči. »Mrtav je? Nisam znao gdje je, zabrinuo sam se, ali – mrtav

je?« Pogledao nas je s nevjericom. »Ubijen je«, rekao je Harsnet. Sobar je razrogačio oči. »Kad si ga zadnji put vidio?« »Jučer popodne dobio je poruku. Pismo. Rekao je da mora poći da se nađe s jednim

kolegom klerikom. Nije rekao kamo ide. Mislio sam da je negdje prenoćio.« »Gdje je pismo?« »Gospodar ga je ponio sa sobom.« Harsnet me je pogledao. »Kao i s dr. Gurneyjem i vašim prijateljem.« Obratio se sluzi

koji se drhtao. »Znao si da večeras ide na otvorenje obnovljene crkve?« »Da, gospodine. Mislio sam da je možda odmah otišao onamo.« Harsnet se zamislio. Zamijetio sam da je sluga brzo pogledao prema stubištu. »Trebali bismo pretražiti kuću«, rekao sam. »Nema nikoga osim mene«, brzo je rekao sluga. »Ne zanima nas je li tvoj gospodar imao zabranjene knjige«, rekao sam. »Nije, ali...« Harsnet ga je sumnjičavo pogledao. »Daj mi svijeću«, naredio mu je.

Starac je oklijevao, a onda mu je dao svijeću. »Ostani tu«, rekao mu je Harsnet. »Barak, drži na oku.« Mrtvozornik mi je dao znak glavom te sam pošao za njim uza stubište.

Balkandownload.com

PRVA PROSTORIJA koju smo pregledali bila je radna soba. Pohabane knjige ležale

su među papirima i perima na velikom stolu. Uzeo sam jednu knjigu i zaškiljio da pročitam naslov. Ustanova kršćanske vjere Jeana Kalvina. Čuo sam za njega: jedan od najradikalnijih, najtvrđih kontinentalnih reformatora iz nove generacije.

Harsnet je podigao ruku. »Nešto sam čuo«, šapnuo je. Pokazao je prema vratima u hodniku, a onda je odjurio do njih i širom ih otvorio. Začuo je vrisak.

To je bila spavaća soba s velikim krevetom i perinama. Na krevetu je ležala gola djevojka, vrlo mlada, nije navršila ni dvadeset godina, glatke puti i plave kose. Zgrabila je pokrivač i pokrila se do vrata. »Upomoć!« viknula je. »Razbojnici!«

»Šuti!« naredio joj je Harsnet. »Ja sam pomoćnik kraljeva mrtvozornika. Tko si ti?« Razrogačila je oči i šutjela. »To si Yaringtonova drolja?« ljutito ju je upitao. »Kako se zoveš, djevojko?« tiho sam upitao. »Abigail, gospodine, Abigail Day.« »Ti si svećenikova ljubavnica? Nema smisla da nam lažeš.« Pocrvenila je i kimnula. Harsnet ju je pogledao s gađanjem. »Zavela si Božjeg

čovjeka.« »Nisam ja njega zavela«, prkosno je rekla djevojka. »Nemoj se prepirati sa mnom! Stvorenje kao što si ti u svećenikovoj postelji. Zar se ne

bojiš za svoju dušu? I njegovu?« Harsnet se razbjesnio. U nekoliko proteklih dana počeo sam poštivati, pa i voljeti mrtvozornika, ali nakon stravičnog događaja te večeri pokazao je drugo lice: čvrstog, neumoljivog vjernika.

Djevojka je odmah odgovorila, ljutnja je zamijenila njezin strah. »Nakon što su objesili mog oca jedino mislim o tome kako sačuvati tijelo i dušu«, ljutito je rekla. »Zato jer je jednom gospodinu ukrao novčarku«, rekla je s ogorčenjem i prezirom. »To je ubilo moju majku.«

Harsnet je bio hladan. »Kad si tu došla?« odbrusio je. »Prije četiri mjeseca.« »Gdje te je Yarington pokupio?« Zašutjela je, a onda je rekla: »Živjela sam u jednoj kući dolje u Southwarku, u kojoj

me je posjećivao. Kod nas su dolazili mnogi svećenici«, drsko je rekla. »Oni su slabići, a ti si ih stavila na kušnju te su pokleknuli«, rekao je Harsnet s

bijesom i prezirom. Gubili smo vrijeme. »Jesi li čula za drolju koja se zove Velšanka Elizabeth?« upitao

sam je. »Nisam, gospodine.« Gledala nas je. Opet je bila ustrašena. »Zašto, gospodine, zašto?« »Tvoj gospodar je mrtav«, hladno je rekao Harsnet. »Ubijen je večeras.« Abigail je širom otvorila usta. »Ubijen?« Kimnuo je. »Obuci se. Vodim te u nadbiskupovu tamnicu. Ispitat ćemo te. Tebe nitko

neće tražiti«, surovo je rekao. »A nakon toga trebalo bi te išibati na kolima kao bludnicu, ako se mene bude pitalo.«

»Postavit će ti pitanja o tvom gospodaru«, rekao sam, a shrvana djevojka je zaplakala.

Balkandownload.com

»Hajde, priberi se i obuci. Bit ćemo dolje.« Primio sam Harsneta za podlakticu te smo izašli.

U hodniku je tužno odmahnuo glavom. »Đavo nam postavlja mnoge zamke kako bi nas pokolebao«, rekao je.

»Muškarci su muškarci«, nervozno sam rekao. »Uvijek će takvi biti.« »Vi ste cinik, gospodine Shardlake. Čovjek mlake vjere. Laodicej.« Izvio sam obrvu. »To su riječi iz Otkrivenja.« Harsnet je žmirnuo, namrštio se, a onda je podigao ruku. »Oprostite mi. Potreslo me

ono što sam večeras vidio. Ali, shvaćate li da Yarington nije uz sebe držao bludnicu, večeras ne bi morao umrijeti? Ubijen je zbog licemjerja, zar ne?«

»Da, mislim da je zbog toga ubijen.« Harsnet je umorno sklopio oči, a onda me je pogledao. »Zašto ste se raspitivali o

Velšanki Elizabeth?« »Tako se zvala ljubavnica onog seljaka. Pomislio sam da je ubojica možda u bordelu

saznao za dva grešnika koji su bludničili te ih je kaznio smrću«, rekao sam. »A sada je jasno da se Yarington uklapa u profil .«

»Da, uklapao se«, rekao je Harsnet kamenog lica. »Raspitat ću se o toj kući u kojoj je živjela.«

»Budite blagi prema njoj, molim vas. Od strogosti nećemo imati nikakve koristi.« »Vidjet ćemo«, gunđao je.

SOBAR TOBY sjedio je u kuhinji s ustrašenim dječakom starim desetak godina, u

dronjcima, zaudarao je po staji, prljavih smeđih stopala. Smeđa kosa bila mu je raščupana, zurio je u nas širom otvorenih očiju.

»Tko je to?« upitao je Harsnet. »Timothy, gospodine, stajski sluga«, rekao je Toby. »Ustani pred gospodom, blesavi

mali seronjo.« Dječak je ustao. Noge su mu drhtale. »Otiđi, dječače«, rekao je Harsnet. Dječak je izjurio van. »Pa«, rekao je Harsnet sarkastično, »znači ipak niste bili sami.« »Dobro mi je platio da šutim o njoj«, smrknuto je rekao Toby. »Suučesnik si u grijehu.« »Svi smo grešnici.« »Tko je još znao?« upitao sam. »Nitko.« »Morali su je vidjeti kako ulazi i izlazi iz kuće«, rekao sam. Toby je odmahnuo glavom. »U kuću ju je puštao kad bi pao mrak. Zimi je bilo vrlo

lako, ionako nije htjela izlaziti van na snijeg i hladnoću. Pitao sam se kako će sačuvati tajnu sada, dani su dulji, dolazi proljeće. Vjerojatno bi je uskoro izbacio van.« Ironično se nasmiješio i pokazao krnjave žute zube. »Imao je dobar izgovor da nitko ne dolazi kod njega, svoje dragocjene primjerke Luthera i onog novog, Kalvina.«

»Kad si počeo raditi kod gospodara?« upitao je Barak. »Prije pet godina.« Zaškiljio je. »Bio sam plaćen da budem odani sluga i ne guram nos

Balkandownload.com

u poslove svog gospodara. To sam radio.« Zašutio je. »Kako je umro? Opljačkan je? Danas se ne možeš kretati po Londonu zbog nasrtljivih prosjaka.«

»Ne«, ravnodušno je rekao Harsnet. »Ne možeš.« Toby je tužno odmahnuo glavom. A ipak sam osjetio da nije bio privržen svom

gospodaru. »Dakle, djevojku je pronašao u kupleraju?« Toby je slegnuo ramenima. »Mislim da je onamo često odlazio. Čudno, jer kad je

doveo Abigail, mislio sam da će biti sretan, ali još je žešće govorio protiv grijeha. Vjerojatno ga je pekla savjest. Religiozni ljudi su jako čudni, kažem vam. Na misu idem samo kad kralj zapovijedi.«

»Što je s dječakom? On je morao znati za nju.« »Rekao sam mu da začepi gubicu, inače će ga najuriti. Ne bi se usudio da išta učini.

On je siroče, pa kad bi ga izbacili van, ostao bi na ulici. Gospodar ju je dobro krio. Da su saznali crkveni čuvari, izbacili bi ga iz crkve.«

»Pretpostavljamo da je njegov ubojica znao da uza sebe drži djevojku«, rekao sam. Toby je panično ustao. »Kažem vam, nisam nikome ništa rekao...« »Tko je onda mogao saznati?« upitao je Harsnet. »Tko je tu dolazio?« »Poslovne sastanke održavao je u crkvi. U kuću nije nitko ulazio osim mene, ja sam je

održavao i čistio. Ako bih išao van, naredio bih Timothyju da posjetiteljima kaže da dođu kasnije. On je bistar, čini što mu se kaže.«

Harsnet je ustao. »Ideš sa mnom, domaćine White. Ti i djevojka provest ćete noć u Lollards Toweru, možda se nečega sjetite. Jacobs!« viknuo je. Ušao je stražar. Toby ga je ustrašeno pogledao.

»Nisam ništa učinio«, povikao je. »Onda se ne moraš bojati«, rekao je Harsnet, a stražar je zgrabio starca. Ustao sam. »Ispitat ću stajskog slugu«, rekao sam. Harsnet je kimnuo. »Dobra ideja.« Izašao sam u dvorište iza kuće. Kroz otvorena vrata dopirala je treperava svjetlost

svijeće te sam pronašao staju. Dječak je sjedio na prevrnutoj kanti uz slamaricu, naslonio se na veliku sivu kobilu i milovao je. U kutu sam vidio daščani krevet. Ustrašeno me je pogledao. Njegovo prljavo lice bilo je uplakano. Raznježio sam se, usamljena i nesretna djeca uvijek me raznježe.

»Ti si Timothy?« tiho sam upitao. »Da, gospodine«, prošaptao je. »Gospodine, Toby kaže da je gospodar mrtav. Ubio ga

je zao čovjek?« »Bojim se da jest.« »Što će biti s gospodinom Tobyjem?« »Otići će s mrtvozornikom. Htio bih ti postaviti nekoliko pitanja.« »Da, gospodine?« Moje riječi su ga umirile, ali još uvijek je bio ustrašen. To je

potpuno shvatljivo, zato jer je usred noći banula skupina neznanaca. »Znaš li za Abigail, ženu koja tu živi?« upitao sam. Šutio je. »Rekli su ti da je to tajna? Sada više nije važno.« »Toby je rekao da će me gospodar pretući ako ikad spomenem njezino ime. Gospodar

me je jednom udario, zato jer sam opsovao. Ali, ja ne bih nikome rekao, gospodine, ona je bila dobra prema meni, iako Toby kaže da je velika grešnica. Gospodine, što će biti s Abby? Hoće li biti dobro?«

Ne ako Harsnet bude odlučivao, pomislio sam. Duboko sam udahnuo. »Nikome nisi

Balkandownload.com

rekao za nju? Nećeš biti kažnjen ako kažeš istinu.« »Ne. Ne, kunem se da nisam. Na Bibliju, gospodine, zaklet ću se na Bibliju, ako želite.

Nikome nisam pričao o njoj. Bilo mi je drago da je tu. Ona je dobra, ove zime katkad bi mi dala novčić, dozvolila mi da sjedim unutra uz vatru, kad su gospodar i Toby bili van. Rekla je da ona dobro zna što je glad i hladnoća.« Opet je zaplakao. Sigurno ni Yarington ni sobar nisu bili ljubazni prema njemu. Samo se drolja sažalila nad njim.

Osjetio sam da nije sve rekao, nešto je zbog straha prešutio. Ali, ako Harsnetu to kažem i dječaka će odvesti u nadbiskupovu tamnicu. A to nisam mogao učiniti, ne, savjest mi nije dopustila.

»Gospodine Shardlake!« pozvao me je Harsnet, a dječak je poskočio. »Moram poći, Timothy«, rekao sam. »Vratit ću se sutra da razgovaramo. Tvoj

gospodar je mrtav i nemaš kamo poći. Toby kaže da nemaš obitelj.« »Nemam, gospodine«, šmrcnuo je. »Morat ću prositi.« »Pa, možda ću pronaći nešto za tebe. Obećavam da ću sutra doći, pa ćemo pričati, a? A

sada zatvori vrata staje i pođi spavati.« »Govorim istinu, gospodine«, rekao je. »Nikome nisam pričao o Abigail.« »Dobro, vjerujem ti.« »Jesu li redarstvenici uhvatili čovjeka koji je ubio gospodara?« »Nisu. Još nisu. Ali, uhvatit će ga.« Izašao sam iz staje i ugrizao se za usnicu. A što ako pobjegne? Ali, on neće pobjeći,

zato jer nema kamo poći. On nešto zna, a to ću lakše saznati kad prođe prvi šok. »Gospodine Shardlake!« nestrpljivo je viknuo Harsnet s vrata. »Da, dolazim!« I mala djeca moraju patiti, ogorčeno sam pomislio.

DOŠAO SAM DO Harsneta, koji je s Barakom stajao na ulici i gledao prema crkvi. »Kako je ubojica saznao za Yaringtonovu bludnicu?« uzdahnuo je. »Naredit ću da

djevojku i slugu strogo ispitaju, ali ne vjerujem da nešto znaju. A dječak?« »Nikome nije rekao za Abigail. Rekao sam mu da ću sutra opet doći, kad se smiri.

Sada nema kamo otići. Rekao sam mu da ću mu pronaći smještaj.« Znatiželjno me je pogledao. »Gdje?« »Ne znam.« »Nadam se da ćete ga udomiti. Inače ćemo na ulici imati još jednog prosjaka da

ugrožava red i mir.« Odmahnuo je glavom. »Htio bih da budu zbrinuti i privedeni k Bogu.« Bijes ga je minuo.

»Moj prijatelj Roger je počeo skupljati priloge među odvjetnicima za bolnicu za siromahe.«

»Dobro«, rekao je. »To nam je potrebno, kao i propovjednici. Prosjaci u sebi nemaju ni trunku straha od Boga. U to sam se osobno uvjerio.«

»Njih je društvo odbacilo.« »Odbacilo je i našeg Gospoda i njegove učenike. Ali, oni su imali vjeru.« »Mislili su da će svijet biti bolji.«

Balkandownload.com

»Bit će«, tiho je rekao. Nasmiješio mi se. »Oprostite što sam planuo. Hoćete li ipak sutra doći na večeru?«

»Naravno.« »Pitam se je li Yarington imao obitelj. Ispitat ću sluge.« Okrenuo se kad su se na

vratila pojavili stražari. Abigail i Toby skutrili su se između njih. Bili su ustrašeni. »Moram poći s njima.« Harsnet se naklonio i brzo otišao.

»Ne zavidim im«, rekao je Barak dok su ih odvodili.

DVADESET PETO POGLAVLJE

ARAK I JA krenuli smo prema Ulici Chancery. Bio sam umoran kao pas, šavovi na rani su me svrbjeli. »Moramo odspavati kad se vratimo kući«, rekao je Barak. Na mjesečini sam vidio da je i on iscrpljen. »Sutra je ročište za Adama Kitea, zatim u Smithfield s Harsnetom, a onda kod dekana.«

Zaječao je kad se sjetio koliko ga posla čeka. Hodali smo bez riječi. A onda je Barak rekao: »Onaj jadni seronja Yarington bio je

bludnik, a?« rekao je zafrkavajući se kao nekad. Možda mu je laknulo što se nakon užasa u crkvi bavimo običnim ljudskim slabostima.

»Da. A ubojica je to uspio saznati.« »Kako?« »Ne znam. Ako saznamo, mogli bismo ga uhvatiti.« »Što će sada učiniti?« »Tko zna. Kako je Hertford rekao, peto proročanstvo je neodređeno.« »Što mislite da kriju oni ljudi, Lockley i dekan? Oni su nešto prešutjeli.« »Da, točno. Sutra moramo saznati.« »Možda pripadaju skupini sodomita? Samostani su puni tih prljavih stvorova.« »Ne znam. Nije mi palo na pamet da bi Lockley mogao biti jedan od njih.« »Ne može se znati na prvi pogled.« »Čini se da si i ti ljuti protivnik grešnika, kao i Harsnet.« Iscerio se. »Samo onih grijeha koji su mi odurni«, rekao je sprdajući se kao nekad. »A

njih je vrlo lako osuditi.« Stigli smo u Ulicu Chancery. »Sutra moram prvo otići kod onog dječaka Timothyja«,

umorno sam rekao. Iza prozora netko je podigao svjetiljku. Harsnetov čovjek Orr na straži. »A što ako noćas pobjegne?« »Neće pobjeći. Rekao sam ti, treba ga negdje udomiti.« »A kako ćete se sada pobrinuti za njega?« »Imam ideju. Neću ga iznevjeriti. Previše sam umoran za razgovor. Moramo

odspavati, inače ću sutra vidjeti dvostruko.«

B

Balkandownload.com

KAD SMO BILI kod kuće, rekao sam Baraku da me probudi čim svane te sam se

umorno uspeo stubama do spavaće sobe. Bio sam iscrpljen, ali nisam mogao zaspati. Ležao sam u mraku na krevetu neprestano razmišljajući o stravičnoj Yaringtonovoj smrti, pokušavao je uklopiti u druga ubojstva. A onda sam ustao, ogrnuo se i upalio novu svijeću od pčelinjeg voska. Umirila me je žuta svjetlost, koja je obasjala sobu.

Sjeo sam za stol i zamislio se. Bio sam siguran da je ubojica bio ondje, kad smo Adama spustili s Londonskih zidina. I Yarington je bio tamo. Je li ubojica tada odlučio da je Yarington njegova iduća žrtva? Ne, taj spektakl dugo je planiran i ubojica je znao da Yarington bludniči sa sirotom djevojkom. Ali, kako je znao, ako je klerik dobro čuvao tajnu? To nisu svi znali, kao što se znalo da su se Roger i dr. Gurney odrekli radikalne reforme i da je siroti Tupholme imao burnu vezu s Velšankom Elizabeth.

Važno je da sutra vidim dječaka, da provjerim zna li nešto. Premalo je dokaza da budem siguran da je Goddard ubojica. Ali, ako nije Goddard, tko je ubojica, tko je taj čovjek koji je upućen u medicinu pravo, a družio se, ili se odnedavno druži, s radikalnim sektama? S nelagodom sam pomislio, možda Harsnet silom iznuđuje informacije od radikalnih reformista. Prema svojim ljudima će biti daleko blaži nego prema Abigail.

Na stolu je ležala stara pravna knjiga. Posudio sam je iz biblioteke. Opet sam otvorio slučaj Strodyr i osjetio miris prašine i prastare tinte. I Strodyr je sigurno pomno planirao ubojstva, zbog toga jer ga godinama nisu zamijetili. Opet sam pročitao kako na suđenju nije htio ništa priznati, ali je vrlo često »na najopsceniji način« govorio protiv izopačenog posla bludnica. Vjeruje li i naš ubojica da izvršava Božji naum, ili se možda radi o stravičnoj igri? Ili je to jedno te isto u njegovom nedokučivom umu? Sjetio sam se njemačkih anabaptista, koji su digli bunu u Munsteru, vjerujući da svojim nasiljem ispunjavaju Božju volju, ubrzavaju dolazak Armagedona. Možda ubojica vjeruje da na svakom koraku simbolički ispunjava proročanstva iz Otkrivenja, da radi na smaku svijeta. Odlučio sam da opet razgovaram s Guyem. Konačno sam zaspao.

DUBOKO SAM spavao kad je Joan pokucala na vrata. Polako sam ustao. Leđa su mi

bila ukočena i boljela su me, ali ruka me manje boljela. Odlučio sam skinuti zavoj. Prišao sam prozoru i pogledao van. Razvedrilo se, nekoliko bijelih oblačaka plovilo je po nebu. Prvi put nakon nekoliko dana odradio sam vježbe za leđa. Stenjao sam dok sam se izvijao i istezao. Zatim sam se obukao i sišao niza stubište. Počešao sam neobrijanu bradu, trebam poći brijaču.

U dnevnom boravku Barak, u košulji i jakni, već je doručkovao kruh, sir i sušene jabuke.

»Prošlogodišnji urod jabuka brzo sahne«, rekao je. »Reći ću Peteru da otvori novu bačvu svježih jabuka.« »Kako vaša ruka?« »Danas je bolje.« »Znači, mladi Piers je dobro obavio posao.«

Balkandownload.com

Uzeo sam kruh. »Tamasin još nije ustala?« »Tek se probudila. Ulijenila se.« Pogledao sam ga, a on je pocrvenio. »Modrice su se

povukle, usnice zacijelile, ali još uvijek ne želi van. Za dan ili dva, bit će dobro. Još uvijek je ljuta na zubara, koji ju je pitao hoće li mu prodati svoje zube.«

»Mogao ju je ubiti one večeri«, ozbiljno sam rekao. »Zbog mog posla. Mog posla.« Barak je odložio ogrizak jabuke. Šutio je, a onda je rekao: »Mrzim ovaj posao, ganjam

tog luđaka ili čovjeka opsjednutog đavlom, što god bio. Vjerojatno sam se iskalio na Tamasin.« Promeškoljio se s nelagodom.

»Zašto?« tiho sam upitao. »Zato jer je bila tu, čini mi se. Znam da se ne smijem tako ponašati prema svojoj

ženi.« »Još uvijek želiš da ti bude žena?« upitao sam tišim glasom. »Naravno da želim.« Pogledao me je u oči te sam se upitao nisam li pretjerao, ali on je

uzdahnuo i odmahnuo glavom. »Znam da sam bio kreten, ali...«, zagladio je gustu, nepočešljanu smeđu kosu, »nekako ti to prijeđe u naviku, koje se nije lako otarasiti.« Opet je uzdahnuo. »Odlučio sam da se odselimo iz Old Bargea, kad dovršimo istragu. Potražit ću nam pristojnu kućicu u blizini Lincoln s Inna.«

Nasmiješio sam se. »To je divna vijest. Tamasin će biti jako zadovoljna.« »Više vremena provodit ću kod kuće, a manje po – hm – krčmama.« Slušajući ga

pomislio sam nije li Tamasin ipak bila u pravu, kad je posumnjala da se viđa s drugim ženama.

»Jesi li joj rekao?« upitao sam. »Nisam. Pričekat ću da se situacija malo sredi.« »Trebao bi joj odmah reći.« Namrštio se. Shvatio sam da sam pretjerao. »Reći ću joj kad budem znao da je pravo

vrijeme«, suho je rekao. »Idem se obući i reći Peteru da osedla i pripremi Sukey i Genesis.« Ustao je i izašao van.

Kad je spomenuo Petera, sjetio sam se obećanja koje sam dao dječaku Timothyju. Pojeo sam kruh i sir, stavio smežuranu jabuku u džep otišao u kuhinju. U kuhinji sam zatekao Joan i Tamasin. Tamasin je sjedila za stolom i rezala povrće za večeru. Modrice su se povukle, ali još uvijek su bile užasno crvene i crne, a lice natečeno. Joan me je pogledala i nasmiješila se, a Tamasin je rukom skrila lice.

Joan je prala nagnuta nad velikom drvenom kantom. Njezino lice, ispod bijele kape, bio je crveno dok je cijedila mokru tkaninu. Savjest me je zapekla kad sam se sjetio da će ubrzo navršiti šezdeset godina.

Njezin pokoji muž bio je moj sobar, a kad je umro prije petnaest godina, zadržao sam je da održava kućanstvo. To je bilo neuobičajeno za neženju, bez obzira na razliku u godinama, ali uvijek mi je bila draga, zato jer je bila tiha i majčinski se brinula o meni. Htio sam je pitati zna treba li u susjedstvu nekome sluga, ali sinoć mi je sinula bolja zamisao. »Zanima me, Joan«, rekao sam, »treba li vam pomoć u kuhinji.«

Zamislila se. »Peter ima puno posla, radi u staji i pomaže meni u kući.« Umorno se nasmiješila. »Ne znam kako bi on reagirao na još jednog dječaka u kućanstvu.«

Nasmiješio sam se. »Taj dječak mnogo je mlađi od Petera. Bit će svima jasno da je Peter njemu nadređen. Ali, prvo moram razgovarati s tim dječakom.«

»Bilo bi dobro imati još nekoga, gospodine.« »Onda ću vidjeti što danas mogu učiniti.« »Hvala vam«, zahvalno je rekla. Podigla je kantu s odjećom u prljavoj vodi i pošla u

dvorište. Tamasin se ustala i otvorila joj vrata, a zatim je opet sjela za stol.

Balkandownload.com

»Ozljede su ti počele zacjeljivati, Tamasin.« »Još uvijek grozno izgledam, gospodine. Ali, vjerujem da će ubrzo nestati.« »Kako usnice?« »Katkad me zabole. Onaj zubar ipak je bio dobar.« »Guy ne bi preporučio osobu, koja ne zna svoj posao.« »Ne mogu povjerovati da je htio kupiti moje zube, da ih je htio povaditi. Odurno bih

izgledala.« Bila je tužna i snuždena. Pogledala me je. »Što se sinoć dogodilo? Jack mi nije htio

ništa reći kad se vratio. Samo mi je rekao da spavam.« »Nije htio da se brineš, Tamasin. Bojim se da smo imali još jedno ubojstvo.« Razrogačila je oči. »Vi i Jack ste bili u opasnosti?« »Ne. Ne, mi smo pronašli leš.« »Hoće li to ikad prestati?« upitala je. »Jako loše utječe na Jacka. na vas, gospodine,

vidim na vama.« A onda se ironično nasmiješila, kao da je mnogo starija. »A možda brkam činjenicu da je Jack umoran od mene i utjecaj koji lov na tog divljaka ima na njega.«

»Još uvijek ga voliš?« iskreno sam upitao. »Da«, odmah je rekla. »Ali, ovo neću dugo trpjeti, neću dopustiti da me to samelje u

prah kao druge žene.« Nasmiješio sam se. »Znam da se zagledao u tebe u Yorku jer si prkosna.« Pokušala se nasmiješiti, ali ironija je bila jača u njoj. »A ne zbog toga što sam lijepa?

Iako sada nisam lijepa.« »Lijepa si. A ozljede će zacijeliti. Tamasin, možda ti ne bih trebao reći, ali ipak hoću.

Jack te još uvijek voli. On zna da se ne ponaša kao što bi trebao. Rekao mi je da kad završimo istragu, preselit ćete se iz Old Bargea u bolju kuću.«

»To je rekao?« »Da, kunem ti se. Ali u povjerenju, ne smiješ mu prepričati naš razgovor.« Namrštila se. »Ali zašto nije rekao meni?.« »Rekao mi je zato jer sam ga gnjavio. Znaš kakav je on.« »Znam li ga? Mislila sam da ga poznajem...« »Treba mu vremena, Tamasin. Znam da može biti naporan, ali daj mu malo vremena.« Ozbiljno me je pogledala. »Hoću, ali ne cijelu vječnost«, tiho je rekla. »Neću čekati

cijelu vječnost.« Dvorišna vrata su se otvorila i Joan je ušla noseći kantu na boku. »Moram do staje«,

rekao sam. »Jack se sigurno pita gdje sam. Moramo obaviti nekoliko razgovora. Razmisli o tome što sam ti rekao, Tamasin.«

Kimnula je i nasmiješila se. Ušao sam u staju, u kojoj je Barak razgovarao s Harsnetovim čovjekom Orrom. Kad me je ugledao, poravnao je ogrtač. Pogledao sam ga. Tih, pozoran, nenametljiv. »Mirna noć?« upitao sam ga.

»Da, gospodine.« Kad sam pogledao Baraka, obuzela me je nervoza. Kako muškarac može biti glup da

se toliko dugo duri, jer to je već dugo trajalo, na ženu kao što je Tamasin? Da se radilo o meni i Dorothy – potisnuo sam misli.

»Spreman?« žustro sam upitao. »Onda idemo.« Jahali smo kroz grad prema Yaringtonovoj kući. Konji su mirno kaskali. Kad smo

stigli na odredište, privezali smo Sukey i Genesis pred kućom. Pomislio sam da je dječak ipak pobjegao. Ako je pobjegao, zbog slabosti sam možda izgubio ključni dokaz. Ali Timothy je bio u staji, sjedio je na kanti uz kobilu. Opet je plakao, nos mu je bio slinav.

»Dobro jutro, Timothy«, tiho sam rekao. »Ovo je moj pomoćnik, Barak.«

Balkandownload.com

Ustrašeno nas je pogledao. »Hladno je u staji«, tmurno je rekao Barak. Timothy ga je vjerojatno podsjetio na

njegovo djetinjstvo, jer je i on bio siroče. »Imam namještenje za tebe«, rekao sam dječaku. »Radit ćeš u mojoj kući. Pomagat ćeš

u kuhinji i staji. Što kažeš?« »Hvala vam, gospodine«, ozario se. »Ja – dat ću sve od sebe.« Duboko sam udahnuo. »Ali, postoji jedan uvjet.« »Koji, gospodine?« »Nešto moraš učiniti za mene. Moraš mi nešto reći. Jučer si rekao da nikome nisi

pričao o Abigail.« »Nisam, gospodine. Ne, nisam. Nisam.« Ali, pocrvenio je i s nelagodom se meškoljio

na kanti. Kobila je osjetila njegovu nelagodu te se okrenula i pogledala ga. »Ali nešto ima, zar ne?« Šutio je i gledao mene i Baraka. »Hajde, momče«, hrabrio ga je Barak. »Obećavam ti da Abigail neće snaći nikakvo zlo«, rekao sam. »Ali, mislim da mi ipak

nešto nisi rekao.« Timothy je teško disao, iz nosa mu je curila slina. »Reci nam, momče«, rekao je Barak. »Kuća gospodina Shardlakea je topla. Bit će ti

dobro kod njega.« »Gledao sam ljude«, brzo je rekao dječak. Pokazao je ključanicu na vratima staje.

»Kroz onu rupu. Tu sam cijelo vrijeme, pa mi je bilo dosadno.« »Gospodin Toby nije te puštao van?« »Samo da pomognem u čišćenju kuće. Oprostite mi ako sam pogriješio kad sam

virio.« »Što si vidio?« tiho sam upitao. »Prodavače koji su vikali. Prodavača jaja. Dimnjačara i tesara, koji su popravljali

drveni prozorski kapak kad ga je Toby srušio. Ali, to je bilo prije nego što je Abigail došla.« »A nakon toga?« »Dolazio je jedan čovjek i posjećivao Abigail. Kad je gospodar bio vani, a Toby je

imao slobodan dan. Toby nije znao za njega.« Spustio je glavu. »Tko je on?« upitao sam. »Ne znam«, odmahnuo je glavom. »Često je dolazio?« »Nekoliko puta, ove zime. Kad je na tlu bio snijeg.« »Visok čovjek, gospodin?« upitao sam pomislivši na Goddarda. »Ne, gospodine.« Timothy je opet odmahnuo glavom. »Bio je mlad.« »Koliko mlad?« Zašutio je. »Ne znam, možda dvadeset godina.« »Kako je izgledao?« »Viši od vas dvojice. Snažan, kao on.« Pokazao je Baraka. »Svijetle ili tamne kose?« »Tamne. Bio je naočit. Abigail je govorila da ima lijepo lice.« »S tobom je razgovarala o njemu?« Trudio sam se da suspregnem uzbuđenje u glasu. »Vrlo rijetko, gospodine. Rekao sam joj da sam ga vidio, rekla je da ako ne vidim

puno, neću moći puno ni reći. Nije voljela što sam znao.« »Dakle, potajno ju je posjećivao.« »Da.«

Balkandownload.com

»Je li ga poznavala prije nego što je tu došla?« »Ne znam«, rekao je Timothy. »Zaista, gospodine, ja vam to ne znam.« »On je iz župe velečasnog?« upitao sam. »Ne znam, gospodine. Vidio sam ga zato jer je ušao na stražnja vrata. Kad je gospodar

bio van. Molim vas«, uzrujano je rekao. »Molim vas, gospodine, rekao sam vam sve što znam.«

»U redu«, rekao sam. »Hvala ti, Timothy. Hajde, ideš s nama. Barak, molim te odnesi moje spise na sud. Pridružit ću ti se kad Timothyja odvedem kući.«

Sumnjičavo me je pogledao. »Zar ne biste trebali razgovarati s Harsnetom, prije nego ga odvedete?«

»Ne. Timothyjev gospodar je mrtav, a ja ga uzimam u svoju službu.« Primaknuo sam se Baraku. »Želim da bude siguran u mojoj kući. On je možda jedini, koji je vidio ubojicu i ostao na životu.«

»Osoba koju je pokušao opisati ne podsjeća na Goddarda.« »Ne.« Kimnuo sam i pogledao ga. »Ne podsjeća, zar ne?« Timothy je ustao. Stavio je dlan na bok kobile. »Molim vas, gospodine, mogu li

povesti i Dinah?« »Žao mi je, momče, ne možeš. Imam dva konja.« Ugrizao se za usnicu. Kobila i Abigail vjerojatno su jedini prijatelji koje je ikad imao,

pomislio sam. Ali, nisam mogao povesti još jednog konja, koji mi nije bio potreban. Barak je ispružio ruku. »Hajde, šmrkljo«, ljubazno je rekao. »Odvest ćemo te kući, na

sigurno.«

DVADESET ŠESTO POGLAVLJE

PORO SAM jahao prema Ulici Chancery, a dječak je trčkarao uz mene. Držao se za uzde kako ga ulična vreva ne bi odvojila od mene. Razmišljao sam kako Harsnetu neće biti drago kad čuje vijest, zato jer je bio siguran da je Goddard ubojica. On bi, naravno, mogao biti ubojica, ali moramo saznati

tko je taj čovjek, koji je posjećivao bludnicu. Bilo je rano, trgovci su otvarali radnje i izbacivali na ulicu prosjake, koji su prenoćili na pragu. Jedan mladić srušio se na ulici, a druga dvojica su ga odnosili. Timothy ih je pogledao, a onda je ustrašeno pogledao mene. Naglo sam zaustavio konja i rekao mu neka uzjaše iza mene. Kad smo došli do moje kuće, Timothy je razrogačio oči te sam shvatio da je zadivljen njezinom veličinom.

Uveo sam ga kroz kuhinju, u kojoj je Joan radila. Bilo mi je drago kad sam vidio da joj Harsnetov čovjek Orr pomaže, gulio je krumpire. Joan se pobunila kad je vidjela da je dječak jako prljav, dala mu je kantu vode i naredila neka ode u staju i opere se. Poslušao ju je bez riječi. Mladi Peter bio je u kuhinji smrknuto pozdravio Timothyja. Joan ga je prijekorno pogledala. »Bolje ti je da budeš dobar prema Timothyju, on je mlađi od tebe i tek je stigao. Trebao bi biti zadovoljan što će obavljati poslove koje ti ne voliš raditi. A sada mu donesi svoju staru odjeću, od koje sam htjela napraviti krpe, jer ti je premalena.«

»Da, gospo Joan.« Peter je izašao van. Joan mi se nasmiješila. »Prema svima se treba lijepo ophoditi, zar ne? Čak i prema kuhinjskim pomagačima«,

nasmiješio sam joj se. »Boji se da će ostati bez namještenja. Sada je London prepun malih prosjaka, pa uvijek

S

Balkandownload.com

možete pronaći jeftinijeg slugu.« »Da. Takva konkurencija potiče strah.« Kad završim slučaj, razmišljao sam, i ja ću

unajmiti slugu da pomaže Joan. To si mogu priuštiti. Otišao sam na kat i odjenuo najbolju odjeću. Iako je taj dan bio najtopliji u godini, bilo

mi je hladno. Šavovi su me svrbjeli dok sam se presvlačio. Pregledao sam spise koje sam pripremio za Adamovo ročište, kako bi sud redovito primao izvještaje o njegovoj njezi i da se njegovi troškovi naplate iz Bedlamove blagajne. Dogovorio sam da Guy posvjedoči kako je Adam teško bolestan, pa mu je potrebna sudska zaštita. Što se tiče njegovog otpuštanja, po meni to sada nije dolazilo u obzir. Najsigurniji je u Bedlamu.

Hoće li ga ikad izliječiti, pitao sam se, ili će zauvijek ostati zatočen i trpjeti strašne duševne boli? A što je s ubojicom kojeg ganjamo? Je li on patio? Pretpostavio sam da uživa u svojoj raboti, u pomnom planiranju i okrutnoj egzekuciji. A on sada negdje opet planira novo ubojstvo. Rečenice iz Otkrivenja, koje su govorile o sedam anđela naučio sam napamet:

»A peti izli svoju čašu na prijestolje Zvijeri. Tada njezinim kraljevstvom zavlada tama. Ljudi su od muke grizli jezike.«

Znao sam da bi prijestolje Zvijeri trebala biti đavolova jazbina. »Ljudi su od muke

grizli jezike.« Zadrhtao sam.

BARAK ME JE čekao u zakrčenom predvorju Suda za zahtjeve. Osmotrio sam

poznati prizor: stranke sjede iza zid i gledaju odvjetnike, koji pregovaraju u sredini prostorije. Prepoznao sam stariji par, koji je sjedio s mojim kolegom na sudu, bratom Ervinom. Ervin me je hladno pozdravio. Opteretio sam ga propuštajući svoje slučajeve. Izgubit ću novac, pomislio sam, ali to je bila moja najmanja briga. Novca mi nije manjkalo. Stariji par, koji je tužio vlastelina, pravdu je došao tražiti čak iz Lancashirea te su me uvrijeđeno pogledali. Daniel i Minnie Kite stajali su jedno uz drugo na vratima s Guyem, koji je bio odjeven u liječničku halju s plaštem. Barak i ja smo im prišli.

»Adam nije došao, gospodine«, tjeskobno je rekao Daniel. »Uranili smo. Dovest će ga.« »Hoće li biti blagi prema njemu?« tjeskobno je upitala Minnie. »Sudac je pravičan. Velečasni Meaphon danas nije s vama?« »Zadržali su ga u susjednoj župi, jer se njihov svećenik razbolio.« Netko me je snažno lupnuo po ranjenoj nadlaktici te sam se trznuo. Okrenuo sam se i

ugledao niskog, mršavog muškarca od četrdesetak godina u skupom ogrtaču s krznenom postavom i svjetlocrvenom kapom od svile na glavi. Mršavo lice bilo je rumeno, podbuhlo, vidjele su se žilice, kao kod teškog pijanca.

»Vi zastupate onog malog Kitea?« odrješito je upitao. Naklonio sam se. »Da, gospodine.« »Ja sam sir George Metwys. Ravnatelj Bedlama. Došao sam na zahtjev nadbiskupa

Balkandownload.com

Cranmera.« Pogledao je Kiteove i Guya. »Ne znam zbog čega se nadbiskup osobno zanima za te ljude.«

»Hvala vam što ste došli, gospodine«, ljubazno sam rekao. »Možete li nam možda reći namjeravate li osporiti moj zahtjev. Da se o stanju gospodina Kitea sud redovito izvještava i da se njegovi troškovi naplate iz Bedlamove blagajne.« Naplate od dobiti koju ostvaruješ na pacijentima koji plaćaju, pomislio sam. Imat ćeš malo manje novca za piće.

»Neću osporavati«, gunđao je Metwys. »Upozorili su me Cranmerovi ljudi. Ali, da je bilo po mome...« Zašutio je kad je u zakrčenoj dvorani odjeknuo zveket lanaca i začulo se ječanje. Svi su se okrenuli. Došao je glavni čuvar Shawms, a dva krupna pomoćna čuvara dovukli su Adama u predvorje. Noge su mu bile okovane, a čuvari su ga vodili za ruke tanke kao prutovi. Htio je pasti na koljena da se pomoli te je ječao, zato jer mu nisu dopustili. Shawms je pocrvenio od nelagode. Daniel Kite se ugrizao za usnicu, a njegova žena je jecala. Adam je spustio glavu i nije nas ni pogledao u prolazu. Zaudarao je.

Gledao sam kako čuvari posjedaju Adama na klupu i smještaju se uz njega. Ljudi su se uskomešali, a netko se prekrižio. Kad se Adam pojavio u poznatom okolišu, njegovo stanje doimalo se još strašnije nego u Bedlamu, pa čak i kad je urlao s Londonskih zidina. Minnie je krenula prema meni. Guy ju je umirio i stavio joj ruku na rame. »Ne sad«, šapnuo joj je.

»Kakva predstava«, rekao je Metwys. Oštro je pogledao Adama njegove čuvare. Shawms je ugledao ravnatelja te se duboko naklonio.

Čekali smo s nelagodom pola sata. S Adamova sjedišta zveckali su lanci, zbog toga jer je htio pasti na koljena. Guy mu je prišao da porazgovaraju, ali danas nije mogao uspostaviti kontakt s momkom.

Barak je netremice promatrao prizor. »Isuse«, mrmljao je kad je Adam opet pokušao pasti na koljena. »Ovo je noćna mora.«

Sudski službenik konačno se pojavio te je pozvao sve zainteresirane da uđu u sudnicu. Došao sam do odvjetničke klupe i odložio spise. Metwys je sjeo straga, podalje od Adama i njegovih čuvara. Barak, Guy Kiteovi sjeli su uz Adama na klupu u prvom redu. Sudac Ainsworht ušao je u sudnicu i sjeo na svoju klupu. Kad je pogledao po sudnici, Adam je zaječao. Ainsworth me je pogledao.

»Mislim da ćemo prvo uzeti slučaj Adama Kitea«, rekao je. »Brate Shardlake?« Iznio sam svoje zahtjeve. Ainsworth je polako kimnuo, a onda je strogo pogledao

Shawmsa. »To nesretno stvorenje već je jednom nogom u grobu«, rekao je. »Hranite li ga?« Shawms je ustao. Bio je zajapuren i nervozan. »On ne želi jesti, časni sude. Moramo

ga hraniti žlicom, kao dijete, a onda ispljune hranu na čuvare.« »Morate se bolje potruditi, čovječe.« Obratio se Metwysu. »Sir George, vi se ravnatelj.

Što imate za reći na ove zahtjeve?« Metwys je ustao. »Voljan sam ih prihvatiti, časni sude. Namjeravam ispuniti svoje

dužnosti najbolje što mogu. Ali, u pravilu u Bedlam primamo pacijente, koji se mogu izliječiti i na određeno vrijeme.«

»Ali, sigurno imate mnoge pacijente koji su godinama kod vas, a njihova rodbina plaća troškove smještaja?«

Sjetio sam se čuvarice Ellen, koja je rekla da nikad neće izaći van. Metwysu su riječi zapele u grlu. »Samo ako se njihova rodbina ne može brinuti za

njih.« »I ako su dovoljno bogati da plate, kako bi ih se otarasili.« Ainsworth je kucnuo perom

po stolu. »Rečeno mi je da odobrim ovaj zahtjev, premda bi o njemu trebao odlučiti Sud ravnatelja i viših službenika. Ali, brine me koliko će ta situacije potrajati.« Obratio se Guyu. »Dr. Malton, vi liječite tog momka. Što imate za reći?«

Balkandownload.com

Guy je ustao. »Adam Kite je teško bolestan, časni sude. Umislio je da ga je Bog odbacio, a nisam uspio shvatiti zašto. Ipak, vjerujem da mu mogu pomoći.«

»Dakle, on nije divlji heretik?« »Ne, časni sude. Ali, jasno mi je da se njegovi postupci mogu shvatiti na taj način.«

Zašutio je. »U interesu je javnog reda i mira da ostane u duševnoj bolnici. Ali, ni ja ne bih htio da trajno bude zatočen u Bedlamu.«

»To ne bi bilo pravedno prema sir Georgeu Metwysu, zato jer će on snositi troškove.« Ainsworht se nasmiješio, a onda je opet pogledao Adama.

»Ima li smisla da ga ispitam?« upitao me je Aisworth. »Nema, časni sude. Sumnjam da mladi Kite shvaća gdje se nalazi.« »A ipak mislite da mu se može pomoći? Koliko će potrajati njegovo liječenje?« Guy je razmišljao. »Ne znam. Ali, liječit ću ga besplatno.« »Onda ću izreći sudsku naredbu. Izvještavajte me svakih četrnaest dana. Troškove

snosi Bedlam i trebaju me izvještavati. Novo ročište sazivam za dva mjeseca.« Opet je pogledao Adama. »Momak je vrlo mlad. Previše mlad da zauvijek trune u Bedlamu, samo zato jer je u nastupu ludila davao opasne izjave.« Obratio se meni. »Zakon kaže, ako je duševno bolestan, trebao imati sudsku zaštitu, ali Vijeće ga nije proglasilo nesposobnim. Dakle, sada po zakonu on ne postoji.«

»Točno, časni sude.« »Po odluci Vijeća. No, čini se da živimo u takvim vremenima.« Pogledao me je.

»Pobrinite se da se skrbe za njega, naredniče Shardlake.« »Hoću, časni sude.« Ainsworth je gledao u spise, a ja sam kimnuo Baraku. On je gurnuo Shawmsa. Čuvari

su izveli Adama u prolaz između klupa, a ja sam izašao s Danielom i Minnie. Za nama je išao Metwys.

Ispred sudnice Daniel i Minnie su mi se iskreno zahvalili. Guy je rekao da će ih ispratiti dio puta do kuće. Kimnuli su i tužno pogledali Adama, kojeg su vukli iz suda, a svi su ga znatiželjno gledali. Barak i ja rastali smo se s njima na stubama suda. Kiša je prestala padati, ali na nebu su bili olovni oblaci.

»Ni traga od Harsneta«, rekao je Barak. »Trebamo pričekati.« Gledao sam kako Guy i Kiteovi odlaze. Visoki Guy sagnuo se

da čuje što mu Minnie priča. »Bože, starom Mauru bit će potrebno cijelo njegovo umijeće«, potreseno je rekao

Barak. Pogledao sam ga. »Današnje ročište te je uzrujalo?« »Zar ne bi uzrujalo svako ljudsko biće? Katkad...« Zašutio je. »Što?« »Katkad mi se čini da svuda oko sebe vidim ludilo, mrak i demone.« »Moramo sada pronaći ubojicu i trebamo pomoći Adamu Kiteu«, tiho sam rekao i

njemu i sebi. »Da, evo dolazi čovjek tvrde vjere da nam kaže što nam je činiti.« Barak je glavom

pokazao prema Harsnetu koji nam je prilazio. Ogrtač je lepršao oko njega dok se probijao kroz gomilu ispred suda. Bio je umoran i iscrpljen.

»Djevojka je pobjegla«, rekao je čim se približio. »Abigail?« upitao sam. »Bludnica? Kako?« »Zamolila je da ode u zahod te se provukla kroz prozor. Bila je na prvom katu, pa

srećom nije slomila vrat.« »Što je s Yaringtonovim sobarom?« »Oh, on je na sigurnom u Lollards’ Toweru. Bijedno stvorenje. Od njega nećemo ništa

Balkandownload.com

saznati.« »Konačno imam vijesti«, rekao sam. Ispričao sam mu što je kazao dječak Timothy.

Harsnet se duboko zamislio, a onda je odmahnuo glavom. »To ne mora ništa značiti. Abigailin posjetitelj ne mora biti ubojica.« »Ali, tko je mogao znati da Yarington kod sebe drži bludnicu? Morao je nekako

saznati.« »Nije znao.« Harsnet je odmahnuo glavom. »Razgovarao sam s njegovom pastvom.

Svi kažu da je Yarington bio postojan u celibatu. Tek je zadnjih mjeseci zabranio pristup u svoju kuću.«

»Ima li vijesti o Goddardu?« »Rekao sam Gradskom vijeću Londona, mrtvozornicima i šerifima iz Kenta, Surreyja i

Middlesexa da provjere imućne obitelji s tim imenom, čiji se sin zaredio. Ništa. Naredio sam da se ispitaju sve radikalne crkve i religijske skupine.« Ozbiljno me pogledao. »To je vrlo delikatno, srećom, uživam njihovo povjerenje. Ali, za sada nitko ne zna za čovjeka, koji se uklapa u Goddardov opis.«

»Možda bi trebalo potražiti naočitog mladića tamne kose, kojeg je Timothy opisao?« »Takvih je na stotine«, nervozno je rekao Harsnet. »Ali, potražit ću ga«, tiho je rekao.

Pogledao me je. »Morat ću promijeniti naš raspored za danas. Moram na sastanak s lordom Hertfordom. Bonner sada provjerava mesare i izvođače zabranjenih predstava u Westminsteru, a nije nadležan za to područje. Moramo ga zaustaviti.« Pogledao je prema Šarenoj kuli na drugoj strani dvorišta, u kojoj se sastaje parlament. Dva stražara u crvenim kraljevim odorama stajali su s kopljima kod stubišta. »Donijet će zakon o zabrani čitanje Biblije svima osim osobama gospodskog statusa«, tiho je rekao. »Kralj ga je odobrio. Stjerani smo u kut.« Uzdahnuo je. »Morat ću vama povjeriti da odete kod Lockleyja, naredniče Shardlake, ali pozovite se na mene, pa će ga uhapsiti ako ne bude surađivao. Obavijestite me što je bilo. Možemo li se tu naći za tri sata?«

»Da. Bilo bi korisno da opet posjetimo mladog Cantrella«, rekao sam. »Premda ne vjerujem da još nešto zna.«

»Da. Bilo što, ako nam može pomoći, gospodine Shardlake.« Očajnički me pogledao, a zatim je otišao.

»Hoćemo li otkazati našu večeru?« viknuo sam za njim. »Ne, ne, za to ćemo imati vremena«, mahnuo je rukom i ubrzao korak.

KRENULI SMO prema Ulici Chancery. Na ulicama je bila gužva, dok sam jahali bio

sam nervozan i ranjiv. Ruka me je boljela. Kad smo došli kući, Philip Orr je sjedio u kuhinji i popravljao razbijenu kutiju. »U blizini nema sumnjivih osoba?« upitao sam.

»Ne, gospodine«, ozbiljno je rekao. »Hvala Bogu. Samo poznati prosjaci po Ulici Chancery.«

»Muvaju se naokolo i prodaju zjake, kao i odvjetnici?« Zbunjeno me pogledao. Kao i većina radikala, nije imao smisla za humor. »Vjerujem da će vam biti drago kad zatvorimo istragu, vratit ćete se svom starom

poslu«, rekao sam. Shvatio sam da ne znam čime se Orr bavi.

Balkandownload.com

Tužno se nasmiješio. »Sjediti cijeli dan u kuhinji je odmor u usporedbi s mojim dužnostima, gospodine. Pomažem gospodaru Harsnetu, skupljam leševe preminulih i odvozim ih u skladište. Provodim sudske naredbe, pa katkad ganjam svjedoke koji se ne žele pojaviti.«

»Dakle, nedostajat ćete svom gospodaru.« Shvatio sam da se Harsnet lišio dragocjene pomoći kako bi nas zaštitio.

»Imam pomoćnika, on će raditi s njim.« Opet smo pošli u Smithfield. »Čini se da Harsnet nije imao sreće u potrazi«, rekao je

Barak. Došli smo do seoskog puta te smo se mogli opustiti. »London sa susjednim okruzima je golemo područje. Šezdeset tisuća stanovnika u

Londonu, kažu, a broj raste iz godine u godinu.« »Da. A pobožni ljudi zazirat će od ispitivanja, čak i ako se radi Harsnetu.« »Na to računa taj čovjek. Na anonimnost u ovom užurbanom gradu. Te opačine ne bi

mogao počiniti u seoskoj župi, pa ni u manjem gradu, zato jer bi ga sigurno mnogo lakše uhvatili.«

»On je lud i opsjednut, kaže Harsnet.« »Nije opsjednut.« Odlučio sam da Baraku prepričam razgovor, koji sam vodio s

Guyem. Kad smo ušli u Holbom i prošli pored velikih bogataških kuća, koje su gledale na sjever, pričao sam mu o De Raisu Strodyru. »To su počinili zbog izopačenog užitka, to nema nikakve veze ni s Bogom ni s đavlom.«

Polako je kimnuo. »Pa, to je točno za najjače ljudske porive. Ako netko želi pretući drolju ili sodomizirati dječaka, obuzme ga poriv i mora mu se pokoriti. Katkad su to potpuno normalne osobe.« Pogledao me je krajičkom oka. »Lord Cromwell je to znao, pa je imao svoje uhode u bordelima u Southwarku, koji udovoljavaju posebnim željama.«

»Znam. Opsesija«, tiho sam rekao. »Skrivena, snažna opsesija, koja nije uzrok nasilnih ubojstava.«

Prošli smo kroz gužvu u Smithfieldu, tog dana tržnica je radila. Stigli smo na Trg Charterhouse. Na stubama stare kapele sjedila su samo dva prosjaka, starac i starica, koji se ionako nisu mogli kretati. Ostali su prosili u Smithfieldu, pomislio sam. Možda uzdržavaju te starce, s njima dijele skromne milodare.

Dva konja bila su privezana za ogradu kad smo privezali Sukeyja i Genesis, a vrata krčme bila su otvorena. U njoj je bila gužva, došli su goniči iz Smithfielda, koji su sjedili na okupu. Trojica muškaraca u dronjcima, izbrazdanih lica, vjerojatno iz prosjačke zajednice, sjedili su za stolom i srkali pivo. Gospođa Bunce i Lockley imali su pune ruke posla, ona je opsluživala stolove, a on je radio iza prozorčića na baru.

Gosti su nas radoznalo pogledali kad smo ušli. Lockley nas je spazio te je pogledao udovicu. »Želimo razgovarati s vama, gospodine«, glasno sam rekao.

»Dođite iza šanka«, rekao je ljutitim, prigušenim glasom. Mušterije su nas pratile pogledom kad sam pošao za Lockleyjem u stražnju sobicu, u koju je zatim ušla i gospođa Bunce. Nevesela prostorija, s jednim trošnim stolom i nekoliko stolica.

Neće biti zgorega ako gospođa Bunce bude s nama, pomislio sam. Možda nešto slučajno kaže.

»O čemu se radi?« upitao nas je Lockley. Danas je bio bijesan i naprasit. Stajao je stisnutih pesnica i strijeljao nas prodornim pogledom.

»Hej, lončaru«, strogo mu je rekao Barak. »Ne smiješ tako razgovarati s čovjekom, koji je došao u ime mrtvozornika Njegove Visosti.«

Lockley je uzdahnuo, slegnuo ramenima i sjeo za stol. Gospođa Bunce stajala je uz njega. »Što želite?« tiho je upitao.

Balkandownload.com

»Nismo pronašli ljekara Goddarda.« »Kuga ga odnijela.« »Jesi li siguran da nam nemaš ništa za reći kako bismo ga uhvatili?« »Rekao sam vam sve što znam prošli put. Goddarda nije zanimala laička bolnica.

Rugao mi se jer sam neuk, ali je meni prepuštao liječenje pacijenata. Sve sam morao sam raditi. Što se njega tiče, pacijenti u laičkoj bolnici bili su samo gnjavaža.«

»A pacijenti iz redovničke bolnice? S kojima je radio mladi Cantrell?« »Goddard se trebao bolje brinuti za njih, inače bi morao polagati račune zajednici.

Uvijek je mladog Cantrella držao na oku. Nabavio mu je naočale, kad je svima bilo jasno da je slabovidan.«

»Već sam ti rekao da istražujemo ubojstvo. Mislimo da je Goddard počinio ubojstvo.« »Kako?« »Mogu ti samo reći da je smrt bila nasilna.« Zarekao bih se da je Lockleyju laknulo. Prezrivo se nasmijao. »Goddard ne bi nikad

napao čovjeka. Bio je hladan i strašno lijen, nikad ga nije bilo kad ti je trebao. Imao je mnogo novca, to znam. Zašto bi počinio ubojstvo?«

Polako sam kimnuo. »Da, shvaćam što želiš reći«, tiho sam kazao. Pogledao sam ga u oči. »Ali, mislim da nešto tajiš. Nešto u vezi Goddarda. Preporučujem ti da mi kažeš o čemu se radi.«

Lockley je stegnuo pesnice na stolu. Snažne, čvrste šake, žuljevite od dugogodišnjeg teškog posla. Zajapurio se.

»Pustite me na miru!« dreknuo je. Trgnuo sam se i zamijetio da je Barak posegnuo za mačem. »Ništa ne znam – ništa! Pustite me na miru! Cijeli život mi dodijavaju, gnjave me i muče. Pacijenti, Goddard, onaj prokleti brijač-ranar i ona njegova crkva, govore mi da sam proklet. I ti!« Zapiljio se u gospođu Bunce. A onda je zagnjurio lice u dlanove i zaječao. »Ne znam više ni gdje mi je glava.«

Pogledao sam Baraka, zapanjen djetinjim ispadom. Ethel Bunce je čvrsto stegnula usnice, ali u očima su joj bile suze.

»Što kriješ, gospodine Lockley?« tiho sam upitao. »Reci nam i olakšaj dušu.« »On ništa ne zna, gospodine, sigurna sam«, rekla je gospođa Bunce. »Trebali ste

vidjeti u kakvom je stanju bio kad sam ga upoznala, propio je zadnji novčić koji je imao. Francis nije snažan kako se doima...« Lockley je skočio na noge, a stolica je tresnula na pod. »Van, obojica, marš van!«

»Uhapsit će te i ispitati u tamnici, ako mi ne odgovoriš na pitanje«, mirno sam rekao. »Onda me uhapsite! Uhapsite me! Nije me briga! Hajte svi skupa k vragu! Moram

poslužiti goste!« Krenuo je prema vratima. Barak ga je htio zaustaviti, ali ja sam odmahnuo glavom. Lockley se hitro kretao, iako je bio debeo. Gospođa Bunce je šutjela, a onda nas je pogledala s preklinjanjem.

»Francis je zbrkan u glavi, gospodine«, rekla je. »Dobro vam je rekao, cijeli život gnjave ga ljudi, koji su uvjereni da su bolji od njega.«

»Kao i mnoge druge«, hladno je rekao Barak. »Ali, Francis ne može više izdržati, potresen je. Pokušala sam mu pomoći, ali nakon

toga gledao me je kao da sam još jedan – progonitelj. A nisam, ja ga volim.« Smrknuto nas je pogledala.

»U redu, gospođo, ostavite nas«, rekao sam. Kad je izašla, Barak je rekao: »Trebali bismo ga uhititi.« »Nismo ovlašteni«, uzdahnuo sam. »Reći ćemo Harsnetu što se dogodilo.

Pretpostavljam da će večeras, kad zatvore krčmu, poslati svoje ljude.«

Balkandownload.com

»On bi mogao biti naš čovjek?« upitao je Barak. »Ljudi se najčešće prestrave kad im se zaprijeti hapšenjem, a njega nije briga. Njegova žena kaže da mu nisu sve daske na broju.«

Odmahnuo sam glavom. »Naporno je voditi krčmu. On ni u kom slučaju ne bi mogao počiniti ono što je ubojica uradio, bez znanja gospođe Bunce. Ne mogu zamisliti da je on ubio Rogera i ostale, jednostavno ne mogu.«

»Nikad se ne zna.« Strogo sam ga pogledao. »Ako je Lockley ubojica, zar bi nam dopustio da ga živog

uhvatimo? Ne, neka se Harsnet pozabavi s njim.«

DVADESET SEDMO POGLAVLJE

DLUČILI SMO da iz Smithfielda odjašimo u Westminster. Brže ćemo doći nego da konje ostavimo kod kuće i odvezemo se barkom. Jahali smo duž Holborna preko polja da skratimo put do Ulice Drury. Na polju su se dva divlja zeca nadmetala i skakala naokolo. »Proljeće je zaista stiglo«,

rekao je Barak. »Da, a ipak mi je neprestano hladno ovih dana, kao da mi je hladnoća ušla u kosti.«

OBUZELA ME je tjeskoba kad smo ujahali u bučan, smrdljiv i opasan Westminster.

Kod starog zvonika u svetištu ugledali smo štand koji je postavila skupina Cigana, šareno platno s mjesecom i zvijezdama, i stol ispred njega. Dvojica su sviralama privlačila publiku, a za stolom starica je proricala budućnost iz karata. Barak se zaustavio da pogleda. Tamnih lica, gotovo kao Guyevo, u fantastičnim kostimima s urešenim turbanima i dugim šalovima svijetlih boja, bili su vrlo upečatljivi. Kralj je prije nekoliko godina prognao te živopisne pridošlice u našoj zemlji, ali mnogu su pobjegli, a neki su se sklonili u svetište. Čini se da im dobro ide, premda je uz gomilu stajao čovjek u crnom, koji je mahao Biblijom i osuđivao ih zbog čaranja. Gomila ga je ignorirala. Svetište nije mjesto za molitvu.

»Idemo«, rekao sam i nervozno pogledao gomilu. »Ne želim se tu zadržavati, na meti sam.«

Barak je kimnuo i cimnuo uzde. Projahali smo pored propovjednika koji je vikao: »Prokleti su oni koji se odaju đavoljim rabotama!«

Jahali smo prema južnom dijelu samostanskog područja. Na zvoniku u Palače Yardu bio je sat te smo vidjeli da imamo još sat i pol do sastanka s Harsnetom. Došli smo do Cantrellove kuće. Pored kuće čopor gladnih pasa njuškao je i kopao po hrpi smeća u kutu. Snažno sam zalupao po vratima, iznad kojih je bio izblijedjeli tesarski znak, a Barak je privezao konje za ogradu. Nije mi bilo drago da ih tu ostavimo, ali nismo imali izbora, a Sukey će se ritati i rzati ako ga stranac pokuša odvezati. Iz kuće su se začuli spori koraci, ali sada su stali kod vrata. Cantrell je bojažljivo viknuo slabašnim glasom:

O

Balkandownload.com

»Tko je? Naoružan sam!« »Gospodin Shardlake«, rekao sam. »Odvjetnik koji je bio kod tebe. Što ti je?« Zašutio je, a onda je povukao zasun i odškrinuo vrata. Ukazalo se Cantrellovo ispijeno

lice. Zurio je u nas kroz debele naočale, koje su uvećale njegove oči. »O, gospodine«, rekao je s olakšanjem. »Vi ste.« Otvorio je vrata. Gledao sam u motku koju je držao u ruci. Na jednom kraju bila je mrlja, kao od osušene krvi.

»Netko me je napao«, rekao je. »Možemo li ući?« tiho sam upitao. Oklijevao je, a onda je širom otvorio vrata da

uđemo. Opet nas je zapuhnuo kiselkasti vonj prljavštine. Poveo nas je u dnevni boravak bez namještaja. Drveni pladanj s masnim ostacima jela

ležao je na stolu, a uz njega kositrena žlica, crna od nečistoće. Zamijetio sam da je prljavi dvorišni prozor razbijen. Po podu su bile krhotine stakla.

Cantrell je sjeo na stolac i pogledao nas. Sjeli samo za stol. Nastojao sam da ne gledam prljavi pladanj. U kutu sam zamijetio mišji izmet. Cantrell je bio napet i izmučen, kapi znoja izbile su mu po čelu ispod masne plave kose. Odložio je motku na pod.

»Što želite, gospodine?« umorno je upitao. »Jeste li pronašli ljekara Goddarda?« »Još nismo.« »Rekao sam vam sve što sam znao.« »Još samo nekoliko pitanja. Ali, što se tu dogodilo? To je krv na tvojoj motki?« »Preksinoć nisam mogao spavati. Čuo sam da je netko razbio staklo u prizemlju. Pored

kreveta uvijek držim motku zbog provalnika.« »A što bi ukrali?« upitao je Barak. »Provalnici ne znaju da tu nema ničega. Sišao sam dolje. Bio je mrak, ali vidio sam da

je prozor otvoren i spazio neki lik, muškarca. Kad sam ušao u sobu, on je tu stajao. Mislim da nije zamijetio da držim motku. Nešto je rekao, pa sam shvatio gdje mu je glava te sam udario.«

»Motka je zašiljena«, rekao je Barak. »Čini se da si ga dobro odalamio.« »Da, tresnuo sam ga po glavi. Zaječao je, zateturao, a ja sam ga opet udario. Zatim je

pobjegao kroz prozor i nestao.« »Što ti je rekao?« »Čudne riječi za provalnika«, namrštio se Cantrell. »Koje?« »Rekao je, "Sada si ti na redu". Zašto je to rekao?« Zapanjeno sam ga pogledao. Zar je Charles Cantrell uspio da ne postane peta žrtva? »Jesi li rekao mrtvozorniku?« upitao sam. Slegnuo je mršavim ramenima. »Zbog čega bih rekao? U Deans Yardu provale su vrlo

česte. Ali, kod mene više neće doći. Nadam se da sam ga snažno odalamio, nadam se da sada leži u jarku«, zlobno je rekao mračni Cantrell.

Dobro sam razmislio što ću mu reći. »Jesi li išta prepoznao na njemu? Je li ti njegov glas bio poznat?«

Zurio je u mene poluslijepim, ribljim očima. »Samo sam vidio lik u mraku, sjenu. Nešto mogu razabrati samo ako je približim. I s naočalama vaše lice mi je vrlo mutno.«

»Je li visok ili nizak?« »Sigurno je bio visok, jer sam naciljao uvis.« Zamislio se. »Nešto mi je bilo poznato u

njegovom glasu. Prodoran glas.« »Je li to možda tvoj bivši gospodar?« tiho sam upitao. »Ljekar Goddard?« Šutio je i gledao u mene. »Pa, možda bi mogao biti. Ali zašto – zašto bi me taj stari

gad napao u mojoj kući? Nisam ga vidio tri godine.«

Balkandownload.com

»On je mogao znati da je kuća tvog oca u blizini opatije.« »Ali zašto – što je učinio, gospodine? Prošli put mi niste rekli.« Cantrella je obuzela

panika. Zašutio sam. »Mogu li pogledati tvoju motku?« »Zbog ovoga neću imati problema, gospodine? Samo sam se branio.« »Znam. Želim je pogledati.« Nevoljko mi je predao motku. Zamijetio sam nekoliko okrvavljenih vlasi. Crna kosa.

Kao i Goddardova, kao i nepoznatog posjetitelja drolje Abigail. »Čini se da si ga dvaput pošteno odalamio. Ali, rane na skalpu mnogo krvare. Možda

je bio samo šokiran i ozlijeđen, nije teže ranjen.« Vratio sam motku Cantrellu. Njegova zapešća bila su mršava i koščata. Sjedio sam se Adama.

»Niste mi odgovorili, gospodine«, rekao je Cantrell. Uzdahnuo sam. »Ljekar Goddard možda je – poludio.« »Ali, zašto je napao mene?« Pogledao sam krhotine stakla na podu. Da, netko je provalio u kuću. Cantrell nije

pokupio krhotine. Možda se zbog slabog vida bojao da će se porezati, pomislio sam. »Jesi li ikad imao posla s radikalnim vjerskim reformistima? Pobožnim ljudima.« Šutio je, a onda je pognuo glavu. »To je važno«, rekao sam. »Zbog toga te je možda napao.« »Kad sam bio redovnik«, tiho je rekao pognute glave, kao da se srami, »moj otac je

postao reformist. Pridružio se skupini koja se sastajala u domu neovlaštenog svećenika, u svetištu. Kad sam otišao iz samostana i vratio se kući, neprestano je govorio, "Vi redovnici, dobili ste što ste zaslužili, čeka vas pakao, ako se ne vratite istinskoj riječi Božjoj".« Zamijetio sam bijes u Cantrellovu glasu kad je oponašao svog neotesanog, grubog oca. »Izgubio sam vjeru u staru religiju. Pristao sam da pođem s njima na te privatne sastanke. U skupini su bila samo šestorica, vjerovali su da se moraju pripremiti za smak svijeta, da im je Bog naredio da pronađu njegove izabranike, kako bi ih spasili i vratili pravoj vjeri. Bili su glupi, znali su samo nekoliko rečenica iz Biblije koje su im koristile, a ni njih nisu uspjeli shvatiti. Neki nisu znali ni čitati. Ja sam godinama čitao Bibliju, pa znam da su bili neuki.«

»Mnogo je takvih«, rekao sam. »Samo su lupetali i zastrašivali«, glasnije je rekao Cantrell. Bio je ogorčen. »Odlazio

sam samo zato da umirim oca. Neprestano su govorili da će me spasiti, da će me pokrstiti na novu vjeru.« Odmahnuo je glavom. »Kad sam se vratio kući, moj otac bio je bolestan, a kad je umro, prestao sam se družiti s njima.« Cantrell je pogledao naokolo. »Imao je izraslinu.«

Cantrell je opet tiho govorio. »Kad je otac umro, bojao sam se da će se ipak vratiti natrag, da će me koriti i vikati na mene. Ali, nije se vratio, nakon toga u kući je zavladala mrtva tišina.« Umorno je uzdahnuo i zašutio, izgubljen u svom svijetu. Pogledao sam po sobi, u prljavi stol i razbijeni prozor. Cantrell vjerojatno jedva preživljava od redovničke mirovine, ali potrebna mu je pomoć, da se netko brine o njemu.

»Kako ćeš popraviti prozor?« upitao sam. Slegnuo je ramenima. »Možda ti susjedi mogu pomoći«, rekao sam.

Ljutito je odmahnuo glavom. »Oni zabadaju nos u tuđa posla. Ona vještica iz ulice dolazila je k meni. Spremala je, prčkala po mojim stvarima, govorila mi da se trebam oženiti.« Bijesno se nasmijao. »Možda bih trebao pronaći slijepu ženu da zajedno teturamo po kući. Jedva se usuđujem izaći po namirnice, zbog toga jer bi me mogla pregaziti kola.«

»Što je bilo s tom vjerskom grupicom? Još uvijek su aktivni u Westminsteru?« Odmahnuo je glavom. »Vikar iz svete Margarete čuo je da se održavaju radikalne

propovijedi. Naredio je da se vođa uhapsi, a ostali su pobjegli. Prošle godine.« Opet se

Balkandownload.com

gorko nasmijao. »Toliko o njihovoj odanosti istinskoj riječi Božjoj. Pobjegli su kao štakori.«

Dakle, svi su znali za tu skupinu. Što je bilo s njima, razmišljao sam. Vjerojatno su se priključili drugim skupinama, drugim crkvama. A možda je među njima bio ubojica, pa je čuo da spominju Cantrella kao otpadnika od istinske vjere. Ako je ubojica Goddard, on bi znao o kome govore.

»Sjećaš li se imena pripadnika te skupine?« upitao sam. Naveo je šest imena. Meni nisu bili poznati, ali možda Harsnet zna za njih.

»Ali, gospodine«, upitao je Cantrell, »kakve to ima veze s gospodinom Goddardom?« Bespomoćno je žmirkao. Nisam se usudio da mu kažem cijelu priču.

»Nisam siguran, gospodine Cantrell. Ali, mislim da ti je potrebna zaštita. Mogao bih poslati stražara da bude s tobom u kući.«

Cantrell je ljutito odmahnuo glavom. »Ne. Ne želim nikoga u kući. Korit će me i govoriti da živim u prljavštini.« Opet me je pogledao velikim mutnim očima. »Ako Goddard želi opet doći, neka dođe. Ne želite mi reći zbog čega me progoni, ali meni nije stalo hoću li živjeti ili umrijeti.«

Pogledao sam Baraka, a on je slegnuo ramenima. Ipak ću poslati stražara da čuva njegovu kuću.

»Mislite li da sam veliki grešnik«, upitao je Cantrell. »Ne marim hoću li umrijeti?« »Mislim da je to velika sramota.« »A što je smrt? Nakon toga slijedi vječno blaženstvo ili vječna patnja, jedno ili drugo,

a tko danas može znati što ga čeka?« Sumorno se nasmijao hrapavim glasom. »Imam još jedno pitanje«, rekao sam. »Malo prije sam opet bio kod Francisa

Lockleyja. Stekao sam dojam da nešto taji o ljekaru Goddardu. Nešto nam nije htio reći o tom čovjeku. Znaš li možda o čemu se radi?«

»Ne, gospodine. Nisam imao nikakve veze s laičkom bolnicom. Francisa sam viđao samo kad je dolazio kod gospodina Goddarda, da uzme neke preparate.« Slegnuo je ramenima, a ja sam pomislio da njemu uistinu nije stalo, ne mari čak ni za svoj život.

Izašli smo iz kuće. Opet su nas zapahnuli smrad i buka u Deans Yardu. »Njemu je jako loše«, rekao je Barak.

»On pati od teške melankolije, rekao bih" Nije ni čudo kad tako živi, a jedva vidi.« »Ipak bi se mogao malo srediti. Prihvatiti pomoć. Kaže da ga nije briga hoće li živjeti

ili umrijeti, ali se brine hoće li mu netko reći da mu je kuća prljava.«" »Kad se nađemo s Harsnetom, pitat ću ga za stražara. Ne bih sebi oprostio da Cantrell

skonča u teškim mukama, kao i druge žrtve.« Nisam vjerovao da će se ubojica vratiti kod Cantrella, zato jer njegova žrtva zna za njega, ali nisam mogao biti siguran. »Saznali smo još jednu informaciju«, rekao sam. »Sada tražimo čovjeka ozlijeđene glave.«

Poveli smo konje preko ulice do ulaza u zidinama opatije. Barak je kimnuo stražaru. Imali smo još sat vremena do sastanka s Harsnetom. Htio sam ostati nasamo. »Barak«, rekao sam, »potraži staju za konje. Ja ću obići samostansko područje. Naći ćemo se tu za pola sata.«

»Sigurno ste da neće biti u opasnosti?« »Ostat ću na području opatije, koja je pod stražom. Vidimo se ubrzo.« Okrenuo sam se

kako bih mu pokazao da je razgovor završen i kimnuo stražaru. On me je prepoznao. Otvorio je vrata na zidu i pustio me unutra. Opet sam zakoračio na područje Westminsterske opatije.

Balkandownload.com

OPREZNO SAM hodao između žbuke i razvalina starog klaustra. Bilo je tiho i

mirno. Hodao sam po prastarim temeljima, razgledavao pusto unutrašnje dvorište i razmišljao. Pronašao sam tragove, ali sada je zagonetka još teža. Tražimo li Goddarda, ili mladića koji je posjetio Abigail? Zašto je ubojica izabrao Cantrella za petu žrtvu, a čini se da je njega izabrao? Ako se radi o Goddardu, on bi znao da je momak bespomoćan. Osjetio sam neobično zadovoljstvo, kad sam pomislio kako je Cantrell motkom odalamio provalnika po glavi. Sjetio sam se da je Cantrell, kao i Meaphon, neizravno povezan sa mnom. Odmahnuo sam glavom. Opasno je i glupo zamišljati da je ubojica izabrao mene da budem njegova publika. Nije li ubojica već pretjerao, kad me je napao kako bih odustao od slučaja? A ipak, srce mi se stegnulo od straha kad sam uvidio da se uklapam u profil čovjeka koji je odbacio radikalnu religiju.

Bio sam strašno zabrinut. Odlučio sam da prošećem kroz staru crkvu u Westminsterskoj opatiji, kako bih se smirio. Dok sam polako koračao, zamijetio sam da su vrata kapitula odškrinuta. Iznutra su se čuli glasovi. Polako sam prišao vratima. Iznenadio sam se kad sam začuo lupanje čekića. Ušao sam unutra.

Skupina klerika u crnim habitima pažljivo je vadila velike svitke žutog pergamenta iz starih škrinja i polagala ih na pod. Radnici, a neki su stajali na ljestvama, montirali su velike drvene police uz zidove. Prekrivali su jedan po jedan prizor iz Otkrivenja u smeđim okvirima. Gledao sam kako zabijaju veliki čavao kroz tijelo sedmoglavog čudovišta.

Visoki, mladi klerik upitno me je pogledao. »Vi ste iz Rolls House, gospodine?« »Ne, u prolazu sam začuo lupanje čekića. Ah, da, sjetio sam se. Kapitul će preurediti

da bude pismohrana za državne dokumente.« Ozbiljno je kimnuo. »Državni spisi se gomilaju, moramo negdje pohraniti stare

dokumente.« Pogledao sam zidove. »Dakle, prekrit će stare slike.« Slegnuo je ramenima. »I prozore, kako sam čuo. Pa, to su samo prastare redovničke

stvari. Kakve su to sličice? Nisu baš dobre.« »To je apokalipsa svetog Ivana. Priče iz Otkrivenja.« Jedan klerik me je pogledao, a

radnici su prestali lupati čekićima. Klerik koji je razgovarao sa mnom prišao je zidu i s nelagodom pogledao sliku Velike bludnice.

»Zaista?« upitao je i zamislio se. »Pa, smak svijeta ne bi trebalo prikazati na priprostim slikama kao što su ove.« Još jedan bibličar, pomislio sam.

Izašao sam van i krenuo stazom do ulaza u opatijsku crkvu. Crkva je bila pusta, samo je nekoliko posjetitelja u crnini polako hodalo naokolo, njihovi koraci odzvanjali su po kamenim pločama. Golemi prigušeni prostor bio je ogoljen, bez slika i ukrasa, a s visokih prozora dopiralo je sivkasto svjetlo. Redovnici su se tu stoljećima molili, a sada je mirno i tiho. Kod ulaza stajao je samo jedan stražar, koji je spavao. Nije bilo dragocjenosti za krađu, kralj je sve odnio.

Otišao sam do kapele Henrika VII. u kojoj je ležao kraljev otac. Veliki sarkofag još uvijek je bio ondje, bijeli kamen blistao je na svjetlu, koje je dopiralo kroz visoke prozore, oštro odudarajući od polumraka u opatiji. Vratio sam se do broda i hodao po starim kraljevskim grobovima.

Balkandownload.com

Došao sam do sarkofaga Edwarda Ispovjednika. Sada je to samo kamen. Vidio sam ga prije raskola s Rimom, oko njega stajali su veličanstveni kipovi od srebra i zlata i slike na kojima se odražavala svjetlost tisuća svijeća. Uz njega bila je i hrpa štaka i štapova za hodanje, zbog toga jer se vjerovalo da grobnica iscjeljuje hrome. Sjetio sam se da je grobnica isprva trebala iscijeliti grbavce. Gluposti, ali vrlo moćne gluposti.

Zamijetio sam skupinu ljudi u blizini, koja je stajala ispred ogoljenog kamenog oltara, na kojem je stajao samo križ. Četiri krupna muškarca u livrejama držala su kape u rukama, a ostali su držali ruke na mačevima. Pred njima, jedna žena klečala je na kamenom podu pognute glave. U raskošnoj odjeći, crvenoj haljini od svile s crnim rukavima, na kojima je bilo izvezeno zlatno lišće, a na rukama koje je sklopila ispred sebe dok se molila, na svakom prstu imala je prsten s draguljem. Crna kukuljica bila je prošivena biserjem. Jedan stražar me je zamijetio te mi je pogledom zaprijetio da ne prilazim. Kad je s uzdahom spustila ruke, prepoznao sam lady Catherine Parr. Ustala je, a njezina haljina je šuštala. Doimala se kao i kad sam se je vidio na sprovodu supruga, povučena u sebe i zabrinuta, ali kad je ustala bila je spokojna te se blago nasmiješila svojim čuvarima. Kimnula je te su krenuli dalje.

Na pola puta do izlaza došlo je do komešanja. Ugledao sam muškarca malog rasta u prnjama, koji se molio kod jedne grobnice, a čim sam ga spazio on je ustao, jurnuo prema lady Catherine i pao pred nju na koljena. Nagonski sam je htio zaštititi, ali čuvari su već bili uz nju. Jedan mu je stavio mač na grlo. Lady Catherine je stajala s dlanom na grudima, šokirana i užasnuta. Čovjek je podigao glavu te sam prepoznao ludog prosjaka, kojeg smo Barak i ja sreli u bolnici, pričao je da traži svoje zubalo.

Iz sjene se pojavio još jedan lik s isukanim mačem. Sir Thomas Seymour u tamnoplavoj jakni i draguljima u istoj boji. Lady Catherine je problijedjela.

»Je li sve u redu, gospo?« upitao je Seymour. »Sve je u redu, Thomase«, rekla je lady Catherine. Namrštila se. »Spremi mač,

glupane.« Pogledala je prosjaka. »Milostiva gospođo«, preklinjao je nesretnik. »Ne mogu pronaći svoje zubalo, ne

mogu jesti, molim vas, gospodarice, recite im da mi ga vrate!« »Ti si poludio«, rekao je čuvar, koji je držao mač na prosjakovom grlu. »Što te je

spopalo da gnjaviš lady Catherine?« »Moje zubalo – samo moje zubalo...« »Pustite ga«, rekla je lady Catherine. »Šenuo je pameću. Ništa ne znam o tvom zubalu,

druškane. Vidim da si krezub. Ali, ako ih nemaš, onda ih nemaš. I ja ću jednog dana ostati bez zuba.«

»Ne, milostiva gospo, ne shvaćate...« »Trebali bismo ga privesti, gospodarice«, rekao je čuvar. »Ne«, odlučno je rekla. »On si ne može pomoći. Daj mi šiling.« Čuvar je spremio mač,

posegnuo u novčarku i izvadio srebrnjak. Lady Catherine uzela je kovanicu, sagnula se i dala je čovjeku, koji ju je molećivo gledao. Nasmiješila se te sam se sjetio Dorothy, iako su one potpuno različite.

»Evo, druškane, kupi si varivo.« Prosjak je gledao lady Catherine i neumoljive čuvare, a onda je ustao, naklonio se i

pobjegao. Sir Thomas ih je sa zanimanjem promatrao. Njezini čuvari su okrenuli glavu kad mu je lady Catherine pristupila. »Thomase«, rekla je drhtavim glasom. »Rečeno ti je...«

»Jedan vaš sluga mi je rekao da ćete danas biti u opatiji«, rekao je. »Samo sam vas htio vidjeti, promatrati vas iz daljine.« Bio je ozbiljan. »Ali kad sam vidio da vam prijeti opasnosti, morao sam isukati mač.« Stavio je ruku na grudi. Glumata, pomislio sam, ali lady

Balkandownload.com

Catherine bila je ganuta. Tiho je rekla: »Znaš da me ne smiješ viđati. Okrutan si, a to je opasno.« Zabrinuto je pogledala naokolo i ugledala me kako stojim podalje od njih. Sir Thomas se nasmijao. »Grbavac neće ništa reći, poznajem ga. Podmitio sam posjetitelje da ne zalaze u ovaj dio crkve.«

Lady Catherine je šutjela, a onda je mahnula čuvarima i brzo otišla. Za njom su pošli njezini čuvari. Sir Thomas je neprimjetno slegnuo ramenima, a onda se obratio meni.

»Nećeš ništa reći, zar ne?« Govorio je tiho i s prijetnjom u glasu. »Ni mom bratu, ni Cranmera?«

»Ne. Zbog čega bih se miješao?« Seymour se nasmiješio. Bijeli zubi bljesnuli su iznad crne brade. »Pametno, grbavče.«

Okrenuo se i otišao. Njegovi samouvjereni koraci odzvanjali su u crkvi.

DVADESET OSMO POGLAVLJE

ARAK ME JE čekao kod ulaza u Dean’s Yard. Stajao je uz konje i promatrao užurbanu gomilu na ulici. Ispričao sam mu kako sam sreo Catherine Parr i Thomasa Seymoura. Izvio je obrve. »On mnogo riskira susrećući se s njom u Westminsterskoj opatiji, a kralj mu je naredio da je

ostavi na miru.« »Mislim da Seymour nije kanio razgovarati s njom. Samo je htio da ga ona zamijeti u

sjeni, da zna da ju nije zaboravio.« »Nisam stekao dojam da je lud od ljubavi.« »Nije, ali možda ona jest. Vjerojatno je zaljubljena u njega.« Odmahnuo sam glavom.

»Stekao sam dojam da je inteligentna i dobra žena – što je vidjela u muškarcu kao što je Seymour?«

»Ljubavnika? Imala je jednog starog muža, a ako se uda za kralja, opet će spavati sa starcem.«

Odmahnuo sam glavom. »Dok se molila bila je ustrašena, očajna...« »Čini se da je lady Catherine ostavila dubok dojam na vas«, zločesto se nacerio Barak. »Ne budi blesav. Ali, vidi se da je onda dobra i čestita, a to je vrlo rijetko kod dvorskih

dama.« »Kao i kod svih drugih«, rekao je Barak. »Pogledajte, dolazi Harsnet. Pretpostavljam da mu nećemo ništa reći o Seymouru i odlasku u crkvu.« »Ne. To se nas ne tiče. Sada znamo da ubojstva nemaju nikakve veze s Catherine

Parr.« Promatrao sam Harsneta kako samouvjereno hoda po Dean’s Yardu i gleda ravno

ispred sebe. Prosjaci i nakupci nisu mu prilazili. Možda su znali tko je on i da ih može odmah uhapsiti. Čuo sam da i oni imaju svoj izvor informacija. »Dobar dan«, rekao je Harsnet. Bio je boljeg raspoloženja.

»Uspješan sastanak?« upitao sam. Kimnuo je. »Uspjet ćemo zaustaviti Bonnera da proširi područje. Westminster je izvan

njegove nadležnosti, tu ne smije hapsiti i proganjati.« Prodorno me je pogledao. »Što ste saznali od Lockleyja?«

Rekao sam mu kako sumnjam da nešto taji i prepričao napad na Charlesa Cantrella. »Privest ću Lockleyja i ispitati ga nakon sastanka s dekanom«, rekao je. »A njegova

B

Balkandownload.com

žena? Trebamo li i nju privesti?« »Ne. Ne vjerujem da ona išta zna.« »A mladi Cantrell je napadnut?« Pogledao je prema trošnoj tesarevoj kući. Namrštio

se. »Ali zašto, za Boga miloga, Cantrell ne želi stražara uz svoju kuću?« »Kaže da ne mari ako ga opet napadnu. Nisam siguran da su mu sve daske na broju.« »Kako to?« »On je poluslijep, izbačen je iz Westminsterske opatije, a onda mu je umro otac.

Strašno je patio.« »A ipak su mu otac i očevi prijatelji ponudili spasenje. Znam da u nekim skupinama

gorljivih pobornika vjera nije duboka. Ali, oni su na ispravnom putu.« Harsnet me je iskreno pogledao.

»Možda jesu, a možda nisu. Gospodin Cantrell je bio u tim krugovima, a onda se povukao. To bi ubojici bilo dovoljno da vjeruje kako je zaslužio smrt.«

»Poslat ću stražara koji će čuvati njegovu kuću, sviđalo se to njemu ili ne.« Uzdahnuo je. »Ali, nemam više ljudi. Morat ću razgovarati s lordom Hertfordom, možda on može poslati svog čovjeka. Koja vam je imena Cantrell odao?«

Dao sam Harsnetu popis članova skupine, kojoj je pripadao Cantrellov otac. Protrljao je bradu. »Čuo sam za jednog ili dvojicu. Raspi tat ću se preko svojih veza.« Duboko je udahnuo. »A sada, da vidimo što će nam reći dekan Benson.«

DEKAN JE BIO u svom uredu, u lijepoj kući usred razrušenih samostanskih

građevina koje su preuređivali. Zadubio se u spise. Danas je lupanje čekića i struganje pila bilo još jače, pa je debeljko bio nervozan. Kad smo ušli, mrzovoljno nas je pogledao i ponudio da sjednemo nadmeno mahnuvši rukom.

»Na vama vidim da slučaj nije riješen«, rekao je. »Priznajem da mi je aluzija o umiješanosti bivših redovnika iz Westminstera bila neukusna.«

»Nije samo neukusna«, prijekorno je rekao Harsnet te je Benson izvio obrve. »Počinjeno je još jedno ubojstvo, a od Goddarda i njegove obitelji ni traga ni glasa. Baš ništa.« Njegovo držanje bilo je odlučno i neumoljivo, gledao je dekana ravno u oči. Benson se namrštio.

»Postoji li izravna veza između Goddarda i tih ubojstava?« uglađeno je upitao. »Osim korištenja valerijane i one hodočasničke značke? S tim ništa ne možete učiniti.«

»Možda. Ali moramo ga pronaći.« »Rekao sam vam sve što znam. Nemam pojma gdje je Goddard.« »Gospodin Shardlake razgovarao je s bratom laikom koji je radio u javnoj bolnici,

Francisom Lockleyjem.« Dekan je gunđao. »Gdje je sada Lockley? Sigurno gleda u bocu, rekao bih.« »Pustimo sad to«, prijekorno mu je rekao Harsnet. »Radi se o tome da vjerujemo kako

on nešto zna o Goddardu, a to taji.« »Mislim da on ne zna gdje je Goddard«, rekao sam. »Ali, nešto zna.« »Pa, ja ne znam.« »Privest ću Lockleyja na ispitivanje«, rekao je Harsnet.

Balkandownload.com

»Kakve to ima veze sa mnom?« Benson se nije uzrujao, ali debeljuškastom rukom posegnuo je za perom na stolu. Uzeo ga je i vrtio među prstima. »Pripazite kako razgovarate sa mnom«, rekao je. »Ja imam veze na visokim položajima. Kralj mi je osobno zahvalan, zato jer sam zaslužan za mirno raspuštanje Westminsterske opatije. Sada sam dekan, odgovoran sam za ovu veliku crkvu i kraljevske grobove u njoj.«

»Mi lovimo ubojicu«, rekao je Harsnet. »Netko je okrutno ubio četiri osobe i pokušao je ubiti petu.«

»Ponavljam vam, to nema nikakve veze s opatijom«, nestrpljivo je rekao. »Za Boga miloga, čovječe, poznajem Goddarda. Razgovarali smo, bio je jedan od rijetkih redovnika s kojim se ovdje moglo inteligentno pričati. A on nikad nije mario za svoju udobnost ni društveni status. Zamisao da on ubija ljude kako bi ispunio nekakva proročanstva iz Otkrivenja je – smiješna.«

»Ako je đavo opsjeo čovjeka«, tiho je rekao Harsnet, »onda nije bitno kakav je bio prije toga. Postat će rob žudnje da se pokori đavlu.«

Benson je prestao vrtjeti pero. »Opsjednutost.« Cinično se nasmijao. »Zar to mislite? To vas nikamo neće odvesti.«

»U kapitulu sam vidio slike na zidu, na kojima su prikazane priče iz Otkrivenja«, rekao sam. »Sada ih prekrivaju policama i dokumentima.«

»Da, ja sam predložio da se u kapitulu pohrani arhiva. Sada imamo puno mjesta na području opatije. Što s tim?«

»Redovnici su sigurno bezbroj puta vidjeli te slike. Kao i vi. Nemoguće ih je promatrati iz dana u dan i ne razmišljati o priči koju prikazuju.«

Slegnuo je ramenima. »Jedva sam ih primjećivao, samo sam pomislio da su jako loše naslikane.«

»A ipak su mogle ostaviti dubok dojam na određene ljude.« Pogledao sam Bensona u oči. On je buljio u mene, a onda je upro pero u mene. »Sjetio sam se tko ste vi. Razmišljao sam otkud mi je poznato vaše ime. Vi ste odvjetnik kojem se kralj narugao u Yorku prije dvije godine. Kako vas je nazvao? Grbavim paukom? To sam čuo kad se vratio. Pričalo se da vas je usporedio s nekim krupnim momkom iz Yorkshirea, s kojim ste se družili. Yorkširanima je bio drago.«

Šutio sam. »Vi niste Božji čovjek, gospodine«, tiho je rekao Harsnet. Benson mu se ljutito obratio. »Ja sam realist. Zbog ljudi kao što sam ja ipak je manje

nesreće u svijetu. Kad sam bio mladi redovnik, shvatio sam da je sustav korumpiran i truo. Zatim sam pristupio lordu Cromwellu – a on je uistinu bio realist – i zahvaljujući njemu dobio mjesto opata. Potrudio sam se da se ova kuća mirno preda, bez sukoba i skandala, zato jer kralj nije htio nerede u počivalištu svojih predaka. On tu želi jednog dana biti sahranjen. Razbjesnit će se ako sada izazovete skandal. Pripazite se. Drugi put od njega nećete dobiti samo uvredu.« Benson je ustao. Razgovor je bio završen. Na Harsnetu sam vidio da bi najradije priveo dekana na ispitivanje, ali Benson je bio u pravu. On je utjecajan, a Harsnet nema dokaza i mora biti na oprezu. Nije se dobro postavio prema dekanu, njegova netrpeljivost bila je očigledna, pomislio sam.

Balkandownload.com

KAD SMO izašli, Harsnet se okrenuo prema meni. Vidio sam da u sebi suspreže gnjev. »Jeste li mu povjerovali?« upitao je.

»Mislim da i on nešto taji. Ali, on vjeruje da je to nebitno za našu istragu, ili je uvjeren da je siguran, zato jer ima utjecajne veze.«

»Njegove veze neće ga zaštititi ako taji informacije o četverostrukom ubojstvu.« »Ne.« Zašutio sam. »Ne bi ga trebale zaštititi.« Harsnet je čvrsto stegnuo čeljusti. »Da vidimo hoće li Lockley nešto reći da onda

pritisnemo Bensona. Sada moram pronaći dva redarstvenika i privesti Lockleyja. Vidimo se večeras u šest, narednice Shardlake.« Naklonio je i brzo otišao.

»Ne zavidim Lockleyju«, rekao je Barak. »Ni ja.« Pogledao sam prema dekanovoj kući. »Benson za sebe kaže da je realist. Pa,

točno, on je realist. Pretpostavljam da je motiviran novcem i vlašću, kao i svi redovnici koji su pomagali Cromwellu. Pitam se je li se ikad sjetio redovnika koji su izbačeni, pitam se je li ga ikad peče savjest.«

»Ne vjerujem da taj ima savjesti.« Barak se trgnuo kad je sa samostanske menze pao golemi kamen. Pogledao je radnike koji su rušili građevine. A onda se nasmijao.

»Što je smiješno?« »Taj seronja Benson lupetao je kako je postao dekan. Pogledajte. On je gospodar hrpe

ruševina.« »Po kraljevoj želji on još uvijek vodi Westminstersku crkvu«, ozbiljno sam rekao. Barak je pogledao golemu crkvu. »Dakle, Henrik želi da ga tu sahrane«, tiho je rekao. »Čim prije to bolje«, još tiše sam rekao.

HARSNET je stanovao na drugom kraju Westminstera. Njegova kuća bila je jedna od

lijepih, starih građevina u Ulici King, u blizini Whitehall palače i čuvareve kućice, na kojoj su vijorile zastave. Vijorile su se na vedrom nebu, a sunce na zalasku odražavalo se na visokim prozorima kućice. Stao sam ispred ulaza u Harsnetovu kuću, na kojem je bio ulašteni zvekir u obliku lavlje glave. Pitao sam se kako će proći večera s njegovom obitelji, ali više me je zanimalo što mu je Lockley rekao.

Pokucao sam, a sluga me je uveo u veliki dnevni boravak. Na visokoj drvenoj komodi blistao je zlatni pladanj, a na jednom zidu bilo je naslikano putovanje mudraca u Betlehem, s devama i karavanom u toplim, ugodnim bojama.

Harsnet je bio sa svojom suprugom. Mrtvozornik je bio vrlo elegantan u crnoj jakni, uredno potkresane brade, u tamnoj kosi isticali su se sijedi pramenovi. Ali, doimao se zabrinuto. Bio je zamišljen. Njegova supruga je niska, bucmasta, u smeđoj haljini od kvalitetne tkanine, svijetle kose i plavih, radoznalih očiju. Sjedila je na jastucima i vezla. Ustala je i napravila kniks.

»Elizabeth«, rekao je Harsnet, »želim ti predstaviti narednika Matthewa Shardlakea, radimo zajedno na jednom – problematičnom slučaju. Nakon večere trebat ćemo razgovarati o poslu«, rekao je. Oprezno me je pogledao te sam shvatio da njegova supruga ne zna za ubojstva. Dakle, mora ću pričekati vijesti o Lockleyju.

Elizabeth je imala visok, ugodan glas. »Zadnjih dana vrlo rijetko viđam Gregoryja, a

Balkandownload.com

kad smo zajedno, on je uvijek jako umoran. Nadam se da nije zbog vas opterećen poslom, gospodine.«

»Ni u kom slučaju, gospo, ja sam samo njegov suputnik.« »Gregory vas jako hvali.« Iznenađeno sam pogledao Harsneta, jer nisam mislio da

uvažava one koji ne pripadaju njegovoj krutoj vjeri. On se s nelagodom nasmiješio te sam opet shvatio da je stidljiv po naravi.

»Nisam vam zahvalio jer ste poslali svog čovjeka u moju kuću«, rekao sam. »On je dobar momak, žene se s njima osjećaju sigurno.«

Harsnet je bio zadovoljan. »Znao sam da će dobro služiti, on je pripadnik moje crkve.« Elizabeth me je pozvala da sjednem za stol prekriven izvezenim stolnjakom svijetlih

boja. »Nadam se da volite pečenu ovčetinu«, rekla je. »Moje omiljeno jelo«, iskreno sam rekao. Zatresla je zvonce, a sluge su donijele veliki pladanj s ovčetinom i zdjele s povrćem.

Shvatio sam da prvi put večeram izvan kuće, nakon posljednje večeri kod Rogera i Dorothy. Samuel je sada već otišao, a ona je opet sama. Sutra ću je posjetiti.

Vrata su se opet otvorila i sluškinja je uvela četvero djece, dva dječaka i dvije djevojčice, stare od četiri do deset godina, uredno počešljane, a dvoje najmlađih bili su u spavaćicama. »Dođite, djeco«, rekao je Harsnet. »Upoznajte gospodina Shardlakea.« Djeca su poslušno stala uz oca, dječaci su mi se naklonili, a djevojčice napravila kniks. Harsnet se nasmiješio. »Dječaci su Abšalom i Gorljivi, a djevojčice Rahela i Beulah.« Imena iz Starog zavjeta, osim Gorljivog. Radikalni reformisti sada svojoj djeci daju neobična imena, na primjer Bogobojazni, Ustrajna, Spasenje. Djevojčice su znatiželjno gledale moju grbu, mlađi dječak oborio je pogled, a stariji, Gorljivi, bio je smrknut i ljut. Otac mu je stavio ruku na glavu.

»Nadam se da si naučio lekciju od batina koje si dobio«, ozbiljno je rekao. »Veliki grijeh je spominjati našeg Spasitelja zaludu.«

»Da, oče«, tiho je rekao dječak, ali u očima mu je tinjao bijes. Harsnet je otpravio djecu. Promatrao ih je dok su izlazili, a onda je tužno odmahnuo glavom. »Morao sam štapom udariti Gorljivog, zato jer je opsovao kad sam došao«, rekao je. »Neugodna očeva dužnost. Ali, to sam morao učiniti. Nisam znao da je čuo takve riječi.«

Zašutio je i zamislio se. »Djeca mogu biti naporna«, rekla je Elizabeth, »ali u njima je velika utjeha i ona su

budućnost.« Nasmiješila mi se. »Suprug mi je rekao da niste oženjeni.« »Ne«, rekao sam i nožem uzeo još jedan komad ovčetine. »Bog čovjeka poziva da stupi u brak«, rekla je zureći u mene. »To kaže i vaš suprug«, mirno sam rekao. »Pa, Bog me nije pozvao.« Obratio sam se

Harsnetu. »Rekli ste da ste šest godina pomoćni mrtvozornik. Gdje ste studirali pravo, gospodine?«

»U Middle Templeu. Zatim sam nekoliko godina radio u Lincolnshireu, u zavičaju svojih roditelja. A onda je prije šest godina izbila Sjevernjačka buna. Poveo sam trupe protiv papista. Ali, nismo se borili. Odmah su se predali.«

»U Yorkshireu je bilo potpuno drugačije«, rekao sam. »Božjom milošću buna je i tamo ugušena. A nakon toga dobio sam poruku da odem

kod Thomasa Cromwella. I vi ste ga poznavali, čini mi se.« Harsnet me je prodorno pogledao.

»Da, na početku karijere kad je bio mladi radikal.« »U to vrijeme bio je na vrhuncu moći. Rekao je da me je izabrao kao sposobnog

čovjeka te me je upitao hoću li uzeti mjesto pomoćnika kraljevog mrtvozornika, jer je stari

Balkandownload.com

namještenik preminuo.« Harsnet je uzdahnuo. »Bili smo sretni u Lincolnshireu, nismo se htjeli odseliti. Služba je dobro plaćena, kao i sva kraljeva namještenja, ali novac mi nikad nije bio najvažniji u životu.«

»Ponuda lorda Cromwella nije se mogla tek tako odbiti.« »O, nisam ga htio odbiti. Rekao mi je da će još jedan dobar vjernik biti namješten na

dvoru.« »On se ubija od posla, gospodine Shardlake«, rekla je Elizabeth. »Ali, svi moramo

obavljati svoje poslove kako nam Bog nalaže.« Nasmiješila se te sam se upitao je li možda opet govori o meni kao neženji.

»Kažete da razmišljate da osnujete bolnicu za siromahe«, rekao je Harsnet. Bilo mi je drago što smo promijenili temu razgovora. »Da, to je bila Rogerova

zamisao. Prikupiti priloge od članova Lincolns Inna, možda od svih odvjetničkih komora, za financiranje bolnice za siromašne i nemoćne. Kad budem imao više vremena latit ću se te zadaće.«

Kimnuo je s odobravanjem. »To bi bilo dobro i plemenito. Među nama rečeno, kralj ne želi utrošiti novac, koji je dobio od samostana, na bolje bolnice koje bi zamijenile stare samostanske bolnice.«

»Ne«, rekao sam. »Njega zanimaju samo dvorci i rat s Francuskom, jer su Škoti sada poraženi.«

Harsnet je kimnuo. »Da, sve da udovolji svojoj taštini.« »Gregory...« rekla je njegova supruga s nelagodom. »Znam, ljubavi, moramo biti oprezni. Ali, vratimo se bolnici, naredniče Shardlake.

Htio bih vam pomoći kad pokrenete svoj projekt. Još uvijek imam veze u Middle Templeu. Gdje ćete je sagraditi?«

»Priznajem da nisam razmišljao o tome. Ali, u Londonu sada ima mnogo zemljišta, nakon što su raspušteni samostani.«

Kimnuo je. »Negdje u centru grada. Tu se okupljaju svi prosjaci. Vidimo ih kako pate svaki dan. Muče se i neobrazovani su, pa su na velikoj kušnji da posumnjaju u Božju mudrost i brigu.«

»U bolnici bi ih se moglo podučavati Bibliji«, rekla je Elizabeth. »Da«, zamišljeno je rekao Harsnet. »Nakon što se izliječe tjelesno.« Završili smo s večerom. Harsnet me je pogledao u oči. »Ispričaj nas, draga«, rekao je

supruzi. »Moram razgovarati s narednikom Shardlakeom. Pođimo u moju radnu sobu, gospodine.«

Ustao sam i naklonio se gospođi Harsnet. »Hvala vam na izvrsnom obroku, gospo.« Kimnula je. »Drago mi je da ste uživali u hrani. Razmislite, gospodine, ako uzmete

dobru ženu, mogli biste svake večeri dobro blagovati.«

HARSNET me je poveo u svoju radnu sobu, manju prostoriju u kojoj je bio stol

zatrpan papirima. Na jednom zidu bio je uokviren veliki dio vitraja, s crvenim i bijelim ružama i zlatnim lišćem na tamnoj podlozi. Stvarao je ugodnu atmosferu u prostoriji. »To je iz starog ženskog samostana u Bishopsgateu«, rekao je. »Svidio mi se uzorak, koji nije

Balkandownload.com

pokvaren idolatrijskim prikazima svetaca.« »Jako je lijep. Ali, gospodine, što je s Lockleyjem?« Kad je sjeo, nestala je njegova elegantna, ukočena poza. Rukom mi je ponudio da

sjednem. Srce mi se stegnulo kad sam shvatio da ću opet čuti loše vijesti. »Nestao je«, tmurno je rekao Harsnet. »Utekao nam je. Kad su moji ljudi došli u

krčmu, zatekli su Bunceovu koja je bila strašno uzrujana. Lockley je prije tri sata otišao po robu kod pivara i nije se vratio. Rekla je da je bio na rubu živaca nakon vaše posjete.«

»Dakle, ipak je nešto tajio.« Stavio je šaku na stol i naglo je stegnuo pesnicu. »Lockley je nestao. On bi mogao biti

ubojica.« »Ne vjerujem. Uostalom, on nije toliko pametan. Ne, osobe povezane sa

samostanskom bolnicom kriju tajnu. Barak pretpostavlja da je možda riječ o sodomistima, ali ni u to ne vjerujem.«

»Htio bih smjesta privesti dekana Bensona, ali to neće biti lako. Sutra imam sastanak s lordom Hertfordom, pa ću vidjeti što on može učiniti. Neće mu biti drago«, rekao je.

»Nemamo sreće.« »A ubojica ima. Možda to nije neočekivano. U njemu je đavo i sve mu polazi za

rukom. On je nevidljiv, nedodirljiv.« Prodorno me je pogledao. »Pogriješio je kod Cantrella«, rekao sam. »Zar bi to đavo dopustio?« Harsnet se pribrao. Zurio je u mene. »Znam da ne vjerujete da je ubojica opsjednut.

Ali, kako onda objašnjavate njegove opačine i zlo koje je počinio? A od toga nema nikakve osobne koristi.«

»Sigurno je u svom izopačenom umu umislio da je nešto postigao. Mislim da je lud i da je kompulzivni ubojica. I prije je bilo takvih osoba.«

»Ludilo? Ako se kanite držati tog obrazloženja, gospodine, onda nije dovoljna jedna riječ. Trebate mi objasniti na koji je način njegov um izopačen, kako je poludio i zbog čega.«

»Ne mogu«, priznao sam. »Mogu vam jedino reći da je u prošlosti bilo sličnih slučajeva.«

»Kada?« iznenađeno je upitao. Rekao sam mu za Strodyra i De Raisa. Saslušao me je, a onda je raširio ruke i tužno se

nasmiješio. »Ali, gospodine, to su sigurno primjeri za opsjednutost, a ne ludilo kako ga mi

shvaćamo. Bez obzira na mišljenje onog bivšeg redovnika dr. Maltona.« »Možda takve ljude nikad nećemo do kraja shvatiti.« »Ali, opsjednutost je ipak objašnjenje«, rekao je Harsnet. Nagnuo se prema naprijed.

»Postupci koji su shvatljivi samo kao opako ismijavanje istinske vjere.« »Istinske vjere?« tiho sam upitao. »To je vaše tumačenje Otkrivenja?« »Postoji li drugo?« Harsnet je raširio ruke. »To je knjiga iz Biblije, a Biblija je u

cjelini riječ Božja, govori nam kako da živimo i pronađemo spasenje, kako je svijet stvoren i kako će skončati. Ne možemo birati dijelove Biblije u koje ćemo vjerovati.«

»Mnogi su posumnjali da je Otkrivenje nadahnuto Bogom. Od ranih crkvenih otaca do Erazmusa u našem vremenu.«

»Ali, crkveni oci su je odobrili. A Erazmus je papist. Nije istinski bibličar. Biblija je Sveto pismo, a đavo je ušao u tog čovjeka i tjera ga da huli Boga.«

Nisam ništa rekao. Harsnet i ja uvijek ćemo imati drugačija mišljenja. Iznenadio sam se kad se nasmiješio i rekao: »Vidim da vas ne mogu uvjeriti.«

I ja sam se nasmiješio. »Bojim se da ne možete. Kao ni ja vas.«

Balkandownload.com

Sućutno me je pogledao. Bio je dobronamjeran. »Oprostite mojoj supruzi, zato jer je inzistirala na vrlinama braka. Danas žene govore sve što im padne na pamet. Ali, ona je u pravu. Matthew – mogu li vas znati Matthew...«

»Naravno...« »Pažljivo vas promatram tjedan dana. Kad s nekim radiš, onda ga možeš dobro

ocijeniti. Vi ste pametan i čestit čovjek.« »Hvala vam.« Iskreno me pogledao. »Vi ste uspješan odvjetnik, bili ste bliski s Thomasom

Cromvellom na početku njegove karijere. Mislim da ste mogli biti zaduženi za raspuštanje samostana.«

»Nisam htio taj posao. Za to je potreban bezobziran čovjek, a ja nisam takav.« Harsnet je kimnuo. »Da, čestit čovjek. Ali, čestit čovjek mora biti vjernik.« »Jednom sam odvjetnički ured dijelio s dobrim čovjekom, čovjekom nove vjere.

Okanio se prava i postao lutajući propovjednik. Mislim da još uvijek luta. Često ga se sjetim. Ali, poznavao sam dobre ljude, koji se

nisu odrekli stare vjere.« Pogledao sam ga. »I zle ljude iz obje vjere.« »Mislim da ste neodlučni, vi ste uistinu biblijski Laodicej.« »Laodiceja. Crkva koju sveti Ivan s Patmosa kritizira u Otkrivenju. Da, ja sam

neodlučan«, hladno sam rekao. Nisam htio voditi taj razgovor, nisam htio da mi Harsnet svisoka tumači novu vjeru, ali nisam ga htio povrijediti. Iskren je i sućutan, a ja moram raditi s njim.

»Oprostite mi«, rekao je, »ali niste li pomislili da ste zbog svoje grbe ogorčeni i onda odbacujete Boga? Zamijetio sam da ste bili povrijeđeni kad je dekan Benson spomenuo kako vam se kralj rugao u Yorku. Žalosno je da se ljudi toga sjećaju i to vam govore u lice.«

Naljutio sam se. Sada je pretjerao. »Bio sam grbav kad sam bio vjernik«, odlučno sam rekao. »Ako sada sumnjam, ako sam Laodicej, kako vi kažete, onda sam takav zbog toga jer deset godina gledam ljude obje vjere kako govore o Božjoj slavi samo zato da progone i ubijaju svoje bližnje. Po njihovim plodovima ćete ih prepoznati, piše u Bibliji, zar ne? Pogledajte plodove religije u proteklih deset godina, nasilje i okrutnost, koji su mogli nadahnuti tog ubojicu.«

Harsnet se namrgodio. »Papini zagovornici nemaju milosti prema istinskoj vjeri, moramo izdržati. Znate što radi Bonner. Nisam sklon ekstremnim mjerama, mrzim ih, ali katkad su neophodne.« Lice mu se za trenutak zgrčilo.

»U što vi vjerujete, Gregory?« tiho sam upitao. »Kao i Cranmer, da je Bog kralju odobrio da nadzire crkvenu doktrinu i da sve treba biti kako on kaže?«

»Ne. Vjerujem da istinska kršćanska crkva treba biti samostalna. Bez biskupa i obreda. Kako je bilo u ranoj crkvi, to bi trebalo biti i na kraju. Vjerujem da dolazi smak svijeta«, rekao je.

»Da, to sam i mislio.« »Vidim znakove, neobične stvari svuda u svijetu, na primjer one goleme ribe koje je

izbacila rijeka i progon kršćana. Antikrist je tu i on je papa. Sada nije vrijeme za neodlučnost.«

»Vjerujem da je Otkrivenje napisao lažni prorok«, rekao sam. »Prepričao je svoje snove i fantazije.«

Mislio sam da će Harsnet planuti, ali još uvijek me je sućutno promatrao. Duboko je uzdahnuo. »Vidim da stojite iza svojih riječi, Matthew. Shvaćam vas. Vjerujte mi, katkad ne volim ono što moram učiniti, na primjer kako sam ispitivao one ljude.« Lice mu se dvaput zgrčilo. »Tog dana iskreno sam se molio. Vjerujem da je Bog uslišao moje molitve,

Balkandownload.com

rekao mi je da moram tajiti istinu o smrti sirotog Elliarda. Uvijek se prvo pomolim, Bog mi odgovori i tek onda znam da sam krenuo ispravnim putem.« Pogledao me je ozbiljno i samouvjereno. »I ja sam u mladosti sumnjao, kao i svi. A jednog dana, kad sam se molio da me Bog prosvijetli, osjetio sam da je Bog ušao u mene i onda sam se probudio iz dubokog sna. Shvatio sam da me Bog voli, kao da mi je um bio čist, a misli bistre«, strasno je rekao.

»I ja sam to jednom osjetio«, tužno sam rekao. »Ali, to nije bilo dovoljno?« »Nije.« Harsnet se nasmiješio. »Možda ćete to opet osjetiti. Kad prođe ovaj užas.« Zašutio je

te sam opet zamijetio da je sramežljiv. »Htio bih vam biti prijatelj, Matthew«, rekao je. »Ja sam odan prijatelj.«

Nasmiješio sam se. »Čak i jednom Laodiceju?« »Čak i njemu.« Rukovali smo se, a ja sam se pitao hoću li, kad užasima dođe kraj, povratiti svoju

vjeru, ili će on izgubiti svoju.

DVADESET DEVETO POGLAVLJE

MRAČILO SE kad sam umoran na kraju napornog dana jahao po Strandu, pored bogataških kuća koje su se nizale uz cestu od Westminstera do Londona. Blaga svjetlost svijeća titrala je u prozorima i osvjetljavala ulicu. Nakon redarstvenog sata vrlo malo ljudi izlazi van, ali bio sam oprezan, kao

i uvijek tih dana. Bilo je toplo i vlažno, a kad sam pogledao nebo, oblak je zaklonio zvijezde. Opet će

padati kiša. Šavovi na nadlaktici su me boljeli. Ako sutra budem imao vremena, otići ću kod Guya i zamoliti ga da ih izvadi. Htio sam s njim opet razgovarati o Adamu Kiteu i o naravi ubojice. Dobro sam upamtio razgovor s Harsnetom. Nisam vjerovao da je ubojica opsjednut, ali nisam bio siguran mogu li ga bolje objasniti. Nisam znao kada i gdje će opet napasti.

Kad sam ušao u kuću, Harsnetov čovjek Orr sjedio je u hodniku i čitao Bibliju. »Sve je mirno, Philipe?« upitao sam ga. »Da, gospodine. Nekoliko puta sam izašao na ulicu da me svi vide. Ništa nisam

zamijetio. Mnogo pravnika, a jedan nakupac s kolicima cijelo jutro je izvikivao svoju ponudu.«

»Daleko je došao. Ne vjerujem da je tu uspio prodati svoju robu.« »Danas mnogi ljudi bez posla moraju prodavati robu, pa ih ima posvuda.« »Točno.« Prošao sam pored njega, zadovoljan što je kod mene. Bio je čvrst i savjestan,

a to mi se sviđalo. Ako strašnom posjetiocu opet padne na pamet da nam naudi, Orr će ga spriječiti.

U kući je bilo tiho. Krenuo sam prema stubištu, ali sam se zaustavio kad sam iza zatvorenih kuhinjskih vrata začuo ženski plač. Tiho sam prišao i otvorio vrata.

Tamasin je sjedila za stolom i gorko, neutješno plakala. Uz nju sjedila je Joan i grlila je. Ugledao sam dva dječaka, Petera i Timothyja, koji su priljubili nosove uz prozorsko staklo i gledali unutra. Mahnuo sam im te su se okrenuli i pobjegli.

»Što se dogodilo?« upitao sam.

S

Balkandownload.com

Tamasin je podigla glavu i pogledala me. Modrice su joj gotovo izblijedjele, ali bila je zajapurena i uplakana. Shvatio sam da je odavno nisam vidio u normalnom stanju.

»Nije ništa«, rekla je. »Sigurno je nešto«, nervozno sam rekao. »Obična prepirka između nje i Jacka«, rekla je Joan. »Vratio se pijan prije jednog sata«, tmurno je rekla Tamasin. »Upao je u našu sobu i

počeo psovati na mene, kad sam ga pitala što mu je. To više neću trpjeti«, bijesno je rekla. Namrštio sam se. »Razgovarat ću s njim. U ovu kuću ne smije pijan ulaziti.« Izašao sam iz kuhinje i uspeo se stubištem, bijesan na Baraka i sebe. Htio sam joj

pomoći, a nisam ništa postigao. Barak je sjedio na stolcu pored kreveta. I on je bio zajapuren, ali od pića. »Nemojte

sad i vi«, rekao je. »U svojoj kući radit ću što me volja. Zar tako ispunjavaš obećanje da ćeš se pomiriti s

Tamasin?« »To se vas ne tiče«, promrmljao je. »Tiče me se, zato jer si je uzrujao. Gdje si bio?« »Pio sam sa starim prijateljima. U gradu.« »Nikad se nisi toliko napio. Zašto sada? Još uvijek zbog toga što ste izgubili dijete?«

tiho sam rekao. Šutio je. »Muka mi je od ovog posla«, rekao je. »Smučio mi se, ako baš morate znati. Noćas

može opet napasti. Nemamo ništa, ništa, samo tričarije i nebitne informacije.« »Znam«, rekao sam još tiše. »I ja se tako osjećam. Ali, ne smiješ se iskaljivati na

Tamasin.« »Nisam«, pribrano je rekao. »Kad sam došao, okomila se na mene jer sam pio. Rekao

sam joj da me pusti na miru, a kad nije htjela prestati, opsovao sam je. Ona ne zna kad treba prestati.«

»Mogao si joj reći što te muči.« Pogledao me je. »Molim? Da joj kažem da je njezin napadač još uvijek na slobodi, da

mi ni kurca ne znamo i samo čekamo kad će opet napasti? Možda će nas napasti? Ne mogu podnijeti kad sam bespomoćan. Želim da ga uhvatimo.« Odmahnuo je glavom.

»Trebao bi se naspavati«, rekao sam. »A kad se probudiš, ispričaj se Tamasin. Inače ćeš je izgubiti.«

»Možda je Harsnetov đavo ušao u mene«, gorko je rekao. »Da, skrivao se u boci.« Zatvorio sam vrata i ostavio ga u sobi. Čudno, ali te noći sam dobro spavao. Kao da su bijes i frustracija koje sam sasuo na

Baraka, oslobodili nešto u meni. Kad sam pošao leći, padala je kiša te sam zaspao slušajući lupkanje kapljica po prozoru. Rano sam se probudio. Bilo je oblačno, ali kiša je prestala padati. Sigurno je padala cijelu noć, jer su ispod prozora na vrtnoj stazi bile velike lokve.

U kući je bilo tiho. Barak i Tamasin nisu se probudili, pa sam se upitao jesu li se ipak pomirili. Barak je sinoć bio u gadnom raspoloženju te sam sumnjao da su izgladili odnose. Bilo mi je jako čudno što sam ga korio, zato jer ga jako dugo gledam kao prijatelja, a ne sebi podređenog.

Dok ne stignu vijesti od Harsneta, o istrazi i je li uspio nešto saznati od dekana Bensona, trebao sam obaviti puno posla u Ulici Chancery. Ali, prvo moram posjetiti Dorothy. Pitao sam se kako joj je nakon odlaska Samuela. Poželio sam da joj mogu prenijeti vijesti o Rogerovom ubojici. Začuo sam Joan kako u kuhinji razgovara s Orrom, ali nisam se htio upuštati s njom u raspravu o Tamasin i Baraku, nisam htio ni doručkovati, pa

Balkandownload.com

sam tiho izašao iz kuće. Prešao sam kraću udaljenost od Ulice Chancery do Lincolns Inna. Cesta je bila blatnjava i bilo mi je drago da sam obuo jahaće čizme.

U Lincolns Innu započeo je radni dan, odvjetnici u crnim haljama prolazili su po Gatehouse Courtu sa spisima pod rukom, a fontana je prskala vodu pod sivim nebom.

Margaret mi je otvorila vrata. Rekla je da je gospodarica kod kuće i da pregledava spise. »Kako joj je?« upitao sam.

»Čini mi se da se pokušava vratiti u normalu. Ali, nije joj lako.« Dorothy je bila u dnevnom boravku. Bila je iznurena i blijeda, ali nasmiješila se kad

sam ušao. »Umoran si«, rekla je. »Ova potraga.« Zašutio sam. »Još uvijek je na slobodi. A prošla su gotovo dva tjedna.« »Znam da ćeš dati sve od sebe.« Ustala je od stola, obrisala pero i odložila ga uz

papire. »Dođi, ta prokleta kiša prestala je padati. Hoćeš li poći sa mnom u šetnju po Coney Garthu? Treba mi svježeg zraka.«

»Vrlo rado.« Bilo mi je drago da opet obraća pažnju na obične, svakodnevne stvari. »Trebat će ti čizme, vani je mokro.«

»Obut ću ih.« Ostavila me je u dnevnom boravku. Stajao sam uz vatru, a životinje su me promatrale

iz žbunja na duborezu. Dorothy se vratila u crnom ogrtaču s kapuljačom i visokim jahaćim čizmama te smo izašli van. Na Gatehouse Courtu odvjetnici su nas pozdravljali i radoznalo s nelagodom promatrali. Zamijetio sam da Dorothy još uvijek u širokom luku zaobilazi fontanu.

Hodali smo po ogoljenim poljima pored Lincolns Inna. Tim putem ubojica je pobjegao, kad je ubio Rogera. U blizini je niski brežuljak, prošaran zečjim rupama, gdje će ih studenti loviti za večeru krajem proljeća. Hodali smo stazom, koja je vodila na brežuljak, a tamo je zemlja bila suha. Dorothy je šutjela i razmišljala.

»Samuel je sada sigurno stigao u Bristol«, rekao sam. »Da. Htio je da pođem s njim.« »Rekao je da ne želiš otići iz Londona.« »Ne, ne želim. Ostat ću tu dok ne uhvatite ubojicu. A moram obaviti neke poslove.

Gospodin Bartlett je ljubazno izračunao koliko Rogeru duguju za slučajeve. Nisam usamljena. Posjetili su me mnogi dobri ljudi.«

Tužno se nasmiješila. »Sjećaš se gospe Loder, bila je na večeri prošli mjesec. Posjetila me je prije dva dana. Kad je sjela na jastuke i uzela čašu vina, nagnula se naprijed, a umjetno zubalo joj je ispalo iz usta u krilo.« Nasmijala se. »Sirotica, bilo joj je strašno neugodno. Morat će ozbiljno razgovarati sa zubarom koji je napravio zubalo.«

Sjetio sam se Tamasina iskustva. Pitao sam se je li gospa Loder ikad razmišljala kako se izrađuje umjetno zubalo.

»Nisi zaboravila da ne izlaziš van bez pratnje?« upitao sam. »To je mjera opreza, ali mislim da je nužna.«

»Nisam.« »Hoćeš li ostati u Londonu, ili ćeš ipak otići u Bristol?« Uzdahnula je. »Ne vjerujem da ću moći kupiti kuću u Londonu. Ali, u Bristolu bih

mogla.« Izvila je obrve. »Dobila sam poruku od rizničara Rowlanda. Bio je obazriv, ali otvoreno mi je rekao da se čim prije iselim.«

»On je bezdušan čovjek.« Slegnula je ramenima. »U Innu sada ima praznih odaja, a on ih želi iznajmiti.« Upitno

me pogledala. »Samuel želi da živim u Bristolu. Tu nisam ostala samo zbog tvrdoglavosti. Još uvijek ne mogu odlučiti.« Uzdahnula je. »Teško je mirno razmišljati. Svuda me prati

Balkandownload.com

praznina, jer Rogera više nema. To je rupa u mom svijetu. A ipak, znaš, jutros sam shvatila da sam pola sata bila okupirana poslom i nisam pomislila na njega. Osjetila sam krivnju, kao da sam ga iznevjerila.«

»Još uvijek žaluješ, čini mi se. Ta rupa u svijetu zauvijek će biti tu, ali počela si zamjećivati i druge stvari. Ne trebaš se osjećati krivom.«

Dorothy me je znatiželjno pogledala. »I ti si žalovao?« »Poznavao sam jednu ženu, koja je umrla od kuge 1543. godine. Prije devet godina, a

još uvijek razmišljam o njoj. Zbog nje sam nosio žalobni prsten.« »Nisam znala.« »To je bilo kad si s Rogerom otišla u Bristol.« Pogledao sam je. »Dorothy, mogu li te

nešto pitati?« »Sve što želiš.« »Taj posao zbog kojeg si ostala. Radi li se i o ubojici? Zato jer ne znam kada ćemo ga

uhvatiti.« Zaustavila se, okrenula i stavila mi ruku na rame. Njezino blijedo lice ispod crne

kapuljače bilo je zabrinuto. »Matthew«, tiho je rekla. »Vidim da te ždere ta užasna stvar. zao mi je što si zbog mene pošao u potragu. Mislila sam da vlasti neće mariti. Ali, sada znam da traže tog čovjeka, pa bih htjela da to prepustiš njima. Taj slučaj loše utječe na tebe.«

Tužno sam odmahnuo glavom. »Sada sam usred potrage za njim, usko surađujem s vlastima. On je opet počinio ubojstvo.«

»O, ne.« »U pravi si, Dorothy. Taj užas me ždere, ali sada ne mogu odustati. A upleo sam i

druge. Guya, Baraka.« Čak i ako bih odustao od potrage za ubojicom, pomislio sam, hoće li se on okaniti mene? »Neka ti ne bude žao«, rekao sam. »Pretpostavljamo tko bi ubojica mogao biti. Uhvatit ćemo ga. Sada smo sigurni da je Roger bio slučajna žrtva, zato jer je ubojica mogao izabrati nekog drugog.«

»Slaba je utjeha od toga, ustvari još je gore. Ali, to se dogodilo to moram prihvatiti. Roger se nikad neće vratiti.«

Nasmiješio sam joj se. »Sada si smirenija. Snažna si i to ti pomaže. « »Možda.« »Osjećaš li da ti Bog pomaže u tvojoj boli?« upitao sam bez razmišljanja. »Tješi li te?« »Molim se. Da mi pomogne da prihvatim to što se dogodilo. A ipak, neću od Boga

tražiti da me oslobodi od tuge i bola. Moram ih proživjeti. Ali, ne shvaćam zašto je Bog dopustio smrt dobrog čovjeka. Na to sam mislila kad sam rekla da je još gore što je on bio slučajna žrtva.«

»Odgovor bi mogao biti da je ubojica zao, odrekao se Boga i svega što je dobro. A Bog nam je dao slobodnu volju da to učinimo.«

Odmahnula je glavom. »Sada ne mogu slušati takva razmišljanja.« Hodali smo u tišini. A onda je rekla: »Ti si jako hrabar, Matthew, kad možeš raditi taj

užasan posao.« Nasmiješila mi se. »Svima bi bilo teško, ali tebe to duboko pogađa.« »Pogađa i Baraka. I Guya, čini mi se.« »Siguran si da ne možeš odustati?« »Ne. Sada ne mogu.« Došli smo do kraja uzvisine. Promatrali smo polja Lincolns Inna i polja Long Acre u

daljini. Po nebu su jurili sivi oblaci. Opet će padati kiša. »Sjećaš li se kako smo se upoznali?« upitala je Dorothy. »Onog slučaja sa spisima

gospodina Thornleyja?«

Balkandownload.com

Nasmiješio sam se. »Sjećam se kao da je bilo jučer.« Thornley je prije dvadeset godina studirao s Rogerom i sa mnom. Nas trojica dijelili smo maleni ured u Innu. Jedne ljetne večeri radio sam s Rogerom, kad je došla Dorothy s porukom od svog oca, mog šefa, da mu je sutra potrebna moja pomoć na jednom slučaju. Čim je to rekla, Thornley je upao u ured. »Mali debeljko«, rekla je Dorothy. »Sjećaš se? Okruglo crveno lice, a te večeri bio je bijel kao kreda.«

Sjećao sam se. Thornley je radio na strašno kompliciranom problemu iz zemljišnog prava, a sutra je trebao podnijeti izvještaj. »Kakvu priču nam je ispričao.« Glasno se nasmijala. »Ne može podnijeti izvještaj, zato jer ga je pojeo njegov pas. Najgori izgovor na svijetu, ali bio je istinit. Jesi li vidio tog psa?«

»Nisam. Živio je u njegovim odajama, zar ne?« »Veliki gonič kojeg je donio sa sela. Držao ga je u svojoj sobici u Nuns aleji. Životinja

je izgrizla namještaj, a onda je sažvakala papire na kojima je radio. Otrgnuo mu je komadiće papira iz usta. Bili su mokri od pseće sline, tinta se razlila.«

»A mi smo mu pomogli. Ti si složila potrgane komadiće papira, a Thornley, Roger i ja prepisali smo cijelu radnju. Bila je nečitka, pa se Thornley morao pomučiti da se sjeti što je napisao.«

»Roger je dopisao njegov rad.« »Sutradan je Thornley podnio izvještaj i pohvaljen je zbog dobrih odgovora.« »Što je bilo s Thornleyjom? Nisam ga vidio nakon pravosudnog ispita.« Pogledao sam

je. »Tada ste se upoznali ti i Roger?« »Da, ali tog dana došla sam da vidim tebe.« »Mene?« Nasmiješila se. »Pa, zar moj otac ne bi poslao slugu da odnese poruku? Rekla sam da

ću je ja odnijeti kako bih te vidjela.« »Nisam znao«, rekao sam. »Ali, sjećam se da ste se ti i Roger dobro slagali i da sam

bio ljubomoran.« »Mislila sam da te ne zanimam. A kad sam upoznala Rogera...« »Dakle, došla si da vidiš mene«, tiho sam rekao. Srce mi je snažno lupalo. Zagledao

sam se u zelena i smeđa polja. »Vrlo slabo se poznajemo«, rekao sam. »Vrlo lako je pogriješiti.«

»Da«, rekla je i tužno se nasmiješila. »A sada više nisam siguran da dobro poznajem Guya, kao što sam mislio«, rekao sam,

zbunjen navalom osjećaja, a onda sam je pogledao. »Nadam se da nećeš otići u Bristol, Dorothy. Nedostajat ćeš mi. Ali, ti moraš odlučiti.«

Spustila je pogled. »Čini mi se da opterećujem svoje prijatelje.« »Mene nisi opteretila.« Gledala je polja. Šutjeli smo s nelagodom. »Trebali bismo se vratiti«, tiho je rekla.

Okrenula se i pošla naprijed, a suknja joj je šuštala po mokroj travi. Bojao sam se da joj je neugodno zbog mene. Ali sam u svojoj muci shvatio, ako ostane nakon određenog vremena zaprosit ću je. Osjetio sam da bi se s vremenom njezini stari osjećaji prema meni mogli opet razbuktati. Možda su se već počeli buditi, jer zbog čega se sjetila te priče? Bio sam siguran da se Roger ne bi protivio.

Balkandownload.com

BIO SAM u dobrom raspoloženju jer sam uvidio svoje osjećaje prema Dorothy, koji su zacijelo cijelo vrijeme tinjali u meni tijekom proteklih godina i zbog pomisli da možda za mene ima nade u budućnosti. U opasnosti i zbrci posvuda oko mene, ipak se ukazao tračak optimizma. A onda, dok sam prelazio dvorište vraćajući se od Dorothy u svoj ured, opet sam vidio Bealknapa. Hodao je po Gatehouse Courtu, pognut shrvan te sam zamijetio da se oslanja na štap za hodanje. Gledao je u tlo, pa sam ga mogao izbjegnuti, ali nisam. Sjetio sam se njegovog liječnika, koji je samouvjereno govorio o puštanju krvi i klistiranju, kojeg sam upoznao kod Guya.

Bealknap me je pogledao kad sam mu prišao. Njegovo mršavo lice sada je bilo mrtvački ispijeno. Zurio je u mene s inatom i zlobom. Sjetio sam se da dok je bio dobrog zdravlja nikad te ne bi gledao u oči.

»Žao mi je da te vidim sa štapom za hodanje«, rekao sam. »Pusti me na miru, makni mi se s puta.« Bealknap je stegnuo ručicu štapa za hodanje,

kao da me namjerava udariti. »Na kraju ćeš požaliti što si mi ono učinio.« »Na Sudu za zahtjeve? To sam morao učiniti. Vjerovao ti meni ili ne, nikome ne želim

bolest.« Zašutio sam, suzbijajući poriv da se okrenem i odem. »Sreo sam tvog liječnika prije nekoliko dana«, rekao sam. »Dr. Archera.«

Sumnjičavo je zaškiljio. »Kakve veze ima moj liječnik s tobom?« »Bio je kod mog prijatelja dr. Maltona kad sam ga posjetio. Spomenuo te je kao svog

pacijenta iz Lincolns Inna. On jedino govori o klistiranju i puštanju krvi.« »Da, točno. Neprestano mi pušta krv i klistira me, kaže da je moje tijelo u jako lošem

stanju, da sam prepun loših tjelesnih tekućina, koje trebam izbaciti iz sebe.« Stavio je dlan na trbuh, a lice mu se zgrčilo. »Dao mi je novi purgativ. Lan toliko brzo djeluje da mi je želudac ispran.«

»Neki liječnici znaju samo klistirati. Jesi li razmišljao o drugom liječniku?« »Dr. Archer liječio je mog oca. Zbog čega bih pošao drugom liječniku? Samo bih

stvorio zbrku i uvećao troškove. Archer će me izliječiti.« Prkosno me je pogledao. Začudio sam se da Bealknap vjeruje liječniku, koji mu očigledno narušava zdravlje. Ali, čovjek može biti lukav kao zmija u nekim stvarima, a naivan kao školarac u drugim. Duboko sam udahnuo i rekao: »Bealknape, zbog čega ne bi pošao kod mog prijatelja, dr. Maltona? Da čuješ i njegovo mišljenje.«

»Kod onog crnog Maura? A što ako dr. Archer sazna? Više me neće liječiti.« »Dr. Archer ne mora saznati.« »Pretpostavljam da dr. Maltonu treba unaprijed platiti. Od toga živi.« »Ne treba«, mirno sam rekao. Ali, ako Bealknap pođe Maltonu, ja ću platiti liječenje,

kako ga Guy ne bi ganjao zbog novca. Bealknap je zaškiljio. Vidio sam da razmišlja hoće li uštedjeti trošak kako bi mi se na

svoj nedokučiv način osvetio. »U redu«, agresivno je rekao, kao da prihvaća izazov. »Poći ću da čujem i njegovo

mišljenje.« »Dobro. On stanuje u Bucklersburyju. Sutra idem kod njega, pa bih te mogao

najaviti.«

Balkandownload.com

Zaškiljio je. »Zbog čega to činiš? Da svom prijatelju namakneš novac?« »Ne volim da ljudi pate zbog lošeg liječenja. Čak i ako si ti u pitanju, Bealknape.« »Kako laik može znati što je dobro, a što loše liječenje?« promrmljao je, a onda se

okrenuo i bez riječi otišao. Gledao sam za njim. Stapom za hodanje lupkao je po kamenim pločama. Zbog čega

sam to učinio, upitao sam se. Znao sam da ako Guy pomogne Bealknapu, a to je posve izvjesno, onda ću na kraju zadužiti svog starog neprijatelja i zbog toga se osjećati dobro. Možda mu zbog toga želim pomoći, ali ako bismo djelovali samo kad smo sigurni da su naši motivi iskreni, onda nikad ne bismo djelovali, razmišljao sam.

TRIDESETO POGLAVLJE

AJ DAN PROVEO SAM u uredu obuzet poslom. Kiša je opet padala, pljuštalo je cijelo popodne. Barak je bio sa mnom. Nije bio raspoložen za razgovor, katkad bi mu se lice zgrčilo od glavobolje nakon pijančevanja, a to je i zaslužio, pomislio sam. Predvečer je stigao Cranmerov glasnik, koji mi je

uručio poziv za sutrašnju konferenciju u Lambethu. Zacijelo nema novih, dramatičnih vijesti, inače bi me smjesta pozvao. Rano sam pošao leći. Cijelu noć padala je kiša te me je nekoliko puta probudilo lupkanje kišnih kapi po krovu. Sjetio sam se da je ubojica na slobodi. Možda promatra kuću, jer on ne mari za kišu i hladnoću. A možda sjedi u sobi, negdje u golemom gradu, kao i ja sluša kišu. Samo nebo zna koje misli struje kroz njegovu glavu.

Ujutro je bio lijep i sunčan dan, najtopliji u godini. Proljeće je dolazilo. Za doručkom sam promatrao Tamasin kako hoda po vrtu, zastajkuje i gleda šafrane i nevene. Pošla je prema kući i sjela na klupu pored kuhinjskih vrata. Pridružio sam joj se. Modrice su nestale, opet je bila prelijepa. Ali, doimala se zabrinuto. Htjela je ustati kad sam prišao, a ja sam mahnuo neka sjedne.

»Klupa nije mokra?« upitao sam. »Suha je ispod nadstrešnice. Imate prekrasan vrt«, zavidno je rekla. »Godinama sam ga njegovao. Kako je Jack danas? Čini mi se da sinoć nije bio vani.« »Nije. Još uvijek ga muči glavobolja.« Duboko je udahnula. »Ali, ispričao se.

Prepričao mi je razgovor s vama, da ćemo nakon istrage preseliti u svoju kuću. Možda ćemo imati i vrt. Kaže da ću se moći nečim baviti. Voljela bih da je prvo meni rekao.«

»To bi te razveselilo?« »Htjela bih imati vrt«, ravnodušno je rekla. »Ali, sumnjam da ga možemo priuštiti.« »Možda bih mu mogao dati povišicu.« »Čudim se da ga niste otpustili, kad se onako ponašao u vašoj kući«, rekla je hladno i

ljutito. »Svi smo pod velikim opterećenjem, Tamasin.« »Znam.« Ozbiljno me je pogledala. »Ali, znate i sami da su problemi s Jackom počeli

davno prije toga.« »On je svjestan da je pogriješio, Tamasin. Sve će biti bolje kad završimo slučaj i kad

se skrasite u svojoj kući. Vidjet ćeš.« Odmahnula je glavom. »Znate da je on jezičav. I prije je bio smrknut, opijao se i

T

Balkandownload.com

vrijeđao me. A onda mu je žao i kaže da me voli, a nakon toga to se ponovi, kaže da mu je žao i onda opet. Udaljili smo se nakon gubitka djeteta.«

»Postoje i gori muževi«, tiho sam rekao. »Ne tuče te.« »Zar mu zbog toga trebam biti zahvalna?« »Treba mu vremena, Tamasin.« »Katkad pomislim, zbog čega bih to trpjela? Razmišljam da odem od njega, ali nemam

kamo poći.« Ugrizla se za usnicu. »Ne bih vas trebala opterećivati, gospodine.« »Ali, nemaš s kim razgovarati.« Ozbiljno sam je pogledao. »Ako ti to može pomoći,

podsjetio bih te da je Jack sada pod velikim stresom.« »Nekad sam se divila njegovom pustolovnom duhu, a istodobno sam htjela da se smiri.

Nakon ovoga, mislim da će jedva čekati da ima miran život. Ali, hoće li živjeti sa mnom?« »Vjerujem da hoće. Oprosti, ja sam ga uvukao u taj slučaj, zato jer je ubijen moj

prijatelj.« Pogledala me je. »Kako je njegovoj udovici?« »Ona je snažna. Ali, još uvijek žaluje.« Tamasin me je upitno pogledala. Možda je naslutila moje osjećaje prema Dorothy,

pomislio sam. Ustao sam. »Imam posla, a onda moram u zamak Lambeth.« »Kod nadbiskupa?« »Da.« »Pazite se, gospodine«, rekla je. »I ti pazi na sebe, Tamasin.« Otišao sam u staju. Odlučio sam da ne povedem Baraka sa sobom. Kad budu nasamo,

možda će on i Tamasin razgovarati. Nisam htio pješice u Westminster bez pratnje, ali na konju sam sigurniji, premda u zadnje vrijeme nisam imao osjećaj da me netko prati. Bilo mi je žao Tamasin, a sada mi je bilo žao i Baraka. Opet sam se sjetio Dorothy. Više nisam bio siguran, moji osjećaji prema njoj bili su prigušeni mnogo godina, ali nema razloga da je ona ikad gajila snažne osjećaje prema meni. A ipak, s vremenom – rekao sam sebi da moram pričekati i vidjeti što će se dogoditi u narednim mjesecima.

Mladi Timothy bio je u staji, meo je staru slamu i konjsku balegu. Uz vrata bila je hrpa svježe slame. Kobila Genesis stajala je u svojoj pregradi i spokojno ga promatrala. Bilo mi je drago da je kobila mirna s dječakom.

»Kako ide, Timothy?« »Dobro je, gospodine.« Nasmiješio se, bijeli zubi bljesnuli su na njegovom umazanom

licu. Prvi put se nasmiješio. »Gospodin Orr podučava mene i Petera čitanju.« »Ah, da, vidio sam ga s Peterom. Oni su dobri.« »Da, gospodine, ali...« »Da.« »Neprestano priča o Bogu.« Nakon boravka kod Yaringtona Bog te više ne zanima, pomislio sam. »Dobro se slažeš

s Peterom?« upitao sam da promijenim temu. »Da, gospodine. On radi svoj posao, a ja se držim svojih obaveza.« »Dobro. Vidim da si se sprijateljio s Genesis.« »S njom je lako.« Zašutio je. »Znate li, gospodine, što je bilo s konjem gospodina

Yaringtona?« »Ne znam. Netko će ga kupiti.« Timothy se snuždio. »Ne treba mi još jedan konj«,

rekao sam. »A sada mi osedlaj Genesis.« Izjahao sam razmišljajući kako je tužno da je jedini dječakom prijatelj bio Yaringtonov

konj. Ali, ne mogu mu ga kupiti. Osim toga, staja nije dovoljno velika. Brzo sam se

Balkandownload.com

zaustavio kako bih izbjegao prosjaka sijede brade, koji je gurao kolica puna odjeće. Beskućnici i skitnice, pomislio sam. Prosjaci i nakupci. Posvuda su. Bolnica – kad završimo slučaj moram se posvetiti bolnici.

JAHANJE DO Westminsterskih stuba se oduljilo, zato jer su ulice bile pune vode, a

dvije su poplavljene. Pričalo se da je potok Tyburn nabujao u gornjem toku i da su polja pod vodom. Zamijetio sam da je tiskara zatvorena te sam se upitao jesu li vlasnika odveli Bonnerovi ljudi.

Kad sam stigao u Cranmerov ured u zamku Lambeth, atmosfera je bila napeta. Okupili su se svi moćnici koji su se bavili tim mračnim slučajem. Harsnet je stajao kod vrata i gledao u pod. Lord Hertford stajao je pred njim, gladio dugu bradu i bijesno gledao naokolo. Njegov brat, sir Thomas, stajao je uz njega, prekriženih ruku, smrknut. Kao i uvijek, bio je u raskošnoj odjeći svijetlih boja: zelena jakna s prorezima na rukavima kako bi se vidjela narančasta podstava od svile. Cranmer je sjedio za stolom u bijelom habitu sa stolom, ozbiljna lica.

»Nadam se da ne kasnim, gospodaru.« »Ne mogu dugo ostati«, rekao je. »Imam neodložna posla.« Bio je zamišljen i

nervozan. »Uz sve ostalo, trebam nagovoriti Vijeće neka mi dopuste da privedem dekana Bensona na ispitivanje, a neću im reći zašto.« Gorko se nasmijao. »A mnogi od njih radije bi uhapsili mene, a ne njega.«

Hertford me je pogledao. »Pitali smo mrtvozornika Harsneta kako to da ne može pronaći Goddarda, a na raspolaganju su mu znatni resursi.«

»Vrlo lako je nestati u Londonu«, rekao sam. Harsnet me je pogledao i sa zahvalnošću kimnuo.

»Ali, taj čovjek mora imati rodbinu.« Hertford je snažno lupio dlanom po stolu, pa smo se svi trgnuli. »Morao je odnekud doći prije ulaska u samostan. Nije valjda iskočio iz zemlje, kao demon iz pakla?«

»Ne vjerujem da je njegova obitelj u Londonu«, rekao je Harsnet. »Mislim da su iz susjednih okruga u Middlesexu, Surreyju ili Kentu, pa je mogao na konju doći u London. Još uvijek se raspitujem kod vlasti u tim okruzima, ali to će potrajati.«

»Vremena imamo sve manje«, rekao je Cranmer. »Još su tri čaše koje treba izliti, čekaju nas još tri ubojstva, a sve je teže prikriti što se događa.« Cranmer me je strogo pogledao. »Gospodin Harsnet kaže da mislite kako postoji još jedna osoba. Neki mladić, koji je posjetio Yaringtonovu bludnicu. Bludnicu koja je pobjegla«, rekao je i krajičkom oka pogledao Harsneta. On je za sve kriv: istraga stoji u mjestu, bludnica je pobjegla, a Lockley nestao.

»Taj posjetilac je sumnjiv, zato jer je znao da Yarington kod sebe drži djevojku«, oprezno sam rekao. »Ali, ne možemo ga povezati s ostalim ubojstvima. A svi dokazi protiv Goddarda samo su indicije.« Pogledao sam Harsneta, a onda nadbiskupa. »Gospodaru, čovjek kojeg tražimo je jako pametan. Čini se da su ubojstva njegova životna misija.«

»Onda nije luđak nego je opsjednut đavlom«, rekao je lord Hertford. Zar i on razmišlja

Balkandownload.com

kao Harsnet, pomislio sam. »Ne znamo ništa o njemu«, rekao sam. »On je nešto drugo, novo«, rekao je sir Thomas. »Pa, svijet je prepun novotarija.«

Cinično se osmjehnuo. Za njega je to zanimljiva zagonetka, pomislio sam. »Možda ga trebamo pustiti da ispuni proročanstvo«, rekao je. »Koncentrirajmo se na prikrivanje ubojstava. Nakon sedmog ubojstva, sigurno će stati. Možda je uvjeren da će onda biti smak svijeta. A kad ne bude, možda to neće moći podnijeti. Možda će se ubiti.«

»Ne vjerujem da netko tko je toliko posvećen ubijanju može prestati«, tiho sam rekao. »Točno«, rekao je Cranmer. »Zar možemo dopustiti nove grozote?« Opet se obratio

Harsnetu. »Koliko ljudi imaš na raspolaganju, Gregory?« »Četvoricu.« »Provjeravaš li imena koja nam je odao Cantrell, kod radikalne braće?« »Da.« »A sada moramo pronaći Lockleyja i tu curu Abigail«, rekao je Cranmer. »Treba ti

više ljudi. Kompetentnih ljudi koji znaju provoditi istragu. Ne usuđujem se uzeti ljude iz moje kuće, zato jer su među njima uhode.«

»I ja moram biti oprezan«, rekao je lord Hertford. »Možda ja mogu pomoći«, rekao je sir Thomas. »Moja kuća puna je pametnih mladića

i dobrih slugu. Ako želite, mogu vam dati deset ljudi.« Njegov brat i Cranmer su se pogledali. Shvatio sam da razmišljaju koliko se njemu

može vjerovati. Možda je to za njega sada pustolovina, turski rat u manjem mjerilu. Harsnet je šutio, a onda je kimnuo.

»U redu, Thomase«, rekao je Cranmer. »Mnogo bi nam pomogao ako bi diskretno poslao svoje ljude. Ali, bit će izravno odgovorni mrtvozorniku Harsnetu.«

Seymour je pogledao mrtvozornika. »Mojim ljudima zapovijedat će jedan činovnik?« »Ako želiš sudjelovati, onda hoće«, hladno mu je rekao lord Hertford. Sir Thomas ga je pogledao u oči, a onda je slegnuo ramenima. »Dobro će mi doći«, rekao je Harsnet. »Poslat ću ih redarstvenicima svih naselja oko

Londona, od Barneta i Enfielda do Bromleyja Surbitona, da saznaju tko je Goddard.« Nadbiskup je pogledao Harsneta. »Možda sam to trebao ranije učiniti, dati ti više

ljudi.« Zadivljeno sam ga pogledao. Nitko od moćnika nikad nije priznao svoju grešku.

Harsnet je zahvalno kimnuo. »A ti, Matthew«, rekao je Cranmer, »razmišljaj, moraš riješiti zagonetku. To je tvoj

zadatak. I pripazi na sebe i svoje kućanstvo.« Stavio je ruku na usta i uštinuo se na donju usnicu. »Što misliš da će učiniti kad izlije sedam čaša?«

»Smislit će novi motiv za ubojstva«, rekao sam. »Otkrivenje je prepuno grozota.«

CRANMER JE zaključio sastanak, a braći Seymour rekao je da ostanu. Hodao sam s

Harsnetom po neosvijetljenim hodnicima nadbiskupova zamka. »Novi ljudi će nam puno pomoći«, rekao je. »Da«, rekao sam. »Cranmer zna da naporno radite.«

Balkandownload.com

»On uvijek štiti ljude koji mu služe. Ipak, mislim da sam ga iznevjerio, drolja mi je pobjegla, a onda je nestao Lockley. Uzgred rečeno, oslobodio sam sobara. Nije ništa znao.«

»Svi griješimo, Gregory.« Odmahnuo je glavom. »Trebao sam mu bolje služiti. Pogotovo sada, kad je pod

golemim pritiskom. Vidjeli ste da je izmučen i ustrašen.« »Nema dokaza o herezi za njegove pomoćnike koji su uhapšeni?« »Nema. Neće ništa pronaći. Nadbiskup dobro pazi da ne uzima ljude koje bi papisti

mogli optužiti da su heretici.« »Onda će biti siguran. Njegovi neprijatelji ne mogu bez dokaza otići kralju.« »Oni neće odustati. U parlamentu je jako loše. Guraju zakon o zabrani čitanja Biblije

za žene i pučane. Ali, na kraju će Krist i njegovi sveci ipak pobijediti, zato jer nam je to rečeno«, nervozno je rekao. »Progonjena crkva je istinska crkva.« Prodorno me je pogledao, obuzet propovjedničkim žarom.

»Što je s Catherine Parr?« upitao sam da promijenim temu. »Još uvijek nije pristala na brak s kraljem. Priča se da razmišlja o usudu Catherine

Howard. Bolje bi joj bilo da razmišlja o Božjoj volji, o prilici koju je dobila da utječe na kralja.«

»Kako možemo znati što je Božja volja?« Nasmiješio se. Gorljivost je brže nestala nego što se pojavila. »O, ali možemo,

Matthew. Ako se molimo. Shvatit ćeš jednog dana, siguran sam.«

JAHAO SAM duž riječne obale prema Londonskom mostu. Prošao sam pored mjesta

na kojem smo pronašli leš dr. Gurneyja. U daljini sam vidio seljačke kolibe u kojima je unakažen i ubijen Tupholme. Rijeka je svjetlucala na proljetnom suncu, a gredice s trskom povijale su se na povjetarcu. Hoću li ikad više uživati u ljepoti tog krajolika, pomislio sam.

Prešao sam preko Londonskog mosta i ujahao u gradsku vrevu. Na konju sam bio sigurniji, ali ipak sam se zabrinuto osvrtao dok sam jahao. Na uglu Ulice Temze i Ulice New Fish dvojica prosjaka sjedili su ispod skela na novom tornju sa satom, koji se gradio. Dva mladića u dronjcima i poderanim kapama sjedila su i prijeteći promatrala gomilu. Između njih sjedila je žena u dronjcima, pognute glave. U prolazu me je pogledala te sam zamijetio da je jako lijepa, djevojka, ima tek šesnaest godina. Očajnički me je pogledala u oči. Sjetio sam se zubara, koji bi dobro platio da joj uništi lice.

Viši mladić zamijetio je da je gledam. Ustao je i krenuo prema meni. »Što gledaš moju sestru?!« viknuo je s naglaskom iz zaleđa. »Misliš da si jebeno

zgodan u finoj odjeći, zar ne, jebeni grbavče! Daj nam pare, umiremo od gladi!« Probijao sam se na konju kroz gomilu. Srce mi je lupalo dok je prosjak vikao za

mnom, psovao i tražio novac. Ljudi su se osvrtali i gledali ga. »Moraš platiti ako hoćeš gledati normalne ljude, grbavče!« Osvrnuo sam se. Njegov prijatelj držao ga je za ruku i vukao prema tornju, ustrašen da će doći redarstvenici. Krenuo sam dalje, zadovoljan što ih nisam sreo u noći.

Balkandownload.com

SUTRA UJUTRO odjahao sam k Guyu. Svezao sam Genesis ispred njegove kuće i

pokucao na vrata. Šavovi se otpustili jer sam povlačio uzde, pa sam jedva čekao da ih izvadim.

Guy je otvorio vrata. Iznenadio sam se kad sam vidio da nosi naočale s drvenim okvirom. Nasmiješio se. »Trebaju mi za čitanje. Ostario sam. Ne koristim ih kad imam posjetu, ali shvatio sam da je to grijeh taštine.«

Ušao sam u kuću. Njegove naočale koje su povećale oči, podsjetile su me na Cantrella. Kako je njemu, kad posrće po svojoj bijednoj nastambi, pomislio sam. Guy je sjeo za stol. Veliki anatomski atlas s jezivim ilustracijama ležao je na stolu. Uz njega pero i tintarnica, Guy je vodio bilješke na listu papira. Ponudio mi je da sjednem. Sjeo sam na stolicu ispred stola. Guy je sjeo nasuprot meni. Rukom je pokazao knjigu, koji nisam htio pogledati.

»Što više izučavam taj tekst, bolje shvaćam da će sve promijeniti«, uzbuđeno je rekao Guy. »Sve stare medicinske knjige koje smo stoljećima čitali, Galen, Hipokrat i drugi Grci i Rimljani, svi su mnogo pogriješili. A ako su pogriješili u anatomiji, onda se i sve ostalo može dovesti u pitanje, zar ne?«

»Onda se čuvaj Kolegija liječnika. Za njih te knjige su Sveto pismo.« »Ali, to nije Sveto pismo. Njih su napisali obični ljudi. A sada su opterećenje,

sputavaju nas, nitko ne smije posumnjati u njih. U tvom području barem je došlo do promjena i napretka. Zakon se mijenja.«

»Najčešće korakom starog, umornog puža. Ali, da, mijenja se.« »Sada u tim starim medicinskim tekstovima vidim samo beskonačan i nerazumljiv

kaos.« »To bi se moglo reći i za pravo. Ali, da, staro znanje prečesto uzimamo zdravo za

gotovo«, rekao sam. »Recimo, Otkrivenje. A ipak, ljudi su danas nemirni i dezorijentirani, potrebna im je sigurnost.«

Namrštio se. »Iako ta sigurnost šteti njima i drugim ljudima. Znaš, jučer sam u Liječničkoj dvorani čuo priču o jednom tipu koji vjeruje u smak svijeta, on misli da je Armagedon tu pred našim vratima, pa kad je slomio nogu nije se htio liječiti, iako je kost probila kožu, pa se rana mogla inficirati. Kaže da će siguran kako će Krist opet doći prije nego što on umre. Njegova slomljena noga je Božja kušnja. Paradoksalno je«, rekao je, »kako je Otkrivenje obuzelo maštu kršćana. Vjerujem da su mnogi mislili da će godine 1000. biti smak svijeta, pa su stajali na brdima i čekali. To je opaka knjiga, zato jer kaže da je čovječanstvo bezvrijedno, ljudi su ništavni.« Uzdahnuo je, odmahnuo glavom, a onda se tužno nasmiješio. »Kako ruka?«

»Šavovi popuštaju. Želim ih izvaditi.« »Prošlo je samo pet dana«, sumnjičavo je rekao. »Ali, pogledat ću.« Toplo se nasmiješio kad sam skinuo halju i jaknu i pokazao mu nadlakticu. Rana je

gotovo zacijelila. »Piers je dobro zašio ranu. Dobro je zacijelila i vrlo brzo, Matthew. Da, mislim da ih

treba izvaditi. Piers!« viknuo je. Dakle, momak koji ih je zašio će ih i izvaditi. »On dobro napreduje«, ozareno je rekao Guy. »Brzo uči.« Htio sam mu postaviti mnoga pitanja, ali šutio sam. Spomenuo sam mu Bealknapa.

Balkandownload.com

»Požalio se dr. Archeru na slabost i mučninu, a on mu samo pušta krv i klistira ga. Užasno je mršav, bojim se da će umrijeti.«

Guy se zamislio. »Neće biti prvi pacijent kojeg je Archer ubio svojim tretmanima. On je najtvrdokorniji tradicionalist. A ipak, ne bih smio kolegi liječniku oteti pacijenta.«

»Bealknap želi drugo mišljenje. Počeo je shvaćati da mu Archer ne pomaže. Na početku je patio od nesvjestica i loše probave, a čini mi se da je sada jako bolestan.«

»Bealknap. Sjećam se tog imena. On ti je jednom naudio, zar ne?« »Da. On je najveći nasilnik u Lincolns Innu. Ustvari, ja ću ti platiti da se ne moraš

natezati s njim. Sigurno još uvijek nije platio Archeru.« »Pomoći ćeš neprijatelju?« Nasmiješio sam se. »Onda će biti moj moralni dužnik. Baš me zanima kako će se

izvući. Nemoj misliti da su moji motivi čisti kao suza.« »A čiji jesu?« tužno je rekao, a onda se nasmiješio. »Čini mi se da ne voliš gledati

kako drugi pate.« »Možda.« Smiješak mi je nestao s lica kad su se vrata otvorila. Piers je ušao u plavoj halji šegrta,

naočit, smiren i pristojan, kao i uvijek. Guy je ustao i pristupio mu. »Piers. Stigao je tvoj pacijent. Hoćeš li ga odvesti u drugu sobu?« Piers se naklonio. »Dobar dan, gospodine Shardlake.« Nevoljko sam ustao i pošao za njim. Priželjkivao sam da ga Guy nadgleda, ali on se

zadubio u knjigu. U sobi za pacijente, s policama na kojima su bile ljekarničke tegle, s dugim stolom i pladnjevima na kojima su bili zastrašujući instrumenti, Piers se nasmiješio i rukom pokazao stolac, koji je stajao uz stol. »Hoćete li skinuti jaknu, gospodine i sjesti?«

Zavrnuo sam rukav. Piers se okrenuo i pogledao Guyeve instrumente. Gledao sam njegova široka leđa u plavoj halji. Kad ga je Guy malo prije pohvalio, zamijetio sam strah u njegovim očima, kao da se želi uvjeriti kako je momak vješt i sposoban. Ali, što taji?

Piers je uzeo male škare, otvorio ih je i zatvorio, a onda se krotko nasmiješio, premda sam u njegovim očima zamijetio ledeno zadovoljstvo. Pažljivo sam ga gledao kako se saginje i reže crne šavove. Bio je pažljiv, a onda je uzeo pincetu i polako povadio šavove iz rane. Laknulo mi je kad je bio gotov, nadlaktica me više neće svrbjeti. Piers je pogledao moju nadlakticu.

»Eto. Zacijelila je. Mast dr. Maltona fantastično sprečava infekciju.« »Da, sjajna je.« »Ostat će vam ožiljak, naravno, zato jer je rana bila duboka.« »Puno si naučio kod dr. Maltona?« »Mnogo više nego od starog majstora«, nasmiješio se Piers. »On je bio ljekarnik koji

je vjerovao u egzotično bilje, koje se spravlja u skladu s astrološkim kalendarom.« »Tradicionalist?« »Ako mogu reći, gospodine, mislim da nije bio iskren. U trgovini držao je jako

čudnog, isušenog guštera s dugim repom. Rezao je komadiće, samlio u prah i davao ga mušterijama. Gušter je bio jako čudan, pa su ljudi mislili da ima magičnu moć.« Kad se cinično nasmiješio, doimao se mnogo stariji. »Ljudi uvijek vjeruju u moć čudnih i nepoznatih stvari. Drago mi je da radim s dr. Maltonom, on je čestit i razuman čovjek.«

»Dakle, tvoj stari majstor je umro.« »Da.« Piers je uzeo jednu teglu. Otvorio ju je te sam osjetio neugodan miris masti,

koju koristi Guy. Piers je lopaticom zagrabio mast i pažljivo premazao moju nadlakticu. »Umro je od velikih boginja. Čudno, ali nije se liječio svojim preparatima. Samo je legao i čekao da vidi hoće li ga bolest ubiti. Ubila ga je. Eto, gotovo je, gospodine.«

Balkandownload.com

Uznemirili su me Piersovi ravnodušni komentari o smrti njegovog majstora. »Imao je obitelj?« »Nije. Samo sam ja živio s njim. Dr. Malton je došao i pomogao mu koliko je mogao,

ali velike boginje ne mogu se izliječiti, zar ne? Katkad ubiju, a katkad ostavljaju duboke ožiljke. Moji roditelji su umrli od velikih boginja, kad sam bio mali.«

»Žao mi je.« »Dr. Malton mi je i otac i majka, otkad sam došao kod njega.« »Kaže da će ti pomoći da postaneš liječnik.« Piers me je prodorno pogledao. Možda se pitao zbog čega to mene zanima. Znao je da

ga ne volim. »Da.« Zašutio je, a onda je rekao: »Zahvalan sam mu na dobročinstvu.« »Da, vrlo je malo dobročinitelja.« Ustao sam. »Hvala ti na njezi.« Piers se naklonio. »Drago mi je da vam je bolje.« Izašao sam van. Nije pošao za mnom. Sjetio sam se da je prisluškivao iza vrata, kad

smo razgovarali o ubojstvima. Guy je dobar, ali ti nisi, pomislio sam. Ti si hladan i proračunat, kao grabežljivac. Zbog nečega mog prijatelja drži u šaci, a ja ću saznati o čemu se radi.

GUY JE još uvijek čitao knjigu. Ponudio me je vinom i pogledao moju nadlakticu.

Zadovoljno je kimnuo. »Piers dobro radi.« »Pitam se ima li u njemu sućuti, koja se očekuje od liječnika.« »Nije imao prilike da je razvije u sebi. Roditelji su mu umrli kad je bio dijete. A moj

pokojni susjed, ljekarnik Hepden, tjerao ga je da naporno radi i ničemu ga nije naučio.« »Ispričao mi je kako je umro. Čini se da ga nije cijenio.« »Da, Piers je katkad grub. Ali, vjerujem da u njemu ipak ima sućuti, vjerujem da ga

mogu podučiti.« »Kaže da si mu i otac i majka.« »To je rekao?« Guy se nasmiješio, a onda se uozbiljio. »O čemu razmišljaš?« oprezno sam upitao. »Ni o čemu.« Promijenio je temu. »Bio sam kod Adama Kitea. Znaš, mislim da je

došlo do poboljšanja. Ona čuvarica, Ellen, mnogo se trudi s njim. Tjera ga da jede i da se pere, pokušava ga otrgnuti od opsesivnih molitvi.«

»Znaš li da je bila pacijentica i da ne smije napustiti duševnu bolnicu?« »Ne«, rekao je Guy. »Iznenađen sam.« »Ona mi je rekla.« »S Adamom je blaga, ali odlučna. Zbog toga mu je bolje. Jučer je zakratko razgovarao

o običnim, svakodnevnim stvarima. Kaže da je toplije, da mu više nije užasno hladno. Ali, još uvijek mi ne želi reći zbog čega strašno pati. Pitam se, koji je uzrok njegovoj opsesiji grijehom.«

»Što su rekli njegovi roditelji? Vidio sam da si pošao s njima nakon ročišta na sudu.« »Kažu da nemaju pojma. Vjerujem im.« »Hvala ti na pomoći. S Adamom sigurno nije lako raditi.«

Balkandownload.com

Guy se tužno nasmiješio. »Dirnuo me je, ali i zainteresirao. Kao i kod tvog Bealknapa, moji motivi nisu čisti kao suza.«

»Trebao bih opet posjetiti Adama.« »Sutra ujutro idem k njemu. Hoćeš li doći?« »U redu. Ako budem imao vremena.« »Cini mi se da ga ne želiš vidjeti.« »To me uzrujava. On užasno pati. Vjersko ludilo podsjeća me na čovjeka kojeg

progonimo i koji je progonio mene.« Pogledao sam nadlakticu. »Kako može vjerovati da ga je Bog nadahnuo na takva djela?«

»Zar to nisi često gledao u proteklim godinama, zar se nisi uvjerio da ljudi mogu biti okrutni i opaki, a ipak vjeruju da je Bog s njima? Sjeti se kralja.«

»Da. Vjera u Boga i sućut prema ljudima mogu biti potpuno različite stvari. A ipak, ubojica je posve drugačiji. To opsesivno divljaštvo.« Pogledao sam Guya. »On treba počiniti još tri ubojstva. A ako ih počini, ni ti ni ja ne vjerujemo da će prestati. To sam danas rekao Cranmeru.«

»Neće. Neće se moći oduprijeti takvom porivu. Ubijat će dok ga ne uhvate, ili dok ne umre.«

»Kako će se osjećati kad izlije sedmu čašu gnjeva, a smak svijeta neće doći?« »Proteklih godina mnogi su mislili da znaju kad će biti smak svijeta. A kad nije

nastupio, opet su u Otkrivenju tražili znakove koji su im promaknuli. A njih je mnogo. To nije pripovijest s fabulom, nego niz nasilnih priča, koje na razne načine govore o smaku svijeta. Vrlo lako će pronaći novu formulu.«

Polako sam kimnuo. »Pitam se pati li.« »Ubojica?« Guy je odmahnuo glavom. »Ne znam. Čini mi se da su ubojstva za njega

ekstatično iskustvo, ali možda nakon toga živi u strašnim mukama.« »Ali ih skriva. Sposoban je za normalan život, da bude neupadljiv i prikriven.« »Točno. On je mnogo toga, pa i dobar glumac.« »Možda Goddard?« Odmahnuo sam glavom. »Ne znam. Harsnet još uvijek misli da je

opsjednut.« Guy je odmahnuo glavom. »Nije. On je opsesivan. Uzrok svih opsesija je neki kvar u

mozgu, a ne đavo.« Napućio je usta. Zbog čega si toliko siguran, pomislio sam. Šutjeli smo, a onda sam upitao: »Što je bilo nakon izlijevanja sedme čaše? U

Otkrivenju. Što je zatim bilo?« Guy je ustao. S police je uzeo Novi zavjet i otvorio Otkrivenje. »O sedam čaša gnjeva govori se u 15. i 16. poglavlju. A prije toga opisuje se druga

verzija smaka svijeta, o katastrofama kad sedam anđela puhne u trublje.« Dugim smeđim prstom listao je stranice. »Tuča i vatra, planina se ruši u more. Ali, nema detalja o patnjama ljudi kao u priči o sedam čaša. Možda je to privuklo ubojicu.« Zašutio je i okrenuo stranicu. »Nakon toga dolazi sud nad velikom Bludnicom.«

»Ti ulomci za mene su još više nerazumljivi. Tko bi velika Bludnica trebala biti?« Guy se tužno nasmiješio. »Mislilo se da simbolizira Rimsko Carstvo, ali sada radikali

kažu da ona predstavlja rimsku Crkvu. Nakon toga slijedi rat na nebu i Isusova konačna pobjeda.«

Dodao mi je knjigu. Dobro sam izučio ulomke o sedam čaša, a sada sam glasno čitao: »Opazih ženu koja sjedi na skrletnoj Zvijeri, prekrivenu bogopogrdnim naslovima;

imala je sedam glava i deset rogova. « Sjetio sam se slike tog stvora iz kapitula u Westminsteru. »Žena je bila obučena u grimiz i skrlet... Na njezinu je čelu bilo napisano

Balkandownload.com

ime – tajna: Veliki Babilon, majka bludnica i odurnosti zemaljskih... Što se tiče Zvijeri Bijaše-i-nije, ona je osmi, ali je i jedan od sedmorice; ona ide u propast... njezini su grijesi doprli do neba i Bog se sjetio njezinih opačina.«

Odložio sam Novi zavjet i uzdahnuo. »Ništa ne razumijem.« »Ni ja.« Naglo smo poskočili kad je netko snažno zalupao na ulazna vrata. Pogledali smo se.

Guy je pohitao da otvori vrata, a iz susjedne sobe ušao je Piers. Možda je opet prisluškivao, pomislio sam.

»Tko je?« viknuo je Guy. »Ja sam, Barak.« Guy je širom otvorio vrata. Zamijetio sam da je uz Genesis za ogradu privezao Sukey.

Konj je soptao, dakle Barak je brzo dojahao. Pijanstvo je netragom nestalom na njemu, bio je trijezan i pozoran, odlučan i ozbiljan. Ušao je u kuću.

»Dogodilo se još jedno ubojstvo«, rekao je. »A ovo je jako čudno. Dr. Maltone, gospodine, možete li poći s nama?«

TRIDESET PRVO POGLAVLJE

KO JE ŽRTVA?« upitao sam. Barak je pogledao Piersa. Guy se obratio momku. »Hoćeš li dovesti mog konja pred kuću?« upitao je. Piers je zastao, a onda je izašao van. Barak nas je pogledao. Bio je odlučan i vrlo ozbiljan. »Lockleyjeva žena.«

»Ubio je ženu?« jeknuo je Guy. »Sir Thomas poslao je svog čovjeka da stražari uz tavernu, ali stigao je prekasno. Pronašao ju je kako leži na podu krčme. Unakažena je. Ostavio je čudnu poruku, o zatrovanom zraku. Tamo nas čeka Harsnet.«

»Gdje je Lockley?« »Ne znam.« Kroz prozor sam ugledao Piersa kako vodi staru bijelu Guyevu kobilu. Izašli smo van. »Mogu li s vama?« upitao je Piers Guya kad smo uzjahali. »Ne, Piers, moraš učiti. Sinoć si propustio gradivo.« Šegrt je uzmaknuo i ljutito se

nadurio. »Što taj dečko zna o ubojstvima?« upitao sam Guya dok smo brzo jahali po ulici. »Jedino zna da je bilo nekoliko ubojstava. To je morao zamijetiti«,strogo je rekao Guy,

»zato jer mi je pomagao kod autopsija. On zna da ne smije ni pisnuti o tome.« »Znaš da je prisluškivao iza vrata«, rekao sam. Guy je šutio. Brzo smo jahali kroz Smithfield i stigli na Trg Charterhouse. Trg je bio pust. Dvojica

su stajala ispred vrata svratišta, ispod oznake Zeleni čovjek. Jedan je bio Harsnet, a drugi, visok muškarac s mačem, kašljao je u rupčić. Zamijetio sam prosjake kako stoje kod kapele, promatrali su ih daljine, ali se nisu usudili približiti. Zaustavili smo se i privezali konje na ogradu uz Harsnetova konja. Guy je prišao visokom muškarcu. »Što te muči?« tiho je upitao.

Muškarac je pogledao u rupčić. Dvadesetak godina, uredno potkresane crne brade. Pogledao je tamnoputog Guya, a onda je rekao: »Ne znam. Došao sam prije dva sata. Kucao sam, ali nitko se nije javio.« Opet je zakašljao. »Prozori su bili zatvoreni, pa sam provalio u

T

Balkandownload.com

krčmu. Neka žena leži na podu, ona je – unakažena.« Snažno se iskašljao. »Nešto je bilo u zraku, otrovan je, peče me grlo.«

»Pogledaj me«, rekao je Guy. Polako mu je otvorio usta kako bi ga pregledao. »Grlo ti je crveno«, rekao je. »Sjedni na stube, trebaš umiriti disanje.«

»Bilo je užasno. Kao da me je nešto ščepalo za gušu.« Pogledao sam vrata. Kračun je bio razbijen. Stražar ih je za sobom zatvorio. »Bili ste unutra?« upitao sam Harsneta. »Nisam. Provirio sam i odmah se udaljio. Kao što je momak rekao, grlo se stegne i ne

možeš disati.« Pogledao je Guya. »Kako to da ste i vi došli, gospodine?« »Bio sam kod dr. Maltona kad sam dobio poruku«, rekao sam. »Dr. Malton nam može

pomoći. Guy, što misliš da je u zraku u krčmi?« »To možemo saznati samo na jedan način.« Iz džepa je izvadio rupčić, stavio ga na

nos i širom otvorio vrata. Uzmaknuo sam kad me je oštar vonj zapekao u nosu. Guy je ušao u krčmu. Prozori su bili zatvoreni, bilo je mračno. Razabrao sam veliki blijedi lik, po kojem su bile tamne mrlje, kako leži ispod otvorenog prozorčića na šanku. Tijelo.

Guy je pohitao do prozora i širom ih otvorio. U prostoriju je ušao svježi zrak i svjetlost. Stajali smo kod ulaza. U krčmi je bio strašan nered, stolice i stolovi bili su razbacani naokolo. Blijedi lik ispod prozorčića na šanku uistinu je bila gospa Bunce, ležala je potrbuške na kamenom podu. Bila je bez kape, a njezina duga tamna kosa bila je raščupana. Haljina joj je bila navučena do pazuha, a podsuknja rastrgana. Bila je bačena ispod stola. Debeljuškasto, blijedo tijelo bilo je polugolo, a ruke su joj svezali konopom na leđima.

»Sranje«, viknuo je Barak. Zamijetio sam crvene pruge na njezinim zapešćima. Nesretnica se mučila kako bi se

oslobodila, ali konop je bio čvrsto svezan. Uz njezino lice ležala je krpa s tamnocrvenom mrljom.

»Blagi Bože, što joj je učinio?« zavapio je Harsnet. Čvrsto je stegnuo pesnice. Guy se primaknuo lešu i promatrao ga. Brzo se prekrižio. Harsnet ga je gledao s ulaza

te je zaškiljio kad je zamijetio njegovu kretnju. »Sada možete ući«, tiho je rekao Guy. »Više nema isparenja. Ali, rupčićem prekrijte nos i usta, plitko dišite.«

Harsnet, Barak i ja oprezno smo ušli s rupčićima na nosu i ustima. »Kakva je to tvar?« upitao je Barak.

»Vitriol«, rekao je Guy. »Vrlo koncentrirana doza.« Pogledali smo leš. Na bijelom trupu i nogama bile su velike crvene mrlje, koje su

izgledale kao opekline. Užasnuo sam se kad sa vidio da je polovica njezine stražnjice spaljena, ostala je golema, čudovišno crvena rana. A ipak, oko nje nije bilo krvi, samo lokvica bezbojne tekućine.

»Što je vitriol?« upitao je Harsnet Guya. Zrak se raščistio, ali još uvijek se osjećao oštar vonj. »Za Boga miloga, što joj je učinio?« viknuo je.

»Vitriol je tekućina koja otapa i rastvara sve na što padne«, tmurno je rekao Guy. »Dobro je poznata, alkemičari je često koriste za otapanje kamena. Oni misle da ima posebnu moć, zato jer je zlato rijetka tvar koju ne može rastopiti. Sigurno su je satima mučili i nekoliko puta polili vitriolom.« A onda je Guy učinio nešto što nikad nisam vidio, bez obzira na jezive stvari koje je morao vidjeti. Stresao se od glave do pete.

Harsnet se sagnuo da pogleda tekućinu ispod leša. »Što je to?« Ispružio je prst. »Ne dirajte!« viknuo je Guv, pa je Harsnet brzo uzmaknuo. Guy je iz džepa izvadio

lopaticu i zahvatio tekućinu. Šištala je i zadimila se. »Vitriol«, rekao je. »Vidite kako je nagrizao drvo. Nagrižen je čak i kameni pod.«

Balkandownload.com

»Ako je toliko otrovan«, upitao sam, »kako se on mogao tu zadržati nekoliko sati?« »Vjerojatno je bila noć, pa je otvorio one velike prozore koji gledaju na dvorište. I tada

je morao često odlaziti do prozora.« Barak je pogledao kroz prozorčić na šanku. Bukare i kositreni pehari bili su poredani

na dasci i ležali u kanti za pranje suđa. Čini se da je ubojica došao čim su zatvorili krčmu, možda je bio zadnji gost.

»Janley!« viknuo je Harsnet. Stražar je polako ušao, užasnuto buljeći u unakaženi leš. »Pretraži kuću«, naredio je Harsnet. »Smjesta!« Janley je polako, s rukom na maču, otvorio vrata unutrašnje prostorije i ušao.

»To je Lockley?!« viknuo sam. »On je ubojica?« »Možda je i Lockley ubijen. Možda je u drugoj sobi«, rekao je Barak. Obrisao je znoj

s čela. »A peti izli svoju čašu na prijestolje Zvijeri«, citirao sam Otkrivenje, koje smo sada

dobro naučili. »Tada njezinim kraljevstvom zavlada tama. Ljudi su od muke grizli jezike i psovali ime nebeskoga Boga zbog svojih muka svojih čireva, i nisu se odvratili od svojih djela.«

Guy se sagnuo i vrlo oprezno okrenuo izmrcvareni leš. Vrisnuo je od užasa. Prisilio sam se da pogledam lice gospe Bunce. Donja polovica bila je krvava. Nikad neću zaboraviti njezine širom otvorene oči, koje je razrogačila dok je umirala u užasnoj agoniji. Guy je opipao čeljust, zatim je uzeo lopaticu i polako dotaknuo krpu pored lica i crvenu stvar na krpi. Oprezno je podigao krpu i prekrio je.

»Što...« upitao sam. »Njezin jezik. Krpom joj je začepio usta dok ju je mučio. A na kraju ju je odvezao. Da

ostvari stih koji govori da su od muke grizli jezike. Izvukao joj je jezik i snažno joj zatvorio čeljust.« Dodirnuo je ukočeno lice. »Da, slomio joj je donju vilicu, nakon što ju je ubio. Vjerojatno joj se stalo srce.«

»Kakvo stvorenje to može učiniti jednoj ženi?« s nevjericom je upitao Harsnet. »Ona nije prva osoba, koju je mučio do smrti«, rekao je Barak. »Seljaka je posjekao i

ostavio da umre. Ali, ovo je još gore.« »Kad Biblija govori o prijestolju Zvijeri«, rekao je Harsnet, »govori o mjestu u kojem

vlada đavo, a ne o ljudskoj – ljudskoj stražnjici. To je odurna bogohulna šala. Đavolja zabava.«

Okrenuli smo se kad se Janley vratio u tavernu. »Nema ničega«, rekao je. »U drugim prostorijama nema ničeg neobičnog.«

»Je li to Lockley učinio?« upitao je Harsnet. Barak me je pogledao. »Čini se da je on ipak ubojica.« »Još uvijek nisam uvjeren. Shvaćam da zna za valerijanu, ali što je s poznavanjem

prava kako bi napisao ono pismo Rogeru? Ne bih rekao da Lockley zna kako sročiti službeni dopis.«

»Pa, gdje je on?« ljutito je upitao Harsnet. Stravičan prizor duboko ga je potresao. »Lockley je nestao, a gđa Bunce je mrtva«, tiho sam rekao. Goddard je nestao, a

Cantrell je napadnut. Trojica koja su radila u Westminsterskoj bolnici.« »Goddard je sigurno napao njih dvoje«, rekao je Harsnet. »A možda je Lockley napao Goddarda i Cantrella. Možda je negdje sakrio Goddardov

leš.« Odmahnuo sam glavom. »Ta žena nije radila u bolnici«, rekao je Harsnet. »Po onome što mi je rekla, nije bila

čak ni religiozna.« Pogledao je jezivi leš, a onda se obratio Janleyju. »Za Boga miloga, pokrij je!« Mladić je rupčićem pokrio unakaženo lice Ethel Bunce. Bio je strašno blijed.

Balkandownload.com

Grozne rane na donjem dijelu tijela još uvijek su se vidjele. Guy je prišao, uzeo potkošulju koju je bacio ubojica i pokrio je.

»Poslao te je Thomas Seymour?« upitao sam Janleyja. »Da. Ja sam njegov glavni konjušar.« »Sigurno nisi očekivao ovaj užas.« »Ne, gospodine. Poslan sam da čuvam krčmu.« Histerično se nasmijao. Obratio sam se Baraku. »Trebali bismo pretražiti cijelu kuću. Idemo, počet ćemo od

njihovih odaja.«

USPELI SMO se po uskom stubištu. U kući su bile dvije spavaće sobe. U onoj u kojoj

su spavali Lockley i gđa Bunce, bio je jeftini krevet od dasaka. Nije bilo namještaja, osim velike škrinje pune ženske odjeće. »Nesretna drolja«, rekao je Barak kopajući po škrinji. »Mislim da ju je Lockley ubio. Goddard sigurno nije.«

»Zašto?« »Zato jer bi morao ući u tavernu, upoznati njihovu dnevnu rutinu i provjeriti živi li još

netko s njima. A to je mogao učiniti samo ako je navraćao kao gost. A Goddarda bi Lockley smjesta prepoznao te bi nam sigurno rekao.«

»To je logično«, rekao sam. Pogledao sam jeftine, iznošene haljine i veliko rublje koje je Barak rasprostro na krevetu. Narušavanje privatnosti sirotice koja je ležala u prizemlju bilo je još jedno poniženje. »Hajde, vrati to natrag. Da vidimo što je u drugoj sobi.«

U drugoj sobi bile se slomljene stolice i razne potrepštine, i još jedna škrinja s lokotom. Rekao sam Baraku da obije lokot, a to je naučio kad je radio za Cromwella. Ubrzo je podigao poklopac te smo vidjeli mušku odjeću, a na dnu škrinje bile su drvene kutijice.

Barak je izvadio kutijice i otvorio ih. U jednoj su bile dvije funte u kovanicama, a u drugoj jeftin nakit. Ali, u narednoj je bilo nešto potpuno drugačije, drvena sprava sa šarkama, u obliku ljudske čeljusti. Imala je šupljine u koje su se umetali zubi.

»Koji je to vrag?« upitao je Barak. »To je umjetno zubalo«, tiho sam rekao i uzeo spravu od njega. »Sjećaš se da nam je

Tamasin rekla da joj je zubar pokazao umjetno zubalo. U rupe se umeću zubi. Supruga jednog starog odvjetnika u Lincolns Innu ima umjetno zubalo, ali nije dobro pričvršćeno, pa joj često ispada iz usta.«

»Mogla bi uzeti jedno od ovih«, rekao je Barak. Otvorio je četiri kutijice, u kojima su bila zubala raznih veličina. »Zbog čega je to držao?« upitao je s nevjericom. »Lockley nije bio brijač-ranar, zar ne? Radio je kod jednog, a onda je otišao.«

Pogledao sam ružnu drvenu spravu na svom dlanu. U nju nisu bili umetnuti zubi i nije bila korištena, zato jer nije bio ljepila u rupama. Konačno sam uspio razriješiti zagonetku. »Ne«, tiho sam rekao. »Nije. Mislim da se radi o nečem potpuno drugačijem. Sada sam shvatio, sada mi je jasno što su tajili. Dođi, moramo smjesta kod dekana Bensona. Ponesi kutijice.«

Sišao sam niz stubište. Guy i Harsnet sjedili su za stolom s pečatima od stotina pehara s pivom. Harsnet je bio nervozan, a Guy potišten i tužan. Janley je stajao kod prozora i gledao u dvorište. Harsnet nas je pogledao. »Onda?« upitao je.

Balkandownload.com

»Moramo kod dekana...« Zašutio sam jer se začula tutnjava, a kameni pod se zatresao. Harsnet je razrogačio oči.

»Što je to, za Boga miloga?« »Kuća je priključena na staru kanalizaciju Charterhousea«, rekao sam. »Sigurno su

podigli ustavu, kao i kad smo ranije bili tu. Trebali bismo pretražiti podrum, negdje mora postojati ulaz.«

»Potražit ću ga sa stražarom Janleyjem«, rekao je Barak. Kutije s umjetnim zubalima odložio je na šank.

Pogledao sam leš. »Što ćete učiniti s tijelom?« upitao sam Harsneta. »Odnijet ću ga u moj podrum u Whitehallu. Tamo je i Yarington.« Tjeskobno me

pogledao. »I šutjeti o tome.« Kimnuo sam. »Zbog čega ste rekli da moramo kod dekana?« »Mislim da znam što nam je tajio.« »Pronašli smo podrum«, doviknuo nam je Barak. »U hodniku su metalna vratašca.« »Trebali bismo pogledati što je dolje«, rekao sam. Ušao sam u hodnik s kamenim

podom, a Harsnet me je slijedio. Barak je podigao vratašca i pogledao dolje. Ugledali smo ljestve. Iz podruma je izlazio

hladan zrak. Janley je donio svjetiljku, u kojoj je gorjela svijeća. Barak je duboko udahnuo. »Dobro, da vidimo što je dolje.«

»Oprezno«, rekao sam. Ali, u podrumu nije bilo ničega, osim kamenih ploča na podu i bačvi poredanih uza

zid. Barak i Janley pronašli su druga vratašca, koja su vodila u kanalizaciju. Janley je otvorio vratašca te nas je zapuhnuo smrad kanalizacije.

»Hoćemo li sići dolje?« upitao je Janley i nervozno pogledao u tamu. »Ne«, rekao je Barak. »Slušajte.« Voda je hučala, zato jer je netko u Charterhouseu

podigao ustavu i pustio vodu u kanalizaciju. Kuća se opet zatresla, a smrad je prodro u podrum kroz vratašca uz koja smo stajali.

»Voda snažno teče«, viknuo je Barak. »Zbog kiše, ribnjaci u Islingtonu sigurno su puni do vrha«, rekao je Harsnet. Barak i Janley izašli su iz podruma te smo se vratili u krčmu. Guy je ustao, a halja mu

je bila prašnjava. Klečao je uz leš i molio se. »Što je Benson prešutio?« upitao je Harsnet. »Putem ću vam ispričati. Mi...« Netko je tiho pokucao na vrata. Pogledali smo se. »Uđite!« viknuo je Harsnet, a vrata

su se otvorila. Stariji par nervozno je ušao. Bili su niski i mršavi, sijedi, siromašni. Pogledali su nas, a onda su zamijetili leš na podu. Žena je vrisnula i istrčala van. Muškarac je htio poći za njom, ali Harsnet ga je pozvao natrag. Kroz otvorena vrata vidio sam kako starica drhti na stubama.

»Tko ste vi?« strogo ga je upitao Harsnet. »Živimo u susjedstvu«, rekao je starac slabašnim glasom. Nervozno je protrljao

dlanove. »Čuli smo buku, pa smo se upitali što se događa.« »Ubijena je gospa Bunce. Gospodin Lockley je nestao. Ja sam gospodin Harsnet,

pomoćnik kraljeva mrtvozornika.« »Ah.« »Molim vas uvedite svoju ženu unutra. Htjeli bismo vam postaviti nekoliko pitanja.« »Uzrujana je.«, rekao je, ali Harsnet je bio neumoljiv. Starac je izašao van i doveo

svoju ženu. Ona se priljubila uz njega. Nije mogla gledati leš.

Balkandownload.com

»Pretpostavljamo da se to sinoć dogodilo«, rekao sam. »Kad su zatvorili krčmu. Jeste li nešto čuli?« Starac je buljio u tamnoputog Guya u dugoj ljekarskoj halji, kao da se pita otkud se on stvorio tu.

»Sinoć?« nestrpljivo je rekao Harsnet. »Bila je velika gužva kad su zatvorili.« »Kad je to bilo?« »Zatvorili su u ponoć. Bili smo u krevetu, a buka nas je probudila. Kao da su bacali

stolove. Ali u krčmu svraćaju nasilnici, prosjaci iz kapele kad imaju malo novca. Znali smo da je Francis otišao. Ethel je bila izvan sebe, raspitivala se na trgu je li ga netko vidio. Ona je bila gazdarica, sirota Ethel.« Pogledao je po prostoriji i zapiljio se u pokriveni leš. »Ubio ju je neki pijanac?«

»Da. Kasnije ništa niste čuli?« »Ne.« Žena je zaplakala. »Molim vas, pustite nas van.« »Samo malo. Jeste li dobro poznavali gazdaricu Bunce i Lockleyja?« »Deset godina živimo pored taverne. Poznavali smo gospodara Buncea, koji je umro.

Kad je bio živ, u krčmi je bilo mirno. Bio je pobožan.« »Kako to mislite?« upitao sam. Susjed nas je nervozno pogledao. »Pa, pripadao je

jednoj radikalnoj župi. Kad ste razgovarali s njim, uvijek je citirao Bibliju i govorio o spasenju duše.«

»A ipak je bio krčmar?« upitao je Harsnet s nevjericom. Starac je slegnuo ramenima. »Mislim da je promijenio vjeru kad je kupio krčmu. Kako

sam rekao, bilo je mirno. Nije bilo ni psovanja ni tučnjave.« »A nedjeljom nikad nije radio«, rekla je njegova žena. Pogledala je leš i prekrižila se.

»Etheli nije bilo lako da sama vodi krčmu.« »Kad je Lockley počeo živjeti s njom?« »Francis? Došao je prije dvije godine. Prvo je radio kao lončar, a onda su živjeli

zajedno.« Odmahnula je glavom. »Katkad bih pomislila da se Eddie Bunce prevrće u grobu, jer Ethel živi s bivšim redovnikom.«

»Nije odvela gospodina Lockleyja u župu svog supruga?« Opet je odmahnula glavom. »Ne, kad je Eddie umro više nismo čuli ni jednu istinitu

riječ iz Biblije, a krčma je radila i nedjeljom. Sigurno je napustila crkvu.« »Počeli su dolaziti nasilni gosti«, tmurno je rekao njezin muž. Harsnet i ja smo se

pogledali. Dakle, gospa Bunce je bila otpadnica iz radikalne župe, kao i ostale žrtve. »U koju crkvu je gospodin Bunce odlazio?« upitao je Harsnet. »Clerkemvell. Ti radikali moraju biti oprezni, jer se biskup Bonner okomio na njih.« »Je li gospa Bunce imala rodbinu?« »Ne, gospodine. Nismo ih dobro poznavali.« Opet je pogledao leš. »Ethel je bila

pristojna žena, ali Francis je katkad bio narogušen. Ali, živjeli su u grijehu.« »Htjeli bismo doći na pogreb«, rekla je njegova žena. Starac nas je pogledao. »Molim vas, gospodine, recite nam što se dogodilo? Pitamo

vas zato jer se bojimo za svoje živote. Ima li razbojnika u blizini?« »Ne prijeti vam opasnost«, rekao je Harsnet. »Ali, ništa više vam ne mogu reći, zato

jer vodimo istragu. U međuvremenu, ne smijete nikome ni riječ reći. Morate šutjeti o smrti gđe Bunce da ne biste omeli istragu.«

»Ali kako...« »Morate šutjeti. Naređujem vam u ime kralja. Ispred krčme bit će stražar. Hvala vam

na pomoći«, strogo je rekao i otpustio ih.

Balkandownload.com

HARSNET JE odmahnuo glavom, kad je starac odveo svoju ženu. »Sirota stvorenja«,

rekao je. »Matthew, trebali bismo poći u Westminster. Zanima me što ste odgonetnuli. Janley, ostani tu i ne puštaj nikoga unutra. Pobrinut ću se da odnesu leš.«

»Mogu li se vratiti kući?« upitao je Guy. »Možete«, odrješito je rekao Harsnet. Vidjelo se da još uvijek ne voli Guya, ili mu ne

vjeruje. Ljudi najčešće zaziru od njega zbog boje njegove kože, ali siguran sam da mu Harsnet ne vjeruje zbog njegove vjere.

LAKNULO NAM je kad smo izašli iz tog mjesta strave i užasa. Stajali smo na

stubama i gledali prostrani trg. Na drugoj strani, u daljini ugledali smo kočiju, koja je u pratnju četiri konjanika ulazila u dvorište Catherine Parr.

»Lady Catherine ima posjetu«, rekao sam. »Možda je došao nadbiskup.« »Ako je on, Bog ga je poslao. Istinskoj vjeri treba njezina potpora«, rekao je Harsnet.

Sišao je sa stuba i odvezao konja. Krenuo sam za njim, a Barak me je uhvatio na podlakticu. »Što je dalje?« upitao je. »Što s dogodilo kad je izlivena šesta čaša?« Guy mu je odgovorio. »Otkrivenje govori o isušivanju velike rijeke. Eufrata.« »Pa, kako će taj seronja izvršiti ubojstvo s tom simbolikom? Isušit će Temzu?« »Smislit će nešto«, tmurno sam rekao. »Štogod bilo, još jednu nesretnu dušu mučit će

do smrti. Samo Bog zna kako.«

TRIDESET DRUGO POGLAVLJE

UY JE S NAMA jahao do Smithfielda. Zatim nas je pozdravio i pošao u grad. »Hoćemo li se sutra vidjeti u Bedlamu, Matthew? Ondje ću biti u devet sati.« Rekao sam mu da ću doći te gledao za njim. Samotan lik na seoskoj cesti, uspravljen u sedlu, nestajao je u daljini.

»A sada, Matthew«, rekao je Harsnet, »što ste zaključili? Što je u onim kutijicama koje nosi Barak?«

Ispričao sam mu o čemu sam razmišljao. Lockley, dekan, a možda i Cantrell, čuvaju tajne.

»Možda bismo prvo trebali razgovarati s Cantrellom«, rekao je Barak. »Da vidimo hoće li potvrditi priču.«

»S njim možemo razgovarati kasnije«, smrknuto je rekao Harsnet. »Želim se smjesta

G

Balkandownload.com

suočiti s dekanom.« »Možeš se vratiti kući, Jack«, rekao sam. »Da vidiš Tamasin.« Odmahnuo je glavom. »Ne, želim vidjeti što će se dogoditi.« Pogledao me je te sam

shvatio da je i on duboko potresen usudom gospe Bunce. »Da smo je barem mogli spasiti«, rekao je.

DOJAHALI SMO do Westminstera. Bila je subota, parlament i sudovi nisu radili, na

ulicama nije bila gužva. Trgovci i nakupci gledali su nas kako prolazimo, dvojica su nam dovikivali, a mi smo ih ignorirali. U svetištu smo prošli pored velikih zaprežnih kola natovarenih svježim daskama, miris smole osvježio je zagađeni gradski zrak. Katedrala je bila zatvorena, a iznutra se čulo pjevanje, zbor je uvježbavao za misu.

»Pitam se gdje je dekan«, rekao sam. »Idemo u njegovu kuću.« Jahali smo prema Deans Yardu, prošli kroz ulaz na zidu i ušli u dvorište opatije te smo

opet privezali konje ispred lijepe stare kuće, koja je stajala usred građevinskih radova. Sobar nam je rekao da je dekan cijeli dan zauzet u katedrali. Harsnet mu je poslao poruku da se hitno nađemo, jer se radi o njegovoj osobnoj sigurnosti. »Sigurno će doći«, rekao je kad je sobar pohitao s porukom i ostavio nas da sjedimo u hodniku.

Ubrzo smo čuli korake na vrtnoj stazi. Pojavio se dekan. Bio je zadihan, sigurno je pojurio čim je dobio poruku. Bijesno nas je pogledao. »Što se za Boga miloga sada dogodilo?« ljutito je upitao. »Zbog čega mi prijeti opasnost?«

»Možemo li razgovarati u vašem uredu?« upitao je Harsnet. »Možemo.« Dekan je uzdahnuo i poveo nas niz hodnik, a habit je šuštao. Nakon

nekoliko koraka okrenuo se i pogledao Baraka, koji je išao za nama i nosio Lockleyjeve kutijice. »Vi želite povesti svog slugu na razgovor sa mnom?« nadmeno me upitao.

»Barak će sada biti s nama«, rekao je Harsnet i strogo pogledao dekana u oči. To smo unaprijed dogovorili. »On će vam nešto pokazati.«

Dekan je pogledao kutije u Barakovim rukama, a onda je slegnuo ramenima i krenuo dalje.

Kad smo ušli u njegov ured, Harsnet mu je rekao da je Ethel Bunce ubijena, da je Lockley nestao i da je Cantrell napadnut. »Shvaćate li, dekane«, rekao je, »ubojica se sada usredotočio na osobe koje su bile povezane s bolnicom.«

»Zbog čega bih onda ja bio ugrožen?« Dekan je pogledao kutije u Barakovom krilu i duboko udahnuo. Shvatio sam da je pogodio što je u njima.

»Postoji veza između vas i njih«, rekao sam. »A to nije samo činjenica da ste vi bili zaduženi za redovničku i laičku bolnicu. Mislim da ste još nešto tajili.«

Barak je otvorio kutije i pokazao umjetna zubala. Dekan je razrogačio oči i zavalio se u stolici, pa sam znao da su moje pretpostavke bile točne.

»Reći ću vam što se dogodilo«, tiho sam rekao. »Goddard je koristio valerijanu, snažan i opasan napitak kojim je omamljivao pacijente prije operacije. U međuvremenu, kod bogataša postalo je pomodno nositi umjetna zubala u drvenom okviru. Zube su najčešće

Balkandownload.com

nabavljali od mladih i zdravih osoba, po mogućnosti kompletno zubalo. Supruga gospodina Baraka nedavno je izvadila zub, a zubar je pitao želi li da joj povadi sve zube i da će joj dobro platiti.«

»Koja je poanta te priče?« srdito je upitao dekan. Ali, pogledavao je prema kutijama. »Ne znam zalazite li sada u napuštene dijelove starog samostana, ali dvaput sam sreo

prosjaka, koji krišom ulazi na područje samostana i sve koji ga žele slušati pita znaju li gdje su njegovi zubi. On je potpuno krezub. Lud je, naravno, ali pitam se zbog čega je poludio. Nešto su mu ondje učinili? Možda su ga omamili valerijanom i povadili mu zube? Možda su ih isprobali na napravama iz kutija, koje smo pronašli u Lockleyjevoj škrinji. Zubari vrlo teško mogu nagovoriti ljude da im dobrovoljno daju svoje zube, čak i za velike novce, zato jer je bol nepodnošljiva. Ali, očajnike koji su dolazili zbog bolesti, mogli su omamiti valerijanom da im ublaže bol.«

U prostoriji je zavladala tišina. Začuli su se snažni udarci čekićem, pa je dekan poskočio. Duboko je udahnuo. »Ako su Goddard i Lockley, pa i Cantrell koliko mi je poznato, nešto mutili u bolnici, ja u to nisam bio upućen. A kakve to ima veze s vašom potragom za ubojicom?«

»Moramo sve znati, dekane. Jasno nam je da vam to nije novost, zato jer neprestano gledate kutije.«

Opet su se začuli udarci čekića. Dekan je sklopio oči. »Ta buka«, tiho je rekao. »Buka bez kraja i konca. Ne mogu razmišljati.« Otvorio je oči, pogledao nas i duboko udahnuo.

»Čestitam vam, naredniče Shardlake. Da, u pravu ste. Prije četiri godine, 1539. saznao sam da Goddard od pacijenata u laičkoj bolnici kupuje zube. Tada se pojavila moda umjetnih zubala, a on se dogovorio s lokalnim brijačem-ranarom iz Westminstera. Zove se Snethe, ima radnju Krvavi urod. On kupuje zube, i još neke stvari, kako sam čuo.« Opet je duboko udahnuo. »Lockley je radio s Goddardom. A onda su svi saznali da samostani nemaju budućnost, pa su redovnici smišljali kako će zaraditi novac. Goddard je odlučio da prodaje zube, kako bi udobno živio nakon raspuštanja samostana. A Lockley je svoj dio sigurno propio.«

»Kako ste saznali za njih?« »Rekao mi je mladi Cantrell. Radio je u redovničkoj bolnici i nije zalazio u laičku

bolnicu. Ali, jednog dana je prisluškivao Goddarda i Lockleyja te je saznao što se događa. Goddard mu je rekao da drži jezik za zubima, inače će loše proći, ali Cantrell je posumnjao da se dvoje pacijenata, koje su Goddard i Lockley omamili kako bi im počupali zube, više nisu probudili.«

»Cantrell«, rekao sam. »Kad se spomene Goddard, on se prestravi.« Benson je rekao: »Lord Cromwell mi je rekao da saznam za sve skandale, zato jer će

nam trebati da pritisnemo redovnike kako bi se predali.« Opet nas je pogledao. »Da, svi ste radili za njega, nemate pravo da me osuđujete. Rekao mi je neka ih pustim na miru, kako bismo im po potrebi postavili stupicu i razglasili skandal. Ali, on je htio da se samostan zatvori mirno, bez nepotrebne buke i skandala, zato jer je to bila kraljeva želja. A ja sam ga poslušao.«

»Je li Goddard znao da ga je Cantrell otkucao?« »Nije. Nisam mu rekao da znam za njihovu rabotu.« »Dakle, moglo je stradati još više ljudi?« rekao je Harsnet. »Možda. Dobio sam naredbu od lorda Cromvella. A svi znate da su se njegove naredbe

morale slušati.« Nagnuo se naprijed. Bio je pribran i samouvjeren. »A kralj nije htio skandal u Westminsteru, ni sada ga ne želi. Pokorio sam se lordu Cromwellu, zato jer je bio moćan, iako nisam bio sklon njegovom vjerskom radikalizmu. Ali, znao sam da on neće stati i da će

Balkandownload.com

ga neprijatelji iz Vijeća na kraju pobijediti. Tako je i bilo. A sada opet razumno postupamo.«

»Dakle, povijate se kako vjetar puše«, rekao je Harsnet. »Bolje se povijati kako vjetar puše nego se njihati na vjetru, a to se mnogima

dogodilo.« Benson je upro debeljuškasti prst u mrtvozornika. »Kralj ne zna ništa o tome, zar ne? O ubojici kojeg tražite? Raspitivao sam se – o, vrlo diskretno, ne brinite. Kralju ne bi bilo drago čuti da nadbiskup Cranmer nešto taji od njega, pogotovo sada kad mnogi govore protiv kralja.« Obratio se meni. »Vaša potraga slabo napreduje, zar ne? Čini se da ste se upleli u gadnu mrežu, gospodine grbavče. Bolje vam je da se opet ne zamjerite kralju.«

Harsnet se obratio meni, ignorirajući Bensona. »Gdje smo sada? Je li ubojica njihov poremećeni bivši pacijent?«

»Ne vjerujem«, rekao sam. »To su bili siroti, bespomoćni ljudi. A ipak, mora postojati veza.«

»Onda je Goddard«, rekao je Harsnet. »On bira žrtve koje poznaje.« Pogledao je dekana. »Sve ste nam rekli?«

»Sada sam vam sve rekao. Imate moju riječ kao dekana Westminstera.« »Znam koliko vaša riječ vrijedi, gospodine«, prezrivo je rekao Harsnet. Benson ga je bijesno pogledao, a onda se obratio meni. »Jesam li ugrožen?« upitao je. »Mislim da vam ne prijeti opasnost«, rekao sam. »Svih pet žrtava bilo je povezano s

radikalnom religijom, koje su se odrekli. A vi ste uvijek bili oportunist«, drsko sam rekao. »Praktičan čovjek, kako sam vam već rekao, gospodine grbavče.«

KAD SMO izašli van, Harsnet je odmahnuo glavom. »Nismo ništa značajno saznali«, rekao sam. »Barem znamo da Lockley i Goddard mogu biti vrlo bezobzirni i okrutni. Zašto nam

Benson nije odmah rekao za njihovu rabotu? On zna da je siguran«, ogorčeno je rekao. Šutio sam. Palo mi je na pamet da agresivnost koju je Harsnet od početka pokazao

prema dekanu nije urodila plodom. Mrzio ga je. A katkad s političarima treba glumiti i hiniti prijateljstvo, kao što i oni čine.

»A zašto nam Cantrell nije rekao?« upitao je. »Sigurno se užasno boji. Nije ništa postigao, kad je rekao Bensonu. Idemo k njemu da

čujemo što će sada reći. Konje možemo tu ostaviti.« Pokazao sam vrata na zidu koja su vodila u Deans Yard. »On živi ondje. Možda je bolje reći, "preživljava".«

Izašli smo van i prešli ulicu. »Nema stražara«, rekao je Harsnet kad smo bili kod trošne radnje.

»Koliko sam ga upoznao, sigurno nije htio imati stražara.« »Onda ga treba prisiliti.« »Dobro kažete.« Pokucali smo na vrata. Cantrell nam je odmah otvorio. »Opet vi, gospodine«,

ravnodušno je rekao. Pogledao je Harsneta kroz naočale. »Tko je ovo?« »Ja sam pomoćnik londonskog mrtvozornika«, mirno je rekao Harsnet. »Gospodin

Shardlake radi sa mnom. Htjeli smo vidjeti kako si. Očekivali smo stražara ispred kuće.« »On je iza kuće.«

Balkandownload.com

»Možemo li ući?« Cantrell se umorno zgurio kad smo pošli za njim kroz umazani hodnik u dnevni boravak. Harsnet je hodao na čelu. Kuća je još uvijek zaudarala po prljavštini i pokvarenoj hrani. Ušli smo u mali, prljavi dnevni boravak. Zamijetio sam da je dvorišni prozor popravljen. U dvorištu je krupan muškarac s mačem sjedio na starom sanduku, jeo je kruh i sir. Cantrell je rukom pokazao prema njemu. »On je inzistirao. Nisam htio nikoga u kući, on može stajati vani.«

Pogledao sam dnevni boravak. Na podu pored stola bila je razbijena zdjela, a varivo je procurilo između podnih dasaka.

»Moja večera«, tmurno je rekao Cantrell. »Ispala mi je kad ste pokucali. Nisam je uspio odložiti na stol.«

»Trebao bi pregledati oči«, rekao sam. »Sjećaš li se da sam ti rekao kako poznajem liječnika, koji će te besplatno pregledati.« Ja ću platiti Guyu, odlučio sam. Ako mogu platiti za Bealknapa, onda mogu i za sirotog Cantrella.

Cantrell je buljio u mene. Kako izgledaju njegove oči bez naočala, od koje bolesti vida on pati, pomislio sam. Šutio je, a onda je rekao: »Bojim se, gospodine. Bojim se da će reći da ću oslijepiti.«

»A možda će reći da će ti pomoći nove naočale. Dopusti da ti ugovorim pregled.« »Do kada će onaj čovjek stražariti ispred moje kuće?« natmureno je upitao. »Trebat će ostati još neko vrijeme«, rekao je Harsnet. »Moram ti reći da je Francis

Lockley nestao, a žena s kojom je živio, ubijena je. Provalnik koji je upao kod tebe – je li to možda Lockley?«

Cantrell nas je iznenađeno gledao otvorenih usta. »Ne, nije Francis. On je nizak, a provalnik je bio visok. Dr. Goddard je visok.«

»Ima veliku bradavicu na nosu, kaže narednik Shardlake?« »Da.« »I posjekotinu na glavi kad si ga mlatnuo motkom«, rekao je Barak. »Ne znam, ne znam«, plašljivo je rekao Cantrell. »Zbog čega ste došli i zašto me

ispitujete? Ne shvaćam što se događa. Htio bih da me pustite na miru.« Harsnet je gledao u njega kako bi mu privukao pažnju. »Malo prije bili smo kod

dekana Bensona«, rekao je. »Ispričao nam je za gnjusnu rabotu Goddarda i Lockleyja, da su pacijente omamili valerijanom i čupali im zube. Rekao je da si mu ti dojavio.«

»Zbog čega mi to nisi rekao?« upitao sam. Cantrell je umorno sjeo na stolicu. »Zbog toga me proganja dr. Goddard?« upitao je.

»Jer sam ga otkucao?« »Dekan Benson nije ništa rekao Goddardu«, rekao sam. »Ali, zašto nisi rekao meni?« »Nije mi pomoglo, kad sam mu prvi put rekao. Pretpostavljao sam da dr. Goddard zna

da sam ga otkucao, iako mi nije ništa rekao. Nakon toga, bio je grub prema meni.« Mladić je duboko uzdahnuo. »Ne treba ispravno postupati. Najbolje je ne petljati se.« Pogledao nas je golemim, vodnjikavim očima s naočalama. »Nisu samo pacijentima vadili zube, znate. Među prosjacima i nakupcima pročulo se da mladi, koji imaju zdrave zube, mogu dobro zaraditi. Mnogo zdravih ljudi dolazilo je u bolnicu.« Sjetio sam se zgodne cure, koju sam jučer vidio. »Dr. Goddard je mogao birati. Bio sam iznenađen da vlasti nisu ništa znale, a svi prosjaci su znali. Ali, nitko ne obraća pažnju na prosjake, zar ne?« Zašutio je i buljio u pod. »Razgovarat ću sa stražarom.« Harsnet je pogledao Cantrella. Odmahnuo je glavom i izašao u dvorište. Kratko je porazgovarao sa stražarom te se vratio u kuću.

»Nije bilo ničeg sumnjivog, otkad je on došao. Ali, nije mu drago da ne smije u kuću. Mora spavati u šupi, koja je puna tesarskog otpada. Zbog čega ga ne puštaš u kuću, domaćine Cantrell?«

Balkandownload.com

»Želim da me ostavite na miru«, rekao je Cantrell. Pobojao sam se da će se rasplakati. Stavio sam ruku na Harsnetovo rame te smo izašli iz dnevnog boravka. Zaustavio sam se na vratima i rekao Cantrellu: »Razgovarat ću s liječnikom. Dogovorit ću ti pregled.« On je šutio i buljio u pod.

KAD SMO izašli, Harsnet je opet odmahnuo glavom. »U kući strašno smrdi. Jeste li

vidjeli kako je prljava njegova odjeća?« »Da, on je u jako lošem stanju. Jadnik.« »Čini se da će završiti kao i Adam Kite«, rekao je Barak. »Pomoći ću mu koliko budem mogao«, rekao sam. »Vi biste pomogli svim luđacima u Londonu. S njima ćete i vi poludjeti.« »Narednik Shardlake samo želi pomoći«, prijekorno je rekao Harsnet. Protrljao sam

nadlakticu jer me je rana zapekla. »Kako vaša ruka?« rekao je Harsnet. »Zaboravio sam vas pitati.«

»Mnogo bolje. Ali, tek sam izvadio šavove. Nadam se da taj stražar zna svoj posao. Ne bih htio izgubiti i Cantrella.«

Harsnet me je pogledao. Shvatio sam da i on misli da se previše poistovjećujem s mladim bivšim redovnikom. »On zna svoj posao. To je moj posljednji čovjek. Ako nam bude potrebno još ljudi, morat ćemo pitati sir Thomasa Seymoura.« Teško je uzdahnuo. »Na kraju, bit će kako Bog odluči.«

HARSNET SE vratio u ured u Whitehallu, a Barak i ja jahali smo kući po Strandu.

Bilo je kasno popodne, sjene su se izdužile. »Što se, k vragu, sinoć dogodilo u krčmi?« upitao je Barak. »Je li Lockley ubojica, a ubojstvo njegove žene dio je njegovog plana? Ako je točno, onda bi sigurno nju ostavio za kraj, da bude sedma žrtva i ne bi sada otkrio svoj identitet?«

»Ne vjerujem da je on ubojica. On nije ni žestok ni hladno proračunat, a ubojica je sigurno takav. Osim ako nije dobar glumac. Guy kaže da ubojica mora vrlo često glumiti, pretvarati se da je normalan.« Odmahnuo sam glavom. »Ali, gdje je Lockley učio pravo da napiše ono pismo Rogeru?«

»Ne znam. Ne vjerujem ni da je Goddard ubojica. Ne uklapa se.« »Točno. Dr. Goddard sve više se doima kao čovjek opsjednut društvenim statusom i

novcem, a ne vjerskim žarom.« Barak se tmurno iscerio. »A naš brat čistunac, mrtvozornik Harsnet, potpuno je

drugačiji.« »Nije on loš. Ima dobrih strana.« »On želi da prihvatite njegovu vjeru, da postanete bogobojazan«, frknuo je. »Kako se

Balkandownload.com

može vjerovati u milosrdnog Boga nakon onoga što smo vidjeli u krčmi?« »Neki bi vjerojatno rekli da je Bog čovjeku dao slobodnu volju, pa ako je zloupotrijebi

onda je to njegovo djelo, a ne Božje.« »Recite to gospi Bunce.«

KAD SMO stigli u Ulicu Chancery, sjetio sam se da sam obećao posjetiti Adama

Kitea i da trebam pitati Guya da pregleda Cantrella. Shvaćao sam zbog čega taj mladić živi u strahu. A što ako mu Guy kaže da će potpuno oslijepiti?

Odveli smo konje u staju i ušli u kuću. Kad sam otvorio vrata, Joan je pohitala prema nama. »Margaret, sluškinja Dorothy Elliard, donijela je poruku«, rekla je.

»Nešto joj se dogodilo?« upitao sam, a srce mi se stegnulo. »Nije. Ona je dobro. Kod nje je gospodin Bealknap. Onesvijestio se na njezinom

pragu. Margaret kaže da je jednom nogom već u grobu.« »Bealknap?« upitao sam s nevjericom. »Ali, on Dorothy zna samo iz viđenja.« »To je bila poruka, gospodine. Dojavila je prije pola sata. Margaret vas je zamolila da

dođete čim se vratite kući.« »Idem kod nje.« Otvorio sam vrata i pohitao po stazi prema Lincolns Innu. Na prozorima su u sumraku

gorjele svijeće. Debeljuškasta Margaret plašljivo je otvorila vrata. »Što se dogodilo?« upitao sam. »Popodne je netko zakucao na vrata, gospodine, a kad sam otvorila, ugledala sam

čovjeka u odvjetničkoj halji. Onesvijestio se na kućnom pragu. Gospodarica je rekla kuharu da ga odnese u postelju. Kaže da vas poznaje...«

»Tu sam«, viknula je Dorothy iz salona. »Idem k njemu, gospodine«, rekla je Margaret. »Jako mu je loše.« Pohitala je, a suknja

joj je šuštala. Otišao sam u salon. Dorothy je stajala uz vatru i gledala loše restauriran dio duboreza.

»Moram ga popraviti. Loše je restauriran, a sada me živcira, zato jer često sjedim uz vatru.« Bila je blijeda. Zamijetio sam da s naporom suspreže nervozu. »Hvala ti što si došao, Matthew.«

»Što se dogodilo? Zašto je Bealknap tu?« »Margaret ga je pronašla onesviještenog na kućnom pragu. Treba mu pomoć. Pozvala

me je. Ležao je bijel kao kreda, jedva je disao«, rekla je drhtavim glasom. Shvatio sam da se sjetila Rogera, koji je ležao u fontani. Prokleti Bealknap, pomislio sam.

»Margaret kaže da si ga stavila u postelju.« Raširila je ruke. »Što sam mogla učiniti? Rekao je da umire i molio me da mu

pomognem. Poznajem ga samo iz viđenja, a ne sviđa mi se, kao ni tebi.« »Znao je da će mu žena pomoći«, namrštio sam se. »Ja ću razgovarati s njim.« »Matthew«, tiho je rekla Dorothy. »Budi pažljiv, mislim da je teško bolestan.« »Vidjet ćemo.«

Balkandownload.com

BEALKNAPA SU smjestili u spavaćoj sobi, u kojoj je bio dječji reket za tenis, pa sam

pomislio da je to stara Samuelova soba. Margaret je stajala uz krevet i pomagala Bealknapu da ispije šalicu. Ležao je u košulji na krevetu. Užasnuo sam se kad sam vidio u kakvom je stanju. Njegovo lice na jastuku, osvijetljeno svijećom koja je stajala na noćnom ormariću, bilo je blijedo kao smrt. Ali, bio je pri svijesti. Prestravljeno je zurio u mene.

Margaret se okrenula prema meni. Bila je uzrujana. I ona je vidjela Rogerov leš. »Pojim ga slabim pivom, gospodine«, rekla je.

»Ostavi nas«, tiho sam rekao. Odložila je šalicu i izašla van. Pogledao sam Bealknapa. Bilo je čudno vidjeti ga

izbliza i potpuno bespomoćnog. Njegova raščupana svijetla kosa prorijedila se, na tjemenu je imao veliku ćelu. Piće koje mu je Margaret dala slijevalo mu se niz bradu. Bio je potpuno bespomoćan, a po njegovom užarenom pogledu znao sam da to shvaća.

»Zašto si tu došao?« tiho sam upitao. »Znaš da su ukućani mnogo propatili.« »Znao sam – gospa Elliard – još je tu«, rekla je slabašnim glasom, teško dišući. »Znam

da je dobra. Nemam – nikoga – da mi pomogne.« »Svi bi pomogli kolegi odvjetniku, koji se onesvijestio.« »Meni ne bi. Svi me mrze.« Uzdahnuo je i sklopio oči. »Gotov sam, Shardlake. Ne

mogu jesti, hrana odmah iscuri iz mene. Dr. Archer je rekao da će mi nakon klistiranja biti bolje, ali nije mi bolje. Krvarim, krvarim tu dolje.«

Uzdahnuo sam. »Reći ću dr. Maltonu da dođe i pregleda te.« »Prekasno je. Vid mi se muti, cijelo vrijeme osjećam slabost.« S velikim naporom

ispružio je mršavu ruku i uhvatio me za zapešće. Suspregnuo sam se da ostanem miran, kad me je neočekivano dotaknuo. »Nikad nisam vjerovao u Boga«, šaptao je. Zurio je u mene u agoniji. »Nisam od djetinjstva. Svijet je bojišnica, grabežljivci i lovina. Propisi i zakoni samo prikrivaju tu činjenicu. A sada se bojim. Katolici kažu da ako na kraju ispovjediš grijehe i pokaješ se, Bog će te primiti u nebo. Treba mi svećenik, stare vjere.«

Duboko sam udahnuo. »Odmah ću pozvati dr. Maltona. On sigurno zna za svećenika, koji će te ispovjediti. Ali, Bealknape, oporavit ćeš se s boljom liječničkom njegom. Pozvat ću Margaret.« Ustao sam, ali on me je snažno držao za zapešće.

»Ti vjeruješ, zar ne?« upitao je. Šutio sam. »Više nisam siguran. A nekad sam bio.« Bio je iznenađen. »Uvijek sam mislio da vjeruješ. Držao si do pravila i etike, uvijek si

me gledao svisoka, mislio sam da si od onih bogobojaznih.« »Nisam.« »Pa, zašto mi sada pomažeš, ako me mrziš? Bio sam loš prema tebi, zato jer si me

gledao svisoka kao da sam uš, a ne čovjek.« U njegovim svijetlim očima bljesnuo je gnjev. »Ipak si ljudsko biće.« Bealknap je zašutio. Ugrizao se za usnicu i pokazao velike žute zube. A onda je rekao:

»Svećenik možda neće doći – na vrijeme. Tebi barem mogu reći za jedan grijeh, reći ti što sam učinio. Iako ne znam zašto je pitao...«

»Što hoćeš reći, Bealknap? Ne shvaćam te.« Sklopio je oči. »Prije dva tjedna. Kad sam od tebe izgubio slučaj s onim seljakom iz

Balkandownload.com

močvare. Sutradan je u moj ured došao jedan čovjek. Zove se Colin Felday.« Zašutio je da dođe do daha. »On je pravnik, muva se po Westminsterskom svetištu i traži klijente, a ja sam jedan od odvjetnika kojem ih dovodi. Nije vrijedan poštovanja, od onih koje ti uvažavaš.« Pokušao se nasmijati, ali se zakašljao. Od straha i bola razrogačio je oči. »Rekao je da ima klijenta, koji će dobro platiti za informacije koje mu kažem o tebi.«

»Kakve informacije?« »Sve što saznam. O tvojim radnim navikama, gdje stanuješ. Kakav si bio u prošlosti. O

tvom pomoćniku Baraku. Rekao sam mu da si umišljen i ohol, da si ogorčen, zato jer si grbavac. Rekao sam da si ustrajan odvjetnik. Kao prokleti terijer. I da nisi budala.« Opet se pokušao nasmijati. »O, ne, sigurno nisi.«

Zurio sam u njega. To je bio ubojica, sigurno je bio ubojica. Raspitao se o meni, a taj pravnik je vjerojatno po njegovom nalogu pisao Rogeru. »Tko je Feldayjev klijent?« strogo sam upitao. »Kako se zove?«

»Rekao je da mi ne smije reći. Samo je rekao da ti želi nauditi. Meni je to bilo dovoljno.« Bijesno me je gledao. To je možda ispovijed, ali shvatio sam da se nije pokajao. Samo se užasno boji smrti.

»Mislim da je Feldayjev klijet ubio pet ljudi«, rekao sam. »Progonim ga, a on je progonio mene. Porezao me je po nadlaktici i pretukao Barakovu ženu.«

Bealknap je oborio pogled. »Nisam znao. Nitko me zbog toga ne može okriviti.« Ironično sam se nasmiješio nakon što se stari Bealknap pokajao. Bio sam siguran da će preživjeti.

»Gdje Felday živi?« upitao sam. »U jeftinom stanu kod katedrale. Addle Hill.« »Reći ću Guyu da dođe«, mirno sam rekao. »I raspitat ću se o svećeniku.« Bealknap je

umorno kimnuo, ali nije otvorio oči. Ispovijed ga je iscrpila, a možda me nije mogao pogledati u oči. Izašao sam iz sobe i zatvorio vrata za sobom.

DOROTHY JE sjedila na stolici uz vatru, a Margaret na stolici ispred nje. Obje su

bile iscrpljene. »Margaret«, rekao sam. »Hoćeš li se moći vratiti u sobu i biti s njim? Vjerujem da će mu biti bolje kad nešto popije.«

»Hoće li umrijeti?« odmah je upitala Dorothy, kad je Margaret izašla van. »Ne znam. On misli da će umrijeti. Pozvat ću Guya da dođe. Bealknap želi svećenika

da se ispovjedi.« Hladno se nasmijala. »Nije mi palo na pamet da Bealknap pripada staroj vjeri. Mislila

sam da jedino vjeruje u svoju novčarku.« »Za njega to je vjerojatno dodatno osiguranje.« Odmahnuo sam glavom. »Čudan

čovjek. Poznato je da u uredu ima ogromnu škrinju punu zlata. A nema ni ženu ni prijatelje, samo neprijatelje. Zbog čega je takav?«

Dorothy je odmahnula glavom. »Tko zna? Pa, nadam se da će se oporaviti. Ne bih htjela imati još jedan smrtni slučaj. Hvala ti što si došao, Matthew.« Nasmiješila se. »Margaret i ja – nismo znale što nam je činiti. Jednostavno nismo bile u stanju razmišljati.«

»Potpuno očekivano u ovim okolnostima.«

Balkandownload.com

Ustala je. »Moraš ostati na večeri. Kladim se da nisi ništa jeo.« »Nisam. Ali, imam neodgodivog posla.« »U vezi ubojstava?« »Da. Novi trag.« Prišla mi je i uzela me za ruku. Pognula je glavu. »Naporno radiš, nikad nisi bio toliko

umoran.« »Možda smo mu konačno ušli u trag.« »Kad sam ugledala onog Bealknapa kako leži na pragu, blijed kao smrt, svega sam se

sjetila. Kad sam ugledala Rogerovo tijelo.« Zaplakala je i rukama pokrila lice. Zaboravio sam se te sam je zagrlio.

»O Dorothy, sirota Dorothy...« Pogledala me je uplakana lica. Pogledala me je u oči. Ako je poljubim i ona će

poljubiti mene, pomislio sam. Ali, onda je treptala i ustuknula. Tužno se nasmiješila. »Siroti Matthew«, brzo je rekla. »Juriš od nemila do nedraga da mi pomogneš.«

»Sve što mogu, bilo kada.« »Znam«, tiho je rekla. Naklonio sam se i izašao van. Zaustavio sam se na kućnom pragu, shrvan emocijama.

Ona nešto osjećam prema meni, a to sam dobro osjetio. Pogledao sam u Gatehouse Court. Pao je mrak, na prozorima tek nekoliko svijeća. Duboko sam udahnuo i pohitao kući. Poslat ću Petera da dovede Guya. Barak i ja sada moramo pronaći Feldayja. Srce mi je snažno zakucalo, a noge zadrhtale, kad sam pomislio da smo konačno ušli u trag ubojici.

TRIDESET TREĆE POGLAVLJE

RZO SAM STIGAO kući. Kad sam ušao, obuzela me je slabost. Naslonio sam se na vrata i duboko disao. Zatim sam se uspeo stubištem i pokucao na vrata Barakove i Tamasine sobe. Barak mi je rekao da uđem. Na prvi pogled, spokojan kućni prizor. Tamasin je sjedila za stolom i šila, a

Barak je ležao na krevetu. Bio je opušten, ali zamijetio sam da mu je čelo namršteno i da trza stopalom.

»Jack«, rekao sam. »Bojim se da si mi potreban.« »Nije valjda još jedno«, rekao je i uznemireno me pogledao. »Ne.« Tamasin nas je plašljivo pogledala. Mirno sam se nasmiješio. »Sve je u redu.

Moramo nešto obaviti.« »Što se dogodilo?« upitao je Barak, kad smo silazili stubištem. Bilo mu je drago da

idemo u akciju, a znao je da neće morati opet gledati izmrcvarenu žrtvu. Prepričao sam mu Bealknapovu ispovijed o odvjetniku Feldayju. »Ti piješ s nametljivim odvjetnicima«, rekao sam. »Poznaješ li ga?«

»Pokazali su mi ga«, rekao je Barak. »Mršav tip, lisičjeg lica. Klijente skuplja u Westminsterskom svetištu, tamo ga svi znaju.« Ozbiljno me je pogledao. »Moji prijatelji kažu da će za novac sve učiniti. A nitko nije anđeo.«Zastao sam se kad smo se spustili niz stubište. »Moramo smjesta kod njega. Ako je taj njegov klijent ubojica – zar bi nekog drugog zanimale te informacije o nama? – možda ćemo ga konačno identificirati.« Zaustavio sam se na kućnom pragu. »Pitam se trebamo li pozvati Harsneta?«

»Moramo smjesta kod Feldayja«, rekao je Barak. »Odmah iskoristimo priliku.«

B

Balkandownload.com

»Da. To je najbolja prilika koju smo imali.« Barak se uozbiljio. »Dakle, zbog toga je taj seronja znao gdje živim, a rekli su mi da vi

radite na Sudu za zahtjeve. Sigurno nas je pratio.« »Toliko o nadnaravnim moćima, koje je dobio od đavla. Nema ničeg nadnaravnog kad

pokvareni pravnik dobije informaciju od pokvarenog odvjetnika. Sigurno je bogat, kad su mu uhode bili jedan pravnik i jedan odvjetnik.«

»Ne znamo kako nas je nezamijećeno pratio.« »Saznat ćemo.« »Što ćete učiniti s Bealknapom?« »Poslat ću Petera da dovede Guya.« »Ja bih tog starog seronju ostavio da istrune.« »Ne u Dorothynoj kući. Idemo.« Otišao sam u kuhinju. Philip Orr sjedio je za stolom s kriglom piva u ruci. Stolac je

škripio pod njegovom težinom, a on je razgovarao s dvojicom dječaka, Peterom i Timothyjem, koji su sjedili ispred njega. »A onda je kralj ušao u grad«, rekao je teatralno. »Nitko nije bio ravan Njegovom Veličanstvu. Ogroman čovjek, za glavu viši od svih dvorana i slugu koji su išli za njim. Na njegovom plaštu i prsluku blistali su dragulji. A uz njega, kraljica Anne Boleyn, za koju se kasnije saznalo da je bila zla bludnica...« Brzo je ustao kad smo ušli. I dječaci su ustali s poda.

»Oprostite, gospodine«, rekao je Orr. »Pričao sam im kako sam radio kao gradski redarstvenik...«

»U redu je. Ali, Peter treba nešto učiniti. Dođi«, rekao sam starijem dječaku. »Napisat ću poruku, a ti ćeš je brzo odnijeti u Bucklersbury.« Pogledao sam Timothyja. »Zar ne bi trebao biti u krevetu?«

»Da, gospodine.« Bilo mi je drago da su Peter i Timothy sjedili zajedno. Timothyjeve oči su blistale, a

ranije su bile beživotne. »Laku noć«, rekao sam. Peter je pošao za nama. U dnevnom boravku brzo sam napisao poruku za Guya te sam je dao dječaku. Odmah je otrčao. »U redu«, rekao sam Baraku. »Da vidimo što nam dobri gospodin Felday ima za reći. Addle Hill nije daleko. Ponesi mač.«

BRZO SMO hodali po Ulici Fleet prema gradskim zidinama. Stražar je zamijetio

moju odvjetničku halju te nas je propustio. Golema katedrala svetog Pavla nazirala se u tami ispred nas. Noć je bila mračna, oblaci su sakrili mjesec, u zraku se osjećao miris kiše.

»Ti i Tamasin doimali ste se spokojno kod kuće.« »Trudim se. Ali, nije lako, zato jer neprestano razmišljam o slučaju.« »Sve će biti dobro.« Kad smo ušli u Ulici Čarter, zamijetili smo gužvu. Dva redarstvenika vukli su čovjeka

u dronjcima za ovratnik. »Samo sam htio prespavati na kućnom pragu«, rekao je. »Opet će padati kiša.«

»Onda ćeš se smočiti!« Redarstvenici su ga gurkali štapom, a on je teturao po ulici. »Gubi se, šugavo pseto!« Skitnica je otišao, a redarstvenici su se okrenuli prema nama kad

Balkandownload.com

su čuli korake. »Ja sam odvjetnik, idem do svog pravnika«, rekao sam kad su podigli svjetiljke. Naklonili su se i pustili nas da prođemo.

Addle Hill je duga ulica, koja vodi prema rijeci. Na početku ulice bile su velike, stare četverokatnice s nadstrešnicama, trošne i zapuštene. Sagrađene su na muljevitom tlu, pa su se s godinama nakrivile, a neke su izgledale kao da će se srušiti. Jedna žena pogledala nas je s praga, a onda je nestala u tami.

»Tu ima dobrih kurvi«, tiho je rekao Barak. »I nikog drugog. Morat ćemo kucati na mnoga vrata da ga pronađemo.« Ulicom je dolazila skupina sa svjetiljkama, tiho su razgovarali. Muškarac i žena

izdvojili su se iz skupine, pozdravili se i ušli u jednu kuću. »Pitajmo te ljude«, rekao je Barak.

»Oprostite«, rekao sam i stao pred njih. Starac na čelu skupine podigao je svjetiljku. Zamijetio sam da on i pripadnici skupine iza njega nose crnu odjeću i u ruci drže Bibliju. Sigurno se vraćaju sa sastanka. Upitao sam ga zna li gdje živi pravnik, koji se zove Felday. Odmahnuo je glavom, a jedan mladić je iskoračio naprijed. »Poznajem ga«, rekao je. Pogledao je moju odvjetničku halju. »Vaš pomoćnik, gospodine?«

»Trebam ga poslovno.« »On nije na dobrom glasu kod susjeda«, prezrivo je rekao mladić. Imao je dvadesetak

godina. »Svi znaju da je beskrupulozan i da je nevjernik.« Skupina je mrmljala s odobravanjem. Namrgođeno sam pogledao mladića. »Ne tiču

vas se moja posla«, strogo sam rekao. »Hoćete li mi kao pravi milosrdni kršćani reći gdje stanuje?«

Mladić je tužno odmahnuo glavom i pokazao nizbrdo. »Šesta kuća s desne strane, s plavim vratima.«

»Hvala vam«, suho sam rekao i sklonio im se s puta. Skupina je krenula dalje. »Govorio je kao nevjernik, Thomase«, glasno je rekao jedan od njih, kako bih ga čuo. »Nehajno je spomenuo kršćansko milosrđe.«

Barak je gledao za njima. »Bogobojazni ljudi«, rekao je. »Nikad ne propuštaju priliku da ti stave do znanja kako nisi ispravan kao oni.«

»Hrabri su, u skupini hodaju noću, a Bonner se okomio na njih.« »Vjerojatno žele biti mučenici, kao i polovica tih bogobojaznih.« Duboko sam udahnuo. »Dobro, a sada pronađimo Feldayja.«

KUĆA KOJU SU nam pokazali bila je manje trošna, a plava vrata bila su nedavno

oličena. Pokušao sam ih otvoriti, ali bila su zaključana. Kucao sam dok se na vratima nije pojavila žena od tridesetak godina. »Da, gospodo?« rekla je i nasmiješila se.

»Tražimo gospodina Feldayja.« Osmijeh je nestao te je podrugljivo rekla: »Kao i mnogi drugi. Nema ga nekoliko dana.

Moram otvarati vrata svima koji ga traže.« »Potražit ćemo ga u njegovim odajama. Gdje stanuje?« »Prvi kat lijevo. I recite mu kad ga pronađete da obavijesti ljude ako opet otputuje.

Nije moja dužnost da otvaram vrata svakih pet minuta.« Zadnje riječi je izgovorila kad smo

Balkandownload.com

se uspinjali stubištem. Na prvom katu je bilo široko odmorište i dvoja vrata. Kao i u Old Bargeu, u kojem su

stanovali Barak i Tamasin, ali bilo je prostranije i urednije. Snažno smo pokucali na vrata s lijeve strane. Nitko se nije javio. Barak je pokušao otvoriti vrata. Bila su zaključana.

»Gdje je nestao taj seronja?« upitao je. »Možda je utekao?« »Ne znam.« Zašutio sam, a onda sam rekao: »Razbij vrata.« Pogledao me je. »Sigurni ste? To je provala.« »Ako se netko požali, pozvat ćemo se na Cranmera.« »Trebat će nam svjetiljka. Pitat ću onu ženu.« Spustio se niz stubište, a ja sam gledao u zatvorena vrata. Možda se ubojica dogovorio

s Feldayjem – a bio sam siguran da je ubojica njegov klijent – da se pritaji neko vrijeme, u slučaju da mu uspijem ući u trag, razmišljao sam. Ako je točno, onda ću ga pronaći.

Barak se vratio sa svijećom. »Mislim da je žena iz prizemlja skupa drolja. Pitala je želi li odvjetnik doći kod nje. Rekao sam joj da ćete razmisliti.« Nacerio se, ali u njegovom gluparanju osjetio sam tjeskobu.

»Razočarat će se. Daj mi svijeću, ulazimo unutra.« Barak je uzmaknuo za korak, a onda je snažno i vješto nogom razvalio bravu. Vrata su

se s treskom otvorila. Unutra je bilo mračno neočekivano hladno. Dlanom sam zaštitio plamen svijeće da se ne ugasi.

»Negdje je otvoren prozor«, rekao sam. »Možda je ostavio prozor otvorenim da prozrači stan. Tu zaudara.« Barak je isukao

mač te smo polako ušli u stan. U hodniku je bilo nekoliko vrata. Jedna su bila pritvorena, tu se osjetio propuh. Barak je s isukanim mačem polako otvorio vrata.

U sobi sam razabrao zid s policama, kod otvorenog prozora bio je veliki stol, a kad sam zamijetio ljudski lik u bijeloj košulji kako leži s čelom na stolu, stegnuo sam bodež. Jedna ruka ležala je na hrpi papira, a rub lista papira na vrhu podrhtavao je na propuhu.

Ušli smo u sobu. Barak je vrhom mača gurnuo čovjeka. Nije se pomaknuo. Prišao sam sa svijećom i osvijetlio glavu. Mladić, tridesetak godina, guste smeđe kose, mršav, naočit, vitke građe. Oči su bile sklopljene, a lice spokojno. Kao da je zaspao.

»To je Felday«, rekao je Barak. Nešto je šušnulo u sobi. Obojica smo poskočili. Barak je uperio mač u kut sobe. A

onda se nervozno nasmijao, kad smo shvatili da se šarena prostirka na zidu zanjihala na propuhu.

»Isuse, srce mi je gotovo iskočilo iz grudi«, rekao je. »I meni.« Zatvorio je prozor i svijećom zapalio svjetiljku na stolu. Zatim je polako primio leš za

ramena i uspravio ga na stolici. Pomučio se, zato jer je na košulji bila velika mrlja od zgrušane krvi, koja je curila po podu. Barak je odložio mač i iskidao košulju na lešu. Trznuo sam se kad sam ugledao veliku ubodnu ranu na prsima, točno na srcu.

»Nesretnik je barem brzo umro«, tiho je rekao Barak. »Ubod u srce, nije ni znao što mu se dogodilo.« Pogledao me je. »To je šesta žrtva?«

»Ne«, mirno sam rekao. »Ubojstvo je bilo brzo i jednostavno. Ostala nisu. Nema simbolike o isušenoj rijeci.«

»Hoćete reći da je netko drugi ubio Feldayja?« zapanjeno je upitao Barak. »Ne, mislim da ga je ubio naš ubojica«, mirno sam rekao. »Ali, to se ne uklapa u

njegov plan. Felday je ubijen kako ne bismo pronašli ubojicu, ili da ne progovori.« Uzdahnuo sam. »Bealknap je rekao Feldayju da sam ustrajan.« Pogledao sam sirotog Feldayja. »Mislim da je ubojica došao u posjetu, klijent kod svog pravnika. Vjerojatno su

Balkandownload.com

sjedili i razgovarali, a onda mu je bodežom probio srce.« Prazna stolica bila je okrenuta prema Feldayju. Pogledao sam neobično spokojno lice pravnika. »Čuli smo da je Felday bio nevjernik. Bolje za njega, jer da se odrekao istinske vjere, sigurno bi se uklopio u niz te bi umro polako i u agoniji.« Hodao sam po sobi. »Nije htio da Feldayja odmah pronađu. Zbog toga je otvorio prozor, da u sobi bude hladno da se u kući ne osjeti smrad lešine.«

»Rekao bih da je mrtav nekoliko dana«, rekao je Barak. »Leš se počeo raspadati, izbliza se osjeća zadah. Bože, taj gad je prepreden.«

»Dođi«, rekao sam. »Pomozi mi. Želim pretražiti stol i sve spise. Možda pronađemo trag. Bilješku, potvrdu, bilo što.«

Jedan sat smo pretraživali ured i cijeli, dobro namješten stan. Kiša je opet počela padati, šumila je po kamenim kockama na ulici i kapala s oluka. Nismo ništa pronašli među spisima, samo prazno mjesto na prašnjavoj polici s koje su odneseni spisi, vjerojatno Feldayjeve bilješke o uhođenju. Trag je naglo ohladio.

TRIDESET ČETVRTO POGLAVLJE

RATILI SMO se kući. Poslao sam poruku Harsnetu i u tmurnom raspoloženju večerao. Barak nije bio gladan. Feldayjeva smrt, vrlo brzo nakon ubojstva gospe Bunce, ga je shrvala. Stoga mi je bilo drago kad je kasno navečer došao nenajavljen posjetilac, jedan od Rogerovih klijenata koji je bio

vrlo ustrašen, gospodin Bartholomew, a organizirao je predstavu u Lincolns Innu. To je bilo prije manje od tri tjedna, a kao da je prošla cijela vječnost. Dva glumca iz njegove trupe uhapšena su prije tjedan dana, zato jer su imali zabranjene drame Johna Balea. On se nije htio uplitati u vjerske sukobe, a saznao je da mnogi njegovi suradnici više ne žele imati posla s njim. U Londonu je zavladao strah.

»Moj kostimograf ne želi mi nabaviti kostime na novu predstavu, a stolar koji nam je trebao izraditi scenografiju, otkazao je posao. Radi se o predstavi, Zamak ustrajnosti, u gradonačelnikovoj kuću narednog četvrtka. Oni su jednostrano raskinuli ugovor, zar ništa ne mogu učiniti? Otišao bih kod gospodina Elliarda, ali nakon njegove smrti...«

Rekao sam mu da ih može tužiti, ali neće moći spasiti predstavu. Neka ih pokuša nagovoriti. Gospodin Bartholomew otišao je smrknut, ali nije bio u panici. Razgovarat će s ljudima s kojima je sklopio ugovor. Na vratima je stao. Kiša je pljuštala te je podigao kapuljaču. Zatim mi se obratio: »Još niste pronašli ubojicu gospodara Elliarda, gospodine? Čuo sam da je ročište otkazano, zbog toga što mrtvozornik provodi istragu.«

»Bojim se da nema vijesti.« Odmahnuo je glavom. »A možda ih neće ni biti. Kao i uvijek, ako se ubojica odmah ne

uhvati. Nikad ga nećete uhvatiti.« Otišao je. Ako bi on i građani saznali što se uistinu dogodilo, u ovom tjeskobnom

gradu izbila bi strašna panika, pomislio sam.

V

Balkandownload.com

NAREDNOG JUTRA odjahao sam u Bedlam. Proveo sam nemirnu noć, kiša me je

neprestano budila te sam bio umoran i zabrinut dok sam jahao. Genesis je oprezno kaskala po blatnjavim ulicama. Razmišljao sam o Feldayjevom ubojstvu, da se ubojica nije usredotočio na mene, on ne bi morao umrijeti. Ali, ne bi skončao da nije bio toliko pokvaren. Harsnet mi se još uvijek nije javio, a kod kuće sam ostavio poruku kamo sam otišao.

Tog jutra, Dorothy mi je poslala kratku poruku. Guy je pregledao Bealknapa i rekao da će se oporaviti uz pravilnu njegu i ako se bude odmarao, a puštanje krvi i klistiranje najvjerojatnije bi ga ubilo. »Tvoj prijatelj liječnik preporučuje da ostane kod mene nekoliko dana, dok ne ojača«, napisala je Dorothy. Shvatio sam da mi želi reći da joj nije drago.

Pribrao sam se kad sam ugledao ulaz u Bedlam. Ujahao sam u dvorište i zamijetio dva poznata lika, Daniela i Minnie Kite, a Daniel je snažnom rukom zagrlio svoju ženu. Bio je zamišljen, a Minnie je bila smirenija. Pogledali su me kad sam im prišao. Zaustavio sam Genesis.

»Dobro jutro«, rekao sam. »Bili ste kod Adama?« »Da, gospodine«, rekao je Daniel. »Tu ću se ubrzo naći s dr. Maltonom, on će doći u posjetu.« Minnie se ozarila. »On je dobar čovjek. Siguran sam da pomaže Adamu. Kaže da će

trebati dugo vremena, ali mislim da je mom sinu već bolje.« Daniel je kimnuo. »Sada nas nakratko zamjećuje i pauzira s molitvama. Počeo je i

jesti. Pitam se – pitam se hoće li ipak preuzeti moju radnju.« Pogledao me je molećivo, kako bih mu nešto rekao.

»Možda jednog dana«, rekao sam neodređeno. »Nisam sigurna je li taj posao Adam ikad želio«, obratila mi se Minnie. »Pitam se ljuti

li se naš sin na nas, zbog načina na koji se još uvijek ponaša.« »Pričekajte, dr. Malton će ubrzo doći. Razgovarajte s njim.« Sumnjičavo su se pogledali. »Možda bismo...«, rekla je Minnie, ali njezin muž je

odmahnuo glavom. »Ne, draga. Moramo na misu. Sada moramo podržati našeg propovjednika.« Strogo

me je pogledao. »Kako je velečasni Meaphon?« mirno sam upitao. »Jako je zabrinut, gospodine. Progoni traju«, rekao mi je. »U našoj crkvi bojimo se da

je uhapšen naš susjed, velečasni Yarington. Danima ga nitko nije vidio. Njegova pastva ne govori što je s njim, a velečasni Meaphon strašno je zabrinut. Kaže da se danas kršćani moraju zajedno oduprijeti đavlu. U pravu je.«

»Onda vas neću zadržavati. Hoću li reći dr. Maltonu da vas obiđe?« »Da, gospodine«, rekao je. »To bi bilo lijepo.« Otišli su. Čudno je da Minnie sada crkvu pretpostavlja svom sinu, pomislio sam.

Možda zbog toga što se Adam ranije ljutio na nju. Sukobi su posvuda. Prošlog tjedna uhapšen je tradicionalistički svećenik, zato jer je nekoliko kapljica svoje krvi iz prsta nakapao u krstionicu, a svojoj pastvi htio je pokazati da se hostija na misi uistinu pretvorila u tijelo i krv Kristovu.

Privezao sam Genesis ispred duge, niske bolničke zgrade i pokucao na vrata. Otvorio je glavni čuvar Shawms. Kad me je ugledao namrštio se, a onda se prisilio da se nasmiješi. »Gospodine Shardlake«, promrmljao je.

»Dobar dan. Imam sastanak s dr. Maltonom.« Odmaknuo se kako bih ušao. »Još nije stigao. S Kiteom je Ellen. Sada ima najbolju

Balkandownload.com

njegu«, rekao je Shawms s poštovanjem, ali u očima mu je bljesnula zloba. »Dobro. Za tjedan dana treba poslati prvi izvještaj sudu. Htio bih ga vidjeti prije nego

što ga pošaljete. Kako je Adam?« »Onaj crni liječnik kaže da se oporavlja, iako nisam ništa zamijetio. On i Ellen izvode

ga iz ćelije i onda sjedi u dnevnom boravku. Ali, drugi pacijenti su vrlo uzrujani.« »Siguran sam da ćete se snaći.« Začuo sam prigušene krikove, vrata su se otvorila, pojavio se debeli čuvar Gebons. Bio

je zajapuren. »Njegovo Veličanstvo je pobjesnjelo, gospodine«, rekao je Shawmsu. »Želi da mu se popravi kruna. Hoćete li ga vi umiriti?«

Shawms je duboko uzdahnuo, odgurnuo je Gebonsa i širom otvorio vrata ćelije. U ćeliji je na ormariću sjedio starac u halji od zakrpa, koji je umislio da je kralj. Nekoliko vrhova na papirnatoj kruni na njegovoj glavi bilo je svinuto. »Popravite moju krunu!« vikao je i prijetio pesnicom. »Vi ste moji podanici i morate me slušati!«

Shawms mu je strgnuo papirnatu krunu s glave i zgužvao je u debeloj šaci. »Evo ti tvoja kruna!« odbrusio je. »Jednog dana nećeš moći uvući jezik od neprestanog zanovijetanja. A sada budi tiho, inače nema ručka.« Debeli starac se skutrio, a onda je rukama pokrio lice i zaplakao. Shawms je izašao van i zalupio vrat za sobom.

»Eto, sada će se smiriti«, zadovoljno je rekao Gebonsu. »Gospodine Shardlake, vidite da imamo posla. Pođite sami u Adamovu ćeliju.«

Vrata Adamove ćelije bila su otvorena. Ellen je sjedila na stolcu pred njim. Adam je još uvijek bio okovan, zato jer se ne smije ponoviti ono što se dogodilo na Londonskim zidinama. »Hajde, Adame«, rekla je Ellen, »uzmi žlicu i jedi. Neću te hraniti kao da si beba. Hajde«, tepala mu je. »Gu-gu, ga-ga.«

Iznenadio sam se kad je Adam na zafrkavanje reagirao smiješkom, koji je brzo nestao. Uzdahnuo je, ali uzeo je žlicu i zdjelu te je pojeo kašu dok ga je Ellen strogo gledala.

»Vrlo dobro, Ellen«, rekao sam. »Nikad nisam vidio Adama kako se smiješi.« Ustala je i brzo napravila kniks. »Nisam vas zamijetila, gospodine.« Pocrvenila je. »Imam sastanak s dr. Maltonom.« »Da, znam da će doći. Pokušavam nasmijati Adama. Još nisam uspjela, ali vidjeli ste

da se nasmiješio.« »Da.« Adam je brzo gutao kašu. Nije obratio pažnju na mene. »Čula sam da kralj gura zakon koji ženama zabranjuje čitanje Biblije«, rekla je Ellen. »Da, točno. I neobrazovanom puku.« Tužno se nasmiješila. »Opet će se vratiti stari običaji. Pa, možda tako treba biti, siroti

Adam je obolio zbog novih običaja.« Pogledao sam je i upitao se nije li zbog vjerske neposlušnosti Ellen zabranjeno da

napusti Bedlam. Ali, ona je bila suzdržana. Pogledao sam okove na Adamovom nožnom članku. »Ellen«, tiho sam rekao, »ne znam zbog čega ne smijete napustiti Bedlam, ali rado bih vam pomogao, ako je to u mojoj moći.«

Tužno se nasmiješila. »Hvala vam, gospodine. Ali, ne tužim se.« A ipak, bila je tužna. Kako inteligentna žena može podnijeti da živi na takvom mjestu, vijesti iz druge ruke su sve što zna o izvanjskom svijetu, razmišljao sam.

Adam je pojeo kašu te se skutrio i počeo moliti. »Bože naš koji jesi na nebesima«, šaptao je, »oprosti mi, zgriješio sam protiv svjetlosti. Svjetlost...«

»Pustit ću ga da se moli dok ne dođe dr. Malton, zato jer je pojeo«, rekla je Ellen. »To je njegov zamisao, pregovaranje s Adamom, može se moliti, ali inzistira da obavi određene stvari.«

»Ima li promjena?«

Balkandownload.com

»Vrlo malo. Teška je to zadaća. Kad se jučer probudio, rekao je da vjeruje da ptice koje cvrkuću na stablu viču zbog njegovih grijeha.«

»To je jako naporna zadaća za ženu, Ellen«, rekao sam. »Ja to ne bih mogao. Vama je sigurno teško, cijelo vrijeme ste s tim ljudima. A svi su zahtjevni.«

Namrštila se. »A kome je lako na ovom svijetu?« Shvatio sam da sam je uvrijedio. Šutjeli smo s nelagodom. »Vidio sam Adamove

roditelje«, rekao sam. »Kažu da se polako oporavlja.« »Da. Čini mi se da se njegov otac osjeća bespomoćno, tužno je gledati snažnog

muškarca kako tu stoji i ne zna što da radi.« »Nemate više problema s glavnim čuvarem Shawmsom?« »Ne«, nasmiješila se. »Zahvaljujući vama, gospodine. Dopustio mi je da odvedem

Adama u dnevni boravak da se druži s pacijentima. Dr. Malton kaže da je važno da Adam bude s drugim ljudima, da se otrgne iz žalobnog svijeta u kojem je zatočen.«

»Shawms kaže da Adam uzrujava pacijente.« »Manje nego prije. Govore mu da bude tiho, da se prestane moliti, a to je dobro za

njega.« Tužno se nasmiješila. »Tu svi mogu izaći na kraj s problemima drugih. A ne mogu sa svojim.«

»Uistinu«, začuo se glas na vratima. Došao je Guy. Iznenadio sam se kad sam vidio da pod miškom nosi Novi zavjet. Bio je umoran te mi je bilo krivo što sam ga sinoć žurno poslao u Lincolns Inn. »Kako je Bealknap?« upitao sam.

»Dr. Archera bi trebalo tužiti za nanošenje tjelesnih povreda«, rekao je. »Gospodin Bealknap je otišao kod njega zbog bolova u trbuhu. Nije ništa jeo te je oslabio. A od puštanja krvi i klistiranja, strašno je propao. Ne čudim se da misli da je na samrti. Rekao sam mu da se treba dobro hraniti i ostati u postelji tjedan dana, a nakon toga moći će se vratiti u svoje odaje i brinuti o sebi.«

»Dobro. Hvala ti.« »Čini mi se da gospa Elliard nije bila sretna, kad sam rekao da će morati ostati kod

nje.« »Dorothy je još uvijek jako teško. Kad je ugledala onesviještenog Bealknapa na svom

pragu, sjetila se Rogerove smrti.« »Ona je dobrog srca i pomaže drugima. Bojim se da sam na to računao. Ali, Bealknap

je sada moj pacijent, moram se pobrinuti za njega.« »Da, točno.« Prokletnik, pomislio sam. »Rekao sam da ću ga večeras opet pregledati, da vidim kako mu je.« »Jesi li poveo svećenika?« »Nisam. Nije mu potreban. Ako bi došao, Bealknap bi bio uvjeren da će umrijeti.« »Dođi na večeru u Lincolns Inn nakon što ga pregledaš. Mala naknada za tvoj trud.

Platit ću ti za liječenje Bealknapa.« Guy se nasmiješio. »On je čudan čovjek. Odmah je odgovorio na sva moja pitanja o

simptomima, zato jer se užasno bojao. A kad sam mu kazao da neće umrijeti, nije mi više ništa rekao. Nije mi se ni zahvalio, kao ni tebi.«

»Takav je Bealknap. Kasnije ću ti pričati«, smrknuto sam rekao, »što mi je učinio.« Guy je izvio obrve. Zatim se obratio Ellen: »Kako je Adam?« »Doručkovao je. Čak mi se slabašno nasmiješio.« »Znači da se oporavlja.« Guy je prišao Adamu i oprezno ga dotaknuo po ramenu.

Momak je prestao mahnito šaptati, uzdahnuo je i podigao mršavo lice. »Moram se moliti, dr. Malton. Nisam imao vremena za molitve.«

Guy je čučnuo i pogledao ga u oči. Zavidio sam mu na gipkosti tijela. »Opet sam

Balkandownload.com

donio Bibliju«, tiho je rekao. »Mogli bismo proći neke ulomke. Bog jednako cijeni čitanje knjige i molitve, zar ne?«

»Trebala bih obići druge pacijente«, rekla je Ellen. »Cissy je opet pokunjena, ne želi šivati.«

»Hvala vam na vašem trudu«, rekao je Guy. Napravila je kniks i izašla van. Gledao sam za njom, njezina duga smeđa kosa padala

joj je po ramenima. Pogledao sam Guya, otvorio je Bibliju i pokušavao zapodjenuti razgovor s Adamom.

»Kad pročitaš evanđelja, shvatit ćeš da Isus ne želi da njegovi sljedbenici nepotrebno pate. On želi da žive u svijetu, a najviše želi da žive zajedno u skladu, a ne da se udalje od svih, kao što si ti učinio.«

»Ali Bog iskušava svoj narod, njihovu vjeru stavlja na kušnju. Pogledajte Joba. Njega je neprestano stavljao na kušnje.« Adam je mršavom šakom udario po kamenom podu.

»A ti misliš da te je Bog stavio na kušnju?« »Nadam se. Bolje nego da me je odbacio. Da zauvijek patim u paklu. Bojim se pakla,

užasno se bojim. U Otkrivenju sam pročitao...« »Čitaj četiri evanđelja, Adame. Vidjet ćeš da nitko tko se je pokajao nije bio odbačen.

Pogledaj Mariju Magdalenu...« Ali, Adam je odlučno odmahnuo glavom, povio se i počeo moliti, nijemo mičući

usnice. Na njegovom mršavom vratu vidjeli su se kralješci. Guy je uzdahnuo i ustao. »Ostavit ću ga na miru«, rekao je. »To je naš dogovor.«

»Guy, tvoje strpljenje je beskonačno kao more.« »Slijedim trag jedne tajne. Pokušavam shvatiti promatrajući Adamove reakcije.« »Nećeš mu valjda ostaviti Bibliju da čita?« »Ne, neću. On će čitati i naučiti napamet samo ulomke o prokletstvu duše i

odbacivanju zbog grijeha. Pitam se koji je uzrok. Najčešće se nešto užasno dogodilo u stvarnom svijetu, a nakon toga luđaci se povlače

u svoj svijet.« »Njegova majka misli da je ljuti na nju i Daniela.« »To je možda jedan dio priče, ali nije sve.« Pogledao je zgurenog Adama i zagladio

bradu. »Pitam se u kakvom svijetu živi naš ubojica.« Pogledao sam Guya. »Opet je ubio.«

Ispričao sam mu što je Bealknap učinio i kako je Felday ubijen. Govorio sam tiho da nas Adam ne čuje, ali on se toliko zanio u molitvi da sigurno ne bi slušao ni da sam govorio normalnim glasom.

Guy je šutio, a onda je rekao: »Ubojica sigurno živi u potpuno drugačijem svijetu, nego siroti Adam. Vjerojatno je njegova opsesija i umišljenost toliko snažna da mu više nema spasa. Znaš, Matthew, u Biblije je vrlo malo opsesija, a u Novom zavjeti nema ni jedne.«

»A sveti Ivan? Što je s Otkrivenjem?« »Kršćanstvu bi bilo bolje bez te knjige. U njoj se isključivo govori o okrutnostima i

razaranju. Ona podučava da uništavanje ljudi nije bitno, da se tome treba radovati. To je zlo. Nije ni čudo da je ubojica izabrao tu knjigu.« Uzdahnuo je. »Matthew, trebam se posvetiti Adamu. Razgovarat ćemo večeras.« Nasmiješio se. »Ne moramo brinuti za njegovu skrb. Shawms i njegov gospodar Metwys boje se suda.«

»Guy«, oprezno sam rekao. »Možeš li mi učiniti uslugu?« »Naravno.« Ispričao sam mu da Charles Cantrell ima slab vid. »Dobro, pregledat ću ga«, rekao je.

Balkandownload.com

»Ne znam od čega boluje, jer ga nisam pregledao.« Strogo me je pogledao. »Možda je bezazleno, a možda će uistinu oslijepiti.«

»Onda je bolje da zna.« Ostavio sam Guya da razgovara s Adamom. Nije mi bilo žao kad sam odlazio. Na

odlasku sam zavirio u mali dnevni boravak. Ellen je sjedila s pacijenticom Cissy, nagovarajući je da se lati šivanja, kao što je Adama nagovorila da jede. Cissy je bezvoljno sjedila na stolici i gledala naokolo. »Uzmi iglu«, rekla je Ellen. »To je jako lijepa bluza.« Njezina strpljivost gotovo je svetačka, pomislio sam. Bio sam siguran da me je zamijetila na vratima, ali nije me pogledala.

REKAO SAM Joan da za večeru skuha pileći gulaš. Guy je došao u šest sati, na

vrijeme kao i uvijek, pa smo sjeli da večeramo. Tamasin mi je rekla da je Barak opet otišao van da pije s prijateljima. Bila je zabrinuta i ljuta. Loš znak. Dok samo večerali, pričao sam Guyu o Feldayju.

»Dakle, pronašli ste još jedan leš.« »Da. Barak je potresen.« »Kako su on i njegova žena?« Rekao sam Guyu da imaju probleme. »Kad ova noćna mora konačno bude gotova, zarekao sam se da će se Barak pomiriti s

njom. Bog mi je svjedok«, ljutito sam rekao, »da je zavladala našim životima. Danas sam htio raditi na popisu donatora za Rogerovu bolnicu, ali nisam se mogao koncentrirati.«

»Obavit ćeš to«, rekao mi je. »Njegovog udovici bit će drago.« »Da.« »Treba joj vremena da se pribere, Matthew«, rekao je Guy. »Mnogo vremena, iako je

snažna.« »Znam.« Prepredeno sam se nasmiješio, pogodio je o čemu sam razmišljao. »Koliko je

potrebno ranjenoj duši da se oporavi. A Adam, hoće li se on oporaviti?« »Hoće. Ellen će mu pomoći, ona se trudi oko njega, vjerujem ga mogu vratiti u stvarni

svijet. Moram shvatiti zbog čega je krenuo po tom strašnom putu. Koliko vremena?« Raširio je ruke. »Šest mjeseci, možda jedna godina. Ali, vratit ću ga u stvarni svijet, u kojem moramo živjeti, ako želimo sačuvati zdravu pamet«, rekao je sa žarom.

»Vrlo si iskren.« Kimnuo je, polako i s naporom. Zatim me je pogledao i rekao: »Ni izdaleka nisam

siguran i uvjeren kako se čini, Matthew.« »Pričao si mi da si jednom zapao u duboki očaj.« »Da.« »A sada? Opet očajavaš?« »Da, da, očajavam.« Zašutio je, a onda je uzdahnuo i gotovo zajecao. »Ne očajavam

zbog Boga i njegove dobrote, nego zbog sebe.« Duboko sam udahnuo. »Ima li Piers veze s tim?« Prodorno me je pogledao, ali nije ništa rekao. »On te ucjenjuje, Guy?« »Ne. Sigurno ne kako ti misliš«, tjeskobno je rekao. »Kad je došao, bio je vrlo

Balkandownload.com

poslušan, uvijek je htio nešto učiniti za mene. A sada navečer luta po gradu kad mu se prohtije. Da, u pravu si, prisluškuje iza vrata kad razgovaram s pacijentima. A pomislio sam...« Zašutio je i naslonio glavu na čvrsto stegnutu šaku.

»Što si pomislio?« Guy je bio shrvan, govorio je pognute glave. »Imam pedeset sedam godina, Matthew,

starac. Trideset godina bio sam redovnik, a u ovom svijetu sam već pet godina. Kad postaneš redovnik, zavjetuješ se na siromaštvo, krepost i poslušnost. Ako zavjete ozbiljno shvatiš – a znam da ih svi redovnici ne shvaćaju ozbiljno, uvjerio si se kad si me posjetio u Scarnseau – onda ovozemaljske strasti držim na odstojanju. A to nije lako. Pričao sam ti o ženi, u koju sam se u mladosti zaljubio.«

»Umrla je.« »Da. Bio sam bijesan i ogorčen na Boga. Mislio da je mi je oduzeo Eloise, kako bi me

natjerao da se zaredim.« Odmahnuo je glavom. »Moj bijes pretvorio se u sumnju u Božju dobrotu, pitao sam se je li prikaz Boga koji daje Crkva uopće istinit, nisu li divljaci u Novom svijetu s pravom vjerovali da je Bog okrutno i osvetoljubivo biće, koje traži ljudske žrtve. A bio sam uvjeren da je Eloise bila žrtvovana. U medicinskom knjigama izučavao sam bolesti uma, koje su se uklapale u moje shvaćanje čovjeka i Boga kao manjkavih i izgubljenih bića.«

Nikad ga nisam čuo da govori s takvim žarom. Kimnuo je i mirno se nasmiješio. »Ali, to je bila najniža točka, Matthew, nikad nisam

dublje pao, možda mi je Bog omogućio da dosegnem te dubine, jer sam bio na rubu potpunog očaja. Molio sam se. Nisam htio, ali vjerovao sam da je to važno. Začudo, ali to je bila moja čvrsta spona sa stvarnim svijetom, koji mi je izmicao. A jednog dana začuo sam tihi glas koji je govorio, "Nisam odveo Eloise s ovog svijeta. Zbog čega bi tvoj život bio važniji od njezinog?" To obzirno zadirkivanje pokazalo mi je da sam cijelo vrijeme, a nisam bio ni svjestan, bio uvjeren da je moj život učenjaka Bogu važniji od njezinog, da je njezin ugašen kako bi me natjerao da se zaredim.« Zavalio se u stolici. »Eto. Kad nas Bog blago zadirkuje, zato jer smo arogantni, onda možemo biti sigurni da se On uistinu obraća nama, a ne kad smo nakon molitve naduti i samouvjereni.«

»Amen.« »Nakon toga, ogorčenje je splasnulo u meni. A ipak, sada sam opet nesiguran i

uzrujan. Čudno je da baš sada tragamo za opsesivnim ubojicom. Kad je moja duša opet uznemirena. Da, sada je riječ o Piersu.« Zašutio je, a onda je rekao: »Razmišljao sam jesu li moji osjećaji prema njemu čestiti.«

I ja sam. Znao sam da bi Piers to zloupotrijebio. »Što misliš?« tiho sam upitao. Tužno je odmahnuo glavom. »Nisam siguran. Kad sam ga upoznao, kad je umro

njegov stari majstor, zadivio me inteligencijom, koja nije bila iskorištena. A zamijetio sam da je lijep i naočit, a kad je došao u moju kuću, shvatio sam da su me obuzeli novi i neobični osjećaji.«

Nisam znao što bih mu rekao. To je sebično, pomislio sam, Guy je moja uzdanica. Ne smijem dopustiti da se slomi.

»O, duboko sam razmišljao o tome...«, rekao je, »i molio sam se. Znaš li što mislim? Mislim da želim, vjerojatno sam uvijek želio, da imam sina. Da ga obrazujem, razgovaram s njim, da dolazi k meni posjećuje me kad ne budem više radio. U samostanu uvijek imaš društvo, a u vanjskom svijetu najčešće sam sam. Zbog toga mnogi bivši redovnici strašno pate.« Guy me je tužno pogledao. »Jesi li to ikad osjetio, Matthew? Potrebu za djetetom, ili nadomjeskom za dijete?«

»O, ja skupljam skitnice i lutalice«, rekao sam. »Vjerojatno oduvijek skupljam djecu.

Balkandownload.com

Timothyja, Petera i mladog Cantrella. Barak i Tamasin na određeni način moji su beskućnici i skitnice. Tu je bio i stari gospodin Wrenne«, uzdahnuo sam. »I moj pomoćnik Mark, upoznao si ga u Scarnseau.« Pogledao sam ga. »Čak i ako su motivi časni, mogu se izabrati pogrešne osobe da ti budu – ne znam – nadomjestak za djecu.«

»Da.« Zašutio je i duboko udahnuo. »Piers – on – flertuje sa mnom.« Guy se ugrizao za usnicu. »Kako se smiješi, katkad me nježno dodirne, kao da me vabi. Bojim se da nešto u meni želi poći s njim. On je toga svjestan, zna kako će me vabiti kad se naljutim na njega. Bojim se da je nešto probudio u meni, a nisam toga bio svjestan. To nije samo potreba da mu budem otac.«

»Guy, na određeni način nije bitno što osjećaš. Važnije je kakav je Piers. On je hladan, proračunat, iskorištava druge. Vidio sam da prisluškuje iza vrata, vidio sam kako manipulira i kako je arogantan kad je s tobom.«

Guy je rukama pokrio lice. »Sada se još nešto događa«, rekao je. »Zamijetio sam manjak novca. Manje svote iz moje novčarke, do sada mi je nestalo nekoliko funti.«

»Moraš ga otjerati«, tiho sam rekao. »Da ga izbacim van, ja koji sam ga prihvatio?« »Njeguješ guju u njedrima.« »Uistinu? A možda je Piers poremećen, misli su mu zbrkane, pa je ukrao moj novac?

Ne mora krasti, dovoljno mu dajem.« »Otjeraj ga.« »A možda je Piers od onih kojima su muškarci draži od žena?« neočekivano je upitao. »Ne znam. Ali, mislim da neće ni od čega prezati kako bi se okoristio.« Joan je unijela desert te smo zašutjeli. Tek kad je bio na odlasku, rekao je: »Molit ću

se, Matthew. Još neću razgovarati s Piersom.« Odmahnuo je glavom. »Ne mogu povjerovati da je loš kao što ti misliš. Bistar je.«

»I pokvaren u duši.« Kad je Guy otišao, sjeo sam u dnevni boravak i razmišljao o samoći mnogih ljudi u

ovom sukobljenom, nesigurnom vremenu, i bezobzirnim ljudima koji to iskorištavaju. A onda sam protrnuo kad sam se sjetio da smo razgovarali da je Piers hladan,

inteligentan i bezobziran. On zna da tražimo ubojicu. Prisluškivao je iza vrata, vidio je leševe žrtava. Odmahnuo sam glavom. To nije moguće, on radi kod Guya, a ubojica može dolaziti i odlaziti kad mu se prohtije. Piers nas nije mogao slijediti. Ne, Piers nije ubojica. Na čudan način, on je previše sebičan i previše trezveno normalan. Grozničavo sam razmišljao. Počet ću sumnjati u Joan ili Tamasin. Je li Goddard zaista ubojica? Ako nije, tko je ubojica? Tko?

TRIDESET PETO POGLAVLJE

OŠ JEDNA NEMIRNA NOĆ, užasan san, u kojem je opet bilo mračno, ledeno jutro kad sam ušao u Lincoln’s Inn i pored zaleđene fontane ugledao dva studenta. Ali, u mom snu, kad su me pogledali, jedan je nestao u tami. Drugi je bio Piers. Prišao je fontani i okrenuo leš. Guy je ležao s prerezanim

grlom. Probudila me je jaka kiša koja je pljuštala po prozoru, a srce mi se stegnulo od užasa kad sam na stubištu začuo korake. Laknulo mi je kad sam prepoznao Barakove korake. Opet je bio vani do sitnih sati.

J

Balkandownload.com

UJUTRO JE kiša još uvijek padala, na travnjaku ugledao sam velike lokve. Dok sam

se oblačio, gledao sam zid koji je moje zemljište dijelio od voćnjaka Lincolns Inna. Voda će curiti s te strane, kao i prije dvije godine. Zemlja je natopljena vodom.

U dnevnom boravku, Barak je sjedio za stolom i zurio u tanjur s kruhom i sirom. »Čuo sam te kad si se sinoć kasno vratio«, rekao sam. »Bio sam na piću s prijateljima.« »Opet?« Uzeo sam kruh. »Ne možeš jednu večer izvesti Tamasin van?« Tupo me je pogledao. »Trebao sam izaći van na piće. Ne mogu samo sjediti i čekati

novi užas.« »Gdje je Tamasin?« »U krevetu, hrče. Probudila se kad sam se sinoć vratio i svađala se sa mnom, pa sada

nadoknađuje san.« Shvatio sam da se nisu pomirili. Na njemu sam vidio da ne želi razgovarati.

»Guy je sinoć bio na večeri«, rekao sam. »Sve ste mu ispričali, zar ne?« zajedljivo je rekao Barak. »Pričao mi je o svojim problemima. Nestaje mu novac. Sumnja na Piersa, ali ne može

povjerovati.« Barak me je prodorno pogledao. »Kad sam vidio starog Maura s Piersom, on ga je

gledao kao da je oličenje anđela.« »On se želi za nekoga brinuti, podučavati ga. Ali, počinje shvaćati kakav je uistinu

Piers.« »Jeste li sigurni?« Možda je shvatio o čemu se tu radi, naslutio je da Guyevi osjećaju

ipak nisu jednostavni, pomislio sam. »Da. Ali, još ga neće optužiti. A Piers ga može – razuvjeriti.« »A kako bi bilo da mi posjetimo mladog Piersa i da ga malo pritisnemo? Vidjet ćemo

kako će reagirati i što nam je činiti.« Okrutno se nasmiješio. »Misliš kad Guy ne bude kod kuće?« »Ne bi nam dopustio u svojoj prisutnosti, zar ne?« Zašutio sam, a onda sam rekao: »Znam da će Guy večeras biti vani, treba pregledati

Bealknapa. On uvijek izlazi nakon večere, vjerojatno oko sedam sati.« »Znači, idemo u Bucklersbury?« Kimnuo sam. »Samo ćemo razgovarati s njim. Ništa više.« »Ako nije lopov, ipak je prisluškivao i gadne je naravi. Ne bi škodilo da mu malo

istegnemo uši.« »U redu.« Pojeo sam kruh i sir i ustao. »Moramo poći«, rekao sam. »Sinoć sam dobio

poruku. Harsnet je sazvao sastanak da razgovaramo o najnovijim događajima. Sada ćemo se sastati u Whitehallu, a ne u zamku Lambeth.«

Barak je odmah ustao. »Da. Moram nešto učiniti, inače ću poludjeti kao Adam Kite.«

Balkandownload.com

KAD SMO stigli u Whitehall, saznali smo da su lord Hertford i sir Thomas Seymour

kod mrtvozornika. Barak nije smio prisustvovati sastanku, rečeno mu je da pričeka na klupi ispred Harsnetove sobe. »Oprosti«, šapnuo sam mu kad je stražar pokucao na vrata.

»Navikao sam se, jer ipak sam običan čovjek.« Barak se ironično nasmiješio i ispružio noge. Čizme su mu bile blatnjave od jahanja po gradu. Stražar se namrštio. U kraljevskoj palači očekuje se dolično ponašanje. Harsnet mi je viknuo neka uđem. Duboko sam udahnuo i otvorio vrata.

Harsnet je sjedio za stolom. Lord Hertford je stajao uza zid. Bili su smrknuti. Naočiti Sir Thomas Seymour naslonio se na zid pored svog brata, bio je bijesan. Kao i uvijek, bio je raskošno odjeven, danas je nosio svjetloplavu jaknu i kapu s velikim perom zataknutim za traku.

»Zatvorite vrata, Matthew«, rekao je Harsnet. »Priđite. Ne bih htio da nas netko čuje.« »Barak sjedi pred vratima, ali ne brinite za njega.« »Sada trebamo brinuti o svima u Whitehallu«, rekao je Hertford. »I zidovi imaju uši.«

Prodorno me je pogledao. »Trebali smo se naći u zamku Lambeth, ali njegova uzoritost nadbiskup, danas ima drugih briga.«

»Opet loše vijesti, gospodaru?« »Ne radi se o uhapšenim dvoranima. Njih moraju osloboditi. Ali Bonner je još jače

pritegnuo londonske radikale. Jutros rano biskupovi ljudi i londonski redarstvenici uhapsili su osmero ljudi zbog posjedovanja protuzakonitih knjiga, tri tiskara i grupu šegrta zbog prikazivanja protuzakonitih predstava. Isusa mi, londonski redarstvenici imaju pune ruke posla. Nadbiskup želi saznati jesu li uhapšenici radili za njega.«

»Prijeti li mu opasnost?« upitao je Thomas Seymour. »On misli da mu ne prijeti opasnost.« »Kralj ga je uvijek volio«, tiho je rekao Harsnet. »Kralj je volio Anne Boleyn, Cromwella i Wolseyja«, ogorčeno je rekao Thomas

Seymour. »A ipak ih je pobio. On nikad nije do kraja vjerovao nikome, niti će vjerovati.« »Tiho, Thomas«, strogo je rekao njegov brat. »Nije sve toliko crno.« Pogledao je

Harsneta i mene. »A ipak, ako se ovo sada pročuje – da je nadbiskup potajno organizirao potjeru za luđakom, koji ubija posrnule radikale, zato jer je to pročitao u Otkrivenju – moglo bi biti jako opasno. Što dulje traje, sve je teže skrivati. Imate li vijesti, Gregory?« gnjevno je upitao Hertford.

»Kad bih barem imao. Radim dan i noć. Nijedna radikalna skupina ne zna za Goddarda. Od njega ni traga ni glasa u Londonu i susjednim okruzima. Kao da je iščeznuo, kad je izašao iz kuće.«

Lord Hertford obratio se meni. »A vi ste pronašli ubojicu za kojeg je radio odvjetnik, a sada je ubio i tog odvjetnika.«

»Točno.« Ispričao sam mu priču o Bealknapu i Feldayju. Saslušao me je, a onda je nervozno čupkao dugu bradu, kao da će je iščupati. Kiša je pljuštala po prozoru.

»Dakle, imamo pet ubojstava po uzoru na pet čaša gnjeva. Imat ćemo još dva. A taj Felday je usputna žrtva. Moramo ga uhvatiti.« Hertford se obratio svom bratu. »Kako si rekao, kralj je odlučio sklopiti brak s Catherine Parr i čekat će dok ona ne pristane.«

Balkandownload.com

»Što je rekao, gospodaru?« iznenadio se Harsnet. »Moj brat imenovan je za veleposlanika kod regenta Nizozemske.« »Zato jer se kralj boji da se lady Catherine ipak želi udati za mene«, rekao je sir

Thomas. Iako je bio bijesan, šepirio se. »Ne možemo biti sigurni da te je zbog toga izabrao«, rekao je njegov brat. »A ako je

točno, onda budi sretan što te je kralj poslao na mjesto veleposlanika, a ne u Tower.« »Možda.« Sir Thomas me je znatiželjno pogledao. »Vi, gospodine. Netko je rekao da

se kralj narugao vašoj grbi, kad je bio u Yorku prije dvije godine.« Duboko sam udahnuo. »Točno, gospodine.« Tko mu je rekao, pomislio sam. »Sada ne bi stigao do Yorka«, rekao je Seymour. »Toliko je debeo da jedva hoda. Ima

čireve na obje noge. Kad ga bole, treba ga na kolicima gurati po dvoru. Priča se da kad se čirevi zagnoje, smrad bi srušio i bika na ulazu u Vijeće. Kad izađete van, gospodine Shardlake, ako u hodniku začujete škripanje kolica, potrčite koliko vas noge nose u suprotnom smjeru.« Gorko se nasmijao.

Harsnet se promeškoljio od nelagode u stolcu. Lord Hertford je odmahnuo glavom. »Tvoja lakomislenost jednog dana ćete stajati glave, Thomase. Ali, točno je da se kraljevo zdravlje pogoršava. Neće dugo živjeti. A onda, ako budemo imali kraljicu koja je sklona reformi i spremna da vlada u ime mladog princa Edwarda...« Raširio je ruke.

Oni su godinama planirali taj brak, pomislio sam. Moja potraga za Rogerovim ubojicom duboko je upletena u dvorsku politiku.

»Kada ćete otputovati u inozemstvo, sir Thomase?« upitao je Harsnet. »Ne znam. Možda za nekoliko tjedana.« Harsnet je kimnuo. Lice mu je bilo bezizražajno, ali pomislio sam da bi i njemu, kao i

meni, laknulo kad bi već sutra bili lišeni sir Thomasove nazočnosti i njegovih nepromišljenih komentara.

Poskočio sam kad se začulo lupanje na vratima. Nakon sir Thomasovih riječi, svi su protrnuli od straha, ali lord Hertford je odlučno viknuo: »Uđi.«

Barak je ušao. Znao je kad treba biti ponizan te je pognuo glavu kad ga je Hertford strogo pogledao. »Oprostite što vas ometam, gospodaru, ali stigao je stražar iz Lockleyjeve taverne. Janley. Pronašli su ga.«

»Živ je?« Harsnetovo lice se ozarilo. »Ne, gospodine. Mrtav je.« Barak nas je pogledao i duboko udahnuo. »U staroj

Charterhouse. Vidi se da je ubijen kao šesta žrtva.« Lord Hertford bio je shrvan. Stavio je dlan na čelo. »Tko je saznao?« »Nitko važan, gospodaru. Još nije.« »Shardlake, Harsnet, smjesta pođite.« »I ja bih s njima«, rekao je sir Thomas. »U redu«, rekao je lord Hertford. Pogledao nas je. »Plešemo kako on svira, zar ne?

Opet je ubio. Hoćemo li ikad mi gledati njega kako pleše na kraju konopca?«

Balkandownload.com

TRIDESET ŠESTO POGLAVLJE

IŠA JE PADALA dok smo dugo jahali do Charterhousea. Neprestano . sam brisao vodu iz očiju, sir Thomas, Barak, stražar Janley i ja jahali smo zajedno. Izvikivao sam pitanja Janleyju da nam kaže što se dogodilo, a ostali su slušali. Jahali smo što smo brže mogli po blatnjavim cestama, blato je

prskalo po konjima i čizmama. »Čuvar iz Charterhousea jutros je dotrčao u krčmu Zeleni čovjek«, rekao nam je

Janley. »Ondje su samo on i obitelj Bassano, kraljevi talijanski glazbenici. Smjestili su ih u preuređene redovničke ćelije.«

»Nitko drugi ne stanuje tamo?« upitao je sir Thomas. »Ne, gospodine. U kući su držali kraljevu lovačku opremu, šatore i kostime za

maskenbal. Svi znaju da je čuvar stara pijanica. Često bi večer proveo u krčmi i polako se opijao. Lockley i gazdarica Bunce morali su ga izbaciti van kad bi zatvorili krčmu. Njegova je dužnost da podiže i spušta ustavu stare kanalizacije, kako bi voda tekla ispod kuća na trgu. Često bi zaboravio, pa su mještani odlazili k njemu da ga podsjete.«

»Znaju li mještani za ubojstvo?« upitao je Harsnet. »Ne, gospodine. Čuvar je dotrčao prije sat vremena, lupetao je o poplavi i mrtvacu

u kanalizaciji. On zna da sam stražar do službenoj dužnosti. Rekao je da je vidio Lockleyja. Poslao sam ga natrag i odjahao u ured mrtvozornika, zato jer mi je rečeno da smjesta odem k njemu ako se nešto dogodi.«

»Nitko nije saznao što se uistinu dogodilo gospođi Bunce?« Pogledao sam Janleyja i zamijetio da je umoran i napet.

»Ne. Svima koji su svratili rekao sam da se Lockley vratio, da ju je ubio i pobjegao. Vjerojatno zbog novca, rekao sam. Svraćali su svi susjedi i stari gosti.«

»Dobro. Dobro si postupio.« »Jedva čekam da odem i vratim se svojoj obitelji. Neprestano razmišljam o onoj

sirotici kako leži na podu. Pogotovo noću.« »Ona je bila samo krčmarica«, gunđao je sir Thomas. »Budi sretan da nije stradala

ugledna osoba, bilo bi mnogo teže prikriti ubojstvo.«

STIGLI SMO na Trg Charterhouse i pošli stazom između stabala, koja su posađena

na prastaroj masovnoj grobnici nakon kuge. Jahali smo pored napuštene stare kapele. Vrata su bila zatvorena. Prosjaci su sigurno vani i prose po gradu. Dojahali smo do male čuvareve kućice, ugrađene u dugi cigleni zid raspuštenog samostana. Uz nju je bila ograda za koju smo privezali konje. Sir Thomas smrknuto je pogledao blato na otmjenim uskim hlačama.

Janley je snažno pokucao. Začuli smo prigušene korake, a vrata je otvorio mršavi sredovječni muškarac, crvena lica s krumpirastim, bubuljičavim nosom. Ustrašeno nas je pogledao.

K

Balkandownload.com

»Doveo sam ljude da vide leš, Padge«, mirno je rekao Janley. Stražar nas je nervozno pogledao. »Morat ćete se spustiti u kanalizaciju. Ne znam

kako ćete ga izvaditi van. Privezan je za ustavu. Sada je blokirana. Gol je. Užasan prizor. Zbog čega su mu to učinili? Zašto?« viknuo je.

»Prepusti to nama, stari«, umirio ga je Barak. Pošli smo za čuvarom kroz glavni ulaz, pored ruševina stare samostanske crkve bez

prozora i krova i došli u veliko, pravokutno dvorište zaraslo u travu. U sredini je bila osmerokutna građevina s bakrenim krovom i pipama sa strane. To je sigurno stari samostanski vodovod, u koji utječu potoci iz Islingtona, koji je redovnike opskrbljivao vodom, koja je zatim otjecala u kanalizaciju ispod kuća na trgu. Oko dvorišta stajale su stare redovničke ćelije, četvrtaste kućice s dvije prostorije, svaka je imala mali vrt, voda je kapala s oluka. To je nekad bilo spokojno mjesto. Redovnici u Chaterhouseu živjeli su povučeno u ćelijama oko središnjeg trga, a to je jedinstvena arhitektura za samostanske građevine. Ćelije su imale čvrsta drvena vrata s lokotima. S lijeve strane bila je veća građevina, a vrata su bila otvorena. U njoj sam ugledao likove.

»Onamo sam smjestio obitelj Bassino«, rekao je čuvar. »Došli su u čuvarevu kućicu i brbljali da su poplavljeni.« Pokazao je vodovod. Voda je curila i izvirala između kamenih ploča. Travnjak između vodovoda i ćelija bio je poplavljen. Kiša je još uvijek padala. Čuvar je drhtavim dlanom obrisao lice. »Provjerio sam vodovod kod ustava i ugledao leš, koji ih je zaglavio. Nagnuo sam se preko ograde i prepoznao sirotog Francisa.«

»Zaustavio je vode Eufrata«, tiho sam rekao. »Gospodine Padge, jeste li sinoć nešto čuli?«

»Ne. Čovjek mora spavati«, potreseno je promrmljao. »Ne mora ako je čuvar«, prekorio ga je sir Thomas. »Gdje su Talijani?« Padge nas je poveo do građevine s otvorenim vratima. To je sigurno bio samostanski

kapitul, zato jer su uza zidove bile klupe, kao i u Westminsterskoj opatiji. Ali, to je mnogo manja i skromnija prostorija. Bila je zakrčena škrinjama i ormarima, u kojima su čuvali kostime za maskenbal. Iz njih, stajala su dva golema oklopa, a šest ogromnih kopalja bilo je poslagano uza zid. Mala skupina sjedila je na klupama. Bili su ustrašeni. Tamnoputi, tamne kose, četiri muškarca i tri žene s djecom u krilu. U rukama su držali glazbene instrumente, lutnje, bubnjeve, a imali su i harfu. Zamijetio sam da su pokisli do kože.

»Govorite li engleski?« upitao sam. Ustao je jedan muškarac. »Ja govorim«, rekao je sa snažnim naglaskom. »Vi ste obitelj Bassano, kraljevi glazbenici?« »Da, gospodine.« Naklonio se. »Ja sam njihov sluga, signor Granzi.« »Što vam se dogodilo?« upitao je sir Thomas. »Kao da vas je poplava izbacila.« »Kad smo se jutros probudili, voda u našim odajama bila je do nožnih članaka. Voda

je prodirala u naše sobe. Morali smo spašavati instrumente. Došli smo tu i potražili čuvara. Što je bilo, gospodine? Čuli smo čuvara kako viče.«

»Ne trebate se brinuti.« »Jeste li sinoć nešto sumnjivo čuli?« upitao sam. Gospodin Granzi razgovarao je s

ostalima na njihovom neobičnom, milozvučnom jeziku, a onda je odmahnuo glavom. »Ne, gospodine. Svi smo spavali.«

Sir Thomas je gunđao. »Idemo, Padge. Pokaži nam gdje si pronašao leš.« Izgurao je čuvara na kišu, rođeni nasilnik.

Dok smo hodali po dvorištu, Harsnet mi je prišao. »Ti glazbenici sviraju za kralja. Ako saznaju za ubojstvo, cijeli dvor će se naslađivati tračevima. Ne smiju saznati što se dogodilo.«

Balkandownload.com

»Dobro kažete.« Je li to ubojica htio postići? »Reći ćemo da je nesretni slučaj.« »Padge je pijanac. Brbljat će uz piće.« »Povest ćemo ga sa sobom«, rekao je Harsnet. »Smjestiti na sigurno, a za sada ćemo

postaviti sir Thomasovog čovjeka. Sredit ću u Pljenidbenom sudu.« Padge nas je doveo do čuvarske kućice. U jednoj prostoriji na podu je bila slamarica.

Soba je zaudarala po pivu. U kaminu je gorjela vatra, na kojoj je upalio tri svjetiljke. Dao ih je Baraku, Janleyju i meni.

»Trebat će nam, gospodine«, rekao je i poveo nas u dvorište. Slijedili smo ga pognutih glava na kiši do niske, pravokutne građevine. Na sredini kamenog poda bio je veliki, četvrtasti otvor, zaštićen niskom ogradom. Željezne ljestve zakovane za zid spuštale su se u otvor obložen ciglom, na kojoj se uhvatila zelena plijesan. Uz rub je bio veliki kotač.

»Sinoć nisam ustavu zatvorio do kraja«, rekao je Padge. »Kiša često pada, sada ima mnogo vode, koja treba teći dalje. Kad sam jutros došao, htio sam ih podići s vitlom, ali ustave su bile blokirane. Pogledao sam dolje i – vidjet ćete.« Svjetiljka u njegovoj ruci je zadrhtala.

Došli smo do ograde i pogledali dolje. Svjetiljke smo držali iznad otvora. Bio je dubok tri metra. Na dnu, dvije teške drvene ustave, visoke dva metra, bile su ugrađene u cigleni zid. Bile su podignute i voda je polako otjecala. Razrogačio sam oči kad sam zamijetio nago tijelo na ustavi. Bilo je u čudnoj pozi, raširenih ruku i nogu, pričvršćeno za drvene ustave, gledalo je uvis, lice je bila bijela mrlja u tami, ali prepoznao sam Lockleyja.

»Tijelo je pričvršćeno za ustave«, rekao je Padge. »Jesti li sišao dolje da pogledaš?« upitao je sir Thomas. Padge je brzo odmahnuo

glavom. »Trebamo pogledati. Barak, Harsnet, pođite sa mnom. I vi, Shardlake – ako se možete

spustiti niz ljestve«, rekao je i zlobno se nasmiješio, a zubi su mu bljesnuli u polumraku. »Naravno da mogu«, osorno sam rekao, premda se nisam radovao prizoru koji nas je

čekao. Na dnu smo stajali na mokrom ciglenom podu, koji se spuštao prema središnjem

kanalu, niz koji je voda strmo otjecala u tamu. Ogledali smo ustave i zanijemjeli pred prizorom. Goli Francis Lockley položen je na dnu ustava, a zatim je prikovan za njih, ruke su mu bile prikovane za jednu, a stopala za drugu ustavu, kao da je inscenirano jezivo izrugivanje raspeća. Veliki čavli s širokom glavom bili su zakucani do kraja. Ustave se ne mogu podignuti ako mu ne istrgnemo šake i stopala, a za to je bila potrebna golema snaga. Težina vode i kotač iznad nas nisu bili dovoljni. Zamijetio sam veliku ranu na njegovom zatiljku na kojoj se krv zgrušala, ali užasne rane nisu krvarile. Lockley je barem brzo skončao. Da je bio omamljen valerijanom i ostavljen da se probudi u mraku, postojala je opasnost da će ipak biti živ kad ga pronađu, pomislio sam. Ubojica je prvo razmišljao o svojoj sigurnosti, a onda o sadističkom zadovoljstvu. A ipak, divljaštvo je bilo neizrecivo.

Trgnula nas je glasna škripa ustava. »Veliki je pritisak vode koja se nakupila«, ustrašeno je rekao Barak. »Kako ga je, k vragu, ubojica spustio dolje?« upitao je sir Thomas. Ustave su opet zaškripile. »Trebali bismo se popeti gore«, nervozno je rekao Barak.

»Zbog kiše voda neprestano pritječe. Čavli su čvrsto zakucani, ali u jednom trenutku će popustiti.«

»U pravu si«, rekao je sir Thomas. »Idemo.« Uspeli smo se po ljestvama. Janley i Padge sjedili su na stolcima u polumračnoj

prostoriji. Stajali smo, užasnuti i potreseni najnovijim ubojstvom. A onda je Harsnet rekao:

Balkandownload.com

»Moram izaći van.« Pošli smo za njim u dvorište. Kiša je slabije padala. »Nećemo lako Lockleyja izvaditi van«, tiho je rekao Harsnet. »Kao što si rekao,

Barak, bit će riskantno. Morat ćemo blokirati ustave dok s konopima ne izvučemo tijelo.« »Idem da to odmah organiziram«, rekao je sir Thomas. Čak je i on bio potišten.

»Dovest ću svoje ljude, kojima vjerujem da će držati jezik za zubima. Ne možemo čekati.« »Ne«, rekao je Harsnet. »Neće samo stradati glazbeni instrumenti, nego će i kraljeva

imovina koja je tu pohranjena biti poplavljena. Ali, ne shvaćam kako je unio Lockleyja na područje samostana i kako je znao gdje je vodovod.«

Pogledao sam naokolo. »Ako je dolazimo ovamo, sigurno je zamijetio da je čuvar pijanac«, tiho sam rekao. »Noću je vrlo lako ući i pregledati građevine da vidi jesu li prikladne za njegov plan, a siguran sam da ga je unaprijed osmislio.«

»Ako je razgovarao s čuvarem, stara pijanica možda ga se sjeća«, rekao je sir Thomas. Oči su mu bljesnule od uzbuđenja.

»Ne vjerujem.« »Zašto?« »Zato jer je Padge živ. Treba ga ispitati, naravno, ali sjetite se da je ubojica ubio

čovjeka koji nam je mogao otkriti njegov identitet.« Harsnet je kimnuo. »Onda moramo opet ispitati goste u krčmi. Pitati ih je li se stranac

raspitivao o Charterhouse.« Glavom sam pokazao prema kapeli. »A možda i prosjake.« »Da. Netko je možda za novčić od njih tražio informaciju. To je moguće.« Sir Thomas me je pogledao. »Mislite li da je važno što su zadnja dva ubojstva

počinjena kod Charterhouse?« upitao je. »Ne zaboravimo, lady Catherine živi s druge strane trga. A ubojica možda poznaje područje. Dr. Gurney je odsjeo tamo kad je ubijen. Dakle, tri od šest ubojstava povezano je s Trgom Charterhouse.«

»Ne bih rekao. Mislim da je namjerno izabrao Lockleyja i njegovu ženu, zato jer ih je od ranije poznavao. Vjerojatno je slučajno da je dr. Gurney boravio na drugoj strani trga.«

»Sigurno je snažan kad je unio tijelo«, rekao je Barak. »Mog prijatelja Rogera Elliota nosio je preko polja Lincolns Inna i unio u dvorište.

Vjerojatno je Lockleyja ubio prije nego što je došao, pa je postupio na isti način. Lockley je bio nizak, kao i Roger, ali debeo. Da, sigurno je vrlo snažan.«

»Hoćemo li pogledati naokolo?« upitao je Barak. »Da vidimo na kojem je mjestu ušao?«

»Da. Ne možemo se još više smočiti.« Krenuli smo, a u tom trenutku tri lika prošla su kroz nadsvođeni ulaz, blatnjavi kao i

mi od jahanja. Barak se mašio mača, a ja sam prepoznao da ih predvodi dekan Benson, u teškom ogrtaču. Dvojici slugu naredio je da ostanu kod ulaza. Stajali su u dvorištu, a kiša se cijedila s njihovih kapa. Benson nam je prišao. Njegovo debeljuškasto lice bilo je ustrašeno.

Harsnet je istupio. »Što tu radite, gospodine?« upitao je. Dekan je rukavom obrisao lice. »Jahao sam po kiši kroz cijeli London da vas

pronađem, gospodine. Vaš sluga u Whitehallu nije mi htio reći gdje ste, pa sam se dobrano pomučio da mi kaže. Možemo li, molim vas, ući unutra, blatnjav sam...«

»K vragu i blato!« dreknuo je sir Thomas Seymour. »Tko ste vi i što želite?« Benson se isprsio. »Ja sam William Benson, dekan Westminsterske opatije. A tko ste

vi?« »Sir Thomas Seymour, brat lorda Hertforda.« »Seymour?« Dekan se namrštio. Vidio sam kako razmišlja: Dakle, u to je upetljana i

obitelj Seymour...

Balkandownload.com

»Što želite, gospodine?« opet je upitao Harsnet. »Trebali bismo ući unutra. To što sam vam donio ne smije se smočiti.« Harsnet je šutio, a onda je prvi pošao u kućicu vodovoda. Janley i Padge naklonili su

se kad je ušao crkveni velikodostojnik. Dekan ih je zbunjeno pogledao. »Što se tu događa?« »Pustimo sad to«, rekao je Harsnet. »Molim vas, recite nam zbog čega ste došli.« Benson je posegao rukom u džep i izvadio list papira. »Ovo je pred svitanje bilo

gurnuto ispod ulaznih vrata moje kuće. Sobar mi je donio poruku.« Uručio je papir Harsnetu. Okupili smo se oko mrtvozornika. Papir je bio presavijen, na njemu je bilo napisano ime dekana Bensona i riječ ŽURNO. Harsnet ga je otvorio. Na njemu je krupnim velikim slovima pisalo:

LANCELOT GODDARD SELO KINESWORTH KOD TOTTERIDGEA HERTFORDSHIRE Zurili smo u jednostavnu, šturu poruku, adresu. »Hertfordshire«, tiho je rekao Harsnet.

»Nisam mislio da bih se trebao čak tamo raspitati.« »Bio sam u selu Totteridge«, rekao je Barak. »Nalazi se na kraju izduljenog zemljišta

koje pripada Hertfordshireu, koje pokazuje prema Londonu. Udaljeno je dva sata jahanja.« »Kažete da je to netko gurnuo ispod vaših vrata«, rekao je sir Thomas. »Da to niste

slučajno vi napisali?« »Naravno da nisam«, odbrusio je Benson. »Ubojica je znao da ćemo pronaći šestu žrtvu«, tiho sam rekao. »A sada nam je poslao svoju adresu?« s nevjericom je rekao Harsnet. »Želi se

predati?« Uzeo sam list papira. Nevoljko sam dodirnuo poruku, rukopis ubojice. »Ne. Onda bi

iznevjerio svoju misiju. A Goddard je vjerojatno žrtva, a ne ubojica. Ubojica nas možda ne poziva u to selo da se preda. Možda nam želi pokazati sedmo ubojstvo. Posljednje. Veliki zemljotres koji će označiti smak svijeta.«

ŠUTJELI SMO. Dekan nas je zbunjeno gledao. »Počinjeno je šesto ubojstvo? Tko je

ubijen? Tu?« Pogledao je naokolo, a onda je ugledao otvor kanalizacije. »Tamo dolje«, mirno sam rekao. »Vaši bivši brat laik, Francis Lockley.« Dekan je pogledao otvor, a onda je uzmaknuo i problijedio. »Dekane«, rekao je

Harsnet. »Vratite se kući i ostanite ondje ako vas opet zatrebamo. Nikome ne smijete reći. Sada ste vidjeli da je umiješana i obitelj Seymour, vidjeli ste do kuda seže taj slučaj.«

»Što ćete učiniti?« upitao je Benson. »Poduzet ću potrebne mjere«, hladno je rekao Harsnet. »Gubite se, tratite vrijeme«, rekao je Thomas Seymour. »A možda želite da vas

odvedem dolje da dobro pogledate što je na dnu bunara? Nimalo ugodan prizor.« Dekan je uzmaknuo. Pogledao nas je, a onda se okrenuo i otišao. Viknuo je stražarima

da pođu za njim te smo slušali kako se žurno udaljavaju. Koraci su odjekivali na mokrim kamenim pločama.

Balkandownload.com

Harsnet nas je pogledao. »Trebali bismo odmah odjahati u Totteridge«, rekao je. »Sir Thomase, možete li dovesti ljude...«

»Nisam siguran da bismo to trebali učiniti«, brzo sam rekao. »On to očekuje. Možda ćemo uletjeti u klopku.«

»Ali, ako sir Thomas može povesti ljude«, rekao je Barak, »pa kad svi zajedno ujašemo u selo...«

»Grbavac je u pravu«, rekao je Seymour. »Taj stvor nam je ondje nešto pripremio. Bolje bi bilo da pošaljem dvojicu ljudi od povjerenja u to selo, svog sobara i još jednog čovjeka, bivšeg vojnika, bio je sa mnom u Ugarskoj. Oni će pregledati kraj, saznati gdje živi Goddard i kontaktirati lokalne vlasti. Večeras će nam donijeti izvještaj. Mrtvozorniče Harsnet, trebali biste obavijestiti nadbiskupa što se dogodilo, a ja ga ću ga osobno izvijestiti čim dobijem vijesti.«

»Trebali bismo poharati mjesto«, inzistirao je Barak. »Prvo ćemo provjeriti reljef zemljišta«, rekao je Seymour. »Sutra ćemo ujahati u selo

sa svim snagama.« Pogledao je mrtvozornika. »Ali, trebat će nam nadbiskupovo dopuštenje.«

Iako me je vrijeđao i gledao svisoka, zadivljeno sam pogledao sir Thomasa. On je bio veleposlanik s vojskom koja se borila u Ugarskoj, pa razmišlja strateški.

»Trebao bih poći s vašim ljudima«, rekao je Harsnet. »Ne, Gregory«, rekao sam. »Ubojica bi vas mogao vrlo lako prepoznati, zato jer nas je

slijedio. A ljudi sir Thomasa mogu se raspitati inkognito.« »Vi mislite da je tog čovjeka opsjeo đavo«, rekao je Seymour. »Moramo biti lukavi i

prepredeni, kao i on.« Harsnet je natmureno šutio. »Trebat će nam pouzdani ljudi«, rekao je. Seymour se nasmijao. »Ne brinite, mrtvozorniče, moj sobar je pouzdan i trezven. On

vam ide nedjeljom u crkvu, kad mi nije potreban za organiziranje lova.« Harsnet me je pogledao. Kimnuo sam. »U redu«, nevoljko je rekao. Seymour je pogledao čuvara Padgea. »Netko će ga zamijeniti i držati ljude podalje.

Trebali biste ga držati na sigurnom, i napojiti ga. Njegove klempave uši drhture cijelo vrijeme.« Čuvar ga je ogorčeno pogledao, ali se nije usudio proturječiti. »Janley se treba vratiti u krčmu«, rekao je na kraju Seymour. Nacerio nam se. »Potjera je započela, gospodo, a lov je pri kraju.«

KAD JE OTIŠAO, Harsnet je naredio Janleyju i čuvaru da ostanu kod vodovoda, a

mene i Baraka pozvao je van. Srećom, kiša je prestala, a sunce je probijalo kroz oblake. »Rekli ste da možda ima tragova, Barak?« upitao je Harsnet. »Da provjerimo? A

nakon toga moram izvijestiti nadbiskupa.« Harsnet je utonuo u misli, a nas trojica smo prošli kroz glavni ulaz i krenuli duž zida

oko samostanskog područja. Drugi ulaz vodio je u voćnjak, pa sam se opet sjetio Rogerove smrti u Lincolns Innu.

Barak je prvi išao kroz visoku travu oko voćki. Moja obuća i uske hlače još više su se smočili od mokre trave. »Ništa nisam zamijetio«, rekao je. »Sve je mokro. Ne, čekajte,

Balkandownload.com

pogledajte onamo.« Pokazao je na do. Duga linija bila je duboko urezana u travi. »Što je to?« upitao sam. »Ručna kolica«, rekao je Barak. »Negdje je sakrio Lockleyja, pa ga je na kolicima

dovezao tu. Sada znamo kako je to učinio.« »Ali, zamijetili bi čovjeka koji gura kolica s lešom.« »Ne bi ako ga je pokrio. Pitam se kamo trag vodi.« Slijedio je tanku liniju kroz

voćnjak. Trag nas je doveo do Ulice Aldersgate. Prošao je kroz usjek u živici i nestao na stazi obrasloj niskom travom, koja je obilazila polje. Barak je pogledao prema cesti u daljini. »Koliko je vremena i pažnje uložio«, rekao je Harsnet. »Sigurno je ubio Lockleyja, a onda se vratio zbog gospe Bunce. Lockleyjev leš negdje je sakrio i jučer ga je odnio u kanalizaciju.«

»A za ono što je učinio gospi Bunce bila mu je potrebna cijela noć«, tiho sam rekao. »Kako ih je oboje uspio svladati?« »Možda ih je nekako omamio valerijanom. Možda je kasno došao i nagovorio ih da

popiju pivo. On je prepreden i sve je sposoban učiniti«, ogorčeno sam rekao. »A sada želi da dođemo u to selo«, rekao je Barak. »Da.« Harsnet me je pogledao. »Mislim da ste u pravu. Sedma čaša izlit će se u tom

selu u Hertfordshireu. Trebao sam poći s njima.« Zadivila me je njegova hrabrost, ali usprotivio sam se. »Mnogo je bolje potajno se

raspitati.« Harsnet je nevoljko kimnuo. »Što će učiniti?« nervozno i nestrpljivo je upitao. »Tko će

biti sedma žrtva? Jedan od nas, neki stranac, ili netko drugi iz opatije? On je zacijelo mrtav, još jedan leš koji čeka da ga pronađemo.«

»A možda je Goddard žrtva? Trebalo bi provjeriti je li mladi Cantrell na sigurnom«, rekao sam.

»Da, možda je zatučen i nekamo odvezen na ručnim kolicima«, bijesno je rekao Barak. Na licu mu se pojavila duboka bora. Pogledao me je.

»Kakvu će prokletu noćnu moru sada smisliti? Kako će izazvati zemljotres?«

TRIDESET SEDMO POGLAVLJE

ODALI SMO DO MJESTA na kojem su stajali Sukey i Genesis, do čistine u visokoj travi koja je rasla uz vanjski zid. Pogledao sam vratnice na koje je bila prikucana ruka opata Houghtona, te mi se učinilo da sam vidio crvenu sjenu na drvu. »Previše je nasilja bilo u proteklih deset godina«, tiho sam

rekao. »Možda se trebamo upitati zbog čega još više ljudi nije opsjednuto ubojstvima.« Sjetio sam se sirotog golog Lockleyja, raspetog na dnu ustave. Sada se rjeđe sjetim Rogerova lica, kao da su ga novi užasi potisnuli u mojoj memoriji.

»Kamo ćemo?« upitao je Barak. »Kući da čekamo naređenja?« »Ne. Idemo u posjetu gospodinu Piersu. Da vidimo je li lopov. Možda nas kasnije

pozovu u Hertfordshire.« »A ako stari Maur bude kod kuće?« »Onda ćemo smisliti izgovor. Molim te, ne zovi ga tako.« »Nisam zlo mislio. Siguran sam da ga gore nazivaju. Treba li vam pomoći da

uzjašete?«

H

Balkandownload.com

ODJAHALI SMO. Skupina od desetak prosjaka sjedila je na stubama kapele. Svi su

bili bogalji, dvojica sa štakama, a ostali su bili blijedi i bolećivi. S njima je bio dječak bez kose, koji je pričuvao konje kad smo prvi put bili kod Lockleyja i gospe Bunce. Možda su bili u kapeli, a izašli su da vide što se događa kod ulaza u Charterhouse. Polako su šepali prema nama i vikali da im udijelimo milostinju. »Maknite se!« dreknuo je Barak. »Zuri nam se!« Jahali smo dalje. »Nadam se da će ih Harsnet ispitati«, rekao je Barak. »Možda znaju da se netko raspitivao za Charterhouse.«

»Hoće, on je savjestan i temeljit.« »Mnogo truda, a malo rezultata, a?« »Vjeruj mi da nije maštovit.« »Pobožni bibličar.« Nasmiješio sam se. »Nije ti se svidio, zar ne?« »Niste ni vi, na početku. Sjećate se one istrage koju je vodio?« »Bolji je od mnogih koji rade na kraljevom dvoru. Principijelan je i čovječan. Možda

je katkad spor, ali nikad nije imao ovakav slučaj.« Strogo sam pogledao Baraka. »Nitko od nas nije vidio takve stvari.«

»U pravu ste. Znate čega se najviše bojim?« upitao je Barak. »Čega?« »Svako ubojstvo je temeljito planirano i ubojica nam želi pokazati da je pametniji od

nas. Svoje žrtve nam izlaže kao trofeje. Yarington, gospa Bunce, Lockley. Tri ubojstva su se dogodila kad smo započeli istragu.«

»Znam. Napao je Tamasin i zatim mene, kako bih odustao od istrage. A kad mu nije uspjelo, onda je odlučio, kako si rekao, da nam pokaže da je pametniji od nas.«

»Ali zašto?« upitao je Barak. »Zašto?« »Ne znam. Možda zbog toga jer je lud.« »A sada nam je poslao adresu«, rekao je s nevjericom. »To je suludo.« »Dao nam je jednu adresu. Još uvijek ne vjerujem da je Goddard ubojica. Za njega bi

sigurno znali u sektama, barem po opisu. Zbog bradavice na licu koju su spomenuli.« Uzdahnuo sam. »Neprestano razmišljam, tko bi osim njega mogao biti ubojica?« Nasmijao sam se svojoj žestini. »Znaš li da sam razmišljao da bi čak i Piers mogao biti ubojica.«

Barak je odmahnuo glavom. »Ubojica dugo planira, pa kako bi Piers to mogao učiniti ako cijeli dan radi kod Guya? A Piers nije povezan s vjerskim skupinama, sumnjam da je uopće religiozan.«

»Znam. To je šašava zamisao. Sada se hvatam za svaku slamku.« »Zato jer ne vjerujete da je Goddard ubojica?« »Nisam siguran.« Trgnuo sam se, jer me je nadlaktica zaboljela kad sam povukao

uzde. »Jeste li dobro?« »Jesam. Malo me boli ruka, hladno mi je.« »Sunčano je.« »Znam. Ali, sada mi je vrlo često hladno.«

Balkandownload.com

BARAK I JA krenuli smo prema Guyevoj kući oko pola četiri. Ljekarnici su radili u

trgovinama u Bucklersburyju, a kroz prozor kuće uz Guyevu, muškarac u dugoj halji sipao je prah u veliku ljekarničku teglu. Privezali smo konje ispred kuće. »Mogu li ja voditi ispitivanje?« tiho je upitao Barak.

»Misliš da ću biti previše blag prema njemu? Obećavam da neću.« Ozbiljno me je pogledao. »Mislim da će nakon dva-tri šamara odmah progovoriti.« Šutio sam, a onda sam kimnuo. »U redu.« Snažno je pokucao na vrata. Čuli smo korake, Piers je otvorio vrata sa svijećom u ruci.

Iznenađeno nas je pogledao. »Dr. Malton je izašao van, gospodine.« »Znamo. Došli smo zbog tebe, pjetliću«, veselo je rekao Barak i progurao se unutra.

Ušao sam za njim i blijedo se nasmiješio Piersu. Zamijetio sam da su Piers ili Guy izvodili opite: stol u dnu sobe bio je prepun bočica i posuda s tekućinom.

»Jesi li danas nekoga razrezao?« upitao je Barak. »Bio sam na katu, učio sam. Ne shvaćam«, tiho je rekao Piers. Bio je pokoran, ali u

njegovim očima bljesnuo je bijes kad mi se obratio. »Zbog čega vaš čovjek tako razgovara sa mnom, gospodine?«

»Nešto me zanima. A Barak će ti postaviti pitanja kao jedan odani sluga drugom.« »Čuo sam da je dr. Maltonu nestao novac«, rekao je Barak. »Što znaš o tome?« »Ništa ne znam. Ako je dr. Maltonu nestao novac, on bi sigurno osobno razgovarao sa

mnom«, mirno je rekao Piers. »Aha, ali gospodin Shardlake je njegov odvjetnik.« Piers je gledao Baraka pa mene, dezorijentiran brzim pitanjima. »Ne vjerujem da vas

je dr. Malton ovlastio da me ispitujete«, rekao je. »Ali, mi smo tu. Krađa je težak zločin.« Momak je zaškiljio. »Nisam ništa učinio. Razgovarat ću s dr. Maltonom. Neće mu biti

drago kad čuje za ovo.« »On nam je rekao da mu je nestao novac«, rekao sam. »Gdje je tvoja soba?« upitao je Barak. »Na katu. Ali, ne smijete otići onamo. Ja sam šegrt, ja imam svoja prava!« viknuo je i

zajapurio se. »Jebi ga.« Barak se obratio meni. »Da pretražim njegovu sobu?« »Ja ću. Ostani tu i drži ga na oku.« Strogo sam pogledao Piersa. Bio je ustrašen. Stasiti momak je uzmaknuo i stao ispred vrata. »Ne! Ne smijete!« Barak je isukao mač te ga je otjerao od vrata. Piers je stisnutih usnica teško disao i

gledao kako prolazim kroz otvorena vrata. Uspeo sam se uskim, mračnim stubištem. Guy slugama nije povjeravao svoje stvari. U kući nije bilo više nikoga. Na katu sam ugledao otvorena vrata.

Na stolu je ležalo Guyevo skupocjeno izdanje Vesaliusa. Knjiga je bila otvorena, a na slici je kostur visio na stratištu, kao obješeni čovjek. Piers je precrtavao odurnu ilustraciju. Na stolu je ležalo pero. Crtež je bio vrlo dobar.

Pretražio sam sobu. Na polici s knjigama o medicini i ljekovitom bilju pronašao sam

Balkandownload.com

primjerak Crne knjige, zbirku opscenih slučajeva sodomije i bludničenja, koju su Cromwellovi agenti pronašli prije osam godina kad su vršili premetačine po samostanima. Mnogi primjerci prodani su pohotnim kupcima. U jednoj škrinji bila je odjeća neočekivano dobre kvalitete. Pregledao sam krevet, prevrnuo madrac i pronašao kožnu vrećicu. U njoj su bili srebrnjaci, ukupno više od funte, mnogo više nego što bi šegrt trebao imati. Uzeo sam je, izašao iz sobe i spustio se po uskom stubištu.

Piers je stajao kod stola, a Barak ga je čuvao s isukanim mačem. Kad sam ušao, podigao sam vrećicu. »Novac«, rekao sam.

»Dakle, ljepotane, ti si lopov«, zaprijetio mu je Barak. Piers je sada bio odlučan, grozničavo je razmišljao. Krinka je konačno spala, pomislio

sam. »Mogao bih vam ispričati neke stvari o tom starom crncu«, rekao je neumoljivim, piskutavim glasom. »On ničice leži ispod velikog starog križa i štuje idole. Svećenik kod kojeg odlazi na glasu je kao skriveni papist. On je pederast, natjerao me je da bludničim s njim.«

»Lažeš!« bijesno sam viknuo. »Možda lažem. Ali njega to privlači. Dobro sam ga upoznao i znam da bi ga te

optužbe teško pogodile. Vi ste odvjetnik, zamislite što bi porota rekla. On je bivši redovnik. Sodomija se kažnjava vješanjem, kao i krađa. Ako mene osude, onda ću se pobrinuti da i njega osude.« Narogušeno me je gledao.

»Gadni mali seronja, zar ne?« rekao je Barak. Piers nas je iznenadio kad se hitro okrenuo, sa stola uzeo bočicu s tekućinom i prolio

je po Barakovom licu. Barak je vrisnuo. Posrnuo je i ispustio mač, kad je rukama pokrio lice. Piers je jurnuo prema vratima, otvorio ih je i nestao u noći. Njegovi koraci izgubili su se u labirintu uličica Bucklersburyja.

Pritrčao sam k Baraku i polako mu odmaknuo ruke s lica, strepeći od prizora. Oči su mu bile crvene i pune suza, ali nije bilo ozljeda. Osjetio sam kiselo-slatki miris limuna.

»Moje jebene oči«, ječao je. »Donijet ću vodu iz kuhinje. To je samo limunov sok, sve će biti u redu.« Pohitao sam

i donio kantu s vodom i krpu. Isprao sam mu oči. »Trepći, idiote«, grubo sam rekao. Kad sam mu dobro isprao oči, bol je minuo, ali Barakove oči bile su zakrvavljene.

»Zbog čega Guy vrši opite s limunom?« upitao je. »Limun je vrlo skup.« »Vjerojatno se radi o melemu.« »Taj mali štakor sada je kilometrima daleko.« »Da. Najbolje nam je da ostanemo tu i pričekamo Guya.« Uzdahnuo sam. Nisam se

radovao njegovom povratku.

DOŠAO JE nakon jednog sata. Razrogačio je oči kad nas je ugledao u svojoj trgovini.

Barak je krpom brisao oči. »Što se dogodilo?« Ispričao sam mu, ali sam prešutio Piersove prijetnje Guyu. Saslušao me je i sjeo na

stolac. Bio je shrvan. Nakon nekoliko minuta, polako je ustao. Doimao se deset godina stariji. »Dopusti da ti pregledam oči, Barak«, umorno je rekao. Uzeo je svijeću i pregledao

Balkandownload.com

ga. »Isprao si oči. Dobro. Spravljao sam oblog od limuna.« Zatim se okrenuo prema meni i drhteći od bijesa, kao nikad do sada, rekao:

»Trebao si prvo razgovarati sa mnom. Nisi mi smio raditi iza leđa.« »Mislio sam da se trebamo suočiti s Piersom.« »Mislio si da bih te spriječio.« Šutio sam. »Malo prije sam pregledao Bealknapa«, rekao je. »Bolje mu je, kao što sam

i očekivao, tuži se da sluge gospe Elliard ne prazne njegovu noćnu posudu. Pristao sam liječiti tog smiješnog čovjeka, zato jer si me zamolio, kao što sam se uključio i u potragu za ubojicom. A ti si mi se ovako odužio. Mislio sam da mi vjeruješ, Matthew.«

»Učinilo mi se da nisi do kraja prozreo Piersa. A stvar je bila neodložna. On je lopov, Guy.«

»A sada je pobjegao.« »Žao mi je. Što da kažem?« »Ništa.« Pognuo je glavu. U šaci je stiskao vlažnu krpu. Šutjeli smo nekoliko minuta,

koje su potrajale kao jedan sat. Zatim sam rekao: »Dogodilo se još jedno ubojstvo.« Ispričao sam mu o Lockleyju i poruci s Goddardovom adresom.

Pogledao me je. »Ne mogu vam pomoći, zar ne?« »Ne.« »Onda vam želim sreću u Hertfordshireu«, hladno i prezrivo je rekao Guy. »Neću

tužiti Piersa ako ga uhvate«, rekao je. »Ne želim da osamnaestogodišnjeg mladića objese zbog sitne krađe, kako zakon propisuje.« Uzeo je vrećicu s kovanicama koju sam ostavio na stolu i stavio je u džep. »Eto, vaš dokaz je nestao. A sada te molim da odeš, Matthew. Nadam se da ćete pronaći Goddarda.« Shvatio sam da je njegov angažman u istrazi završen.

»Guy...« Podigao je ruku. »Ne. Molim te otiđi. Imam pacijenta i moram posjetiti Adama u

Bedlamu.« Prijekorno je pogledao Baraka, te sam shvatio da razmišlja jesam li svom pomoćniku pričao o njegovim problemima s Piersom.

»Nisam...« zaustio sam. »Otiđi, Matthew, molim te.« Njegov ledeni bijes duboko me pogodio. Barak i ja izašli smo van. Dok smo odvezivali konje, Barak je upitao: »Što mi niste

rekli?« »Ništa. Intimne stvari o Guyu.« Odjahali smo bez riječi. Gotovo sam zaječao kad sam pomislio da sam ozbiljno

narušio naše dugogodišnje prijateljstvo.

TRIDESET OSMO POGLAVLJE

AHALI SMO PREMA KUĆI. Na ulicama je bila gužva. Gradski redarstvenici i stražari u livrejama biskupa Bonnera patrolirali su gradom. Ljudi su ih gledali s mržnjom ili ustrašeno. Sjetio sam se uhapšenih i da je Cranmer ugrožen. Razmišljao sam što rade pobožni ljudi, vjerojatno su se

sklonili i čekaju da oluja prođe. Ali, novi progon će ih ohrabriti da budu mučenici. Palo mi je na pamet da bi Harsnet, kraljev službenik i radikal, mogao biti ugrožen. A možda će ga Cranmer i lord Hertford ipak zaštititi?

Bio sam iscrpljen. Odmah sam pošao leći. Spavao sam nekoliko sati, zatim sam

J

Balkandownload.com

narogušeno večerao sam, a Barak i Tamasin su ostali u svojoj sobi. Sada je Seymourov čovjek stigao u Hertfordshire. Vratio sam se u krevet. Ujutro nisu stigle vijesti. Barak je doručkovao sa mnom.

»Što se događa?« upitao sam. »Možda su Seymourovi ljudi potajno sredili Goddarda«, ozbiljno je rekao Barak. Odmahnuo sam glavom. »Obavijestili bi nas«, rekao sam. Nešto mi je palo na pamet.

»Gdje je Tamasin? Opet ne želi doručkovati?« »Spava.« Barak me je strogo pogledao. »Naslutila je da je bilo još jedno ubojstvo, a

nisam joj rekao gdje sam jučer bio. Cmizdrava je, samo leži u krevetu. Ona je jako – tužna.« »Zbog čega ne možete komunicirati, što misliš?« »Ne znam.« Kao i uvijek, promijenio je temu. »Znači, nećete prijaviti Piersa?« »Ne.« »Što se događa između njega i starog Maura?« znatiželjno je upitao Barak. »Mislim da je podlegao želji da se brine za nekoga i da nekome prenese svoje znanje.

Ali, na kraju to nije bitno. Sada se barem otarasio tog momka. Nadam se da je pobjegao i da je daleko od Londona.«

»Trebao bi, ako ima malo soli u glavi. Svjestan je da će ga objesiti ako bude optužen za krađu.«

Ustao sam. »Idem u Bedlam«, rekao sam. »Guy je rekao da će posjetiti Adama. Želio bih razgovarati s njim, urazumiti ga.«

Barak nije bio siguran. »On je jako ljut«, rekao je. Otiđi k svojoj ženi, i ona je ljuta, htio sam mu reći, ali sam se ugrizao za jezik. »Ne

mogu ga tek tako ostaviti.« »Želite li da pođem s vama?« »Ne. Ne, ne trebaš.« Zabrinuto me je pogledao. Shvatio sam da se pita hoću li podnijeti stres. I on je bio

pod stresom. Stavio sam ruku na njegovo rame. »Jahat ću«, rekao sam. »Sve će biti u redu. Javi mi ako bude vijesti iz Hertfordshira.«

BEZ PROBLEMA sam došao do Bishopsgatea. Ali, kad sam ujahao u dvorište

Bedlama iznenadio sam se kad sam čuo da je neka žena prestravljeno vrištala i jecala. S užasom sam pomislio da nas je ubojica opet naveo na pogrešan trag i da je počinjeno sedmo ubojstvo. A onda sam tu ženu ugledao kako svom snagom lupa po zatvorenim vratima Bedlama i urla da je puste unutra. Prolaznici su se počeli okupljati i smijati ludoj ženi, koja se nije mogla kontrolirati. Zašto joj ne otvore vrata, upitao sam se. A kad sam projahao kroz gomilu, shvatio sam da je ta žena čuvarica Ellen. Sjahao sam i brzo privezao Genesis za ogradu. Ellen nije vidjela gomilu. Priljubila se uz vrata i prestravljeno vrištala. »Pustite me unutra, gospodine Shawms! Molim vas! Molim vas!« Progurao sam se kroz gomilu i stavio joj ruku na rame. »Ellen«, tiho sam rekao.

Nije se osvrnula. Ukočila se i još više priljubila uz vrata. »Tko je?« šapnula je. »Ja sam, gospodin Shardlake. Što vam je, zaboga?« »Smilujte se, gospodine Shardlake, recite mu da me pusti unutra.« Koljena su joj

Balkandownload.com

popustila te je pala na tlo. Još uvijek je bila priljubljena uz vrata i nekontrolirano jecala. Zalupao sam po vratima. »Shawms!« viknuo sam. »Otvori vrata! Što se događa?« S

druge stane vrata čuo sam šaptanje. Iz zgrade se čuli prigušena vika, učinilo mi je da sam čuo Adamov glas.

Ključ se okrenuo u bravi, a kad su se vrata otvorila, ugledao sam Shawmsa i krupnog čuvara Gebonsa uz njega. Gebons je bio smrknut, a Shawms bijesan. Čim su se vrata otvorila, Ellen je jurnula unutra i priljubila se uza zid. Duboko je disala. Skupina pacijenata stajala je na vratima dnevnog boravka, bili su ustrašeni. Starica Cissy polako je zakoračila naprijed i bojažljivo ispružila ruku. »O, Ellen«, mrmljala je. »Sirota Ellen.«

Zamijetio sam da su vrata bolesničkih ćelija zatvorena. Čuo sam pacijenta koji je umislio da je kralj, kako svojim podanicima naređuje neka se upristoje, a niže u hodniku bivši Učenjak se zalijetao u vrata, koja su se tresla od udaraca. Čuo sam i Adama kako zaziva Boga neka pomogne Ellen i spasi dobru Ellen.

Shawms je zalupio glavni ulaz pred nosom radoznalih prolaznika. »Što ste učinili tim ljudima?« zarežao sam na njega.

Vidio sam da bi me najradije udario, ali suzdržao se. Mirno je rekao: »Ellen je trebala dobiti lekciju. Zahvaljujući vama preuzela je skrb za Adama Kitea, bila je toliko drska da je meni rekla kako ga treba liječiti. A onda je prešla na druge pacijente, zahtijeva da staru slinavu Cissy vratimo njenoj obitelji, koja će se brinuti za nju.« Pogledao je staricu, koja se skutrila na pragu. »Kao da se njezina obitelj želi gnjaviti s njom, kao što ni Ellenina obitelj ne želi da se ona vrati kući«, strogo je rekao. »Zar još uvijek niste shvatili kakvo je ovo mjesto, gospodine Shardlake? To je smetlište na koje bogataši odbacuju ludu rodbinu. Neke uzimamo i zbog milosrđa, a katkad pacijenti ozdrave, ili se pretvaraju kako bi izašli van. Ali, to je ipak smetlište, koje ravnatelju Metwys daje zlato, kao što smeće rađa štakore.«

»Ellen je članica vašeg osoblja, premda je bila pacijentica. Što ste joj, do đavola, učinili?«

Shawms mi se nasmijao u lice. »To vam je rekla? Ellen je pacijentica i uvijek će biti pacijentica. Od mene je dobila određene dužnosti, zato jer je dobra s pacijentima, iako je previše popustljiva.« Pogledao ju je. »Ali, katkad se zaboravlja, pa je moram izbaciti van, kako bih je podsjetio tko je i što je ona.« Okrenuo se prema Ellen, koja je ukočeno stajala priljubljena uza zid. Teško je disala i nije mogla pogledati zatvorena vrata. »To je njezino ludilo«, okrutno je rekao Shawms. »Ne može podnijeti da bude vani, kaže da se cijeli svijet njiše, ljulja i da će je progutati. To je muči otkako ju je napala skupina mladića u Sussexu, njezinom zavičaju, koji su od nje prije vremena napravili ženu. Zar ne, Ellen?«

Ellen se s naporom odmaknula od zida. Sklopila je ruke ispred sebe. »Da, gospodine Shawms«, mirno je rekla. Posramljeno nas je pogledala. »Sada znate sve o meni, gospodine Shardlake.«

Sažalio sam se nad tom siroticom, ali odmah sam shvatio da ne smijem pokazati sažaljenje.

»Nije važno, Ellen«, mirno sam rekao. »Slušajte, siroti Adam je uzrujan. Hoćete li poći sa mnom da ga umirimo? S vama, njemu je najugodnije. Ako ste smogli snage.«

Zahvalno me je pogledala. »Da, naravno«, tiho je rekla i sigurnim korakom zaputila se niz hodnik, zveckajući ključevima. Obratio sam se Shawmsu. »Nadam se da ovaj incident nije uzrujao Adama. O tome ću izvijestiti sud.« Zlobno me je pogledao. Kad sam se okrenuo, Gebons me je s divljenjem pogledao.

Došao sam do Ellen, koja je stajala ispred zatvorenih vrata Adamove ćelije. »Ellen!« viknuo je Adam. »Što su vam učinili?«

»Sve je u redu«, rekla je Ellen. »Tu sam.«

Balkandownload.com

»Dr. Malton još nije stigao?« upitao sam je. »Ne, gospodine, očekujemo ga, ali još nije stigao.« Ellen se pribrala, ali bila je malo

potresena, kao da je njezin divlji ispad bio san. Otvorila je vrata. Adam se primaknuo vratima, koliko je mogao zbog okova na nožnom članku. Bio je zajapuren, a čim je ugledao Ellen, smirio se.

»Jeste li dobro?« upitao ju je. »Vrištali ste.« »Da, Adame. Ne uzrujavaj se, sjedni.« Zamijetio sam da je u ćeliji stolica. Momak je

polako sjeo. »Dr. Malton je predložio da donesemo stolicu«, rekla mi je Ellen. »Kako bi sjedio umjesto da kleči moli se na podu.«

Shvatio sam da je Adam prvi put bio zabrinut za nekog drugog. Kad me je izmučeno pogledao, nisam shvatio njegove riječi.

»Moja briga za Ellen je časna, gospodine, molim vas da to kažete kad vas budu pitali. Nisam opet zgriješio, čak ni u mislima. To nije kao s onom zlom ženom velečasnog.« Njegovo ispijeno lice se zgrčilo, pao bi na koljena da ga Ellen nije držala za ramena. »Hajde, Adame«, rekla je. Momak je dlanovima pokrio lice i zaplakao.

A onda mi je sinulo. Njegov vikar, Meaphon, bio je prijatelj velečasnog Yaringtona. Timothy je rekao da je momak koji je posjetio bludnicu Abigail visok i tamnokos. Adam je visok i tamnokos, njegova majka jednom mi je rekla da je bio vrlo naočit, a zbog strašne opsesije postao je mršav kao kostur.

Prišao sam mu. »Adame, je li ti poznato ime Abigail?« Momak je odmaknuo Ellen od sebe, skutrio se uza zid i prestravljeno me pogledao.

»Moj grijeh je otkriven«, jeknuo je. »O Bože, oprosti mi, nemoj me opet zgromiti.« »Gospodine, što radite?« ljutito je upitala Ellen. »Otključavam bravu koja se mora otključati«, rekao sam. Kleknuo sam uz Adama i

mirno mu rekao: »Adame, jednom si došao u kuću velečasnog Yaringtona i donio mu poruku svog vikara, zar ne?«

Ustrašeno me je pogledao. »Da.« »Abigail te je ugledala i uvela u kuću. Trebala je mladog muškarca. Podučila te je

stvarima o kojima si razmišljao, ali ih nikad nisi iskusio. Točno?« »Kako to možete znati?« šapnuo je. »Bog vas je izabrao da budete oruđe kojim će me

kazniti?« Nasmiješio sam se. »Ne, Adame. Yaringtonov stajski pomoćnik vidio je nekoga iz

staje. Sada sam shvatio da si to bio ti. To je sve. Abigail je pobjegla, moram je pronaći, zbog slučaja na kojem radim.« Ne smijem mu

reći da je Yarington ubijen. »To je moj veliki grijeh«, rekao je. »Svjestan sam da će me moji roditelji i crkva

prognati ako saznaju, zato jer više nisam među izabranima.« Adam me je pogledao u oči. »Nećete reći mojim roditeljima, gospodine?«

»Neću. Obećavam ti.« »Bio sam vosak u njezinim rukama«, rekao je Adam. »Isus, moj štit, bio je nemoćan.

Nju je sigurno poslao đavo.« »Ona je samo sirotica. I ona je bespomoćna, onaj licemjer Yarington drži je u šaci.« »Da. On je licemjer«, žustro je kimnuo. »Znao sam da trebam reći roditeljima, crkvi –

od Boga sam tražio savjet, ali ništa nisam osjetio, ništa. Zar me je On napustio?« »Nisam teolog, Adame. Ali, jedno je sigurno. Ti nisi napustio Njega. Možda Mu se

obraćaš na pogrešan način.« Momak više nije mogao izdržati, zagnjurio je lice u dlanove i gorko zaplakao. Ustao

sam s naporom, koljena su mi škripila. Obratio sam se Ellen. »Moram poći. Adam mi je

Balkandownload.com

otkrio važnu informaciju. Za – jedan slučaj. Ne znam kad će doći dr. Malton. Možete li ostati s Adamom?«

»Hoćete reći, smijete li ga ostaviti sa mnom?« ogorčeno me je upitala. »Ne, ja...« »Sa mnom je sve u redu«, odlučno je rekla. »Ako me ne istjeraju van.« Duboko je

udahnula. »Najčešće sam zdrave pameti.« »Znam da ga ostavljam u dobrim rukama.« Pocrvenila je. »Ozbiljno mislite?« »Da. Kad dođe dr. Malton, molim vas recite mu što je Adam rekao. Recite mu – recite

mu da bih ga htio vidjeti.« »Na vama vidim da se radi o ozbiljnoj stvari«, rekla je Ellen. »Adam je u nevolji?« »Nije, kunem vam se da nije.« Nasmiješio sam se. »Vi ste dobra žena, Ellen. Ne

dopustite nasilnom prascu Shawmsu da vas razuvjeri.« Kimnula je i zaplakala. Izašao sam van. Grozničavo sam razmišljao. Dakle, Adam je

bio kod Abigail. On je tamnokosi momak kojeg tražim. A onda mi je palo na pamet može li se uistinu vjerovati Ellen i povjeriti joj Adama, jer me je njezina užasna panika duboko potresla. Ne, pomislio sam, ne, osim čudne boljke od koje pati, ona je potpuno normalna, normalnija od mnogih tisuća po ulicama Londona.

TRIDESET DEVETO POGLAVLJE

AHAO SAM KUĆI obuzet mislima. Nisam mogao podnijeti jutarnju gužvu na ulicama, pa sam jahao na sjever do gradskih zidina. Nije bilo nikoga te sam se osjećao sigurno. Zbog tišine lakše sam podnio smrad iz Houdsditcha, u koji su još uvijek bacali krepale pse i konje usprkos zabrani Vijeća. Sjetio sam se

Adama, vrlo je lako zaboraviti da su luđaci bili normalni ljudi. Sada sam shvatio da je tragični Adam, mršav kao kostur, nekad bio naočit, da je bio, kako je njegov otac rekao, bezbrižan i veseo momak. U njegovoj crkvi sigurno su mislili da ga zbog toga treba kontrolirati, učiti redu, strašiti paklom. A to je bilo nevjerojatno učinkovito. Sjetio sam se Ellen, njezine tragične priče, kakva je nekad bila, prije užasnog iskustva.

Sa sjevera sam ušao u Ulici Chancery i zatekao se u gradskoj vrevi. Bio sam zamišljen. Naglo sam se pribrao kad je netko viknuo: »Hej, pazi!« Ugledao sam nakupca koji je stajao ispred Genesis. Gurao je trokolicu nakrcanu jeftinom robom. Kad sam povukao uzde, krajičkom oka vidio sam dronjavi ogrtač, koji se vikao po tlu, i prljavo lice s gustom sijedom kosom i dugom bradom.

»Tko naleti na mene, mora platiti uništenu robu!« mrmljao je preko ramena dok je gurao kolica. Umirio sam Genesis, jer se gotovo srušila i stavio joj dlan na sapi kad smo krenuli dalje. Kad sam se okrenuo, nakupac je već stigao do Holborna. Projahao sam pored ulaza u Lincoln’s Inn i stigao kući. Bilo je tek pola pet.

Pošao sam na kat da se presvučeni, razmišljajući kako je razriješen barem jedan dio zagonetke. Momak koji je bio u Yaringtonovoj kući, cijelo vrijeme je zaključan u Bedlamu. Čini se da je ipak Goddard ubojica. Ali, zašto nam je poslao adresu?

Uzeo sam Sveto pismo i otvorio Otkrivenje: A sedmi izli svoju čašu u zrak. Tada iz hrama, od prijestolja, dođe jak glas koji poviče:

»Svršeno je!« Uto udare munje, grmljavine, gromovi i velik potres zemlje, kakav nikada ne

J

Balkandownload.com

bi otkada se ljudi pojaviše na zemlji. Zavalio sam se u stolici. Svako ubojstvo bilo je oponašanje, okrutna parodija onoga što

je sedam anđela učinilo grešnom narodu u Otkrivenju. Leš sirotog Lockleyja upotrijebio je da zaustavi rijeku, a to je simbolično isušivanje Eufrata nakon šeste čaše. Ali, kao što je Barak rekao, kako može izazvati zemljotres?

Kad sam odložio Sveto pismo na stol, knjiga se otvorila na drugom ulomku, koji mi je zapeo za oko. Pavlova prva poslanica Korinćanima:

Kad bih imao dar proricanja i znao sve tajne i sve znanje; kad bih imao puninu vjere, tako da bih brda premještao, a ljubavi ne bih imao, bio bih ništa.

Je li ubojica ikad pročitao te riječi, upitao sam se. Da ih je pročitao, njega se ne bi dojmile, one se ne poklapaju s njegovim strašnim porivom za nasiljem, pa ih ne bi ni primijetio. Sklopio sam knjigu, očajan zbog toga kako ljudi shvaćaju svog Boga.

SIŠAO SAM U prizemlje. U dnevnom boravku ugledao sam Tamasin, u vazu je

stavljala grančice koje su počele cvjetati. Bila je zamišljena i tužna. Kad me je vidjela, nasmiješila se.

»Pomislila sam da će lijepo izgledati. Ubrala sam ih u vrtu, nadam se da nemate ništa protiv.«

»Podsjećat će nas da je proljeće stiglo. Gdje je Jack?« »Otišao je u Lincoln s Inn da vidi kako se Skelly snalazi na poslu.« »Trebao bih poći k njima.« Zašutio sam i ozbiljno je pogledao. »Tamasin, istraga se

bliži kraju. Pronašli smo kuću čovjeka za kojeg mislimo da je odgovoran, kod Barneta. Sir Thomas Seymour organizirao je potjeru, koja se zaputila onamo. Večeras ćemo i mi poći.«

»Pronašli ste ubojicu?« upitala je. »Sada smo sigurni tko je on.« »Dakle, Jack će opet u pustolovinu«, rekla je. »Tamasin, on to mrzi. Kao i ja, a ja sam ga upleo u istragu.« »U pravu ste«, rekla je. »On se boji tog stvora kojega ganjate.« Zatim je očajno raširila

ruke. »Ali, ja ga ne mogu utješiti. Kad pokušam s njim ozbiljno razgovarati, on mi kaže da ga gnjavim ili me kori.« Umorno je uzdahnula. »I to se neprestano ponavlja, kao magarac koji okreće mlinsko kolo.«

»Tamasin...« Podigla je ruku. »Ne, gospodine. Vi ste dobri i ja sam vam zahvalna. Ali, isključili ste

me.« Napravila je kniks i izašla van. Nisam se mogao smiriti, pa sam pošao u Lincolns Inn da vidim Dorothy. Ako je

Bealknapu bolje, možda ću uvjeriti tog nasilnika da se vrati u svoje odaje. Ali kad sam stigao, Margaret je rekla da je Dorothy izašla van da riješi neke račune.

»Dobro je što se opet posvetila poslu«, rekla je. »Da.« Izvio sam obrvu. »Kako je moj kolega odvjetnik, gospodin Bealknap?« »Neprestano se žali. Pomislili biste da je on gazda, a ja njegova sluškinja.« »Da odem k njemu?« »Vidjet ću kako mu je.« Margaret je ušla u sobu i odmah se vratila zajapurena lica.

Balkandownload.com

»Kaže da vas ne želi vidjeti, gospodine. Nije mu dobro. Ispričavam se, ali gospodarica nije tu pa ne mogu...«

»Naravno. Ionako ga ne bih mogao ni pogledati.« Možda se Bealknap stidi, zato jer je Feldayja informirao o meni, a naravno da ne zna da je Felday mrtav, pomislio sam. »Hoćeš li reći gospodarici da mi je žao zbog gnjavaže?«

»Hoću, gospodine.« Izašao sam van. Prvi put nakon mjesec dana, stao sam i pogledao fontanu. Voda je

mirno pljuskala u velikoj kamenoj zdjeli. Kako je ubojica saznao da je Roger prije nekoliko godina bio radikalni reformist, pomislio sam. Dok sam stajao i gledao u vodu, pokušao sam se sjetiti nečega što sam čuo kad sam bio u Yaringtonovoj kući i razgovarao s Timothyjem. Što je to bilo? Kad sam krenuo sam kući razmišljajući o tome, bio sam još nemirniji.

SVRATIO SAM U svoj ured, ali Barak je već otišao. Kad sam došao kući, Barak je u

dnevnom boravku jeo kruh i sir. »Hvala ti što si bio u uredu«, rekao sam. »Jeste li razgovarali sa starim – dr. Maltonom?« »Nisam ga sreo.« »Hoćete li jesti?« »Ne, nisam gladan.« Ozbiljno sam ga pogledao. »Trebao bi otići u sobu kod Tamasin.

Ona je jako nesretna.« Uzdahnuo je i kimnuo. Na vratima se okrenuo. »Uzgred rečeno, Orr kaže da ga gnjavi

onaj prosjak, koji je dolazio u Ulicu Chancery. Dvaput je bio u protekla dva dana da proda svoje tričarije i raspitivao se o ženi koja tu stanuje.«

Pogledao sam ga. »Čekaj«, tiho sam rekao. »Zatvori vrata.« Teško sam disao, jer sam se nečega sjetio. »Taj nakupac, to je onaj u dronjcima sijede brade?«

»Da. On se tu danima muva.« »A robu nosi u ručnim kolicima.« »Ne mislite – ali on je starac sijede brade. Polovica nakupaca u Londonu gura kolica.« »Ali, onda nas može pratiti i nezamijećeno promatrati. Barak, je li se s tim služio? Je li

to on?« »On je u Hertfordshireu.« »On nas je pozvao da odemo onamo. Pozovi Orra«, rekao sam. »A zatim kreni u vrt i

provjeri je li nakupac u blizini. Nemoj da te vidi.« Barak me je sumnjičavo pogledao, ali odmah je izašao van. Zatim je stigao Orr. »Što

je onaj nakupac prodavao?« upitao sam. »Obične stvarčice. Bižuteriju, četke i tave. Otjerao sam ga.« »Nakupci ne gube vrijeme i ne vraćaju se ako prvi put nisu ništa prodali.« »Raspitivao se za ženu iz ove kuće. Možda je mislio da svoju robu može prodati

Tamasin ili Joan. Kad je prošli put svratio, gledao je pored mene i zavirivao u kuću.« Barak se vratio. »Dolazi u Ulicu Chancery iz Aldgatea. Stići se za minutu.« Namrštio

se. »U pravu ste, nešto je čudno. On samo gura kolica po ulici, ne zaustavlja se ispred drugih kuća niti salijeće prolaznike.«

Balkandownload.com

»Možda je on ubojica«, tiho sam rekao. »Najbolji način da budeš nezamijećen, da uhodiš druge i prisluškuješ razgovore je prerušavanje u nakupca, kojeg se uvijek izbjegava, da budeš od onih koje nitko ne želi vidjeti.«

»Ali, on je starac«, usprotivio je Orr. »Nisam siguran«, rekao je barak. »Hoda kao mladić. Nismo li nedavno na Cvjetnicu

vidjeli mnoge ljude, koji su se prerušili u starozavjetne proroke, a imali su lažne brade?« »Isuse, jesmo li ga se dočepali?« rekao je Orr. »Hoćemo li ga nas dvojica odmah uhvatiti?« upitao ga je Barak. Orr je kimnuo. »Vjerojatno je nenaoružan.« »Idemo«, rekao je Barak. »Moramo požuriti, inače će proći pored kuće i nestati u

gužvu Ulice Fleet.« Ustao sam. »Idem s vama«, smjelo sam rekao, iako se nisam osjećao kao junak. »A

ako se pokaže kad ga uhvatimo da je on đavo šiljatih rogova s lažnom bradom, ako poleti iznad Holborna, onda ćemo se uvjeriti da je Harsnet bio u pravu.«

»Uzet ću mač. Vaš držite u sobi?« »Da.« U sobi leži tri godine, odvjetnici ne nose mač. »Moj je u kuhinji.« Orr je otišao, bio je smrknut i odlučan. Pogledao sam naokolo: na

visokom kuhinjskom ormariću bio je moj pladanj, na zidu moja dragocjena slika s klasičnim prizorom iz lova. Shvatio sam koliko mi to znači, soba u središtu mog života. Stisnuo sam čeljusti i pošao u svoju sobu po mač. Kad sam izašao iz sobe, privezujući mač oko pojasa, Barak je izašao iz svoje sobe. »Zuri nam se, ženo!« viknuo je preko ramena. »Imamo ga!« Sjurio se niz stubište. Orr nas je čekao na vratima kuće. Tamasin je bijesno izjurila iz sobe. Zgrabila me je za ruku. »Što se zaboga događa? Hoće li mi netko reći?«

»Mislimo da je ubojica na ulici«, rekao sam. »Mislimo da se prerušio u nakupca. Ukazala nam se prilika, moramo poći.« Brzo sam sišao, a Orr i Barak su me čekali ispred kuće. Krajičkom oka ugledao sam Joan na kuhinjskim vratima i dva dječaka, koji su se držali za njezin skute.

SUNCE JE BILO na zalasku, duge sjene padale su po Ulici Chancery. S ulaza sam

vidio nakupca koji je prošao pored moje kuće, gurajući kolica ispred sebe. Nas trojica jurnuli smo na njega. Odvjetnici i činovnici u prolazu, stali su i gledali nas. Kad smo ugazili u lokvu, sa zadovoljstvom sam vidio kako blato leti i pada na ogrtač rizničara Rowlanda, koji se priljubio uza zid da izbjegne gužvu.

»Osramotit ćemo se ako je to samo stari nakupac«, rekao je Orr. Nisam imao daha da mu odgovorim.

Nakupac nas je čuo kako jurimo prema njemu, pa se okrenuo i zakočio kolica. Kako je Barak rekao, hitro se kretao za starca. Krajičkom oka vidio sam njegovu sijedi bradu, raščupanu kosu i užarene oči na prljavom licu. A onda je potrčao. Barak je skočio na njega i uhvatio ga za otrcani ovratnik. Trebao ga je srušiti, ali nakupac je ostao na nogama. Uhvatio je Baraka za ruku da ga spriječi da isuče mač. Orr ga je zgrabio za sijedu bradu, koja se odlijepila s njegovog lica. Na obrazu se ukazala ogrebotina, a brada mu je visila preko usta. Nije obraćao pažnju. Koljenom je udario Baraka u prepone. Barak je vrisnuo i posrnuo.

Balkandownload.com

Nakupac je skočio prema kolicima, zavukao ruku i izvadio veliki mač. Bižuterija iz kolica poletjela je naokolo. Stajao je leđima okrenut prema kolicima, a Orr ja primicali smo mu se s isukanim mačevima. Shvatio sam da nas je okružila gomila prolaznika. Gledali su sa sigurne udaljenosti.

Pokušao sam mu vidjeti lice. Raščupana sijeda kosa pala mu je na čelo, a krv je curila iz ogrebotine na obrazu. Njegov dugi nos bio je čudne boje, te mi je sinulo da je i on lažan, kao i njegova brada, a prljavo lice ustvari je glumačka šminka. Samo su plave oči, užarene od mržnje i uzbuđenja, bile stvarne.

Nakupac me je odjednom napao. Srećom, uspio sam parirati udarac mačem. A onda je Barak, blijed od bola, stao uz mene. Htio ga je ubosti u ruku kojom je držao mač, ali omeo ga je uzvik iza nas, pa je promašio.

»Prestanite se tući!« viknuo je rizničar Rowland na nas, kao da smo nestašni učenici, pa smo stali. Nakupac je iskoristio priliku i mačem posjekao Baraka po mišici. Barak je ispustio mač. Zatim je odskočio u stranu i zaletio se u čovjeka koji je stajao u gomili, studenta prava koji je sjahao i držao konja za uzde. Nakupac ga je mačem posjekao po licu. Momak se srušio na tlo i rukama pokrio lice. Nakupac je skočio na konja, podbo ga petama i odjahao po Ulici Chancery prema Holbornu. Nesretni student se izvijao na tlu i vrištao, a Barak se držao za ranjenu ruku i psovao. Htio sam uzeti najbližeg konja i poći za ubojicom, ali dok uzjašem i krenem, on će već biti daleko. Umorno sam pogledao prizor oko kolica.

Barak je bio samo okrznut, ali siroti student bio je teško ozlijeđen. Od rane na nosu i obrazu ostat će mu ožiljak do kraja života. Oči su mu samo čudom bile neozlijeđene. Rizničar Rowland je naredio da ga odvedu u Lincoln’s Inn. A onda me je ljutito upitao zbog čega smo napali nakupca. Zašutio je kad sam mu rekao da je to bio ubojica Rogera Elliota.

Gomila se polako razišla, a Barak, Orr i ja ostali smo kod kolica. Pretražili smo ih, ali u njima smo pronašli samo bižuteriju, odjeću, krpe i boce octa za čišćenje srebrnine.

»Dovoljno su velika da se sakrije leš«, rekao je Barak. Uzeo je krpu i previo ranu. Krv mu se cijedila niz šaku.

»Sada znamo kako nas je slijedio, a sigurno je prisluškivao naše razgovore. Ne sjećam se da je u gomili bio nakupac sijede brade s kolicima kad sam napadnut, ali vjerojatno mijenja krinku.«

»To je Goddard, gospodine?« upitao je Orr. »Ne znam, imao je lažni nos i periku, a lice mu je bilo okrvavljeno.« »Nisam zamijetio bradavicu«, rekao je Barak. »Ako je velika kako se priča, onda ju ne

bi mogao sakriti.« »Zašto je došao?« upitao je Orr. »Vjerojatno je htio promatrati kuću. A možda nas je kanio opet zastrašiti, ili nešto

učiniti ženama.« Zašutio sam, a onda sam iz kolica izvadio šest boca octa za čišćenje. Ispraznio sam ih u kolica. Kad sam izlio četvrtu bocu, tekućina je šištala i nagrizla drvo.

»Opet vitriol«, rekao sam. »Zbog toga je dolazio u kuću. Time je htio zaliti Tamasin ili Joan.«

POLAKO SMO SE vratili kući. Kolica smo ostavili na ulici. Nisu nam više trebala. U

njih sam ubacio lažnu bradu.

Balkandownload.com

Joan je stajala na vratima kuće. Bila je ustrašena, razrogačila je oči kad je vidjela da je Barak ranjen. »Što se dogodilo?« upitala je drhtavim glasom.

»Na ulici je bio čovjek koji je napao Tamasin i mene«, rekao sam. »Pobjegao je.« Pogledao sam njezino izborano, zabrinuto lice. Nisam joj mogao reći što bi se dogodilo da je ona, a ne Orr, otvorila vrata nakupcu. »Sve je u redu. Gdje su dječaci?«

»Rekla sam im da ostanu u staji.« Umorno sam kimnuo. »Sada mogu izaći. Vojniče Orr, hvala vam na pomoći.« Kimnuo je i pošao za Joan u kuhinju. Barak se naslonio na ogradu, blijed od šoka. »Sredio bih ga da se nije umiješao onaj stari seronja Rowland«, bijesno je rekao. »Da, siguran sam da bi ga sredio.« »Ne mogu reći Tamasin da je imao vitriol. O tome ne mogu ni razmišljati.« Uzdahnuo

je. »Ne smije izlaziti van dok ga ne uhvatimo. Reći ću joj.« »Zbog čega ne bih izašla van, ako želim?« Ugledao sam Tamasin na vrhu stubišta.

Sigurno je čula Barakove zadnje riječi. Pogledala je njegovu nadlakticu. »Kojeg si vraga sada učinio?« bijesno i ustrašeno je rekla. Shvatio sam da je nikad nisam čuo kako psuje.

»Ubojica je bio ispred kuće. Gotovo smo ga uhvatili, ali pobjegao je. To nije ništa, samo ogrebotina. Hoćeš li donijeti vode i oprati mi ranu?«

»Ali, zašto si rekao da ne smijem van?« viknula je Tamasin. »Možda je u blizini.« »U blizini je zadnja tri tjedna. Hoćete li mi reći što se događa?« »Trebao bi joj reći«, tiho sam rekao Baraku. »Ona je na rubu živaca.« »Ne mogu. Ne mogu podnijeti da bi joj se to dogodilo, zato jer je moja supruga.«

Stresao se i duboko udahnuo. »O čemu sada govorite?« viknula je Tamasin. »Hoćeš li me poslušati, ženo?« viknuo je Barak. Držao se za nadlakticu i pošao uz

stubište prema Tamasin. Ona ga je bijesno i zbunjeno gledala. Progurao se pored nje u sobu. Ona je ušla za njim i zalupila vratima.

Kiša je opet počela padati. Kapi su lupale po prozorima.

SPREMAO SAM SE za spavanje. Gledao sam kišu kako pada i razmišljao jesu li

popravili ulaz u Charterhouse, kad je netko pokucao na vrata. Otvorio sam i ugledao Baraka.

»Vijesti od Harsneta?« upitao sam. »Ne.« Bio je u košulji, desni rukav je zavrnuo, imao je zavoj na mišici. Iznad zavoja

zamijetio sam ožiljke od prijašnjih sukoba mačem. Bio je jako umoran. »Mogu li ući?« upitao je. »Moramo razgovarati.«

Kimnuo sam, a on je sjeo na postelju. Šutio je, a onda je odmahnuo glavom. »Ona se ljuti, zato jer sam joj zabranio da izlazi iz kuće, a nisam joj rekao zašto.«

»Trebaš joj reći za vitriol.« Odmahnuo je glavom. »Ne mogu joj reći da je mogla užasno nastradati. Kad pomislim

da ju je mogao unakaziti...« Zašutio je, oči su mu se ispunile suzama. »Hajde, znaš da je ona snažna. Zbog toga ti se svidjela u Yorku, sjećaš se?«

Balkandownload.com

»Ali, sada sam njezin muž. Trebao bih je zaštititi.« A onda je rekao: »Trebao bih s njom imati dijete.« Opet je zašutio. »Znam da bi žene trebale biti krive kad dijete umre na porodu, ali danas ništa nije sigurno. A što ako sam ja kriv? Samo sam se htio brinuti za nju, da bude sigurna i da imamo obitelj. Da očuvamo židovsku lozu mog oca. A ništa nisam postigao.« Tmurno je zurio u vrata. »Volim je, nikad nisam drugu ženu volio kao nju, a tako mi Boga, imao sam ih mnogo.«

»Možda je u tome problem«, mirno sam rekao. »Izmaštao si kakav bi trebao biti brak, pa nisi mogao podnijeti realnost bračnog života, koji vam je donio malo sreće. Ali, niste vi krivi. Kad biste barem mogli normalno razgovarati.«

Pogledao me je ispod oka. »Vi ste stari lisac, iako ste cijeli život sami, zar ne?« »Lako je vidjeti probleme u tuđim životima. Moja greška s Dorothy je bila potpuno

drugačija. Previše sam joj rekao i prerano.« »Ah, pitao sam se što se događa s vama.« »Ništa se ne događa. Ako ikome kažeš, naglavačke letiš iz Lincolns Inna«, šaljivo sam

rekao da ublažim napetost. Barak se nasmiješio i kimnuo. »Kad ste spomenuli izbacivanje«, rekao je, »jeste li pomislili da vam je Bealknap

suparnik? Možda nije bolestan nego želi da se ona sažali nad njim.« »Bealknap će se zainteresirati za ženu samo ako je od zlata i ako se može otopiti.« Nasmijali smo se, a onda je Barak ozbiljno rekao: »Hoćete li se pomiriti sa starim

Maurom?« »Ne znam. Pokušat ću, a ti bi se trebao pomiriti s Tamasin.« Uzdahnuo je i ustao s postelje. »Trebam se vratiti k njoj. Hvala vam«, rekao je. »Jack«, rekao sam. »Sjećaš li se da si mi u Yorku rekao kako se ne možeš odlučiti

između pustolovnog, nemirnog života i smirivanja. Izabrao si miran život s Tamasin, to je bila tvoja odluka. Da ne budeš sam, nego da s njom budeš zajedno. Bio si jako hrabar, a sada moraš imati hrabrosti da budeš iskren s njom.«

Stajao je kod vrata. »Postoje razne vrste hrabrosti«, natmureno je rekao. »Rijetki su koji ih u sebi znaju odvagnuti.«

GLASNIK IZ zamka Lambeth stigao je nakon ponoći, kad smo svi bili u krevetu.

Međutim, nisam spavao, jer sam slušao prigušenu viku iz Barakove i Tamasine sobe. Opet su se svađali. Zašutjeli su kad je glasnik snažno pokucao na ulazna vrata.

Baraku i meni naređeno je da smjesta dođemo na sastanak s nadbiskupom Cranmerom. Brzo smo se odjenuli, uzeli konje i odjahali kroz grad u mraku do Whitehall stuba, gdje nas je čekala barka da prijeđemo Temzu. Kiša je prestala padati, mjesečina je blistala na srebrnoj, pustoj rijeci.

Odveli su nas u Cranmerov ured. Kad smo Barak i ja stigli, ususret nam je išao činovnik uz kojeg je hodao Harsnet. Vidio sam da su i njega izvukli iz postelje.

Nadbiskup je sjedio za stolom. Bio je napet i imao je velike podočnjake. Lord Hertford nije bio prisutan, a sir Thomas Seymour je stajao s prekriženim rukama na prsima, bio je uzbuđen i raskošno odjeven, kao i uvijek.

Ispričao sam im događaj s nakupcem. »Niste ga uspjeli prepoznati?« tiho je upitao

Balkandownload.com

Harsnet, kad su me saslušali. »Ne. Bio je dobro prerušen.« »Goddard ima veliku bradavicu na licu«, rekao je Cranmer. »Nisam je zamijetio. Ali, na licu je imao debeli sloj šminke.« Cranmer je šutio i razmišljao. Zatim se obratio sir Thomasu. »Ispričajte im što se

dogodilo u Hertfordshireu.« »Vrlo lako sam pronašao Kinesworth. To je seoce, kilometar i pol od Totteridgea.

Lokalne vlasti dobro poznaju obitelj Goddard. Oni žive u ladanjskoj kući izvan sela. Bili su imućni, ali Goddardov otac je zapio sve novce. Kad je otac umro prije trideset godina, imanje je prodano. Goddard je bio dječak. S majkom je živio u kući, a ona je plemenita porijekla, sramila se zbog svoje obitelji. Kad je Goddard stasao, zaredio se u Westminsterskoj opatiji. Starica je povučeno živjela sama u njihovoj kući, koju je Goddard naslijedio kad je umrla prije nekoliko mjeseci.«

»A on se onda iselio iz svog londonskog stana«, rekao sam. »Dakle, onamo je otišao.« Duboko sam udahnuo. »Pronašli ste ga?«

»Katkad dolazi onamo. Jučer su ga vidjeli kako jaše za London. Čekali smo cijeli dan da se vrati, ali ništa nismo zamijetili. Tek smo kasno sinoć ugledali dim kako se vije iz dimnjaka njegove kuće.«

»Dakle, vratio se«, rekao je Cranmer. »Dakle, on bi mogao biti nakupac«, rekao sam. »Napali smo ga u suton.« »Točno.« »Sčepajmo ga«, uzbuđeno je rekao sir Thomas. »Samo malo. Što su mještani rekli o njemu?« upitao je nadbiskup. »Kažu da je odbojan, ne druži se s mještanima. Ne odlazi u selo, namirnice mu šalju u

kuću. A kuća je u ruševnom stanju.« »Ima li novca?« upitao je Harsnet. »Nešto novca ima.« Sjetio sam se prosjaka, koji su prodali zube. »Jeste li pogledali kuću?« upitao je Cranmer. »Pogledao sam je sa sigurne udaljenosti. To je bilo lako, okružena je drvećem.

Ladanjska kuća, nekad je bila lijepa, ali sada je trošna. Prozori su bili zatvoreni. Ima zapušteni vrt, a naokolo je šuma. A slušajte sada ovo«, rekao je Seymour. »Kad mu je umrla majka, Goddard je otpustio radnike i to su mu zamjerili u selu.«

»Dakle, živi sam?« upitao sam. »Da. Ostavio sam svog čovjeka na straži i dojahao sa sobarom.« »Možemo li vjerovati lokalnim vlastima?« upitao je Harsnet. »Možemo. Lokalni sudac je umješan.« »Niste mu rekli da sudjelujem u istrazi?« strogo je upitao Cranmer. »Nisam, gospodaru. Rekao sam da se radi o državnoj tajni.« Cranmer je kimnuo. Obratio se Harsnetu. »Sir Thomas je predložio da pošaljemo

naoružane ljude i provalimo u kuću.« »Ne gubimo vrijeme.« Mrtvozomik se gorko nasmijao. »Raspitivao sam se po cijelom

Londonu i susjednim okruzima, ništa nisam saznao. Trebao sam provjeriti još dalje.« »Učinili ste sve što ste mogli«, rekao je Cranmer. Obratio se sir Thomasu. »Koliko

nam ljudi možete dati?« »Dvanaest, gospodaru«, samouvjereno je rekao. Vidio sam da uživa, zato jer je bio u

centru pažnje. »Vodit će ih moj sobar, Russell. Mladi, snažni i okretni ljudi, jer takve ljude želim u svojoj službi.« Zadovoljno se nasmiješio.

»Što ćete im reći?«

Balkandownload.com

»Reći ću da dvorani progone jednog zlikovca i da nam trebaju pomoći da ga uhvatimo.«

Cranmer nas je pogledao. »Onda ćemo tako i postupiti«, rekao je. »Dovršimo taj slučaj.«

»Poslao je poruku«, rekao sam, »pa sigurno očekuje da to učinimo. To je povezano s ubojstvom sedme žrtve.«

»Znam«, tiho je rekao Cranmer. »Ali, imamo li drugog izbora osim da nasrnemo sa svim snagama?«

Nisam ništa rekao. »Želim da pođeš s ljudima sir Thomasa, Matthew«, rekao je nadbiskup. »Ubojica vjeruje da si upleten u njegovu misiju. A to je potpuno očigledno, nakon napada na nakupca.« Strogo me je pogledao. Možda je očekivao da ću se usprotiviti, ali samo sam rekao: »Da, Vaša Visosti.«

Nadbiskup se obratio Seymouru. »Dobro me slušajte, Thomase«, strogo je rekao. »To nije zabava. Ako pođe po zlu i kralj sazna što smo radili, neću samo ja stradati. Kontroliraj svoju avanturističku narav. I upamti da Goddard ne smije na sud, ako ga uhvatite. Slučaj će mirno i potajno biti zatvoren. Večeras.«

Sir Thomas je pocrvenio, ali je kimnuo. »Shvaćam koliko je to važno, gospodaru«, značajno je rekao.

»Dobro. I hvala vam na svemu što ste učinili. A sada da čujem što se događa u Charterhouseu?«

»Moji ljudi izvukli su Lockleyjev leš, ali ne možemo podići ustave. Zaglavljene su. Moj brat je poslao inženjera da vidi o čemu se radi.«

»A ja sam ispitao prosjake«, rekao je Harsnet. »Prije nekoliko tjedana došao je jedan čovjek, koji je boravio u kapeli koja im služi kao sklonište. Htio je saznati sve o Charterhouse i krčmi, ali nije otišao onamo.« Pogledao me je. »Starac, prljava lica, raščupane sijede kose i brade. Prosjaci su zazirali od njega, mislim da su osjetili da se lažno predstavlja.«

Seymour se nasmijao. »Taj tip je genij. Kralj bi ga trebao uzeti u službu kao uhodu.« »Vještine je stekao od đavla«, rekao je Harsnet. »A kada je to bilo važno?« Cranmer se obratio Baraku, koji je šutke stajao uz vrata. »Pomozite sir Thomasu da

organizira naoružanu potjeru«, rekao je. »Radili ste za lorda Cromvella, imate dragocjeno iskustvo.«

»Da, gospodaru.« Barak se naklonio. Možda nadbiskup želi biti siguran da će sir Thomas dobro organizirati potjeru i da neće svojim ljudima puno pričati, pomislio sam. Sir Thomas ga je hladno pogledao, te sam shvatio da je i on o tome razmišljao.

Nadbiskup je ustao. »Molit ću se da okončate taj užas«, rekao je. Kad smo pošli, sućutno me je pogledao. Dobro, pomislio sam, tim sam putem krenuo onog jutra kad sam pronašao sirotog Rogera.

NA HODNIKU sam prišao Harsnetu. »Hoće li sada biti kraj, Matthew?« tiho je

upitao.

Balkandownload.com

»Ne znam.« »U pravu si, treba biti oprezan. Osjećam da jašemo u đavolove ralje.« »Imamo mnogo ljudi.« »Ne vjerujem Seymouru. On je pustolov.« »Točno. Ali, umješan je i koristan, on je iskusan vojnik.« »Možda.« Harsnet je zašutio, a onda je rekao: »Popodne sam vidio lady Catherine Parr

kako je sa slugama ujahala u svoju kuću na Trgu Charterhouse. Na sjeveru ima veliko imanje, ali odsjek je u Londonu, sigurno razmišlja o kraljevoj prosidbi.«

»Ona ne smije otići bez kraljeva dopuštenja. Na određeni način je tu zatočena.« »Mora se udati za kralja«, odlučno je rekao. »O tome ovisi opstanak reforme. A mi

moramo zaustaviti Goddarda«, rekao je. »Pod svaku cijenu.« Izašli smo van. Sir Thomas stajao je na molu kod barke, a trojica veslača držala su

baklje i osvjetljavala ga s leđa. »Idem kući«, rekao je, »po svoje ljude i konje.« Podbočio se kao pravi gospodar te sam se sjetio kralja. Stresao sam se.

ČETRDESETO POGLAVLJE

AKON JEDNOG SATA sjedio sam na svom konju ispred svoje kuće. Mjesečina je blistala na lokvama puste Ulice Chancery. Konji su bili nervozni, jer smo ih izveli van u kasne sate. Bio sam umoran, rana me je svrbjela. Sir Thomas Seymour otišao je kući na Strandu da pripremi potjeru za

Hertfordshire. Ulica Chancery bila je usput, pa je pristao da ostavim poruku za Tamasin i Joan da ćemo svratiti tek poslijepodne. Pitao sam Baraka hoće li on ostaviti poruku za Tamasin, ali on je odmahnuo glavom.

Iz smjera Stranda začulo se zveckanje konjske orme. Skupina od petnaestak muškaraca s mačevima tiho je dojahala na slaboj mjesečini. Na čelu je bio visok muškarac, tridesetak godina, a Harsnet i Barak su jahali iza njega. U potjeri su bili snažni mladići, jedva su čekali pustolovinu. Bili su u tamnoj odjeći. Shvatio sam da sir Thomas nije s njima.

»Spremni?« upitao je Harsnet. »Da.« Kimnuo je visokom muškarcu. »To je Edgar Russell, sobar gospodina Thomasa.« Kimnuo sam mu, a on se naklonio u sedlu. Bilo mi je drago, zato jer se doimao

ozbiljno i autoritativno. Barak je pogledao prozore u mraku na mojoj kući. »Svi spavaju?« upitao je. »Da, ostavio sam poruku. Napisao sam da ti je žao što do sutra nećeš vidjeti Tamasin.« »Hvala vam.« »Gdje je sir Thomas?« Barak se nasmiješio. »Otišao je da izvuče dekana Bensona iz kreveta i dovede ga u

Hertfordshire. Ondje ćemo se sresti.« »Zašto?« »Kako bismo bili sigurni da smo uhvatili Goddarda, ako da pronađemo.« Barakova kobila kaskala je u mjestu. Barak me je pogledao, susprežući uzbuđenje.

»Spremni?« »Spreman.« »U redu, curo«, rekao je Barak kobili, a onda se obratio sobaru. »Idemo da uhvatimo

N

Balkandownload.com

tog seronju.« »Ne kuni«, prekorio ga je Harsnet. »Seronja nije psovka. Kune se kad se spominje Boga zaludu.« Začuo se smijeh, a Russell se okrenuo u sedlu. »Tišina«, prosiktao je. Odmah su

zašutjeli. Bilo mi je drago kad sam vidio da ga slušaju. »Moramo krenuti ako želimo stići prije zore«, rekao mi je.

Kimnuo sam. Jahali smo po Ulici Chancery, a konjski kas i zveckanje opreme odzvanjali su u tihoj noći.

»Što će biti kad dođemo u Kinesworth?« upitao sam Harsneta. »Smjestit ćemo se u svratištu na ulazu u selo. Krčmar je pobožan i poznaje lokalnog

suca Goodridgea. Ljude ćemo u zoru rasporediti po šumi oko Goddardove kuće, a kad svane napast ćemo i zarobiti ga.« Primaknuo mi se. »Sobar Russell je dobar čovjek. Strog je prema svojim ljudima, a oni ga slušaju. Bio je u Ugarskoj sa sir Thomasom, on je prekaljeni ratnik. On je naredio da se odjenu u crno, kako bi bili manje upadljivi.«

Jahali smo po mračnim i tihim ulicama, katkad se čulo cvrkutanje ptica, ukazao bi se nejasan obris stoke na livadama. Monotono smo jahali te sam gotovo zadrijemao u sedlu. Još je bio mrak kad je Russell podigao ruku da stanemo. Došli smo do malog seoskog svratišta podalje od ceste. Svjetlo je bilo upaljeno. Tiho smo sjahali.

»Tu je sudac Goodridge«, rekao je Russell. »Mrtvozorniče, gospodine Shardlake, uđite unutra. Pobrinut ćemo se za vaše konje. I vi, Barak«, rekao je i nasmiješio se. »Sada nam trebaju svi promućurni ljudi.«

U dugoj, niskoj prostoriji bili su stolovi, zato jer je navečer tu bila krčma. Sjetio sam se Lockleyja i sirote gospe Bunce. U središtu prostorije gorjelo je ognjište, kao u starim kućama. Toplina je godila nakon dugog jahanja po hladnoći.

Muškarac, star šezdesetak godina, sjedio je za stolom, a pred njim je ležala rukom iscrtana mapa. Ustao je da nas pozdravi. Bio je preplanuo, izborana lica i tužnih, prodornih očiju. Iskusan i sposoban seoski sudac, pomislio sam. Rekao je da se zove William Goodridge.

»Kakav je plan?« upitao je Harsnet. Kad smo sjeli, pokazao je mapu i rekao: »Tu možete vidjeti gdje je kuća. Nalazi se

kilometar i pol od sela. Travnjak sa sve četiri strane, zarastao u travu i zapušten. Iza njega je šuma, koja okružuje kuću.«

»Idealno za stražu«, zadovoljno je rekao Russell. »Kuća je velika«, rekao sam. »Koliko ima soba?« »Desetak, koliko se sjećam. Stari Neville Goddard bio je dobar domaćin, kad sam bio

mlad, često smo kod njega išli na gozbe i proslave. Ali, odao se piću. Njegova žena bila je zla prema njemu, prava vještica.«

»Sjećate li se mladog Goddarda?« upitao sam. Kimnuo je. »Mrzovoljan, natmuren mladić. Pametan, ali, ne znam, nekako odbojan.

Doimao se vrlo oholo za momka čiji je otac zapio imetak. Nisam se začudio kad se zaredio nakon smrti Nevilla Goddarda, umjesto da ostane s pakosnom majkom. Zemlju su morali prodati vjerovnicima. Kad je starica umrla, a Lancelot Goddard se vratio kući, mislili smo da će popraviti kuću, koju je ona strašno zapustila. Ali, on katkad dođe, a zatim ode i ni sa kim ne razgovara.«

»Kada je jučer došao?« »Nisam siguran, ali kad smo gospodin Russell i ja sinoć pogledali kuću, vidjeli smo

dim.« »Nikad ne dolazi u selo? Ne ide na misu?«

Balkandownload.com

»Ne. Tu žive reformisti, možda za njega naši obredi nisu dovoljno papistički. Često se govorka o njemu, naravno, ali tu ga nitko ne podnosi.«

»Čovjek kojeg ganjamo ima neku svoju religiju«, tmurno sam rekao. »Sigurni ste da je još uvijek tu?« upitao je Harsnet. »Da, siguran sam. Prije pola sata stražar je poslao poruku da na prozoru gori svjetlo.« Russell je ustao. »Čujem konje, netko dolazi.« Pogledali smo u vrata kad su se otvorila, a sir Thomas je ušao s četvoricom naoružanih

slugu. S njim je bio i dekan Benson, zaogrnut debelim ogrtačem, bio je snužden i ustrašen. Kao i Russellovi ljudi, sluge sir Thomasa bile su u tamnoj odjeći, ali sir Thomas je nosio kapu s crvenim perom, jaknu s prišivenim biserima i svilene rukavice.

Nasmiješio nam se. »Pa«, rekao je, »okupili smo se. Dekana je trebalo malo nagovarati, ali i on je stigao.« Podrugljivo se naklonio dekanu. »S nama se sigurno nećete dosađivati.« Dekan je šutio i ljutito ga gledao. Sir Thomas se nasmijao. Došao je do stola i stručno proučavamo mapu. Sobar je objasnio položaj i okoliš Goddardove kuće. Sir Thomas je šutio, a onda nam se obratio. »Krećemo čim svane. Imamo šesnaest ljudi, dovoljno nas je.« Pogledao je naokolo. »Jesmo li spremni za napad na utvrdu tog zlikovca?« upitao je.

»Jesmo, sir Thomase!« rekli su uglas. Harsnet i ja smo se pogledali. Oni ne shvaćaju što ih ondje čeka.

Sudac je pozvao krčmara i rekao mu da pripremi doručak. Dobili smo samo kruh i sir, ali prijao nam je nakon dugog puta. Dok smo doručkovali, stigao je glasnik s porukom da se iz Goddardovog dimnjaka još uvijek vije dim.

»Sve je u redu?« upitao sam. »Da, gospodine.« »Čudno«, rekao je Russell. »On nas čeka«, tiho sam rekao.

KAD SMO pojeli, morali smo pričekati svitanje. Sjedili smo u tišini. Dekan Benson

sjedio je sam i pretvarao se da čita knjigu, koju je držao u drhtavim, debeljuškastim rukama. Ljudi sir Thomasa zadrijemali su da iskoriste vrijeme za odmor, pa i Barak. Bio sam nervozan te sam sjedio i gledao kroz prozor. Konačno je zora zarudjela, a nebo je bilo tamnosivo, noć se povlačila. Začuo sam cvrkut ptica, isprva tih, a onda je bio sve glasniji. Russell je pogledao sir Thomasa. On je kimnuo i ustao. Oni koji su bili budni, gurkali su uspavane drugove. U prostoriji se osjetila napetost.

»Vrijeme je da krenemo«, rekao je sir Thomas. »Dođite i pogledajte mapu.« Kad smo se okupili oko stola, sir Thomas je s rukom u rukavici pokazao skiciranu

mapu. »Postavio sam osmoricu oko kuće, u šumi. Ostali će sa mnom upasti u kuću. I ti, mladi Barak.« Okrenuo se prema meni. Prvi put je zamijetio moju prisutnost. »I vi, gospodine grbavče. Želim da uđete u kuću. Goddard je pokazao veliki interes za vas.«

»U redu«, tiho sam rekao. Srce mi je brzo kucalo. »Mrtvozorniče Harsnet, idete s nama, ali vi nećete ući u kuću. Suče Goodridge,

povedite nas do kuće. Vi znate put. Dekane Benson, ne mičite svoje malo debelo dupe sa stolice.«

Balkandownload.com

Dekan je s olakšanjem uzdahnuo. Ispred taverne bile su dvije kante pune blata. Russell nam je naredio da zacrnimo lica

blatom, kako nas ne bi zamijetili kad se prišuljamo kući. Kad smo izašli, čuo sam kako sobar predlaže sir Thomasu neka pokrije skupocjenu odjeću ogrtačem. Uzdahnuo je i poslušao ga, a ogrtač je uzeo od krčmara. Dok sam se mazao, zamijetio sam kako gadljivo gleda blato. Mnoge uglednike od njihove gluposti zaštitile su njihove sluge, pomislio sam. Sir Thomas me podrugljivo pogledao kad je zamijetio da ga promatram. Zbog čega me mrzi, upitao sam se. Možda vrijeđam njegovu predodžbu o pravim muškarcima, kao što sam onomad uvrijedio kralja.

KRENULI SMO seoskim putem. Sunce je izlazilo iznad polja te smo vidjeli stabla,

koja su propupala. Neka žena hodala je po pašnjaku s kantom na motki da pomuze debelu kravu, po kojoj je nazvano selo. Iz sirotinjskih kuća duž puta izvijao se dim, ali na polju još nisu počeli orati ni sijati. Žena je zapanjeno gledala naoružane ljude.

»Ubrzo će se pročuti po selu«, rekao je Barak. Došli smo do šume. Kuća je bila u udolini usred šume, pa smo je ugledali prije nego

što smo ušli u šumu. U ranom jutru vidio sam staru ladanjsku kuću od bijelog kamena. Iz visokog dimnjaka od cigle izvijao se dim. Russell je šapnuo ljudima da ne prave buku.

Polako smo došli do ruba šume i zatekli se ispred duge, zapuštene parcele obrasle korovom, koja je nekad bila travnjak. Svi prozori bili su zatvoreni. Osim tankog pramena dima, koji se izvijao iz dimnjaka, kuća se doimala napuštena. Bršljan i zelena plijesan prekrili su zidove. Russell je šaptom i gestama rasporedio ljude između stabala. Oko nas ptice su glasno cvrkutale. Zbog Russellove vojničke odrješitosti i naše brojčane nadmoći, ponadao sam se da ćemo pobijediti.

»Što Goddard radi unutra?« šapnuo je Harsnet pored mene. »Neka radi što ga volja, ali sad je u klopci«, rekao je Barak. »To ćemo vidjeti još danas«, natmureno je rekao Harsnet. »Ako ga uhvatimo, Cranmer želi da ga ubijemo, zar ne?« upitao sam. »To je htio reći

kad je kazao da danas moramo zatvoriti slučaj.« »Mislite li da griješi?« »To se kosi s mojim uvjerenjima.« »Ni meni nije drago, i ja poštujem zakon.« Pogledao me je. »Ali, kako ga možemo

izvesti pred sud i otkriti činjenicu da su nadbiskup i Seymourovi provodili privatnu istragu? A on je nečisto stvorenje i treba ga potajno uništiti u mraku.«

Pogledao sam sir Thomasa, Russella i suca Goodridgea, koji su tiho razgovarali. »Mi smo samo pijuni u političkoj igri, gospodine Harsnet«, sućutno sam rekao.

»A tko povlači poteze? Neki bi rekli kralj, a ja kažem da je Bog svojim slugama odredio veći cilj.«

»Božja strategija«, rekao sam. »Zbog nje mnogi su stradali, Gregory.«

Balkandownload.com

ČETRDESET PRVO POGLAVLJE

USSEL NAM je tiho prišao. »Spremni smo za napad«, rekao je. „ »Sir Thomas, ja, Barak, narednik Shardlake i još šestorica. Deset ljudi. Napadamo kuću, provaljujemo vrata, a onda u parovima pretražujemo kat i prizemlje. Ostali čekaju u šumi da ga uhvate ako krene u bijeg.« Pogledao je

naokolo. Došao je sir Thomas. »Ja predvodim napad«, rekao je. Duboko je udahnuo, a onda je tiho i oprezno krenuo prema kući. Slijedili smo ga u tišini. Sir Thomas zakoračio je u visoku travu. A onda smo svi poskočili kad se začula strašna buka, ispred njega uvis su poletjele bijele sjene. Sir Thomas je viknuo, a iza njega zazviždali su mačevi izvučeni iz korica. Barak se nasmijao. »Guske«, rekao je. »Jato gusaka!« Ugledao sam dvadesetak bijesnih gusaka, kako izlijeću iz trave i ljutito gaču.

Sir Thomas je stajao kao ukopan i zurio u kuću. Ništa se nije dogodilo, ali dvoranin koji se šepirio bio je sam i ranjiv.

»To je opasno«, rekao sam Baraku. »Guske su trebale upozoriti na uljeze, to je vrlo često na selu. On sada zna da smo tu.« Pogledao sam zatvorene prozore. »Izgubili smo prednost.«

Russell je izašao iz šume i stao uz gospodara. Mahnuo nam je te smo prošli kroz travu i primaknuli se ulazu u kuću. Ispred ulaza bio je trijem od natrulih dasaka, ali vrata su bila čvrsta.

»Provali«, prosiktao je sir Thomasu i kimnuo krupnom momku. On je iskoračio i zamahnuo čizmom. Prije nego što je udario po vratima, Barak je brzo uhvatio kvaku. Vrata su se bešumno otvorila na dobro podmazanim šarkama.

»Olakšao sam je ulaz«, rekao je. Stali smo ispred vrata i pogledali unutra. Prozori su bili zatvoreni, unutra je u zoru bilo

polumračno. Razabrao sam goli drveni pod sa starim, prašnjavim prostirkama i masivan, prašnjav namještaj. Sir Thomas se progurao i ušao u kuću. Njemu ne nedostaje hrabrosti, pomislio sam. Krenuli smo za njim, ustrašeno gledajući naokolo.

Ušli smo u veliko, staro predvorje, na drugom kraju bio je veliki drveni zaslon. S obje strane zaslona, dva krila stubišta vodila su na odmorište na katu iz kojeg se ulazilo u sobe. Na dnu stubišta, dva hodnika vodila su prema sobama u prizemlju.

Sir Thomas je prišao masivnom, starom drvenom zaslonu, mačem je pokazao prostor iza njega, a onda ga je gurnuo. Pao je s treskom i podigao oblak prašine. Iza njega bila je samo pohabana, stara tapiserija. Snažan tresak odjeknuo je po kući, a kad je jeka utihnula, zavladala je duboka tišina, koju je narušio samo kašalj zbog prašine.

Russell je brzo izdao naredbe. »Vas dvojica i vas dvojica, smjesta na kat. Ja ću s Brownom u lijevi hodnik.«

»Gospodin Shardlake i ja idemo desnim«, rekao je Barak. »U redu. Gospodine Harsnet, sir Thomase, molim vas budite pripravni da pomognete

uhvatiti štakora, ako jurne van.« Harsnet je kimnuo uozbiljen. Sir Thomas se nasmiješio i stavio ruku na dršku mača.

»Spreman sam da se obračunam s njim.« Shvatio sam da će ga ubiti. Goddard neće živ izaći iz kuće.

Ljudi su s isukanim mačevima jurnuli po kući. Koraci su odjekivali na stubištu. Pošao sam za Barakom prema desnom hodniku. Barak je tiho rekao: »Tu dolje ugledao sam tračak

R

Balkandownload.com

svjetla. Sada mi neće umaći.« U neozlijeđenoj ruci čvrsto je držao mač. Bio je u pravu. Kad smo ušli u prašnjavi hodnik sa zatvorenim prozorima, ugledao sam

pritvorena vrata na kraju hodnika. Iz sobe je dopirala treperava, crvenkasta svjetlost. U toj prostoriji sigurno gori vatra. Osjetio sam val toplog zraka. A onda se začulo zveckanje razbijenog stakla, te sam razabrao još jedan zvuk u toj sobi, tiho siktanje, kao zmija koja se priprema za napad.

»Što je to, zaboga?« šapnuo sam. Razrogačeno sam pogledao Baraka. »Što se zbiva?« »Ne znam.« Barak je zastao, a onda je polako krenuo naprijed s isukanim mačem. Stao

je uz vrata i osluhnuo. Siktanje je bilo jače. Pogledao me je preko ramena i otvorio vrata. Ugledali smo prizor, koji je došao ravno iz pakla.

Prostorija je bila velika, to je vjerojatno bila glavna spavaća soba. U jednom zidu bio je ugrađen kamin, vatra je gorjela, bilo je zagušljivo. Ispred nas je bio jedini komad namještaja u sobi, izrezbarena stolica s visokim naslonom, na kojoj sjede visoki dužnosnici. Na njoj je sjedio muškarac u crnom benediktinskom habitu, s kapuljačom naručenom preko glave. Bio je sredovječan, koščatog lica. Zurio je u nas, a plamen iz kamina podrhtavao je u njegovim očima. Na nosu je imao veliku bradavicu i crvenu ogrebotinu na licu. Goddard je buljio u nas s užasnim, pobjedničkim osmijehom. Jedna ruka ležala mu je na stolcu, a druga je visila uz bok. Ispod nje bila je razbijena svjetiljka. To je bilo staklo, koje smo čuli kako se razbija. Svijeća iz svjetiljke gorjela je na podu, uz tanku prugu od sivkastog pepela. Pepeo je vodio prema vatrici, koja je siktala i frcala iskre, a pruga crnog praha koja je vodila do dvije goleme bačve ispod zatvorenih prozora, brzo je dogorijevala. Bačve su bile na suprotnoj strani sobe, nismo ih mogli dosegnuti prije nego što prah izgori. Zamijetio sam da su prozori odškrinuti.

Prvi put bio sam brži od Baraka, koji se ukipio kad je ugledao prugu baruta. Zgrabio sam ga za ruku, okrenuo i dreknuo: »Bježi!«

Istrčali smo iz sobe i sjurili se niz hodnik. Sir Thomas, Russell i Harsnet, buljili su u nas. »Svi van, smjesta!« viknuo sam. »Kuća je puna baruta, eksplodirat će!«

Čuo sam korake u kući kako jure prema izlazu. Oni koji su bili u hodniku, već su istrčali van. Barak i ja smo dugim koracima grabili prema izlazu.

A onda je iza mene grunulo i podiglo me u zrak kao da sam krpena lutka. Oko mene sve se zatreslo, ali začudo, nisam ništa čuo. Uspio je, izazvao je zemljotres, pomislio sam i onesvijestio se.

ČETRDESET DRUGO POGLAVLJE

AD SAM SE OSVJESTIO, s užasom sam pomislio da sam mrtav . i da sam u paklu, zato jer sam nevjernik. Svuda oko mene bio je dim, kroz koji je buktala vatra. Netko mi se približio te sam u polusvjesnom stanju pomislio da ću ugledati demona, a onda sam prepoznao Harsneta. Bio je šokiran i

umrljan dimom. Kleknuo je uz mene, te sam shvatio da ležim na boku na vlažnoj travi, a onda sam osjetio hladnoću te sam shvatio da su mi leđa gola.

»Mirujte, gospodine Shardlake«, umirivao me je Harsnet. »Imate opeklinu na leđima, nije teška, ali seoski ranar vas je namazao lavandinim uljem.« Tada sam osjetio bol u leđima i u tom trenutku u ušima mi je odjeknula udaljena eksplozija. Shvatio sam da je Harsnetov glas čudnovato prigušen.

K

Balkandownload.com

Sjeo sam i zatresao glavom. Noge su mi bile pokrivene, pa sam se zaogrnuo pokrivačem. Od boli sam se trgnuo.

»Rekao sam da ćete prvo to učiniti kad se osvijestite«, rekao je netko uz mene. Okrenuo sam se i ugledao Baraka. I njegove noge bile su pokrivene. Ostali su ležali u visokoj travi u sličnim pozama. Zaboljelo me je kad sam okrenuo glavu. Iza mene, na drugom kraju travnjaka, Goddardova kuća bila je u plamenu, iz prozora izbijala je vatra i dim, krov se urušio.

»Imao je barut«, rekao sam i stegnuo Harsneta za podlakticu. »Bio je unutra, potpalio je bačve...«

»Da«, mirno je rekao mrtvozornik. »Gotovo je. Stražnji dio kuće se urušio, vatra će je progutati. Spasili ste nas, gospodine, jer ste nam viknuli da pobjegnemo van.«

»Svi su izašli?« »Da. Nekoliko ih je ozlijeđeno u eksploziji. Jedan čovjek sir Thomasa odletio je u zrak

i pao na glavu. Vjerojatno neće preživjeti. Iz Barneta su pozvali liječnika. Zabrinuli smo se, gospodine, jer ste više od sata bili bez svijesti.«

»Ozlijeđen si?« upitao sam Baraka. »I mene je odbacila snažna eksplozija. Mislim da su mi napukla dva rebra.« »Zbog čega si pokrio noge?« »Eksplozija mi je otpuhala hlače. Vama je potrgala halju i jaknu.« Govorio je

bezbrižno, ali kad sam ga pogledao u oči, u njima sam vidio užas, kao što je i on sigurno vidio užas u mojim očima.

»Gotovo je«, tiho je rekao Harsnet. »Izlio je sedmu čašu i izazvao zemljotres. I sebe je ubio, a sigurno je bio uvjeren da ide u raj.« Stegnuo je čeljusti. »Ali, sada je već shvatio da je došao u pakao!« Zašutio je. »Mislili smo da ste vi sedma žrtva.«

»Kako je znao da ću doći?« »Znao je da vodite istragu«, rekao je. Ruku je stavio na lijevo rame i trgnuo se. I on je

bio ranjen. »Rekli ste da će on znati da dolazi velika potjera i da ćete sigurno biti s njima. Fitilj je bio malo dulji, inače bi poginuli svi koji su bili u tom dijelu kuće. Nije mario koliko će ljudi ubiti«, gorko je rekao. »Ah, evo liječnika.«

Ugledao sam sir Thomasa i Russella s muškarcem u liječničkoj halji, koji je obilazio ranjenike na travnjaku.

»Rekli smo im da je Goddard bio alkemičar«, rekao je Harsnet. »Da ga tražimo zato jer je izvodio zabranjene opite i da je slučajno izazvao eksploziju. Tu je pola sela. Ljudi sir Thomasa zadržali su ih na drugoj strani šume.«

»Zašto se ubio Goddard, kad je njegov veliki plan bio na vrhuncu?« upitao sam. »Daje mislio kako će izazvati armagedon, onda bi da sigurno htio vidjeti.«

»Tko zna o čemu je on razmišljao? Vjerujem da je ipak bio opsjednut, gospodine Shardlake, a sada je đavo došao po svoju dušu.«

Harsnetov glas bio je prigušen. Nadao sam se da nisam trajno oštetio sluh. Iscrpljeno sam se oslonio na lakat. »Hoćete li da vam donesem vode?« upitao je.

»Molim vas.« Kad je otišao, legao sam u visoku travu. Leđa su me užasno zaboljela. Zatim sam opet sjeo, ogrnuo se pokrivačem i pogledao kuću u plamenu. Začuo se prasak, poletio je oblak iskri i zadnji dio krova se urušio. Pogledao sam Baraka.

»Još nije gotovo«, rekao sam. »Ali vidjeli smo ga, to je bio Goddard, imao je bradavicu na nosu i ogrebotinu na

obrazu, kad mu je Orr strgnuo lažnu bradu. Postavio je stupicu, guske su ga na vrijeme upozorile, onda smo upali u kuću, a on je zapalio fitilj kako bi nas sve pobio u eksploziji.«

»Ali nije, svi smo izašli van.«

Balkandownload.com

»U zadnji čas.« Nagnuo sam se prema naprijed i protrljao lice. Osjetio sam slabost. »Jesi li zamijetio

prozor iznad bačvi s barutom? Bio je pritvoren. Netko je mogao biti unutra, zapalio je fitilj i pobjegao. Možda je fitilj bio namješten da oni koji ga vide mogu pobjeći van i posvjedočiti da je ubojica mrtav?«

»Ali, vidjeli smo ga kako sjedi i cereka nam se. Vidjeli smo ga. Sjednite, molim vas.« »A što ako Goddard nije ubojica? Što ako je sedam čaša samo dio većeg plana, koji

može mirno provesti do kraja, ako se povjeruje da je mrtav?« Ustao sam. Noge su mi klecale. Barak je povukao pokrivač.

»Ležite. Bili ste bez svijesti jedan sat.« Čvrsto sam stao na noge i viknuo ljudima sir Thomasa. Glas mi je zvučao kao da dopire ispod vode. Barak je opet povukao moj pokrivač. »Ako sir Thomasu kažete da ipak nismo uhvatili ubojicu, razbjesnit će se. Ionako je u groznom stanju.«

Odmaknuo sam se od njega, kad su sir Thomas i Russell došli s liječnikom. Sir Thomas bio je pokunjen.

»Pa, Shardlake«, rekao je. »To je bio spektakularan završetak tvoje istrage. Izvukao si se.« Prijekorno me je pogledao. »Jedan moj čovjek će umrijeti.«

»Žao mi je zbog toga. Ali nisam siguran da je Goddard ubojica«, rekao sam. »Još netko je bio u sobi, a mogao je pobjeći.« Obratio sam se Russellu. »Je li netko od vaših ljudi nešto čuo ili vidio u šumi nakon eksplozije?«

»Muti vam se u glavi«, ljutito je rekao sir Thomas, a liječnik, mršavi starac duge brade, prodorno me je pogledao. Ali, Russell je polako kimnuo.

»Da. Odmah nakon eksplozije, jedan moj čovjek zamijetio je kretanje u šumi, kaže da je vidio čovjeka. Ali nastao je kaos, ništa se nije vidjelo, svi su bili u šoku od eksplozije, životinje su panično jurile u polumraku.«

»Jelen«, rekao je sir Thomas. Ali, kad me je Russell pogledao, shvatio sam da ni on nije bio uvjeren.

STOŽER JE organiziran u staji iza Goddardove kuće. Rekao sam Russellu da mi

pomogne da odem onamo i pozove čovjeka koji je nešto ugledao. »Bio sam siguran da je čovjek projurio pored mene«, rekao je pronicljivi, pozorni mladi sluga sir Thomasa. »Vidio sam ga samo na tren, lik koji juri između stabala, ali zarekao bih se da je trčao na dvije, a ne četiri noge.«

Sjedio sam na bali sijena, uz mene bio je Barak. Pogledao je mladića, a zatim mene. »Neka nam Bog pomogne. Ako nije Goddard, tko je onda ubojica?«

»Ne znam.« Obratio sam se Russellu. »Stražnji dio kuće nije stradao u požaru?« »Nije. Urušio se od eksplozije. Onamo ćemo pronaći ono što je ostalo od Goddarda.« »Htio bih da se ruševine raščiste i da dovedete dekana Bensona da identificira

Goddardove ostatke.« »Neće mu biti drago«, rekao je Barak. »Još uvijek je tu, ali rekli su mu da je Goddard

stradao u eksploziji.« »Sir Thomas želi da zatvorite slučaj, gospodine«, upozorio me je Russell.

Balkandownload.com

»Ako mu se kaže da moramo biti sigurni da ubojica nije na slobodi, pa ako odbije, a nakon toga se počini još jedno ubojstvo, to neće biti dobro za njega.« Nasmiješio sam se sobaru. »Siguran sam da ste navikli gospodaru diplomatski prenijeti neugodne vijesti.«

Mladić je zagladio pramen plave kose. Kao i svi ostali, bio je prljav i potresen. »Učinit ću što mogu.«

»A ja ću razgovarati s Harsnetom«, rekao sam.

POŠTOVAO SAM Harsnetov razbor, ali kad je ušao u staju, trljajući rame koje je

ozlijedio kad ga je eksplozija odbacila, moje riječi su ga užasnule. »Ne možemo«, rekao je. »Imamo samo svjedočenje tog sluge, kako mu se učinilo da je

nešto vidio u tami. Imat ćemo problema sa dekanom Bensonom, a sir Thomas će pobjesnjeti. On vas mrzi, gospodine Shardlake. Njega nije pametno imati za neprijatelja.«

»Imam i većih neprijatelja od njega.« Harsnet je odmahnuo glavom. »Gotovo je. Goddard je umro kako je on želio, ali sada

je mrtav. Sada nam je dužnost da smjesta izvijestimo nadbiskupa.« Pogledao sam ga. »Znam kako svi želimo da je gotovo. I ja bih htio povjerovati da je

svršeno. Ali, ne možemo uvijek vjerovati u to što nama ide u prilog.«

SOBAR RUSSEL bio je bolji diplomat od mene, pa su nakon jednog sata ljudi sir

Thomasa koji nisu bili ranjeni u eksploziji, raščišćivali ruševine stražnjeg dijela kuće. Russell je radio s njima. Eksplozija je izbacila kamene blokove, ali jedan dio krova srušio se na unutrašnji dio kuće. Gledao sam kako uklanjaju crepove. Iza mene je stajao natmureni sir Thomas. Harsnet je stajao podalje, katkad je odmahnuo glavom. Uz njega, dekan Benson sjedio je na hrpi cigli.

»Gdjegod bio«, rekao je Barak, »taj stari seronja uvijek pronađe mjesto za svoju guzicu.« Stajao je uz mene i trljao rebra, koja mu je previo liječnik.

Laknulo mi je kad sam zamijetio da dobro čujem. »Da.« Pogledao sam sablastan prizor. Od velike stare kuće ostali su samo goli zidovi i hrpa ostataka koja se dimila. Radnici su nervozno gledali najbliži zid, koji se mogao svaki čas srušiti. Na travnjaku sjedili su ošamućeni likovi omotani pokrivačima. Gledali su spaljenu kuću, u kojoj su mogli poginuti. Iz Barneta su stigla zaprežna kola, na koje su ukrcali teže ranjenike, pod nadzorom liječnika i suca Goodridgea.

Okrenuo sam se kad je Russell viknuo. Sir Thomas i Harsnet krenuli su za mnom prema ruševinama. Pokazivao je na tlo do svojih nogu. Vidio sam da je pronašao odrezanu ruku s poderanom redovničkom haljom, šaka je bila neoštećena i sablasno bijela. A onda je jedan čovjek podigao crijep, kriknuo i odmaknuo se. Ispod njega bila je odsječena glava,

Balkandownload.com

neprepoznatljiva ispod debelog sloja prašine. Sir Thomas je ravnodušno uzeo rupčić i obrisao prašinu sa sablasne glave.

To je bio čovjek koji je sjedio na improviziranom tronu. Umjesto očiju bile su prazne crvene duplje, ali prepoznao sam bradavicu na nosu i ogrebotinu na obrazu. Zapanjio sam se kad se vidio da se glava smiješi. Suspregnuo sam mučninu i zatim shvatio zašto se smiješi. Usta su bila otvorena, zato jer su na čeljustima bili zakucani sitni čavlići. Pogledao sam Harsneta. »Taj čovjek bio je mrtav kad smo ušli u sobu«, rekao sam.

Seymour se sagnuo i uzeo glavu, kao da je obična lopta. Sjetio sam se jezive priče o kolima punim turskih glava u Ugarskoj. S presječenog vrata kapala je krv, kad ju je donio dekanu Bensonu. Klerik je skočio na noge i od užasa razrogačio oči. »To je...«

»Glava, točno.« Podigao ju je. »Čija je?« »To je Lancelot Goddard«, rekao je Benson i onesvijestio se.

SUTRA UJUTRO, Barak i ja smo doručkovali. Povratak iz Kineswortha bio je

naporan, pa smo obojica odmah pošli leći i kasno smo se ustali. Nemirno sam se vrpoljio, jer su me boljela leđa od opeklina. Rukom sam na leđima opipao plikove.

»Kako tvoja rebra?« upitao sam. »Bole«, rekao je i iskrivio lice. »Ali, samo sam natučen, nisam ih slomio. Imao sam i

teže ozljede.« »Hoće li Tamasin doručkovati s nama?« »Ne znam. Kad sam izašao iz sobe, odijevala se.« Uzdahnuo je. »Katkad se pitam ne

misli li ona da sam ozlijeđen samo iz inata prema njoj.« »Niste se pomirili?« »Nismo. Kad smo se vratili, rekao sam joj da želim spavati, ali ona je htjela sve čuti.

Bio sam previše umoran za razgovor«, rekao je. »I previše zabrinut, jer nije gotovo.« Prije nego što smo napustili ruševine Goddardove kuće, Harsnet, ja i sir Thomas

Seymour održali smo sastanak. Sada je jasno da je Goddard bio žrtva, a ne počinitelj ubojstava. Pitao sam se je li i on, nakon odlaska iz Westminsterske opatije, očijukao s radikalnim protestantizmom, a onda se povukao, pa je mogao biti sedma žrtva. Ubojica je još uvijek na slobodi, a mi nismo imali pojma tko je on ni gdje će opet napasti.

»Tko je taj gad?« upitao je Barak. »Kako je uspio upoznati potpuno različite ljude i saznati kojoj vjeri pripadaju?«

»Sada barem znamo kako je došao do nas. Promatrao nas je i uhodio, prerušen u nakupca. Uzgred rečeno, ogrebotina na glavi sirotog Goddarda bila je na pogrešnoj strani lica. Ubojica ju je napravio kako bismo povjerovali da smo se suočili s ubojicom u onoj sobi.«

»Umaknuo nam je iz šaka«, rekao je Barak. »Prvi put.« »Kako je došao do Goddarda? Kako je saznao gdje živi?« »Samo Bog zna. Sudac kaže da Goddarda nisu vidjeli nekoliko dana. Kladim se da je

ubojica ušao u kuću, svezao ga, a onda je poslao poruku dekanu Bensonu. I pripremio

Balkandownload.com

najveću predstavu.« Stegnuo sam pesnice. »Tko je on? Gdje je sada?« »Opet smo na početku.« »I nemamo pojma gdje će opet napasti. Ali, u jedno sam siguran. Neće prestati.« »Hoćete reći da će sada napasti vas?« »Ne znam. Zašto nije digao kuću u zrak kad smo svi bili unutra?« Uzdahnuo sam. Htio

sam se posavjetovati s Guyem. O njemu ništa nisam čuo nakon naše svađe. Ne bih bio iznenađen da se Piers vratio i opet slizao s mojim prijateljem.

Odgurnuo sam tanjur i ustao. Trgnuo sam se od bola u leđima. »Danas moram u Bedlam. Shawms je trebao napisati izvještaj za sud, želim ga pregledati i vidjeti Adama. A kasnije bih želio obići Dorothy. Vjerojatno je Bealknap još uvijek kod nje.«

»Možete li izaći van?« upitao je Barak. »Ne mogu sjediti u kući. Poći ću u ured i obaviti neke poslove kad posjetim Dorothy.

Ja...« Tamasin je otvorila vrata i ušla. Bila je u jednostavnoj haljini, a plava kosa joj je pala

po ramenima. Mrzovoljno nas je pogledala. »Vidim da ste obojica bili u ratu«, rekla je. »Gdje ti je kapa?« upitao je Barak. »Raspustila si kosu kao da si neudata.« Ignorirala ga je i obratila se meni. »Jack kaže da ga niste uhvatili.« »Nismo«, rekao sam. »Moramo nastaviti potragu«, tiho sam rekao. »Ubio je osmero ljudi«, nestrpljivo je rekao Barak. »Devet, od eksplozije umro je

čovjek sir Thomasa. Sedmorica su umrla u užasnim i polaganim mukama.« »Moramo poći«, rekao sam. Tamasin je sjela sučelice svom mužu. Pogledala ga je u oči, a bila je i bijesna i tužna.

»Ne ljutim se na tebe zbog tvog posla. Radi se o tom ponašanju, otkad nam je umrla beba.« Barak me je pogledao, a onda joj se obratio: »Ne smiješ tako govoriti pred drugim

ljudima. A znam da jesi.« »Razgovaram pred drugima, zato jer ti ne slušaš kad razgovaramo nasamo«, viknula je

Tamasin i lupila šakom po stolu. Obojica smo poskočili. »Jesi li ikad pomislio kako je meni otkad je beba umrla? Misliš li da svaki dan ne razmišljam o onom danu kad je bio rođen? Tebe nije bilo, bio si vani i pio. Da, tada je počelo...«

»Tamasin...« viknuo je Barak, ali ona je glasnije vikala. »Bol, užasan bol, koji nikad nisam osjetila. Ne znaš što žene moraju trpjeti. A babica

mi je rekla da se beba okrenula u meni, nije ga mogla živog izvaditi van, umrla bih da mu nije zgnječila glavicu. Nisi čuo kako puca njegova glava, nije prasnula, ali još uvijek mi neprestano odzvanja u mislima. Kad ga je izvadila, vidjela sam da je mrtav – svi su mogli vidjeti da je mrtav – a ipak sam očajnički željela da zaplače, da ga čujem kako plače...« Suze su joj se slijevale niz lice. Barak je problijedio. Nepomično je sjedio.

»Nikad mi nisi pričala«, rekao je. »Htjela sam te poštedjeti.« viknula je. »A ti nisi poštedio mene. Dolazio si pijan,

neprestano bi brbljao o svom sinu, svom sirotom sinu. A on je bio i moj sin.« »Nisam mislio da je tako bilo«, rekao je Barak. »Samo sam znao da je rođen mrtav.« »A što si, za Boga miloga, mislio?« Progutao je knedlu. »Čuo sam – kad se beba tako okrene u maternici, onda majka više

neće moći imati djecu. Mi...« »Ne znam da li zbog toga više nismo imali djecu!« vikala je Tamasin. »Do toga ti je

stalo? To je sve što mi imaš za reći?« »Ne, ne, Tammy, nisam mislio...« Barak je podigao ruku. Trebao joj je prići, zagrliti je

i utješiti, ali njezin ispad ga je šokirao. Tamasin je ustala, okrenula se i izašla van. »Otiđi k njoj«, rekao sam. »Smjesta otiđi k njoj.« Ali, on je samo bespomoćno sjedio u

Balkandownload.com

šoku. »Hajde«, tiho sam rekao. »Nakon svega što smo prošli, sigurno se možeš pribrati i utješiti svoju ženu.«

Kimnuo je i ustao. Lice mu se zgrčilo od bola u rebrima. »Jadna Tamasin«, šapnuo je. Prišao je kuhinjskim vratima, a onda su se zalupila ulazna vrata. U hodniku je stajala Joan. »Tamasin je izašla van«, rekla je. »Rekla sam joj da ne bismo trebale same izlaziti van, ali nije me slušala.«

Barak je prošao pored nje. Pošao sam za njim. Tamasin je nestala. Stajali smo na ulazu i gledali po ulici. A onda je Barakov konj Sukey kasom prošao kroz ulaz. Tamasin je bila u sedlu. Sigurno je bila u staji. Barak je povikao za njom, ali ona je odjahala niz ulicu, žureći prema Ulici Fleet.

NAKON DVA SATA, svezao sam Genesis ispred Bedlama. Barak je odjahao da

pronađe Tamasin, ali onda se izgubila u gradskoj vrevi. Nismo imali pojma kamo je pošla, bila je siroče, nije imala nikoga osim Baraka. Kad je u ranoj mladosti bila sluškinja na dvoru kraljice Catherine Howard, imala je nekoliko prijateljica, ali Barak je rekao da ih sada vrlo rijetko viđa. Shvatio sam da je zadnjih mjeseci bila očajno usamljena.

Barak je otišao da provjeri kod njezinih prijateljica. Čini se da ga je šok nakon njezinog ispada natjerao da shvati što joj je svojim ponašanjem učinio, te ga je strašno pekla savjest. Molio sam se, ako je pronađe neka se opet ne povlači iza svog obrambenog štita. On to mora sam učiniti, pa sam odjahao da posjetim Adama.

Vrata je otvorio Hob Gebons. Odveo me je u Shawmsovu sobu, u kojoj mi je čuvar dao list papira na kojem je napisao izvještaj za sud. Rekao je da Adam uzima hranu, da je siguran i da ga liječnik redovito posjećuje. Iznenadio sam je, zato jer je izvještaj bio vrlo dobro sročen, a to od Shawmsa nisam očekivao.

»Ravnatelj Metwys ti je pomogao da napišeš izvještaj?« upitao sam. Shawms me je uvrijeđeno pogledao. »Nemam ja ruku za pisanje. Nisam vam ja iz

bogate i učene obitelji.« »Danas bih posjetio Adama. Ako mu je dobro kako tu piše, odobrit ću izvještaj.«

Zašutio sam. »Je li dr. Malton bio kod njega?« »Ne mogu ga izbaciti van.« »Danas će doći?« »On dolazi i odlazi kad se njemu prohtije.« »A Ellen, kako je ona? Nadam se da je niste opet mučili?« »O, ona sada pazi na svoje ponašanje. Hob!« viknuo je. Pojavio se debeli čuvar.

»Adam Kite ima posjetu. On je imao više posjetitelja u mjesec dana nego drugi pacijenti u pet godina.«

Gebons me je doveo do Adamove ćelije. Bio je sam, u lancima kao i uvijek, ali iznenadio sam se kad sam ga vidio kako gleda kroz prozor u dvorište. »Adame«, tiho sam rekao. Okrenuo se, a kad me je spazio, skliznuo je uza zid, kleknuo i počeo se moliti. Prišao sam i s velikim naporom kleknuo, jer su me boljela opečena leđa.

»Hajde, Adame«, rekao sam. »Ja sam. Neću ti ništa. Malo prije nisi se molio.« Nešto mi je palo na pamet. »To činiš kako ne bi morao razgovarati s ljudima?«

Balkandownload.com

Šutio je, a onda me je pogledao krajičkom oka. »Katkad. Ljudi me straše. Oni žele saznati moje grijehe.« Zašutio je. »Niste rekli mojim roditeljima – što sam radio s onom Jezabelom?«

»Misliš na djevojku Abigail? Ne. Nikome neću reći, a neće ni Guy. Zakon nas obavezuje da šutimo. Ali, tvoji roditelji te vole, Adame, vidio sam da te vole.«

Odmahnuo je glavom. »Uvijek su me kritizirali, govorili da budem tiho i da pazim na ponašanje. Pričali su mi o opasnostima grijeha, oni znaju da sam grešnik.«

»Zar ne ponavljaju ono što su čuli od velečasnog Meaphona?« upitao sam. Adam je duboko uzdahnuo. »On je Božji čovjek. On samo želi spasiti ljude...« »Tvoji roditelji žele više. Žele da im se vratiš i da te vole. Znam da tvoj otac želi da

jednog dana preuzmeš njegov zanat.« »Ne znam. Kažu da sin može uništiti dobar glas svog oca ako preuzme njegov zanat.«

Zašutio je, a onda je rekao: »Ne želim biti klesar, ne volim raditi. Nikad nisam volio. A to je još jedan grijeh.« Odmahnuo je glavom.

»Moj otac bio je farmer, ali mene to nije zanimalo. Htio sam biti odvjetnik. Ne mislim da je to bio grijeh. Zar nam Bog nije odredio naša zvanja?«

»On nas poziva da se spasimo.« Adam je čvrsto zatvorio oči. »Oče, pogledaj me, pogledaj dolje na mene i spasi me, vidi kako se kajem...«

Polako sam ustao. Namrštio sam se. Adam mi je nešto rekao, a onda sam to povezao s onim što je Timothy pričao o posjetiteljima. Neprestano sam razmišljao tko je momak koji je posjetio Abigail, pa sam prečuo što mi je dječak rekao. Stresao sam se, jer sam shvatio da mi je Adam slučajno dao odgovor. Ako sam u pravu, onda znam tko je ubojica. Bio sam šokiran.

Poskočio kad su se vrata otvorila. Ušla je Ellen s poslužavnikom. Pocrvenila je kad me je ugledala. »Donijela sam Adamu jelo, gospodine«, rekla je. »Kao dobra sluškinja.«

»Vi ste mnogo više od sluškinje sirotom Adamu, Ellen.« Duboko sam udahnuo. »Htio bih s vama razgovarati, Ellen, ali sada moram poći. Imam neodgodivog posla. Još jednom vam zahvaljujem na brizi za Adama. Vidjet ćemo se ubrzo.«

Zbunjeno me pogledala. Brzo sam se naklonio i izašao van, pored ćelije čovjeka koji je umislio da je kralj, koji mi je doviknuo da usporim korak u kraljevoj blizini. Prvo moram kući da razgovaram s Timothyjem. A onda moram kod Dorothy, jer ako sam u pravu, možda je kod nje posljednji dio slagalice.

SAT KASNIJE, pokucao sam na njezina vrata. Prvo sam bio u svojoj kući. Timothy

se ustrašio kad sam ga opet pitao o Yaringtonu. Nije mi mogao reći ime koje sam htio čuti, ali očekivao sam opis kako bih barem otklonio sumnje. A nakon toga, smjesta sam pohitao k Dorothy. U prolazu mi je Joan rekla da se Barak još nije vratio.

Sluškinja Margaret otvorila je vrata. »Gospa Elliard je kod kuće?« upitao sam. »Otišla je u prizemlje da razgovara s pisarom gospodina Elliarda naplati dugova.

Klijenti nisu platili, zato jer su saznali da je gospodin Elliard mrtav. Misle da se mogu izvući bez plaćanja«, rekla je uvrijeđeno s irskim naglaskom. »A kažu da su odvjetnici pokvareni!«

Balkandownload.com

Iako sam bio nestrpljiv, nasmiješio sam se Margaret. Proteklih tjedana bila je Dorothyna glavna uzdanica, a sigurno joj je pomogla i bila se s njom bliskija od svih. »Stalo ti je do gospodarice, zar ne?« rekao sam.

»Ona je uvijek dobra prema meni, bila je jako strpljiva kad sam na početku bila neiskusna i trapava. A gospodin Elliard... Srce mi se topilo od miline kad sam ih gledala zaljubljene.«

»Da, voljeli su se.« Palo mi je na pamet da prije tjedan dana Dorothy ne bi pošla da provjeri Rogerove naplate kod pisara, poslala bi mene. Rastužio sam se, a onda sam prekorio sebe, jer sam bio sebičan. »Oporavila se«, rekao sam.

»Da, gospodine. Polako se oporavlja. Ali, bilo bi joj bolje bez onog prokletog nametljivca u gnijezdu«, tiho je rekla i glavom pokazala sobu koju je zauzeo Bealknap. »Izluđuje sluge sa svojim prohtjevima, a sada mu je vratio apetit, pa će sve pojesti u kući gospe Elliard. On je gost, ali troškovi...«

»Onda ću mu ja stati na kraj«, smrknuto sam rekao. Prešao sam hodnik. Košulja me je grebla na ranjenim leđima. Prije proteklog vikenda otišao bih k Guyu da me liječi, ali sada nisam imao liječnika, a nisam htio da mi netko drugi pregledava leđa. Duboko sam udahnuo širom otvorio vrata sobe, u kojoj je ležao Bealknap.

Spavao je na leđima, bio je spokojan kao beba, ali beba sa strašnom glavom i žutim čekinjama na obrazima. Zamijetio sam da mu se boja vratila u lice. Na podu je ležao pladanj na kojem je bilo nekoliko kapljica umaka i pileće kosti. Pogledao sam ga, a onda sam nogom snažno udario po krevetu. Bealknap se naglo probudio. Njegove svjetloplave oči zurile su u mene. Mršavim šakama čvrsto je držao pokrivač. »Kako možeš ući u sobu i nogom lupati po krevetu? Što hoćeš?« upitao je. »Ja sam gost.«

»Gost koji neprestano gnjavi sluge svoje domaćice i gomila troškove za hranu.« »Dr. Malton je rekao da moram ležati još tjedan dana«, uvrijeđeno je rekao. »Teško

sam bolestan, još se nisam oporavio.« »Gluposti. Guy to ne bi rekao bez konzultacija s gospom Elliard. On se zna ponašati.

On je gospodin.« Opet sam nogom udario po krevetu. »Zašto se ljutiš?« Zašutio je, a onda se namrštio i odvratio pogled. »Zbog onoga što ti

je rekao pravnik? Siguran sam da se samo raspitivao o klijentu, zbog jednog slučaja.« S naporom se pridigao. »Ne možeš me zbog toga prijaviti. To sam ti ispričao, zato jer sam mislio da sam bio na samrti, privremeno sam bio non compos mentis.«

»Pitam se jesi li ikad bio drugačiji.« Pogledao sam ga. On je toliko obuzet sobom da vjerojatno nije ni primijetio što je učinio ukućanima koji još uvijek žaluju. Nagnuo sam se iznad njega i rekao: »A sada se obuci i još danas vrati u svoje odaje, inače ću gospi Elliard reći da sutra dođe k meni, a dok bude vani poslat ću Baraka da te izbaci van u spavaćici. Margaret će mu otvoriti vrata, a možeš biti siguran da ona neće ništa reći.«

Bealknap se zlobno nasmiješio. »O da, sada mi je jasno. Želiš gospu Elliard za sebe. Dakle, o tome se radi.« Ironično se nasmijao. »Njoj se nikad neće svidjeti ružni stari grbavac, kao što si ti.«

»Reći ću Baraku da te uvalja u blato kad te izbaci van. I ne zaboravi poslati novac gospi Elliard iz one škrinje sa zlatom koju čuvaš kod sebe.« Bijesno me je pogledao. »Ona je sada siromašna udovica, proklet bio. Dva zlatnika bit će dovoljna. A kasnije ću kod nje provjeriti jesi li joj platio.«

»Ja sam gost, gosti ne plaćaju«, rekao je s gnušanjem. Čuo sam kako se u hodniku otvaraju i zatvaraju vrata. Dorothy se vratila. »Van, Bealknape«, rekao sam. »Danas, inače ćeš snositi posljedice.« Još jednom sam

nogom udario po krevetu te sam izašao van.

Balkandownload.com

DOROTHY JE bila u salonu, nije stajala ni sjedila uz vatru od koje se rijetko

udaljavala nakon Rogerove smrti, nego je kroz prozor gledala fontanu. Dakle, sada je može pogledati, pomislio sam. Shvatio sam da je nisam vidio nekoliko dana, otkad smo se gotovo poljubili. Ustrašio sam se da mi je zamjerila, ali ona je samo bila umorna.

»Bealknap odlazi večeras«, rekao sam. Laknulo joj je. »Hvala ti. Ne želim biti bezosjećajna, ali taj čovjek je nepodnošljiv.« »Žao mi je što je Guy predložio da ostane tu. Osjećam se odgovoran...« »Ne. Ja sam gospodina Bealknapa pustila u kuću. Dr. Malton ga je jučer pregledao.

Bealknap kaže da mu je rekao da treba ostati još jedan tjedan...« »Laže.« Promeškoljio sam se, jer su me leđa zaboljela. Lice mi se zgrčilo. »Matthew, što ti je?« Dorothy mi je prišla. »Jesi li bolestan?« »Nije mi ništa. Manja opeklina. U jednoj kući u Hertfordshireu izbio je požar.«

Duboko sam udahnuo. »Mislili smo da imamo ubojicu, da je konačno sve gotovo, ali on je pobjegao.«

»Ima li tome kraja?« tiho je rekla. »O, oprosti mi, vidim da si umoran i ozlijeđen. Sebična sam, obuzeta svojim nedaćama. Glupa i prevrtljiva žena. Možeš li mi oprostiti?«

»Sve je u redu.« Dorothy je opet stajala na svom omiljenom mjestu, uz vatru, iza nje bio je duborez. Promatrao sam ga dok je natočila dvije čaše. Jednu je dala meni.

»Aqua vitae«, nasmiješila se. »Dobro će ti doći.« Otpio sam alkoholni napitak. Godio mi je. »Jako si ljubazan prema meni«, rekla je. Tužno se nasmiješila zarumenila. »Kad smo se prošli put sreli – oprosti – misli su mi zbrkane, tjelesne tekućine poremećene.« Pogledala me je. »Treba mi vremena, Matthew, mnogo vremena da shvatim kakvu budućnost želim bez Rogera.«

»Shvaćam. U tvojim sam rukama, Dorothy. Ništa ne tražim.« »Ne ljutiš se na mene?« »Ne«, nasmiješio sam se. »Mislio sam da se ti ljutiš na mene, zbog Bealknapa.« »On me užasno živcira. Mi žene katkad smo ćudljive.« »Ti nikad nećeš biti ćudljiva, ni u osamdesetoj.« Dorothy je pocrvenila. Svjetlost je prodirala kroz prozor i obasjala loše restauriran dio

duboreza. »Šteta je da se odmah zamijeti blijedi dio«, rekla je i skrenula razgovor na svakodnevne teme. »Roger se užasno živcirao.«

»Da.« »Čovjek koji ga je izradio bio je veliki majstor. Kontaktirali smo ga kad je kut bio

oštećen, ali on je preminuo. Došao je njegov sin, koji je loše popravio duborez.« Duboko sam udahnuo, premišljao sam se hoću li joj reći o čemu razmišljam. »Tesar i njegov sin. Znaš li – sjećaš li se kako se zovu?« Upitno me je pogledala. »Zbog čega je to važno?« »Kod jedne žrtve također je došao stolar da popravi oštećeni prozorski kapak.« Dorothy je problijedjela. Ruku je stavila na grlo. »Kako se zovu? Taj otac i sin?« »Cantrell«, rekla je. »Zovu se Cantrell.«

Balkandownload.com

ČETRDESET TREĆE POGLAVLJE

TRČAO SAM KUĆI PO GENESIS te sam odjahao niz Ulicu Fleet, kroz Charing Cross do Whitehalla. Godinama nisam tako brzo jahao. Leđa su me užasno pekla, ali zanemario sam bol. Ljudi su se zaustavljali i buljili, a dvoje je moralo odskočiti s mog puta. Htio sam povesti Baraka, ali Joan je

rekla da još uvijek traži Tamasin po gradu. Bila je uzrujana, znao sam da ih je oboje zavoljela. Uvjerio sam stražare ispred palače Whitehall da je moj posao neodgodiv. Harsnet je tog jutra bio u uredu, ali otišao je u Charterhouse. Netko je otišao po njega, a ja sam ga čekao u uredu. Sluga mi je upalio vatru i znatiželjno me pogledao. Nemirno sam hodao po sobi.

Čekao sam cijelu vječnost i neprestano razmišljao kakve je užase Cantrell sada počinio. Isprva sam htio s Barakom otići njegovoj kući, ali čak i da je Barak bio kod mene, on se nije oporavio od ozljeda. Pomislio sam da povedem Philipa Orra, ali nisam htio da Joan i dječaci ostanu bez zaštite. A sada mi je trebalo više ljudi.

Harsnet je konačno stigao rano popodne. Bio je iscrpljen. Sjedio sam za njegovim stolom i s naporom ustao kad je ušao u ured.

»Što se dogodilo, Matthew?« umorno je upitao. »Nije valjda još jedno ubojstvo?« »Nije .« Laknulo mu je. »Oprostite što sam vas naprečac pozvao...« »Imamo problema u Charterhouseu«, rekao je. »Inženjer je popravio mehanizam

kotača, koji podiže ustavu. Zaglavio se kad je čuvar pokušao podići ustavu, a Lockley je bio dolje. Ali, sada se nakupila golema masa vode, pa se boji da će, kad podigne ustavu, voda izbiti ustave iz šarki i poplaviti ćelije na Trgu Charterhouse, pa i kuću Catherine Parr.« Pogledao je kroz prozor. Nisam ni zamijetio da je sunčan dan. »Barem se razina voda nije podigla u unutrašnjem dvorištu Charterhousea.« Uzdahnuo je.

»Mislim da znam tko je ubojica.« Zurio je u mene. Ispričao sam mu da su Cantrell i njegov otac radili u Rogerovoj i

Yaringtonovoj kući. Razrogačio je oči i nagnuo se prema naprijed. Kad sam zašutio, zamislio se.

»Trebamo odmah djelovati, mrtvozorniče«, rekao sam. »Ali Cantrell slabo vidi«, rekao je. »On je poluslijep. Vidjeli smo ga. A stražar kaže da

nikad ne izlazi van.« »A što ako mu vid nije slab, možda se pretvara? Natpis na tegli vjerojatno ne može

pročitati, ali dobro vidi da ubije. Ima li bolje krinke od slabovidnosti? Zar debela stakla naočala nisu najbolja zaštita? A stražara nikad nije pustio u kuću. Mogao se neprimijećeno iskrasti.«

»A poznavao je Lockleyja«, rekao je Harsnet. »I Goddarda. A sada znamo da je bio u kući Rogera Elliarda i velečasnog Yaringtona. Mogao je saznati tko je napustio radikalne reformističke krugove, kad je bio u očevoj skupini.«

»Westminster je na par koraka«, rekao sam. »Znam gdje stanuju redarstvenici«, odlučno je rekao. »Mogu pozvati dvojicu ili trojicu

da smjesta odemo kod njega.« »Prije nego što opet napadne.«

O

Balkandownload.com

»Mislite li da će napasti?« »U to sam uvjeren, gospodine Harsnet.« »Dobro. Đavo ga čvrsto drži u šaci i neće ga pustiti.«

BRZO SMO OTIŠLI do Westminstera. Nestrpljivo sam cupkao u mjestu ispod

zvonika na užurbanom trgu dok sam čekao da Harsnet pronađe redarstvenike. Konačno se pojavio s tri snažna mladića, koji su nosili palice i mačeve za pojasom. Westminster je nemirna četvrt, pa su lokalni redarstvenici mladi i snažni.

Stali smo u krug. Harsnet je rekao redarstvenicima da ganjamo osumnjičenog za ubojstvo i da je opasan. Zatim smo otišli u Deans Yard. Skupina prostitutki, koje su čavrljale na ulazu, razišla se kad su ugledale redarstvenike. Harsnet je podigao ruku da pokuca na Cantrellova vrata. Zaustavio sam ga.

»Ne, ostavite tu dva redarstvenika, a mi ćemo otići iza kuće i razgovarati sa stražarom.«

»U redu.« Poveli smo jednog redarstvenika i krenuli po bučnoj uličici pored kuće. Naši koraci

odzvanjali su po uličici. Redarstvenik je ušao u Cantrellovo dvorište. Bilo je prazno, a vrata šupe bila su zatvorena. Harsnet i ja prišli smo prljavom

stražnjem prozoru i pogledali unutra. Zapušteni dnevni boravak bio je prazan. U međuvremenu, redarstvenik je otvorio šupu. A onda se nasmijao. Došli smo do njega i ugledali Cantrellovog stražara, koji se izvalio na prljavim vrećama. Čvrsto je spavao, a po zadahnu smo shvatili da je pijan. Redarstvenik ga je udario nogom. »Probudi se spavalice«, veselo je rekao. Stražar se promeškoljio, zaječao, a kad je otvorio oči ugledao je Harsneta kako ga bijesno promatra.

»Znači tako držiš stražu?« dreknuo je. »Nadbiskup će čuti za ovo.« Stražar se s mukom pridigao. Zamijetio sam pipu na velikoj bačvi koja je curila.

Podigao sam poklopac i vidio da je napola puna piva. »Pobrinuo se da kušnja uvijek bude pri ruci«, rekao sam.

»Gdje je?« upitao je Harsnet snuždenog stražara. »Cantrell? Je li kod kuće?« »Ne znam«, promrmljao je stražar. »Rekao mi je da budem tu. Ne želi me pustiti u

kuću, gospodine. U tome je problem. On nije normalan«, srdito je rekao. »Nisi ni svjestan istine koju si izrekao, momče.« Harsnet se okrenuo. »Idemo u kuću.« Nismo gubili vrijeme. Harsnet je mahnuo rukom, a redarstvenik je razbio nedavno

popravljen prozor te smo jedan za drugim ušli u kuću. Pijani stražar teturao je po dvorištu i gledao nas. Lice mu se zgrčilo kad je shvatio da će ga najuriti s posla.

U kući je bilo tiho. »Kao da smo opet u Goddardovoj kući«, šapnuo je Harsnet. Ugledao sam okrvavljenu motku naslonjenu na zid. Cantrell je rekao da je s njom udario provalnika. Koju je žrtvu s njom odalamio, pomislio sam.

»Pozovite ljude ispred kuće da pretraže kuću«, rekao sam. Redarstvenici su počeli pretres kuće. Rekao sam im da ništa ne diraju. Ubrzo su se

vratili i rekli da u kući nema nikoga. »Da vidimo što ćemo pronaći«, rekao sam Harsnetu.

Balkandownload.com

U dnevnom boravku i jadnoj kuhinji pored njega nije bilo ničega, osim prljavštine i trule hrane u kuhinjskom ormariću. Stali smo ispred vrata u dnevnom boravku, za koja je Cantrell rekao da vode u radionicu njegovog oca. Čvrsta hrastova vrata bila su zaključana. Bila su potrebna dvojica redarstvenika da ih provale. Na svjetlu koja je ulazilo iz dnevnog boravka vidio sam kameni pod i ručna kolica uza zid. Stajali smo na pragu, a onda sam ušao u prostoriju i stao kod prozora. Skinuo sam prečke na prozorskim kapcima, a kad sam otvorio prozor u prostoriju je ušla svjetlost i buka s ulice.

U prostoriji su bile tri velike drvene škrinje. Prepoznao sam kolica onog nakupca. Prišao sam im i dotaknuo ručku. U njima je nosio bižuteriju prerušen u nakupca i tijela, onesviještena ili mrtva. Obuzeo me je bijes, bijes zbog onoga što je Cantrell učinio i bijes zbog sebe. »Bio sam glup«, tiho sam rekao.

»Zašto?« upitao je Harsnet. »Svi smo nasamareni.« »Dopustio sam da me obmane, Cantrella sam vidio kako je on želio da ga vidim, kao

nesretnika koji nije uspio u životu.« »Moramo pretražiti škrinje«, tiho je rekao Harsnet. »Ja ću ovu, a vi pretražite drugu.« Podigao sam poklopac najbliže škrinje, strahujući

što ću pronaći u njoj. Ugledao sam hrpu kostima, prnja, lažne brade i perike – cijela garderoba.

»To je sigurno bilo skupo«, rekao je Harsnet. »Odjeća je stara i iznošena.« Podigao sam ogrtač od šarenih zakrpa. »To je Josephov

šareni ogrtač. Vidio sam ga u jednoj predstavi. To mu više neće trebati.« U škrinji koju je otvorio Harsnet bile su boce, tegle s biljem i lijekovima, omotane

krpama. Oprezno sam ih otvorio. U jednoj začepljenoj boci bila je gusta, žućkasta tekućina gorkastog mirisa. Podigao sam je. »Mislim da je to valerijana.«

»Gdje je to nabavio?« »Rekao bih da je spravljena po receptu gospodina Goddarda.« Uzeo sam drugu bocu,

oprezno je onjušio i prosuo nekoliko kapi na pod. Vitriol je šištao i pjenušao. »Sada više nema sumnje«, rekao je Harsnet. »Nema.« »Što je moglo izazvati njegov strašan gnjev?« upitao sam. »Đavo«, mirno je rekao Harsnet. Pogledao me je. Odmahnuo sam glavom. »Onda je sve jednostavnije. Lakše je podnijeti.« »Možda je jednostavnije. Precijenili ste tog čovjeka.« »Imam razloga, ubio je mog prijatelja.« Sagnuo sam se, otvorio treću škrinju te smo

pogledali unutra. Ispod odjeće bila je velika, plosnata drvena kutija. Sjetio sam se da sam takvu kutiju vidio kod Guya. Otvorio sam je i uzmaknuo od užasa.

U kutiji su bili uredno poredani noževi raznih veličina i jedna sjekirica. U pregradama bile su male kuke i igle, kliješta i pincete raznih veličina. Na sjekirici i noževima bili su tragovi krvi, kutija je užasno zaudarala.

»Goddardov kirurški alat«, rekao sam. »Rekao sam da ga je opsjeo đavo.« Harsnet se s gađenjem okrenuo na drugu stranu.

Balkandownload.com

POŠLI SMO na kat. Na katu su bile dvije spavaće sobe. U jednoj nije bilo namještaja

osim starog kreveta te sam pomislio da je pripadala Cantrellovu ocu. Druga je bila njegova. U njoj je bila slamarica, još jedna stara, izgrebena škrinja i stol na kojem je ležala velika, masivna engleska Biblija. U škrinji je bila sirotinjska odjeća, koju je nosio Cantrell te sklopivi stol i stolica.

Harsnet je otvorio Bibliju. »Pogledajte što je učinio«, tiho je rekao. Prišao sam mu. Otvorio je stranice s Otkrivenjem. Široke margine bile su ispunjene bilješkama ispisanim crvenom tintom. Rukopis je bio vrlo sitan, jedva čitljiv, ali razabrao sam riječi osveta, kazna, vatra, koje su bile podcrtane. Listajući stranice zamijetio sam da su podcrtani svi ulomci koji govore o posljedicama kad anđeli izliju sedam čaša gnjeva: opasan i poguban čir, rijeke i izvori voda... postadoše krv, ljudi su do muke grizli jezike.

»To je bogohuljenje«, rekao je Harsnet drhtavim glasom, a tako nije govorio ni kad je ugledao najveće strahote. Uzeo sam Bibliju i listao je. Bili su označeni i ulomci koji govore o razaranju Sodome i Gomore, ali u Novom zavjetu bilo je označeno samo Otkrivenje i to samo jedan dio Otkrivenja: sedam čaša gnjeva i naredno poglavlje o suđenju velikoj Bludnici.

»Pogledajte retke koje je podcrtao«, rekao sam. »Više ih je nego u ulomku o izlijevanju sedam čaša. Poručuje li nam što će sada učiniti?«

»Ta knjiga je kužna«, rekao je Harsnet. »Zagađena.« »Velika Bludnica. Tko je ona za njega?« »Ona je simbol pape i rimskog Babilona«, rekao je Harsnet. »To sada znamo.« »Sveti Ivan s Patmosa to nije znao kad je pisao svoju knjigu.« »Ali je predvidio«, odlučno je rekao Harsnet. »To je potpuno jasno svima koji su je

dobro izučili.« »Cantrell je drugačije razmišljao. Ne, za njega je to netko njemu bliži od pape.« Harsnet je zašutio. A onda mi je rekao: »Gdje je on sada, Matthew?« tiho je upitao.

»Priznajem da se bojim.« Začuli smo korake na stubištu, pojavio se jedan redarstvenik. »Neka starica je došla i kaže da poznaje Cantrella«, rekao je. Pogledao sam Harsneta. »Susjeda.« Sišli smo u prizemlje i na pragu ugledali staru vješticu, s kojom sam razgovarao kad

sam prvi put bio kod Cantrella. Virkala je preko ramena stasitog redarstvenika, koji se ispriječio pred njom. Kad me je prepoznala, nasmiješila se. Bila je krezuba.

»O, gospodin odvjetnik, gospodine. Razgovarali smo. Vidjela sam da se tu nešto događa. Nešto se dogodilo Charlieju?« Radoznalo je gledala naokolo.

»Nije tu. Tražimo ga.« »Zbog zločina«, smrknuto je rekao Harsnet. »Što znaš o njemu?« »Živim u susjedstvu. Družila sam se s Charlijevim ocem, a onda je on postao

religiozni čistunac i nije htio razgovarati s osobama kao što sam ja. Što je Charlie sada učinio?« opet je upitala, virkajući u kuću. Odmahnula je glavom. »On nije u stanju ništa ozbiljno učiniti, on je siroto i slabo stvorenje.«

»Kako se zoveš?« »Jane Beckett.« »Dođi, Jane«, rekao sam. »Htio bih te nešto pitati.« »Dakle, sada želite razgovarati sa mnom.« Starica se namrštila kad sam je uveo u dnevni boravak. Pošla je za mnom u staru

radionicu. Rastužila se. »Pogledajte kako kuća sada izgleda«, rekla je. »Tako je tužna i

Balkandownload.com

pusta. Adrian je bio jako uredan, kuća je uvijek bila puna, uvijek je imao posla.« Otvorio sam škrinju s odjećom. »Znaš li otkud mu ova roba? Ima je puno.« Podigao

sam šareni ogrtač. Starica je kimnula. »Ah, da, to je Adrianovo. Prikupio je lijepu zbirku. Radio je za

kazališne trupe. Imao je ugovore da izradi scenografiju za predstave na otvorenom. Jednu je izradio u Hampton Courtu, za predstavu pred kraljem. On je iznajmljivao kostime.« Pogledala me je. »Uspješno je poslovao, znate. To su skupe stvari, ne bi trebale tu ležati.«

»Je li Adrian vodio svog sina na predstave?« »Charlieja? Da, kad je bio mali. Obožavao ih je. Samo sam ga onda vidjela sretnim.

Ako je predstava bila u blizini, svi susjedi su je gledali. Mislim da je Charlie htio biti glumac, ali nije bio talentiran, nije imao dara ni za što, pa se onda zaredio.« Prezrivo se nasmijala, a onda mi je ozbiljno rekla. »A Adrian je bio vrlo talentiran, mogao je izraditi koloture koji su pokretali drvene zmajeve koje je napravio, pa se činilo da su živi.« Mršavim dlanom pomilovala je ogrtač, a onda ga je spremila u škrinju. Znatiželjno me je pogledala i upitala: »Pa, što je beskorisni Charlie učinio?«

»Nije važno«, rekao je Harsnet. Nešto mi je palo na pamet. »Kako je umro Adrian Cantrell?« »Jedne noći pao je niz stubište, tako je Charlie rekao. Slomio je vrat.« Gorko se

nasmijala. »A ipak je otišao ravno u raj, zato jer je bio gorljivi vjernik. Kakve su to stvari u škrinji? To nije Adrianovo.«

Odvukao sam je od instrumenata i odveo van. Bila je razočarana, jer joj nisam rekao što se dogodilo. Na pragu sam je upitao: »Ona kolica u radionici, to je pripadalo Adrianu Cantrellu?«

»Da, u njima je odvozio narudžbe svojim mušterijama.« Opet mi je nešto palo na pamet. Cantrell je morao imati konja da od Westminstera

dođe do Hertforda. »Što je bilo s njegovim konjem?« upitao sam. »Mislila sam da ga je Charlie prodao.« »Kako je izgledao?« Slegnula je ramenima. »Smeđi, s bijelim trokutom na njušci.« »Nisi ga nikad vidjela kako s konjem i kolicima izlazi van?« »Njega? Pa, on ništa ne vidi«, frknula je. »Ne. Jednom ili dvaput vidjela sam ga kako

izlazi van u kupovinu, priljubio se uza zid i opipavao put.« »Jesi li vidjela da izlazi navečer?« Nasmijala se. »Ne bih rekla da je to moguće. Kako bilo, ja rano liježem i zaključavam

vrata. Ovaj kvart je opasan. Pazite, gospodine, o čemu se radi?« »Nije važno. Hvala ti.« Polako sam zatvorio vrata i obratio se Harsnetu. »Dakle,

upućen je u glumu«, tiho sam rekao. »Možda je i kao dječak morao glumiti, kako bi drugi mislili da je normalan. Možda je ubio svog oca. Možda je tada shvatio što uistinu želi biti.«

»Takvo razmišljanje neće nas nikamo odvesti«, rekao je Harsnet. »Ne. U pravu ste.« »A što je s konjem?« upitao je Harsnet. »Morao je imati konja.« »Može li zbog slabog vida jahati?« »Čini mi se da je preuveličao probleme s vidom. Jedino je na konju mogao doći do

Goddardove kuće.« Pogledao sam stubište. »Htio bih još jednom pogledati njegovu Bibliju, one podcrtane ulomke. Pokušat ću pročitati njegove bilješke.«

»Poći ću s vama.«

Balkandownload.com

Harsnet je previše pristran da bi mi pomogao. »Ne, hvala vam, Gregory. Najbolje radim nasamo.«

USPEO SAM SE stubištem. Bilo je čudno sjediti za Cantrellovim stolom, uz njegovu

postelju, soba je bila tiha, a s ulice je dopirala buka. Sjeo sam, nalaktio se i otvorio knjigu. Kao odvjetnik koji čita izjavu pod prisegom, jer želi shvatiti što je naumio njegov protivnik, tražio sam ono što je Cantrell gledao, koji je posljednji neprijatelj kojeg mora uništiti. Proučavao sam kratki ulomak: »Dođi da ti pokažem sud nad velikom Bludnicom... s kojom su blud provodili kraljevi zemlje...« A zatim retke u kojima anđeo kaže da će ona svecu otkriti svoju tajnu: »Što se tiče Zvijeri Bijaše-i-nije, ona je osmi, ali je i jedan od sedmorice; ona ide u propast.«

Nakon sedam čaša naredna žrtva bit će osma, kao i sedmorica, ali bit će ipak drugačija. Možda je to najvažnija žrtva, zato jer nakon suda nad njom konačno dolazi armagedon. Je li žena njegova žrtva? Mora biti žena kako bi simbolizirala Bludnicu. Bludničenje s kraljevima zemlje. Za Cantrella to mora biti protestantkinja, koja se pokolebala, kao i sirota gospa Bunce kad je udomila bivšeg redovnika Lockleyja. Bludničenje, kralj, osmi, razmišljao sam. Žena koja se još nije odrekla prave vjere, ali sigurno će se odreći, ako se uda za vjerskog konzervativca. »Što se tiče Zvijeri Bijaše-i-nije, ona je osmi.« Kralj Henrik VIII. Koji je bio reformator, ali više nije. Ne kralj, nego žena koja će postati njegova supruga.

Ustao sam. Pogledao sam kroz prozor u dvorište. Pijani stražar sjedio je na prevrnutoj kanti. Sišao sam niz stubište i smogao snage da mirno razgovaram s Harsnetom.

»Mislim«, rekao sam, »mislim da želi ubiti Catherine Parr.«

ČETRDESET ČETVRTO POGLAVLJE

TAJAO SAM PRED STOLOM nadbiskupa Cranmera, koji je bio zatrpan spisima. Prelat me je prodorno gledao plavim očima, a ja sam osjetio snagu njegova uma. Uz njega su stajala braća Seymour, koji su me također prodorno gledali. Harsnet i ja smo im ispričali što smo pronašli u

Cantrellovoj kući. Odmah smo otišli u zamak Lambeth, a Seymourovima je poručeno da dođu na sastanak.

»Znači, Cantrell je ubojica«, tiho je rekao Cranmer. »Postavili ste stražu kod njegove kuće?«

»Trojicu redarstvenika«, rekao je Harsnet. »Sakrili su se u kući šupi u dvorištu. Ako se pojavi, uhvatit će ga na prepad.«

»A što ako se ne pojavi?« upitao je lord Hertford. Kao i uvijek, nije okolišao. »A što ako je sad napao osmu žrtvu?«

»Moramo smjesta poslati odred u kuću Catherine Parr«, rekao je sir Thomas. »Neka

S

Balkandownload.com

pohitaju da je obrane i osiguraju joj zaštitu. U Charterhouseu već imam svoje ljude...« »Ne«, odlučno je rekao Cranmer. »Što bi kralj pomislio ako bi saznao da je cijeli

odred tvojih ljudi u kući Catherine Parr? Blagi Bože, ako joj se nešto dogodi... Počeli su oslobađati uhapšene dvorane, zato jer nisu imali dokaza. A Bonner se boji da opet hapsi po Londonu, ustrašio se otpora naroda. Danas sam bio kod kralja, rekao mi je da uživam njegovo povjerenje. A što ako se sada nešto dogodi Catherini Parr, nakon što sam mnogo toga zatajio od njega?«

»Ne znamo je li Shardlake dokučio istinu«, rekao je Hertford. »Cantrell je mogao stvoriti stotine fantazija iz priče o velikoj Bludnici.«

»Točno«, rekao je Cranmer. »Mogao je. Ali, izučio sam Otkrivenje i mislim da bi Matthew mogao biti u pravu. Poslat ćemo moje stražare u njezinu kuću i reći da smo saznali da opasan provalnik hara u blizini.« Donio je odluku te je pozvao tajnika. Brzo mu je naredio neka uzme dvanaest najboljih stražara iz palače i neka preko rijeke prevezu petnaest konja.

Tajnik ga je zbunjeno pogledao. »Dvanaestoricu, gospodaru? Ali, palača će ostati bez stražara.«

»Nije me briga! Poslušaj me!« Prvi put sam vidio da je Cranmer izgubio živce. »Reci naredniku da izabere ljude, a ti odmah kreni do rijeke i dogovori prijevoz konja. Hoću da za dvadeset minuta najbolji konji budu osedlani!« Lord Hertford blago ga je dodirnuo po ramenu. Kimnuo je i mirno rekao: »Najvažnije je da brzi glasnik smjesta ode k lady Latimer u njezinu kuću na Trgu Charterhouse. Reći će da će kuću napasti banda provalnika. Sobar mora zaključati sva vrata i prozore i čuvati lady Catherine dok ne stignu moji stražari. Pođi, odmah!«

Tajnik je odjurio. Cranmer se obratio Harsnetu. »Gregory, ti si sada odgovoran, a ti, Matthew, pridruži mu se s Barakom.«

»Da, gospodaru.« Barak je čekao u hodniku. Poslao sam mu poruku prije dolaska u Lambeth te je odmah dojahao. Tamasin je pronašao kod jedne prijateljice, ali nije ga htjela vidjeti. Bio je bijesan i pekla ga je savjest.

Lice mi se zgrčilo od bola u leđima. »Što vam je?« upitao je Cranmer. »Opekao sam se u Goddardovoj kući. Ništa strašno.« »Znam da si mnogo pretrpio, Matthew.« Ozbiljno me je pogledao. »Nadam se da sobar

lady Catherine ima malo soli u glavi. Još nije gotovo«, rekao je.

NAVUKLI SMO ogrtače i pohitali niz stubište, kroz Veliku dvoranu te smo izašli u

vrtove zamka. Usput smo pokupili Baraka. Pala je večer, sunce je zalazilo skriveno bijelim oblacima, koji su bili ružičasti. Stresao sam se.

»Gdje su stražari?« nestrpljivo je upitao Harsnet. »Narednik ih treba okupiti«, rekao je Barak. Harsnet se obratio meni. »Možete li zbog opeklina jahati do Charterhousea,

Matthew?« »U potrazi sudjelujem od početka, ako će sada biti okončana, želim to vidjeti.« Začuli smo topot kopita i zveckanje opreme, a jahač je povikao s ulaza u zamak.

Balkandownload.com

»Otišao je glasnik«, rekao je Barak. A onda je iza ugla došlo dvanaest naoružanih ljudi s kacigama, na čelu je bio narednik. Nisu ponijeli koplja nego mačeve. Bili su zbunjeni zbog promjene u dnevnom rasporedu, navikli su patrolirati po području zamka, a ne juriti po Londonu. Ali, to su snažni momci, a narednik je bio strog. Visok, tridesetak godina, kukasta nosa i prodornog pogleda. Prišao je Harsnetu.

»Gospodin mrtvozornik?« »Da.« »Narednik Keeble, gospodine.« »Ljudi su spremni da odjašemo?« »Da, gospodine. Rekli su mi da idemo na Trg Charterhouse.« »Točno. Dođi, objasnit ću ti putem do rijeke.« »Cantrell je imao cijeli dan da se ušulja u kuću lady Parr«, tiho mi je rekao Barak. »A

sigurno je ranije uhodio palaču.« »Lady Catherine je dobro zaštićena, zato jer je sada vrlo važna osoba.«

NADBISKUPOV TAJNIK je izvršio naređenje, na pristaništu nas je čekala barka, a s

londonske strane rijeke čekali su nas konji. Zatim samo brzo jahali prema Charterhouseu. Noć je pala nakon sutona. Od klimanja

na konju leđa su me užasno pekla, a zbog blatnjavog seoskog puta jahanje je bilo još napornije. S polja pored puta uzlijetale u vrane. Projahali smo kroz Smithfield i stigli na Trg Charterhouse. Na uglu, krčma Zeleni čovjek bila je zakovana daskama.

Jahali smo kroz travu na trgu i zaustavili se ispred ulaza u Charterhouse palaču. U blizini, skupina prosjaka stajala je na pragu stare napuštene kapele. Nepomično su promatrali, ne usuđuju se prići grupi naoružanih ljudi. Sir Thomas je zaustavio konja. »Prvo bismo trebali pretražiti područje«, rekao je. »Ako upadnemo u palaču, a on je u blizini, pobjeći će nam. Sada ga želim uhvatiti.« Strogo me je pogledao, a onda je mamuzama podbo konja i projurio kroz ulaz palače. Bio je otvoren te smo ujahali na područje Charterhousea.

Sobar sir Thomasa, Russell, izašao je iz kućice vodovoda. Seymour mu je rekao što se dogodilo. »Predlažem da trojica ili četvorica nadbiskupovih ljudi pješice pretraže područje«, rekao je sir Thomas. »Ako je u blizini, a sve ljude pošaljemo da pretraže područje oko trga, mogli bismo ga uzbuniti te će pobjeći. Shardlake, Barak, za sada se ne miješajte. On vas poznaje.«

Njegova strategija opet je bila promišljena. Trojicu Cranmerovih ljudi poslali su u izvidnicu, a mi smo s drugima ostali u dvorištu. Iz kućice vodovoda izašao je muškarac u prljavoj jakni. Brisao je ruke dok nam je prilazio. »Učinio sam sve što sam mogao, sir Thomase«, rekao je. »Poslao sam čovjeka na Islington Fields. Ondje su potoci poplavili i stvorili cijelo jezero. Sada je tu dolje iza blokiranih ustava.«

»Moramo ih osloboditi, gospodine inženjeru«, rekao je Harsnet. »Ako kiše ne bude padala, zemlja će polako upiti vodu u Islingtonu, pa će popustiti

pritisak na ustavama. Podići ćemo ih za nekoliko dana. Nadajmo se da je sezona kiša prošla.«

Balkandownload.com

Sir Thomas je gunđao. »Želim otići odavde. Netko iz Pljenidbenog suda mogao bi nenajavljeno doći, kao što oni često čine i vidjeti da je Charterhouse pun mojih ljudi, a preko puta je kuća Catherine Parr. Dojavit će Richardu Richu, a on će reći kralju. Hajde, gospodine inženjeru, pokaži mi.« Brzim korakom krenuo je prema vodovodu, a za njim su išli inženjer i Russell. Ironično sam se nasmiješio Harsnetu. »Sir Thomas će stručnjaku objasniti kako da radi svoj posao«, rekao sam.

Mrtvozornik je uzdahnuo. »U pravu je. Ne želimo da nas Rich tu zatekne i sazna da je ustave blokirao leš raspetog lončara.«

»Ne.« Pogledao sam kućicu vodovoda, a svijeća je iznutra osvijetlila poluotvorena vrata. »Sreo sam se s Richom. On ne preza ni od čega kako bi se okoristio. Kao i mnogi dvorani.«

»Barem je nadbiskup drugačiji«, rekao je Harsnet. »On je principijelan, dobar čovjek. On je uzdanica svih nas koji želimo sačuvati reformu.«

Znatiželjno sam ga pogledao. »A ipak vjeruje da je Bog imenovao kralja za svog predstavnika na zemlji. Vaša škola mišljenja ne priznaje posrednika između čovjeka i Boga.«

»On je sve što imamo. I lord Hertford, naravno.« Harsnet se nasmiješio. »Ako lord Hertford ikad bude vladar ove zemlje... ali za sada je nadbiskup naša potpora i uzdanica. Sve bih učinio da ga zaštitim, sve«, strastveno je rekao.

Okrenuli smo se kad smo začuli korake. Vratila su se trojica nadbiskupovih ljudi. Ušli su u kućicu vodovoda, a onda su sir Thomas i Russell izašli i pohitali prema nama.

»Gospodine Shardlake«, rekao je sir Thomas. »Kažete da Cantrellov konj ima prepoznatljiv biljeg na njušci, u obliku trokuta.«

»Da, to je rekla starica. Ima smeđeg konja.« »Jedan konj koji odgovara tom opisu privezan je na općinskom zemljištu iza kuća. Od

vlasnika ni traga ni glasa.« Harsnet je duboko udahnuo i stresao se. »Bili ste u pravu«, rekao je. »Oprostite što

vam nisam povjerovao.« Obratio se sir Thomasu. »Trebali bismo okupiti nadbiskupove ljude. Ne možemo se više skrivati. Moramo smjesta ući u kuću Catherine Parr.«

»Ja ću ih povesti«, rekao je sir Thomas. »To nije pametno, gospodine«, rekao je Harsnet. »Ne smiju vas ondje vidjeti.« »Mrtvozornik je u pravu, gospodine«, mirno je rekao Russell. Sir Thomas je zašutio, a zatim je kimnuo. Pogledao je Harsneta i mene. »Bolje vam je

da ne zabrljate«, ledeno je rekao. »Ako se nešto dogodi lady Catherine, platit ćete svojim glavama.« Okrenuo se i otišao.

»Seronja«, promrmljao je Barak kad se sir Thomas udaljio. »Puke prijetnje, gospodo«, tiho je rekao Russell. »On ne smije ništa učiniti bez bratova

dopuštenja.«

BRZO SMO prešli preko pošumljenog trga i došli do velikih kuća na istočnoj strani.

Lord Latimer je imao veliku kuću na dva kata, podalje od ceste na izdvojenom području. Svjetlo je gorjelo iza nekoliko velikih prozora s romboidnim staklenim površinama. Dok

Balkandownload.com

smo hodali po šljunčanoj stazi, ulazna vrata su se otvorila, a čovjek sa svjetiljkom prišao je Harsnetu. Bio je sredovječan, bradat i ustrašen. Na prsluku se isticao grb lorda Latimera, sivi štit s crvenim Andrijinim križem.

»Gospodin mrtvozornik?« upitao je. »Da. Sve je u redu?« Kimnuo je. »Pretražili smo kuću. Nema nikoga. Rekli smo lady Catherine da

očekujemo razbojnike i savjetovali joj da ostane u svojoj sobi, ali ona želi preuzeti zapovjedništvo.«

»Ona ne zna s čim ima posla«, rekao sam. »On je tu negdje, osjećam ga«, promrmljao je Barak. Pogledao je prema dubokim

sjenama uz kuću. Uz zid kuće bila su stabla i žbunje, Cantrell se mogao vrlo lako sakriti. »Kako to mislite?« strogo me je pogledao sobar. »Mislio sam da se radi o bandi

provalnika.« »Tražimo jednog čovjeka.« Harsnet je pogledao sobara u oči. »Ubojicu, luđaka. Lady

Catherine morate reći da je u velikoj opasnosti.« Čovjek je razrogačio oči. »Koliko ulaza ima kuća?«

»Dva. Ovaj i još jedan straga, za prodavače.« »Jeste li danas imali posjetu?« upitao sam. »Bio je kraljev glasnik s porukom za lady Catherine.« Sobar je zašutio. »Nakon toga

bila je uzrujana.« »Gdje je ona?« tiho ga je upitao Harsnet. »U svojim odajama na prvom katu.« »U redu«, rekao je. »A sada pođi i reci joj da mora ostati ondje. Vas dvojica pođite s

njima i stražarite uz nju.« Dvojica su pristupila sobaru te su utrčala u kuću. Harsnet se obratio ostalima. »Šestorica će patrolirati oko kuće. Ostali idu sa mnom u kuću.« Stražari su ga poslušali, njegove zapovijedi i odlučnost zadivili su me. Poveo je četiri stražara, Baraka i mene u kuću.

Ušli smo u veliku dvoranu, na zidovima su visjele skupe tapiserije s grčkim i rimskim bogovima u pastoralnom krajoliku. Ispred nas, široko stubište vodilo je na kat, a u podnožju je bio Latimerov grb, koji su držala dva drvena lava jarkih boja. U dvorani je bilo nekoliko vrata, a ona na drugom kraju bila su otvorena. Kroz njih su virila dva ustrašena paža. »Vratite se unutra«, naredio je Harsnet. Smjesta su se povukli. Pogledali smo sobara, koji je bučno silazio stubištem. Laknulo mi je, jer je bio smiren i oprezan.

»Lady Catherine kaže da će ostati u svojim odajama. Ali, htjela bi vas vidjeti, gospodine mrtvozorniče.«

Harsnet je duboko udahnuo. »U redu.« »Što ćete joj reći?« upitao sam. »Da smo primili dojavu o ubojici, ništa više.« Obratio se sobaru. »Provjerite jesu li

sluge na broju.« Sobar je kimnuo i otišao prema prostorijama za poslugu. Harsnet je duboko udahnuo i

uspeo se stubištem. Barak i ja ostali smo s četvoricom stražara, koji su nervozno prčkali po koricama mačeva.

»Je li točno, gospodine«, upitao je jedan od njih, »da neki luđak želi ubiti lady Catherine?«

»Čini se.« Harsnet se vratio nakon nekoliko minuta. Bio je ozbiljan. »Lady Catherine će ostati u

svojim odajama«, mirno je rekao. »Ona je fina dama, primila me je dostojanstveno i mirno. Ali, vidio sam da je ustrašena.«

Balkandownload.com

Sobar je došao iz prostorija za poslugu. »Sve sluge su tu, gospodine. U kuhinji su, samo je sluškinja lady Catherine kod svoje gospodarice. Rekli smo im za provalnike. Ustrašeni su, gospodine.«

»Jeste li danas imali dostavu?« upitao ga je Barak. »Dostave stižu gotovo svaki dan. Kuhar bi trebao znati.« »Onda ga pitaj«, rekao je Harsnet. »Dobro ste se sjetili, gospodine Barak. Stražari,

ostanite tu.« Pogledao je sobara. »Pođi svojoj gospodarici. Trebat ćeš joj.« Prošli smo kroz vrata prostorija za poslugu i po kamenom popločenom hodniku ušli u

veliku kuhinju. Na vatri se pekla polovica srndaća, jedan dječak okretao je ražanj, a drugi je pečenku zalijevao sokom. Za ogromnim stolom sjedila je velika skupina ustrašenih slugu.

»Gdje je kuhar?« upitao je Harsnet. Iskoračio je debeljko s umrljanom pregačom. »Tu sam, gospodine. Kuhar Greaves.«

»Što vam je danas dostavljeno?« Glavom je pokazao ražanj. »George i Sam donijeli su srndaća iz Smithfielda. Jutros je

bio ugljenar. Donio je tovar ugljena, koji smo spremili u podrum.« »Otkud vam dostavljaju ugljen?« upitao sam. »Od jednog čovjeka iz Smithfielda. Zove se Roberts. Godinama dostavlja ugljen.« Pjegavi dječak koji je okretao ražanj podigao je glavu. »Ovaj tjedan poslao je novog

pomoćnika«, rekao je. »I prošlog tjedna. Pustio sam ga unutra.« Pogledao sam Baraka. »Kako izgleda?« upitao sam dječaka. »Nisam mu dobro vidio lice, bio je umazan ugljenom prašinom, kao da se valjao u

njoj.« »Visok ili nizak?« »Visok, gospodine, i mršav. Odnio je ugljen dolje u podrum, u hodniku, kao i uvijek.

Rekao sam, gdje i prošli tjedan.« »Jesi li ga vidio na odlasku?« Dječak je odmahnuo glavom. »Gospodin Greaves poslao me je u ostavu da gulim

repu.« Kuhar je bio zabrinut. »Ne mogu ja primiti svaku dostavu...« »Je li itko vidio ugljenarovog pomoćnika kako izlazi iz kuće?« Svi su odmahnuli glavom. »Trebao si poći s njim u podrum, James«, prekorio je kuhar

dječaka. »U kući ima vrijednih stvari...« Harsnet ga je ušutkao. »Povedi nas u podrum.« Obratio se meni: »Možda je on?« »Po opisu bi mogao biti.« »Ali kako se domogao ugljena...« »Pratio je dostave u kuću, a onda je sredio ugljenara Robertsa, kao što je sredio

pravnika«, smrknuto sam rekao. Obratio sam se kuharu. »Požuri, što čekaš.« »Pozvat ću stražare.«KUHAR NAS JE vodio kroz hodnik. Stao je kod drvenih vratašca sa

željeznom alkom. Harsnet se vratio sa stražarima, koje je ostavio u dvorani. »Što je točno dolje?« upitao je Harsnet. »Buteljirano vino, bačve s povrćem i ugljen. Dolje su još jedna vratašca, koja vode u

kanalizaciju.« »To je kanalizacijsku sustav Charterhousea?« »Da, gospodine. Mi smo zadnja kuća u tom sustavu, kad voda prođe kroz našu

kanalizaciju utječe u potok, koji teče pored kuće. U zid kroz koji izlazi voda, ugrađena je velika željezna rešetka. Onuda nitko ne može ni ući ni izaći.«

»Mislite li da je dolje?« upitao je Harsnet. »Ne vjerujem. Bio bi u stupici.« Kimnuo sam. »Ne, ako je u kući, onda se pobrinuo za

Balkandownload.com

odstupnicu.« »Trebamo temeljito pretražiti«, rekao je Harsnet. »Vas dvojica pretražite kuću, a vas

dvojica siđite dolje, pretražite podrum i kanalizaciju.« »Kanalizacija je prljava«, rekao je kuhar. »Mehanizam u Charterhouseu je pokvaren.« »Znam.« Donijeli su baklje, otvorili vratašca, a Cranmerovi stražari sišli su u podrum. Ugledao

sam veliku prostoriju s bačvama i golemom hrpom ugljena. Stražari su pogledali iza bačvi i mačevima boli po ugljenu da provjere je li se netko tu sakrio. Zatim se došli do drugih vratašca. »Zatvorena su s unutrašnje stane«, viknuo je jedan od njih. »Tu nema nikoga.«

»Ipak provjeri.« Otvorili su vratašca, zapahnuo nas je hladan zrak i smrad kanalizacije. »Siđite dolje«,

naredio je Harsnet. Sišli su. Ubrzo sam začuo teške korake na željeznoj rešetki, a netko je viknuo: »Nema nikoga!«

Vratio se jedan od Harsnetovih ljudi koji je pretražio kuću. »Nema nikoga, gospodine.«

Harsnet i ja smo se pogledali. »Možda je izašao iz kuće kad je stigao Cranmerov glasnik i započela potjera«, rekao je

Barak. »Znao je da se nešto sprema.« Harsnet je ozbiljno kimnuo. »Ako je točno, lady Catherine trebat će neko vrijeme

držati pod stražom. Vas četvorica, opet pretražite kuću, zavirite u svaki kutak i zakutak.« Vratili smo se u dvoranu. »Idem još jednom k sobaru«, rekao je Harsnet. Ostavio je

Baraka i mene u dvorani, barak je krenuo prema stubištu. »Kamo ćeš?« upitao sam. »Priključit ću se potjeri.« Tužno se nasmiješio. »Kako bih razmišljao o nečem

drugom.« »Idem s tobom.«

USPELI SMO SE po širokom stubištu. Na katu je bio još jedan široki hodnik, a ispred

nas široka dvokrilna vrata, napola otvorena. Dva stražara stajala su ispred vrata. Djevojka plave kose u skupocjenoj opravi od crvenog baršuna nervozno nas je pogledala. Jedna od dama lady Catherine, pomislio sam. Kad smo prišli, zamijetio sam da su unutrašnja vrata otvorena. Ugledao sam krevet s raskošnim baldahinom i tapiserije blistavih boja. Uz njega, Harsnet i sobar razgovarali su s jednom ženom. Prepoznao sam visoki, vitki lik i upečatljivo, strogo lice Catherine Parr. Okrenula se i pogledala me, a njezine tamne oči razrogačile su se od straha. Shvatio sam da me nije upamtila kad sam je vidio u Westminsteru. Pomislila je da je taj čudni stranac ubojica.

»Ne smijete zavirivati unutra!« rekla je užasnuta dama pratilja. »Ispričavam se«, promucao sam. »Nisam htio...«

Zalupila mi je vrata pred nosom. Barak me je sućutno pogledao. »Ne biste trebali znati...« rekao je, a onda je zašutio kad je ispred kuće netko povikao. »Požar! Upomoć! Požar!«

Balkandownload.com

ČETRDESET PETO POGLAVLJE

ARSNET JE IZJURIO iz odaja lady Catherine. Pogledao me je, a , onda smo otrčali do najbližeg prozora, kroz koji smo u tami ugledali plamen. Viknuo je sobaru lady Catherine, koji je cupkao na vratima njezinih odaja, neka ostane uz svoju gospodaricu.

Na drugoj strani travnjaka, velika drvena ljetna kućica bila je u plamenu, plamen je zahvatio prozore, a dim je sukljao preko travnjaka prema kući. Stražari i sluge trčali su tamo-amo s kantama vode. Vječni strah od vatre nadjačao je stegu.

»Što on radi?« viknuo je Harsnet. »Odvraća nam pažnju«, rekao sam. »Pozovite narednika, neka se ljudi smjesta vrate u

kuću!« Mrtvozornik me je pogledao, a onda se okrenuo i sjurio niz stubište. Barak je otvorio

prozor i nagnuo se van. Vatra je proždirala ljetnu kućicu, nije se mogla spasiti, a bila je dovoljno udaljena da požar ne zahvati kuću. Gledali smo Harsneta, koji je istrčao van i pozvao ljude da se vrata unutra. Okrenuo sam se i pogledao zatvorena vrata odaja lady Catherine. »Ako je htio da ona ostane nasamo, prevario se. Idemo!«

Sjurili smo se niz stubište. Opet su me boljela leđa te sam stegnuo čeljusti kako ne bih jaukao. Kroz otvorena ulazna vrata vidjeli smo stražare kako trče, a narednik je vikao na njih da čuvaju vrata i prozore. U kuću je ušao oštar vonj dima.»Ovo je kaos«, rekao sam. »Kad je požar, uvijek izbije panika. A Cantrell to zna.«

»Još uvijek je vani?« upitao je Barak. »Možda je ušao kad je zapalio kućicu.« Barak je šutio. Pogledao sam ga. Stavio je prst na usta i pokazao pritvorena vrata sobe

iza nas. »Tamo je otvoren prozor«, šapnuo je. »Osjećam propuh.« Isukao je mač, a ja sam isukao bodež. Barak je zakoračio unatrag, pričekao, a onda je

nogom otvorio vrata. Upali smo u sobu. Ušli smo u ostavu, stolice, stolovi i hrpa velikih jastuka bili su nabačeni uza zid.

Prostorija je bila prazna, ali jedan od tri prozora koji su gledali prema travnjaku, bio je pritvoren. Barak je širom otvorio vrata da vidi je li se netko sakrio iza njih, ali ugledali smo prazna zid. Zalupio je vrata i s mačem počeo pretraživati ispod naslaganih stolica i stolova. Prišao sam prozoru, kašljao sam od dima u zraku. Na mjesečini sam vidio kako se ljetna kućica urušila, podigao se oblak iskri, a stražari na travnjaku su odskočili. Sjetio sam se dima u Goddardovoj kući i strašne opekline na leđima. A onda sam iza sebe začuo metalni zvuk i tresak.

Okrenuo sam se. Barak je ležao na podu, čelo crveno od krvi, mač je pao pored njega. Iznad njega stajao je Cantrell u staroj, dronjavoj halji, a jastuci ispod kojih se sakrio, bili su razbacani naokolo. Držao je motku koju mi je pokazao u svojoj kući. Nije nosio naočale te sam shvatio što je starica htjela reći o njegovim čudnim očima. Bile su velike, svjetloplave, a u njima tama i mrak, koji nikad nisam vidio u ljudskom pogledu. Dok me je gledao, kao da je istodobno u mislima zurio u stravičnu, nevjerojatnu viziju. Nije ni škiljio ni zirkao, imao je dobar vid. Glumio je kratkovidnost kako bi nas obmanuo, a bio je dobar glumac.

Posegnuo sam za bodežom, ali Cantrell je bio brži. Jednom kretnjom je uzeo Barakov

H

Balkandownload.com

mač s poda i stavio mi ga na grlo. Trapavost je također bila odglumljena. Ustrašeno sam pogledao Baraka, ali on je bio onesviješten, a možda i mrtav.

»Židov ti neće pomoći«, tiho i s nasladom rekao je Cantrell. Ni traga zamoru u njegovu glasu. Bacio je motku na jastuk, a Barakov mač držao mi je na grlu i vrhom probijao kožu.

»Sada si moj«, rekao je. »Bog te je isporučio meni. Znao sam da će nakon požara u ljetnoj kućici svi izjuriti van kao mravi!« Kikotao je kao dijete, a ja sam protrnuo.

»Catherine Parr je okružena stražarima«, rekao sam, pokušavajući doći do daha. »Znao sam da ćete svi pomisliti da je završilo s Goddardom, s izlijevanjem sedme

čaše.« Odmahnuo je glavom i ozbiljno rekao: »Ali, đavo zna da je Catherine Parr velika Bludnica iz proročanstva. Đavo ti je rekao istinu, zar ne? Sada je okružena stražarima.« Namrštio se, na trenutak se doimao kao dijete kojem su pomrsili račune, a onda se nasmiješio. »Ali, Gospod te je izručio meni. Da uklonim neprijatelja i osnaži moju ruku.« Pogledao je Baraka koji je ležao nauznak, gurnuo ga je vrhom stopala i samozadovoljno se nasmiješio. Barakove lice bilo je bijelo. Molio sam se da je na životu. Čuo sam glasove izvana, ali nisam se usudio viknuti, jer bi me Cantrell u sekundi zaklao.

»Klekni«, prosiktao je i olabavio pritisak mačem. Nevoljko sam kleknuo na drveni pod. Opeklina na leđima užasno me je zaboljela kad sam kleknuo. U koljeno mi se zabio iver. Cantrell je iz džepa izvadio bočicu, napola ispunjenu žućkastom tekućinom. Jednom rukom držao je mač na mom grlu, a drugom je otvorio bočicu i ispružio je. »Popij«, rekao je.

Ustrašeno sam pogledao bočici, jer sam znao da je u njoj valerijana. Njegov uvod u torturu i smrt. »Nećeš izaći iz ove prostorije«, rekao sam. »Cijela kuća je na nogama.«

»Popij! Inače ću zaklati prvo tebe, a onda Zidova.« Pritisnuo mi je mač na grlo, osjetio sam oštru bol, krv mi je curila niz vrat.

»U redu!« Uzeo sam bočicu. Mirisala je na med, opaki napitak pomiješao je s medovinom. Pogledao sam je. Ruka mi je drhtala. Ako odbijem i on me odmah ubije, barem ću brzo umrijeti, pomislio sam. Ali, onda bi i Barak sigurno umro. Ako popijem napitak, živjet ću malo dulje, a nagon za životom je uvijek jači. Prinio sam bočicu ustima. Grlo mi se stegnulo, bojao sam se da neću moći gutati, ali ispio sam u jednom gutljaju. Koliko je potrebno da osjetim učinak valerijane, pomislio sam. Možda će netko u međuvremenu naići. Ali, odmah sam se čudno osjetio, kao da mi je tijelo nevjerojatno teško. Pokušao sam udahnuti, ali nisam mogao. A onda sam se onesvijestio.

OSVIJESTIO SAM SE U mraku, od smrada kanalizacije zagrcnuo sam se, a želudac

mi se okrenuo. Bio sam mlitav, osjećao sam golemu težinu. Leđa su me užasno zaboljela. Shvatio sam da su mi zapešća i nožni članci svezani. Sjedio sam naslonjen za cigleni zid, s nogama na hrapavom, skliskom podu. S jedne strane dopirala je svjetlost. S naporom sam se okrenuo prema svjetlu. Svjetiljka u kojoj je bila svijeća od pčelinjeg voska, obasjala je izmetom umazan pod u dugom, uskom prolazu od cigle. Cantrell je sjedio prekriženih nogu uz svjetiljku, prijeteći me gledao, a oči su mu svjetlucale. Bio je udaljen metar i pol, uz njega ležao je Barakov mač.

Balkandownload.com

Shvatio sam da je vrlo hladno, a kad sam zadrhtao, zapekla me je ranica na vratu. »Budan si?« mirno me je upitao Cantrell. »Gdje smo?« upitao sam. Usta su mi bila suha, a glas hrapav. »U kanalizaciji, ispod kuće.« Pogledao sam naokolo. U zidu od cigle bile su duge, uske niše, koje su vjerojatno

povezane sa zahodima iznad nas. Iza mene, tunel se gubio u tami. A kad mi se vid privikao na polutamu, ispred sebe ugledao sam veliku metalnu rešetku, a iza nje nebo obasjano mjesečinom. Gusta željezna rešetka bila je razbijena na nekoliko mjesta, metalni šiljci stršili su pod čudnim kutovima, ali kroz nju se ni ruka nije mogla provući. Bili smo u stupici. Iza rešetke tekla je voda, to je sigurno potok, u koji se izlijeva kanalizacija.

»Sakrio sam nas ispod onih jastuka«, tiho je rekao Cantrell, kao da čavrljamo. Nasmiješio se. »Ljudi su ulazili, a mislili su da smo izašli kroz prozor. Svi su paničarili, samo su razmišljali kako da zaštite Bludnicu. Kad je kuća utihnula, donio sam te tu dolje.«

»A Barak? « »Još leži ispod jastuka. Pronaći će ga.« »Mrtav je?« Cantrell je slegnuo ramenima. »Ne znam, nije važno.« Namrštio se i utonuo u svoje

misli. »Zbog čega si me ostavio na životu?« upitao sam nakon nekoliko minuta. Namrštio se.

»Ne ometaj me«, bijesno je rekao. »Ometaš me, proklet bio.« Ušutio sam. Svijeća je polako dogorijevala. Cantrell je utonuo u misli. A onda je

uzdahnuo i nemilosrdno me pogledao. »Spriječio si Božji naum«, rekao je. »Ne znam što mi je sada činiti.« Odmahnuo je glavom. »Nisam dovršio niz i zbog toga sam podbacio.«

»Ne razumijem.« Glavu je naslonio na dlanove. »Vrti mi se u glavi. Otkad mi se Bog prvi put obratio,

dobio sam bezbroj poruka, bezbroj misli.« Uzdahnuo je i jeknuo. »Bog mi je rekao da namjestim fitilj kako biste pobjegli van, kako biste pomislili da je Goddard kriv za sve, ali Goddard nije bio otpadnik od istinske vjere, pa proročanstvo nije ispunjeno – ti si otpadnik zbog kojeg se morala izliti sedma čaša, ti si đavolov zastupnik i trebao si umrijeti u velikom zemljotresu.« Brzo je govorio, kao da mrmlja sebi u bradu. »Kako bi proročanstva bila ispunjena, kako bih ubio veliku Bludnicu. Sada mi je jasno.« Pogledao me je. »Ali, ne znam kako ću to učiniti, tu dolje, a van neću živ izaći.« Upro je mršavi prst u mene. »Znao sam da si đavolov čovjek, kad si došao na mjesto na kojem sam ostavio dr. Gurneyja. Upamtio sam tvoju grbu, a to je znak izopačene duše. Saznao sam da si otpadnik od istinske reforme. Bio si tužan i izgubljen. To sam vidio na tvom licu kad sam te prvi put ugledao kod rijeke. Pomislio sam, da, tako se doima opsjednut čovjek.«

Stresao sam se kad sam pomislio da je tako buncao Tupholmeu i gospi Bunce, dok su polako umirali u strašnim mukama. A onda sam počeo drhtati od hladnoće, jer mi je bilo jako hladno, smrzavao sam se. Tjednima mi je bilo hladno, ali nikad kao sada. Cantrell nije mario za hladnoću, niti za mene koji sam se smrzavao.

»Moram te živog iznijeti kasnije van«, rekao je. »Smislit ću kako ću te ubiti.« Naglo mi je laknulo. Dakle, tu barem neće biti mučenja ni ubijanja, ukoliko mu glas u njegovom zbrkanom, usijanom mozgu ne kaže da me ubije. Trgnuo sam se kad je Cantrell iz džepa izvadio duga kliješta. Pogledao ih je i nasmiješio se.

»Ne pomišljaj na bijeg. Oni pojma nemaju da smo tu dolje. Kad sam te odvukao, kliještima sam odozdo namaknuo kračun. Uspio sam provući ruku, jer su vratašca loše namještena. Proučio sam ih kad sam tu bio prošlog tjedna, kad sam prvi put glumio ugljenarova pomoćnika.« Pogledao je ruku i zamijetio izmet koji je skupio s poda. Obrisao

Balkandownload.com

je ruku o halju i namrštio se. »Ovo je odvratno mjesto.« Kad me je pogledao, protrnuo sam. »Ti si kriv što sam tu zarobljen.«

Zašutio je i smrknuo se. Znao sam da je sišao s uma. Njegova totalna obuzetost samim sobom podsjetila me na Adama Kitea u najtežoj fazi, ali on je potpuno drugačiji, u njemu je bilo nešto žestoko i divlje, a to nisam mogao shvatiti. Šutio je zadubljen u misli. A onda je rekao: »Goddard je bio zao prema meni. Imao je gadnu jezičinu. Požalio je kad sam mu čavlima zakucao čeljusti, prije nego što sam ga omamio.« Nasmiješio se. »Bio je vrlo iznenađen kad se osvijestio, nakon što sam provalio u kuću i onesvijestio ga. I on je mislio da sam glup. Shvatio je da nisam.«

Leđa su me užasno pekla, a konopci su mi se urezali u zapešća i nožne članke dok sam ga slušao. Govorio je i nije me gledao. »Kad su zatvorili samostan, izbacili me u svijet, u glavi mi se zavrtjelo. Bio sam bespomoćan, kao brodić u strašnoj oluji. A ipak, sve se uklapalo u Božji naum. Došao je dan kad sam začuo njegov glas, znao sam da je njegov i da je mene izabrao.« Onda me je pogledao i blijedo se nasmiješio. Tek je tada zamijetio da se vrpoljim te je nakrivio glavu. »Boli te?« upitao je. »Bole te leđa?«

»Da.« »Pomisli kako će ti biti kad dođeš u pakao. Svi su ondje, tvoj prijatelj Elliard i svi

ostali. Možda će đavo odlučiti da zauvijek viđaš krampom u vatri, da povijenih leđa tucaš kamen u vječnoj agoniji. Zauvijek. Cijelu vječnost.« Nasmiješio se. »Pročistiti neprijatelje Gospoda.«

Učinilo mi se da sam u prolazu začuo neki zvuk. Napeo sam sluh. Ako se prišuljaju i iznenade ga, mogli bi me spasiti. Ali, samo mi se učinilo. Šutjeli smo cijelu vječnost, jedino se luđak ispred mene katkad oglasio. Lupetao je besmislice.

»Pravnik Felday je rekao da si poznavao Elliarda«, na kraju je rekao Cantrell. »Da. Bio mi je prijatelj.« Duboko sam udahnuo. »Tada sam odlučio da ću te pronaći.« »Ne, ne. To je bio đavo.« Cantrell je žustro odmahnuo glavom, a onda je naglo ustao i

zgrabio mač. »Ne obmanjuj me!« Kleknuo je ispred mene i stavio mi mač na grlo.»Priznaj istinu«, naredio je. »Reci da te je opsjeo đavo. Reci da je on u tebi.«

A onda sam u daljini začuo metalni zvuk, škripu i huk vode. Shvatio sam o čemu se radi i srce mi se stegnulo. Podigli su ustave u Charterhouseu, koje su zadržavale vodu. Znali su ili su pretpostavili da smo tu dolje, pa će nas udaviti kao štakore. Sjetio sam se da je Harsnet rekao da će sve učiniti kako bi zaštitio nadbiskupa.

»Priznaj da je đavo u tebi.« Cantrellovo lice iskrivilo se od bijesa. Nisam znao što da kažem. Hoće li me ubiti ako priznam, ili ako po reknem optužbu?

»Ne mogu razmišljati«, rekao sam. »Zbunjen sam...« Ako bih se mogao uvući u najbližu nišu kad voda prodre, ako bih se nekako uglavio, grozničavo sam razmišljao...

»Đavo se opire u tebi. Hajde, priznaj. Naređujem ti u ime Isusa.« Okrenuo je vrh mača i opet me porezao po vratu.

A onda je do nas prodro hladan zrak, začula se strašna rika. Cantrell se zavrtio u mjestu. Na svjetlosti svijeće vidio sam kako voda i pjena prodiru u tunel i jure prema nama. Bacio sam se u stranu, u nišu. Cantrell nije imao vremena ni jeknuti, jer ga je vodena bujica naglo povukla. Vidio sam kako ga nosi voda, raširio je ruke kao da leti.

Balkandownload.com

SILINA VODENOG VALA me je spasila, jer sam se otkotrljao u nišu, a pritisak me

je zabio duboko unutra. Izvijao sam se u vodenoj bujici i svezanim rukama i nogama pokušavao uhvatiti za zidove, a istodobno sam se leđima priljubio uz suprotni zid. Bol je bila nepodnošljiva, ali znao sam da ne smijem spuznuti, jer će me voda odnijeti. Voda je klokotala oko mene, virovi su mi trgali odjeću i gotovo me iščupali iz niše. Noge su mi drhtale, grba na leđima strugala je po ciglama, a opečena koža se ljuštila. Ali, izdržao sam. Voda mi se popela do grla, a onda preko glave. Kosa mi je stršila kad mi je smrdljiva stvar prošla ispred nosa. Pluća su mi skoro eksplodirala, a u glavi mi se mutilo. Je li to kraj? pomislio sam. Sada ću umrijeti?

Začuo sam snažno grgljanje i voda me je opet gotovo povukla naniže. Voda se povlačila. Glava mi je bila iznad vode. Žedno sam udahnuo zrak. Voda je tekla ispod mojih prsa, a onda se povukla i nestala uz snažan tresak. Čulo se samo kapanje, sa stropa su padale velike kaplje vode.

Srušio sam se na tlo i zaurlao od bola, kad sam pao na rame i iščašio ga. Ruke i noge još uvijek su mi bile svezane. Otkotrljao sam se iz niše i pao u tunel. Ako sam ja preživio, onda je i Cantrell mogao biti na životu, pomislio sam.

SLABAŠNO SVJETLO koje je dopiralo kroz mokru rešetku obasjalo je tamu.

Svitalo je, tu smo proveli cijelu noć. Grozničavo sam pogledao naokolo. Gdje je on? A onda mi je srce skoro iskočilo iz grudi, kad sam ga ugledao. Sjedio je naslonjen na rešetku i gledao u mene.

Viknuo sam. Bio sam preslab da se borim, nisam mogao ni razmišljati. Ali, Cantrell je bio nepomičan. Buljio sam u mraku da vidim diše li. Zurio sam cijelu vječnost, a jednom ili dvaput učinilo mi se da se pomaknuo. Zatim sam začuo vikanje iza rešetke, vidio svjetlost, a onda je nekoliko ljudi skočilo u jarak ispred rešetke te su gacali po potoku. Držali su baklje i vikali da vide Cantrella kako sjedi okrenut leđima. Pod svjetlom njihovih baklji vidio sam da je proboden, jedna svijena metalna šipka virila mu je iz glave, a lice mu je bilo umrljano od krvi. Snaga vodene bujice odbacila ga je na rešetke. Oči su mu bile otvorene, bio je zapanjen i bijesan. U zadnjoj sekundi sigurno je shvatio da je pogriješio. Bilo mi je čudno da te noći nisam osjetio silu zla.

Čuvar je s ključem došao do rešetke. S naporom ju je otključao. »Odvjetnik je tu!« viknuo je. »Živ je!« Novi lik se sagnuo i ušao u tunel. Harsnet mi je prišao i bakljom osvijetlio lice.

Pogledao sam ga u oči. »Je li Barak živ?« graknuo sam. »Da, živ je.« »Mogli ste me utopiti.«

Balkandownload.com

Bio je tužan, ali nije se sramio. Mirno me je gledao. »Pretpostavili smo da ste tu dolje«, polako je rekao Harsnet s jakim zapadnjačkim naglaskom. »Na zasunu smo pronašli tragove, pa smo pomislili da je vratašca zakračunao s druge strane. Bojao sam se da će zbog moći koju je posjedovao ipak pobjeći iz tunela, čak i ako za njim pošaljem dvanaest ljudi. To je bio jedini način da budemo sigurni da je mrtav, jedini način. Oprosti, Matthew.«

ČETRDESET ŠESTO POGLAVLJE

AKON TRI DANA neočekivani gost došao je u moju kuću. Ležao sam u krevetu, oporavljao se od nedaća koje sam prošao, kad je zajapurena Joan ušla u sobu i rekla da se najavio lord Hertford glavom i bradom. Rekao sam joj neka ga uvede. Znao sam da se moram prisiliti da ustanem i primim ga u

dnevnom boravku, ali nisam imao snage. Lord Hertford nosio je neupadljiv ogrtač podstavljen krznom i sivu jaknu ispod njega.

Opet sam pomislio koliko se razlikuje od svog hvalisavog brata kicoša. Prije me se dojmio kao smrtno ozbiljan čovjek, ali danas je bio opušten, prijateljski se nasmiješio i sjeo na stolicu uz moj krevet. Danas je političar, pomislio sam.

»Žao mi je što vas moram tu primiti«, rekao sam. Podigao je ruku. »Meni je bilo žao kad sam čuo što se propatili u kanalizaciji i

Goddardovoj kući prije toga. Nikad ne bismo uhvatili Cantrella da vi niste shvatili da nas je s Goddardovim ubojstvom htio navesti na pogrešan trag. Catherine Parr sada bi bila mrtva.«

Uzdahnuo sam. »Žao mi je da ga nismo ranije uhvatili. Počinio je devet ubojstava, među njima su pravnik i nedužni ugljenar, njega smo pronašli mrtvog.«

»Lady Catherine zna da ste je spasili«, tiho je rekao lord Hertford. »Ona zna i zahvalna vam je.«

»Rekli ste joj za Cantrella?« »Nismo cijelu priču. Rekli smo da je ubojica na slobodi i da je namjerava ubiti.

Harsnet joj je morao reći da ostane u svojim odajama. Vidjela vas je te večeri, znate, samo na čas. Pomislila je da ste ubojica.«

»To sam pretpostavio.« »Rekao sam joj da ste je spasili. Želi da dođete k njoj, kako bi vam se zahvalila. Ona je

dama koja pamti usluge.« »Počašćen sam.« Uistinu sam bio počašćen, a također sam shvatio da me je zamijetio

još netko na vrhu dvorske hijerarhije. Pogledao sam lorda Hertforda. Smiješio se, bio je sretan.

»Ne znam kad će vas pozvati. U narednim mjesecima bit će vrlo zauzeta, zato jer je pristala da se uda za kralja.«

»Pristala je?« »Ona misli da je to Božja volja.« »Kad je vjenčanje?« upitao sam. »Tek sredinom ljeta. Kralj želi da ih vjenča biskup Gardiner.« Nasmijao se. »Njemu

neće biti ništa gore od vjenčanja kralja za reformisticu.« »Ali, zašto će se kralj oženiti s njom?« morao sam upitati. »Zar on nije ljuti protivnik

reforme?« »Odavno se zagledao u nju. Još dok je njezin pokojni suprug bio živ. A on je star,

N

Balkandownload.com

bolestan i usamljen.« »To će mu biti šesti brak. Što mislite, hoće li ona ostati na životu?« morao sam upitati. »Bit će kako Bog kaže. Obitelj Parr sada će zauzeti visoke položaje na dvoru, a svi su

reformisti. A nadbiskup Cranmer više nije ugrožen.« »Uistinu?« Laknulo mi je kad sam to čuo. »Da. Kralj je shvatio da su Gardinerove optužbe protiv njegovog osoblja

bespredmetne. Postavio je vijeće da istraži slučaj – a na čelo je postavio nadbiskupa Cranmera. Gardinerova urota je propala. I kampanja biskupa Bonnera protiv istinskih vjernika u Londonu nije uspjela dokazati rasprostranjenu herezu. Ljudi su oslobođeni. Neko vrijeme morat će se pritajiti. Ali, sada vjetar puše u naša jedra.«

»Što je s dekanom Bensonom?« »Zadržao je položaj, a nadbiskup mu je rekao da drži jezik za zubima.« »Da je zabranio Goddardu i Lockleyju korištenje valerijane kad su prosjacima vadili

zube, životi su mogli biti spašeni.« »Ne možemo sada udariti na velika zvona. Pomislite što bi bilo ako bi izbio skandal.«

Prodorno me je pogledao i zagladio dugu bradu. »Dokazali ste se, gospodine Shardlake. Hoćete li raditi za mene kao što ste radili za lorda Cromwella?«

»Hvala vam, gospodaru, ali sada jedino želim miran život. Nastavit ću raditi na Sudu za zahtjeve. Želim osnovati bolnicu za siromahe, koji će financirati odvjetnici Lincoln s Inna.«

»Moj brat Thomas ubrzo odlazi iz Engleske, bit će veleposlanik u španjolskoj Nizozemskoj. Znam da je bio okrutan prema vama. Nećete ga nikad više vidjeti.«

»Mogu otrpjeti uvrede. Život me nije milovao. To nije važno.« Kimnuo je glavom da mi pokaže kako shvaća. »I mene iskreno zanima da poboljšam

život siromasima. Zadnjih godina bilo im je vrlo teško. Mogao bih vam pomoći u vašem naumu. Moje pokroviteljstvo bili bi vam korisno na više načina, kao i vaša znanja i umijeća meni.«

»Oprostite, gospodaru, ali nisam vam ja za javni život, zato jer se moraju donositi teške odluke.«

Prodorno me je gledao, a onda je kimnuo. »U redu«, mirno je rekao. »Imali ste vrlo težak period. Treba vam vremena da se

oporavite. Ali, razmislite o mojim riječima.« »Mrtvozornik Harsnet gotovo me je utopio«, rekao sam. »Mislio sam da će me

posjetiti, ali nije.« »Siguran sam da mu nije bilo lako kad je naredio da podignu ustave.« »Siguran sam da je mislio kako je to Božja volja. Jesu li kuće na trgu poplavljene?« »Da, neke su poplavljene.« »Kako je Harsnet znao da sam bio dolje u kanalizaciji?« znatiželjno sam upitao. »Zasun na vratašcima koje vode u kanalizaciju nije bio čvrsto zatvoren, a Cantrell je

mislio da ga je gurnuo do kraja. Vidjeli smo da se netko spustio dolje. Ali gospodine Shardlake, da je Harsnet sa svojim ljudima krenuo za vama, Cantrell bi vas sigurno ubio prije nego što bismo stigli do njega.«

»Da, to je bilo izvjesno. Ali, Harsnet je morao znati da će bujica vode ubiti obojicu. Pukim slučajem uspio sam se ugurati u nišu, a voda se povukla prije nego što sam se utopio.«

»Mrtvozornik je odlučio da je to bilo nužno.« »Gospodaru, ako se u Whitehallu moraju donositi takve nužne odluke, onda ću ostati

odvjetnik.«

Balkandownload.com

Ustao je, za sada je bio poražen. Pitao sam se hoće li se vratiti. On je ambiciozan, za njega radi cijela mreža ljudi. I principijelan, kao što je bio Cranmer. Ali lord Hertford, iako je vrlo sposoban, nikad neće biti drugi Cromwell, zato jer ima i slabosti, na primjer voli i štiti svog brata.

»Kako je vaš čovjek Barak?« »Dobro je. Dobio je snažan udarac, ali on ima tvrdu glavu.« »Htio bih ga vidjeti prije odlaska, da mu se zahvalim i u ime nadbiskupa.« Joan sam rekao da pozove Baraka. Došao je, blijed, s velikim podočnjacima. Duboko

se naklonio lordu Hertfordu, koji mu je zahvalio na trudu. »Pokušao sam nagovoriti tvog gospodara da radi za mene«, rekao je. »I za tebe bi se našlo namještenje. Imali biste uzbudljiv život. Možda ćeš ga ti razuvjeriti.« Lord Hertford je ustao, duboko nam se naklonio i otišao. Kad su utihnuli njegovi koraci na stubištu, Barak mi se obratio: »Vraga ću vas razuvjeriti«, rekao je. »Ovaj put i ja sam pošteno stradao.«

»Znam«, sućutno sam rekao. Kad smo se vratili iz Charterhousea, nije bilo Tamasinih stvari, ostavila je poruku za

Baraka. Stara prijateljica kod koje je otišla, radila je u kuhinji pokojne kraljice Catherine Howard. Kad smo je Barak i ja upoznali u Yorku prije dvije godine, Tamasin je radila s njom, pripremala je slastice koje je kraljica Catherine obožavala.

Barak mi nije htio pokazati njezinu poruku, rekao mi je da je Tamasin ponuđen stari posao. Kralj će oženiti Catherine Parr, pa treba organizirati novi kraljičin dvor. Dvorski komornik traži iskusno osoblje. Tamasin je prihvatila ponudu i smještaj u Whitehallu. Rekla je da joj je potrebno određeno vrijeme da bude nasamo i zamolila ga da je ne kontaktira. On je bio shrvan, trebalo ga je dugo uvjeravati da ne ode u Whitehall. Pristao je da pričeka neko vrijeme, a kad je ostao bez nje, shvatio je da je želi više od svega na svijetu.

»Hoćemo li se ubrzo latiti posla?« upitao je. »Moram se nečim baviti.« »Za nekoliko dana, Jack. Prvo moram obaviti dvije posjete.«

KRAJEM TJEDNA ustao sam iz kreveta, ali bio sam ukočen i sve me je boljelo.

Poslao sam Baraka da Sud za zahtjeve obavijesti kako ću se na posao vratiti u ponedjeljak, a on mi je donio punu torbu novih slučajeva. Uživao sam čitajući spise, osjećao sam da mi se vraća stari životni elan. A u nedjelju prije povratka na posao, osedlao sam Genesis i odjahao u grad.

Prvo sam otišao kod Guya. Bio je dvadeset drugi travnja, prošla su četiri tjedna od Rogerove smrti i početka užasnih događaja. Jahao sam kroz London. Nedjelja je bila tiha i mirna. Prljavi grad doimao se čist i svijetao, zelene krošnje u crkvenim dvorištima ublažile su gradsko sivilo i blato, jer nakon toplog vremena i kiše posvuda je bujalo i raslo bilje.

Pretpostavio sam da će Guy u nedjelju nakon crkve biti kod kuće, vjerojatno čitati. Nisam ga čuo deset dana, premda sam mu poslao poruku dok sam se oporavljao, da je ubojica pronađen i da je mrtav.

Sa strepnjom sam privezao Genesis za ogradu ispred Guyeve trgovine. A što ako me odbije i kaže da je naše dugogodišnje prijateljstvo završeno? Iznenadio sam se kad sam vidio da su ulazna vrata pritvorena. Čuo sam glasove iz kuće, koje sam prepoznao. Tiho

Balkandownload.com

sam ušao i oprezno prišao pritvorenim vratima u trgovini. Na stolu sam vidio Guyev primjerak Vesaliusa. Knjiga je bila sklopljena.

Začuo sam Piersa kako je prigušeno i vrlo prijeteći rekao: »Ti stari crni gade, ako me onaj odvjetnik prijavi zbog krađe, objesit će me, dovraga...«

»On neće...« »Kako znaš? Sada moram prositi, živim na samom dnu s huljama i prosjacima, bježim

čim ugledam redarstvenika...« »Nitko te ne proganja, Piers«, zlovoljno je mrmljao Guy. A onda je rekao: »Zašto si

me pokrao?« »A zašto ne bih? Šegrti se plaćaju sitnišem, a za tebe sam radio kao konj.« »Mogao si me pitati.« »Ionako nisam namjeravao ostati kod tebe. Htio sam pronaći drugo namještenje, a

novac mi je bio potreban.« Okrutno se nasmijao. »Bilo mi je muka od tvog patetičnog kukanja da moram biti sućutan s ljudima.«

Tiho sam ušao u sobu. Poželio sam da je Baraka sa mnom. »Htio sam te podučiti ćudoređu«, rekao je Guy. Bio je na rubu živaca. »Da budeš

dobar čovjek.« »A ja sam obavljao tvoje prljave poslove, čistio za tobom kad si rezao smrdljive

leševe. Znao sam da si želio otvoriti moje tijelo, a sigurno moju guzicu...« »Nikad nisam...« Guy je bio shrvan. »Daj mi novac. Sve što imaš. A onda mi napiši preporuku, idem na sjever da potražim

novi posao.« »Dat ću ti novac, Piers. Ali nećeš dobiti preporuku«, odlučno je rekao Guy. »Onda ću te rasporiti da vidim je li tvoja krv smeđa kao i lice...« Isukao sam bodež i otvorio vrata. »Ne, Piers«, mirno sam rekao. »Nećeš ništa učiniti.« Guy je sjedio na stolici, leđima okrenut prema zidu. Piers mu je na prsima držao veliki

nož. Momak koji je najčešće bio miran i pribran, sada je bio zajapuren. Lice mu se iskrivilo od bijesa. Bio je prljav, naočit i dobro odjeven šegrt potpuno se promijenio. Razrogačio je oči od straha kad sam ušao, a onda je zaškiljio kad je shvatio da sam sam.

»Danas s tobom nije tjelohranitelj, grbavče?« upitao je. »I tebe ću s velikim zadovoljstvom probosti.«

»Nećeš. Ako ozlijediš Guya, kunem ti se Bogom da nećeš živ izaći van. Guy je u pravu, nitko te ne proganja. On je uzeo srebrnjake koje si ukrao, a ja sam ih pronašao. Nema dokaza protiv tebe. Odlazi, gubi se i ne vraćaj se više. Budi siguran da bolju ponudu s ove strane groba nećeš dobiti.«

Bio sam potpuno usredotočen, ispunjen ledenim gnjevom. Nakon Cantrella, prijetnje tog malog seronje bile su puka tričarija. Moj glas i način na koji sam ga gledao u beživotne oči sigurno je ostavio snažan dojam. Piers je spustio nož.

»Odmakni se od vrata«, rekao je. »Prvo baci nož.« Premišljao se, a onda je odložio nož na Guyev radni stol. Odmaknuo sam se od vrata, a

on je prošao pored mene. U prolazu je brzo uzeo Vesaliusovu knjigu i izjurio van. Njegovi koraci utihnuli su na ulici. Guy je duboko udahnuo i stresao se.

»Hvala ti«, rekao je. »Ne vjerujem da bi me ubio, nema on petlje. Ali, drago mi je da ga nisam trebao iskušati. Hvala ti.«

»Uzeo ti je Vesaliusa.« »Da, dobro će ga prodati. Pa, od novca koji je ukrao, a ti si mi ga vratio, kupit ću drugi

primjerak.«

Balkandownload.com

»Nisam bio siguran je li pametno da dođem k tebi«, rekao sam. »Drago mi je da sam došao.«

Kimnuo je. Zamijetio sam da njegove smeđe šake, koje je držao u krilu, podrhtavaju. »Piers je prije jednog sata pokucao na vrata«, tiho je rekao. »Kad sam otvorio, progurao se u kuću, a onda je izvukao nož i uveo me tu. Kad je radio kod mene, uvijek se smiješio, bio je miran i poslušan. Ali danas, bio je ledeno hladan i bijesan.« Odmahnuo je glavom. »Oprosti što ti se nisam javio, Matthew, ali bio sam ljut. Ti si trebao prvi doći k meni. Znaš da bih pristao da ga ispitate.«

»Oprosti.« Guy se slabašno nasmiješio. »Pa, čini se da je za danas bilo dovoljno uzbuđenja.«

Podigao je ruku. »Sjedni«, rekao je, »ja još uvijek ne mogu ustati.« Kad sam sjeo, zašutio je i gledao u mene. A onda je upitao: »Cantrell je mrtav?« »Da.« »Reci mi što je bilo, kako je završilo, ako možeš pričati o tome.« Slušao je kako mu pričam o opsadi Goddardove kuće, kako sam shvatio da je Cantrell

ubojica, o satima očaja ispod kuće Catherine Parr. »Nisam znao da si bio na strašnoj kušnji«, tiho je rekao kad me je saslušao. »Moram ti

pregledati leđa prije nego odeš.« »Bio bih ti zahvalan. Još uvijek me bole. Što je bio Cantrell, Guy? Ubio je sedmero

ljudi da ispuni proročanstvo o sedam čaša gnjeva, usput je počinio još dva ubojstva, a vjerojatno je ubio i svog oca. Vidim ga u Rogerovim i Dorothinim odajama, kako popravlja duborez, možda je bio nasamo s njom. Vidim ga kao normalnog čovjeka. Od toga mi se ledi krv u žilama. Dok sam ležao u krevetu, neprestano sam razmišljao i nisam dokučio zbog čega je to učinio. Na kraju je bio zbunjen, poremećen, podivljao je. To nije bilo proračunato stvorenje, koje sam očekivao vidjeti. Ali, nije bio opsjednut, uistinu je vjerovao da ispunjava Božji naum.«

»Ne znam što je on«, mirno je rekao Guy. »Htio bih znati. Kao što ne znam tko je uistinu bio Gilles de Rais, ili Strodyr. Njihov um se izopačio, pretvorili su se u mahnite zvijeri, više nisu bili ljudi. Možda ćemo jednog dana izučiti i shvatiti te mračne zakutke u ljudskom umu, u koje su se povukli. A možda nećemo.«

»A ipak, vjerujem da je Cantrell bio povezan s prodorom divljeg, brutalnog fanatizma koji hara ovom zemljom, da Engleska proždire svoju djecu. Barem je imao izgovor da izvrši svoj naum.«

Guy je tužno kimnuo. »Sada smo usred ljutog sukoba dviju religija. Ljudi idu u krajnosti, bezbožno i arogantno su uvjereni da samo oni mogu dokučiti neizmjerne tajne Svetog pisma, pa čak i Božji um. Takvi ljudi nisu u stanju shvatiti ni same sebe, zato jer brkaju svoju potrebu za izvjesnošću ili moći, s Božjim glasom koji im se obraća. Čudim se da ih još više nije pomahnitalo. Na svoj skroman način trudim se da slijedim mnogo teži put poniznosti. Otvoreno gledam stravične i nedokučive patnje i okrutnosti u Božjem svijetu, pitam se može li se u molitvi shvatiti Božja volja, čuti njegov glas, pa i osjetiti njegova prisutnost. Da, vjerujem da je poniznost najveća vrlina.«

Odmahnuo sam glavom. »Mislim da sam izgubio vjeru. Mjesec dana neprestano sam čitao Otkrivenje. Zgrozio sam se. Čitao sam te okrutne i barbarske retke, i očajavao.«

»Ne«, odlučno je rekao Guy. »Ne očajavaj, Matthew. Ne dopusti da Otkrivenje upropasti i tvoj život. A sada bih pregledao tvoja jadna leđa.«

Balkandownload.com

AD SAM OTIŠAO od Guya, bio sam spokojan, no bilo je to kratko zadovoljstvo. Guy mi je premazao uljem opekline i leđa su me manje boljela. Odjahao sam u Lincoln’s Inn, jer sam dobio poziv od Dorothy. I njoj sam iz postelje dok sam se oporavljao poslao poruku kako bih je obavijestio da je

Charles Cantrell mrtav. Napisala je može li doći da me vidi, ali nisam htio da me zatekne bolesnog u krevetu, pa sam predložio da bih došao k njoj kad se oporavim.

Margaret je otvorila vrata i pozdravila me. »Vaš gost konačno je otišao«, rekao sam i nasmiješio se. Dorothy mi je pisala da je Bealknap otišao.

»Da, onog dana kad ste došli, brzo se pokupio. Nije se ni zahvalio gospodarici.« »Bealknap bi radije da mu se iščupaju zubi nego da se nekome zahvali. Je li vam

možda poslao novac?« »Ne, nije.« »Ne vjerujem da će poslati. Pobrinut ću se da vam plati.« Dorothy je bila u dnevnom boravku. Odmah sam zamijetio da je duborez uklonjen, zid

je bio prazan. Dorothy nije nosila crninu, bila je u sivoj haljini s visokim ovratnikom i lijepim crvenim resama na kragni i rukavima. Nasmiješila mi se, a kad sam joj prišao uzela me za ruku. »Matthew«, rekla je, »brinula sam se. Umoran si, ali hvala Bogu nisu bolestan kako sam strahovala.«

»Nisam, jači sam nego što drugi misle. Nemaš više duborez?« »Spalila sam ga u dvorištu. Gledala sam kako ga plamen proždire. Kuhinjski

pomoćnik pomislio je da sam poludjela, ali nisam marila. Taj stvor ga je dirao, a da nije došao k nama, ne bi izabrao Rogera za svoju žrtvu.«

»Ne. To je bila užasna slučajnost.« »Zbog čega je ubio nedužne ljude?« »O tome sam malo prije razgovarao s Guyem. Obojica smo pokušali dokučiti tajnu.

Ali, možda je najbolje da ostane tajna, nije dobro o tome previše mozgati.« »Bio si s njim kad je uhvaćen?« upitala je. »Da. Ali, ne ispituj me, Dorothy. O tome se ne smije govoriti.« »Do kraja život bit ću ti zahvalna«, rekla je. »Htjela sam da uhvate i kazne Rogerovog

ubojicu, a ti si to učinio, zbog mene i zbog njega. Nisi se štedio.« Pustila mi je ruku i odmaknula se, a onda je sklopila ruke ispred sebe. Sigurno mi želi nešto važno reći, pomislio sam.

»Matthew«, tiho je rekla. »Rekla sam ti da ne znam kakva me budućnost čeka. Još uvijek ne znam. Ali, odlučila sam da ću otići kod Samuela u Bristol, barem na mjesec ili dva. Rogerovi poslovi su riješeni, njegov ubojica je mrtav, pa mi je potrebno određeno vrijeme da razmislim, da se smirim. Putujem u utorak.«

»Nedostajat ćeš mi.« »Neću dugo izbivati«, rekla je. »Vratit ću se u lipnju, da te posjetim, a onda ću znati

hoću li ostati u Bristolu ili ću se vratiti i iznajmiti kućicu u Londonu. Bristol je pun trgovaca, Samuel će ubrzo postati trgovac. Priznajem da se bojim da će mi s njima, a oni su čestiti ljudi, ipak biti dosadno.«

Nasmiješio sam se. »Oni nisu oštroumni ni inteligentni kao sumnjičavi odvjetnici. To

K

Balkandownload.com

svi znaju.« »Točno«, rekla je. »A tu imam dobre i zanimljive prijatelje. A sada, Matthew, ostani

na večeri da razgovaramo o lijepim stvarima i starim vremenima, prije nego što je svijet poludio.«

»Ništa mi neće biti draže«, rekao sam.

EPILOG

Srpanj 1543. - nakon tri mjeseca

A TAJ DAN zakazano je vjenčanje kralja i Catherine Parr. Na ulicama Londona pripremili su velike vatre i ražnje, na kojima će peći odojke i kasnije ih dijeliti u kraljevim kuhinjama u Whitehallu. Barak i ja jahali smo po Cheapsideu. Potiskivao sam sjećanje na Yaringtona kako gori u svojoj crkvi.

Dječaci zajapurenih lica trčali su po vrućem ljetnom danu naokolo, nosili su drva za vatru i veselili se gozbi. Na Cheapside Crossu nije bilo prosjaka, redarstvenici su ih otjerali da ne pokvare slavlje.

Prije mjesec dana, dobio sam poziv od lady Catherine da dođem u njezinu kuću na Trgu Charterhouse. Primila me je u salonu okićenom prekrasnim tapiserijama, dvije dame pratilje vezle su kod prozora. Bila je potpuno drugačija nego kad sam je zadnji put vidio. Odjevena u raskošnu haljinu od smeđe svile, s cvjetnim uzorcima, širokim grimiznim rukavima, ogrlicom od rubina oko vrata, a smeđu kosu skupila je ispod francuske kape okićene biserjem. Visoka stasa, usta i brada su joj maleni da bi bila jako zgodna, a ipak se doimala prelijepo. I u raskošnoj odori bila je dobrodušna. Duboko sam se naklonio. »Čestitam vam na zarukama, gospo«, rekao sam.

Kimnula je te sam zamijetio da je vrlo mirna, kao da se mora držati pod kontrolom, sada mora paziti na sebe kako bi bila dorasla ulozi koja je prihvatila na velikoj i strašnoj pozornici, na kraljevom dvoru.

»Znam da ste mi spasili život, gospodine Shardlake«, rekla je ugodnim glasom. »I da ste mnogo riskirali i propatili.«

»Sa zadovoljstvom sam to učinio, gospo.« Bi li Cantrell, da ju je mogao vidjeti izbliza, shvatio koliko se ona razlikuje od njegovih mahnitih maštarija, pomislio sam. Ali ne, on to ne bi mogao shvatiti.

Iskreno i toplo se nasmiješila. »Znam da je lord Hertford bio kod vas i da vas je pitao hoćete li se vratiti u svijet politike. Rekao mi je da se premišljate. Pa, potpuno vas shvaćam. Htjela bih vam reći, gospodine Shardlake, da nikad neću ništa tražiti od vas, ali kad vam ustreba prijatelj, usluga, bilo što, a ubrzo će biti u mojoj moći da vam pomognem, trebate samo pitati.«

Godinama imam posla s raznim slojevima na dvoru, ali nikad mi nije ponuđena usluga a da se nešto nije tražilo zauzvrat. »Hvala vam, gospo«, rekao sam. »Jako ste ljubazni. Vaše riječi zauvijek će ostati u mom srcu.«

Nasmiješila se, ali njezino vitko tijelo u raskošnoj odori bilo je nepomično i napeto. »Pratit ću vas, gospodine Shardlake, od vas neću tražiti da mi služite, ali saznat ću ako vam ikad ustreba pomoć.« Ispružila je nježnu ruku okićenu masivnim prstenjem, a ja sam se sagnuo i poljubio je.

N

Balkandownload.com

»KRALJ SADA ima šestu ženu«, rekao je Barak i trgnuo me iz sanjarenja. »A nas

dvojica nemamo ni jednu.« »Nemoj odustati od Tamasin«, rekao sam. »Vjerujem da nije sve izgubljeno.« »Ne vjerujem.« Barak je odmahnuo glavom. »Ali, neću odustati.« Nekoliko puta bio je u kuhinjama Whitehall palače, pitao je Tamasin hoće li se vratiti,

molio je za oproštaj. Oprostila mu je, ali neće mu se vratiti, još uvijek ne želi, premda mu je obraćala da će poštivati bračni zavjet ma koliko je salijetale sluge i dvorani. Možda želi da Barak shvati da je ona iznimna osoba, premda s njom katkad nije lako, da je žena koja je odlučila da će stupiti u vezu samo ako bude ravnopravna, pomislio sam.

A ja, moje razočarenje bilo je potpuno drugačije i duboko me pogodilo. Dorothy se nije vratila u London. Prije nekoliko tjedana poslala mi je pismo, kaže da je u Bristolu kupila kućicu, da bude u blizini svog sina i njegove zaručnice.

Na kraju pisma rekla je: Što se nas tiče, znam što osjećate prema meni, ti osjećaji vjerojatno su uvijek bili u

vama, a pojačali su se nakon Rogerove smrti. Časno ste se ponijeli, Matthew, jer vi ne možete biti drugačiji, i vjerujem da ste čvrsto odlučili uhvatiti Rogerovog ubojicu, ne samo zbog njega nego i zbog mene.

A ipak, sada znam da se više neću udavati i da se ne bih trebala udati: svjesna sam da smo Roger i ja, prije nego što ga je ubio onaj zlikovac, dvadeset godina sretno živjeli i da je to rijetkost u braku. Svaki novi brak bio bi tek blijeda sjena, a to ne bi bilo pošteno i to ne želim.

Oprostite mi. Dođite da me posjetite. Ustvari, nisam je zaprosio, ali bih je sigurno zaprosio, a ona je to shvatila. Ne mogu

otići u Bristol, barem neko vrijeme, ne bih to mogao podnijeti. Dojahali smo do vrha Bucklersburyja te sam se sjetio Guya i njegove trgovine. Opet

smo dobri prijatelji, premda katkad osjetim da je suzdržan prema meni te sam se pitao hoću li ikad imati njegovo puno povjerenje. »Ima li novih priloga za bolnicu?« upitao je Barak.

»Nekoliko. Htio bih da mi rizničar Rowland više pomogne. Nije mi oprostio neuljudnost, kad te je spriječio da uhvatiš Cantrella. U tome je problem. Da je poslao cirkularno pismo i preporučio kolegama da pošalju priloge za bolnicu, oni bi zavukli ruke u džepove i takmičili se tko će više dati.«

Barak je odmahnuo glavom. »Dakle, siromasi će i dalje patiti, zato jer se naduti stari seronja uvrijedio zbog nedoličnog ponašanja. Pa, uvijek je tako bilo.«

»Bojim se da si u pravu.« »Jednog dana siromasi će preuzeti stvari u svoje ruke«, smrknuto je rekao, a zatim se

ironično nasmiješio. »Jeste li nabavili novac od Bealknapa?« Obojica smo se nasmijali. Otkako sam se vratio u Lincolns Inn, Bealknap me redovito

izbjegava. Kad bi me ugledao, umaknuo bi iza vrata ili pobjegao iza ugla. Oporavio se i opet je onaj stari Bealknap. Naravno da nije platio Dorothy za njegu, niti je platio Guyu,

Balkandownload.com

koji mu je spasio jadni život. A ipak, trudio se da me izbjegava, možda se sramio, a možda ga je pekla savjest. Po Lincoln’s Innu zbijali su šale kako se Bealknap užasno boji brata Shardlakea. Sprdnju je mogao zaustaviti istog časa kad bi mi donio novac za Dorothy i Guya, ali Bealknap će radije trpjeti poniženje, bit će budala, samo da sačuva zlato na kojem sjedi u svojim odajama. Sada sam se uistinu sažalio nad njim.

Prešli smo Bishopsgate most. »Pa, stigli smo«, sumnjičavo je rekao Barak. »Ne shvaćam kako će nas ta posjeta razveseliti.«

»Pričekaj i vidjet ćeš«, rekao sam. Ujahali smo u Bedlam, na područje duševne bolnice. Privezali smo konje te sam pokucao na ulazna vrata. Barak je nervozno promatrao zgradu, kao da očekuje da će se neki luđak nagnuti kroz prozor, zaurlati i tresti lancima. Krupni čuvar Gebons otvorio je vrata i naklonio se. Nakon sukoba s Shawmsom kad je izbacio Ellen van, Gebons me poštuje.

»Jesu li stigli majstor Kite i njegova žena?« upitao sam. »Da, gospodine, tu su. Čekaju u dnevnom boravku s Ellen.« »Hajdemo, Barak, to sam ti htio pokazati.« Poveo sam ga u dnevni boravak. U njemu smo ugledali prizor, koji se doimao kao da

smo ušli u spokojno kućanstvo. Adam i njegov otac sjedili su za stolom i igrali šah. Minnie Kite sjedila je i promatrala ih, bila je sretna, a prije četiri mjeseca nisam vjerovao da će ikad biti sretni. Uz nju je sjedila Ellen, plela je ispunjena ponosom. Starica Cissy sjedila je iza Ellen i plela, a katkad bi stala i tužno se zagledala, kao da gleda u nešto čega nema u prostoriji.

»Jako dobro, Adame.« Minnie se nasmijala i pljesnula dlanovima kad je njezin sin matirao njezinog muža.

Kad smo ušli, ustali su i pozdravili nas, a ja sam im rekao neka sjednu. »Doveo sam pomoćnika da te vidi, Adame«, rekao sam. »Možda ga se sjećaš s ročišta na sudu. Gospodin Barak. Pomogao mi je u pripremanju slučaja.« Barak im se naklonio.

»Treći put zaredom pobijedio sam oca u šahu«, rekao je Adam. A onda je zašutio. »Je li to grijeh oholosti ako uživaš u pobjedi?« upitao je Ellen.

»Ne, nije, Adame. Koliko puta sam ti rekla da nije grijeh uživati u malim radostima, koje nam je Bog dao u ovom okrutnom svijetu.«

Adam je kimnuo. Još uvijek pati od straha da je zgriješio, ali najčešće prihvaća da samo Bog može znati hoće li netko biti spašen ili proklet. Njegovi roditelji su strahovali što će biti s njim kad izađe iz Bedlama i sazna za strašnu sudbinu Yaringtona, jer je pastva krivnju svalila na katoličke fanatike. Ali, Guy smatra da Adam treba ubrzo izaći van, da se vrati u svijet i suoči se s realnošću. Njegovi roditelji držali su se nepopustljive radikalne vjere, ali zbog svog obljubljenog sina prihvatili su Guyevu preporuku da zbog krhkog duševnog stanja trebaju vrlo oprezno s njim govoriti o religiji. Biskup Bonner nehotice im je učinio uslugu, kad je na proljeće progonio radikale. Velečasni Meaphon sada živi u Norwichu, daleko od vreve glavnog grada, odselio se u svibnju. Imaju novog vikara, iskusnog i bezazlenog čovjeka, koji nije bio gorljivi vjernik.

Daniel Kite ustao je od stola. »Dođi, sine, prošećimo po dvorištu. Danas bismo mogli otići čak do Bishopsgatea.«

»Da, u redu.« Adam je ustao. Ustala je i njegova majka i uhvatila ga ispod ruke. Odmaknuo sam se od stola. Adam me je pogledao i nervozno se nasmiješio. »Gospodine Shardlake, kad se vratimo, hoćete li mi pričati o životu u skladu sa zakonom?«

»Hoću, sa zadovoljstvom.« Kad sam ga posjetio, Adam me je dva puta pitao kakav je njegov zakonski položaj, te se zgrozio kad sam mu rekao da ne može biti oslobođen bez dopuštenja Vijeća. A to je potpuno drugačiji svijet od vremena kad je njegova jedina

Balkandownload.com

realnost bila očajnička borba s Bogom. Adam je krajičkom oka pogledao Baraka i pocrvenio. »Sjećam vas se sa suda,

gospodine«, rekao je. »Da, točno.« »Nije mi bilo dobro«, tiho je rekao momak. »Znam, bilo ti je jako loše.« Barak se nasmiješio, iako mu je bilo neugodno s Adamom

i u duševnoj bolnici. Gledali smo kroz otvorena vrata kako otac, majka i sin polako hodaju po dvorištu i

mirno razgovaraju. Ellen je stajala iza nas, ustrašena da se primakne vanjskom svijetu. »Adamovi roditelji brinu se za njega«, rekla je. »Oni nisu kao one obitelji, koje ne

mare za problematičnu rodbinu koju su tu doveli«, ogorčeno je rekla. Pogledao sam je, a onda se usiljeno nasmiješila.

Htio sam bolje upoznati njezinu priču, ali znao sam samo ono što je Shawms rekao, da je napadnuta kad je bila djevojčica. Ona nije htjela pričati, a ja nisam htio biti nametljiv.

»Adam se odnedavno zainteresirao za pravo«, rekao sam. »On je bistar momak.« »Tko zna, možda će jednog dana biti odvjetnik.« »Da. Dobit će Barakov posao, a ja ću ga podučavati. Na njega ću manje trošiti.« Ellen

se nasmijala. »Rekao bih da je to iskorištavanje luđaka«, rekao je Barak. Zatim se obratio meni: »On

se mnogo promijenio otkako sam ga zadnji put vidio. Ali ipak ima nešto...« »Krhko?« upitala je Ellen. »Njega čeka dug put. Ali, vjerujem da će ga prijeći. Jednog

dana.« »Eto, vidiš, Barak«, rekao sam. »Ludilo je bolest, a katkad se može izliječiti, kao i sve

druge bolesti.« On je strašno patio te bi se njegova bolest mogla vratiti, ali iskreno se nadam da nikad više neće zapasti u užasno duševno stanje u kojem sam ga zatekao, pomislio sam, ali nisam ništa rekao. Nisam znao hoće li se u potpunosti oporaviti.

Barak je izašao van i naklonio se Ellen. »Trebao bih poći u Old Barge da se spakiram i uzmem Tamasine stvari. Rekla je da joj ih donesem u njezin novi stan. Trebam provjeriti jesam li sve uzeo.«

»Vidimo se sutra ujutro u Lincoln s Innu.« »Da. Dobili smo dva pipkava slučaja.« Vidio sam da je jedva čekao da ode. Odvezao je Sukeyja i odjahao. Na izlazu je skinuo

kapu i pozdravio Kiteove. »Vaš pomoćnik se seli?« upitala je Ellen. »Da, on i njegova žena ne žive zajedno. Tužno je, ali on ne može ostati u njihovom

starom stanu. Iznajmio je sobu u blizini Lincolns Inna. Možda će opet biti zajedno, još uvijek su privrženi jedno drugome. Nadam se da hoće.«

»Idućeg tjedna Sudu za zahtjeve podnijet će se molba za puštanje Adama iz bolnice?« upitala je Ellen.

»Da, u četvrtak. Ako sudac odobri molbu, proslijedit će je Vijeću. Vjerujem da će ga osloboditi.« Znao sam da hoće, jer mi je Cranmer napisao da će se pobrinuti za njegovo puštanje iz duševne bolnice.

»Je li spreman?« upitala je Ellen. »Katkad kad uđem u njegovu ćeliju, zateknem ga kako sjedi na podu ili čak kleči. Još uvijek se boji da je proklet.«

»Guy misli da treba izaći van, da se uključi u svijet, kako je rekao. Roditelji će se brinuti za njega, naravno, a Guy će ga redovito posjećivati. Ne može biti siguran da Adam neće opet oboljeti, ali uvjeren je kako će mu biti sve bolje. I da neće imati luđačke ispade. Nadam se da je u pravu«, tiho sam rekao.

Balkandownload.com

»Nikad ga više neću vidjeti«, turobno je rekla Ellen. Pogledao sam je. Odmaknula se od otvorenih vrata.

»To je tužno«, ozbiljno sam rekao. »A vi ste mi mnogo pomogli. Guy kaže da ne vjeruje da bi se mogao toliko oporaviti da nije bilo naše ustrajnosti i vašeg razumijevanja. Siguran sam da bi Kiteovima bilo drago ako bi ga posjetili.«

»Znate moj slučaj, gospodine«, mirno je rekla. »Molim vas, ne inzistirajte.« Shawms je izašao iz svog ureda, zlobno nas je pogledao i prošao između nas. Kad je

otišao, Ellen je rekla: »Hoćete li mi učiniti uslugu, gospodine?« brzo je rekla i pocrvenila. Shvatio sam da je trebala skupiti hrabrosti da me pita.

»Sve što mogu, Ellen.« »Hoćete li me katkad posjećivati, kad budete imali vremena? Volim slušati što se

događa u vanjskom svijetu, saznala sam da se kralj danas opet ženi tek kad ste mi rekli. Tu su svi zatočeni u svojim svjetovima...«

»Radije bih vas nagovorio da izađete u vanjski svijet, Ellen. Hajde, možete li učiniti barem nekoliko koraka? Možete se držati za moju ruku. Zar je to toliko teško?«

»Teže nego što mislite.« Čim sam to rekao, onda se povukla do zida. »Gospodine, ima onih kao što je Adam koji se mogu izliječiti, ako im pomognu dobri prijatelji i njihovi bližnji. Ali, postoje drugi, kao što sam ja, a njihova najveća nada u ozdravljenje je da prihvate svoju – nesposobnost.«Pogledao sam je. »Evo mog prijedloga, Ellen. Posjećivat ću vas, kad god budem mogao i pričati vam što se vani događa. A od vas tražim da razmislite kako da izađete na kraj s vašom – nesposobnošću, možda je svladate. Neću vas nagovarati da izađete van, ako osjećate da niste spremni, ali neću ni šutjeti o tome.« Nasmiješio sam se. »Dogovoreno?«

»S vama se nije lako pogađati, gospodine, vi ste pravi odvjetnik.« »Točno. Pristajete li na moje uvjete?« Tužno se nasmiješila. »Pristajem. I hvala vam na brizi.« A onda su zvona zazvonila po cijelom gradu. Gledali smo kroz otvorena vrata u

osunčano dvorište i slušali radosno klicanje. Vani, u jednoj kapeli u jednoj palači, kralj je konačno oženio Catherine Parr.

U PROLJEĆE 1543. GODINE opet su se sukobili vjerski reformisti i reakcionari, a

njihova borba za prevlast obilježila je posljednje godine vladavine Henrika VIII. Edward Seymour, grof od Hertforda, stekao je veliku moć, ali najvažnija ličnost među reformistima još uvijek je bio Thomas Cranmer, koji je zbog prijateljstva s kraljem zadržao ključni položaj canterburškog nadbiskupa. On je bio uspješan i zbog toga što, za razliku od Cromvella i Wolseyja, nije htio dominirati nad kraljem.

A ipak, nakon što se iz inozemstva vratio ekstremno konzervativan biskup Stephen Gardiner, Cranmera su pokušali zbaciti s položaja uz pomoć londonskog biskupa Bonnera. Vjerski radikali su proganjani na Cranmerovim imanjima u Cambridgeu i Londonu, ali nisu uspjeli skupiti konkretne dokaze protiv njega. Cranmer se ustrašio kad mu je kralj rekao: »Sada znam tko je najveći heretik u Kentu«, ali se predomislio glede Gardinera kad je Cranmera postavio na čelo komisije, koja je istraživala optužbe protiv njega. Napad na

Balkandownload.com

Cranmera opisao sam služeći se knjigom Diarmarda MacCullocha, Cranmer (London, 1996). Cranmer je vjerojatno na jesen, a ne u proljeće kako sam napisao, bio izvan opasnosti.

Početkom 1543. godine u parlamentu su se okomili na protestantizam, a u Londonu biskup Bonner je opet poveo hajku protiv radikala. Te godine u parlamentu su izglasani strogi antireformistički zakoni, a najupadljiviji je zakon koji je zabranio radničkoj klasi i ženama da čitaju novu englesku Bibliju, koja je po Cromwellovom nalogu bila u svakoj župnoj crkvi. Zahvaljujem se bibliotekaru St Johns koledža u Cambridgeu, jer mi je omogućio da vidim primjerak Biblije iz 1539. godine, koji je možda pripadao Thomasu Cromwellu. Iz nje sam citirao Otkrivenje, ali sam modernizirao pravopis iz doba Tudora. Knjiga Sušan Bridgen, London and Reformation (Oxford, 1989) bila je moj dragocjen izvor za opis kampanje protiv »sektaša« u Londonu, u njoj sam našao podatke o progonu onih koji su optuženi, zato jer su za korizmeni post jeli meso. U njezinoj knjizi, London je oštro podijeljen na radikalne i konzervativne župe. Radikali, koji su smatrali da su oni progonjeni sveci, tješili su se vjerujući da je u Otkrivenju pretkazana njihova konačna pobjeda protiv »Zvijeri« Rima. Mnogi su u to doba, baš kao i kršćanski fundamentalisti danas, vjerovali da žive u »posljednjim danima« prije dolaska armagedona i da, kao i danas, po cijelom svijetu vide znakove, koje su shvatili kao neoborive dokaze o neizbježnoj apokalipsi. Kao i fundamentalisti danas, mirno su prihvatili da će čovječanstvo nestati u strašnom nasilju. Nevjerojatne podudarnosti između prvih tudorskih puritanaca i današnjih fundamentalističkih kršćanskih fanatika uključuju i selektivno čitanje Biblije, njihovu samouvjerenost, pa čak i frazeologiju. Što se tiče Otkrivenja, slažem se s Guyem, da su rani crkveni oci u svijet pustili veliku opasnost kad su, nakon dugih rasprava, odlučili da ga uvrste u kršćanski kanon.

Catherine Parr udala se na Henrika VIII. u srpnju 1543. godine, a kralj ju se salijetao nekoliko mjeseci. Kraljica Catherine je nakon nekoliko godina priznala da se, za razliku od njegovih prijašnjih kraljica, opirala tom braku. Možda zbog toga što se zagledala u sir Thomasa Seymoura. Ne znamo je li Catherine Parr 1543. godine uistinu podržavala reformiste. Mislim da je to točno, jer bi onda podržala sofisticirani reformizam tek nakon braka s kraljem, a zbog njegove netrpeljivosti prema reformistima ta vjerska opcije bila je vrlo opasna. Za mene, to je besmislica.

U doba Tudora, shvaćanje ludila bilo je vrlo raznoliko i složenije nego što se najčešće misli. Medicina je bila razgranata, a duševne bolesti tumačile su se teorijom o neravnoteži »četiri tjelesne tekućine« od kojih je stvoreno ljudsko tijelo. Na primjer, melankoliku se preporučivalo da jede zelenu salatu, zato jer je hladna i vlažna. Postoji mnogo dokaza o »zdravo-razumskim« melemima, na primjer »melankolike« ili »mlakonje« (prvi su bili iz viših klasa, a drugi iz nižih) poticalo se da izlaze van, slušaju glazbu i vode vesele razgovore. Ne vjerujem da bi Guyeva dijagnoza bila neuobičajena, ali sigurno bi bilo njegovo zanimanje za duševne bolesti. S druge strane, i katolici i protestanti shvaćali su neobične vrste duševnih bolesti kao dokaz opsjednutosti. Katolici su preporučali ispovijed i gledanje svetih slika, a protestanti molitve i post. Katkad oni koji su patili od vjerskih opsesija, a to se dogodilo Adamu Kiteu u ovoj knjizi, i bili su duševno labilni, nalazili su se u opasnosti da ih optuže za herezu i spale na lomači. Početke moderne medicine opisao sam služeći se knjigom Roya Portera, A Social History of Madness (London, 1987), a u knjizi Michaela MacDonalda, Mystica.ni Bedlam (Cambridge, 1981) fascinantno je prikazan terapeut s početka sedamnaestog stoljeća. On je imao slučajeve »panike spasenja«, od koje je patio Adam Kite, a to je bio novi fenomen, koji se pojavio s luteranskim i kalvinisđčkim tumačenjima da je Bog odlučio podijeliti čovječanstvo na spašene i proklete. On se često

Balkandownload.com

pojavljivao u narednim stoljećima u kampanjama fundamentalista. U prvom velikom Uznesenju u kolonijalnoj Americi u osamnaestom stoljeću, zabilježeno je nekoliko samoubojstava, jer su ti ljudi bili uvjereni da su zauvijek prokleti.

Što se tiče njege duševnih bolesnika, bila je rudimentarna i dostupna samo bogatašima, kao i cjelokupna medicinska njega. Foucault kaže da su duševne bolnice nastale u osamnaestom stoljeću, kad ljudi koji su radili u industrijaliziranom okolišu nisu mogli skrbiti za duševno bolesnu rodbinu kod kuće, i tvrdi da su to bile »tamnice«. Međutim, to bi značilo da su predindustrijska društva bolje skrbila za duševno zaostale i bolesne. To je možda točno za slaboumne, za koje su mogli brinuti u kućanstvu, ali imamo mnogo opisa da su teški duševni bolesnici kod kuće bili okovani, ili su ostavljeni da žive i najčešće umru u nenastanjenim područjima (»divlji ljudi iz šume«) te vjerujemo da je život duševnih bolesnika u Europi na početku modernog doba bio vrlo nesiguran i tmuran.

Bedlam, koji je utemeljen u petnaestom stoljeću kao londonska duševna bolnica, bila je jedna od samo nekoliko duševnih bolnica u Europi. Bila je na lošem glasu, ne samo zbog toga što se u Bedlam vikendom odlazilo kako bi se posjetitelji zabavljali i smijali ispadima okovanih luđaka. To je bilo točno, ali tek u doba Stuarta. O tudorskim ludnicama zna se samo da su udomile tridesetak bolesnika, koje su držali oko godinu dana (iako su neki ostali i mnogo dulje), a zatim su ih puštali bez obzira jesu li se izliječili, da se boravak naplaćivao, dakle većina pacijenata bila je iz imućnih obitelji. U to doba možda su ih ozbiljno liječili, ali činjenice da je položaj ravnatelja korišten za stjecanje dobiti, da su u to doba i u »privatnim« ludnicama uvjeti bili jako loši, govore da je tretman bio slab. Ali, to ne znamo, pa sam sve izmislio.

Pročitao sam mnoge knjige o serijskim ubojicama, kad sam se pripremao za pisanje romana. Zamijetio sam da kod njih postoje određena zajednička obilježja, ali malo ih je koji imaju sva obilježja i da još uvijek ne shvaćamo zbog čega su počinili stravična ubojstva.

Nažalost, slučaj Gillesa de Raisa povijesno je utemeljen. Međutim, Strodyra sam izmislio, jer nisam pronašao vjerodostojne reference o serijskim ubojicama u srednjovjekovnoj Engleskoj. To naravno ne znači da ih nije bilo, jer u to doba nisu postojale razrađene metode istrage. Zahvalan sam Jamesu

Willoughbyju jer mi je pomogao da pronađem zapise o jednom takvom slučaju, ali pokazalo se da je bio izmišljen.

S druge strane, knjiga Johna Woodwarda, The Strange Story od False Teeth (Routledge 1968) vrlo je korisna, iako se ne slažem s njim da ta francuska moda u šesnaestom stoljeću nije zahvatila i Englesku.

Kao i uvijek, držao sam se poznatih povijesnih podataka, međutim, iako je Vesaliusova knjiga koju spominjem u tekstu tiskana 1543. godine, u Engleskoj se sigurno kasnije pojavila.

Sve londonske crkve koje spominjem u romanu su izmišljene.

Balkandownload.com

ZAHVALE

Još jednom, zahvaljujem Mikeu Holmesu, Janu Kingu, Roz Brody i Williamu Shawu na čitanju rukopisa. Zahvaljujem Franku Tallisu na razgovorima o povijesti duševnih bolesti i njihovu liječenju. Moj književni agent Anthony Topping opet je najpažljivije pročitao i komentirao skicu romana, kao i moja urednica u Macmillanu, Maria Rejt. Hvala Mari Roberts na redigiranju, Frankieju Lawrenceu i Rebecci Smith na tipkanju rukopisa i Willu Stoneu, koji je istražio povijest doktrine o pravima naseljenika.

KRAJ

BD

Balkandownload.com