BELEŠKA UZ OVAJ BROJ “REČI”

PRAVO NA OBRAZOVANJEJadranka Jelinčić

OBRA ZO VA NJE U SR BI JI: IZ ME ĐU PO ZNA TE PRO ŠLO STI I NE PO ZNA TE BU DUĆ NO STITin de Ko vač Ce ro vić

OBRAZOVANJE I JAVNI INTERES

GRAĐANSKO OBRAZOVANJE U DEMOKRATIJIPatriša Vajt

OBRA ZO VA NJE NA KON MO RAL NOG PA DA: KON TEK STU AL NA OD BRA NA PER FEK CI O NI ZMANe nad Di mi tri je vić

HU MA NI STI KA I “JAV NI IN TE RES”Pre drag Bre ba no vić

5

33

37

53

61

73

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanjaReč 83.29

93

109

113

123

145

177

189

201

217

229

PEDAGOGIJA I ODGOVORNOST: RAZMIŠLJANJA O NASTAVI KNJIŽEVNOSTIAna Kolarić

OBRA ZO VA NJE OBES PRA VLJE NIHTin de Ko vač Ce ro vić

OBRA ZO VA NJE I JAV NI IN TE RES: RAZ GO VOR

JAVNA SFERA KAO PROSTOR OBRAZOVANJA

JAV NA SFE RA KAO PRO STOR OBRA ZO VA NJA: RAZ GO VOR

OBRAZOVANJE I TRŽIŠTE

PRO IZ VOD NJA RAZ LI KE: NEO LI BE RA LI ZAM, NEO KON ZER VA TI VI ZAMI PO LI TI KA RE FOR ME OBRA ZO VA NJAMic hael W. Ap ple

NE SA MO ZA TR ŽI ŠTE: KA DRU ŠTVE NOM KON SEN ZU SU O KLJUČ NIM KOM PE TEN CI JA MA SLE DE ĆE GE NE RA CI JE GRA ĐA NA Alek san dar Ba u cal

OBRAZOVANJE I TRŽIŠTE: RAZGOVOR

DE MO KRA TI JA ZA OBRA ZO VA NJEDe jan Ilić

VI SO KO OBRA ZO VA NJE KAO JAV NO DO BRO: PRI MJER IZ RE GI JE / PRI MJER ZA RE GI JU? Dean Du da

PRI MJER IZ RE GI JE / PRI MJER ZA RE GI JU? – RAZGOVOR

237

247

257

269

279

295

307

311

315

321

KOHEZIVNA FUNKCIJA OBRAZOVANJA

OBRAZOVANJE GRAĐANA ZA LIBERALNO PLURALNO DRUŠTVO Walter Feinberg

NA STA VA ISTO RI JE KAO PRED VOJ NIČ KA OBU KA Du brav ka Sto ja no vić

NA CI O NA LI ZAM U OBRA ZO VA NJU, NA PRI MJE RU DEJ TON SKE BO SNE I HER CE GO VI NENe nad Ve lič ko vić

ŠKOLSKI PROGRAM ZASNOVAN NA CILJEVIMA I UNAPREĐIVANJE DRUŠTVENE KOHEZIJE Džon Vajt

KOHEZIVNA FUNKCIJA OBRAZOVANJA: RAZGOVOR

UZ KONFERENCIJU

RAZ MI ŠLJA NJA O PO ZI CI JI ŽE NA NA UNI VER ZI TE TU DA NAS Ri ma D. Ap ple

MR TVI I HRA NJE NI Vik tor Ivan čić

ZA BES PLAT NE ŠKO LE De jan Ilić

PRO TIV NA MET NU TIH ŠKO LA Vik tor Ivan čić

BITI DJECAVojislav Pejović

Izdavač: “Fabrika knjiga”, Beograd, Knez Danilova 55a, +381 11 3224577, www.fabrikaknjiga.co.rs, fabrikaknjiga@sezampro.rsUrednici: Aleksandra Bajazetov, Predrag Brebanović, Dejan Ilić, Slavica MiletićGlavni i odgovorni urednik: Dejan IlićGrafičko oblikovanje: Olivera Batajić SretenovićKompjuterska obrada: Tanja ValjarevićŠtampa: Standard 2, 2013

Cena ovog primerka je 750,00 dinara.

ISSN: 0354-5288

Objavljivanje ovog broja Reči podržali su Fondacija za otvoreno društvoMinistarstvo kulture Republike Srbije

325

329

331

335

341

349

355

ŠTA DA SE RADI? Dejan Ilić

KORAK PO KORAK Vojislav Pejović

HVALA VAM ŠTO JEDETE SLADOLEDRastislav Dinić

ŠKOLOVANJE LUDOM RADOVANJE Viktor Ivančić

ZAŠTO SU VAŽNE PRIČE Dejan Ilić

TEKST, KONTEKST, PRIČA Vojislav Pejović

O PRIČAMA I ZNANJIMA Aleksandar Baucal

BELEŠKA UZ OVAJ BROJ “REČI”

ajveći deo ovog broja Reči čine tekstovi napisani na osnovu izlaganja sa konferencije “Obrazovanje za demokratiju”, koja je održana u Beogradu 21. i 22. septembra 2012. godine. Tim tekstovima priključeni su i transkripti razgovora koji su se u okvi ru odgova-rajućih panela vodili posle izlaganja. Struktura ove Reči gotovo je istovetna strukturi same konferencije. To se jasno vidi i iz brošure s konferencije koju ovde preštampavamo ispred ostalih priloga. Smatrali smo da će čitaocima biti od koristi da makar i letimično prođu kroz program i upoznaju se sa osnovnim te-mama konferencije, predavačima i diskutantima, kao i sa sažecima izlaganja.

Zahvaljujemo se predavačima i diskutantima što su odvojili vreme i da se dobro pripreme za konfe-renciju i da posle konferencije svoja izlaganja pri-rede za objavljivanje. Zahvaljujemo i osobama koje su pratile konferenciju i aktivno učestvovale u deba-tama. Tri javljanja iz tih debata, na str. 132, 137 i 195, pripadaju osobama kojima, našom greškom, nismo zabeležili ime. Izvinjavamo se zbog toga i nji-ma i čitaocima.

Iz brošure se takođe vidi da je konferencija imala i nešto što smo uslovno nazvali “pratećim” progra-mom. Reč je o predavanjima koja su profesori Walter Feinberg, Rima D. Apple i Michael W. Apple održali na Filozofskom fakultetu i Fakultetu političkih nau-ka Univerziteta u Beogradu. Predavanje profesorke Apple nalazi se u “dodatku” posle materijala sa same Konferencije.

U tom istom dodatku, zainteresovani čitaoci mo-gu naći i jedanaest kratkih tekstova polemike koja se vodila na internet stranama Peščanika. U dogovoru sa urednicama Peščanika, polemika je osmišljena kao neka vrsta letnje najave za septembarsku konferen-

N

6

Reč no. 83/29, 2013.

ciju. Iako polemika na neki način jeste bila isprovocirana s “predumišljajem”, njen tok i učesnici nisu mogli biti planirani. Zahvaljujemo se učesnicima polemike na kvalitetnim prilozima. Zahvala ide i urednicama Peščanika Svetlani Lukić i Svetlani Vuković koje su i medijski i prijateljski podržale konferenciju, a potom i dozvolile da čitavu polemiku uvrstimo u ovaj broj.

Na početku brošure dati su i podaci o organizaciji konferencije. Tome ovde treba dodati dve stvari. Prva se tiče profesionalne, u najboljem smislu te reči, pomoći agencije “Miross” oko pripreme i realizacije konferencije, na čemu im se i ovde ponovo zahvaljujemo.

Druga stvar tiče se uverenja što ih delimo sa osobama iz Fondacije za otvoreno društvo, s kojima smo zajedno radili na osmišljavanju i realizaciji konferencije. Objavlji-vanjem knjiga i posebnih brojeva časopisa Reč o obrazovanju, kao i samom konferencijom, i Fondacija za otvoreno društvo i Fabrika knjiga skreću pažnju na važnost obrazovanja u savremenoj pluralnoj političkoj zajednici. Konferencijom je obeleženo i 20 godina rada Fondacije. Nadamo se da smo, s naše strane, predanim i kompetentnim radom i na publi-kacijama i u vezi s konferencijom dosegli nivo ugleda ove institucije, koja već dve decenije daje znatan doprinos unapređivanju društvenog života u Srbiji.

Ana KolarićDejan Ilić

OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATIJUObrazovanje je tesno povezano sa opštim interesom i te-meljnim potrebama društva. Zato ciljevi i svrha obrazo-vanja moraju biti stvar ne samo stručnih nego i javnih rasprava. Javna rasprava treba da ponudi odgovore u po-gledu svih važnih obrazovnih pitanja koji bi bili prihvatljivi za sve građane. To nije posao koji jedno ministarstvo samo može da uradi. U tom smislu neophodno je uspostaviti stalnu saradnju i razgovor između svih zainteresovanih strana (roditelji, nastavnici, stručnjaci i stručne organizaci-je, druge organizacije civilnog društva) i donosilaca važnih odluka u oblasti obrazovanja.

Konferencijom ”Obrazovanje za demokratiju“ i svim do-datnim aktivnostima hoćemo da se uključimo u razgovore o ulozi i značaju obrazovanja za razvoj društva (demokrat-ski, ekonomski, tehnološki, informacioni…). Želja nam je da se uspostavi okvir za javnu raspravu i stalni dijalog koji bi uključivao što veći broj ljudi iz raznih oblasti delovanja. Povod da se pokrene javna rasprava o obrazovanju jeste i objavljeni predlog strategije za obrazovanje u Srbiji od 2012. do 2020. godine.1

Konferencija će dati i uvid u rezultate do sada defini-sanih pravaca razvoja obrazovanja i konkretnih reformi u sferi obrazovanja u Srbiji. ”Fabrika knjiga“ i Fondacija za otvoreno društvo nastoje da doprinesu podizanju svesti u stručnoj javnosti, a pri tom mislimo na sve relevantne struke, kada je reč o dve stvari: 1) potrebi uspostavljanja stalnog dijaloga stručne i šire javnosti sa donosiocima od-luka u oblasti obrazovanja, i 2) značaju određenih znanja i kompetencija koje obrazovanje treba da pruži svim (bu-dućim) građanima modernog, globalnog, interkulturnog i socijalno kohezivnog društva. Razgovor o obrazovanju uvek je i razgovor o tome u kakvom društvu hoćemo da živimo, pa je tema konferencije odnos između obrazovanja i oblikovanja, transformisanja društva.

1 (http://www.mpn.gov.rs/prosveta/page.php?page=307).

EDUCATIONFOR DEMOCRACYEducation is inextricably linked to questions of the public interest and substantial needs of a society. This is one of the reasons why there must be not only expert but also a public debate on education. This debate should provide acceptable answers regarding all important educational issues. Serbian Ministry of Education cannot and should not work on these complex issues and problems by itself. Therefore, it is vital to establish permanent cooperation and dialogue between all parties involved (e.g. parents, teachers, experts and their organizations, various civil so-ciety organizations) and education decision makers.

Conference “Education for Democracy” is the result of an attempt to start a dialogue about the role and sig-nificance of education for democratic, cultural, economic, technological etc. viability of the Serbian society. The con-ference goal is to establish a general framework for the public debate, which will foster continuous dialogue be-tween as many as possible people from different areas of expertise. Recently published draft on education strategy in Serbia until 2020 is among key reasons to raise this debate in this particular moment.

The conference aims to provide insights into the cur-rent state of the education reform, and to review aims of education and strategies for its development as they have been defined by various education documents and strate-gies. “Fabrika knjiga” and Open Society Foundation, Serbia, want to raise consciousness in the public sphere about two key questions concerning education, putting forward 1) need for a constant dialogue between scholars in the pub-lic sphere, on the one side, and education decision makers, on the other side, and, 2) significance of certain knowl-edges and competencies that education should provide for all future citizens of a modern, intercultural and socially cohesive society. Debate on education represents debate on a type of a society in which citizens would want to live. Thus, one of the key conference themes is the relationship between education and the transformation of society.

OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATIJU21. i 22. septembar, BeogradHotel “Balkan”, Prizrenska 2, Beograd

Fondacija za otvoreno društvo, Srbija”Fabrika knjiga“, Beograd

Radni jezici konferencije: srpski i engleski (obezbeđen simultani prevod)

Prvi dan21. 9. 2012.

9.30 Okupljanje

10.00-10.30 OtvaranjePredstavnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvojaJadranka Jelinčić (Fondacija za otvoreno društvo, Srbija)Dejan Ilić (”Fabrika knjiga“, Beograd)

10.30-11.00 Uvodno izlaganje: Tinde Kovač Cerović (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)Kratak pregled: obrazovanje u Srbiji, između prošlosti i budućnosti

11.00-11.30 Uvodna reč o obrazovanju: Majkl Epl (Univerzitet Viskonsina u Medisonu)

11.30-11.45 Pauza za kafu

11.45 Prvi panel: Obrazovanje i javni interes (moderatorka: Ana Kolarić, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu)Panel treba da ponudi opšti okvir za razgovor o obrazo-vanju. Govornici će u svojim izlaganjima objasniti zašto obrazovanje mora da se posmatra kao stvar od javnog in-teresa, što je onda razlog i da se u razgovore o obrazovanju

EDUCATION FOR DEMOCRACYSeptember, 21-22, BelgradeHotel “Balkan”, Prizrenska 2, Belgrade

Open Society Foundation, Serbia”Fabrika knjiga“, Belgrade

Working languages of the conference: Serbian and English (simultaneous translation is provided)

Day 121 September, 2012.

9.30 Gathering

10.00-10.30 OpeningRepresentative from the Ministry of Education, Science and Tecnohological DevelopmentJadranka Jelinčić (Open Society Foundation, Serbia)Dejan Ilić (”Fabrika knjiga“, Belgrade)

10.30-11.00 Introduction: Tinde Kovacs Cerović (Faculty of Philosophy, University of Belgrade)Overview of the educational situation in Serbia: between the past and the future

11.00-11.30 Introduction: Michael Apple (University of Wisconsin–Madison)

11.30-11.45 Coffee break

11.45 First panel: Education and the public interest (Chair: Ana Kolarić, Faculty of Philology, University of Belgrade)The panel should provide a general framework for the dis-cussion about education. Lecturers will argue that educa-tion must be understood as a matter of public interest. If education is seen like this, then all society members have

uključe svi pripadnici društva. Drugim rečima, razgovor o obrazovanju, kako će se pokazati u ovim izlaganjima, uvek je i razgovor o temeljima društva, pa su stoga razgovori o obrazovanju uvek i pregovori o društvenim aranžmanima.

Patriša Vajt (Institut za obrazovanje, Londonski Univerzitet)Građansko obrazovanje u demokratiji: program od javnog interesa

11.45-12.15 Nenad Dimitrijević (Centralnoevropski univerzitet, Budimpešta)Obrazovanje posle moralnog pada: u odbranu kontekstualno specifičnog perfekcionizma

12.15-12.45 Predrag Brebanović (Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu)Humanistika i ”javni interes“

12.45-13.15 Tinde Kovač Cerović (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)Obrazovanje Roma u Srbiji – začarni krug permanentnih administrativnih prepreka

13.15-14.15 DiskusijaDiskutanti: Ivana Spasić (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)Đorđe Pavićević (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu)Dejan Ilić (”Fabrika knjiga“, Beograd)

14.15-16.00 Ručak

16.00 Drugi panel: Javna sfera kao obrazovni prostor (Moderator: Dejan Ilić, ”Fabrika knjiga“, Beograd)Svaki oblik obrazovanja, ma koliko pažljivo planiran da pra-vično ispuni zajedničke ciljeve i svrhe, uvek sa sobom nosi i vidove potčinjenosti i nepravde. I u tom smislu, javna sfera nije samo sredstvo za preispitivanje postojećih zajedničkih ci-ljeva i svrha, već i sredstvo za stvaranje novih ciljeva i svrha, a u stalnoj težnji da se ostvari pravednost. Ta uloga javne sfere, kada govorimo o obrazovanju, još je važnija u situaciji u kojoj

to be included in the public debate on the aims of educa-tion. Since education is concerned with value systems in a society, educational debate has to involve various nego-tiations concerning social structure and power relations.

Patricia White (Institute of Education, University of London)Civic Education in a Democracy:A policy in the public interest

11.45-12.15 Nenad Dimitrijević (Central European University, Budapest)Education after a moral fall: In defense of the context-specific perfectionism

12.15-12.45 Predrag Brebanović (Faculty of Philology, University of Belgrade)Humanities and “public interest”

12.45-13.15 Tinde Kovacs Cerović (Faculty of Philosophy, University of Belgrade)Education of Roma in Serbia – the vicious circle of re-emerging administrative barriers

13.15-14.15 DiscussionDiscussants:Ivana Spasić (Faculty of Philosophy, University of Belgrade)Đorđe Pavićević (Faculty of Political Science, University of Belgrade)Dejan Ilić (”Fabrika knjiga“, Belgrade)

14.15-16.00 Lunch

16.00 Second panel: Public sphere as an educational space (Chair: Dejan Ilić, ”Fabrika knjiga“, Belgrade)Any form of education, no matter how fairly and cau-tiously designed, includes certain types of subjugations and cruelties. Public sphere may be seen as a tool for questioning the already existing common purposes, and crystalizing new ones, in a constant effort to achieve justice and fairness. This role of public sphere is even more important when we speak about societies

je društvo, uprkos javnim proklamacijama, daleko – nebitno je da li namerno ili ne – i od pomisli na pravedno školovanje.

16.00-16.45 Svetlana Lukić (”Peščanik“, Beograd) i Viktor Ivančić (Novosti, Zagreb)

16.45-17.45 Diskusija

Drugi dan22. 9. 2012.

9.30 Okupljanje

10.00 Treći panel: Obrazovanje i tržište (Moderator: Dejan Ilić, ”Fabrika knjiga“, Beograd)Panel treba da ponudi odgovore na ključna pitanja o od-nosu između obrazovanja i tržišta. S jedne strane nalaze se pitanja o tome kako obrazovanje treba da pripremi gra-đane za uspešan izlazak na tržište rada. S druge strane, postavljaju se i pitanja o tome ko oblikuje to tržište i kakav je odnos između društva u celini i tržišta koje je jedan njegov segment.

10.00-10.30 Majkl Epl (Univerzitet Viskonsina u Medisonu)Tržišta, znanje i nejednakost u obrazovanju

10.30-11.00 Aleksandar Baucal (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)Ne samo za tržište: ka društvenom konsenzusuo ključnim kompetencijama sledeće generacije građana

11.00-11.45 DiskusijaDiskutanti:Rastislav Dinić (Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu)Ana Jovanović (Centralnoevropski univerzitet, Budimpešta)

11.45-12.00 Pauza za kafu

in which the idea of just and fair schooling is highly questionable.

16.00-16.45 Svetlana Lukić (”Peščanik“, Belgrade) and Viktor Ivančić (Novosti, Zagreb)

16.45-17.45 Discussion

Day 222 September, 2012.

9.30 Gathering

10.00 Third panel: Education and the market (Chair: Dejan Ilić, ”Fabrika knjiga“, Belgrade)The panel should provide some insights about the pressing questions concerning relationship between education and the market. On the one hand, there is a question of how - or even, if - education should prepare citizens for the job mar-ket; on the other hand, questions of who shapes the market and what is the relationship between the society in general and the market as its segment, should also be raised.

10.00-10.30 Michael Apple (University of Wisconsin-Madison)Markets, knowledge, and inequality in education

10.30-11.00 Aleksandar Baucal (Faculty of Philosophy, University of Belgrade)Not only for the market:Towards a social consensus on key competencies of the next generation of citizens

11.00-11.45 DiscussionDiscussants:Rastislav Dinić (Faculty of Philosophy, University of Niš)Ana Jovanović (Central European University, Budapest)

11.45-12.00 Coffee break

12.00-12.30 Iskra Maksimović (Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Univerzitet Singidunum)Celoživotno učenje: uloga kompetencija u razvoju obrazovanja

12.30-13.00 Dean Duda (Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu)Visoko obrazovanje kao javno dobro: primjer iz regije/primjer za regiju?

13.00-13.45 DiskusijaDiskutanti:Zoran Dimić (Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu)Ana Kolarić (Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu)

13.45-15.15 Ručak

15.15 Četvrti panel: Kohezivna funkcija obrazovanja (Moderatorka: Tatjana Stojić, Fondacija za otvoreno društvo, Srbija)Panel treba da ukaže na značaj obrazovanja za socijalnu koheziju. S obzirom na iskustva i događaje iz devedese-tih, panel se bavi pitanjima kohezivne funkcije obrazo-vanja u multietničkim društvima koja razdiru nedavni sukobi.

15.15-15.45 Volter Fajnberg (Univerzitet Ilinoisa)Obrazovanje građana za pluralna društva

15.45-16.15 Dubravka Stojanović (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)Nastava istorije kao predvojnička obuka

16.15-16.45 Nenad Veličković (Filozofski fakultet, Univerzitet u Sarajevu)Nacionalizam u čitankama u Bosni i Hercegovini

12.00-12.30 Iskra Maksimović (Faculty of Economics, Finance and Administration, Singidunum University)Lifelong learning: the role of competencies in development of education

12.30-13.00 Dean Duda (Faculty of Philosophy, University of Zagreb)Higher education as a public good: an example from the region/for the region?

13.00-13.45 DiscussionDiscussants:Zoran Dimić (Faculty of Philosophy, University of Niš)Ana Kolarić (Faculty of Philology, University of Belgrade)

13.45-15.15 Lunch

15.15 Fourth panel: The role of education in building and promoting social cohesion (Chair: Tatjana Stojić, Open Society Foundation, Serbia)The panel aims to point out the significant role of educa-tion in building social cohesion. Education is central to the inclusion of marginalized groups; it increases their chances of participation in the negotiations concerned with social structure and power relations. Bearing in mind the period of the 1990’s in Serbia (and former Yugoslavia), this panel addresses problems related to the role of educa-tion in fostering social cohesion in multiethnic societies.

15.15-15.45 Walter Feinberg (College of Education, University of Illinois at Urbana-Champaign)Educating Citizens for a Pluralistic Society

15.45-16.15 Dubravka Stojanović (Faculty of Philosophy, University of Belgrade)Does Serbian history curriculum prepare pupils and students for war?

16.15-16.45 Nenad Veličković (Faculty of Philosophy, University of Sarajevo)Nationalism in literature textbooks in Bosnia and Herzegovina

Džon Vajt (Institut za obrazovanje, Univerzitet u Londonu)Školski kurikulum zasnovan na ciljevima i promocija društvene kohezije

16.45-17.45 DiskusijaDiskutanti:Đokica Jovanović (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)Jasmina Husanović (Filozofski fakultet, Univerzitet u Tuzli)Ružica Marjanović (Gimnazija u Užicu, organizatorka festivala ”Na pola puta“)Dinko Kreho (saradnik projekta ”Alternativna književna tumačenja“, Fond Otvoreno društvo BiH)

Zaključne napomene

PRATEĆI PROGRAM KONFERENCIJE

20. septembar, Fakultet političkih nauka12.00 Profesor Volter Fajnberg14.00 Profesor Majkl Epl

24. septembar, Filozofski fakultet10.00 Profesorka Rima Epl12.00 Profesor Majkl Epl

John White (Institute of Education, University of London)An aims-based school curriculum and the promotion of social cohesion

16.45-17.45 DiscussionDiscussants:Đokica Jovanović (Faculty of Philosophy, University of Belgrade)Jasmina Husanović (Faculty of Philosophy, University of Tuzla)Ružica Marjanović (High school in Užice, organizer of literary festival ”Na pola puta“)Dinko Kreho (associate on the project ”Alternative literary interpretations“, Open Society Foundation, Bosnia and Herzegovina)

Closing words

ADDITIONAL CONFERENCE PROGRAMME

20 September, Faculty of Political Science12.00 Professor Walter Feinberg14.00 Professor Michael Apple

24 September, Faculty of Philosophy10.00 Professor Rima Apple12.00 Professor Michael Apple

SA@ECI IZLAGANJATinde Kovač Cerović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

KRATAK PREGLED: OBRAZOVANJE U SRBIJI, IZMEĐU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

Ova prezentacija nastoji da pruži detaljan kontekst za diskusiju tako što daje pregled obrazovnih politika i pro-grama u Srbiji iz perspektive poslednjih dvadeset godina razvoja obrazovanja. Biće opisane četiri faze tog razvoja: 1) period devedesetih, sa posebnim fokusom na građanski aktivizam i razvoj žive, dinamične zajednice nevladinih or-ganizacija, 2) počeci reformi koje su sprovođene u periodu 2000-2004, obeleženi poratnim entuzijazmom i željom da se ”uhvati korak sa svetom“, 3) period konzervativizma u obrazovanju od 2004. do 2008, i 4) period socijalne in-kluzije od 2008. do 2012. Da bi se ilustrovao niz prepreka, stanovišta različitih učesnika i međuodnos nacionalnih, lo-kalnih i školskih programskih politika, biće predstavljena i studija slučaja o uvođenju inkluzivnog obrazovanja.

Patriša Vajt, Institut za obrazovanje, Londonski Univerzitet

GRAĐANSKO OBRAZOVANJE U DEMOKRATIJI: PROGRAM OD JAVNOG INTERESA

Za stvari tako različite poput javnih parkova i nacionalnog sistema odbrane često se tvrdi da su od javnog interesa. Šta treba jedan program da ima da bi bio od javnog inte-resa? Da li eksperti mogu da odrede takve programe? Da li je pružanje građanskog obrazovanja od javnog interesa? U ovoj prezentaciji se tvrdi da jeste.

Ali, o kakvom obliku građanskog obrazovanja je reč? Da bi se to utvrdilo, korisno je razmisliti šta sve čini demo-kratskog građanina. Od značaja je poznavanje političkog sistema i vrednosti na kojima on počiva, poput pravde, slobode i vladavine prava. Druge vrste znanja su takođe potrebne; bezbrojni su mogući primeri – poznavanje eko-

ABSTRACTSTinde Kovacs Cerović, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

OVERVIEW OF THE EDUCATIONAL SITUATION IN SERBIA: BETWEEN PAST AND FUTURE

This presentation aims to provide a rich contextual back-ground for the subsequent discussions. It gives a sketchy account of education policy making in Serbia from the perspective of the last 20 years of its development. Four discrete phases of this development will be described: 1) the nineties, with a special focus on civic activism and the development of a vibrant NGO community, 2) the begin-nings of reforms 2000-2004, characterized by post-war enthusiasm and the wish for “catching up with the world”, 3) the 2004-2008 period of conservativism in education and 4) the 2008-2012 social inclusion period. The case study of introducing inclusive education will be also presented, to il-lustrate the variety of barriers, views of diverse stakeholders and the interplay between national, local and school policy.

Patricia White, Institute of Education, University of London

CIVIC EDUCATION IN A DEMOCRACY: A POLICY IN THE PUBLIC INTEREST

Things as different as public parks and a national de-fence system are often claimed to be in the public inter-est. What is it for a policy to be in the public interest? Can experts determine such policies? Is the provision of a civic education in the public interest? This presentation argues that it is.

But what form should that civic education take? To help determine such an education it is useful to think about what is involved in being a democratic citizen. Knowledge of the political system and of the values – for instance, justice, freedom and the rule of law – under-pinning it are involved. Other kinds of knowledge too are

nomije, finansijskih sistema, statistike, nauke i tako dalje. Biti građanin zahteva i niz političkih veština za učestvo-vanje u političkom sistemu, od jednostavnih stvari poput glasačkih procedura do znanja o tome kako da se nečiji glas učini vidljivim unutar političke arene. Međutim, naj-važnije, građaninu je potreban niz specifično demokratskih dispozicija. Među njima su osećaj za pravičnost, toleranci-ja, nada, sigurnost, po{tenje, poverenje, pristojnost i, po-vremeno, hrabrost. Ali šta su to dispozicije i kako se one mogu razvijati? U odgovoru na to pitanje u ovoj prezen-taciji se tvrdi da javne obrazovne ustanove igraju ključnu ulogu i to od najranijih godina.

Da li postoji građansko obrazovanje koje bi svima od-govaralo? Znamo da postoje različiti oblici demokratije, maksimalni i minimalni: građani mogu biti, verovatno opravdano, manje ili više aktivni. Pored toga, demokratije imaju veoma različite istorije i suočavaju se sa sasvim različitim problemima. Da li u tom slučaju bilo šta suvislo može da se kaže o građanskom obrazovanju? Tvrdim da može.

Nenad Dimitrijević, Centralnoevropski univerzitet, Budimpešta

OBRAZOVANJE POSLE MORALNOG PADA:U ODBRANU KONTEKSTUALNO SPECIFIČNOG PERFEKCIONIZMA

U fokusu prezentacije je pitanje o odgovarajućim obra-zovnim politikama nakon masovnih zločina počinjenih u ime nacije. Polazi se od pretpostavke da je država dužna da sprovodi politike istine u periodu tranzicije sa kri-minalnog režima na demokratiju. Primenjena u oblasti obrazovanja, ta pretpostavka znači da bi učenike trebalo podučavati istini u pogledu nedavnih zločina; ovu istinu trebalo bi predstaviti kao obavezujuću distinkciju između dobrog i lošeg. Središnja obrazovna poruka bila bi jed-nostavna: zločini su bili pogrešni; zbog toga tumačenje čija je svrha opravdanje zločina nikada ne sme biti do-zvoljeno. Međutim, čini se da je takva perfekcionistička vrednosna orijentacija u raskoraku sa osnovnim liberal-

needed; potential examples are countless – knowledge of economics, financial systems, statistics, science and more. The citizen also requires a range of political skills to participate in the political system, from simple things like voting procedures to knowing how to make one’s voice heard in the political arena. But, most important, the citizen needs a range of specifically democratic dis-positions. These include a sense of fairness, tolerance, hope, confidence, trust, honesty, decency and, perhaps on occasion, courage. But what are dispositions and how can they be fostered? The presentation argues that pub-lic educational institutions have a crucial role to play and from the earliest years.

But can there be a one-size-fits-all civic education? De-mocracy, after all can take different forms, maximal and minimal: citizens may, legitimately perhaps, be more or less active. Democracies also have very different histories and have to grapple with very different problems. Can anything useful be said then in general about civic educa-tion? I will argue that it can.

Nenad Dimitrijević, Central European University

EDUCATION AFTER A MORAL FALL:IN DEFENSE OF THE CONTEXT-SPECIFIC PERFECTIONISM

The presentation will focus on the question of the right educational policies after the mass atrocities committed in the name of the nation. The point of departure is the assumption that in the transition from the criminal re-gime to democracy the state is duty-bound to pursue the politics of truth. Applied to the field of education, the assumption reads that students should be taught the truth about recent crimes; this truth should be presented as the binding distinction between right and wrong. The core educational message would be simple: the crimes were wrong and no interpretation aimed at their justifi-cation should ever be allowed. Such a perfectionist value orientation, however, seems to be at odds with the basic

nim principima lične autonomije, moralnog pluralizma i državne neutralnosti. Uprkos tome, tvrdi se da je kon-tekstualno specifičan liberalni perfekcionizam i moguć i neophodan.

Predrag Brebanović, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

HUMANISTIKA I ”JAVNI INTERES“

U prostoru omeđenom tradicionalnim poimanjima huma-nistike s jedne, te aktuelnim kritikama bolonjskih reformi s druge strane, autor pokušava da ukaže na društveni zna-čaj proučavanja i podučavanja književnosti danas. Polaznu tačku predstavlja pitanje: jesu li ”kulturalni ratovi“, koji su poslednjih decenija presudno uticali na naše razume-vanje umetnosti, doista dokazali nužnost prevladavanja onih književno-obrazovnih modela uz koje se, neretko sa negativnim konotacijama, vezuje pridev ”humanistički“?

Kao ogledna građa u izlaganju je iskorišćena ona kon-cepcija humanistike koja je polovinom 20. veka bila rea-lizovana pod okriljem tzv. čikaške škole (R. McKeon, R. S. Crane), i koju je na jugoslovenskoj akademskoj sceni u pri-lagođenoj formi zagovarao književni teoretičar i istoričar Svetozar Petrović. Reč je o nastojanju da se humanistika ne poistovećuje niti sa specifičnim predmetima proučava-nja, niti sa bilo kakvim apstraktnim ciljevima, već sa meto-dama istraživanja i interpretacije za kojima posežemo pri susretu sa ”nepredvidivo izvrsnim“ ljudskim ostvarenjima.

Ali, može li nam takvo viđenje humanističkih disciplina još uvek poslužiti pri otklanjanju nesporazuma koji prate studij književnosti? U odgovoru na to pitanje najpre se, iz perspektive predočenih Craneovih i Petrovićevih stavova, analiziraju uloge nastavnika, istraživača i kritičara, da bi u zaključku – uz isticanje neophodnosti objedinjavanja tih triju funkcija u obrazovnom procesu – stvarni javni interes bio prepoznat ne samo u zaustavljanju negativnih uni-verzitetskih trendova, nego i u oplemenjivanju postojećih institucionalnih okvira jednom naročitom vrstom ”hariz-matske“ pedagogije.

liberal tenets of individual autonomy, moral pluralism, and the state neutrality. Still, it will be argued that the context-specific liberal perfectionism is both possible and necessary.

Predrag Brebanović, Faculty of Philology, University of Belgrade

HUMANITIES AND “PUBLIC INTEREST”

Positioned within the field which is delineated by tradi-tional humanities, on the one side, and contemporary crit-icisms of Bologna educational reform, on the other, this paper aims to indicate social significance of studying and teaching literature today. The following question is used as a starting point for analysis: did ”culture wars“, which significantly influenced our understanding of art and art production in the last decades, indeed prove the necessity of overcoming all those literary-educational models that are often connected, sometimes having a negative con-notation, to the adjective “humanist”?

The concept of humanities explored in this paper was defined by the Chicago school (R. McKeon, R. S. Crane) in the mid-twentieth-century; slightly modified, it was advocated among Yugoslav scholars by literary theorist and historian Svetozar Petrović. Instead of identifying hu-manities with specific objects of analysis, or abstract aims of analysis, identifying should be made with methods of analysis and interpretation, which are used in the encoun-ter with ”unusually excellent“ works and achievements.

However, one might ask whether such an understanding of humanities can put an end to all misunderstandings and contradictions inherent to the study of literature? In order to answer the question, roles of teacher, researcher, and critic are examined, relying on Crane’s and Petrović’s points of view. It is then emphasized that those three functions must be integrated in the process of education. In conclusion, concrete public interest is recognized not only in stopping negative university trends and tenden-cies, but also in enriching existing institutional frame-works with specific type of ”charismatic“ pedagogy.

Tinde Kovač Cerović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

OBRAZOVANJE ROMA U SRBIJI – ZAČARNI KRUG PERMANENTNIH ADMINISTRATIVNIH PREPREKA

U ovoj prezentaciji ću predstaviti studiju slučaja otvaranja i širenja pristupa romskim učenicima u Srbiji u toku imple-mentacije Dekade romske inkluzije. Opisaću sveobuhvatan skup postupaka vezanih za upis, kurikulum i vrednovanje, ali ću se posebno fokusirati na različite vrste administra-tivnih prepreka sa kojima se Romi suočavaju pri upisu ško-la, kao i na prepreke sa kojima se suočavaju integrativne programske politike u toku njihove implementacije unutar sistema javnog obrazovanja. Analiza tih prepreka podstiče na promišljanje organizacije i upravljanja obrazovanjem sa stanovišta ljudskih prava.

Majkl Epl, Univerzitet Viskonsina u Medisonu

TRŽIŠTA, ZNANJE I NEJEDNAKOST U OBRAZOVANJU

U mnogim zemaljama obrazovna politika kreće se u spe-cifičnom smeru, koji je najbolje opisan frazom ”konzer-vativna modernizacija“. Uspostavljen je novi savez koji kombinuje neoliberalnu veru u tržišta i privatizaciju, neo-konzervativnu posvećenost povratku na romantičko viđe-nje tradicionalnog znanja, i novi menadžerski naglasak na izvršenju, učinku i odgovornosti. Veoma često, posledica kombinovanja ta tri pokreta je izmena osnovnog smisla demokratije, uvećena nejednakost, kao i gubitak nastav-ničke autonomije i poštovanja. Za takve obrazovne politike postoje alternative koje se zasnivaju na izrazitije kritičkim demokratskim politikama i praksama. Namera mi je da kri-tički ispitam dominantne reforme čiji uticaj sve više raste, ukažem na njihove brojne negativne efekte, i podrobnije opišem demokratske mogućnosti i pokrete.

Tinde Kovacs Cerović, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

EDUCATION OF ROMA IN SERBIA – THE VICIOUS CIRCLE OF RE-EMERGING ADMINISTRATIVE BARRIERS

I will present the case study of expanding access to Roma students in Serbia during the implementation of the De-cade of Roma Inclusion. I will describe a comprehensive set of actions in enrolment, curriculum and assessment, but will particularly focus on the different types of admin-istrative barriers Roma face when accessing schools and the barriers integration policies face during implementa-tion through the public education system. The analysis of these barriers lends itself to re-thinking of the setup of education governance from a human rights based per-spective.

Michael W. Apple, University of Wisconsin-Madison

MARKETS, KNOWLEDGE, AND INEQUALITY IN EDUCATION

In many nations of the world, educational policy is moving in specific directions, what can best be described as “con-servative modernization.” A new alliance has been built that combines a neoliberal faith in markets and privati-zation, a neoconservative commitment to a return to a romantic view of traditional knowledge, and a new mana-gerial emphases on performance, measurement, and ac-countability. The result of this combination of movements has often been a transformation in the very meaning of democracy, increased inequality, and a loss of teacher au-tonomy and respect. There are alternatives to these kinds of policies, ones based on more critically democratic poli-cies and practices. I shall critically examine the dominant reforms that are becoming increasingly influential, dem-onstrate a number of their negative effects, and describe more thickly democratic possibilities and movements.

Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

NE SAMO ZA TRŽIŠTE: KA DRUŠTVENOM KONSENZUSU O KLJUČNIM KOMPETENCIJAMA SLEDEĆE GENERACIJE GRAĐANA

U prvom delu izlaganja razmotriću ulogu ekonomskog sektora u upravljanju budućim razvojem obrazovanja. Tvr-diću da se ovo pitanje često razmatra pojednostavljeno što stvara utisak nerešive podeljenosti između, s jedne strane, onih koji tvrde ”očigledno“ da su komepetencije sledeće generacije stanovništva ekonomsko pitanje i da prilikom upravljanja obrazovanjem u Srbiji treba voditi računa o ekonomskim aspektima (čuvena pitanja ”ko će to da pla-ti“, ”kako će to da se finansira“, ”kakav je odnos između cene koštanja i onoga što se dobija u finansijskom smislu“, itd.), i s druge strane, onih koji tvrde ”još očiglednije“ da je obrazovanje javno dobro i da kao takvo ne može biti regulisano na osnovu ekonomskih parametara i ”nevid-ljive ruke“ tržišta. U zaključku prvog dela zastupaću tezu da obrazovanje kao javno dobro ne može biti regulisano samo pitanjem ”kako da nas obrazovanje manje košta“, ali da upravljanje obrazovanjem kao javnim dobrom treba da uključi i ekonomsku dimenziju.

U drugom delu zastupaću ideju da je za dalji razvoj obrazovanja u Srbiji potrebno da se ostvari društveni konsenzus o sledećem: koje ključne kompetencije treba da razvije sledeća generacija građana da bi kroz učešće u društvenom životu mogli da ostvare istovremeno i sop-stvene interese i da doprinesu daljem razvoju društva? Kao što društveni život ne može da se svede samo na ekonomski život tako ni spisak ključnih kompetencija ne može biti sveden samo na one koje obezbeđuju osobi da savlada izazove pri učešću u ekonomskom životu. Kao do-bra ilustracija napora da se ostvari društveni konsenzus o ključnim kompetencijama biće predstavljen OECD projekat DeSeCo (Defining and Selection of Key Competencies). U zaključku drugog dela rada zastupaću tezu da je potrebno da se i u Srbiji realizuje sličan projekat.

Aleksandar Baucal, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

NOT ONLY FOR THE MARKET: TOWARDS A SOCIAL CONSENSUS ON KEY COMPETENCIES OF THE NEXT GENERATION OF CITIZENS

In the first part of the presentation I will examine the role of economics in governing future education development. I will argue that this question has often been simplified, which creates the impression that there is an unresolv-able conflict between, on the one side, those who claim that the future generation competencies are undoubtedly matter of economics and, because of that, economic as-pects must be considered while governing the education in Serbia (frequently asked questions, ”who will pay for that“, ”how will that be financed“, ”what is the rational between the investment and the outcome“, etc.), and, on the other, those who claim that education is public good and as such cannot be regulated based on economic pa-rameters and ”invisible hand“ of the market. In conclusion of the first part I will argue that whilst education as public good cannot be regulated solely by the question ”how can education cost us less“, governing the education as public good should involve economic dimension as well.

In the second part of the presentation I will argue that further development of education in Serbia requires so-cial consensus on the following question: what are the key competencies that next generation of citizens should develop in order to simultaneously pursue their own in-terests and contribute to the society development when they take part in the life of a society? As one’s life in a society cannot be boiled down to economic life, similarly, the list of key competencies cannot come down only to those which enable individual to participate in economic life and overcome its challenges. As an example of the tendency to reach social consensus on key competencies I will present OECD project DeSeCo (Defining and Selection of Key Competencies). In the conclusion, I will argue that similar project should be conducted in Serbia.

Iskra Maksimović, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Univerzitet Singidunum

CELOŽIVOTNO UČENJE: ULOGA KOMPETENCIJA U RAZVOJU OBRAZOVANJA

U prvom delu govoriću o tome koliko ekonomska globa-lizacija utiče na razvoj obrazovanja posebno u kontekstu razvoja doživotnog obrazovanja. Razvoj visokog obrazova-nja se u poslednjoj deceniji posmatra u odnosu na tri ba-zična elementa koja se moraju uvažiti: a) značaj promena i njihove posledice na obrazovanje, b) uticaj globalizacije na promenu ukupnog cilja razvoja visokog obrazovanja; c) promena sveta rada i tržišta rada što je uticalo da se obrazovanju postavljaju novi zahtevi, odnosno tržište rada traži drugačije osposobljene i pripremljene pojedince koji imaju profesionalnu mobilnost i spremni su da uče tokom čitavog života.

U drugom delu, a s obzirom na obrazovanje u Srbiji, govoriću o ulozi i značaju kompetencija i kakav značaj ima razvoj obrazovanja zasnovan na ishodima. Postizanje kompetencija treba da omogući ostvarivanje tri osnovna zadatka bitna za svakog pojedinca ali i društva u celini: 1) lično ispunjenje i profesionalni razvoj (kulturni kapital): ostvarenje profesionalnih ciljeva i ličnih želja vezanih za kontinuirano učenje; 2) aktivno građanstvo (socijalni ka-pital): stvaranje mogućnosti svakome da kao aktivan gra-đanin učestvuje u razvoju društva; 3) zapošljavanje (ljudski kapital): sposobnost svakog pojedinca da postigne i ostvari posao na tržištu rada. Shvatanje i definisanje kompetencija prikazaću na primeru akademskih i generičkih kompeten-cija unutar kurikuluma i obrazovnog procesa na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

Dean Duda, Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu

VISOKO OBRAZOVANJE KAO JAVNO DOBRO: PRIMJER IZ REGIJE/PRIMJER ZA REGIJU?

Izlaganje obuhvaća pregled i analizu ključnih momenata borbe za besplatno javno visoko obrazovanje u Hrvatskoj,

Iskra Maksimović, Faculty of Economics, Finance and Administration, Singidunum University

LIFELONG LEARNING: THE ROLE OF COMPETENCIES IN DEVELOPMENT OF EDUCATION

In the first part of this presentation I will talk about the influence of economic globalization on development of education, particularly in the context of lifelong education development. In the last decade, the development of edu-cation has been viewed in relation to three basic elements: a) the significance of changes and their effects on educa-tion, b) the influence of globalization on transformation of comprehensive aims of higher education development; c) the transformation of work and job market which re-sulted in new demands and challenges for education, i.e. job market needs individuals who are able to often change places and learn during their whole life.

In the second part of the presentation I will talk about the role and significance of competencies; and, about the significance of the outcomes-based development of education. Achievement of competencies should secure accomplishment of three basic aims that are important both to individuals and society: 1) personal fulfillment and professional development (cultural capital); 2) active citi-zenship (social capital); 3) hiring (human capital). I will use the example of academic and generic competencies within the curriculum and educational process at the Faculty of Economics, Finance and Administration (FEFA) in order to illustrate one possible way of understanding and defining competencies.

Dean Duda, Faculty of Philosophy, University of Zagreb

HIGHER EDUCATION AS PUBLIC GOOD: AN EXAMPLE FROM REGION/FOR REGION?

This presentation provides both overview and analysis of key elements of a struggle for public higher educa-

s obzirom na lokalne, regionalne, tranzicijske i šire europ-ske okolnosti. U fokusu su dvije osnovne razine: praktična (organizacijska, sindikalna, direktnodemokratska) i teo-rijsko-sadržajna (dokumenti, načela, vrijednosni sistem). Posebna pažnja posvetit će se Deklarciji o znanosti i viso-kom obrazovanju sindikata ”Akademska solidarnost“: de-tektiranim problemima, temeljnim načelima, mogućnosti njezine operacionalizacije, kao i problemima na koje bi se pritom moglo naići – od strukture akademske zajednice do dominantnog sustava društvenih vrijednosti.

Volter Fajnberg, Univerzitet Ilinoisa

OBRAZOVANJE GRAĐANA ZA PLURALNA DRUŠTVA

Pluralizam zahteva poštovanje različitih kulturnih i verskih zajednica, međutim, neke od tih zajednica se ne rukovo-de demokratskim načelima. Jedne su seksističke, druge rasističke, a neke autoritativne. Liberalizam zahteva po-svećenost osnovnim idejama demokratije, a to su lična autonomija, sloboda mišljenja, lično usavršavanje, jednake mogućnosti i, za obrazovanje verovatno najvažnija, spo-sobnost da se zamisli nad sopstvenim usvojenim koncep-cijama dobra. Ovaj sukob je najočigledniji na primerima oštrih etničkih ili verskih različitosti unutar jednog društva.

Tvrdim da javno obrazovanje ima jedinstvenu ulogu – ulogu permanentnog stvaranja javnosti – i definišem javnost kao učestvovanje stranaca u kreiranju zajedničke sudbine. Imajući u vidu takvu koncepciju, pokazujem zbog čega su neoliberalni pristupi obrazovanju pogrešni i kako koncepcija javnog obrazovanja za koju se zalažem može da obuhvati potrebe različitih verskih i etničkih zajednica.

tion free of charge, taking into account local, regional, transitional and broader Europen contexts and circum-stances. There are two important aspects in the focus of the presentation: practical (concerned with organization, unions, and direct democracy) and theoretical (concerned with documents, principles, value systems). The presenta-tion particularly focuses on Declaration on science and higher education written by the union ”Academic solidar-ity“. Authors of the Declaration have identified various problems regarding the higher educational system and its reforms as well. In order to critically analyse and, ide-ally, overcome some of those problems, the presentation outlines key principles and ideas from the Declaration as well as problems that implementation of the Declaration may face: from the structure of the academic community to dominant system of values in the society.

Walter Feinberg, University of Illinois at Urbana-Champaign

EDUCATING CITIZENS FOR A PLURALISTIC SOCIETY

Pluralism requires respect for different cultural and reli-gious communities, but not all of these communities are governed by democratic norms. Some are sexist, others are racist while still others are authoritarian. Liberalism requires a commitment to the basic ideas of democracy, individual autonomy, freedom of association, individual growth, equal opportunity and perhaps most important of all for education, the capacity to reflect upon their own inherited conception of the good. This conflict is most apparent in cases of strong ethnic or religious differences within the same society.

In this paper I argue that public education has a unique role – that of reproducing a public – and I define a public as an engagement of strangers in the construction of a shared fate. Given this conception I show why neo-liberal approaches to education are misguided and how this conception of public education can address the needs of different religious and ethnic communities.

Dubravka Stojanović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

NASTAVA ISTORIJE KAO PREDVOJNIČKA OBUKA

Nastava istorije u Srbiji više liči na predvojničku obuku nego na disciplinu koja bi trebalo da učestvuje u izgradnji kritičkog i analitičkog mišljenja. Nastava se svodi na puko memorisanje, koje reprodukuje autoritarni model obrazo-vanja: nastavnik i udžbenik iznose istine koje treba bespo-govorno prihvatiti. U udžbenicima se često koristi apodik-tični jezik, koji pojačava utisak da se radi o nedvojbenim činjenicama i interpretacijama. Štaviše, i veoma sporni trenuci iz prošlosti svode se na jednostavne rečenice koje već svojom formom ne ostavljaju prostor za preispitivanje. (Na primer: ”Prvi Balkanski rat bio je oslobodilački. Drugi Balkanski rat bio je nepravedan.“)

Analiza sadržaja udžbenika pokazuje da su udžbenici zasnovani na ratničkom sistemu vrednosti: žrtvovanje sopstvenog života za otadžbinu smatra se najvišim ciljem pojedinca, a tiho trpljenje predstavlja idealni model po-litičkog ponašanja. Korišćenjem citata iz epske poezije u udžbenicima se (p)održava devetnaestovekovni način mi-šljenja, a pojedinac se u potpunosti potčinjava kolektivu. Nastava istorije predstavlja jedan od osnovnih prostora za proizvodnju i širenje autoritarnih matrica mišljenja, kao i nacionalizma zasnovanog na etnocentrizmu, ksenofobiji i slici prošlosti u kojoj smo ”mi“ bili žrtva svih okolnih na-roda i velikih sila.

Nenad Veličković, Filozofski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

NACIONALIZAM U ČITANKAMA U BOSNI I HERCEGOVINI

U izlaganju ću opisati polje obrazovanja u Bosni i Herce-govini, koje čini prividno dvanaest zasebnih ravnopravnih administrativnih cjelina, a praktično tri, u potpunoj vlasti

Dubravka Stojanović, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

DOES SERBIAN HISTORY CURRICULUM PREPARE PUPILS AND STUDENTS FOR WAR?

Serbian history curriculum and lessons have more in com-mon with military prep schools than with academic dis-cipline that should foster critical and analytical thinking. Teaching history boils down to mere memorization of facts, reinforcing the authoritarian model of education: teachers and textbooks offer “the truth” that ought to be taken for granted. Textbooks are often apodictic, because they aim to represent their contents as unquestionable facts and in-terpretations. Even the most controversial events from the past come down to simple sentences leaving no room for questioning (for example, ”The first Balkan war was libera-tion war. The second Balkan war was unjust.“).

Content analysis shows that history textbooks are based on the warrior morality and ethics: to sacrifice life for one’s homeland is the greatest achievement, whereas be-ing passive and inactive is considered to be an ideal form of political behavior. Frequent quotes from epic poetry are used to maintain and reinforce the way of thinking specific to the nineteenth century; these quotes serve to emphasize aims and wishes of the collective instead of in-dividual. History curriculum and lessons provide space for producing and spreading authoritarian way of thinking, ethno-nationalism, xenophobia, and picture of the past in which “we” are represented as victims of all neighboring countries and powerful nations.

Nenad Veličković, Faculty of Philosophy, University of Sarajevo

NATIONALISM IN LITERATURE TEXTBOOKS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

This paper first briefly describes educational system in Bosnia and Herzegovina. In theory, this system consists of twelve distinct administrations, which have equal rights.

tri ravnopravna nacionalizma (bošnjačkog, hrvatskog i srp-skog) koji određuju ciljeve i svrhu obrazovanja, i vode ka diskriminaciji, povredama prava djeteta i odustajanju od proklamovanih evropskih vrijednosti. Ukazaću na mjesto u zakonskim odredbama kojima se pribavlja legitimitet za takvu praksu, odnosno mjesto gdje se proklamovana svr-ha obrazovanja u korist djeteta i pojedinca napušta zarad interesa nacionalizma.

U nastavku, u argumentaciji teze, pokazaću na kojem mjestu i zašto nacionalizam uzurpira resurse školstva, pri-je svih nastavu književnosti, koja na specifičan način ra-spravlja o moralnim vrijednostima i koja upravo zbog toga zauzima povlašteno mjesto u školi kao moralnoj ustanovi. (Podesnija je za oblikovanje morala od istorije, geografije, vjeronauke i ostalih, nenacionalnih, predmeta.)

Na kraju ću ukratko predstaviti rezultate istraživanja či-tanki za starije razrede osnovne škole u Bosni i Hercegovi-ni, a koji se tiču primjera indoktrinacije putem književnosti, njihovog broja i tipova, kao i neka moguća alternativna rješenja.

Džon Vajt, Institut za obrazovanje, Londonski Univerzitet

ŠKOLSKI KURIKULUM ZASNOVAN NA CILJEVIMA I PROMOCIJA DRUŠTVENE KOHEZIJE

U ovoj prezentaciji postavlja se pitanje da li nacionalni školski kurikulum treba da počiva na skupu različitih po-sebnih predmeta, to jest, da li od početka treba da uzme zdravo za gotovo ideju da kurikulum treba graditi na po-znatom setu tradicionalnih školskih predmeta – mater-njem jeziku i književnosti, matematici, prirodnim naukama, istoriji, geografiji, i tako dalje.

Nakon sažetog istorijskog pregleda o tome kako je došlo do konceptualizacije kurikuluma kakav danas poznajemo,

In reality, there are only three administrative bodies, which are under the rule of three nationalisms (Bosnian, Croatian and Serbian). These nationalisms, which determine aims and purposes of education, cause discrimination, endanger child rights, and disregard publicly promoted European values. I will identify legal regulations which legitimize such discrim-inatory and oppressive practices within the field of educa-tion and thus take care about national(ist) interests rather than human rights in general and child rights in particular.

Second part of the paper examines how nationalism af-fects school subjects, in particular literary curriculum. I will argue that literature has a privileged place among school subjects, mainly because of its specific way of thinking about moral values. (Storytelling, reader’s imagination and empa-thy are central to literature, which makes literary study more adequate for moral and ethical formation of children than history, geography, religion and other non-national subjects.)

To support my argument, I will present results of the research done on literature textbooks which are used in higher grades in elementary schools in Bosnia and Herze-govina. Not only this research recognized the relationship between ideology and literature, it also explored differ-ent types of that relationship. In conclusion, I will present alternative solutions for creation of literature textbooks, regarding their contents as well as critical interpretations.

John White, Institute of Education, University of London

AN AIMS-BASED SCHOOL CURRICULUM AND THE PROMOTION OF SOCIAL COHESION

This presentation questions whether a national school curriculum should be planned in a subject-based way, that is by taking for granted from the start that the curriculum should be built largely around a familiar set of traditional school subjects – mother tongue and literature, math-ematics, science, history, geography etc.

After a brief historical look at how the curriculum came to be conceived in this way, the presentation explores the aims-based alternative to a subject-based curriculum. As

u prezentaciji se ispituje alternativa za kurikulum zasno-van na predmetima, a to je – kurikulum zasnovan na ci-ljevima. Kako stvari trenutno stoje, barem u zemlji kakva je Engleska, uprkos tome što su načelni ciljevi propisani za školsko obrazovanje na nacionalnom nivou, to ima malo uticaja na ono što škole zaista rade. Pošto su standardni posebni predmeti mesta od kojih planiranje kurikuluma zapravo otpočinje, onda interni ciljevi tih predmeta teže da dominiraju; čak i kada su veze između zahteva odre-đenog predmeta i načelnih, opštih ciljeva uspostavljene, na primer, u zvaničnoj dokumentaciji, one su često pro-blematične.

Predložena alternativa zasnovana na ciljevima polazi od odbranljivog skupa načelnih ciljeva koji su primereni liberalnom demokratskom društvu i obuhvataju ciljeve koji se tiču učenikove lične dobrobiti, njegovih ili njenih moral-nih i građanskih dispozicija, i pripreme za rad. Na osnovu ovih načelnih ciljeva izvode se konkretniji ciljevi. Oni se poklapaju sa mnogim postojećim ciljevima kurikuluma zasnovanog na predmetima, ali, istovremeno, nekima od njih umanjuju značaj i pružaju veću fleksibilnost u pogledu školskih aktivnosti koje su ili izvan tradicionalnih predmeta ili podrazumevaju učešće elemenata iz više predmeta.

Na primer, odbranljivi ciljevi koji se tiču društvene kohe-zije dobro se uklapaju u liberalni demokratski okvir od kog kurikulum zasnovan na ciljevima polazi. Ova prezentacija se osvrće na neke podciljeve u toj oblasti, koji se tiču dis-pozicija i vrsta razumevanja koje one zahtevaju; i ukazuje na razne oblike učeničkih aktivnosti koje se nalaze i izvan i u okviru rada fokusiranog na posebne predmete.

things are at present, at least in a country like England, although general, overall aims are laid down nationally for school education, they have little impact on what schools do. Since familiar discrete subjects are the places where curriculum planning effectively begins, it is their internal aims that tend to dominate; and where links are made, eg in official documentation, between subject requirements and general, overall aims, these are often problematic.

A suggested aims-based alternative begins from a de-fensible set of general aims appropriate to a liberal demo-cratic society, covering aims to do with the student’s own well-being, his or her moral and civic dispositions, and preparation for work. From these general aims, further more specific aims are derived. These overlap many of the subject-based aims we currently have, but downgrade some of the latter and offer more flexibility than at pres-ent for school activities that lie outside traditional subjects or involve elements drawn from a number of them.

As an example, defensible aims to do with social cohe-sion fit well into the liberal-democratic framework from which this aims-based curriculum begins. The presenta-tion looks at some of the sub-aims in this area, to do with dispositions and with the kinds of understanding these require; and points to various kinds of student activity lying outside as well as inside subject-focused work.

BIOGRAFIJE UČESNIKAMichael W. Apple rođen je 1942. godine. Pre nego što je počeo da predaje na univerzitetu, radio je kao nastav-nik u osnovnim i srednjim školama u Njudžersiju; bio je predsednik sindikata nastavnika. Apple je profesor kuri-kuluma, nastave i studija obrazovnih planova i programa na Univerzitetu Viskonsina, u Medisonu, gde predaje od 1970. godine. Dobio je brojna priznanja i nagrade; izme-đu ostalih, i nagradu za životno delo Američke asocijacije za istraživanje u obrazovanju. Među publikacijama koje je napisao i priredio nalaze se Ideology and Curriculum (1979) [Michael W. Apple, Ideologija i kurikulum, preveo Đorđe Tomić (Beograd: Fabrika knjiga, 2012)]; Teachers and Texts (1986); Cultural Politics and Education (1996); Official Knowledge: Democratic Knowledge in a Conserva-tive Age (2000); The State and Politics of Education (2003); Educating the ”Right“ Way: Markets, Standards, God and Inequality (2001); The Routledge International Handbook of Critical Education (2009); The Routledge International Handbook of Sociology of Education (2010); Global Crises, Social Justice, and Education (2010).

Rima D. Apple je profesorka na Odseku za ženske studije i Odeljenju za interdisciplinarne studije životne sredine na Univerzitetu Viskonsina, u Medisonu. Njena knjiga Perfect Motherhood: Science and childrearing in America (2006) analizira razvoj i efekte ”stručnog materinstva“, ideolo-gije kasnog 19. i 20. veka koja je promovisala uverenje da su majkama neophodni naučni i medicinski eksperti da bi uspešno podizale svoju decu. Sada se bavi ulogom medicinskih sestara u razvoju materinske i dečje nege. Za-nima je i istorija konzumerizma, posebno uloga vitamina u američkoj kulturi i istorija vođenja domaćinstva kao ženske profesije.

NOTES ON PARTICIPANTS

Michael W. Apple was born in 1942. Before completing his doctorate and teaching at the University, Apple taught in el-ementary and secondary schools in New Jersey; he was also the president of his teachers union. Apple is John Bascom Professor of Curriculum and Instruction and Educational Policy Studies. He teaches courses in curriculum theory and research and in the sociology of curriculum. His current research centers on the limits and possibilities of critical educational policy and practice in a time of conservative restoration. He has received the Lifetime Achievement Award from the American Educational Research Association and the UCLA Medal for Distinguished Academic Achievement. Among his numerous books and articles are Ideology and Curriculum (1979); Teachers and Texts (1986); Cultural Poli-tics and Education (1996); Official Knowledge: Democratic Knowledge in a Conservative Age (2000); The State and Poli-tics of Education (2003); Educating the ”Right“ Way: Markets, Standards, God and Inequality (2001); The Routledge Inter-national Handbook of Critical Education (2009); The Rout-ledge International Handbook of Sociology of Education (2010); Global Crises, Social Justice, and Education (2010).

Rima D. Apple held joint appointments in the School of Human Ecology Departments of Consumer Science and In-terdisciplinary Studies in Human Ecology, Women’s Stud-ies Program, Science and Technology Studies Program, and holds the position of Affiliate in the Department of the Medical History and Bioethics. Her book, Perfect Moth-erhood: Science and childrearing in America (2006) is an analysis of the development and influence of “scientific motherhood,” the late nineteenth- and twentieth century ideology promoting the belief that mothers require scien-tific and medical experts in order to successfully raise their children. Her current research focuses on the role of public health nurses in the evolution of maternal and child care. She also studies the history of consumerism, especially the role of vitamins in American culture, and the history of home economics as a profession for women.

Aleksandar Baucal vanredni je profesor razvojne i obra-zovne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2001. do 2004. bio je uključen u reformu obrazovanja u Srbiji. Bio je član Veća za obrazovnu reformu, član Nacional-nog foruma za obrazovanje za sve (UNESCO), koordinator Vladine komisije za razvoj sistema za osiguranje kvaliteta obrazovanja, koordinator stručnog tima za razvoj nacio-nalnih ispita u obrazovanju, član komisije za razvoj škol-skog programa i član Republičke upisne komisije. U periodu 2003-2004. bio je direktor Centra za evaluaciju (sadašnji Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja). U poslednjih osam godina intenzivno je angažovan na praće-nju i unapređivanju pravednosti obrazovanja, a posebno na unapređivanju kvaliteta obrazovanja za romsku decu kao jednu od najosetljivih i najugroženijih grupa dece.

Predrag Brebanović rođen je 1967. godine u Zemunu. Predaje na Katedri za opštu književnost i teoriju književ-nosti Filološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. “Fabri-ka knjiga” objavila je njegove studije Podrumi Marcipana: čitanje Bore Ćosića (2006) i Antitetički kanon Harolda Blo-oma (2011). Urednik je u časopisu Reč.

Nenad Dimitrijević predaje na Katedri za političke nau-ke na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti od 1994. godine. Bavi se ustavnom teorijom i političkom te-orijom (političkim legitimitetom i tranzicionom pravdom). Godine 2001. objavio je knjigu Slučaj Jugoslavija. Uprkos neuspehu Jugoslovenske komisije za istinu, uporno i do-sledno zagovara da je takva komisija neophodna srpskom društvu. S jednakom ubedljivošću zalaže se i za koncept ustavnog patriotizma nasuprot etnonacionalnom rodo-ljublju, još uvek preovlađujućem u Srbiji. “Fabrika knjiga” objavila je njegove knjige Ustavna demokratija shvaćena kontekstualno (2007) i Dužnost da se odgovori. Masovni zločin, poricanje i kolektivna odgovornost (2011).

Aleksandar Baucal is an associate professor of devel-opmental and educational psychology at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade. From 2001 to 2004 he was involved in educational reform in Serbia. He was a member of the Commitee for educational reform, National forum on education for all (UNESCO), and coordinator of various educational programs run by the government. In 2003/4 he was a director of the Centre for evaluation. Over the last eight years he has been involved in the pro-grams aimed at fostering just education, especially those concerned with Roma children.

Predrag Brebanović was born in 1967. in Zemun. He teaches at the Department of Comparative Literature and Literary Theory, Faculty of Philology, University of Belgrade. “Fabrika knjiga” published his books Podrumi Marcipana: čitanje Bore Ćosića (2006) [Marzipan Cellars: a reading of Bora Ćosić] and Antitetički kanon Harolda Blooma (2011) [Harold Bloom’s Antithetical Canon]. He is the editor of the magazine Reč.

Nenad Dimitrijević is an associate professor at Political Science Department, Central European University. His re-search interests include constitutional theory (constitu-tional design, post-communist constitutionalism, minor-ity rights, constitutional patriotism), and political theory (political legitimacy, transformative justice). In spite if the shortcomings of a Yugoslav truth and reconciliation commission, he argues that such a commission must ex-ist in Serbian society. “Fabrika knjiga” published his books Ustavna demokratija shvaćena kontekstualno (2007) [Constitutional Democracy Conceived Contextually] and Dužnost da se odgovori (2011) [Duty To Respond: Mass Crime, Denial, and Collective Responsibility (Budapest: CEU Press, 2011).].

Dean Duda rođen je 1963. Na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu, radi od 1990. Zanima se za književnu teoriju, kulturalne studije, popularnu kulturu, kulturu putovanja, istoriju i teoriju pripovednih žanrova. Objavio je knjige Priča i pu-tovanje: hrvatski romantičarski putopis kao pripovjedni žanr (1998), Kulturalni studiji: ishodišta i problemi (2002) i Hrvatski književni bajkomat (2010); priredio antologiju Putopisi (1999) i teorijski zbornik Politika teorije. Zbornik rasprava iz kulturalnih studija (2006). Jedan je od autora Malog leksikona hrvatske književnosti (1998) i Lektire na dlanu (2001-2002).

Walter Feinberg je rođen 1937. godine. Feinberg je pro-fesor filozofije obrazovanja na Univerzitetu Ilinoisa, na kom predaje od 1967. godine. Za višedecenijski rad na problemima vezanim za obrazovanje i građanska prava u demokratskom multikulturnom društvu dobio je brojna priznanja. Autor je i urednik niza publikacija, među kojima su Understanding Education: Towards a reconstruction of educational inquiry (1983); Japan and the Pursuit of A New American Identity: Work and Education in A Multicultural Age (1993); On Higher Ground: Education and the Case for Affirmative Action (1997); Common Schools/Uncommon Identities: National Unity and Cultural Difference (1998) [Walter Feinberg, Zajedničke škole / različiti identiteti. Nacionalno jedinstvo i kulturna razlika, preveo Dejan Ilić (Beograd: Fabrika knjiga, 2012)]; Citizenship and Education in Liberal-Democratic Societies: Teaching for Cosmopoli-tan Values and Collective Identities (2003; kourednik sa Kevinom McDonoughom); For Goodness Sake: Religious Schools and Education for Democratic Citizenry (2006).

Viktor Ivančić rođen je 1960. godine u Sarajevu. Živi u Splitu. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji glavni ured-nik tjednika Feral Tribune. Dosad je objavio prozu Bilježni-ca Robija K.; studiju Točka na U; zbirke ogleda Lomača za protuhrvatski blud i Šamaranje vjetra. Od 2005. “Fabrika

Dean Duda was born in 1963. Since 1990 he has been teach-ing at the Department of Comparative Literature, Faculty of Philosophy, University of Zagreb. His research inter-ests include literary theory, cultural studies, popular cul-ture, cultural travel, genre history and theory. Among his publications are Priča i putovanje: hrvatski romantičarski putopis kao pripovjedni žanr (1998), Kulturalni studiji: ishodišta i problemi (2002) [Cultural Studies: perspectives and problems] and Hrvatski književni bajkomat (2010); he edited anthology Putopisi (1999) and selection of theo-retical texts Politika teorije. Zbornik rasprava iz kultural-nih studija (2006) [Politics of Theory. Selected Essays from Cultural Studies]. He is one of the authors of Malog lek-sikona hrvatske književnosti (1998) and Lektire na dlanu (2001-2002).

Walter Feinberg was born in 1937. He is Charles Dunn Hardie Professor of Philosophy of Education at College of Education, University of Illinois at Urbana-Champaign. His research centers on the issue of education for demo-cratic citizenship. He has received a number of important awards and honors. He authored and co-authored many publications, including Understanding Education: Towards a reconstruction of educational inquiry (1983); Japan and the Pursuit of A New American Identity: Work and Edu-cation in A Multicultural Age (1993); On Higher Ground: Education and the Case for Affirmative Action (1997); Common Schools/Uncommon Identities: National Unity and Cultural Difference (1998); Citizenship and Education in Liberal-Democratic Societies: Teaching for Cosmopoli-tan Values and Collective Identities (2003; co-author with Kevin McDonough); For Goodness Sake: Religious Schools and Education for Democratic Citizenry (2006).

Viktor Ivančić was born in 1960. in Sarajevo. He lives in Split. He is one of the founders and the longtime editor-in-chief of a weekly magazine Feral Tribune. His publica-tions include Bilježnica Robija K.; Točka na U; Lomača za protuhrvatski blud and Šamaranje vjetra. “Fabrika knjiga”

knjiga” objavila je sledeće Ivančićeve knjige: Robi K., u tri toma; zbirke ogleda Animal Croatica, Zašto ne pišem i drugi eseji i Jugoslavija živi vječno. Dokumentarne basne; te romane Vita activa i Planinski zrak. Trenutno radi kao novinar u zagrebačkom tjedniku Novosti.

Tinde Kovač Cerović predaje na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. U periodu 2008-2012. i 2001-2004. godine radila je kao sekretarka i pomoćnica ministra prosvete u Ministarstvu prosvete. Od 2005. do 2007. godine bila je viša savetnica Romskog obrazovnog fonda, međunarodne organizacije čije se predstavništvo nalazi u Budimpešti. Godine 2007/8. bila je savetnica za obrazovne i socijalne politike u Srbiji, anaga-žovana na programima koji su namenjeni romskoj popu-laciji. Tokom devedesetih godina u okviru civilnog sektora radila je na promociji ljudskih prava, razrešenju sukoba i mirovnoj psihologiji. Njena interesovanja, brojni projek-ti u kojima je učestvovala, te publikacije koje je napisala ili priredila, odnose se na školsku psihologiju, psihologiju obrazovanja, obrazovne politike, metakogniciju i mirovnu psihologiju.

Svetlana Lukić, novinarka, rođena je u Beogradu 1958. godne. Za vreme ratova 90-ih godina radila je na RTV B92 ratne reportaže iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Make-donije i sa Kosova. Od 2006. godine radi kao urednica i autorka u nezavisnoj medijskoj kući ”Peščanik“ (radio emi-sija, web portal, video produkcija i izdavaštvo). Dobitnica je nagrade ”Reporteri bez granica“.

Iskra Maksimović je rođena 1951. godine. Radi kao do-cent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta Singidunum u Beogradu, na kom je i doktori-rala 2007. u oblasti menadžmenta. Direktorka je Karijernog centra na istom fakultetu. Najveći deo svoje profesionalne

published his books of essays Robi K. (3 volumes); Animal Croatica, Zašto ne pišem i drugi eseji [Why I do not write and other essays] and Jugoslavija živi vječno. Dokumen-tarne basne [Yugoslavia lives forever. Documentary fables]; novels Vita activa and Planinski zrak.

Tinde Kovač Cerović teaches educational psychology and education policy at the Faculty of Philosophy, Department of Psychology, University of Belgrade. In the period July 2008 - July 2012 she has been holding the position of State Secretary of the Ministry of Education and Science, and from 2001 to 2004 the position of Deputy Minister in the same ministry. From 2005 to 2007 she worked as Senior Advisor for the Roma Education Fund, an inter-national organization with Headquarters in Budapest. In 2007/8 she was Advisor for Education and Social Policy to the Serbian Deputy Prime Minister, responsible for Roma policy as well. During the nineties she was active in the field of civil society, promoting human rights, and conflict resolution and peace psychology. She authored and co-authored many research projects and publications in the field of education, educational developmental and social psychology, and worked as education consultant for sev-eral international organizations.

Svetlana Lukić, journalist, born in 1958. in Belgrade. As B92 journalist, she covered wars and conflicts in the nine-ties and did a number of war reportages from Croatia, Bosnia and Herzegovina, Macedonia, and Kosovo. Since 2006. she has been working as the editor and author in the independent media “Peščanik” (radio show, web portal, video production and publishing). She was awarded the Reporters Without Borders Prize.

Iskra Maksimović was born in 1951. She works as an as-sistant professor and director of the Career Centre at the Faculty of Economics, Finance and Administration (FEFA), Singidunum University in Belgrade, where she received PhD Degree in Management in 2007. The largest part of

aktivnosti usmerila je na oblast razvoja i strateškog pla-niranja u obrazovanju. U okviru svog stručnog i naučnog rada bavi se menadžmentom, posebno veštinama me-nadžera, a u oblasti razvoja obrazovanja bavi se teorij-skim i praktičnim definisanjem i razvojem kompetencija, razvojem kurikuluma, strateškim planiranjem, karijernim vođenjem i savetovanjem.

Dubravka Stojanović rođena je 1963. godine u Beogra-du. Predaje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Uređuje Godišnjak za društvenu istoriju. Koordinatorka je kurseva na Ženskim i Mirovnim studijama, kao i u Alternativnoj obrazovnoj mreži. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka; evropskim uticajima u Srbiji početkom 20. veka; interpretacijama istorije u novim srpskim udžbe-nicima (potpredsednica je Balkanskog komiteta za obrazo-vanje u oblasti istorije); istorijom žena u Srbiji; procesima modernizacije. Objavila je Iskušavanje načela. Srpska So-cijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1904-1914 (2003), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Bi-blioteke XX vek (2011).

Nenad Veličković rođen je 1962. godine u Sarajevu. “Vježba” književnost sa studentima Filozofskog fakulteta u Sarajevu. “Fabrika knjiga” objavila je zbirke Veličkovićevih ogleda Viva Sexico! (2007), Dijagnoza – patriotizam (2010) i Školokrečina. Nacionalizam u bošnjačkim, hrvatskim i srp-skim čitankama (2012).

her professional activity has been directed towards de-velopment and strategic planning in education. Within her professional and scientific work, she has focused on management, particularly on managerial skills, and within the area of educational development, she focuses on theo-retical and practical definition and development of com-petences, curriculum development, and strategic planning.

Dubravka Stojanović was born in 1963. in Belgrade. She works as an assistant professor at the Faculty of Phi-losophy, University of Belgrade. She is a co-editor of the Annual of Social History and one of the founders of the Association for Social History in Belgrade. She worked on few projects concerning current history textbooks in Serbia. First project was in 1994. organized by the Cen-ter for Anti War Actions, Belgrade and the second was coordinated by “Georg Eckert Institut” from Braunsch-weig, Germany. She serves as a vice-president of the His-tory Education Committee, organized by the Center for Democracy and Reconciliation in South Eastern Europe based in Thessaloniki. Her publications include Iskušavanje načela. Srpska Socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994) [Temptation of Principles. Serbi-an Social-Democratic Party and Serbian War Aims 1912-1918], Srbija i demokratija 1904-1914 (2003) [Serbia and Democracy 1903-1914], Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vrati-ma. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011).

Nenad Veličković was born in 1962. in Sarajevo. He teaches literature at the Faculty of Philosophy, University of Sarajevo. “Fabrika knjiga” published his books of es-says Viva Sexico! (2007), Dijagnoza – patriotizam (2010) [Diagnozis - Patriotism] and Školokrečina. Nacionalizam u bošnjačkim, hrvatskim i srpskim čitankama (2012) [Školokrečina. Nationalism in Bosnian, Croatian and Ser-bian literature textbooks].

John White je emeritus profesor filozofije obrazovanja na Odseku za humanističke i društvene nauke, Instituta za obrazovanje, Londonskog univerziteta. Njegova intere-sovanja tiču se veze između ciljeva obrazovanja i njihove konkretene realizacije u školskom kurikulumu. Autor je i urednik mnogih publikacija, među kojima su Philosophers as Educational Reformers (1979; koautor sa Peterom Gor-donom); The Aims of Education Restated (1982); A Natio-nal Curriculum for All: Laying the Foundations for Success (1992, koautor sa P. O’Hearom); Education and the End of Work: a new philosophy of work and learning (1997); The National Curriculum beyond 2000: the QCA and the aims of education (1998; koautor sa Richardom Aldrichem); The Curriculum and the Child: The Selected Works of John White (2005); Intelligence, Destiny and Education: the Ideological Roots of Intelligence Testing (2006), Exploring well-being in schools: a guide to making children’s lives more fulfilling (2011); The Invention of the Secondary Cu-rriculum (2011); An Aims-based Curriculum (2012; koautor sa Michaelom Reissom).

Patricia White radi kao istraživačica filozofije obrazovanja na Odeljenju za humanističke i društvene nauke, Instituta za obrazovanje, Londonskog univerziteta. Njena intereso-vanja vezuju se za političku filozofiju obrazovanja, građan-ski status i obrazovanje, etiku i moralno obrazovanje, kao i probleme vezane za kategoriju roda u ovim oblastima. Među publikacijama koje je napisala i uredila nalaze se Beyond Domination: An Essay in the Political Philosophy of Education (1983); Civic Virtues and Public Schooling: edu-cating citizens for a democratic society (1996); Democracy and Civic Education (1998); Personal and Social Education: philosophical perspectives (1989); Beyond Liberal Educati-on: Essays in Honour of Paul H. Hirst (1993; kourednica sa R. Barrow); Philosophy of Education: Major Themes in the Analytic Tradition (1998; kourednica sa P. H. Hirstom; 4 toma: “Philosophy and Education”, “Education and Human Being”, “Society and Education”, “Problems of Educational Content and Practices”).

John White is Emeritus Professor of Philosophy of Edu-cation at the Department of Humanities and Social Sci-ences, Institute of Education, University of London. His research includes interest in the mind of the learner and in interrelationships among educational aims and appli-cations to school curricula. He authored and co-authored many publications, including Philosophers as Educational Reformers (1979; with Peter Gordon); The Aims of Educa-tion Restated (1982); A National Curriculum for All: Laying the Foundations for Success (1992, with P. O’Hear); Educa-tion and the End of Work: a new philosophy of work and learning (1997); The National Curriculum beyond 2000: the QCA and the aims of education (1998; with Richard Aldrich); The Curriculum and the Child: The Selected Works of John White (2005); Intelligence, Destiny and Education: the Ideological Roots of Intelligence Testing (2006), Ex-ploring well-being in schools: a guide to making children’s lives more fulfilling (2011); The Invention of the Secondary Curriculum (2011); An Aims-based Curriculum (2012; with Michael Reiss).

Patricia White is a Research Fellow in Philosophy of Edu-cation at the Department of Humanities and Social Sci-ences, Institute of education, University of London. Her research interests lie largely in the political philosophy of education, citizenship and citizenship education, ethics and moral education, gender issues in relation to those areas. Her publications and edited books include Beyond Domination: An Essay in the Political Philosophy of Edu-cation (1983); Civic Virtues and Public Schooling: educat-ing citizens for a democratic society (1996); Democracy and Civic Education (1998); Personal and Social Educa-tion: philosophical perspectives (1989); Beyond Liberal Education: Essays in Honour of Paul H. Hirst (1993; with R. Barrow); Philosophy of Education: Major Themes in the Analytic Tradition (1998; with P. H. Hirst; 4 volumes: “Phi-losophy and Education”, “Education and Human Being”, “Society and Education”, “Problems of Educational Content and Practices”).

Tatjana Stojić radi u Fondaciji za otvoreno društvo od 1993. godine. Kao koordinatorka programa za obrazovanje i mlade, radila je na osmišljavanju i uspostavljanju progra-ma koji bi omogućili veću dostupnost, posebno za margi-nalizovane grupe, kao i kvalitetnije obrazovanje i snažnije učešće raznih učesnika u razvoju obrazovnih i omladinskih politika. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univer-ziteta u Beogradu, na Odeljenju za obrazovanje odraslih. Završila je i kurs o ranom obrazovanju dece na Univerzi-tetu Džordžtaun. Pohađala je i internet kurs “Evaluacija međunarodnih obrazovnih projekata” na Tičers Koledžu Univerziteta Kolumbija, u Njujorku. Urednica je A Guide for Advancing Inclusive Education Practice (2009), i koautorka Center for Local Community Learning (2005) i Youth Public Policy in Serbia (2011).

Ana Kolarić rođena je 1980. godine u Beogradu. Diplo-mirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirala na Studijama roda na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i Fakultetu za humanističke na-uke Univerziteta u Utrehtu. Predaje na Filološkom fakulte-tu u Beogradu. Objavljuje u časopisu Reč.

Dejan Ilić rođen je 1965. godine u Zemunu. Doktorirao je na Studijama roda na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Objavio je knjige Osam i po ogleda iz razume-vanja (2008) i Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer (2011). Urednik je u časopisu Reč i u “Fabrici knjiga”.

Tatjana Stojić is currently employed by the Open Society Foundation, Serbia, where she has worked since 1993. As the Education and Youth Program Coordinator, she de-velops programs that improve conditions for better ac-cess, especially for marginalized groups, better quality of education as well as more significant participation of the stakeholders in developing education and youth policies. She graduated from the Faculty of Philosophy, Belgrade, in the Department of Adult Education. Additionally, she at-tended a six-week course on early childhood education at Georgetown University, Washington DC. She also partici-pated in an on-line four-month course on “Evaluation of International Education Projects” at the Teachers College of Columbia University, New York. She is the editor of A Guide for Advancing Inclusive Education Practice (Belgrade 2009), and co-authored the Center for Local Community Learning (Belgrade 2005) and Youth Public Policy in Serbia (2011).

Ana Kolarić was born in 1980. in Belgrade. She graduated from the Faculty of Philology, University of Belgrade. She received her MA degree in Women’s and Gender Stud-ies in Europe from the Departments of Gender Studies, Central European University, Budapest and The Graduate School of Humanities, Utrecht University. She teaches at the Faculty of Philology, Belgrade University. She publishes in the magazine Reč.

Dejan Ilić was born in 1965. in Zemun. He received his PhD degree in Comparative Gender Studies from the De-partment of Gender Studies, Central European University, Budapest. He published books of essays Osam i po ogleda iz razumevanja (2008) [Eight and a half essays in interpre-tation] and Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer (2011) [Transitional Justice and Understand-ing of Literature: Serbian Case].

ondacija za otvoreno društvo postoji i deluje 20 godina. Koliki značaj pridaje obrazovanju govori to što je odabrala da ova konferencija posvećena obra-zovanju za demokratiju bude završni čin jednogo-dišnje proslave i obeležavanja Dvadesetogodišnjice njenog postojanja. Ako postoji ijedno pitanje kojim se Fondacija bavila neprekidno i s upornom dosled-nošću tokom svog postojanja onda to svakako jeste obrazovanje.

Obrazovanje za demokratiju je tema kojom smo počeli naš angažman u obrazovanju početkom 1990-ih, u vreme kada politike nisu bile javna stvar, kada je sva-ko pominjanje obrazovanja za demokratiju izazivalo neprijateljske reakcije donosilaca odluka i kada su institucije i formalni sistem obrazovanja bili zatvore-ni za bilo kakvu saradnju i razmenu. Obrazovanjem za demokratiju smo počeli da se bavimo u godinama kada su norme isključenosti i isključivanja drugog i drugosti, namernog ili nenamernog pokazivanja ne-razumevanja prema potrebama i interesima drugog, bile deo oficijelne politike i dominantna konvencija u javnom prostoru. Delovali smo izvan sistema. Ko-ristili smo i promovisali različite metodologije ne-formalnog obrazovanja i snažno podržavali napore organizacija građanskog društva da pored tada jedino priznatog i poželjnog etničkog identiteta, i uprkos tome, afirmišu identitet građanina.

Demokratija u jednom društvu ne može da po-stoji ako su njegovi članovi objekti; oni moraju biti subjekti političkog društva i političkih procesa. Zato smo nastojali da obezbedimo ili da podstaknemo aktivno učešće građana, kao i da kod mladih pod-staknemo interes za političke i demokratske procese i tako ojačamo zahtev za demokratski razvoj. Hteli smo da afirmišemo kritičko mišljenje, hteli smo da

PRAVO NA OBRAZOVANJEJADRANKA JELINČIĆ

F

34

Reč no. 83/29, 2013.

afirmišemo odgovornost za društvene razvoje i hteli smo da studenti, učenici, ali i oni koji su to možda propustili u prethodnom formalnom obrazovanju, ovladaju znanjima i veštinama koje su primerene aktivnom građaninu u društvu koje obeležava postojanje različitosti i drugosti. Govorim o znanju o tom drugom, o sticanju kompetencija da se s tim drugim komunicira, udružuje i dalje utiče na demokratske i društvene razvoje.

Kada se u Srbiji naizgled sve promenilo 2000. godine, pokušali smo da u saradnji sa Vladom unesemo svoje iskustvo u formalni obrazovni sistem. I tada smo opet izabrali da znanje o demokratiji i uslovima za njen razvoj, praktikovanje i samoodrživost, te znanje o značaju obrazovanja za demokratiju bude naš doprinos, naš naglasak u re-formi obrazovanja. Zbog toga smo naročito pomagali javne rasprave i uključivanje svih nosilaca interesa u obrazovanju (stakeholders) u taj dijalog. Obrazovanje u načelu nije samo pitanje obrazovnih struka i obrazovnih stručnjaka. Ono je pitanje od jednakog značaja i za one kojima je ono namenjeno, ali isto tako i za one čiji interesi i njihovo ostvarivanje u demokratskom društvu zavise od kvaliteta, sadržaja i efekata obrazovanja i obrazovnih politika. To je pitanje koje se tiče svih učesnika u obrazovnom procesu (od nastavnika, roditelja, do samih učenika), ali je jednako i pitanje koje se tiče i nekih drugih struka i profesija i društvenih grupa. Videli smo da su upravo te horizontalne veze između ra-zličitih potreba, različitih profesija, različitih interesa, bile ono što je nedostajalo da bi se obezbedila samoodrživost onoga sto je postignuto u vreme reformskog entuzijazma od 2001. do 2003. godine.

Danas će se ovde raspravljati o obrazovanju za demokratiju, ali će se nužno morati raspravljati i o obrazovanju uopšte i o vezi između obrazovanja i demokratije, njenog kvaliteta i društvene ukorenjenosti od koje zavisi njena stabilnost i samoodrživost, a u druš-tvima u kojima se tek konstituiše i konsoliduje demokratski poredak. Iz toga proizlazi da su obrazovanje uopšte i obrazovanje za demokratiju po svemu političko pitanje.

U tom kontekstu kao prvo pitanje u vezi s obrazovanjem otvara se pitanje do-stupnosti obrazovanja. Ako je dostupnost obrazovanju, odnosno obrazovnom sistemu u kome se studenti obrazuju i za demokratiju veća, utoliko možemo očekivati da ćemo živeti u društvu koje više odlikuju demokratski odnosi, veća lojalnost demokratskim načinima usklađivanja interesa i efektivnije informisano učešće građana u demokratskim procesima odlučivanja. Iz toga proizlazi da obrazovne politike u demokratskom društvu moraju biti inkluzivne, a formalni obrazovni sistem – od osnovnog obrazovanja do univerziteta, i u svim segmentima između – dostupan svima. Obrazovni proces mora biti sposoban da izađe u susret različitim pojedincima i društvenim grupama i usklađen s njihovim potrebama. Mora im svima obezbediti sticanje veština i znanja koji podstiču njihovu interakciju kako bi oni docnije mogli da svi zajedno čine onaj korpus koji se zove građanstvo, koji uče-stvuje u političkim procesima i utiče na odlučivanje. To je moguće jedino ako svi imaju

35

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

mogućnost da steknu znanja i veštine da kritički misle, da razumeju drugog i drugačijeg, da podrazumevaju da se društvo sastoji od različitosti, da vladaju kompetencijama da sa drugim ostvare interakciju i u procesu donošenja odluka međusobno stupe u dijalog ili zajednički deluju prema vladi.

Posmatrano iz tog ugla pravo na obrazovanje je osnovno ljudsko pravo na jednak način kao što je to i pravo na informisanje, a njegovo konzumiranje jeste uslov informisanog učešća građana u demokratskim političkim procesima. Zbog toga danas ima smisla otvoriti pitanje statusa tog prava.

Pravo na obrazovanje je priznato kao pravo u korpusu socijalnih i ekonomskih prava. Međutim, ako obrazovanje jeste instrument za razvoj demokratskog društva, ako je to uslov demokratskog društva, onda je na pravnicima, politikolozima i drugim strukama, na nedržavnim i državnim akterima, da počnu razmišljati o tome da se unapredi položaj prava na obrazovanje. Zarad stabilnosti demokratskog poretka, zarad samoodrživosti de-mokratije potrebno je ili da onaj korpus prava koji je regulisan Drugim paktom Ujedinje-nih nacija, dakle Paktom o socijalnim i ekonomskim pravima, dobije status Prvog pakta, Pakta o političkim i građanskim slobodama i pravima; ili da se otvori ozbiljna debata na međunarodnom planu o tome da li je došlo vreme da se pravo na obrazovanje zajedno sa pravom na osnovnu zdravstvenu zaštitu preseli iz Drugog pakta u Prvi pakt i tako konačno obrazovanju prizna status političkog prava i podigne osetljivost za pravo na obrazovanje na nivo osetljivosti za pravo na slobodne izbore, pravo na život, slobodu misli, veroispovesti i slično. Time bi se podigla odgovornost za poštovanje prava na obrazovanje, unapredio kvalitet demokratije ili po rečima profesora Kina njena “socijalizacija”, a zahtev za pove-ćanom participacijom građana u procesima donošenja odluka bi dobio veći smisao. Ovo je uslov da se na drugačiji način progovori i o drugim kontroverznim pitanjima koja se javljaju u vezi sa obrazovanjem. Time bi se promenio diskurs unutar koga se raspravlja o tome da li je znanje roba i da li obrazovni proces treba da služi samo sticanju znanja i veština koji obezbeđuju bolju poziciju na tržištu rada ili i sticanju znanja i veština koji obezbeđuju život u demokratskom društvu.

Da, znanje jeste roba, ono je uvek bilo roba, ono je uvek bilo deo ponude na tržištu radne snage. Ali to nikako nije u suprotnosti s činjenicom da je znanje i uslov de-mokratskog društva i demokratskih odnosa u društvu. Zapravo, onoliko koliko znanje do-pušta socijalnu propulzivnost, kretanje kroz socijalne slojeve i stvarno učešće u procesima donošenja političkih odluka, taman toliko ima demokratije u jednom društvu. U uslovima globalizacije i sve intenzivnijih migracija uspostavljanje demokratskih odnosa, sposob-nost interakcije s drugim i drugačijim u procesu rada snažno utiče i na sam ekonomski razvoj, na efekte rada, na produktivnost. Mobilnost radne snage i timski rad, uključujući i timski rad preko IT mreža, zahteva veštine koje su potrebne za rad u sredinama u ko-

36

Reč no. 83/29, 2013.

jima rade pojedinci sa mnogostrukim i različitim identitetima i specifičnim obeležjima i ličnim svojstvima (etničkim, kulturnim, rasnim, rodnim, fizičkim itd.). Upravo takvo okruženje zahteva tolerantnost, veštine socijalnih transakcija koje isključuju predrasude i podrazumevaju ne samo prihvatanje već i poštovanje drugosti, umeće da se izvrši efektivna razmena između učesnika u radnom procesu i razmena sa spoljnim klijentima. Samo oni koji raspolažu takvim veštinama su sposobni da efikasno doprinose celini radnog procesa i efikasno obave poverene poslove u komunikaciji sa spoljnim svetom.

Zbog novih političkih i ekonomskih razvoja nužno je otvoriti novi krug deba-ta o mestu i značaju obrazovanja kao takvog i razumeti da je obrazovanje za demokratiju nužan i integralni deo savremenog koncepta obrazovanja. Stoga i ovu konferenciju treba razumeti kao sredstvo za otklanjanje svake dileme da li i u kojoj meri obrazovanje za de-mokratiju treba da bude sastavni deo obrazovanja.

OBRA ZO VA NJE U SR BI JI: IZ ME ĐU PO ZNA TE PRO ŠLO STI I NE PO ZNA TE BU DUĆ NO STITIN DE KO VAČ CE RO VIĆ

a hva lju jem se na po zi vu i na to me što se ba-vi te obra zo va njem. Za hva lju jem se na na ja vi ozbilj-nog mul ti di sci pli nar nog raz mi šlja nja o to me šta s tom čud nom stva ri – obra zo va njem. Ja sam psi ho log obra zo va nja, me ni je na pro sto osnov na pro fe si ja da se ba vim tom te mom, i uto li ko mi je dra že kad vi dim za in te re so va nost i pred stav ni ka dru gih pro fe si ja. Već sam du go u ovoj obla sti i ima la sam sre ću da sa ra-đu jem sa dva mi ni stra ko ji su za i sta hte li da me nja ju stva ri. Ve o ma je te ško pro ce ni ti šta je či ji do pri nos u do sa da šnjem raz vo ju obra zo va nja. Šta je na sta lo usled sa mih okol no sti, šta su do pri ne li svi lju di za-jed no, da kle lju di ko ji su se upu sti li u rad u ovoj ja ko za pu šte noj obla sti, a šta je u sve mu to me in di vi du al ni do pri nos po je di nih struč nja ka. Že lim od mah da ka-žem ono sa čim ću i za klju či ti pre zen ta ci ju: ko la bo-ra ci ja, za jed nič ki rad, uklju či va nje ra znih po je di na ca i gru pa, to je ključ no za obra zo va nje. Bez ta kvog pri-stu pa će mo te ško na pra vi ti ko rak una pred. Za klju-či ću i sa tim da mi, na ža lost, još uvek ima mo na vi ku da pro ce nju je mo in di vi du al ne do pri no se, in di vi-du al nog na stav ni ka, struč nja ka ili mi ni stra. Ne gde ima ne kih do brih na stav ni ka, ne gde ima ne kog do-brog ru ko vo di o ca, ne gde ima ne kog do brog di rek-to ra, ne kad ima ne kog do brog mi ni stra. Zbog to ga ne uspe mo da vi di mo da nam je pro blem ozbilj ni ji: ne ma mo si stem ko ji bi osi gu rao da svi bu du do bri.

Do bi la sam za da tak da pru žim pre gled sta nja u obra zo va nju u Sr bi ji iz me đu po zna te pro šlo sti i ne-po zna te bu duć no sti. Pred sta vi ću obra zov ne to ko ve po sled njih dva de set go di na kod nas i ma lo ću za sta ti kod pi ta nja gde smo sad, ko ja nas uz bu đe nja još če-ka ju, i ku da nas ona mo gu od ve sti. Da ću isto rij ski pre gled u pet sli ka i sva ka ko ne bez pri stra sno sti. Ja sam u po gle du obra zo va nja bes kraj no pri stra sna, čak

Z

38

Reč no. 83/29, 2013.

i on da ka da ana li zi ram, čak i on da ka da kri ti ku jem. Po ne kad na obra zo va nje gle dam kao psi ho log, po ne kad kao ne ko ko ru ko vo di si ste mom, po ne kad iz ugla ne kog ozbilj nog kri-ti ča ra ko ji je isto vre me no i kri ti čar dru štva, po ne kad iz ugla ro di te lja, po ne kad iz ugla na stav ni ka, po ne kad iz ugla ljud skog bi ća ko je je pro ve lo do volj no vre me na na ovom sve tu da sa da mo že i da su mi ra.

Pr va sli ka vra ća nas u vre me pre de ve de se tih. Re kla bih da smo to kom osam de se tih ima li ne ko li ko ne u spe šnih po ku ša ja struč nja ka da do pri ne su po bolj ša nju obra zo va nja. Si stem obra zo va nja je kod nas bio ure đen po pe da go škim prin ci pi ma iz pe de se tih i še zde se tih go di na, a na u ka o obra zo va nju je u to do ba uči ni la ve li ke is ko ra ke – so ci jal no kon struk-ti vi stič ki pri stup i hu ma ni stič ki pri stup su se ar ti ku li sa li, sa zna nja o raz vo ju i na či ni ma nje go vog pod sti ca nja su po sta la evi dent na, kog ni tiv na psi ho lo gi ja je po nu di la no va ob ja-šnje nja o funk ci o ni sa nju sa znajnog “apa ra ta” i sve to je mo glo ima ti di rekt ne im pli ka ci je po na čin or ga ni zo va nja obra zo va nja. Oni ko ji su ra di li na fa kul te tu ima li su uti sak da je obra zo va nje ta ko za tvo ren si stem da ni ko ne mo že da mu pri đe. A kad ne mo že te pri ći pred me tu va šeg iz u ča va nja, on da po tra ži te ne ki dru gi pred met iz u ča va nja. I na uč ni ci su, da ta ko ka žem, ljud ska bi ća, i oni že le da se ba ve te mom ko ju mo gu da is tra žu ju, oko ko je mo gu ne što da ura de, na ko ju mo gu da uti ču, u od no su na ko ju mo gu re al no da se po zi ci o ni ra ju. A na ša obra zov na re al nost je bi la ta ko ne pro zir na, ba rem za nas ko ji smo ra di li na uni ver zi te tu, da je is tra ži va nje te ma ko je se ti ču obra zov nog si ste ma u Sr bi ji bi la pra va ret kost. Se ćam se is tra ži va nja – ana li ze udž be ni ka s kra ja osam de se tih. Ta da je na zah tev Za vo da za iz da va nje udž be ni ka pro fe sor Ivić oku pio ve li ki tim ko ji je oba-vio ogro man po sao. Isp ti va li smo udž be ni ke Za vo da i u smi slu so ci ja li za ci je i u po gle du uče nja: ka ko se mo ti vi šu đa ci, ka kvi se za da ci za da ju, ko ji se kon cep ti nu de, ko ji se so-ci ja li za cij ski mo de li nu de, i ot kri li smo za bri nja va ju će manj ka vo sti udž be ni ka u sva kom po gle du. Ta ana li za ni ka da ni je in te gral no ob ja vlje na, za vr ši la je u ne koj fi o ci Za vo da. Uočio se ne ki ma li bo lji tak u sa mim udž be ni ci ma Za vo da. Ali, to sma tram jed nim ne-u spe šnim, a ogrom nim ra dom. Mo gli smo da pri đe mo si ste mu obra zo va nja, ali ni smo mo gli na nje ga da uti če mo.

Se ćam se još jed nog po ku ša ja – “Ana li ze efe ka ta osnov no škol skog obra zo va-nja”, ta ko đe s kra ja osam de se tih, ka da je ve li ki tim oku pio pro fe sor Ha vel ka. Taj tim je sa či nio sni mak sta nja zna nja de ce ko ja za vr ša va ju osnov nu ško lu. Po put pret hod ne, i ova ana li za je uka za la na ogrom ne pro ble me, na neo bič no ve li ke ru pe, na fe no me ne za ko je ne bi ste oče ki va li da ih obra zo va nje pro iz ve de. Re ci mo, rast ko re la ci je iz me đu obra zo-va no sti ro di te lja i uspe ha de te ta u vi šim raz re di ma ško le. Taj po da tak go vo ri o to me da ško la za pra vo ne oba vlja svo ju funk ci ju, te da ro di te lji, ko ji su u sta nju da po mog nu de ci, pre u zi ma ju od go vor nost za to da de te ne što na u či. Pa de ca či ji ro di te lji vi še zna ju i mo-

39

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

gu vi še. Po red ra sta ko re la ci je pri me će ni su i ozbilj ni ne do sta ci u raz u me va nju osnov nih na uč nih kon ce pa ta. I ta ana li za je, na rav no, kao i pret hod na, uka za la na do mi nant ni re-pro duk tiv ni pri stup u obra zo va nju. Tu se “kao da” ne što uči, pa se on da “kao da” do bi ja ju oce ne... Svi “kao da” ne što ra de, a efek ti su ve o ma, ve o ma sla bi.

Se ćam se još jed nog de ta lja iz te sli ke. Od ’89, ka da je pao Ber lin ski zid, po-če lo je na glo da ra ste in te re so va nje struč nja ka za te mu obra zo va nja. Kao da smo po sta vi li se bi pi ta nje – a šta ako nas ne ko stvar no upi ta šta da se ra di? Da li bi smo mo gli sa mo na osno vu na šeg te o rij skog zna nja, na osno vu na ših is tra ži va nja, ko ja su se pr ven stve no ba vi la fe no me ni ma ko ji su da le ko od re al no sti škol stva, da li bi smo sa mo na osno vu to ga mo gli da da mo sa vet o to me šta stvar no da se ra di? Stvo rio se am bi jent za is tra ži va nje – ka ko no vi so ci jal no kon struk ti vi stič ki pri stup uče nju une ti u re al nost ško lo va nja? Vi de li smo broj-ne pre pre ke, ali smo vi de li i na či ne da se te pre pre ke pre mo ste. Iz to ga su iz ra sle mno ge ak tiv no sti u de ve de se tim. To su bi le pred rad nje, to je sli ka iz da le ke pro šlo sti.

Dru ga sli ka se od no si na pe riod ko ji je po me nu la i Ja dran ka Je lin čić: bunt iz de ve de se tih ko ji se ar ti ku li sao u ne vla di nom sek to ru. Ne sa mo što su Fond za otvo re no dru štvo i mno gi dru gi do na to ri po ma ga li ne vla din sek tor, ne go se i struč nost sa uni ver zi te ta pre li la u taj isti sek tor. Ono što ni smo mo gli da ura di mo unu tar si ste ma, na uni ver zi te tu, u in sti tu-ci ja ma, ra di li smo u ne vla di nom sek to ru. Ta da se u Sr bi ji, a slič no je bi lo i u Hr vat skoj i dru gim ze mlja ma na pro sto ru ex-Ju go sla vi je, stvo rio ve o ma stru čan ne vla din sek tor. A to ni je čest slu čaj: obič no su ne vla di ne or ga ni za ci je vo lon ter ske or ga ni za ci je i ba ve se pre-te žno hu ma ni tar nim ra dom. Kod nas se ve li ka struč nost i sve što je bi lo naj za ni mlji vi je, naj va žni je, naj de lo tvor ni je sli lo u ne vla din sek tor. Po če lo se od psi ho so ci jal ne po mo ći de ci iz be gli ca. Se ćam da je Fond pr vi put or ga ni zo vao na Pa li ću kamp za de cu iz be gli ca. Tad se u to uklju či la mo ja ko le gi ni ca, ko ja je na ža lost ne dav no pre mi nu la, Na da Ig nja to vić Sa vić. Že lim da se na ovom sku pu ču je nje no ime: ona je ta da bi la pred vod nik ovih ak tiv no sti. Pa ra lel no s tim, već ne gde od ’92, po či nje da ra di gru pa Most. Pr vo, u okvi ru Cen tra za an ti rat ne ak ci je, po či nje da se ba vi so ci jal nim kon flik ti ma i pre ven ci jom so ci jal nih kon-fli ka ta, a za tim de lu je kao sa mo stal na in sti tu ci ja. Vr lo br zo se vi de lo ko li ko je va žno ta kav pri stup in te gri sa ti u ško le. Osnov ni mo tiv je bio da se osi gu ra da se kod ge ne ra ci ja mla dih – ko ji se su o ča va ju s on da šnjom po li tič kom pro pa gan dom, rat nom pro pa gan dom – stvo-re me ha ni zmi, zna nja i ve šti ne za ne na sil no re ša va nje su ko ba, i da se na taj na čin spre či per pe tu i ra nje na si lja. To je za nas bio po če tak obra zo va nja za de mo kra ti ju, ta ko smo to i tre ti ra li. Ra di le su i dru ge or ga ni za ci je. Ču va ri osme ha su ra di li na kon struk tiv noj ko-mu ni ka ci ji. Po sle to ga se po ja vi lo pu no ra znih or ga ni za ci ja: “Zdra vo da ste” sa Ve snom Og nje no vić, “Haj de da”, “Psi ho kod”, “Gra đan ske ini ci ja ti ve” sa Mi ljen kom De re tom, “Obra zov ni fo rum” sa pro fe so rom Ivi ćem.

40

Reč no. 83/29, 2013.

Na ovaj na čin se stvo rio je dan ve li ki re surs u ne vla di nom sek to ru, ko ji se sve ozbilj ni je ba vio obra zo va njem. Bi lo je tu do brih ide ja za ko je mi slim da su još uvek ko ri-sne. Ka ko je to ušlo u si stem? Na pro sto, ču dom. In di vi du al nim an ga žma nom po je di nih lju di. To je sad već aneg do ta ka ko je “Uči o ni ca do bre vo lje” ušla u re do van si stem kao ak-tiv nost ko ja se ra di sa de com. Na stav ni ci su do la zi li na obu ke i po tom dr ža li niz ra di o ni ca sa uče ni ci ma. Pri ča ka že da se ne ko – reč je o Ru ži ci Ro san dić, ko a u tor ki “Uči o ni ce do bre vo lje” – znao sa ne kim u Mi ni star stvu. Taj iz mi ni star stva je vi deo po gram i re kao – u, pa ovo je do bro. Upra vo ta da je bi la iza šla i knji ga Di ja ne Plut O kon flik ti ma i šta sa nji ma, ko ja je bi la na me nje na de ci. De ca su je či ta la kao strip, pod klu pom, za vre me do sad nih ča so va fi zi ke i ma te ma ti ke. Ne ko je to pri me tio, pa se re klo – ‘aha, ok, to je mo žda u re du’. Na ta kav neo bi čan na čin smo već to kom rat nih de ve de se tih do bi li pr ve škol ske pro gra me za de mo kra ti ju unu tar si ste ma.

Tre ća sli ka pri ka zu je en tu zi ja zam i pr ve re for me iz pe ri o da 2001-2004. Pod se ti ću vas, ta da je gra đan sko vas pi ta nje uve de no kao pred met u ško la ma. Znam da ima pu no di le ma i pu no di sku si ja oko to ga za što je gra đan sko vas pi ta nje ušlo u ško le u pa ru sa ver skom na-sta vom. Ka ko je mo gu će da to ni je mo glo da se raz dvo ji; ka ko je mo gu će da i po sle de set go di na gra đan sko vas pi ta nje i ver ska na sta va sto je kao al ter na ti va jed no dru gom? O ovoj te mi bi tre ba lo ozbilj no raz go va ra ti, ali ne sa da, po što je u to vre me si stem pro šao mno go ve će i va žni je ino va ci je. To je bi lo vre me ka da se mno go ra di lo na pod sti ca nju ini ci ja ti ve i kre a tiv no sti u ško la ma, u sa rad nji sa na stav ni ci ma. For mi ra ni su no vi škol ski od bo ri u ko ji ma su i ro di te lji do bi li iz ve snu ulo gu. Oba vlje ne su kon sul ta ci je ši ro kih raz me ra uz po dr šku Fon da za otvo re no dru štvo – raz go vo ri o re for mi u ko ji ma je uče stvo va lo sko ro de set hi lja da lju di iz si ste ma obra zo va nja. Na osno vu tih raz go vo ra osmi šljen je pa ket pr-vih re for mi. Mno go se ra di lo na škol skom raz voj nom pla ni ra nju. Ško le su po sta le me sto na ko jem lju di ne sa mo što pre da ju svo je pred me te ne go sa da i se de za jed no, gle da ju ce lu usta no vu, pra ve pla no ve, do go va ra ju se, pra ve no vi pro gram. U tom pe ri o du su se na-stav ni ci po ško la ma vr lo ra do uklju či va li u sve to. Ta da, na po čet ku dve hi lja di tih je to bi lo mo gu će. Ka sni je, ka da u si ste mu vi še ni je bi lo čvr stog oslon ca za raz voj no pla ni ra nje, to je za mr lo. Ta ko se lju di iz ško la se ća ju tog pe ri o da.

Po sta vljen je si stem za struč no usa vr ša va nje na stav ni ka, to je ta ko đe bi la ve li ka ak ci ja u ko joj je po če la da se for mi ra svest da je po treb no da se na stav ni ci struč no usa vr-ša va ju. Po nu da je bi la sprem na. Svi uspe šni pro gra mi iz ne vla di nog sek to ra su, za jed no sa dru gim pro gra mi ma, stva ra nim po uni ver zi te ti ma ili ško la ma ta da do bi li zva ni čan, le gi ti man ulaz u si stem: akre di to va li su se i na stav ni ci su mo gli da ih po ha đa ju, da pri ku-plja ju bo do ve. Po sto ja lo je ve li ko in te re so va nje za to, i na pra vlje ni su pr vi ko ra ci u raz vo ju. Za po če ta je i ku ri ku lar na re for ma u op štem obra zo va nju, ušao je u si stem no vi pro gram

41

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

za pr vi raz red osnov ne ško le, i za po če ta je re for ma sred njih struč nih ško la. A ve li ki do pri-nos do ne lo je i uklju či va nje u Tem pus pro gram i u Bo lonj ski pro ces. Sr bi jan ka Tu raj lić je vo di la ovu ak ci ju. Pret po sta vljam da se se ća ko li ko je to bio ve li ki is ko rak za naš si stem i šta je sve tre ba lo ura di ti da bi se on de sio. Ali i ta sli ka je oti šla i do šla je sle de ća sli ka. Pi ta nje je šta je osta lo od sve ga ta da za po če tog do da nas.

Ja bih sle de ću sli ku oka rak te ri sa la kao ne ku vr stu du plog ko lo se ka. U pe ri o du 2004-2008. su s jed ne stra ne de li mič no za u sta vlje ne ili za ne ma re ne pret hod ne re for me, ali su, s dru-ge stra ne, u to vre me uve de ne i raz ne no vi ne, ne što vi še na vi šim ne go na ni žim ni vo i ma obra zo va nja. Re ci mo, na sta li su no vi bo lonj ski pro gra mi vi so kog obra zo va nja, ce li pa ket akre di ta ci ja fa kul te ta, uni ver zi te ta, raz li či tih pro gra ma. Ja ovo “bo lonj ski” sta vljam, na-rav no, pod na vod ni ke, da ne po mi sli te da tu ne ma šta da se ko men ta ri še. Ali, is ko rak je ste na pra vljen. Pro ši re no je i pi lo ti ra nje no vih pro fi la sred njih struč nih ško la. Go di ne 2008. već smo ima li 56 no vih pro gra ma za za ni ma nja, odnosno pro fi la, ko ji se sa oko 10 od sto uče ni ka pi lo ti ra ju u raz li či tim ško la ma sa po ne ko li ko ode lje nja. Me đu tim, to je ipak bi lo sa mo pi lo ti ra nje, a ne si stem sko re še nje. Ta da je in ten zi vi ra no i pi lo ti ra nje in klu ziv nog obra zo va nja; ne što se u ve zi s in klu ziv nim obra zo va njem ra di lo i pre 2004, ali od 2004. je na sta lo pu no lo kal nih ti mo va ko ji su kre nu li da raz ra đu ju na či ne uklju či-va nja de ce iz vul ne ra bil nih gru pa u ško le. Od ško le do ško le me njao se od nos pre ma ovom no vom pri stu pu, i is pro ba va lo se ka ko da se kre ne ozbilj ni je u ostva ri va nje pra ved no sti, to jest so ci jal ne prav de u obra zo va nju. Taj pe riod obe le žio je i po če tak li be ra li za ci je tr-ži šta udž be ni ka, ta ko đe u svoj stvu ogle da. Ja u sve mu to me ni sam uče stvo va la, ali mi slim da ni je tač no ka da se ka že da se ta da baš ni šta ni je ura di lo. To je ste bio pe riod u ko me su se sme ni la tri mi ni stra, pa je i ta či nje ni ca do pri ne la uti sku frag men ti ra no sti. Me đu tim, po sto ja la je ja ko va žna po dr ška me đu na rod ne za jed ni ce, po dr ška raz li či tih pro gra ma, po dr ška do na to ra ko ji su odr ža li i na sta vi li svo je pro gra me, de lom kroz si stem, de lom kroz ne vla din sek tor.

I ko nač no – pe ta sli ka, pe riod 2008-2012, ko ji pr ven stve no ka rak te ri še pri pre ma za evrop ske in te gra ci je i u obra zo va nju. De lom su na sta vlje ne re for me iz pret hod nog pe ri-o da, kao i iz 2001. Ali, en tu zi ja zam je do ne kle opao. Evo jed ne aneg do te iz ovog pe ri o da. Po če la sam po no vo da ra dim u Mi ni star stvu kao dr žav ni se kre tar. Raz go va ra mo o to me šta mo že da se ura di. Jed na pro fe sor ka gra đan skog vas pi ta nja sa že la je glav nu po ru ku – mo lim vas, re kla je, da li mo že te da ga ran tu je te da će mo ono što sa da za poč ne mo stvar no i na sta-vi ti da ra di mo, po što je di no pod tim uslo vom ho će mo da lje da ra di mo. Ako to ne mo že te da ga ran tu je te, on da ni šta. Slič no su re kle i ko le ge iz is tra ži vač kih kru go va – če kaj, haj de pr vo da vi di mo da li to mo že da se ga ran tu je, po što mi vi še ne že li mo da gu bi mo kre di-

42

Reč no. 83/29, 2013.

bi li tet, da ra di mo ne što što se po sle ne pri me nju je u prak si. Na rav no, pret po sta vlja te da sam im re kla da to pre sve ga za vi si od njih a ne od me ne.

Za po čet je niz ve li kih pro je ka ta. To su sad ve li ki pro gra mi, ko je de lom fi-nan si ra EU, de lom dru gi do na to ri ili kre di ti. To su ozbilj ni re form ski ko ra ci ko ji pod-ra zu me va ju, re ci mo, uklju či va nje pe da go ških asi ste na ta kao po moć in te gra ci ji rom ske de ce, za vr šne is pi te, uvo đe nje no vih pi lo ti ra nih pro fi la u si stem u sred njem struč nom obra zo va nju, po sta vlja nje si ste ma dru ge šan se za od ra sle ko ji su na pu sti li osnov nu ško lu, pro ši ri va nje ob u hva ta pred škol skim obra zo va njem itd. Da kle, ozbilj ni i do bro pro mi šlje ni stra te ški pro jek ti. Po če la su da se oba vlja ju a i da se ko ri ste i ve li ka is tra ži va nja. Re ci mo, po če li smo da uva ža va mo re zul ta te Pi sa is tra ži va nja: od me ri li smo na še re zul ta te sa re-zul ta ti ma dru gih ze ma lja. I to ne sa mo po me stu na rang li sti. Po če li smo da se pi ta mo i ka ko na pre du je mo, gde ima mo po bolj ša nja, a gde na za du je mo. U ovom pe ri o du na sta je i je dan ve li ki si stem ski re form ski pa ket: in te gra ci ja de ce iz vul ne ra bil nih gru pa. Po mo joj pro ce ni, Mi ni star stvo je naj vi še ura di lo na ovoj pro ble ma ti ci. Iako su ci lje vi bi li i pra ved-nost i kva li tet i efi ka snost obra zo va nja, mi slim da je naj vi še vre me na i sna ge ap sor bo va la in te gra ci ja de ce iz vul ne ra bil nih gru pa.

Tre ba re ći i da je ovo pe riod ka da po či nje mo da se ba vi mo naj te žim te ma ma u obra zo va nju: fi nan sij skom re for mom, ko ja je bila raz ra đena i onda je trebalo is pla ni-ra ti ka ko da se spro ve de unutar si ste ma; te ra ci o na li za ci jom ili op ti mi za ci jom mre že ško la zbog de mo graf skog pa da, vi ška na stav ni ka, manj ka de ce, ge o graf skog ras po re da ško la ko ji po ti če iz še zde se tih i ne pra ti te ku će sta nje; stvar nom pre ven ci jom na si lja, ko je se u ško-la ma po ve ća va lo, upr kos to me što je mno go pro gra ma ušlo u ško le.

Uve de ni su eks ter ni za vr šni is pi ti, za sad na kra ju osnov ne ško le, i za po če ta pri pre ma za za vr šne is pi te na kra ju sred nje ško le. Po če lo je otvo re no da se go vo ri o ko rup-ci ji u obra zo va nju na osno vu ana li ze OECD-a. Mi smo pro šle go di ne tra ži li tu ana li zu, i Sr bi ja je po sta la pi lot ze mlja u ko joj se ura di la ana li za in te gri te ta si ste ma obra zo va nja. Že le li smo da vi di mo ko je su to obla sti obra zov nog si ste ma ko je no se po ten ci jal ni ri zik od ko rup ci je, i ana li za je po ka za la ne ko li ko ne u ral gič nih me sta. Ne u ral gič na me sta mo gu od mah da vam na ve dem, OECD-ova pu bli ka ci ja je pre ve de na i usko ro će se di stri bu i ra ti. Ne u ral gič na me sta su: za po šlja va nje na stav ni ka; upis na fa kul te te, ne svu da, ali na pu no me sta, po seb no pri pre ma uče ni ka za upis na fa kul tet (na pla ti te pri pre mu, pa se uče nik upi še); usme ni is pi ti na uni ver zi tet skom ni vou. To su tri ključ ne tač ke. Što se ti če za-po šlja va nja, u no vim za ko ni ma, ko ji su pri pre mlje ni za Skup šti nu, od mah je unet član za ko na ko ji se od no si na kri te ri ju me na osno vu ko jih se mo ra vr ši ti za po šlja va nje, ka ko bi se za i sta spre či lo da se ro đa ci, par tij ski dru go vi, de ca pri ja te lja itd. za po šlja va ju u ško la ma ume sto bo lje kva li fi ko va nih oso ba. Ko nač no, iz ra đe na je i stra te gi ja. Sle di nje no usva ja-nje, a po tom i nje na pri me na.

43

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Do zvo li te mi ne ko li ko lič nih re flek si ja po vo dom ovih pet sli ka. Imam uti sak da su se u pro te klih de set go di na do go di le mno ge par ci jal ne pro me ne, ali ni je do šlo do dra ma tič nog na pret ka. Mo že mo du go pri ča ti o to me za što je ta ko. Ipak, na pre dak po sto ji i to u ve zi sa svim te ma ma iz svih obla sti obra zo va nja. Me đu tim, ni oko jed ne te me se na pre dak ni je kon so li do vao u do volj noj me ri da bi mo gao po sta ti oslo nac za raz voj osta lih seg me na ta. Ima mo kom pli ko van i ve li ki si stem, i ako že li te da ga una pre di te, mo ra te ima ti ne ke čvr ste tač ke da bi ste na nji ma mo gli da lje da gra di te. Ja u ovom tre nut ku ne znam ko ja je to čvr-sta tač ka na ko joj se mo že da lje gra di ti. Bo jim se da bi tre ba lo učvr sti ti čak pet-šest ta ča ka da bi smo do bi li sta bi lan oslo nac za da lji rad. Imam uti sak da to kom ce log svog ba vlje nja, tj. ovog čud nog ra da u Mi ni star stvu ko ji sam do bro volj no pri hva ti la, ali ne i bez iz ve sne ogra de, op sta ju za pra vo iste ne u ral gič ne tač ke.

Kao i de ve de se tih, kao i na po čet ku dve hi lja di tih, i da lje je te ma kva li tet na-stav ni ka, i da lje je te ma nji ho vo obra zo va nje. Mi za pra vo ne ma mo na stav ni ke, mi ima mo isto ri ča re, fi zi ča re, ge o gra fe, ko ji, eto, ni su us pe li da se za po sle ta mo gde su že le li i za šta su uči li, pa se za po šlja va ju u ško la ma, kao da ško la ne tra ži kva li fi ka ci je, kao da ško la ni je jed na po seb na vr sta in sti tu ci je. Evo, čak i na Fi lo zof skom fa kul te tu, ni sam si gur na da li so ci o lo zi, pa čak ni da li isto ri ča ri pro la ze ne ku ozbilj ni ju pri pre mu za na stav nič ku pro fe-si ju, a pri tom, ta pri pre ma bi mo gla da se oba vi na tom istom fa kul te tu. Da ne go vo ri mo o dru gim stru ka ma, elek tro teh ni ča ri ma, ma šin ci ma, prav ni ci ma, ko ji u stva ri od la ze da ra de po sred njim ško la ma a da im si stem ni je pru žio ni ma lo oslon ca za taj rad.

Dru ga ne u ral gič na tač ka je auto no mi ja ško la, što je i pi ta nje de cen tra li za ci je. Ovo pi ta nje se, na rav no, ne mo že re ša va ti sa mo unu tar obra zo va nja. Po treb no je da se ce lo dru štvo sa gla si. Mi smo u pe ri o du pr vog re form skog ta la sa ma lo is ko ra či li u sme ru de cen-tra li za ci je i po ve ća nja auto no mi je ško la, a on da smo vi de li da nas ni ko ne pra ti, pa smo mo ra li da se vra ti mo ko ji ko rak una zad. Gle da no iz da na šnje per spek ti ve, dra go mi je što smo se vra ti li, po što op šti ne mo ra ju bi ti stvar no kom pe tent ne, da kle u sta nju da ana li zi ra-ju, u sta nju da pri ku pe re le vant ne po dat ke i da na osno vu njih do ne su du go roč no is prav ne od lu ke. Mi slim da je ovo, mo žda, naš naj ve ći pro blem – auto no mi ja ško la i mo guć nost da ško la, tj. oni ko ji ra de u ško li za i sta do bi ju i kom pe ten ci je i pra vo da se ba ve obra zo va njem de ce, a ne slu ša njem in struk ci ja. I ko nač no – fi nan si ra nje obra zo va nja je kon ti nu i ra na ne-u ral gič na tač ka, ne sa mo po iz no su ne go i po na či nu fi nan si ra nja. O ovo me ne ću de talj ni je da go vo rim, na dam se da će još ne ko pri me ti ti ovaj pro blem i ba vi ti se nji me.

Imam još je dan jak uti sak ka da se osvr nem una zad i po de li ću ga sa va ma. Imam uti sak da sve vre me ti nja la tent ni su kob oko te me obra zo va nja, i to u vi še raz li či tih rav ni. Mo žda to i ni je su kob, mo žda su to di le me, mo žda se ta ko pra vi pro stor za kon struk tiv no re ša va nje pro ble ma. Ali, dok je la tent no, ne mo že te ga re ša va ti. To nas ko či. Pre sve ga, pri su tan je la tent ni su kob iz me đu ad mi ni stra tiv no-bi ro krat skog i pro fe si o nal nog mo de la

44

Reč no. 83/29, 2013.

upra vlja nja obra zo va njem. S tim se su o či te čim uđe te u hod nik Mi ni star stva, ili kad poč-ne te da či ta te ma te ri ja le. I za i sta, to su za ko ni, to su pod za kon ski ak ti, to je ve li ki bi ro-krat ski kor pus ko ji u do broj me ri ap sor bu je lju de, a pri tom osta vlja pro fe si o nal ni aspekt ne ko me ko će se valj da sna ći da ne što ura di. Na lič nom pri me ru sam ose ti la taj du a li zam. Jer, raz u mem za što je va žan ad mi ni stra tiv no-bi ro krat ski pri stup, dok ima mo ova kve ško-le i ova kav si stem. A opet raz u mem i da bez pro fe si o nal nog pri stu pa ne će mo ći baš ni šta pa met no ni ti da se za klju či, ni ti da se po kre ne.

Za tim, tu je la tent ni su kob iz me đu is tra ži vač ke za jed ni ce i ad mi ni stra ci je. Ima mo mno go na uč nih in sti tu ta, mno go fa kul te ta, to što oni pro iz vo de mo glo bi bi ti izu zet no ko ri sno za Mi ni star stvo. Ali, oni ko ji upra vlja ju si ste mom ne ka žu šta su nji ho ve po tre be i šta će im u na red nom pe ri o du bi ti po treb no, pa ta ko ni šta i ne do bi ju ili do-bi ju ono što im ne tre ba ili do bi ju on da ka da im to ne tre ba. Ci klus kre i ra nja po li ti ka je mno go br ži i kon kret ni ji ne go što to is tra ži va či pra te. Is tra ži va či ra de spo ri je, pi šu de be le knji ge i on da vam ih sta ve na sto, pa vi ka že te – iz vi ni, ja ne mam vre me na to da či tam. Neo p hod no je po ve zi va nje pu tem ne ke po sred nič ke usta no ve iz me đu te dve za jed ni ce da bi smo raz voj obra zov nih po li ti ka mo gli oslo ni ti na re le vant ne po dat ke. Za sad se sa mo Pisa uzi ma do ne kle ozbilj no, a to ni je do volj no.

Još je dan tip su ko ba je iz me đu onih ko ji su unu tra i onih ko ji su na po lju. Ja sam vi še pu ta bi la i na po lju i unu tra. Sad sam opet na po lju i vi dim ka ko dru ga či je mi-slim ne go ra ni je. Kad ste unu tra, raz u me te pro ble me, ba ri je re, vi di te šta se sve ne mo že, po ku ša va te da vi di te ka ko da ne što ipak ura di te. Kad ste spo lja, on da vas za ni ma gde su re zul ta ti, za što ra di sto hi lja da na stav ni ka, a ja i da lje se dim sa svo jim de te tom i pod u ča-vam ga. Za to bi ima lo smi sla da oni ko ji su unu tra i oni ko ji su na po lju na đu za jed nič ku vi zu ru i me đu sob no sa ra đu ju na ot kla nja nju pro ble ma.

Sle de ća la tent na te ma su ko ba, do du še, ne do volj no ja sno ar ti ku li sa na, ti če se po gle da na ško lu kao me sta za za po šlja va nje na stav ni ka, s jed ne, i me sta za uče nje i raz voj, s dru ge stra ne. Ako gle da te na pr vi na čin, za ni ma ju vas uslo vi ra da, na pri mer. Ako gle-da te na dru gi na čin, on da po sta vlja te dru ga či ja pi ta nja, ko ja se ti ču re zul ta ta, kva li te ta. Ras ko rak iz me đu ova dva ugla gle da nja i da lje je ve li ki. Ne ma mo ob je di nje nu na stav nič ku po li ti ku ko ja bi vo di la ra ču na i o jed nom i o dru gom uglu.

Na po slet ku, ima mo i im pli cit ne te o ri je obra zo va nja, s jed ne, i ja snu stra-te gi ju, s dru ge stra ne. Obra zo va nje je vr lo ne zgod na oblast – sva ko ko go vo ri o njoj ima ba rem dva na est, ako ne i dva de set ili dva de set pet go di na is ku stva bo rav ka unu tar si ste ma, u svoj stvu uče ni ka ili stu den ta. Na osno vu tog lič nog is ku stva sva ko stvo ri ne ku vr stu te o ri je o to me šta va lja, a šta ne va lja, šta tre ba, a šta ne tre ba či ni ti, i u nju du bo ko ve ru je. Me-đu tim, te te o ri je su po pra vi lu vr lo da le ko od ja sne stra te gi je ili ja sno em pi rij ski i te o rij ski za sno va nog kon cep ta, a u obra zo va nju na ža lost če sto još uvek ima ju pre va gu.

45

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Gde smo sa da i ko ja nas još uz bu đe nja če ka ju?Pre sve ga že le la bih da vam uka žem na ne sum nji ve in di ka to re uspe ha. Po ve ćan

je ob u hvat de ce od tri do pet go di na pred škol skim obra zo va njem, u od no su na 2005. go-di nu, sa 33 od sto na 44 od sto, i od 5 do 6 go di na sa 66 na 91 od sto. Za ni mlji vo je vi de ti da se pro ce nat de ce ra nog uz ra sta iz rom skih na se lja, ko ju uvek vi di mo kao naj u gro že ni-ju ka te go ri ju de ce, ta ko đe po ve ćao u ovom pe ri o du, na osno vu po da ta ka MIKS-a, ko ji spro vo di UNI CEF (vi di sli ku 1). Ovaj trend du pli ra nja ob u hva ta je na sta vljen i u po gle du ob u hva ta rom ske de ce osnov nom ško lom, pra ti li smo ga iz go di nu u go di nu.

Ta ko đe, sma njio se pro ce nat funk ci o nal no ne pi sme nih pet na e sto go di šnja ka na Pisa is pi ti va nju iz me dju 2006. i 2009. sa 52 na 33 od sto (vi di sli ku 2). No ve re zul ta te Pisa iz 2012. sa zna će mo u de cem bru 2013 (ob ra da re zul ta ta za sve ze mlje ko je uče stvu ju u is pi ti va nju tra je oko go di nu i po). Ja vas mo lim da pra ti te ove po dat ke, a po seb no ana li ze raz lo ga za uspe he i ne u spe he.

Slika 1 Slika 2

INDIKATORI USPEHA KORAK PO KORAK

Smanjen procenat funkcionalno nepismenih petnaesto-godišnjaka sa 52% na 33% u domenu čitalačke pismenosti (Pisa 2009)

Promena u procentu učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti u domenu čitanja 2006 i 2009. godine

2006

funkcionalno pismeni funkcionalno pismeninisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti

nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti

2009

INDIKATORI USPEHA KORAK PO KORAK

Povećan obuhvat romske dece predškolskim obrazovanjem (3-5 godina) ali i broj romske dece u osnovnom obrazo-vanju

48

66

20102010

Romi u romskim naseljima

R. Srbija

20052005

9144

33

Reč no. 83/29, 2013.

Na pre dak je vi dljiv i po to me da se sve vi še ško la uklju ču je u raz li či te ino va tiv-ne pro gra me. Ako po gle da te ma pu Sr bi je (vi di sli ku 3), vi di se u ko jim op šti na ma ko li ko ško la spro vo di ne ki ino va tiv ni pro gram. Vi di se da je sve ga de vet op šti na bez ijed ne ško le u ne kom pro gra mu, sve osta le ima ju ta kve ško le, a mno ge i vi še njih. Ove ško le su pra vi raz voj ni re sur si, ko je tre ba is ko ri sti ti, ve li ka in ve sti ci ja za bu duć nost, na to me se da lje mo že gra di ti.

Ali, na rav no, ima mo i vr lo lo še in di ka to re. Iz li sta ću ne ko li ko ma nje po zna-tih, a si stem ski ve o ma bit nih. Pre sve ga, mo ti va ci ja uče ni ka za obra zo va nje i uče nje. Na osno vu is tra ži va nja Pisa uzor ka 2009, ana li zom pro fi la mo ti va ci o ne struk tu re uče ni ka utvr đe no je da sa mo 17 od sto uče ni ka spa da me đu one ko ji su isto vre me no i ne ank si o zni, i mo ti vi sa ni, i sa mo e fi ka sni. To su uče ni ci ko ji gu ra ju, vu ku i sa nji ma na stav ni ci vo le da ra de. Osta li su ili ne mo ti vi sa ni, ili ank si o zni i ne za in te re so va ni, sa nji ma je kom pli ko va-ni je ra di ti u ško li (vi di sli ku 4). Ali po sto ji i pa ra lel na sli ka o to me ka ko iz gle da na stav-nič ki pri stup mo ti va ci ji uče ni ka, ona u ve li koj me ri ko re spon di ra sa gor njim po dat kom. Oko 40 od sto na stav ni ka sma tra da su za mo ti va ci ju od go vor ni ro di te lji, da mo ti vi sa nje uče ni ka ni je za da tak na stav ni ka. Oče ku jem da će oni svo ju pa žnju usme ri ti na gor njih 17 od sto uče ni ka, a osta lih 83 od sto pre te žno za ne ma ri ti.

Slika 4Slika 3

ALI: MOTIVACIJA UČENIKA

Vanškolski statusje važniji od škole

Anksiozni i nezainteresovani (42%)Anksiozni i zainteresovani (42%)

Obrazovanje je važno

Osećanje pripadnosti školi

Bazična motivacija

Samoefikasnost Obmanjivanje se dopušta

Neanksiozni, motivisani i samoefikasni (17%)Neanksiozni i nezainteresovani (19%)

0,6

0,4

0,2

0,0

-0,2

-0,4

-0,6

-0,8

INDIKATORI USPEHA KORAK PO KORAK

nema projekata

1 – 2 projekta3 – 5 projekata

6 – 9 projekata

Školska anksioznost

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Ta ko đe, sto pa osi pa nja iz si ste ma obra zo va nja je ve o ma vi so ka (vi di sli ku 5), oko 19 od sto, i re ša va nje pi ta nja osi pa nja tra ži ozbilj nu ak ci ju. Pro ce ni te sa mi ko li ki je to du go roč ni gu bi tak ljud skih re sur sa za ce li nu dru štva. Još je dan no vi po da tak tre ba da nas za bri ne – on go vo ri o fra pant noj či nje ni ci da za pra vo in sti tu ci je ne re a gu ju kad se de si osi pa nje (vi di sli ku 6). Po da tak iz sve žeg is tra ži va nja IP SOS-a se od no si na osi pa nje iz pred škol skog pro gra ma i go vo ri o to me da si stem re a gu je u sve ga de se tak od sto slu ča je-va, ne što če šće u se o skim pre de li ma gde su ma le ško le i ne po sred ni ji od no si, a naj ma nje u Be o gra du. U svim osta lim slu ča je vi ma si stem na pro sto ne re a gu je – ni šta, de te do šlo, bi lo, oti šlo, ne ma ve ze. Ne ma ni kog ko će da po zo ve, ko će da ode, ko će da pro ve ri, ko će da ja vi, ko će da tra ži da se de te vra ti. Kao da se svi ra du ju što će ima ti ma nje po sla...

I ko nač no, još je dan va žan po da tak CEPS-a iz Lju blja ne ko ji go vo ri o to me da su ro di te lji u svim ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe, pa ta ko i u Sr bi ji, sko ro pot pu no is-klju če ni iz ži vo ta ško le, oni ni su po zva ni da uče stvu ju u škol skom ži vo tu osim da do đu na ro di telj ski sa sta nak i da pre u zmu đač ku knji ži cu (vi di sli ku 7). Po per cep ci ji oko de set hi-lja da ro di te lja, ško le naj če šće ni šta ne ra de da ih po zi va ju, da ih uklju če, da ih ani mi ra ju, da ih uva že, da ih pi ta ju itd. Simp to ma tič no, per cep ci ja di rek to ra je dva pu ta po volj ni ja po ško le. Me đu tim, za ovo pi ta nje per cep ci ja ro di te lja je naj bit ni ja.

Slika 5 Slika 6

ALI: VISOKA STOPA OSIPANJA

- Niska stopa učešća (posebno romske dece)- Osipanje iz osnovnih škola- Osipanje između osnovnog i srednjeg obrazovanja- Osipanje iz srednjih škola

Podaci: EUROSTAT (2008) i Nacionalna služba za statistiku Srbije. Podaci za Srbiju prikazuju u stvari bolju sliku jer nema dovoljno informacija

Visok procenat onih koji rano napuštaju školu

0 20 40 60 80 100 120

… BEZ REAGOVANJA SISTEMA

Nema Institucionalne reakcije na osipanje dece iz predškolskog obrazovanja (IPSOS, 2012)

Centralna Srbija

Vojvodina

Beograd

Ruralna

Urbana

dane

D/K

5 5,6 69,8 10,1 11,4 11,7 11,8

14,8 14,915,9 17 17,7 19

48

Reč no. 83/29, 2013.

Ku da da lje?Oče ki va nja dru štva su se pro me ni la u od no su na pe riod od pre 20 go di na.

Po li ti ke su se pro me ni le. Pri me nju ju se no vi za ko ni. Uzi ma ju se u ob zir no vi po da ci. Ali, osnov ni me ha ni zmi si ste ma obra zo va nja su osta li isti, po što ne ko li ko ključ nih pro ble ma (ljud ski re sur si, fi nan si je, in fra struk tu ra od no sno mre ža i vr sta ško la) i da lje ni su re še ni i kon ti nu i ra no pro iz vo de da lje pro ble me o ko ji ma sam ma lo čas go vo ri la. A ima iza zo va s ko-ji ma se još ni smo ni su o či li. Mi i sa da re ša va mo pro šle pro ble me, pro ble me ko je su dru ge, bo lje ze mlje odav no re ši le, a ne ba vi mo se pro ble mi ma ko ji su pred na ma. Evo jed ne pla-uzi bil ne li ste bu du ćih te ma: Gde su kre a tiv nost i ino va ci ja u ško li? Gde je pred u zet ni štvo ško le i na stav ni ka? Gde je uče nje da se uči? Oni se po ja ve u ne kom tek stu, u ne kom za ko nu, i po sle to ga ne de si se ni šta, si stem ni je spre man da po gle da una pred. Gde su so ci ja li za ci ja i de mo krat ske vred no sti ce le po pu la ci je? I ma lo uže: gde su so ci jal ni part ne ri? Naš je kon-ti nu i ra ni pro blem što se lju di ne sre ću i ne ra de za jed no. Mi ni star stvo i dr žav na upra va ne mo gu da od go je svo je part ne re, njih tre ba dru štvo da od go ji da bi se on da oni mo gli sre sti sa upra vom. Gde su me di ji? Od mah će mo se slo ži ti da njih obič no ne ma, iz u zev ka da go ri ku ća. A pri tom su me di ji glav ni po sred ni ci pu tem ko jih ro di te lji, na stav ni ci i svi dru gi mo gu po če ti da sti ču sli ku o obra zo va nju, ko ja se ne za sni va sa mo na im pli cit nim te o ri ja ma. Ka ko

Slika 7

ALI: RODITELJI ISKLJUČENI

– Isključeni roditelji (roditelji romske dece još više isključeni), na osnovu podataka novijeg istraživanja OSI-a

49

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

se sa obra zo va njem po ve zu ju kul tu ra, umet nost, sport? Kao što su ta mi ni star stva raz li či ta, ta ko su to i odvo je ne de lat no sti ko je se ne do di ru ju i ne osla nja ju jed na na dru gu.

Ta ko đe, či ni mi se da je do dat ni ve li ki pro blem što pod obra zo va njem mi sli-mo na ško le, a pod ško la ma mi sli mo na dr žav nu upra vu, i on da da lje o sve mu to me vi še ne mi sli mo.

Mo je pre po ru ke su vr lo krat ke.Va žno je pred obra zo va nje po sta vlja ti mak si ma li stič ke zah te ve, bez ob zi ra na

pri li ke, jer će mi ni ma li stič ki zah te vi do ve sti do uru ša va nja dru štva. Tre ba re ša va ti bu du će, a ne pro šle pro ble me. Mi u stva ri i da lje re ša va mo ono što vu če mo iz de ve de se tih, a ni smo po sta vi li no ve iza zo ve, ni smo re kli – ovo tre ba ura di ti za bu duć nost kao da ne ve ru je mo da bu duć nost po sto ji i da ipak pr ven stve no od nas za vi si ka kva će ona bi ti. Ve o ma je va žno da se od ne gu je ši ro ko dru štve no part ner stvo, i iz van si ste ma obra zo va nja: kul tu ra, sport, me-di ji, umet nost, lo kal na za jed ni ca, pri vre da, zdrav stvo, omla di na, ro di te lji. Ta ko će mo se pri pre mi ti za sa svim nov mo del obra zo va nja, u ko jem ško la ni je cen tral no me sto uče nja i raz vo ja. Ne ko mi je ne dav no re kao, ne ko va žan – haj de, vi struč nja ci iz mi ni star stva, ka ži te nam ka ko će ško la iz gle da ti za tri de set go di na, a mi će mo on da la ko da is po ru či mo od go-va ra ju će uči te lje i na stav ni ke. A šta ako ne bu de ško la? Ne mi slim to baš sa svim ozbilj no, ali haj de da raz mi šlja mo i o ne kim dru gim va ri jan ta ma – ka ko bi još obra zo va nje mo glo da iz gle da. Ta kav na čin raz mi šlja nja zah te va krup nu re or ga ni za ci ju svih ko ji se ba ve obra-zo va njem. A u me đu vre me nu, tre ba pre u ze ti od go vor nost i ini ci ra ti sa rad nju. I ne če ka ti da nas ne ko po zo ve, ba vlje nje una pre đi va njem obra zo va nja mo ra bi ti za jed nič ka ak ci ja.

Na kra ju još je dan, po ma lo neo bi čan sa vet. Ako že li te da se bo lje upo zna te sa si-ste mom obra zo va nja, bi lo gde i bi lo kad, pred la žem vam dva efekt na na či na. Po gle daj te ka ko si stem iz gle da s na lič ja. Na lič je je ono što vi di mo ka da gle da mo iz ugla si ro ma šnog de te ta, de-te ta či ji ro di te lji ni su obra zo va ni. Po zi vam vas da ba ci te po gled iz tog ugla i vi di te ka ko si stem iz gle da. Uzmi te taj po gled kao lak mus. Ako i ta da obra zo va nje pru ža kva li tet, on da je do bro. Ako, pak, ni šta ne da je, ima mo ozbi ljan pro blem. I dru go, po sma traj te si stem iz ugla uče nja i vi di te da li u ško li, na ča su, po sto je če ti ri ključ na ele men ta. Pr vo, ne ki ja san cilj uče nja ko ji se ne svo di na re pro duk ci ju; ko ji go vo ri o ne koj no voj mi sa o noj ak tiv no sti ko ju tre ba na u či ti, npr. da de te bu de u sta nju da upo re di ovo sa onim, da pri me ti raz li ku, no vi nu, da bu de u sta nju da iz vu če za klju čak ko ji ne što zna či itd. Za tim mo ti va ci ja, ba vi li se ne ko u ško li ti me da de te ho će, že li da na u či to što je cilj uče nja, ili ne. Po tom, pri li ka za pri me nu zna nja. Ve šti ne se na i me mo ra ju na li cu me sta prak ti ko va ti. Ko nač no, do bi ja li de te po vrat nu in for ma ci ju to-kom ve žba nja, i to od mah i na na čin ko ji je nje mu pot pu no ja san. Ako na đe te sva če ti ri ele men ta u istom vre men skom seg men tu, sva je pri li ka da si stem ipak ra di. Ako je dan od tih ele me na ta ne do sta je, ne će se de si ti uče nje, i ne će se do bi ti ono zbog če ga obra zo va nje tre ba da po sto ji.

OBRAZOVANJE I JAVNI INTERES

GRAĐANSKO OBRAZOVANJE I JAVNI INTERES

Za mnoge programe se tvrdi da su od javnog interesa u demokratiji. Održavanje visokih profesionalnih standarda u policijskim snagama i obezbeđivanje dobrog funkcionisanja sistema vodovoda i kanalizacije dva su takva programa. I svaki građanin ima koristi od takvih službi. Program za uređenje javnih parkova ima za cilj da donese dobrobit koja nikom ne može biti uskraćena i dostupna je svima, mada možda ne žele svi da koriste parkove. I za podršku umetnosti u društvu često se tvrdi da je u javnom interesu. Ali mogućno je da bi većina ljudi više volela da se taj novac koristi za sportske terene. Da li to onda znači da finansiranje umetnosti javnim novcem nije u javnom interesu, nego je u interesu manjine?

Iz navedenih primera vidimo da postoje različite vrste programa koji su od javnog interesa. Neki su očigledno na direktan način korisni za sve građane – oni vezani za policiju ili vodovod i kanalizaciju – a drugi – poput onih koji se odnose na parkove i umetnost – mogu biti korisni samo za deo društva. Ovde bismo mogli da se upustimo u opširne i zamršene rasprave o raznim tumačenjima pojma javnog interesa kako bismo ih podržali ili im se suprotstavili (vidi npr. Barry, 1965, 10-15. poglavlje, White, 1973).

Neću pasti u iskušenje da krenem tim putem. Ono što nas ovde zanima nije da li je ovaj ili onaj program u javnom interesu, nego da li je program kojim se obezbeđuje građansko obrazovanje u demokratiji u javnom interesu. A u vezi s tim ne može biti nikakve sumnje. Kakvo god shvatanje dobrog života demokratski građani imali kao pojedinci, svaki od njih mora naučiti da bude građanin i svaki ima

GRAĐANSKO OBRAZOVANJE U DEMOKRATIJIPATRIŠA VAJT

S engleskog prevela Slobodanka Glišić

54

Reč no. 83/29, 2013.

koristi od sugrađanina koji je dobar građanin. Svako, od pekara koji gaji paradajz i ne interesuje ga opera do bibliotekara koji voli da peca, jednako je građanin u demokratiji i mora mu biti ponuđeno sredstvo – građansko obrazovanje – koje će mu omogućiti da živi kao demokratski građanin.

DEMOKRATSKI GRAĐANIN:DEMOKRATSKE VREDNOSTI I INSTITUCIONALNA PRAKSA

Kakav oblik treba da ima građansko obrazovanje? Očigledno je da postoje karakteristični delovi demokratske mašinerije koje svaki građanin mora da upozna – na primer, pravilo apsolutne većine, legalna opozicija, vlada s fiksnim mandatom, nezavisno sudstvo, nezavisni sindikati. Ali demokratija se ne može poistoveti s tim niti bilo kojim drugim delovima mašinerije ili prakse. Ta mašinerija je više pokušaj konkretizovanja temeljnih vrednosti demokratije, kao što su pravda, sloboda i lična autonomija. U svakom datom kontekstu mašinerija ili praksa predstavljaće ono što se trenutno shvata kao najbolja konkretizacija tih vrednosti u toj specifičnoj situaciji. Na primer, pravilo “jedan čovek – jedan glas” može se posmatrati kao konkretizacija pravičnosti i autonomije.

Dakle, vrednosti su temelj demokratske politike, a mašinerija sredstvo kojim se one svakodnevno ostvaruju. Ali stvari nisu baš tako jednostavne. Pravda, sloboda i lična autonomija su pojmovi podložni osporavanju, što jasno pokazuje angloamerička filozofija u poslednjih pedeset godina (vidi šta su o pravdi pisali, na primer, Rawls, Nozick, Ackerman, Walzer, MacIntyre, G. A. Cohen, J. Cohen, Raz).

Kako onda možemo imati valjano demokratsko obrazovanje ako među filozofima i političkim teoretičarima nema saglasnosti u tumačenju njegovih osnovnih vrednosti? Ali takva racionalistička zabrinutost, koja podrazumeva da prvo treba ustanoviti fundamentalnu teoriju a onda tu teoriju primeniti, proističe iz pogrešnog tumačenja prirode demokratskog života. Jer demokratski život se javlja u obliku fragmentarnih pokušaja da se iznova ocene ideali koji leže u osnovi odnosa između tog života i tekuće institucionalne prakse. (Na primer, u Britaniji se trenutno odvija borba vezana za reformu drugog, neizbornog dela parlamenta, Doma lordova). Kao samokritičan politički sistem, demokratija će uvek biti uključena u proces reinterpretacije svojih temeljnih vrednosti, pogotovu kad ih promenjene okolnosti dovedu u pitanje. Da bismo razumeli demokratiju, moramo znati da, između ostalog, možemo biti aktivni agens u tom procesu.

ZNANJE I UMEĆEGrađanima je potrebno i znatno opšte znanje da bi mogli da donose sudove o mnogim političkim pitanjima. Oni treba na relevantan način da poznaju statistiku, ekonomiju, nauku, a moraju imati i široko opšte obrazovanje. Ali možda ćete reći da je to preteran

55

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

zahtev. Da li školsko obrazovanje mora sve to da pruži? Ne, to ne bi bilo mogućno, pa čak ni razumno, jer veliki deo znanja potrebnog za političko prosuđivanje i delovanje u bilo kojoj prilici neizbežno je specijalizovano i osobeno. Ono se, recimo, može ticati napretka u medicini ili prirodnim naukama. Školsko obrazovanje bez sumnje daje osnovu, pokazuje kako se može doći do pouzdanih podataka i stručnog komentara o političkim pitanjima. Ali potrebno je dobro javno obrazovanje za sve građane, a tu su od ključne važnosti slobodni mediji i, naravno, izvori koje pruža internet.

Građanska umeća takođe su neophodna. Navešćemo samo jedan specifičan primer: građani moraju umeti da slušaju druge u javnim debatama, da ih stvarno slušaju, a ne samo da čuju ono što žele da čuju. Moraju znati i kako da učestvuju u raspravama, kako prikladno da diskutuju s prijateljima, na sastancima, preko Fejsbuka i tako dalje.

DEMOKRATSKE DISPOZICIJEAli suština građanskog obrazovanja ne svodi se samo na razumevanje odnosa između vrednosti i demokratske mašinerije i posedovanje odgovarajućeg znanja i umeća. Misaoni eksperiment Ejmona Kalana živopisno ukazuje na element koji tu nedostaje. Ukratko ću opisati taj eksperiment. Zamislimo prilično bogato i mirno društvo s uobičajenim demokratskim pravima. Masovni mediji zanemaruju politiku u korist sporta i afera među poznatim ličnostima. Ljudi su ili ravnodušni prema pitanju dobra i zla ili su opredeljeni za određenu doktrinu i smatraju da je svaki dijalog, osim onaj sa istomišljenicima, nepotreban ili beskoristan. Građani poštuju zakonska prava svojih sugrađana, ali izbegavaju kontakt s onima koji su, po njihovom mišljenju, drukčiji. Kad su prekoračenja kulturnih podela neizbežna, nastoje da izvuku što veću korist u okviru zakonskih mogućnosti. U tom društvu demokratske institucije su pred raspadom jer nema javnog morala koji bi ih podsticao. Po Kalanovim rečima, u svemu tome nedostaje element “zajedničkog javnog života zasnovanog na međusobnom odnosu stavova, navika i sposobnosti koje ljudi stiču dok odrastaju” (Callan, 1997, str. 3).

Ja bih rekla da tu nedostaju demokratske dispozicije. Imenovaću samo neke: poštovanje prema sugrađanima, osećaj za pravičnost, nada, samopouzdanje, poverenje u institucije i sugrađane, pristojnost i hrabrost. Građansko obrazovanje mora da neguje te kvalitete u ljudima: “Ako želimo da sačuvamo etički život, te dispozicije moraju se sačuvati” (Williams, 1987, str. 64).

MOGUĆNE OPASNOSTIMeđutim, postoji i mišljenje da je formiranje vrlih građana ne samo nepotrebno nego i da je to potpuno pogrešan program za razvoj liberalne demokratije (Holmes, 1995, 175, 271).

Tvrdi se da je on nepotreban jer je tokom vekova demokratska mašinerija konstruisana i postepeno prilagođavana tako da obezbedi da politička rasprava bude mudra

56

Reč no. 83/29, 2013.

i usmerena ka budućnosti u meri u kojoj je to mogućno s obzirom na dobro poznate ljudske slabosti. Postoje razna sredstva koja sprečavaju donošenje naglih odluka, težnju moćnih privatnih grupa da delovanje u sopstvenom interesu predstave kao delovanje za opšte dobro i na taj način se domognu javnih resursa, i tako dalje. Demokratska mašinerija svakako može umnogome štititi političku stabilnost i podsticati mudre rasprave. Ali demokratske dispozicije nisu nevažne jer građani treba da imaju volju da koriste mašineriju, a ne da stalno nastoje da je izbegnu. Mogu, na primer, postojati dobra osnovna pravila za javnu debatu, ali da bi ona funkcionisala, potrebno je da se ljudi ponašaju na određeni način. Oni se moraju osećati sposobnim da izlože nepopularno stanovište, a sugrađani treba da budu raspoloženi da saslušaju njihov govor. Autocenzura i ravnodušnost javnosti mogu da ograniče javnu debatu efikasno kao i totalitarni sistem.

Ako je razvoj vrlih građana tako važan, zašto se smatra nepoželjnim? Čini se da iza toga stoji strah da bi to dovelo do “standardizacije karaktera”, da bi svi postali isti (Holmes, 1995, str. 175). Ali to je malo verovatno. Ljudi će se sigurno razlikovati po tome kojim vrednostima daju prednost, a imaće i niz nepolitičkih atributa koji će se na različite načine izmešati s njihovim političkim interesovanjima. To znači da će neizbežno biti različiti. Uostalom, ako je 90 odsto građana sklono da brine recimo o pravima manjina, čestitosti zvaničnika, slobodnom govoru itd., tome se teško može nešto prigovoriti (pod uslovom da nije reč o izmanipulisanom konsenzusu).

To je i odgovor na sumnje u poželjnost demokratskih dispozicija. One nisu samo poželjne nego su i nužne za uspešnu demokratiju. Društveni život mora postojati u dispozicijama ljudi (Williams, 1985, str. 201).

Kakve onda građanske dispozicije obrazovanje treba da neguje? Pomenuću samo nekoliko onih kojima su se u prethodnih dvadesetak godina filozofi dosta bavili – tolerancija, hrabrost, milosrđe, poštenje, samopoštovanje i samouvažavanje, opraštanje, zahvalnost.

U ovom kratkom izlaganju nemogućno je podrobnije govoriti o svakoj od njih. Zato ću razmotriti samo dve, koje svaka škola može bez problema da razvija.

HRABROSTNema sumnje da je hrabrost ključna dispozicija – potrebna nam je da bismo brinuli o pojedincima i zajednici do kojih nam je stalo (Foot 1981, MacIntyre 1984, White 1996, 3. poglavlje). Hrabrost je i složena tema koja pokreće mnoga pitanja: Kako razlikujemo hrabrost od nesmotrenosti? Ko odlučuje o tome da li je nešto hrabro izvedeno, onaj koji je to izveo ili neko drugi? Može li nešto što je urađeno u zloj nameri – na primer pljačka banke – ipak biti hrabro delo?

Ostaviću po strani većinu tih pitanja da bih se usredsredila na nekoliko ključnih tačaka zbog kojih je važno da građansko obrazovanje neguje hrabrost.

57

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Prvo ću napraviti razliku između tradicionalnog i šireg shvatanja hrabrosti (o razlici između tradicionalne i redefinisane hrabrosti vidi Oksenberg Rorty, 1986). Čovek koji je izrazito sklon tradicionalnoj hrabrosti videće u problematičnim situacijama priliku za sukob i borbu, pobedu i poraz, a kompromis će doživljavati kao delimični gubitak.

Nema sumnje da su nam potrebni neki vidovi tradicionalne hrabrosti. Potrebne su nam, na primer, crte koje nam omogućavaju da istrajno delujemo pod stresom, kad procenjujemo da je ispravan postupak težak ili opasan. Dakle, hrabrost možemo šire redefinisati kao niz crta koje nam omogućavaju da valjano delujemo pod stresom, uprkos prirodnoj potrebi da se zaštitimo. To šire shvatanje bi se odnosilo i na vojnika na bojnom polju i na slučajeve kad, recimo, policajac otkrije korupciju među kolegama, što ima loše posledice za njega (kao u filmu Serpiko sa Alom Paćinom u glavnoj ulozi).

Jasno je da, u skladu s tim širim shvatanjem hrabrosti, građansko obrazovanje treba da ima za cilj razvijanje hrabrih građana. Ali kako? Da li treba da navodi đake da o sebi razmišljaju kao o nekom ko je hrabar? Nastavnici i roditelji često kažu: “Budi hrabar dečak!” Ali to nije od pomoći jer hrabri ljudi ne posmatraju sebe i svoje činove kao hrabre. Drugi mogu videti u svojim postupcima hrabrost, ali tipično hrabri ljudi govore samo o onome što je trebalo uraditi. Oni su naprosto morali da skoče u vodu i spasu davljenika.

Da li to znači da nastavnici treba da usredsrede svoju pažnju na prirodu hrabrosti kao takve? Oni mogu želeti da razmišljaju o njoj, ali pažnju svakako ne usredsređuju na nju. Nadaju se da će podstaći učenike da budu hrabri ljudi a mi moramo imati na umu da hrabri ljudi kažu da su samo uradili ono što bi i svako drugi uradio u sličnoj situaciji. Zato Ameli Rorti tvrdi:

Najbolja priprema za hrabro delovanje jeste priprema za delovanje: spo sobnost i uverenost u sposobnost. (Rorty, 1986, str. 161)

Dakle, ako želimo da formiramo hrabre demokratske građane, nećemo od nastavnika tražiti da najveću pažnju posvećuju pitanju šta je hrabrost, nego ćemo ih podsticati da razvijaju ljude koji vole slobodu i pravdu, brinu se za dobrobit drugih ljudi i umeju da zastupaju i brane te vrednosti u svakodnevnom životu demokratskog društva. Drugim rečima, moramo se usredsrediti na elemente građanskog obrazovanja na koje sam ukazala. Razlog je očigledan: da bismo odlučno i inteligentno branili nešto, moramo na informisan način biti tome posvećeni i znati kako da iskoristimo odgovarajuća umeća da bismo to odbranili.

Ukratko ću ponoviti dosad rečeno. Mladi ljudi treba da budu oslobođeni zablude da hrabri postupci podrazumevaju samo određenu vrstu ponašanja – uletanje u zgrade u plamenu, bacanje u pobesnele reke i slično. Njima je potrebno građansko obrazovanje koje ih, poput znanja i umeća kao komponenata tog obrazovanja, podstiče da

58

Reč no. 83/29, 2013.

žive životom demokrata u demokratskim obrazovnim institucijama. Veoma specifičan deo tog poslednjeg aspekta pomoći će im da prevaziđu strahove raznih vrsta (kao što su strah od govora u grupi, strah od priznanja da nešto ne znaju, strah od izražavanja nepopularnog mišljenja itd.) koji ih mogu sprečiti da preuzmu demokratsku ulogu.

To će im pružiti neophodne demokratske sposobnosti pa otud i samopouzdanje koje će im pomoći da hrabro postupaju kad situacija to zahteva.

PRISTOJNOSTDrugi primer govori o dispoziciji koja je manje glamurozna od hrabrosti, ali takođe dalekosežno utiče na život škole i društva.

Reč je o pristojnosti. Engleski pisac E. M. Forster je 1941. godine opisao osobine koje će biti potrebne u svetu nakon Drugog svetskog rata:

Najviše će biti potrebne negativne vrline: ne biti uvredljiv, preosetljiv, razdražljiv, osvetoljubiv. Izgubio sam svaku veru u pozitivne militantne ideale: oni veoma retko mogu biti ostvareni a da hiljade ljudi ne bude osakaćeno ili zatvoreno. Fraze kao što su “ja ću očistiti ovu naciju”, “očistiću ovaj grad”, užasavaju me i gade mi se. (Forster, 1976, str. 61)

Toliko o negativnom. Ali šta je to pozitivno što se može povezati s vrednošću pristojnosti u nečijem ponašanju kao građanina? Prijatne odnose s građanima koji nam nisu rođaci i prijatelji ili na neki drugi način bliski omogućiće ponašanje koje je mešavina dobre volje, spremnosti za pružanje pomoći i obzira prema tuđim potrebama i željama. Takvo ponašanje bismo mogli nazvati blagonaklonim odnosom prema onima koji nam nisu bliski.

Ovde nije reč o poštovanju pravila lepog ponašanja (poput onog koje određuje kad se upotrebljava nož) ili društvenih rituala, nego o opštem ponašanju. Ipak, ta blagonaklonost prema drugima i briga za njihovu dobrobit često se može zaista izraziti u ritualima – pozdravima, oproštajima, izvinjenjima, izrazima simpatije, čestitkama.

Demokratije nemaju monopol na pristojno ponašanje. Nalazimo ga i u hijerarhijskim društvima. Ali je u njima ono umnogome povezano s odgovarajućim priznavanjem statusa drugih i očekivanjem da nam se ukaže poštovanje, uglavnom u skladu s određenim pravilima. Nasuprot tome, demokratska pristojnost je pre svega priznanje da su drugi jednaki nama i podsticanje na prijateljsko društveno opštenje. Pristojnost i prekoračuje pravila, i to na dva važna načina. S jedne strane, podrazumeva da ne insistiramo na svojim pravima, da pretpostavljamo da ljudi govore istinu, da uradimo više nego što se od nas očekuje. S druge strane, podrazumeva da u mnogim slučajevima ljudima damo više od onoga što su njihova prava.

59

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

DEMOKRATSKA PRISTOJNOST I ŠKOLADa bismo vaspitali decu da budu pristojni ljudi, ne moramo imati skupu opremu. Ne treba im davati ni instrukcije iz pristojnosti, a uglavnom im ne treba ni predavati o njoj. Pristojnost će se ispoljavati u svakodnevnom okruženju. Zaposleni u školi biće pristojni pojedinci. Ali još važnije je to što će pristojnost biti implicitna u organizaciji i etosu škole. Takva škola će neizostavno nastojati da s vremena na vreme preispita svoju praksu i pri tom će se oslanjati i na mišljenje učenika kako bi život svima bio prijatniji. Na primer, važno je da deca učestvuju u onome što se dešava na času, ali prozivanje pojedinačnog deteta da odgovori na pitanja ili nešto pokaže pred razredom može da ga uplaši. Nije teško naći neki drugi način da se svakom učeniku pruži šansa da učestvuje na času.

Verujem da je jasno da dva navedena primera imaju veze jedan s drugim. Uspostavljanje obrazaca pristojnog ponašanja u životu škole, obrazaca koji se uzajamno podržavaju, deo je procesa dinamičnog iskustva demokratskog života. Đaci iz takve škole rado će braniti i štiti vrednost kad je to potrebno. Demokratski život škole pripremiće ih da postupaju hrabro.

POSTOJI LI JEDNO GRAĐANSKO OBRAZOVANJE ZA SVE?Ne postoje dve iste demokratije. Razlog je delimično to što, kao što smo videli, ključne demokratske vrednosti mogu biti različito tumačene i ocenjivane. Mašinerije koje ih konkretizuju takođe se razlikuju. A razlog je to što svaka država koja teži demokratiji mora razvijati sopstvenu snagu i izboriti se sa svojim slabostima. Velika Britanija je, na primer, društvo s izrazitom klasnom podelom. Dve nedavno objavljene i veoma dobro prodavane knjige to slikovito ilustruju (Wilkinson and Pickett, 2010; Jones, 2012). Britanija to mora prevazići ako želi u potpunosti da ostvari demokratske ideale autonomije, pravde i slobode.

Na osnovu političke teorije znamo da, pored tih socijalnih razlika, postoje i različiti oblici demokratije – maksimalna i minimalna, reprezentativna i participativna. Svesni smo i da u tim okvirima građani mogu da budu legitimno manje ili više aktivni. Može li onda postojati jedno građansko obrazovanje za sve?

Mislim da može jer, kao što sam istakla, za građansko obrazovanje je od su-štinske važnosti razvijanje odgovarajućih demokratskih dispozicija. Ono može početi prvo u školi i podstaći sve obrazovne institucije.

Septembar 2012.

60

Reč no. 83/29, 2013.

KORIŠĆENA LITERATURA

Ackermann, B. (1980) Social Justice in the Liberal State, New Haven, Yale University Press

Barry, B. (1965) Political Argument, London, Routledge and Kegan Paul

Callan, Eamonn (1997) Creating Citizens: Political Education and Liberal Democracy, Oxford, Clarendon Press

Cohen, G. A. If You’re an Egalitarian, How Come You’re So Rich?, Cambridge, Harvard University Press

Cohen, J. (2009) Philosophy, Politics, Democracy, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press

Foot, P. (1981) Virtues and Vices, Oxford, Blackwell

Forster, E. M. (1976) Two Cheers for Democracy, Harmondsworth, Penguin

Jones, Owen (2012) Chavs: The Demonization of the Working Class, London, Verso Books

MacIntyre, A. (1984) After Virtue (2. izdanje), Notre Dame, IN, University of Notre Dame Press

MacIntyre, A. (1988) Whose Justice? Which Rationality?, London, Duckworth

Nozick, R. (1974) Anarchy, State and Utopia, Oxford, Blackwell

Rawls, J. (1973) A Theory of Justice, Oxford, Oxford University Press

Rawls, J. (1993) Political Liberalism, New York, Columbia University Press

Raz, J. The Morality of Freedom, Oxford, Clarendon

Rorty, A. R, (1986) ‘The Two Faces of Courage’, Philosophy, 61, (236), str. 151-171

Walzer, M. (1983) Spheres of Justice. A Defence of Pluralism and Equality, Oxford, Martin Robertson

White, P. (1973) ‘Education, Democracy and the Public Interest’ in R. S. Peters (Ed.) Philosophy of Education, Oxford, Oxford University Press

White, P. (1996) Civic Virtues and Public Schooling: Educating Citizens for a Democratic Society, New York, Teachers College Press

Wilkinson, Richard and Pickett, Kate (2010) The Spirit Level: Why Equality is Better for Everyone, Penguin

Williams, B. (1985) Ethics and the Limits of Philosophy, London Fontana

Williams, B. (1987) ‘The Primacy of Dispositions’ in G.. Haydon (Ed.) Education and Values: The Richard Peters Lectures, London, Institute of Education, University of London

1

o je pi ta nje gla si ka ko tre ba da iz gle da jav no obra zo va nje u Sr bi ji, te ka ko se ono mo že oprav da ti. Bo jim se da ću osci li ra ti iz me đu ne čeg što će mno gi vi de ti kao loš mo ra li zam, i ne čeg što će iz gle da ti kao sum nji va im pro vi za ci ja na ne ke te me iz li be ral ne po-li tič ke fi lo zo fi je.

Jav no obra zo va nje raz u mem kao pro ces usva ja nja od re đe nih prin ci pa i afir ma ci je od re đe nih vred no-sti. Re ci mo da su po la zni prin ci pi ovog obra zo va nja ge nu i no jav ni u me ri u ko joj su po li tič ki: in di vi-du al na slo bo da kao prav no za šti će na slo bo da iz bo-ra, sve to na zor ski i po li tič ki plu ra li zam, te oda tle – iz slo bo de i plu ra li zma – iz ve de na ide ja za jed ni ce, nje na in sti tu ci o nal na struk tu ra, i njen le gi ti mi tet. U ovom smi slu se ka že da je jav no obra zo va nje obra-zo va nje za de mo kra ti ju. S dru ge stra ne, vred no sti ko je pro mo vi še ovo obra zo va nje mo gle bi bi ti pro vi-zor no od re đe ne kao spe ci fič no mo ral na do bra ko ja de fi ni šu ko or di na te na šeg in di vi du al nog iden ti te ta, ka rak ter mo ral no is prav nog od no sa sa dru gim lju-di ma, te ka rak ter pra va i oba ve za ko je ima mo pre ma za jed ni ci. Te melj na mo ral na vred nost je per so nal-na auto no mi ja, na ko ju se u za jed ni ci na do ve zu-je prin cip mo ral ne jed na kosti autonomnih osoba. Kako u odnosima između ljudi, tako i u odnosu između građana i države, moralna jednakost se dalje konkretizuje kroz principe ljudskog dostojanstva, jednake brige i jednakog poštovanja.

Teorija obrazovanja možda treba da identifikuje hijerarhijski odnos između ovih vrednosti i principa. Braniću tvrdnju da moralne vrednosti treba da imaju

1 Za hva lju jem se Đor đu Pa vi će vi ću, či ji su ko men ta ri na kon fe ren cij sku pre zen ta ci ju ovog tek sta bi li – kao i uvek – re flek tiv no kri tič ki i pod sti caj ni.

OBRA ZO VA NJE NA KON MO RAL NOG PA DA: KON TEK STU AL NA OD BRA NA PER FEK CI O NI ZMA1

NE NAD DI MI TRI JE VIĆ

M

62

Reč no. 83/29, 2013.

primat nad demokratskim principima: mi ne može mo od go vo ri ti na pi ta nje “šta je de mo-kra ti ja” pre ne go što po sta vi mo pi ta nje ko je mu lo gič ki pret ho di – “za što nam je de mo kra-ti ja po treb na?” Od go vor na pi ta nje ‘za što’ gla sio bi da de mo kra ti ja po sto ji pr ven stve no da bi od bra ni la pri mat mo ral nih vred no sti uob li če nih u prav nu for mu na čel no ne pri ko sno-ve nih ustav nih pra va. Dru gim re či ma, in sti tu ci o na li za ci ja i sta bi li zo va nje de mo krat skog re ži ma za nas mo gu bi ti od in te re sa tek ako pri hva ti mo da je slo bo da jed na kih lju di naj vi ša vred nost. To da lje zna či pri hva ti ti da je do bro dru štvo sa mo ono u ko me je čo vek slo bo-dan, u ko me su svi lju di rav no prav ni kao dr ža vlja ni/no si o ci pra va, te u ko me se sva ki akt po li tič ke vla sti mo že (i mo ra, sva ki put kad to gra đa ni zah te va ju) oprav da ti u ter mi ni ma od bra ne mo ral no ute me lje ne slo bo de. De mo krat ska te za, ko ja ka že da je slo bo dan sa mo onaj čo vek ko ji sam za se be do no si za ko ne, od no sno da su u za jed ni ci slo bod ni sa mo oni lju di ko ji kao rav no prav ni gra đa ni par ti ci pi ra ju u jav nom od lu či va nju,2 sa ma po se bi ne nu di ni ka kvu ga ran ci ju da će ta kvi za ko ni bi ti mo ral no is prav ni. Za to de mo kra ti ja kao sa-mo vla da vi na pod le že te stu oprav da nja ko je mo gu po nu di ti sa mo de mo kra ti ji nad re đe ne sup stan cijalne vred no sti.

Već sa da bi mo glo bi ti ja sno da je mo ja po zi ci ja li be ral na. Ov de ima mno-go do brih po zna va la ca li be ral ne te o ri je, te li be ral ne te o ri je obra zo va nja – od mah će te uoči ti da je mo je su mar no od re đe nje ve ro vat no kon fu zno, ali da se ipak ja snim či ni ka ko sam bli že ono me što se na zi va kom pre hen ziv ni (sve o bu hvat ni) li be ra li zam, ne go li Rol so voj vi zi ji po li tič kog li be ra li zma. Na rav no, ne bih se ni kad usu dio da se upu štam u ne ki si ste mat ski di ja log sa rol sov skom po li tič kom fi lo zo fi jom. Že lim sa-mo da po ka žem ka ko u nor ma tiv nom smi slu mi šlje nje o jav nom obra zo va nju u Sr bi ji tre ba da se za sni va na svo je vr snoj stra te gi ji kon ti nu i te ta, u ko joj bi li be ra li zam kao po li tič ka dok tri na i aran žman bio iz ve den iz od re đe nog mo ral nog či ta nja auto no mi je i jed na ko sti. Odav de sle di dvo stru ka kon tek stu al na uslo vlje nost te o ri je obra zo va nja. Pr vo, obra zo va nje je pred met ko ji se sa mo do ne ke ogra ni če ne me re mo že mi sli ti iz se be sa mog. Smi sao i ci lje ve obra zo va nja iz vo di mo iz na šeg shva ta nja in di vi du al nog iden ti te ta, ka rak te ra za jed ni ce i od no sa po je din ca i za jed ni ce, a ne iz na šeg shva ta-nja obra zo va nja. Za to će na še even tu al no opre de lje nje za li be ral no jav no obra zo va nje zna či ti da nje gov smi sao i ci lje ve iz vo di mo iz od re đe nog shva ta nja ljud ske slo bo de i jed na ko sti, te od re đe nog raz u me va nja ide je pri stoj nog dru štva – isto kao što na pri-

2 “De mo kra ti ja slu ži sa mo vla da vi ni ta ko što sva kom po je din cu da je raz lo ge da iden ti fi ku je nje go vu ili nje nu po li tič ku vo lju ili ‘su bjek ti vi tet’ sa za ko-no dav stvom i dru gim ak tiv no sti ma ko lek tiv nih in sti tu ci ja, ili da tvr di da su te ak tiv no sti nje go ve ili nje ne sop stve ne.” – Frank Mic hel man, Bren nan and De moc racy (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1999), str. 12.

63

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

mer obra zo va nje ko mu ni stič kog čo ve ka po la zi ili je po la zi lo od od re đe nog raz u me va nja ko mu ni stič kog ide a la, a ne od bîti obra zo va nja kao ta kvog. Dru gi ele ment kon tek sta je kon kret no-isto rij ski. Ako je me ni sta lo do li be ral nog jav nog obra zo va nja u Sr bi ji, mo ram da se za pi tam ne na pro sto šta je to li be ral no obra zo va nje, ka ko se ono mo že ute me lji ti i oprav da ti itd. – pr vo mo ram da pi tam ka ko mi sli ti i ka ko oprav da ti li be ra-li zam da nas i ov de; tek u sle de ćem ko ra ku do la zi pi ta nje ka ko mi sli ti i ka ko oprav da ti obra zo va nje u ta kvom kon tek stu.

Sve ovo na rav no ne zna či da na ma u Sr bi ji te o ri ja i em pi rij sko zna nje o kom-pa ra tiv noj prak si li be ral nog obra zo va nja ni su bit ni. Na pro tiv, to zna nje je neo p hod no, i za to mi da nas ov de uči mo od na ših go sti ju. Svi oni te o rij ski iza zo vi sa ko ji ma se su o ča va te o ri ja li be ral nog obra zo va nja – na pri mer, od nos obra zo va nja i auto no mi je, od nos jav nog obra zo va nja i re pre si je, te od nos jav nog obra zo va nja i de mo kra ti je, i te ka ko su pri sut ni i kod nas. No, naš je isto rij ski i pre sve ga mo ral ni kon tekst ta kav da smo su o če ni sa iza zo vom po nov nog pro mi šlja nja li be ral ne de mo kra ti je i ulo ge obra zo va nja. Na še dru štvo u ta kvoj je si tu a ci ji da na ša stra te gi ja obra zo va nja na svim ni vo i ma – uz du žno po što va nje pre ma svim nje go vim po seb nim te ma ma – mo ra uvek osta ti kon cen tri sa na na ci lje ve, pro ble-me i vred no sti ko ji ni su pri mar no obra zov ni, ali za ko je oče ku je mo da će ih obra zo va nje pro mo vi sa ti. Pri tom, na ša bu duć nost za vi si od to ga ka ko će mo raz u me ti na šu ne dav nu pro šlost i na čin na ko ji nje no na sle đe uob li ča va na šu sa da šnjost.

Da kle, ve ru jem da tre ba po ći od ka rak te ra ne dav ne pro šlo sti: ona je bi la rat na i zlo či nač ka. Pro mo ci ja ljud skog do sto jan stva i de mo kra ti je na kon ta kve pro šlo sti zah te va, gru bo go vo re ći, tri ko ra ka (ko ji su na rav no is pre ple te ni, i mo že mo ih raz dvo ji ti tek ana li-tič ki): pr vo, re flek si ju o pro šlo sti i nje nom na sle đu; dru go, raz mi šlja nje o to me šta uči ni ti da nas, uzi ma ju ći u ob zir ka ko ono što se do go di lo ta ko i na še ci lje ve za bu duć nost; tre ći ko rak je de la nje sâmo, prak tič na ak ci ja ko ja bi se vo di la onim što smo na u či li gle da ju ći u pro šlost i nje ne po sle di ce. Ovi uvi di tre ba da nas ru ko vo de u po tra zi za od go vo ri ma na ne ka osnov na pi ta nja: ka ko bi tre ba lo da iz gle da naš put ka pri stoj nom de mo krat skom dru štvu? Ka kva je tu ulo ga obra zo va nja? Ve ru jem da bi od go vor na ova dva pi ta nja ob ja-snio i onu me ta za go net ku: za što uop šte li be ra li zam?

Mi ži vi mo u so ci jal nom, kul tur nom, po li tič kom i mo ral nom kon tek stu ko ji je od lu ču ju će obe le žen zlo či ni ma po či nje nim u ime srp ske na ci je. Na sle đe zlo či na sta-bi li zo va no je u ba rem dve rav ni ko je de ter mi ni šu ka rak ter sa vre me nog srp skog dru štva. Pr vo, ovo na sle đe na la zi mo na ni vou in sti tu ci o nal ne po li ti ke: od ustav ne de fi ni ci je za-jed ni ce, pre ko per so nal nog kon ti nu i te ta po li tič kih eli ta – ak te ri ra to va, mr žnje i zlo či na da nas su na vo de ćim me sti ma u srp skoj dr ža vi – sve do po li tič kih pro ce sa ko je obe le ža-va isti onaj ci ni zam mo ći ko ji je bio ka rak te ri sti čan za de ve de se te go di ne pro šlog ve ka. Dru go, zlo či nač ko na sle đe na la zi mo u do mi nant noj kul tu ri. Sr bi ja ži vi u sta nju mo ral ne

64

Reč no. 83/29, 2013.

apa ti je, ne zna nja i rav no du šno sti.3 Osta vlja ju ći po stra ni pi ta nje o su bjek tiv nim in ten-ci ja ma kul tur nih i po li tič kih ak te ra, u Sr bi ji je na de lu po li tič ki i kul tur ni kon ti nu i tet sa vre me nom zlo či na.

Na kon ra to va ko ji su vo đe ni u ime la žnih tra di ci ja i per ver ti ra nih mo ral nih vred no sti, gra đan ski mir ni je mo guć bez eks pli cit nog kul tur nog i po li tič kog dis kon ti nu-i te ta sa ovom pro šlo šću, tra di ci ja ma i vred no sti ma. De mo krat ski aran žman ne ma iz gle da za uspeh uko li ko ne bu de pra ćen kri tič kom re flek si jom o ono me što nam se do ga đa lo i ka kav je bio od nos nas kao po je di na ca, te na šeg dru štva, pre ma tim do ga đa ji ma. Pro šlost mo ra da bu de pred met kri tič ke re flek si je u srp skom dru štvu ka ko zbog nas sa mih ta ko i pre sve ga zbog onih ko ji su bi li me ta zlo či na. U mi ni mal nom smi slu, ovla da va nje pro-šlo šću pret po sta vlja 1) neo por tu ni stič ko su o ča va nje sa sop stve nom isto ri jom, 2) ak tiv no tra ga nje za al ter na tiv nim vred no sti ma. Re flek si ja o to me šta se do go di lo tre ba da na ma ko ji de li mo grup ni iden ti tet sa zlo čin ci ma omo gu ći da shva ti mo da je 1) jav no pri zna nje zlo či na oba ve za ko ju du gu je mo žr tva ma i nji ho voj za jed ni ci, i da 2) na ša spo sob nost da se vra ti mo ci vi li zo va noj nor mal no sti za vi si od na še sprem no sti da uči mo iz po ni ža va ju će pro šlo sti i da to zna nje pre tvo ri mo u ka men te me ljac na šeg no vog iden ti te ta. Ne za bo ra vi-mo, jer ne ma mo pra vo da za bo ra vi mo: naš na ci o nal ni iden ti tet, na ša kul tu ra, te po li tič ki iden ti tet ove za jed ni ce kom pro mi to va ni su zlo či nom. Ne ve ru jem da je ije dan in di vi du-al ni iden ti tet pri tom po šte đen. De se ti ne hi lja da po bi je nih ne vi nih lju di bi li bi ži vi da ne ko ni je od lu čio da ih ubi je za rad na šeg iden ti te ta i na šeg do bra. Onaj ko u ozrač ju ove na sil ne smr ti pred la že da se jed no stav no okre ne mo bo ljoj bu duć no sti, ču va ju ći pri tom po zi ti van od nos pre ma na vod nim na ci o nal nim ili pa tri ot skim vred no sti ma, či ni te šku mo ral nu gre šku. Zah tev da kri tič ki sa gle da mo pro šlost i da na ovoj re flek si ji za sni va mo na šu al ter na ti vu vi dim kao mi ni ma lan zah tev prak tič ne mo ral no sti – ako ga ne is pu ni, na še dru štvo osta će za ro blje no u naj go rim na sle đi ma te pro šlo sti.

Ali, gde su tu po zi tiv ne al ter na tiv ne vred no sti? Ve ru jem da je je di ni na čin da se kao dru štvo po dig ne mo na kon ovog mo ral nog pa da usva ja nje kon tek stu al no-spe ci fič nih li be ral nih vred no sti na kon tek stu al no-spe ci fi čan na čin. Šta to zna či? Pr vo, po što je Sr bi ja dru štvo u ko me do mi ni ra ju per ver ti ra ne vred no sti, mi mo ra mo de fi ni sa ti al ter na tiv ne mo ral ne stan dar de na na čin ko ji će od go vo ri ti na šoj si tu a ci ji. Pret po sta vi ću da su prin ci pi mo ral ne auto no mi je, jed na ko sti, te jed na ke bri ge i po što va nja va lid ni mo ral ni stan dar di i za Sr bi ju. Me đu tim, ove vred no sti su pr vo obe le že ne nji ho vim od su stvom i ak tiv nom ne ga ci jom. Ide ja da ih tre ba afir mi sa ti kao mo ral ne te me lje jed ne dru ga či je Sr bi je ipak

3 Zna če nje ovih ka te go ri ja po ku šao sam de talj ni je ob ja sni ti u knji zi Du žnost da se od go vo ri. Ma sov ni zlo čin, po ri ca nje i ko lek tiv na od go vor nost (Be o grad: Fa bri ka knji ga, 2011), str. 143. i da lje.

65

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ni je dok tri nar na – ovi prin ci pi su u do slu hu sa ka rak te rom na šeg pro ble ma. Na kon zlo-či na, mo ral na je oba ve za ove na ci je, ovog dru štva i za jed ni ce da do pri ne su re-kre i ra nju mo ral nog uni ver zu ma ona kvog ka kav on tre ba da bu de. Mi ne mo že mo re-kre i ra ti onaj mo ral ni uni ver zum ka kav je po sto jao pre zlo či na: mr tve ne mo že mo vra ti ti u ži vot, ju če-ra šnje zlo ne mo že mo po ni šti ti. Ali mo že mo shva ti ti i jav no re ći da smo ži ve li u skla du sa mo ral no po gre šnim ko or di na ta ma, da je u na še ime uči nje no zlo, i da tre ba da ura di mo sve što je mo gu će da to zlo ne po no vi mo.

Na rav no, sve se ovo mo že od ba ci ti kao nor ma tiv no, ili, još go re, mo ra li stič ko sa nja re nje. Čak i ako bih mo gao po ka za ti da sam ana li tič ki u pra vu – a ve ru jem da to mo gu po ka za ti4 – još uvek osta je pi ta nje: ka ko sti ći odav de do ta mo? Skep ti ci uvo de pro blem mo ti va ci je: na sto ja nje da se za bo ra vi ono lo še du bo ko je ljud sko, čak i kad lju di ne bi bi li iz lo že ni kul tur noj i po li tič koj ma ni pu la ci ji ko ja re la ti vi zi ra ili ne gi ra zlo čin. Ne mam na ovo po uz dan po licy od go vor, ali bih se na ovoj tač ki ipak pro bao ko nač no okre nu ti pi ta nju obra zo va nja. Moj pr vi ko rak bi opet mo gao da iz gle da bez na de žno mo ra li stič ki. To mas Nejgl pi še da naš objek ti van mo tiv za is prav no po stu pa nje u si tu a ci ja ma kad smo su bjek tiv-no mo ti vi sa ni da po stu pi mo po gre šno tre ba da se sa sto ji u uvi du da po gre šno po stu pa nje mo že da na ne se bol dru gi ma.5 Mar ta Nus ba um ka že da u si tu a ci ji u ko joj se na ša lič na ili grup na uve re nja ili pre fe ren ce su prot sta vlja ju ne kim ele men tar nim mo ral nim stan dar di-ma, mo tiv za is prav no po stu pa nje tre ba tra ži ti u ra nji vo sti ljud skih bi ća. Odav de sle de dve ge ne ral ne oba ve ze: pr vo, da uči ni mo sve što je u na šoj mo ći da dru gi ne pa te, pr ven stve no da ne pa te zbog nas (na ših sta vo va i na ših ak ci ja); dru go, da sa o se ća mo sa pat njom dru gih, i da uči ni mo sve što mo že mo da se ta pat nja uma nji, pr ven stve no ako smo mi uzroč no po ve za ni sa na stan kom i re pro duk ci jom pat nje.6

4 Opet, ovo de talj no bra nim u Du žnost..., po seb no u če tvr tom po gla vlju.5 Nej ge lov ar gu ment je ana li tič ki ve o ma kom plek san, ali ne mi slim da ga gor-

nji iz vod na bi lo ko ji na čin fal si fi ku je. Tho mas Na gel, The Vi ew from Now he re (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1989), str. 157-160.

6 Mart ha Nus sba um, “Vic tims and Agents”, Bo ston Re vi ew, 23/1998, str. 22; do-stup no i na http://bostonreview.net/BR23.1/nussbaum.html. Up. od iste autorke, “Negovanje čovečnosti: klasična odbrana reforme u libera lnom obrazovanju”, Reč, No. 82/28, 2012, str. 251-252: “Saosećanje podrazume-va priznanje da je druga osoba, slično nama, patila ili bila nesrećna a da za to nije ili nije u potpunosti kriva… Važne su zapravo dimenzije tog gubitka jer posmatrač procenjuje kakvu ulogu on ima u životu onoga koji ga je pretrpeo. To, za uzvrat, zahteva veoma složene moralne sposobnosti, između ostalog i spo sobnost da zamislimo kako je biti na mestu te osobe (što obično nazivamo empatijom)…”

66

Reč no. 83/29, 2013.

Odav de iz vo dim ne ko li ko uvi da na ko ji ma bi tre ba lo da se ba zi ra ju te o ri ja i prak sa obra zo va nja u Sr bi ji. Pr vo, okol nost da kod nas po sto ji ras kol iz me đu do mi nant ne kul tu re i uni ver zal nih mo ral nih stan dar da ni je raz log da tra ga mo za nji ho vim kom pro mi-som. Na pro tiv, obra zo va nje za pri stoj no dru štvo mo ra se eks pli cit no su prot sta vi ti do mi-nant nim uve re nji ma i vred no snim ori jen ta ci ja ma. Ovo me ću se još vra ti ti. Dru go, mo ra mo raz li ko va ti dva ti pa adre sa ta obra zov nog pro ce sa. Mi ko ji smo pa li u var var stvo, ili ko ji smo mu ba rem sve do či li, ne moć ni da se od u pre mo, du žni smo da na šoj de ci otvo ri mo put za po vra tak u ci vi li za ci ju. U ovom po gle du, po li tič ka i mo ral na oba ve za dr ža ve da or ga ni zu je obra zov ni pro ces oko prin ci pa jed na kog po što va nja i bri ge od no si se na nje ne dr ža vlja ne.7 Me đu tim, či nje ni ca da je ne vi nim lju di ma u na še ime na ne to zlo, zah te va od svih nas da jav no pri zna mo ovu pat nju. Za to se prin ci pi mo ral ne jed na ko sti, bri ge i po što va nja mo ra ju od no si ti i na na še žr tve, bez ob zi ra što nji ho vi na sled ni ci i oni ko ji su pre ži ve li ni su dr ža-vlja ni Sr bi je.8 Li be ral no po li tič ko či ta nje mo ral nih du žno sti ne za u sta vlja se na gra ni ca ma od re đe nim dr žav nom ju ris dik ci jom: u sre di štu obra zov nog pro ce sa mo ra bi ti pri zna nje pra va na mo ral ni su bjek ti vi tet, jed na kost i ljud sko do sto jan stvo za one ko ji ma su ova pra va ju če od u ze ta. Jed no stav no, u sre di štu obra zov nog pro ce sa mo ra bi ti pri zna nje pat nje žr ta va.

Mo je cen tral no pi ta nje gla si – ka ko se ova ko shva ćen cilj obra zo va nja mo že oprav da ti?Ali, na ovom me stu mo ram da na pra vim krat ku ama ter sku eks kur zi ju u te o ri ju li be ral nog obra zo va nja. Je dan go to vo kla si čan ak si om ove te o ri je gla si da se obra zo va nje ba vi pi ta nji ma ko smo mi kao mo ral ne oso be, ko smo mi kao pri pad ni ci za jed ni ce, od-no sno dr ža vlja ni, te ko nač no za što smo za jed no, i ka kve vr ste pra va i oba ve za pro iz la ze iz či nje ni ce za jed nič kog ži vo ta.9 Ukrat ko, obra zo va nje je pro ces u ko me se uči mo is prav nom na či nu raz mi šlja nja o ovim pi ta nji ma, a mo žda čak i is prav nim od go vo ri ma. Te o ri ja obra-zo va nja ne mo že na pro sto da nam ka že da su pred met uče nja li be ral ne mo ral ne i po li tič ke vred no sti. Ona tre ba i da po ka že šta te vred no sti či ni vred nim uče nja.

Ako je ovo tač no, ta da iz gle da – ma kar ko li ko to ne la go de iza zva lo kod ne kih li be ral nih te o re ti ča ra obra zo va nja – da kon cept li be ral nog obra zo va nja ima jed nu per fek-

7 Obrazovanje ovde ima zadatak da razvije “sposobnost da se sugrađani prepoznaju kao ljudi sa jednakim pravima, bez obzira na rasu, veru ili seksualnu orijentaciju: da se na njih gleda s poštovanjem, kao na svrhe, a ne kao na alatke kojima se može manipulisati u sopstvenu korist”. – Marta Nusbaum, Ne za profit. Zašto je demokratiji potrebna humanistika? (Beograd: Fabrika knjiga, 2012), str. 37.

8 Obrazovanje ovde ima zadatak da razvije “sposobnost da se brine o životima drugih, da se uvidi šta različiti tipovi mera znače za ljude izvan sopstvene nacije”. – Ibid.

9 Up. Dejan Ilić, ”Beleška uz ovaj izbor”, Reč, No. 82/28, 2012, str. 6.

67

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ci o ni stič ku no tu. U naj kra ćem, per fek ci o ni zam je te o ri ja ko ja ka že da po sto ji ne što što se mo že iden ti fi ko va ti kao ljud sko do bro, te da sva ki čo vek za se be, i dru štvo kao ce li na, tre ba da te že ostva re nju tog do bra. Na rav no, po sto je mno ge ver zi je per fek ci o ni zma, i ne ću ih sa da ana li zi ra ti. Že lim sa mo da uka žem na jed no nji ho vo za jed nič ko svoj stvo ko je bi mo glo bi ti od zna ča ja za na šu te mu: per fek ci o ni zam pret po sta vlja da su vred no sti ko je ob li ku ju ide ju do bra va lid ne čak i ako ih po je din ci, gru pe, ili za jed ni ca ne pre po zna ju ili ne pri-hva ta ju. Ovo je iza zov za kla sič nu li be ral nu po li tič ku te o ri ju, bu du ći da se ov de re la ti vi zu je me sto i kon cep tu al no zna če nje auto no mi je.10 Li be ral na ide ja auto no mi je im pli ci ra da – ako po sto je vred no sti, nor me i in sti tu ci je ko je upra vlja ju na šim ži vo ti ma – mi mo ra mo bi ti u sta nju da ih pre po zna mo kao na še sop stve ne vred no sti, nor me i in sti tu ci je.11

Po sto je pi sci ko ji se be raz u me ju kao li be ra le, a ko ji su ipak sprem ni da ka žu da efek tiv no li be ral no obra zo va nje pret po sta vlja re la ti vi za ci ju auto no mi je na na čin po tra ge za ne kim auto no mi ji nad re đe nim sup stan cijalnim je zgrom. Li be ra li zam tre ba da te ži ostva-re nju ne čeg što se na zi va “li be ral nim vr li na ma”. Ukrat ko, ka že se ov de, li be ra li zam zah te va li be ra le, od no sno lju de ko ji ima ju od re đe ne kva li te te kao mo ral ne oso be i kao dr ža vlja ni.

10 “Obično se pretpostavlja da obrazovati znači kontrolisati i usmeravati pona-ša nje i razvoj osobe. S druge strane, obično se pretpostavlja da adresate obra zo vanja moramo posmatrati kao osobe obdarene slobodnom voljom.” – Johannes Giesinger, “Free Will and Education”, Journal of Philosophy of Education, Vol. 44, No. 4, 2010, str. 515.

11 Teoretičari liberalnog obrazovanja ponekad nastoje da razreše ovu tenziju uvođenjem kategorije javnog interesa. Tako će Pet Vajt reći da se identifikacija javnog interesa zasniva na moralnom sudu o tome šta je korisno za svakog čoveka kao člana javnosti, odnosno kao pripadnika političke zajednice. Ovde se izazov perfekcionizma nastoji prevazići tezom o fundamentalnoj identičnosti individualnog interesa svakog čoveka kao državljanina, s jedne strane, i javnog interesa kao autoritativnog određenja specifično demokratskog dobra, s druge strane (Pet Vajt, “Obrazovanje, demokratija i javni interes”, Reč, No. 82/28, 2012, str. 52-53). Mislim da je ova teza o harmoniji pogrešna: oni koji se bave teorijom ljudskih prava, ustavnom teorijom ili ustavnim pravom, znaće da se kategorija ‘javnog interesa’ pojavljuje u međunarodnim dokumentima, ustavnim tekstovima i sudskoj praksi kao institut kojim se štiti nešto što se (opravdano ili neopravdano) vidi kao objektivno dobro. Njegova autoritativna identifikacija i posebna pravna zaštita opravdavaju se upravo mogućim raskolom između ovog dobra i (aktualnih i mogućih) individualnih ili grupnih preferenci. Jednostavno, javni interes je kategorija kroz koju se određena interpretacija objektivnog dobra i stabilnosti zajednice nadređuje ljudskim pravima.

68

Reč no. 83/29, 2013.

Tač no je da mi ži vi mo u plu ra li stič kom sve tu, u ko me lju di ima ju raz li či te po gle de na svet; nji ho ve se in te re sne i etič ke po zi ci je če sto ra zi la ze sve do tač ke du bo kog ne sla ga nja. Ali, dok će kla sič ni li be ra li zam na pro sto re ći da su mo ral ni plu ra li zam i du bo ka ne sla ga nja le gi tim ni iz vo di per so nal ne auto no mi je, te o re ti ča ri po put na pri mer Sti ve na Ma se da ili Vi lje ma Gol sto na tvr di će da auto no mi ja, slo bo da i plu ra li zam ni su sa mi po se bi vred ni. Ove ka te go ri je su li be ral no oprav da ne sa mo ako nas vo de do ne kih ci lje va ko je mo že mo ozna či ti kao do bre za lju de.12 Ma se do će re ći da je slo bo da iz bo ra iz vod li be ral ne po li-tič ke mo ral no sti, u či jem je zgru na la zi mo “spo sob no sti i dis po zi ci je ko je omo gu ća va ju osmi šlje nu par ti ci pa ci ju u ak tiv no sti ma mo der ne po li ti ke i gra đan skog dru štva”.13 Sle de ba rem dva va žna iz vo da. Pr vo, po li tič ka vlast le gi tim na je u me ri u ko joj ra di na ostva re-nju onog što je naj bo lje za lju de. Dru go, jav no obra zo va nje je pro ces u ko me se dr ža va an ga žu je na pro mo ci ji jav nih li be ral nih vr li na neo p hod nih za raz u me va nje, pri hva ta nje i ostva re nje ljud skog do bra.

Pro blem ovog pri stu pa je u to me što li be ral na kul tu ra, po li tič ki iden ti tet ili ne ka dru ga ko lek tiv no-spe ci fič na ‘vr li na’ do bi ja ju pri mat nad mo ral nom auto no mi-jom: ov de se tvr di da li be ral na prav da i osnov na pra va ne mo gu bi ti ne za vi sni od jed ne (oba ve zu ju će) ide je do brog ži vo ta.14 Re ći na pri mer da je de mo krat sko gra đan stvo skup vred no sti ko je sup stan cijalno od re đu ju per so nal nu auto no mi ju, zna či re ći da ja mo gu bi ti auto no man pod uslo vom da – i u me ri u ko joj – po dr ža vam po li tič ku de fi ni ci ju do brog jav nog ži vo ta ko ju nu di li be ral na de mo kra ti ja. Ovo mi se či ni po gre šnim. Ne ve ru jem da se pro ble mom le gi tim nog plu ra li zma i du bo kog ne sla ga nja mo že upra vlja ti ta ko što će mo se iz me sti ti iz rav ni auto no mi je na ra van de mo krat skog gra đan stva (ili ‘na še’ po li-tič ke kul tu re, ili ‘na šeg’ grup nog iden ti te ta, ili ‘na še’ eti ke...). Li be ral no, ide ja tre ba bi ti upra vo obr nu ta: ko lek tiv no do bro (sve i ako se na zi va ‘li be ral nom vr li nom’) le gi tim no je u me ri u ko joj bra ni i po dr ža va kon cep tu al no joj nad re đe nu auto no mi ju. Ve ru jem u

12 “Neka dobra su osnovna u smislu da formiraju deo bilo koje izbora vredne koncepcije dobrog života. Lišiti ljudsko biće takvih dobara znači primorati ga da trpi velika egzistencijalna zla. Svi pristojni režimi nastoje da minimiziraju učestalost i domete takvih lišavanja.” – William Galston, Liberal Pluralism. The Implications of Value Pluralism for Political Theory and Practice (Cambridge: Cambridge University Press, 2002), str. 6. Up. takođe Golstonovu originalnu interpre-ta ciju liberalnog perfekcionizma u “Defending Liberalism”, The American Poli-tical Science Review, Vo. 76, No. 3, 1982, str. 627.

13 Stephen Macedo, Diversity and Distrust. Civic Education in a Multicultural Democracy (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2000), str. 10.

14 Stephen Macedo, Liberal Virtues. Citizenship, Virtue and Community in Liberal Constitutionalism (Oxford: Clarendon Press, 1990), str. 5.

69

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ne za vi snu vred nost ide a la slo bo de i jed na ko sti, i ne vi dim ka ko bi po li tič ka vlast mo gla da ko ri sti obra zo va nje za pro mi ca nje nad re đe nih jav nih vr li na, a da ti me ne kom pro mi tu je ove mo ral ne ide a le.15

To me đu tim ne zna či da mi je per fek ci o ni stič ka ide ja pot pu no stra na. Na-pro tiv, že leo bih bra ni ti tvrd nju da je da na šnjoj Sr bi ji neo p ho dan kon cept obra zo va nja ko ji će po la zi ti od jed ne ide je objek tiv nog mo ral nog do bra. Ve ru jem da je ovo objek tiv-no do bro, u per spek ti vi Sr bi je, sa dr ža no u bez u slov noj vred no sti mo ral ne auto no mi je i jed na ko sti. Ali mno gi li be ra li će od mah re ći da ove vred no sti ni su per fek ci o ni stič ke: ne mo že na por za afir ma ci ju kan tovskog li be ral nog mo ra la, ili rol sov skih pri mar nih do ba ra bi ti od re đen kao per fek ci o ni zam. Ili ipak mo žda mo že, na ro či to ako se ohra bri mo da či-ta mo mo ral nu fi lo zo fi ju u kon tek stu, što je do du še ana te ma za mno ge fi lo zo fe ko ji dr že do sop stve ne ozbilj no sti. O če mu je reč?

Po sto je po li tič ke za jed ni ce u ko ji ma je raz li ka iz me đu mo ral no is prav nog i mo ral no po gre šnog ja sno pre po zna ta. U ta kvim za jed ni ca ma uni ver zal ne mo ral ne vred-no sti ne ma ju sta tus uda lje nih ide a la: one su afir mi sa ne kao sa stav ni deo po li tič ke mo ral-no sti ko ja upra vlja le gi tim nim od no si ma iz me đu po je di na ca, gru pa i za jed ni ce. Ne tvr dim na rav no da se lju di ta mo ra đa ju sa lju ba vlju za ide a le slo bo de i jed na ko sti, ali uče nje tih ide a la ne ma ob lik auto ri ta tiv ne pro mo ci je vred no sti ko je dru štvo ili nje gov ve ći deo ne pri hva ta ju. Za to, ve o ma skra će no, per fek ci o ni zam ne ću raz u me ti kao te o ri ju ko ja bi re-kla da po sto ji je dan objek ti van kon cept etič ki do brog pre ma ko me svi lju di, bez ob zi ra na kon tekst u ko me ži ve, tre ba da se rav na ju.

Mo ja pro vi zor na in tu i ci ja gla si tek da ne ko ko ho će da bu de ega li tar ni li be ral u Sr bi ji da nas, tre ba da bu de mo ral ni per fek ci o ni sta. Re ći da se objek tiv no do bro sa sto-ji u spo sob no sti za auto no mi ju ne zna či da se ova spo sob nost da nas u Sr bi ji mo že ste ći auto nom no. Ovaj pri stup je per fek ci o ni stič ki za to što iden ti fi ku je ras cep iz me đu onog što ve ći na lju di, te kul tur ne i po li tič ke eli te, do ži vlja va ju kao nji ho vo stvar no do bro ili in te res, s jed ne stra ne, i pro jek to va ne li be ral ne auto no mi je za mo ral no jed na ke oso be, s dru ge stra ne. Jed no stav no, na ma tre ba stra te gi ja obra zo va nja ko ja će bi ti fo ku si ra na na uče nje

15 Naravno, ideja o liberalnom obrazovanju kao procesu fokusiranom na razvoj sposobnosti za autonoman ljudski život mora da odgovori na mnoga teška pitanja, koja se kreću u rasponu od opravdanja ograničenja roditeljskog autoriteta, do redefinisanja principa neutralnosti države. Up. Ger Snik i Wouter van Hauften, “Philosophy of Education as Foundational Analysis and Critique. Conflicting Liberal Views on the Right to an Education for Autonomy”, u: Frieda Heyting, Dieter Lenzen i John White (ur.), Methods in Philosophy of Education (London: Routledge, 2001), str. 81.

70

Reč no. 83/29, 2013.

auto no mi je kao li be ral ne vr li ne ko ja nam je u ovom isto rij skom tre nut ku stra na. Za to je mo je raz mi šlja nje o li be ral nom obra zo va nju za Sr bi ju uto pij sko. Mi po tre bu je mo uto pi ju da bi smo se ori jen ti sa li u sve tu na mo ral no is pra van na čin. Ova uto pi ja funk ci o ni še go to vo u kla sič nom mark si stič kom klju ču, onom ko ji je po nu đen u za ključ noj eta pi tre ćeg to ma Ka pi ta la: mi zna mo šta je objek tiv no do bro, zna mo da je da na šnje sta nje ne ga ci ja objek-tiv no do brog, i mi ve ru je mo da je mo gu će sti ći u bu duć nost u ko joj će se lju di vla da ti po dik ta ti ma objek tiv no do brog. Na rav no, Marks bi re kao da je ta kva bu duć nost mo gu ća za to što je nu žna. No, moj ide a li zam je ve ći čak i od Mark so vog: dru ga či ja bu duć nost nu žna je za Sr bi ju u me ri u ko joj nam je sta lo do raz li ke iz me đu bar ba ri zma i ci vi li za ci je, sve iako nam se ta kva bu duć nost ne či ni mo gu ćom.

Pro mo vi sa ti kroz obra zo va nje jed nu kul tur nu al ter na ti vu zna či pro mo vi sa ti objek tiv nu ra ci o nal nost is pred in di vi du al ne i ko lek tiv ne ira ci o nal no sti, objek tiv nu isti nu pro tiv la ži ko ju po li tič ke i kul tur ne eli te re pre siv nim i ma ni pu la tiv nim in stru men ti ma na me ću kao isti nu. Kon kre tan za da tak obra zo va nja kod nas bio bi da raz vi je vr li ne sa o-se ća nja, em pa ti je, so li dar no sti sa oni ma ko ji pa te ili su pa ti li zbog nas – afir ma ci ja ovih vr li na u obra zov nom pro ce su vi de la bi se kao naš kon tek stu al no-spe ci fi čan put ka do se-za nju li be ral nih mo ral nih vred no sti auto no mi je, jed na ko sti i plu ra li zma. Obra zo va nje bi tre ba lo da nam po ka že na ko ji na čin mo že mo i za što ima mo oba ve zu da pre po zna mo ne to le rant nost i dru ge pret nje ljud skom do sto jan stvu (do sto jan stvu sva kog ljud skog bi ća), te da im se ak tiv no su prot sta vi mo. Per fek ci o ni stič ko obra zo va nje ta ko se, pa ra fra zi ram Jir ge na Ha ber ma sa, is po sta vlja kao uče nje iz ka ta stro fe.16

Ka ko se ovo re flek tu je na sta tus in dvi du al ne slo bo de i plu ra li zma, te po seb-no na sta tus i do me te dr žav ne re pre si je? Na rav no, la ko će mo pri me ti ti da ona na pe tost iz me đu auto ri ta tiv ne pri ro de obra zo va nja i dr žav ne re pre si je, ko ju smo iden ti fi ko va li kao te o rij ski pro blem, ov de do bi ja no ve di men zi je. Da li smo mi, ide a li stič ki per fek ci o ni-sti, ko ji sma tra ju da srp sku kul tu ru tre ba me nja ti sred stvi ma obra zo va nja, sad ne ki no vi ja ko bin ci sprem ni da us po sta ve dik ta tu ru vr li ne bez ob zi ra na ce nu, a na osno vu ne kog mi li tant nog ide a la ko ji dru štvo, do mi nant na kul tu ra i po li tič ke eli te od bi ja ju da pri zna-

16 “Nije reč samo o načinu na koji tradicija uobličava naš mentalitet, niti samo o kulturnom određenju i socijalizaciji – reč je pre svega o procesima učenja. Ovi procesi su pokrenuti našim iskustvima, problemima sa kojima se suočavamo i koji često uzrokuju bolne posledice. Mi kontinuirano na nenametljiv način učimo od velikih tradicija, ali pitanje je da li možemo učiti i od događaja koji reflektuju neuspeh tradicija.” – Jürgen Habermas, “Can We Learn from History?”, u: A Berlin Republic. Writings on Germany (Cambridge, Polity Press: 1998), str. 11.

71

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ju? Mi slim ipak da je ova opa snost tek pri vid na. Ra di ti kroz obra zo va nje na oslo ba đa nju lju di od vla da vi ne kul tu re zlo či na i la ži objek tiv no je do bro, čak i ako ne će do pri ne ti bi lo či joj sre ći, bla go sta nju, ili ako ne će do pri ne ti de mo krat skoj tran zi ci ji i sta bil no sti dru štva. Ski ca mo ral no is prav nog obra zo va nja ko ju nu dim fo ku si ra na je na usva ja nje spo sob no sti za plu ra li zam. Mi da nas ži vi mo u re pre siv nom re ži mu ko ji bru tal no ogra ni ča va slo bo du, jed na kost i plu ra li zam – u Sr bi ji na po li tič kom, ide o lo škom i kul tur nom pla nu do mi ni-ra la žno je din stvo fo ku si ra no na fal si fi ko va nje pro šlo sti i na kom ple men tar no po ri ca nje ele men tar nih ljud skih pra va oni ma ko ji su ar bi trar no iden ti fi ko va ni kao ne pri ja te lji, či-me se efek tiv no one mo gu ća va gra đan sko je din stvo. Za da tak obra zo va nja ne bi bio da su zi plu ra li zam na me ću ći đa ci ma jed nu pro iz volj nu vi zi ju is prav nog i do brog, već da raz bi je efek tiv nu vla da vi nu la ži ko ju su kre i ra li ide o lo ški in že nje ri suk ce siv nih na ci o na li stič kih i ko rum pi ra nih re ži ma. U kraj njem iz vo du, obra zo va nje u Sr bi ji vi dim kao pro ces ko ji tre ba da afir mi še raz li ku iz me đu do bra i zla.

IČi ta ju ći no vi ja iz da nja Fa bri ke knji ga, ne ko bi mo-gao po mi sli ti da je Her bert Ge or ge Wells bio u pra vu ka da je pre sto ti nak go di na kon sta to vao da se po vest čo ve čan stva ne u mit no pre tva ra u be so muč nu tr ku iz-me đu obra zo va nja i ka ta stro fe. Ako je uisti nu ta ko, on-da su do ga đa ji po put ove kon fe ren ci je naj ma nje što mo že mo uči ni ti da se spa se mo. U stva ri, ka da bi bi lo ta ko, mo bi li za ci ja bi mo ra la bi ti sve o bu hvat na i ne bi sme la mi mo i ći ni one ko ji svo jim ži vot nim po-zi vi ma ni su di rekt no pri kop ča ni na škol ski si stem, ni ti se hra ne na pro svet nim ja sla ma. Obra zo va njem bi ta da tre ba lo da se ba ve svi pri pad ni ci dru štva, a na da sve onaj nje gov deo ko ji se obič no na zi va jav-no šću. Naj ma nje bi to ga ima li pra vo da se klo ne oni ko ji su naj pi sme ni ji i me đu ko je ne spa da ju sa mo ne po sred ni uče sni ci u obra zov nim pro ce si ma, ne go i – pri me ri ce – pi sci i no vi na ri.

Uto li ko ne ču di da je u “Raz go vo ru o obra zo va-nju” – ko jeg je na in ter net-stra ni ci Pe šča ni ka, lu ka vo pod gre va ju ći at mos fe ru, po kre nuo or ga ni za tor ove ma ni fe sta ci je – na iz ja šnja va nje po vo dom jed nog svog tek sta bio p(r)ozvan i Vik tor Ivan čić.1 Ono što

1 Ivan či će vo isme va nje uvo đe nja pred me ta Zdrav stve ni od goj u hr vat ske ško le – obe lo da nje no, pod na slo vom “Mr tvi i hra nje ni”, 4. ju la 2012. na por ta lu Tač no.hr. – iza zva lo je naj pre re ak ci ju De ja na Ili ća, da bi se po tom ras plam sa la ras pra va či ji su uče sni ci bi li Vo-ji slav Pe jo vić, Ras ti slav Di nić, Du šan Sa kić, Alek san-dar Ba u cal... Ar hi vu tek sto va vi di na adre si: http://pescanik.net/2011/10/razgovor-o-obrazovanju/. [U međuvremenu se pokazalo da je sve to bila samo teorijska uvertira u eskalaciju praktično-političkog problema sa Zdravstvenim, koju je Ivančić – po običaju – anticipirao. (Naknadna beleška.)]

HU MA NI STI KA I “JAV NI IN TE RES”PRE DRAG BRE BA NO VIĆ

Tko po u ča va, a ne eman ci pi ra, taj za glu plju je.

74

Reč no. 83/29, 2013.

je usle di lo bi lo je za ni mlji vo i po uč no, da ne ka žem edu ka tiv no, po go to vo za ta ko zva ne “edu ka to re”.

Na i me, ko li ko god da se u toj (ne)pri li ci tru dio da po ka že iz ve snu do zu mi-lo sti pre ma svo jim su po le mi ča ri ma, Ivan čić je je di ni iz neo sta vo ve ko ji su bi li bli ži Iva nu Il lic hu, ne go De ja nu Ili ću. Ako se Il lich va tre no za la gao za descho o ling so ci ety,2 ni Spli ća ni-no ve po ru ke ni su bi le ni šta ma nje ne dvo smi sle ne. Do slov ce su gla si le: “Pro tiv na met nu tih ško la” i “Ško lo va nje lu dom ra do va nje”.

Te ško da je ta kav is hod smeo iz ne na di ti bi lo ko ga. Prem da je ste no vi nar, Ivan čić po svom sen zi bi li te tu ni ma lo ne na li ku je onom psi ho lo škom (ar he)ti pu pro ble-ma tič nog žur na li ste-po bu nje ni ka či je je naj u pe ča tlji vi je knji žev no ute lo vlje nje Kre ši mir Hor vat – ju nak kla sič ne Kr le ži ne dra me Vuč jak (1923), ko ji za te kav ši se na ži vot noj pre-kret ni ci od la zi na se lo i po sta je puč ki uči telj. Hor vat je rat ni in va lid i iz gu bio je sve so ci-jal ne ilu zi je, a u re dak ci ji li sta Na rod na slo ga (što je mo žda još va žni je) i pro fe si o nal ne, pa usred ha o sa ko ji je pret ho dio stva ra nju kra lje vi ne Ju žnih Slo ve na od lu ču je da se po vu če u ča mo ti nju pro vin ci je, pod u ča va de cu i či ta knji ge. Po sve pred vi di vo, već na pu to va nju ka Vuč ja ku za po či nje ra sap: lo kal ni pri pad ni ci Ze le nog ka de ra ga iz bo du no žem, da bi za tim na red do šla afe ra sa su pru gom pret hod nog uči te lja, su kob sa li hvar skim spo do ba ma iz škol skog od bo ra i raz gra na ti se o ski za plet ko ji će do ve sti do Hor va to vog slo ma. Pre me ću ći Wel lso vu sen ten cu ko jom sam otvo rio iz la ga nje, mo gli bi smo za pa zi ti ka ko se kod Kr le že upra vo ula zak u gra vi ta ci o no po lje obra zo va nja is po sta vio kao slo bo dan pad u ka ta stro fu.

Su prot no to me, Ivan čić ne sa mo da – fi gu ra tiv no re če no – ni je po no vio “Hor-va tov iz bor”,3 ne go se u di sku si ji ko ja mu je bi la na met nu ta po tru dio da umak ne svim onim sil nim to po si ma ko je nam stva ra o ci, no si o ci i ši ri te lji zna nja nu de kao ovo vre me ne ina či ce or di nar nog (ili ne is kre nog?) pro sve ti telj skog op ti mi zma. Ni je do du še, po put Il lic ha, po-

2 U polemici oko “Mrtvih i hranjenih” ukrstile su se dve omiljene Illicheve teme: zdravstvo i školstvo. Vidi (ako već nisi) blagovremene prevode njegovih dela iz sedamdesetih – Medicinsku nemezis, Dole škole i Svetkovinu svesnosti – jer su u tim knjigama, usled autorove hrabrosti da sledi sopstvene ideje, veoma domišljato artikulisana mnoga goruća pitanja današnjice.

3 Tako je prvobitno bio naslovljen taj, izvorno na ekavici štampan, pozorišni komad. Indikativno je da se Krleža – u čijoj biografiji postoji slična epizoda, pošto je početkom dvadesetih nekoliko meseci proveo sa suprugom-učiteljicom u Dugoj Rijeci – dvoumio kako da razreši Horvatovu sudbinu, što dokazuje i prerada teksta koju je izvršio nakon tri decenije. Povrh svega, Krleža će, iako mu je formalno obrazovanje bilo relativno skromno, otprilike u isto vreme postati osnivač Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Najveći autodidakt završio je kao najveći polihistor i enciklopedista, što ne mora biti nelogično.

75

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

en ti rao te zom da je Ško la (kao i Voj ska, kao i Cr kva...) od vra tan de sni čar sko-pa nop tič ki po li gon za ri tu al nu tor tu ru ko ji bi va lja lo do ki nu ti, ali je is ta kao ka ko sva ko po te za nje “jav-nog in te re sa”, upr kos to me što smo se na pri su stvo te ka te go ri je u di ja lo gu o obra zo va nju uve li ko na vi kli, tre ba da bu di skep su i oprez. Sâm je po jam jav nog in te re sa, za klju či će u svom po sled njem pri lo gu mon ti ra noj web-raz mi ri ci Ivan čić, “ter min ski sro čen da olak ša ma ni pu la ci ju, te za pri je či pri mi sli o ne po sred ni jim ob li ci ma is ka zi va nja ko lek tiv ne vo lje, re ci mo kroz so li dar no za jed ni štvo”. Bu du ći da se sa ti me sla žem, re šio sam da u na slo vu ovog iz la ga nja do tič nu sin tag mu – ko ja me, ma kar bi la i de fan ziv na, neo do lji vo aso ci ra na li ce-mer ni kor po ra cij ski cre do “dru štve no od go vor nog po slo va nja” – pri klje štim me đu na vod ni ke.

Ma da su i hu ma ni sti ku mno gi ume li da pri klje šte (ne sa mo na vod ni ci ma), spram nje ću, da ka ko, bi ti pu no bla ži. S tim u ve zi, ve ro vat no je ra di ot kla nja nja ne spo ra zu-ma od mah po treb no sa mo kri tič no (zbog onih ba nal nih ja sli) do da ti ka ko, po put za gre bač kog ko le ge De a na Du de – ko ji, kao član Aka dem ske so li dar no sti,4 za si gur no zna zbog če ga je Ivan čić dao pred nost “so li dar nom za jed ni štvu” – i sâm do la zim iz one obla sti hu ma ni sti ke ko ja već du go pred sta vlja svo je vr sni epi cen tar di sci pli nar nih pro me na. Jer, ni je li baš u pod-ruč ju aka dem skog pro u ča va nja knji žev no sti bi la za po de nu ta ve ći na naj o štri jih de ba ta ko je su ubr zo pro že le, pro tre sle, a po ne ki ma i pot ko pa le ce lo kup nu hu ma ni sti ku?

Kao što je po zna to, ko me ša nje je pre ne što vi še od tri de ce ni je bi lo ini ci ra-no “otva ra njem ka no na”, ko jem su naj vi še do pri ne le ori jen ta ci je ka kve su fe mi ni stič ka i post ko lo ni jal na kri ti ka, no vi isto ri zam i stu di je kul tu re. Nji ho vo ide o lo ški in to ni ra no pre i spi ti va nje tra di ci o nal nih knji žev nih vred no sti ge ne ri ra lo je je dan pot pu no nov hu ma-ni stič ki etos, ko ji se is po ljio u in si sti ra nju na kon tek stu (ume sto na tek stu), raz u me va nju (ume sto na ana li zi), per spek ti vi (ume sto na objek tiv no sti) i re pre zen ta ci ja ma (ume sto na objek ti ma).5 Ta ko je pro u ča va nje knji žev no sti na jed nom po sta lo pro že to pro ble ma ti kom

4 Sindikat Akademska solidarnost, koji okuplja univerzitetske radnike iz Hrvatske, oformljen je sa ciljem da se zaustave negativne tendencije u visokom obrazovanju, prevashodno brutalna komercijalizacija. Kao neka vrsta izaslanika te organizacije – čiji je programski dokument, Deklaracija o znanosti i visokom obrazovanju, publikovan u specijalnom izdanju časopisa Reč (br. 80, str. 365-406) – Duda je za ovu konferenciju najavio izlaganje “Visoko obrazovanje kao javno dobro: primjer iz regije/primjer za regiju?”.

5 Parafrazirao sam ovde Louisa Menanda, čija je knjiga The Marketplace of Ideas: Reform and Resistance in the American University (New York & London: W. W. Norton & Company, 2010) nezaobilazna zbog ponuđene dijagnoze trenutnog stanja na američkim univerzitetima, ali i razočaravajuća zbog odsustva bilo kakve suvislije projekcije budućnosti. Menandova finalna fuzija ambicije i bezinteresnosti nalikuje (da se poslužim jednom njegovom

76

Reč no. 83/29, 2013.

kul tu ral nih i inih iden ti te ta, ali i jav nih po li ti ka, što je on da po slu ži lo i kao uvod u za o-kret ka pe da go gi ji, či ji je in di ka tor bio već i sâm je zik stru ke, ko ji se iz ko re na iz me nio. Ako je knji žev na te o ri ja u pe ri o du ko ji slo vi za nje no “zlat no do ba” ne go va la sa mo svr ho vit i ezo te ri čan žar gon, po čev od osam de se tih go di na do la zi do sve in ten ziv ni jeg pre ta pa nja sa obra zov nim dis kur som.

Ovaj pro ces je vr hu nac do se gao sa best se le ri ma po put Su mra ka ame rič kog uma Al la na Blo o ma ili Kul tur ne pi sme no sti Eri ca Do nal da Hir scha. Ni je mi sad va žno to što su te dve knji ge – obe iz 1987 – bi le na pi sa ne u na sto ja nju da se osu je ti iš če za va nje ka non ske sta bil no sti, pri če mu je Blo om po ka zao pre vi še no stal gi je, a Hirsch na iv no sti; ne za ni ma me to li ko ni to što one i po sle če tvrt ve ka slu že kao to pov sko me so pro tiv nič koj op ci ji, ko ja u nji ma vi di je di no po li tič ki kon zer va ti vi zam; ključ no je, mi slim, to da ih obe iz sa da šnje vi zu re do ži vlja va mo kao re či te zna ko ve vre me na u ko jem su se po ja vi le, vre me na u ko jem su lju di na po kon po če li da se pi ta ju ko pod u ča va, ko ga i za što.

Još kon kret ni je, ova dva ostva re nja – kao i, iste go di ne štam pa na, isto ri ja vi so-ko škol ske na sta ve knji žev no sti Ge ral da Graf fa6 – po tvr di la su nam da je u uni ver zi tet skom do me nu iš če zao po slo vič ni jaz iz me đu na uč nog is tra ži va nja na jed noj, i sa mog pod u ča va nja, na dru goj stra ni. Pod u ča va nje se pre tvo ri lo u pred met is tra ži va nja, usled če ga su pi sa nje i na-sta va o ka non skoj i ne ka non skoj knji žev no sti po če li da se svo de sko ro is klju či vo na (pre te žno po li tič ku) de mi sti fi ka ci ju do ta da šnjih di dak tič kih kon struk ci ja po je di nih “li ko va i de la”.

Stvar ni efek ti tih kre ta nja bi li su za pra vo dvo smi sle ni. Naj in te re sant ni jim mi se – ni po što ne i naj sret ni jim – či ni taj da je pe da go gi za ci ja, na iz gled pa ra dok sal no, du blji be leg osta vi la u sfe ri is tra ži va nja, ne go u sfe ri pod u ča va nja kao ta kvog. O neo p hod nim pro me na ma se ne u po re di vo vi še pi sa lo i raz gla ba lo; mno go ma nje su se one pla ni ra le i spro vo di le. Ako unu tar aka dem ske hu ma ni sti ke pa žnja i je ste pre u sme re na na ide ju za jed ni ce i op šteg do bra, pa ra lel no sa ti me su ma hom bi li ig no ri sa ni pod sti ca ji ko ji su pri sti za li iz zo ne kri tič ke, al ter na tiv ne ili opo zi ci o ne pe da go gi je. Isto ri ja ta kvih po kre ta

slikom) pokušaju da se na internet zakačite posredstvom pisaće mašine, dok mi se podsticajnom čini jedino prognoza sa str. 19: da će se u nadolazećem periodu pojačati interakcija između tzv. life sciences (neurobiologija, genetika, psihologija) i nekih low-tech disciplina koje (po)stoje mimo prirodnih nauka (filozofija, ekonomija, studije književnosti). Zar to nije predskazivao još Ivor Armstrong Richards, koji se književne teorije odrekao zarad filozofije podučavanja? I zar o tome nije donedavno maštao i Derrida?

6 Knjiga Professing Literature: An Institutional History (Chicago & London: University of Chicago Press, 1987) još je uvek najpouzdanija publikacija u svom žanru. Njenom ću se autoru nakratko vratiti u drugom segmentu izlaganja.

77

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

na sta vi la je da te če mi mo “mul ti ver zi tet skog” ma in stre a ma. Iako je, na pri mer, i Pe da go gi ja po tla če nih (1968) od sa mog po čet ka bi la pu no pre vo đe na, do bro pro da va na i fre kvent no ci ti ra na, ide je ko je je u njoj za stu pao Pa o lo Fre i re ni su u bo ga ti jem de lu sve ta pro la zi le bo lje od Il lic he vih.

Za hva lju ju ći sve mu to me, hu ma ni sti ka je u re ga nov sko-ta če rov skoj eri po če la da gu bi kom pas i to ne u le gi ti ma cij sku kri zu. Ta kri za se tra ja njem pro du blju je i po pri-ma raz li či te for me: u Ame ri ci su se pot kraj osam de se tih ras plam sa li “kul tu ral ni ra to vi”, to kom ko jih su se hu ma ni stič ke di sci pli ne na šle na uda ru zbog to bo žnjeg ra di ka li zma i eli ti zma, od če ga se ni do da nas ni su opo ra vi le; dok će nji ho vu sud bi nu u Evro pi pre sud no opre de li ti (za pe ča ti ti?) de ve de se te i us po sta vlja nje ob je di nje ne, Bo lonj skom de kla ra ci jom iza tka ne mre že vi so kog obra zo va nja. Po ve ća go mi la re le vant nih knji ga iz po sled njih dva de-se tak go di na – u naj ši rem pro stor nom i vre men skom ra spo nu: od Kul tur nog ka pi ta la Joh na Gu il loryja iz 1993, do Te o ri je neo bra zo va no sti Kon ra da Pa u la Li es sman na iz 2006 – na pi sa na je u na me ri da se pro ka že zlo ćud ni ka rak ter ovih de ša va nja. Ali ni to što su od me re ni ji Ame ri kan ci po put Gu il loryja, po zi va ju ći se na po stig nu ća bur di je ov ske so ci o lo gi je, po ku-ša va li da po mi re na pred na dru štve na opre de lje nja i na sle đe ni knji žev ni ka non, ni ti to što su in te li gent ni ji Evro plja ni po put Li es sman na sa hu ma ni stič kih po zi ci ja bes kom pro mi sno kri ti ko va li kam pa nju oko fa mo znog “dru štva zna nja”, ni je spre či lo ame ri ka nu i bo lo nju da po me tu ma nje-vi še sve pred so bom.

Ras plet je sa obe stra ne Atlan ti ka bio pod jed na ko po ra ža va ju ći. U hu ma ni-sti ci su za ca ri li me to do lo ški eklek ti ci zam i za ne ma ri va nje gra ni ca me đu raz li či tim obla-sti ma. Ta kvi su tren do vi po ste pe no do ve li do upa dlji ve de pro fe si o na li za ci je (oli če ne u en dem ski ras pro stra nje noj sklo no sti ka be slo ve snom obra ća nju naj ši roj pu bli ci) i sta nja “post di sci pli nar no sti”, u ko jem se ne ka da šnji aka dem ski za bran umno go me iz met nuo u dru gu kraj nost, po sta ju ći pu ki od jek jav ne kul tu re. Sva ka ko da mo guć nost ot po ra i da lje po sto ji: prem da se po li tič ko-in sti tu ci o nal na ar ma tu ra svu da do i ma kao ne u mit na, na mi-kro-pla nu nam još uvek na ras po la ga nju sto je sku če ni (da li i na be nja mi nov ski pojm lje no “snab de va nje si ste ma” ogra ni če ni?) pro sto ri onog ne ka da ve li ča nog, a u me đu vre me nu go to vo do ok si mo ro na de gra di ra nog en ti te ta zva nog “aka dem ska slo bo da”. Sto ga se ose-ćam po zva nim da u na stav ku pre do čim jed no vr lo lič no vi đe nje hu ma ni sti ke, uz po se ban osvrt na onu nje nu gra nu za ko ju sam (pri)ve zan kao uči o nič ki prak ti čar. Sle di, da kle, mo ja va ri jan ta svif tov skog “skrom nog pred lo ga”.

IIO če mu go vo ri mo ka da go vo ri mo o hu ma ni sti ci? Da li je ona uop šte još mo guć na, ili bi je tre ba lo ot pre mi ti na sme tli šte isto ri je, za jed no sa svim mi to vi ma na ko ji ma je ve ko-vi ma po či va la? Ka da je o knji žev no sti reč, naj ži la vi jim se po ka za lo dav na šnje ve ro va nje

78

Reč no. 83/29, 2013.

da nas knji ge sa me pod u ča va ju – ali je i ono po sta lo ma njin sko već u spo mi nja nom “zlat nom do bu”, ko je se kat ka da opi su je kao eta pa “hlad nog ra ta” iz me đu te o re ti ča ra i hu ma ni sta. Tre-nut no je to ve ro va nje ozlo gla še ni je ne go ika da: po sprd no ga na zi va ju “te o ri jom” just read the bo oks, dok su oni ko ji ga ele gič no iz ra ža va ju – po što su, po put Ha rol da Blo o ma, traj no na dah nu ti du hom vi so kog mo der ni zma – za uz vrat uve re ni u to da je in sti tu ci o na li zo va na hu ma ni sti ka iz gu bi la sva ki do dir ne sa mo sa mo zgom, ne go i sa bi lo ka kvom hu ma no šću. Iako eks trem ne, po to nje nam se kul tur-pe si mi stič ke ža lo poj ke či ne ra zu mlji vi ma iz naj-ma nje dva raz lo ga.

Pre sve ga, one su u ne ku ru ku pri rod na po sle di ca to ga što je tra di ci o nal-ni hu ma ni zam, ko ji je bio za sno van na knji žev noj i fi lo zof skoj kul tu ri, pre stao da bu de škol ski i obra zov ni ideal. Na kon što je ci vi li za ci ju knji ge na sle di la ci vi li za ci ja ma sov nih (elek tron skih) me di ja, na stu pi la je epo ha u ko joj su to ta li zu ju će hu ma ni stič ke kon cep-ci je po sta le, ako ne ne mo gu će, a ono ne spro vo di ve. Upr kos po vre me nim i pri vre me nim na le ti ma en tu zi ja zma – me đu ko ji ma se naj sna žni ji zbio na kon Dru gog Svet skog ra ta u po ra že noj i de va sti ra noj do mo vi ni Schle i er mac he ra, Fic htea i Schel lin ga – po ka za lo se da hu ma ni stič ke sin te ze mo gu bi ti pro du ko va ne sa mo mar gi nal no, bez pre ten zi ja na ši ru pri hva će no st i nor ma tiv no va že nje.

Dru go i ni šta ma nje pri rod no po kri će za apo ka lip tič ki ton ka kvim nam se obra ća ju pri sta li ce ne če ga što an ga žo va ni pe da go zi i dok tri nar ni ak ti vi sti pre po zna ju kao “kon zer va tiv nu mo der ni za ci ju” le ži u oči toj, ali bol noj či nje ni ci da hu ma ni sti ka – kao i mno go to ga dru gog u sve tu oko nas – vi še ni je to li ko stvar ube đe nja i slo bo de, ko li ko ka ri je-ra i ti tu la. Po sma tra ti je, u skla du sa pre o vla đu ju ćim pri stu pi ma, kao is klju či vo aka dem sku po ja vu, zna či bi ti za o ku pljen ka te dar skim i or ga ni za ci o nim pro ble mi ma, ume sto “spo me-ni ci ma sa vr šen stva du še” i du bin skim uti ca jem ko ji vr ši sve ko li ko stva ra la štvo. Za i sta: ko još da nas ži vi vla sti to is tra ži va nje? Ko još či ta knji ge ko je že li da či ta? I ko je još spo so ban da se od u pre sve op štoj bolj ci ko ju je ne ko u bez iz la zu du ho vi to na zvao pu bli ca tion pra e cox?

Jed no stav no, ni je vi še mo gu će ne gi ra ti da je sa iš če znu ćem hum bol tov skog ili ti “uni ver zi te ta kul tu re” pre sta la da po sto ji i hu ma ni sti ka ka kvoj se do sko ra te ži lo. Ona sa da go to vo da i ne fi gu ri ra dru ga či je iz u zev kao teh nič ko-bi ro krat ska od red ni ca.7 Sti če se

7 Tu promenu je najopsežnije ožalio prerano preminuli Kanađanin Bill Readings, po kome je univerzitet već prestao da bude ideološko oruđe države i dragovoljno se transformisao u autonomnu birokratsku korporaciju, nalik nacionalnoj košarkaškoj asocijaciji. Zaključak pomalo ishitren, ali i razumljiv svima nama koji povremeno snujemo o nekakvoj “antibirokratskoj revoluciji” u humanistici. Uporedi: Bill Readings, The University in Ruins (Cambridge & London: Harvard University Press, 1997), str. 40-3.

79

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

uti sak da se vred no sno i or ga ni za ci o no upo do blje ni uni ver zi tet – ko ji se, ne sa mo de kla-ra tiv no, okre nuo funk ci o nal noj spe ci ja li za ci ji i “pro iz vod nji kom pe ten ci ja” (sic!) – spram ne gda šnjeg uni ver si tas lit te ra rum od no si ot pri li ke ona ko ka ko se “sek su al no uz ne mi ra va nje” od no si pre ma so kra tov skom ero su; a uz ne što zlo be, upa dlji vi kon trast iz me đu kla sič ne i sa vre me ne hu ma ni sti ke mo gao bi se unu tar istog alu ziv nog spek tra upo re di ti sa an ti te zom iz me đu prin ci pa bi os the o re ti cos i kri la ti ce pe da go gus er go so do mi ti cus.

No, uzmi mo da će hu ma ni sti ka, una toč sve mu – ba rem u ne koj svo joj for-mi – us pe ti da op sta ne i osta ne ne što vi še od (nus)pro duk ta iz ve snog ad mi ni stra tiv nog ustroj stva vi so ko škol skih usta no va (ko je je ina če to li ko var lji vo da na Yaleu od sek za isto-ri ju bi va svr stan u hu ma ni o ru, dok mu je na Har var du re zer vi sa no me sto me đu dru štve nim na u ka ma)... U tom slu ča ju bi, pre no što na sta vi mo da joj “us kli ku je mo s lju ba vlju”, sva ka ko va lja lo pre i spi ta ti i sâm njen kon cept. Ka ko će mo hu ma ni sti ku od re di ti? Ho će li nam kao njen osnov po slu ži ti pa i de ia ili phi lan tro pia? I zbog če ga je to, za bo ga, to li ko va žno?

Od re đe nje ko je mi je naj vi še pri ra slo za sr ce, i ko je ću za to is ko ri sti ti kao vla sti to po la zi šte, po nu dio je ne ko ko ga bih ne skrom no na zvao uči te ljem svog uči te lja. Bio je to Ro nald Sal mon Cra ne, ko ji je dav ne 1953. go di ne pu bli ko vao pro gram ski tekst “Ide ja hu ma ni sti ke”. Isti na slov – ko jim ni je bi la evo ci ra na sa mo hum bol tov ska “ide ja uni ver zi te-ta”, ne go i pret po stav ka ne mač kog fi lo zof skog ide a li zma da in sti tu ci je mo gu funk ci o ni sa ti je di no ako ote lo tvo ru ju ne ku ide ju – po ne će doc ni je i nje go vo dvo tom no te sta men tar no de lo. Uz sve osta lo, Ide ja hu ma ni sti ke će do ne ti i je dan od naj in struk tiv ni jih pre gle da hu-ma ni sti ke kroz isto ri ju.8

O Cra neu, na ne sre ću, ma lo ko zna vi še od to ga da je bio je dan od ute me lji-va ča tzv. či ka ške ško le, za či ji naj re pre zen ta tiv ni ji pro dukt va ži zbor nik Kri ti ča ri i kri ti ka, ko jeg je on pri re dio sve ga go di nu da na pre štam pa nja tek sta o hu ma ni sti ci. U pi ta nju je ori-jen ta ci ja u pro u ča va nju knji žev no sti ko ja se i u “struč nim” kru go vi ma po pra vi lu koti ra ma nje kao auten tič no usme re nje, a vi še kao pra te ća po ja va ču ve ni je i na an glo sak son-skom pod ruč ju de se tle ći ma do mi nant ne no ve kri ti ke. Na pro pu ste no vo kri ti ča ra Či ka ža ni su upor no uka zi va li po zi va ju ći se na ari sto te lov ske po e tič ke po stav ke, uz is ti canje da estet ska prak sa nu žno pod ra zu me va de lo va nje vi še od jed nog prin ci pa. Za to ih je nji hov pri ja-telj Ken neth Bur ke pri klad no pro zvao “neo a ri sto te lov ci ma”, dok nam o naj zna čaj ni jem me đu nji ma po ne što ka že već i to što je na bu si ti Wil li am Emp son jed nom bio pri nu đen

8 Ronald Salmon Crane, The Idea of the Humanities and Other Essays Critical and Historical, Vol. I-II (Chicago & London: University of Chicago Press, 1967). Prvi tom otvara naslovni prilog (str. 3-15), nakon čega sledi i opsežan dijahronijski pregled nazvan “Shifting Definitions and Evaluations of the Humanities from the Renaissance to the Present” (str. 16-170).

80

Reč no. 83/29, 2013.

da pri zna ka ko ga je “knji ga g. Cra nea po go di la” zbog to ga što se u njoj jed no “ra zum no mi šlje nje iz ra ža va ume re no”.9

U svo jim “ume re nim” raz mi šlja nji ma o hu ma ni sti ci, Cra ne je po ma lo la kon-ski po šao od to ga da se ono či me se kao pro fe sor knji žev no sti ba vi mo že pod nju pod ve-sti. Već je pri sle de ćem po te zu uvi deo da hu ma ni sti ku ne tre ba po i sto ve ći va ti sa spi skom pred me ta iz ku ri ku lu ma: od u vek je, pod se ća on, bi lo fi lo zo fa ko ji su od fi lo zo fi je že le li da na či ne deo ma te ma ti ke, kao i pro fe so ra knji žev no sti ko ji su u umet no sti ma vi de li je-di no lju štu re ne sta lih, “pri mi tiv nih” ri tu a la. Ko nač no, Cra ne je za klju čio da je jed na ko ne u me sno hu ma ni sti ku a pri o ri po ve zi va ti sa bi lo ka kvim ci lje vi ma. Ko li ko god to de lo va lo dra ma tič no, evi dent no je da se ni naj hu ma ni stič ki jim ide a li ma (bi li oni kvin ti li ja nov ski, me tju ar nol dov ski ili ne ki tre ći) ne ret ko ne stre mi u du hu i sa re zul ta ti ma ko ji bi se bez re-zer vno mo gli oka rak te ri sa ti kao hu ma ni stič ki. Ni je do volj no či ta ti “ve li ke knji ge” i tru di ti se da za jed ni cu ko joj pri pa da te uči ni te bo ljom: va žni ji je na čin na ko ji to ra di te.

Ta ko sti že mo do pre lom ne tač ke ove ar gu men ta ci je. Hu ma ni sti ka se, po Cra-neu, za sni va na pre mi si da po sto je stva ri ko je po je din ci ili gru pe či ne, a či ji is hod ni je mo gu će pred vi de ti na uč nim pu tem. One ni su pro is te kle ni iz ka kvih pri rod nih ili so ci-jal nih neo p hod no sti, već iz spe ci fič no ljud skih mo guć no sti. Cra ne tu svr sta va do stig nu ća ka kva su u pod jed na koj me ri mo der na fi zi ka, ame rič ki ustav, ili Sha ke spe a re o ve tra ge di je – ko ja svo jom “ne pred vi di vom iz vr sno šću” iza zi va ju na še ču đe nje i di vlje nje. Za da tak hu ma ni-sti ke je da ta kva do stig nu ća uoči i pro tu ma či, ali ne kao po sle di cu pri rod nih do ga đa nja u ko ji ma uče stvu ju ži va bi ća, ni ti kao kon se kven cu dej stva im per so nal nih si la ko ji ma su iz lo že ni pri pad ni ci da tog dru štva. Za to joj, po Cra neu, na uslu zi sto je če ti ri osnov ne gru pe me to da: lin gvi sti ka, ana li za ide ja, knji žev na i umet nič ka kri ti ka, te isto ri o gra fi ja. Ne go va nje tih “teh ni ka” omo gu ća va nam da ot kri va mo hu ma ni stič ke vred no sti ka ko u umet no sti ma, ta ko i u na u ka ma; ka ko u po li tič kim, ta ko i u kul tur nim usta no va ma; ka ko u po na ša nju in di vi dua, ta ko i u po na ša nju ko lek ti va; ka ko stal no iz no va u pro šlo sti, ta ko i u ne svr še nom pre zen tu ko ji nas okru žu je.

9 William Empson, Argufying: Essays on Literature and Culture (Iowa City: University of Iowa Press, 1987), str. 121. Citirana ocena potiče iz osvrta na Craneovu prvu autorsku knjigu, koju je on u svojoj 67. godini objavio takođe 1953. Za razliku od Empsona i njegove razglašene ekscentričnosti, Crane je u svet popularne kulture bio uveden samo onda kada je, početkom šezdesetih, zajedno sa nekolicinom proučavalaca zastupljenim u spomenutom zborniku (Norman McLean, Richard McKeon, Elder Olson), postao predmet satire i parodije. Videti: Frederick C. Crews, Pooh Perplex: A Freshman Casebook (Chicago: University of Chicago Press, 2003), str. 88-9.

81

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

I dok su na u ke naj u spe šni je on da ka da te že je din stvu, jed no obra zno sti i jed no stav no sti, hu ma ni sti ka pod ra zu me va ra zno vr snost, ori gi nal nost i kom plek snost.10 Ra di se o dve ma po sve raz li či tim prak sa ma, me đu ko ji ma ne tre ba da bu de ni ka kvog ri-val stva. Svet je, isti na, po sled njih sto le ća bio raz mer no bla go na klo ni ji pre ma “tvr dim” na u ka ma i rav no du šni ji pre ma hu ma ni sti ci, što je one ko ji su ne do volj no od luč no že le li da joj se po sve te va zda obes hra bri va lo. Ali, naj o pa sni je pret nje hu ma ni sti ci po Cra neu ne do la ze spo lja, ne go iz nu tra. On ih je – re kao bih, pro roč ki – pre po znao u dog ma ti zmu i re duk ci o ni zmu.

Či ka ška je ško la oti šla da le ko is pred svog vre me na upra vo za to što se su prot-sta vlja la tim dve ma opa sno sti ma. Kao te ra pi ju pro tiv dog ma ti zma – usled ko jeg su se po je di ne hu ma ni stič ke di sci pli ne, pre šav ši iz fa ze eks pan zi je u fa zu di ver si fi ka ci je, pre-tvo ri le u uza jam no če ru pa nje za kr vlje nih frak ci ja – nje ni pri pad ni ci su pre po ru či va li plu-ra li zam.11 Nji hov fi lo zof ski gu ru Ric hard McKeon bio je za go vor nik kri tič kog re la ti vi zma i ve li ki pro tiv nik ame rič kog an tiin te lek tu a li zma. Po nje go vom bi uve re nju na pro u ča va nje knji žev no sti tre ba lo gle da ti kao na skup raz li či tih okvi ra unu tar ko jih se mo že ra ci o nal no ras pra vlja ti o njoj. Kri tič ki us hi ti i spe ku la ci je ima ju svo je lo gič ke kon tek ste, iz van ko jih nam ne mo gu bi ti shva tlji vi; za to je be smi sle no is cr plji va ti se u upo red noj ana li zi dok-tri nar nih po stav ki. Ni Cra ne ni ka da ni je po ve ro vao u po sto ja nje ne ka kvog eks klu ziv nog obra sca po ko jem tre ba či ta ti i oce nji va ti knji žev na de la, već sa mo u to da mo že mo is ko-ri sti ti sva ki me tod uko li ko nas on vo di ka od go vo ru na pi ta nje ko je smo po sta vi li. Su ko bi su oprav da ni je di no on da ka da se na ra znim stra na ma ja vi za pi ta nost o is to me: zbog če ga bi, zbi lja, či ta telj ka ko ja kod Sha ke spe a rea ana li zi ra ka lam bu re bi la u spo ru sa či ta te ljem

10 Nisu tu posredi individualni intelektualni stilovi, već to da je humanističko istraživanje nužno “traganje bez kraja”. Zato je npr. svrsishodno da predgovor za jedno školsko izdanje kanonskog pisca započne ovako: “Djelo pod naslovom Macbeth moglo bi se odrediti naizgled jednostavnom tvrdnjom da je to tragedija u stihovima što ju je oko 1606. napisao engleski pjesnik William Shakespeare (1564-1616) – kada gotovo svaki od iznesenih podataka ne bi trebalo pobliže protumačiti i dodatno pojasniti.” (Tomislav Brlek, “Ništa od onog čega nema”, u: William Shakespeare, Macbeth, preveo Josip Torbarina [Zagreb: SysPrint, 2000], str. 7). O načelu komplikovanosti podrobnije u četvrtom odeljku.

11 Iz razloga suviše očiglednih, ustaljenom je oznakom za proces mrvljenja i sukobljavanja poslednjih decenija postao termin balkanizacija. Mnogi ovaj fenomen smatraju toliko pogubnim da su u cilju njegovog izbegavanja i očuvanja kakve-takve komunikacije pripravni da pristanu i na trivijalizaciju struke. To nije bio manir Chicago School.

82

Reč no. 83/29, 2013.

ko ji po ku ša va da usta no vi ko li ko je de ce ima la Lady Mac beth? Zar oni ne mo gu, zar ne tre ba da sa ra đu ju?

Isto vre me no, Cra ne je sa zeb njom mo trio na sva ko pre vo đe nje slo že nog na jed no stav no, sve snog na ne sve sno, ljud skog na pri rod no. Pro ti vio se to me da se fi lo zof-ski si ste mi ka u zal no tu ma če kao iz ra zi lič nih sta vo va ili kla snih pred ra su da; da se for me umet no sti in ter pre ta tiv no svo de na nji hov ma te ri jal ili iz vo re; da se po stup ci dr žav ni ka vi de is klju či vo kao eko nom ska nu žnost; da se mo ral ne vr li ne jed na če sa obi ča ji ma. Pro ce-nji vao je da su ta kve mi sa o ne na vi ke glav ni uzrok ne do stat ka sa mo po u zda nja ko je se po put epi de mi je sru či lo na hu ma ni sti ku.

U do ba ka da nam kul tu ra i obra zo va nje još in ten ziv ni je pa te od istih ovih bo le sti, Cra ne o ve di jag no ze i le ko vi – ube đen sam – mo gu bi ti ve o ma ko ri sni, bez ob zi ra na iz me njen ci vi li za cij ski am bi jent (u ko jem je di gi tal na in for ma ci ja po ti snu la ana log nu) ili lo kal nu hi je rar hi ju pro ble ma (ko ja je ta kva da na nje nom vr hu po sto ja no pre bi va ju ele men ti i in stru men ti po li ti ke na si lja i iza zi va nja mr žnje me đu lju di ma i na ro di ma). Krej nov ski plu ra li stič ki tem pe ra ment je ne što što nam je u “kul tu ral nim ra to vi ma” ite-ka ko ne do sta ja lo, ali ne sa mo zbog stva ra nja to le rant ni jeg ozrač ja, ne go i zbog po tre be da se oni su ko bi ko je ipak ni je mo guć no iz be ći na pro sto uči ne pred me tom p(r)ouča va nja. Ni ma lo slu čaj no, ide ju da se hu ma ni sti ka mo že spa si ti je di no pre tva ra njem pro ble ma u re še nje – to jest, in sti tu ci o na li za ci jom ili ti pod u ča va njem kon fli ktima – pla si rao je ne ko ko je bio či ka ški đak, i to je dan od onih ko ji su Cra nea pa žlji vo či ta li i uzi ma li ozbilj no.12 Či ka ška je kri ti ka omo gu ći la sa zre va nje sve sti o to me da po li tič ka i kul tur na spo re nja po-se du ju edu ka ci o ni po ten ci jal, od no sno da i “di sen zus”, uko li ko ga se ade kvat no iz lo ži i ob ja sni, mo že una pre di ti kva li tet obra zo va nja.

Što se, pak, ti če opa sno sti od re duk ci o ni zma – ko ja je i u tre ćem mi le ni ju mu uglav nom po sle di ca to ga što “umet no sti raz mi šlja nja i iz ra ža va nja” upor no bi va ju sro za-va ne do ni voa po li tič ke pro pa gan de – Cra ne o va nam se po zi ci ja či ni bli skom onoj ko ju je, sa mo ne ko li ko go di na pre nje go ve “Ide je hu ma ni sti ke”, Li o nel Tril ling za u zeo u svo-joj Li be ral noj ima gi na ci ji (1950). Sve dok ne bu de mo in si sti ra li na to me da je i po li ti ka ne ka

12 Za podučavanje konfliktima: Gerald Graff, Beyond Culture Wars: How Teaching the Conflicts Can Revitalize American Education (New York & London: W. W. Norton & Company, 1993), posebice poslednje poglavlje; za odnos prema Craneu: Professing Literature, str. 234-7. Docnija evolucija Graffovog pisanja tekla je u pravcu zalaganja za kulturu javnog argumenta, ali je bila prilično žalosna. Znakovito je i to da se on – braneći se od upućenih mu prigovora – neočekivano (o)lako izmetnuo u jednog od najglasnijih protivnika pedagogije potlačenih.

83

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

vr sta ima gi na ci je, opo mi njao je Nju jor ča nin, bi će mo osu đe ni na to da u sva koj pri li ci uvi đa mo ka ko ljud ska ma šta i mi šlje nje ni su ni šta dru go do li po li ti ka, i to ona vr sta po li-ti ke ko ja nam se ni ma lo ne svi đa. Ako i je ste isti ni ta Péguyje va mi sao da sve za po či nje u mi sti ci i za vr ša va u po li ti ci, on da po Tril lin gu va ži i obr nu to – da se i ide je na po slet ku us po sta vlja ju kao ose ća nja, a sva ka po li ti ka kao nji ho va mo di fi ka ci ja. Do đe nam da se za pi ta mo: je li hu ma ni sti ka u per ma nent nom od stu pa nju zbog to ga što su Cra ne o ve i Tril lin go ve an ti-re duk ci o ni stič ke re flek si je po sled njih de se tle ća pred sta vlja le ve ću je res ne go u tre nut ku ka da su bi le iz re če ne?

IIIPri re va lo ri za ci ji či ka ške ško le mo ra mo se osvr nu ti i na strikt no aka dem ski aspekt nje nog de lo va nja. Bu di mo pre ci zni: Cra ne i sa rad ni ci su te o ri jom hu ma ni sti ke bi li za o ku plje ni u sklo pu pe da go ške re for me u ko ju su se – pod po kro vi telj stvom ču ve nog pred sed ni-ka uni ver zi te ta Ro ber ta Maynar da Hutchin sa – od va žno upu sti li sa ci ljem da se u stu dij knji žev no sti, gde je po čet kom 20. ve ka te ži šte bi lo na ge ne tič kom me to du i po zi ti vi stič ki usme re noj knji žev noj isto ri o gra fi ji, uve du kri ti ka i in ter pre ta ci ja. Iako je ta za slu ga po sle sve ga neo prav da no pri pi sa na no vo kri ti ča ri ma, Či ka ža ni su bi li pr vi ko ji su se re ša va njem sta tu sa tu ma če nja i vred no va nja knji žev nih de la pro mi šlje no (po za)ba vi li ka ko u me to-do lo škoj, ta ko i u or ga ni za ci o noj di men zi ji. I dok je sa mom Cra neu bi lo naj va žni je da te o rij ski po ka že neo dvo ji vost isto ri je knji žev no sti od knji žev ne kri ti ke, či ka ška je hu ma-ni sti ka (p)osta la pre po zna tlji va po me to dič ko-na stav nim ino va ci ja ma, ko je su se po gla vi to ogle da le u atrak tiv nim pro gra mi ma po sve će nim “ve li kim knji ga ma” i re a fir ma ci ji so krat-skog di ja lo gi zma kao pre da vač kog po stu la ta.

Okol nost da “ve li ke knji ge” u Či ka gu ni su, kao dru gde, bi le či ta ne za to što su či ta ne, ne go za to što su ve li ke, iza zi va la je po do zre nje. Osim što je na Har var du pre o vla-da va lo uve re nje da je be smi sle no “pro li va ti krv” oko knji ga, pro gram Gre at Bo oks imao je mno štvo iz ri či tih pro tiv ni ka, ko ji su – po put naj u ti caj ni jeg Joh na De w eyja – od bi ja li i sa mu po mi sao da bi iz Či ka ga mo gao da im bu de su ge ri san bi lo ka kav spi sak lek ti re, a ka mo li knji-žev ni ili ne ki dru gi ka non. Či ka ža ni su, na su prot to me, od luč no bra ni li svo ju ide ju-vo di lju da gra ni ca iz me đu ži vo ta i umet no sti mo že da bu de pre ko ra če na is klju či vo in te re so va njem za naj ve će po du hva te i sre di šnje tek sto ve. Na gla ša va li su da obra zo va nje ne tre ba pri la go-đa va ti am bi jen tu u ko jem se iz vo di, već onom ar nol dov skom “naj bo ljem što je na sve tu bi lo mi šlje no i re če no”. Sma tra li su da se “naj bo lji ma” ima ju pro gla si ti ta kve mi sa o ne i ver bal ne tvo re vi ne ko je su uvek i svu da upo tre blji ve u svr he či ta lač kog sa mois pi ti va nja, to jest ka dre da do pri ne su du hov nom oslo ba đa nju. Ali, ma da je i ka sni je bi lo onih ko ji su pro ce nji va li da bi se “za jed nič ki fan ta zam sveg hu ma ni zma mo gao sve sti na mo del li te rar nog dru štva u ko jem uče sni ci pre ko ka non ske lek ti re ot kri va ju za jed nič ku lju bav pre ma in spi ra tiv nom

84

Reč no. 83/29, 2013.

po ši lja o cu”,13 uni ver za li stič ke pre ten zi je Či ka ža na će u do bu do mi na ci je pro tiv ka non skih im pul sa na i ći na još že šće osu de. Ta kva je (mul ti)kul tur na kli ma do ve la i do pod jed na ko rđa ve re pu ta ci je dvo ji ce auto ra istog pre zi me na – či ka škog (Al la na) i jejls kog (Ha rol da) Blo o ma – ko ji se kao “kul tur ni rat ni ci” raz li ku ju valj da po sve mu dru gom iz u zev po to me što su obo ji ca po bor ni ci (da ka ko, ne istih) “ve li kih knji ga”.

Otu da se još pa ra dok sal ni jim či ni to što su tra go vi či ka škog uti ca ja u mi nu lom pe ri o du is pli va va li na naj ne o če ki va ni jim me sti ma, tač ni je na to bo žnjoj “pe ri fe ri ji” svet ske hu ma ni sti ke. Re ci mo: o Cra neu su, iako ni je bio in do log, u Nju Del hi ju ob ja vlje ne čak dve knji ge (dok u Ame ri ci ni je ni ti jed na). Pr vu je pot pi sa la Ta jin der Ka ur (1990), dru-gu Asit Kr. Bi swas (2003), pri če mu su obo je auto ra – za raz li ku od ve ći ne rav no du šnih ko men ta to ra sa Za pa da – po ka za li svest o to me da Cra ne o ve te o rij ske pri no se ne mo že te kom pe tent no vred no va ti uko li ko ne pro nik ne te u či ka ški pro je kat spa sa va nja hu ma ni sti-ke, po sred stvom ko jeg je ovaj pro u ča va lac knji žev no sti us po sta vio okvir za raz u me va nje i pri me nu sop stve nih me to do lo ških na la za.

Na dru goj stra ni, te ško da je ma nji ku ri o zi tet to što ste se ka ko sa te o rij sko-me to do lo škom, ta ko i sa prak tič no-pe da go škom či ka škom tra di ci jom, mo gli (kao i sa mno gim dru gim do brim stva ri ma) su sre sti u Ju go sla vi ji. Jer, te o re ti čar i isto ri čar knji-žev no sti Sve to zar Pe tro vić ni je sa mo u svo joj Pri ro di kri ti ke (1972) – jed nom od ma lo broj nih dra gu lja ov da šnje hu ma ni sti ke – do vr šio de mon ta žu ana li tič ke kri ti ke ili ti “unu tra šnjeg pri stu pa” (ko ju je za po čeo Cra ne), ne go je i u svom na stav nič kom ra du (na za gre bač kom, no vo sad skom i be o grad skom uni ver zi te tu) te žio ona kvoj pe da go škoj od go vor no sti ka kva je bi la pro kla mo va na u Či ka gu. U če mu se ona ma ni fe sto va la?

Za si gur no ne (sa mo) u le gen dar noj ne po pu stlji vo sti pre ma stu den ti ma. Osim to ga, ta od go vor nost ne sto ji ni u ka kvoj ve zi ni ti sa ne po bit nom či nje ni com da či ka ški uni ver zi tet, po red osta log i za to što je u svo jim re do vi ma imao jed nog Lea Stra-us sa i mno ge neo to mi ste, još uvek uži va sta tus po stoj bi ne sve a me rič kog kon zer va ti vi zma. Mno go je uput ni je i ov de na ve sti re či ta mo šnjeg de ka na Joh na Boyera, ko je da ti ra ju iz 1952. go di ne:

13 Peter Sloterdajk, U istom čamcu, prevela Aleksandra Kostić (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 102. Za stav čikaške škole o kanonu vidi npr. Richard McKeon, “The Nature and Teachings of the Humanities” (The Journal of General Education 3 [1949], 4, str. 290-303). Tu se konstatuje i kako čovečanstvo nastavlja da živi sred sraza između dveju dogmi, koje počivaju na međusobno suprotstavljenim vizijama ljudske prirode i znanja: prva je imenovana sokratskom, a druga sofističkom.

85

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Ci lje vi ovog fa kul te ta pred sta vlja ju ras kid sa do mi nant nim stru ja ma ame rič kog ži-vo ta. Oni ne pod ra zu me va ju ni ka kvo obe ća nje mo ne tar nog ili dru štve nog uspe ha, već sa mo uka zu ju na neo p hod nost pro sve će nog gra đan stva i na za do volj stva u ra ci-o nal nom ži vo tu.14

Iako is ka zi u sti lu mi si ja-i-vi zi ja sa mi po se bi ne zna če pu no, mo žda će sa da bi ti ma kar za mr vi cu ja sni je zbog če ga je pro fe so ru Pe tro vi ću, kao ne mark si stič kom te o re ti ča ru i oso bi sa mark si stič kim dru štve nim na zo ri ma, Či ka go bio to li ko pri vla čan.15 De lo va će pri stra sno, ali ni je pre te ra no tvr di ti da je Pe tro vić iz vor nom du hu či ka ške ško le ostao ba rem ono li ko odan ko li ko i nje ni no mi nal ni na sled ni ci, po put Waynea Bo ot ha ili Shel do na Sac hsa. Une ko li ko čak i oda ni ji – uko li ko se slo ži mo oko to ga da je kod dru ge či ka ške ge ne ra ci je plu ra li zam de li mi ce mu ti rao u po vr šni eklek ti ci zam, što se za po znog Bo ot ha be sum nje mo že re ći.

Pe tro vić se od Cra nea, ko ji mu je bio naj ve ći in te lek tu al ni uzor, ni je raz-li ko vao sa mo po svo jim in do lo škim in te re so va nji ma, ne go i po to me što se još vi še usred sre dio na spe ci fič nost knji žev ne kri ti ke kao “kre a tiv ne ak tiv no sti ljud sko ga du ha ne svo di ve na objek tiv nost na uč nih me to da”.16 Pa ipak, sa ove dis tan ce se sti če do jam da ni je dan ni dru gi – ko li ko god da su obo ji ca ne pre kid no pod vla či li da pre nos hu ma ni-stič kih vred no sti pu tem na sta ve knji žev no sti sa so bom no si niz kom pli ka ci ja – ni su bi li sa svim sve sni broj nih is ku še nja ko ja su pra ti la na sto ja nja či ka škog i dru gih uni ver zi te ta da sta ru fi lo lo gi ju i no vu te o ri ju upot pu ne knji žev nom kri ti kom i ta ko ostva re san o ob je di nja va nju uče nja štva, poj mov nog mi šlje nja i estet skog is ku stva. Ta is ku še nja, ko-

14 Cit. prema: Katherine M. Wrightson, “The Professor as Teacher: Allan Bloom, Wayne Booth, and the Tradition of Teaching at the University of Chicago” (Innovative Higher Education 23 [1998], 2), str. 105. I u samoj književnosti je čikaška škola, protivno predrasudama koje je prate, daleko više od novokritičara naglašavala momenat zadovoljstva.

15 Intuicija mi šapuće da je naslov njegovih posthumnih Pojmova i čitanja (Be-ograd: Fabrika knjiga, 2008) predstavljao hommage glasovitom čikaškom programu “Ideas and Methods”, kojeg je osnovao McKeon, čije je predse-davanje istoimenim “interdisciplinarnim odborom” poslužilo kao povod za to da ga Robert Pirsig transponuje u negativca iz romana Zen i umetnost održavanja motorcikla: ispitivanje vrednosti (1974).

16 Svetozar Petrović, Priroda kritike (Zagreb: Liber, 1972), str. 48. U istoj se knjizi može pročitati i sledeća rečenica: “Suvremena komercijalizacija znanosti pogodila je možda najviše humanističke nauke, jer je baš u njima najteže razlikovati naučno uvjerenje od poze, autentičan misaoni napor od blefa.” (str. 87) Petrović ju je napisao 1960. godine!

86

Reč no. 83/29, 2013.

ja će pr vo do ve sti do ru ti ni za ci je, a u ko nač ni ci i do sko ro pot pu nog is ti ski va nja sva ke iole ha ri zma tič ne kri ti ke iz aka dem skih struk tu ra, mo gao je sa gle da ti sa mo pu no krv ni kri ti čar po put spo mi nja nog Tril lin ga. Po to nji je, uosta lom, za jed no sa Jac qu e som Bar-zu nom na Co lum bi ji tri de se tak go di na vo dio “Ko lo kvij o va žnim knji ga ma” – je dan od onih kur se va či ja je kon cep ci ja Cra neu i McKe o nu po slu ži la kao in spi ra ci ja za ne ke od re form skih za hva ta.

IVSlič no svo jim ne što sta ri jim či ka škim ko le ga ma, Tril ling se za la gao za plu ra li zam, ko ji se u nje go voj (ugla đe ni joj, ali i ma nje ap strakt noj) va ri jan ti zvao “or gan ski”. Na da lje, ga jio je – kao i Cra ne – sta no vi ti kult kom plek sno sti, u skla du sa či me je sop stve ni pred go vor naj po zna ti joj svo joj knji zi okon čao ple di ra njem za “ra zno vr snost, mo guć nost, slo že nost i te ži nu”.17 Po Tril lin gu se, me đu tim, jed na od ka rak te ri stič nih ten den ci ja sva kog li be-ra li zma oči tu je u po jed no sta vlji va nju, ko je kao ta kvo i je ste pri me re no po ku ša ji ma da se dru štve ni ži vot ustro ji što ra ci o nal ni je. Li be ral ne pro jek ci je su u prin ci pu dra go ce ne, ali ne ret ko ne u čin ko vi te i kat ka da kon tra pro duk tiv ne – upra vo za to što pod ra zu me va-ju od u sta ja nje od va ri o u sness, pos si bi lity, com ple xity, and dif fi culty. Mno gim isto rij skim vi do vi-ma li be ra li zma bu kval no ne do sta je ma šta; a na taj iri tant ni ma njak, ko ji je in he ren tan men ta li te tu pro sve će no sti i pro gre sa, naj bo lje mo že da uka že knji žev nost. Ta ko gle da-no, knji žev na ima gi na ci ja – či je pro sti ra nje kod Tril lin ga ni ka da ni je bi lo ogra ni če no na kre a tiv no, ne go je ob u hva ta lo i kri tič ko pi sa nje, ali i de la pi sa ca kao što su Ta cit ili Freud – pred sta vlja ko rek tiv ide o lo ške, uklju ču ju ći i li be ral nu. Ka da ju se shva ti u ovom klju ču, knji žev nost se pre tva ra u kul tur nu sud bi nu, či je se gra ni ce umno go me po kla pa ju sa gra ni ca ma hu ma ni sti ke.

Sled stve no to me, Tril lin gov je od nos pre ma li be ra li zmu upo re div sa od no-som či ka ške ško le pre ma no voj kri ti ci. Kao što je Cra ne utvr dio da su no vo kri ti ča ri za rad svog usko gru dog i pse u do na uč nog “kri tič kog mo ni zma” na pu sti li ono što je on na zi vao high pri o ri road, ta ko je i Tril ling za blu de le li be ral ne uti li ta ri ste op tu ži vao da, usled sle pi la

17 Lionel Trilling, The Liberal Imagination: Essays on Literature and Society (New York: Charles Scribner’s Sons, 1976), str. xv. Crane će očito samo varirati Trillinga kada na vlastiti, opširniji popis svojstava humanistike (kojeg sam ranije na-značio), redom bude stavio “raznolikost, neočekivanost, kompleksnost, ori-ginalnost, distinktivnost” (The Idea of the Humanities, Vol. I, str. 12). Nije neza-nimljivo ni to što je Craneov tekst “Philosophy, Literature and the History of Ideas” (str. 173-87) nastao kao prilog za konferenciju koja je u aprilu 1954. bila u Portlandu održana na teme pokrenute Trillingovom zbirkom eseja.

87

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

za ša ro li kost dru štve ne i sva ke dru ge stvar no sti, pa te od oko šta lo sti in te lek ta i sum nji vog uku sa. U tom smi slu je i na slov Li be ral ne ima gi na ci je bio ok si m o ron, dok bi se glav na po ru-ka te knji ge mo gla sve sti na te zu da ni jed no dru štvo ne mo že u pot pu no sti bi ti shva će no bez knji žev no sti.

Sâm “li be ra li zam” je Tril lin gu u mno go na vra ta po slu žio kao ši fra za de vi ja ci-je u mark si zmu (sta lji ni zam), što je do ne kle ra zu mlji vo ka da se zna da su kob iz me đu “te-o re ti ča ra” i “hu ma ni sta” ni je bio je di ni “hlad ni rat” ko ji se po lo vi nom pro te klog sto le ća vo dio. Mno gi ma se ta kav re to rič ki ma ne var jed nog do ta da šnjeg troc ki ste ni je do pa dao; ali da nas, ka da pri su stvu je mo pre stan ku do mi na ci je “neo li be ral nog” dis kur sa (či jem je na-stan ku i Tril ling pod svo je sta re da ne ku mo vao), ono što je ne ka da bi lo ob ja šnja va no kao po li tič ka ne pi sme nost, poj mov na ka ša ili ustu pak ame rič koj sred njo stru ja škoj pa ra no ji, po či nje da po pri ma obri se pro vi đe nja. Ni je li li be ra li zam u sko ra šnjoj so ci jal noj prak si pre te žno zna čio “slo bo du bez jed na ko sti, pra ved nost bez rav no prav no sti, ka ri ta tiv nost bez so li dar no sti i part ner stvo bez brat stva”?18

Zbog sve ga to ga će nam iz per spek ti ve tri lin gov ske kul tu ral ne kri ti ke – da se za tre nu tak vra ti mo na po če tak ovog iz la ga nja – još ra zu mlji vi jim po sta ti od su stvo obra zov ne eufo ri je u tek sto vi ma Vik to ra Ivan či ća. Sa da bi smo se mo gli za pi ta ti: ni je li Ivan čić, pi šu ći is traj no pro tiv mno gih vla sti i pod me ću ći im svi ma kli po ve slo bo de, iz ra-stao u vo de ćeg (post)ju go slo ven skog kri ti ča ra li be ral ne ima gi na ci je? Ima ju ći u vi du da nam nje gov opus in pro gress bo lje od svih dru gih ilu stru je ko li ko knji žev na sred stva mo gu bi ti re le vant na (či taj: moć na) oru đa za nje no ras krin ka va nje, ni je ni mo glo bi ti di le me oko to ga da će i obra zov ni in že nje ring, ko jeg li be ral na ima gi na ci ja pot hra nju je, kad-

18 Milorad Pupovac, “Ima li danas politike?” (Novosti 13 [2013], br. 681), str. 8. [Tekst je objavljen u vreme pripremanja štampane verzije ovog izlaganja.]Pišući o Trillingu, veliki je Raymond Williams još pre skoro pola veka upotrebio pojam postliberalizam, kojim je obeležio “očajničku odanost liberalnoj ideji jastva u trenutku kada je liberalna ideja civilnog društva propala” – što je formulacija koja bi nam iz kontrafaktičke vremenske vizure mogla zazvučati kao rokada atributa iz rortijevske kombinacije “privatne ironije” i “liberalne nade”. Uporedi: Raymond Williams, “Beyond Liberalism”, u: Lionel Trilling and the Critics: Opposing Selves, priredio John Rodden (Lincoln & London: University of Nebraska Press, 1999), str. 271; i Richard Rorty, Contingency, Irony, Solidarity (Cambridge: Cambridge University Press, 1989), str. 73-95. Kad smo već kod Rortyja, on je o svom iskustvu studiranja u Čikagu (za Hutchinsovog rektorskog mandata) i tamošnjoj humanistici posvedočio u jednom nezaboravnom komadiću vlastite autobiografije. Vidi: Wild Orchids and Trotsky: Messages From American Universities, priredio Mark Edmundson (Harmondsworth: Penguin Books, 1993), str. 36-7.

88

Reč no. 83/29, 2013.

tad po sta ti Ivan či će vom me tom i žr tvom. Već i sa ma Bi lje žni ca Ro bi ja K. po ka zu je da njen autor ni ka da ni je pri hva tao kon ven ci o nal nu ide o lo gi ju ško lo va nja. Ma le ni je Ro bi od po čet ka bio raž đak, a Ivan čić ra zod ga ja telj, ko ji je svo jim stva ra lač kim bul do že rom po-meo mno ge ilu zi je li be ra li zma – ka ko onog ne ka da šnjeg (so ci ja li stič kog), ta ko i ovog sa vre me nog (ka pi ta li stič kog).

Sle de ći Tril lin ga, mo gli bi smo oti ći i ko ji ko rak da lje. Ak tu el ni pro ble mi obra zov nih usta no va do brim de lom po ti ču od sa me li be ral ne ima gi na ci je, ko ja nas je ra znim pi sa ma, šan ga ji ma i osta lim “ame li o ra ci ja ma” uve la u car stvo lo še bes ko nač no sti. Po što ista ta ima gi na ci ja ra do mar ši ra pod bar ja kom “jav nog in te re sa”, ni je neo če ki va no da je u ši roj dru štve noj de ba ti o obra zo va nju, ali i u spo re nji ma oko hu ma ni sti ke, to li ko ne po že ljan po stao bi lo ka kav esprit de fi nes se.

Naš po la zni pri mer sa de re fe ren ci ja li za ci jom jed ne sin tag me sa mo je vrh le-de nog bre ga i krun ski do kaz za to da vam je – uko li ko ste na mer ni da uđe te u me ri tum ne ke ras pra ve – po ne kad do volj no već pu ko ba ca nje po gle da na je zik ko jim se ona vo-di. Šta vi še, je zik je uvek naj bo lje ogle da lo i naj po u zda ni ji simp tom. Ka da, re ci mo, kod ugled ne (či ka ške!) “li be ral ne edu ka tor ke” u kon tek stu od bra ne hu ma ni sti ke pro či ta te ka ko “čo ve čan stvo mo že na pre do va ti sa mo kul ti va ci jom spo sob no sti za in klu ziv ni je sa o se-ća nje”,19 do đe vam da se sa se tom po zo ve te na (čak i iz Cra ne o ve Ide je hu ma ni sti ke od sut nog) Ni etzschea, ko ji je u spi su O bu duć no sti na ših obra zov nih usta no va (1871) na stav ni ci ma po ru či vao da sa uče ni ci ma do iz ne mo glo sti ana li zi ra ju kla si ke i uve žba va ju stil ske mo du se sve dok one ne do volj no na da re ne pred je zi kom ne ob u zme sve ti strah, i dok se oni naj ta len to va ni ji pot pu no ne “za ra ze” nji me. Isto ta ko, ka da pri pad ni ci va še stru ke “tra di ci o nal ne mo ral ne pro ble me” pre ko no ći poč nu da zo vu “pa tri jar hal nim dis kur ziv nim prak sa ma”, mo žda je kuc nuo čas da se za pi ta te u ka kvom to or ve lov skom sve tu ži vi te. A o po sve mo šnjem ne-sta ja nju is tan ča no sti – ne na po sled njem me stu – go vo ri i to što bi se o iz go nu iro ni je iz hu ma ni sti ke mo gla na pi sa ti či ta va jed na gor ka knji ga.

Me to do lo ški po sma tra no, u si tu a ci ji ka da se ho mo aca de mi cus knji žev no šću sko ro bez iz u zet ka ba vi ili na kon ven ci o na lan fa kul tet ski na čin (tre ti ra ju ći je kao ma nje ili vi še izo lo va ni pred met sa zna nja), ili pre vas hod no dok tri nar no (za stu pa ju ći, pod vi še-ma nje de mo krat skim uslo vi ma, ne ka kav utvr đe ni skup dru štve nih ci lje va), ono što nam je neo-p hod no je ste kre a tiv na nad grad nja u ob lič ju knji žev ne kri ti ke ko ja će sa moj knji žev no sti pri stu pa ti kao “kri ti ci ži vo ta” i ta ko pre mo šća va ti po nor iz me đu (na vod no kon zer va tiv nih) pro fe si o na la ca i (na vod no pro gre siv nih) li be ra la, iz me đu onih ko ji te že zna nji ma i onih ko ji su za o ku plje ni vred no sti ma.

19 Martha Nussbaum, Ne za profit: zašto je demokratiji potrebna humanistika?, preveli Ana Jovanović i Rastislav Dinić (Beograd: Fabrika knjiga, 2012), str. 84.

89

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Ovo pre mo šća va nje je po ku ša vao da iz ve de već pi sac Li be ral ne ima gi na ci je. On je do i sta bio je dan od ma lo broj nih knji žev nih hu ma ni sta ko ji su pred o se ća li šta će se de si-ti uko li ko li be ra li ne po slu ša ju sa vet Joh na Ste war ta Mil la i ne poč nu da či ta ju Sa mu e la Taylo ra Co le rid gea. Ali, te sko bom ne odi šu sa mo ne ki od Tril lin go vih naj lep ših ese ja, u ko ji ma je bo lje i po tre sni je no igde do ča ra no ka ko in sti tu ci je, na ro či to one vi so ko škol ske, sve če ga se do tak nu spa ru še i sa su še. Iste su ga emo ci je pro ga nja le i kao pi sca fik ci o nal ne pro ze. Ti pič ni am bi jent nje go vih krat kih pri ča bi la je aka dem ska sva ko dne vi ca, u svoj svo-joj pu no ći i is pra zno sti; dok je nje gov je di ni do vr še ni i mla ko do če ka ni ro man (The Mid dle of the Jo ur ney, 1947) bio pro žet bes po šted nom osu dom asep tič ne in te lek tu al ne bi ro kra ti je, po što su u toj knji zi po li tič ki i sve to na zor ski pre po ri osta li u sen ci pre i spi ti va nja ljud skog in te gri te ta li ko va ko ji ih vo de.

Za ne vo lju, Tril ling ni je bio sa mo neo stva re ni umet nik, već i – po sve mu su de ći – loš na stav nik. “He was no per for mer”, pri se ća se je dan od nje go vih ta len to-va ni jih uče ni ka.20 Još go re: pro fe sor Tril ling je, pre ma vla sti tom pri zna nju, u slu-ša o ni cu obi ča vao da uđe sa muč ni nom zbog to ga što ne či ta mo sa mo mi knji ge, ne go i one nas. Is fru stri ran, po put Cra nea i Pe tro vi ća, ono vre me nim tek sto cen tri zmom, knji žev ne je pe da go ge iz svog naj bli žeg okru že nja do ži vlja vao kao hlad no krv na stvo re-nja ko ja ha u bi ce i ten ko ve ru tin ski ra sta vlja ju i sa sta vlja ju, jer ne že le ili ne ume ju da pro ce ne ko li ko šte te ta oruž ja mo gu na ne ti. Ose ćao je ka ko pro fe sor ska pro fe si ja na ko ju je pri stao pre ti da u nje mu ugu ši kri ti ča ra. Znao je, kao što je znao još Ar nold, da istin skim kri ti ča rem mo že po sta ti sa mo ne ko ko je do volj no spo so ban i hra bar da hva li i pro u ča va sva ko du hov no bo gat stvo, ne oba zi ru ći se na prak tič nu sfe ru ži vlje nja – o ko joj na stav nik, po na lo gu svo je vo ka ci je, mo ra vo di ti ra ču na. Ža lio je Tril ling i nad ti me što su pi ta nja ko ja kao na stav ni ci po sta vlja mo “to li ko ra zum na da mla di čo vek ko ji na njih od go vo ri ni kad vi še ne mo že upo zna ti sna gu i užas ono ga što mu sa op šta va ju de la o ko ji ma ga is pi tu je mo”; ali ga je spo pa da la ni šta ma nja eg zi sten ci-jal na je za i od hi po te tič kog sce na ri ja či ji bi epi log bi lo stu dent sko po ko ra va nje lo gi ci knji žev nog de la, ko ja nam (ka ko je on sâm pri me tio na kon što ga je pro či ta la Tol sto je va Smrt Iva na Ilji ča) “ta ko bez ob zir no i s ta ko sa bla snom sna gom uni šta va tvr đa vu obič nog

20 Morris Dickstein, “Foreword”, u: Lionel Trilling and the Critics, str. xiv. Usput, Svetozar je Petrović upamćen kao čudesan predavač, čiji je nastup – treba li i to kazati? – bio daleko bliži nekadašnjim mandarinima, nego današnjim prezenterima. Za fenomenologiju profesorske harizme, vidi: William Clark, Academic Charisma and the Origins of Research University (Chicago & London: Chicago University Press), str. 16-21.

90

Reč no. 83/29, 2013.

ži vo ta”.21 Po sle ne kog vre me na je ka pi tu li rao, jer se – uvi dev ši ka ko vi še ni je u sta nju da sa jed na kom po sve će no šću upo re do na stu pa u pe da go škoj, is tra ži vač koj i kri ti čar skoj ro li – kon for mi rao, de fi ni tiv no pre se lio u li be ral ni ta bor i po vu kao iz svih “do di plom-skih” pro gra ma i na sta ve mo der ne knji žev no sti. Za so bom je, na sre ću, osta vio jed no od naj u pe ča tlji vi jih sve do čan sta va pre da vač kog oča ja nja. “Ka da nas ob u zme to oča ja nje”, is po ve da nam se on u pr vom li cu mno ži ne,

... u na pa sti smo da od ba ci mo uobi ča je ne i pri zna te me to de oce nji va nja vred no sti obra zo va nja, te da, ume sto da fa vo ri zu je mo pri jem či vost i spo sob nost, kre ne mo da tra ga mo za ne kim zna kom lič nog ka rak te ra u na šim stu den ti ma, za ne kim sim bo-lom in di vi du al ne vo lje. Po na ma, on se po ja vlju je u ob li ku ot po ra i ne pri stu pač-no sti, lič ne ne do stup no sti ili ozbilj no sti, ne ke spo sob no sti da se ide je pri hva ta ju kao da su stvar ne, spo sob no sti ko ja će mla dog čo ve ka na gna ti da ka že ono što je po Go et heu bi lo mo der no re ći: “Ali, je li to za i sta isti na – je li to isti na za me ne?” I to re ći ne ola ko, ne pre u zi ma ju ći pro gre siv ni obra zov ni re cept “mi sli svo jom gla vom” – što zna či mi sli ti u okvi ru pro gre siv nih lo jal no sti ume sto kon zer va tiv-nih (ako one uop šte još po sto je) – već re ći to iz sve sti o se bi kao oso bi, a ne hr pi sta no vi šta i re ak ci ja ko je su bud ne i pri prav ne da od go vo re na stav ni ku i pro gre-siv nom dru štvu.22

Ovaj bez ma lo po et ski opis pe da go ške ali je na ci je vo di me ka je di nom mo gu ćem za ključ ku: da se ide o lo gi je lič ne auto no mi je, ko ja je du bo ko utka na u tra di ci o nal nu hu ma ni sti ku, ni po što ne mo že mo od re ći. Hu ma ni stič ko obra zo va nje se ni ka da ne sme sve sti na pod vr-ga va nje jed ne in te li gen ci je dru goj. Ono je pro ces či ji se is hod ne mo že pred vi de ti, iz u zev

21 Lionel Trilling, Beyond Culture: Essays on Literature and Learning (Harmondsworth: Penguin Books, 1965), str. 26 i 37. Gle, ime Tolstojevog lika poklapa se sa imenom najodlučnijeg borca za raškolovano društvo... Ali bismo i nezavi-sno od toga – zbog strastvenosti sa kojom je ukazivao na potrebu odvajanja obrazovanja od vaspitanja, kao i na to da je školsko antiobrazovanje po svemu uporedivo sa crkvenim antihrišćanstvom – ruskog klasika mogli pro-glasiti jednim od ključnih predšasnika mnogih vitalističkih antipedagogija.

22 Beyond Culture, str. 20. Pet godina pre no što je Trilling ovo napisao, Crane se na jednom predavanju održanom 1956. samoprekorno zapitao “koliko malo toga sam uradio, gledano u celini, kako bih svojim studentima omogućio da nakon što me napuste stoje na vlastitim nogama – da svako od njih bude opremljen da postane, na jedan razuman način, kritičar za sebe” (The Idea of the Humanities, Vol. II, str. 194).

91

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

uto li ko što se tre ba na da ti da će nam se kao nje go va “iz la zna ve li či na” po ja vi ti “hu ma ni” su bjekt, a ne slu ga.23 Taj nam se su bjekt po sle sve ga uka zu je u sve tlu iste one “ne pred vi di ve iz vr sno sti” ko ju je Cra ne pri pi sao objek ti ma hu ma ni sti ke. Ra di se o ne sa mo in te lek tu al no, već i po li tič ki eman ci po va nom bi ću, usled če ga (po če sto pre ću ta ni, ma da fak tič ki ne iz-be žni) ideal ova ko pojm lje ne hu ma ni sti ke ni je sa mo obra zo va nje po je di nač nih ka rak te-ra, ne go i stva ra nje či ta vog “dru štva eman ci po va nih” o ko jem je Jac qu es Ran ciè re, kao an tiso kra to vac i za go vor nik “po e ti ke” zna nja, pi sao u Uči te lju ne zna li ci (1981). Ute me lju ju ći prin cip ta kve za jed ni ce sa sto jao bi se u to me da ljud sko do sto jan stvo vi še ne bi za vi si lo od po zi ci je ko ju že na ili mu ška rac u njoj za u zi ma ju.

Ta kva je za jed ni ca, ja sno, uto pi ja. Ali, uko li ko je eman ci pa ci ja dru go ime za svest o jed na ko sti i uza jam no sti, on da istom ovom ci lju ni su bi li pri vr že ni sa mo uto pi sti po put Fre i rea ili Il lic ha. Na pro tiv, to je lek ci ja ko joj nas – bez ob zi ra na ge ne ra cij sku pri-pad nost, po gled na svet, po li tič ki ha bi tus ili (ne)po se do va nje uni ver zi tet ske “afi li ja ci je” – uče i svi osta li uči te lji ko je sam u ovom iz la ga nju re dom pri zvao. Od no vi na ra Ivan či ća i dra ma ti ča ra Kr le že, pre ko knji žev nog te o re ti ča ra Cra nea i kri ti ča ra Tril lin ga, do pro-fe so ra Pe tro vi ća i “pa ne ka stič kog” fi lo zo fa iz pret hod nog pa su sa, či ju sam jed nu mi sao (u nje nom alan for dov ski ugla zblje nom pre vo du) is ko ri stio i kao mot to.

Na kra ju, za ne ko ga ko je i sâm uro njen u “psi ho-pe da go gi ju” sva ko dnev-nog ži vo ta, ta lek ci ja mo že zna či ti sa mo jed no: da se je di ni do sto jan pe da go ški im pe ra tiv u hu ma ni sti ci ogle da u to me da bu de te to li ko “očaj ni” da me đu sop stve nim slu ša o ci ma i po ten ci jal nim či ta o ci ma ne pre sta no tra ga te za oso ba ma, ume sto za “hr pa ma sta no vi šta i re ak ci ja”. Tre ba li ovaj im pe ra tiv usvo ji ti kao rat ni plan, stra te gi ju pre ži vlja va nja ili tak-ti ku pre zi mlja va nja – mo žda i ni je na me ni da ka žem; ali će tek na osno vu od go vo ra na to pi ta nje mo ći da se utvr di u ko joj je me ri i na ko ji na čin pre do če no (hu ma ni stič ko) vi đe nje pro u ča va nja i pod u ča va nja knji žev no sti uskla di vo sa hi me rom “jav nog in te re sa”.

23 Na neka od pitanja čija dubina nije za potcenjivanje – pa i na ono koje je u verziji Alaina Besan ona glasilo: može li kulturni život nadživeti nestanak slugu? – Trilling je izgleda podsvesno pokušavao da odgovori tezama poput one da je “intenzivno uverenje o postojanju sopstva izvan kulture, kao što je i samoj kulturi dobro poznato, jedno od njenih najplemenitijih i najvelikodušnijih dostignuća” (Beyond Culture, str. 110).

UVOD: NEKOLIKO REČI O KRIZI HUMANISTIKE

Dugo se već priča i piše o krizi humanistike.1 U po-slednje dve decenije, objašnjenja i predlozi, najšire gledano, kreću se od uvida da je slabljenje nacio-nalne države i jačanje globalističkih i korporacijskih diskursa dovelo do promene shvatanja univerziteta i obrazovanja, preko zaključka da studije humani-stike, sa studijama književnosti na čelu, gube trku u kojoj je za cilj obrazovanja postavljen ekonomski prosperitet države i njenih građana, do nedavnih manifestnih poziva na odbranu visokog obrazova-nja od zahteva tržišta i takozvane marketizacije znanja, s jedne strane, i svojevrsnu revitalizaciju i reartikula-ciju ideje obrazovanja kao javnog dobra, s druge. Za potrese u oblasti studija književnosti od značaja su i višedecenijski kulturalni ratovi (culture wars) u čijem su središtu bile oštre debate o kanonu, koje su pod-stakle na ponovno promišljanje predmeta i metoda analize, odnosno granica discipline.2 Prodor koji su studije kulture, postkolonijalne teorije i kriti-ke, feminističke teorije i kritike, i slične teorijske orijentacije sa jasnim političkim/ideološkim pred-znakom načinile u polje književnosti bitno je uticao i na pedagogiju, primoravši predavače da (makar i nevoljno) osveste i objasne sopstveno razumevanje

1 U ovom i sledećem odeljku ponavljam neke od argu-menata koje sam iznela u tekstu “Interdisciplinarnost u humanistici: ’putujući koncepti’ Mieke Bal”, Reč, broj 81, 2012, 61-89.

2 Literatura koja se bavi problemom književnih kanona je obimna, pa ovde ukazujem samo na studiju o kano-nu Predraga Brebanovića Antitetički kanon Harolda Blooma (Beograd: Fabrika knjiga, 2011).

PEDAGOGIJA I ODGOVORNOST: RAZMIŠLJANJA O NASTAVI KNJIŽEVNOSTIANA KOLARIĆ

94

Reč no. 83/29, 2013.

kanona, književnog teksta, čitanja i tumačenja. Drugim rečima, da artikulišu svoje po-litike čitanja.

U vremenu kada su sve češće rasprave o prednostima i ograničenjima dis-ciplinarnosti, odnosno interdisciplinarnosti, koje se ne tiču samo epistemologije (re/organizacije znanja) već i politike (raspodele resursa), kada se bira između više tekstualnih i više kontekstualnih pristupa u književnosti (što je izbor zasnovan, čini mi se, na lažnoj dilemi), akademska zajednica na razne načine odgovara na pitanja o smislu i svrsi studija književ-nosti. Pojavljuju se zbornici poput Comparative Literature in the Age of Multiculturalism i Comparative Literature in an Age of Globalization u kojima književni istoričari, kritičari i teoretičari, ali i fi-lozofi i pobornici studija kulture, nude različita viđenja stanja discipline (pojedini autori, recimo, preispituju razumevanje predmeta discipline i opisuju književne tekstove kao samo jednu od brojnih diskurzivnih praksi unutar složenog polja kulturne produkcije).3 Isto-vremeno se javljaju i snažne odbrane studija književnosti utemeljene na ideji o etičkim i političkim efektima čitanja,4 odnosno na uverenju da čitanje, pored upoznavanja tuđih, drugačijih života, omogućava i bolje razumevanje sopstvenog života i iskustva.5 Mislim da treba slediti Marthu Nussbaum, koja u svom programskom tekstu Ne za profit tvrdi da materijalna korist ne može predstavljati ni motiv ni nagradu za studije humanistike. Me-đutim, humanistika, smatra Nussbaum, sa čitanjem i tumačenjem književnosti na čelu, polaže temelje za kritičko i samostalno promišljanje raznih situacija, stavova i postupaka, kao i za prihvatanje odgovornosti za njih.6

Može se govoriti o krizi humanističkih nauka i na ovim prostorima. Ali, od-mah treba reći da je ta kriza dvojaka. S jedne strane, očito je da globalna kriza visokog obrazovanja, a naročito humanistike, utiče i na domaće prilike – preciznije, na naše obra-zovne politike. S druge strane, efekti globalne krize pojavljuju se u jednom specifičnom kontekstu koji je obeležen raspadom države, oružanim sukobima, te čestim i dramatičnim

3 Charles Beinheimer, prir., Comparative Literature in the Age of Multiculturalism (Bal-timore and London: The John Hopkins Univerisity Press, 1995); Haun Saussy, prir., Comparative Literature in an Age of Globalization (Baltimore: The John Hopkins Univerisity Press, 2006).

4 Vidi: Dajana Ilam, “Čemu čitanje?”, preveli Milica Stojaković i Slobodan Škerović, Genero, broj 2, 2003.

5 Vidi: Marta Nusbaum, “Negovanje čovečnosti: klasična odbrana reforme u liberalnom obrazovanju”, prevela Slobodanka Glišić, Reč, broj 82, 2012, 247-275; Marta Nusbaum, Ne za profit. Zašto je demokratiji potrebna humanistika?, preveli Ana Jovanović i Rastislav Dinić (Beograd: Fabrika knjiga, 2012).

6 Ovde je reč o sokratovskoj ideji ispitanog života koja je u središtu odbrane hu-manistike Marthe Nussbaum.

95

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

političkim promenama, što je sve uticalo i na rad institucija. S obzirom na to, kada govo-rimo o položaju, smislu i svrsi humanističkih nauka danas u Srbiji, neophodno je uzeti u obzir i globalni i lokalni kontekst.

Svi koji se bave humanistikom, a posebno oni koji to čine na državnim usta-novama, u prilici su da braneći svoju struku rade upravo na transformisanju društva.7 Zato je potrebno preuzeti odgovornost za sopstvenu poziciju unutar društva, to jest za delovanje sa te pozicije. Pojam odgovornosti neposredno je vezan i za proizvodnju i za prenošenje znanja: ono što se prenosi umnogome zavisi od toga kako se prenosi. Zato je sprega između pedagogije i odgovornosti u žiži mog izlaganja o nastavi književnosti. Pe-dagogija nije samo sredstvo. Ona podrazumeva i izbor znanja. Tvrdim da je i pedagoška praksa sama po sebi jedan epistemološki, etički i politički čin.

O PEDAGOGIJIJednostavno govoreći, pod učenjem se podrazumeva neka promena prethodnog stanja, recimo, da “osoba veruje u nešto u šta ranije nije verovala, da nauči nešto što ranije nije znala, da bude u stanju da uradi nešto što ranije nije mogla, da stekne naviku koju ranije nije imala, i tome slično”.8 Razume se, postoji tesna veza između pojma podučavanja i pojmova indoktrinacije, propovedanja i propagiranja koji takođe podrazumevaju name-ru da se nešto nauči. Dok se ciljem indoktrinacije može smatrati formiranje osobe koja se slepo drži nekih uverenja, podučavanje, pak, počiva na ideji da će osoba racionalno prihvatati (ili odbacivati) argumente, uverenja, stanovišta. Međutim, definisanje pojma podučavanja ne govori mnogo o tome šta je uspešno, a šta dobro podučavanje. U vezi sa tim treba razmotriti različite pedagogije.

Šta je uopšte pedagogija? Najrasprostranjenija je podela na tradicionalne i kritičke pedagogije, koje razni autori razlikuju na brojne i složene načine. Odnedavno nisu retki ni napori da se iznova razmotre dobre i loše strane oba pristupa kako bi se pre-vazišle oštre razlike između njih. Uopšteno govoreći, u središtu tradicionalne pedagogije je predavač koji svojim znanjem ispunjava studente – prazna skladišta. Predavač podučava, a studenti znanje usvajaju, pamte i po potrebi ponavljaju. Pretpostavlja se da predavač

7 Razume se, transformacija se može odvijati u raznim pravcima. Izbor pravca jednim delom zavisi i od toga kako je konceptualizovana ideja humanistike. O tome će biti više reči u drugom delu rada.

8 Paul H. Hirst, “What is teaching?”, u: R. S. Peters, prir., The Philosophy of Education (Oxford University Press, 1987 [1973]), 170. Ovaj klasični tekst o podučavanju objavljen je prvi put u Journal of Curriculum Studies 1971. godine. Do kraja pasusa oslanjam se na Hirstove uvide.

96

Reč no. 83/29, 2013.

zna sve, a da studenti ne znaju ništa; zato predavač govori, a studenti slušaju. Fukoovskim ili altiserovskim rečnikom, predavač se može opisati kao subjekt radnje – on disciplinuje i oblikuje prijemčive objekte. Međutim, u koncepcijama ovih francuskih filozofa ima prostora za otpor i pobunu, što je razlog više da uobičajenu predstavu o tradicionalnoj pedagogiji kao jednosmernoj represivnoj praksi prihvatimo sa rezervom.

Kritička pedagogija,9 sa druge strane, u analizama obrazovnih ustanova, obrazovnih politika i programa, kao i rada u učionici polazi od jednostavnog pitanja ko od tog znanja ima koristi.10 Kritička pedagogija traga za načinima da se promene odnosi utemeljeni na nejednakosti i obespravljenosti jednih a povlašćenosti drugih kako u ustanovama tako i u društvu. Kritičkim pedagozima je stalo da uoče društvenu nepravdu, ali i da utiču na promenu postojećeg stanja. Takva promena i kolektivna politička borba zahtevaju da se kod studenata izgradi kritička svest, a kao osnovni pedagoški metod izdvaja se dijalog. Za razliku od takozvane tradicionalne učionice, kritička učionica je mesto gde se kroz dijalog proizvode nova znanja, zasnovana na iskustvima predavača i studenata, jer potonji nisu prazna skladišta. Kritička pedagogija se suočila sa raznim izazovima i brojnim kritikama, delom i zbog insistiranja na dijalogu i osporavanja autoriteta predavača. Nije nelogično zapitati se da li je svaki dijalog plodan i da li je svako izlaganje autoriteta predavača sumnji poželjno i kritičko.11

9 U kratkom opisu kritičke pedagogije oslanjam se na uvide Nicholasa C. Burbulesa i Ruperta Berka izložene u tekstu “Critical Thinking and Cri-tical Pedagogy: Relations, Differences, and Limits”, Thomas S. Popke-witz, Lynn Fendler, prir., Critical Theories in Education (New York: Routledge, 1999). Članak je dostupan i na internet adresi: http://faculty.educati-on.illinois.edu/burbules/papers/critical.html (poslednji pristup: januar 2013).

10 Michael W. Apple, kritičar i teoretičar obrazovanja, postavlja slična pi-tanja već više od tri decenije: Čije se znanje predaje, uči i usvaja u školi? Kako je to znanje postalo ’legitimno’? Kakav je odnos između znanja i ljudi koji imaju (više) kulturnog, društvenog i ekonomskog kapitala u nekom društvu? Ko ima koristi od takozvanog ’legitimnog’ znanja? Vidi: Michael W. Apple, Ideologija i kurikulum, preveo Đorđe Tomić (Beograd: Fabrika knjiga, 2012), Michael W. Apple, Linda K. Christian-Smith, prir., The Politics of the Textbook (London: Routledge, 1991), Michael W. Apple, Official Knowledge. Democratic Education in a Conservative Age (New York, London: Routledge, 1993), itd.

11 Kao što su u jednom trenutku ex cathedra predavanja okarakterisana kao sred-stvo puke reprodukcije znanja koje nema veze sa samostalnim mišljenjem, tako ima autora koji dijalog smatraju prividom višeglasja i pluralnosti, pa ga

97

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Obrazovanje i podučavanje nisu neutralni. U pitanju su “inherentno politički i etički” činovi.12 Osoba koja tvrdi suprotno takođe zastupa jedan politički i etički stav. Za razmatranje sprege između pedagogije i odgovornosti sukob između tradicionalne i kritičke pedagogije nije presudan. Predavači treba najpre da osveste kontekst u kojem rade da bi uopšte mogli da se bave drugim pitanjima. Taj naizgled jednostavan i često postavljan zahtev za potrebe ovog rada može se ilustrovati navodom iz autobiografskog uvoda kojim Gaby Weiner otvara svoju uticajnu knjigu Feminisms in education. Govoreći o rodu i obrazovanju u vezi sa feminističkom pedagogijom, Weiner kaže da su

[p]osao koji radimo i stanovišta koja zastupamo proizvodi odnosa između lične biografije, naše pozicije u društvenoj strukturi, te kulturnog miljea i istorijskog perioda u kom živimo. Zato naša uverenja, vrednosti, referentne tačke i opsesije ne treba videti kao stvar lične sklonosti ili ’lične imaginacije’ [...] već kao rezultat složenih odnosa između nas kao pojedinaca, zajednica i kultura kojima pripadamo.13

Ako imamo u vidu višedecenijsku žensku borbu za pravo na obrazovanje, ne iznenađuje što i feministkinje, poput nekih drugih aktivista, ukazuju na čvrstu vezu između “auto/biografije”, odnosno lokacije nastavnika (kao i studenata), s jedne, i obrazovanja, s druge strane. Ovde ću reći kako razumem pojam odgovornosti u kontekstu podučavanja uopšte i studija književnosti konkretno danas u Srbiji. Za to ću upotrebiti koncept “politike mesta” Adrienne Rich, koja se, pored ostalog, bavila i visokim obrazovanjem u rasistički i seksistički obeleženom kontekstu Sjedinjenih Država. Pozvaću se i na normativne analize Nenada Dimitrijevića, koji piše o obavezi da se prihvati odgovornost za masovne zločine iz ratnih devedesetih godina. Dimitrijevićevo viđenje suočavanja sa lošom prošlošću i kritičkog čitanja tradicije kao preduslova za formiranje pristojnog društva jeste ono što, pored ostalog, obeležava lokaciju pedagoga u Srbiji danas.14

čak dovode u vezu sa reifikacijom odnosa moći u učionici. Za analizu ve ze između dijaloga i kritičke pedagogije, delimično zasnovanu i na pitanju da li je svaki dijalog dobar, vidi: Nicholas C. Burbules, “Dialogue and Critical Peda-gogy”, u: Ilan Gur-Ze’ev, prir., Critical Theory and Critical Pedagogy Today. Toward a New Critical language in Education (University of Haifa, 2005), 193-207.

12 Michael W. Apple, Ideologija i kurikulum, 380.13 Gaby Weiner, Feminisms in education. An introduction (Open University Press,

1994), 10.14 Nenad Dimitrijević, Ustavna demokratija shvaćena kontekstualno (Beograd: Fabrika

knjiga, 2007), Dužnost da se odgovori. Masovni zločin, poricanje i kolektivna odgovornost, preveli Dejan Ilić i autor (Beograd: Fabrika knjiga, 2011).

98

Reč no. 83/29, 2013.

O “POLITIKAMA MESTA”Govoreći o proizvodnji znanja, feminističkoj teoriji, praksi i pedagogiji, Adrienne Rich savetuje studentkinje da odbace ideju da su na fakultetu kako bi primile obrazovanje i da shvate sebe kao osobe koje zahtevaju obrazovanje.15 Svoje viđenje čitanja, pisanja i nastave književnosti Adrienne Rich ilustruje vlastitim primerom rada na SEEK programu na City Collegeu u Njujorku. To je program besplatnih predavanja za studente etničkih manjina, prevashodno crnce i Portorikance. Rich kaže da je taj posao delom prihvatila i iz političkih razloga: posle ubistva Martina Luthera Kinga trebalo je posvetiti se upravo tim studentima. Čitanje i pisanje na City Collegeu u prvi plan su izbacili važno pitanje poverenja. Studenti s pravom nisu verovali književnoj kulturi. Njihovo nepoverenje bilo je razlog više za predavače da se pitaju o metodu: “Kako u razredu stvoriti radnu situaciju gdje je povjerenje stvarno, gdje učenici pišu oslanjajući se na vlastitu vrijednost, i čitaju s uvjerenjem kako je to što čitaju za njih značajno?”16 Rich priznaje da je poput mnogih drugih u nastavu ušla sa skrivenom željom da u gomili eseja pronađe jedan loše napisan, ali sa odlikama genijalnosti. No, tu je ostala sa drugačijim ciljem – da se posveti onim učenicima koji ni ne znaju da su rođeni za pisanje, kojima nedostaje samopouzdanje, koji se plaše neuspeha, i koji su, naposletku, daleko brojniji od potencijalnih “genijalaca”. Rich je verovala da što više obespravljenih, marginalizovanih, utučenih studenata mora steći sposobnosti za ulazak u jezik, jer je jezik sredstvo društvene promene, baš kao što može da se upotrebi i za (p)održavanje postojeće diskriminacije.

Termin “politike mesta” (politics of location), pomoću kog se proizvodnja znanja, pedagogija i odgovornost mogu neposredno dovesti u vezu, Adrienne Rich će prvi put upotrebiti u eseju “Notes toward a Politics of Location (1984)”.17 Taj tekst otvara se podsećanjem na čuvenu izjavu Virginije Woolf da žena nema i ne želi domovinu, odnosno da je njena domovina ceo svet. Esej Adrienne Rich objavljen je u vreme kada je najveći broj zahteva (zapadnih belih) feministkinja barem formalno ispunjen i kada je država postala garant jednakih prava.

15 Adrienne Rich, “Zahtijevamo obrazovanje (1977)”, u: Adrienne Rich, O lažima, tajnama i šutnji. Izabrani prozni tekstovi 1966-1978, preveo Miloš Đurđević (Zagreb: Ženska infoteka, 2002).

16 Ibid., 59. Rich odgovara na osnovu ličnog iskustva. Jedna generacija njenih studenata snažno je reagovala na Lawrencove Sinove i ljubavnike, i to tako što su zauzeli strane i raspravljali o moralnim pitanjima. Međutim, već je sledeća generacija pokazala znatno manje oduševljenja i zainteresovanosti za taj roman. Poput većine nas u nastavi, Adrienne Rich zaključuje da nema jednostavnog odgovora niti pravilnosti na koju bi se predavači mogli osloniti.

17 Adrienne Rich, “Notes toward a Politics of Location”, u: Adrienne Rich, Blood, Bread and Poetry (London: Virago, 1984), 210-231.

99

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Međutim, Rich upozorava da ta ista država ne tretira sve svoje građane i građanke jednako, a često uzrokuje bedu i nesreću za osobe koje žive izvan njenih granica. Zbog toga ne iznenađuje kako ona parafrazira reči Virginije Woolf: “Ja, kao žena, imam domovinu; ja, kao žena, ne mogu se osloboditi odgovornosti za tu domovinu tako što ću osuditi njenu vladu ili tri puta ponoviti ’Pošto sam žena, moja domovina je ceo svet’.”18 Ako je “mesto na mapi” istovremeno i “mesto u istoriji”, onda se za to mesto mora preuzeti odgovornost.

O ĆUTANJUUz neophodna disciplinarna i kulturalna prevođenja, zanimljivo bi bilo dovesti u vezu termin “politike mesta” sa stavovima koje Nenad Dimitrijević već godinama zastupa, a koje je sažeo i u svom tekstu “Obrazovanje nakon moralnog pada: kontekstualna od-brana perfekcionizma”.19 Poput mnogih, i Dimitrijević tvrdi da je teorija obrazovanja kontekstualno uslovljena: s jedne strane, kada izvodimo ciljeve i smisao obrazovanja mi se ne oslanjamo na naše shvatanje obrazovanja već na naše razumevanje “individualnog identiteta, karaktera zajednice i odnosa pojedinca i zajednice”;20 upravo zato, s dru-ge strane, teorija obrazovanja je i konkretno-istorijski obeležena na jedan bitan način. Svaki potencijalni model javnog obrazovanja mora se misliti i opravdati danas i ovde. Za Dimitrijevića, konkretni društveni, kulturni, politički i moralni kontekst Srbije, njeno danas i ovde, obeleženi su zločinima koji su počinjeni u ime srpske nacije. Nasleđe zločina prisutno je i na nivou institucionalne politike i u dominantnoj kulturi, što znači da je uspostavljen politički i kulturni kontinuitet sa vremenom zločina. Želim da naglasim da se taj kontinuitet uspešno održava i u oblasti obrazovanja, što rečito pokazuju analize udžbenika za osnovnu školu, posebno onih iz istorije i srpskog jezika i književnosti. Uz to, o nekritičkom oslanjanju na identitetske obrasce koji su bili u temelju etno-nacionalnih diskursa iz devedesetih godina svedoči i važan dokument obrazovne politike – “Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine”.21

Ako se složimo da su nacionalni identitet, kultura i politički identitet srpske zajednice obeleženi zločinom i usled toga kompromitovani, za građanski mir je neophodan nedvosmislen kulturni i politički raskid sa lošom prošlošću, njenim tradicijama i vrednostima.22 Drugim rečima, da bi društvo bilo u stanju da iznova

18 Ibid., 212. 19 Nenad Dimitrijević, “Obrazovanje nakon moralnog pada: kontekstualna

odbrana perfekcionizma”. Vidi u ovom broju.20 Nenad Dimitrijević, “Obrazovanje nakon moralnog pada...”, 62.21 Dejan Ilić, “Demokratija za obrazovanje”. Vidi u ovom broju.22 Nenad Dimitrijević, “Obrazovanje nakon moralnog pada...”, 64.

100

Reč no. 83/29, 2013.

izgradi valjani moralni univerzum, prošlost se mora kritički sagledati. U tom kontekstu, obrazovanje treba da “razvije vrline saosećanja, empatije, solidarnosti sa onima koji pate ili su patili zbog nas”, kao i da nam “pokaže na koji način možemo i zašto imamo obavezu da prepoznamo netolerantnost i druge pretnje ljudskom dostojanstvu [...] te da im se aktivno suprotstavimo”.23 Znamo da se negovanje vrlina saosećanja, empatije i solidarnosti pre svega tiče humanistike, a posebno književnosti. Moglo bi se čak reći da radnici u oblasti humanističkih nauka i, u širem smislu, kulture nose teret pričanja priča o nama: ko smo mi, kako vidimo sebe a kako druge, ko želimo da budemo i u kakvom društvu želimo da živimo.24 Uzevši u obzir opisani kontekst, izložiću neka razmišljanja o nastavi književnosti u Srbiji.

NASTAVNICI KNJIŽEVNOSTI I(LI) UČITELJI MORALA?U razmišljanju o smislu i svrhama nastave književnosti, te formiranju samostalnog kri-tičkog mišljenja kod studenata možemo se osloniti i na domaću nauku o književnosti. Tekstovi iz zbornika Kako predavati književnost: teorijske osnove nastave, koji je objavljen 1984. godine u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, razmatraju probleme predmeta i metoda književne analize s ciljem da se prevladaju “ostaci” nekada dominantne pozitivi-stičke paradigme u nastavi književnosti. I naše autore25 tu najviše zanima odnos između predavača i studenta, kao i pitanje čemu se zapravo podučava, da li estetskim vrednostima ili nečemu drugom. Čitanjem ovih tekstova stiče se utisak da je bar u jednoj maloj zajednici stručnjaka bio postignut konsenzus da je nastava književnosti podučavanje vrednostima i vrednosnim sudovima, kako estetskim tako i etičkim. Zanimljivo je da se i u tim teksto-vima prednost nedvosmisleno daje nastavi koja počiva na dijalogu: za razliku od slušalaca, koji prihvataju književne vrednosti na sličan način kako su ih prihvatili i drugi pre njih, odnosno usvajaju skup znanja koja na ispitu reprodukuju, aktivni učesnici dijaloga, koji se vodi kako sa predavačem tako i sa književnim delom, ne samo što pokušavaju da odgovore

23 Ibid., 70.24 Fokusiram se na oblast visokog obrazovanja iz najmanje dva razloga: prvo,

radim na Beogradskom univerzitetu, te osećam obavezu da govorim o ono- me što najbolje poznajem; drugo, visoko obrazovanje je mesto (re)pro-dukcije znanja (najočigledniji primer za to su brojni udžbenici za sve ni-voe obrazovanja koje obično pišu i odobravaju univerzitetski profesori) i formiranja budućih nastavnika.

25 U zbornik je uključeno jedanaest predavača i jedna predavačica književno-sti: Zdenko Škreb, Zoran Konstantinović, Milivoj Solar, Svetozar Petrović, Ivo Tartalja, Miroslav Beker, Zoran Kravar, Vida E. Marković, Dimitrije Bogdanović, Nikola Koljević, Dragan Stojanović i Gajo Peleš.

101

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

na pitanja koja delo postavlja, nego ih zanima i “po čemu je delo vrednost za mene”, pa se tako pitaju i o sebi i o svetu koji ih okružuje.26

U jednom od eseja ističe se da nastava književnosti upućuje na vezu između iskustva prošlosti i problema sadašnjosti sa kojima se svaka nova generacija suočava. Takva nastava utiče na stvaranje osećanja odgovornosti kod mladih osoba, koje u obrazovnom procesu postaju svesne svog mesta u istoriji.27 Reči je bilo i o razlikovanju tradicionalnog i modernog pristupa nastavi književnosti. U prvom slučaju, od studenta se očekuje da “nekritički usvoji sve što mu se daje”, da bude “pasivan primalac, od koga se ne traži da razmišlja, ocenjuje, zauzima stav prema onom što mu se daje”.28 S pravom se tvrdi da se tradicionalnog nastavnika

ne tiče da li je kod studenta probudio interesovanje za ono što predaje, jer smatra da je građa koju prenosi sama po sebi korisna i da student ima samo da pamti i da s po-štovanjem apsorbuje ono što mu se predaje, jer to samo po sebi predstavlja vrednost.29

Tradicionalni pristup nastavi književnosti ne podstiče studente da nauče da samostalno čitaju tekstove svoje struke: oni brojne podatke upijaju kao sunđeri, ali nisu u stanju da misle, razumeju i tumače. Za razliku od tradicionalnog, moderni pristup nastavi književnosti, reći će neki naši autori sredinom osamdesetih, više ne vidi kulturnu baštinu koja se pre-nosi obrazovanjem kao cilj sam po sebi, nego je koristi kao sredstvo putem kojeg se student razvija u samostalnu ličnost.30 Predavač je u obavezi da stalno i iznova uspostavlja jasnu vezu između “životne situacije bilo koje generacije studenata i građe koja im se prenosi”, da studenta drži “budnim”.31

Kako se ta “budnost” postiže? Odgovor na to pitanje delom je sadržan u tekstu Svetozara Petrovića “Interpretacija u kritici i u nastavi”. 32 Autor tu tvrdi da je

26 Aleksandar Jovanović, “Uvodne napomene. Protivurečnosti nastave knji-ževnosti”, u: Aleksandar Jovanović, prir., Kako predavati književnost: teorijske osnove nastave (Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1984), 19.

27 Vida E. Marković, “Nastava književnosti na univerzitetu. Smisao i mo-gućnosti”, 129.

28 Ibid., 120-121.29 Ibid., 121.30 Ibid., 125.31 Ibid., 126.32 Svetozar Petrović, “Interpretacija u kritici i u nastavi”, 62-71. Tekst je

preuzet iz knjige Svetozara Petrovića Priroda kritike (Zagreb: Liber, 1972), 136-145.

102

Reč no. 83/29, 2013.

tumačenje književnog dela osnovni posao književnog kritičara i nastavnika književnosti. Međutim, dešava se da interpretacija ne bude u središtu nastave književnosti, zato što je u pitanju “izvanredno težak” i “kreativan posao”.33 Petrović naglašava da celovita, sveo-buhvatna interpretacija “nikad ne može biti ni isključivo stilska, ni isključivo idejna, ni isključivo sociološka”.34 Upravo zato što tumačenje treba da bude subjektivno i kreativno, verujem da ono predstavlja stalan izazov za studente književnosti jer poziva na razgovor, odmeravanje različitih čitanja, preispitivanje tuđih i sopstvenih tvrdnji, sukob mišljenja.

Međutim, treba biti svestan jedne činjenice u vezi sa nastavom književnosti: postoje pitanja kojima je neko književno delo bilo povod, na koja nas je tumačenje navelo, a koja zapravo nisu pitanja o samom delu. U zaključku teksta Petrović razmišlja da li takva pitanja treba ostaviti po strani. On ističe da književnost može ljudima da znači i nešto više i nešto drugo pored onoga što im znači kao umetnost.35 Zbog toga su retke situacije u kojima bismo posao književnog kritičara ili nastavnika književnosti, opisali kao neutralan, objektivan, bezličan ili apolitičan jer je

[u] našem poslu dovoljno [...] da učinimo samo jedan korak pa da budemo i nešto možda više, nešto svakako drugo nego književni kritičari i nastavnici književnosti: da budemo, naime, tumači društvenoga zbivanja i učitelji morala, da budemo za-govornici ideja i podstrekači traženja istine. Korisno je znati kad taj korak činimo – korisno je znati jer nam to može uštjedeti mnogo nesporazuma; apsolutno je po-trebno da ga činimo samo onda kad za nj osjećamo snage i sposobnosti – apsolutno je to potrebno jer naša nemoć može samo naškoditi stvari za koju se želimo založiti; međutim, ako su oba uvjeta ispunjena, ne vidim razloga zbog kojega taj korak ne bismo smjeli činiti.36

Lako ćemo se složiti sa ovim bitnim uvidom, kao i sa drugim uvidima naših profesora knji-ževnosti iz sada već davne 1984. godine. Mnoga se njihova pitanja, poput onog o promeni paradigme u proučavanju književnosti, o položaju savremene književnosti u nastavi ili o dinamici odnosa između predavača i studenta, danas ponovo postavljaju. Ali, iskrsla su i neka nezgodna pitanja: recimo, kako je moguće da i pored javno iznetih stavova poznatih jugoslovenskih profesora o važnosti dijaloga i kritičkog mišljenja, te formiranja samo-stalnih pojedinaca u okviru nastave književnosti, čitanke iz srpskog jezika i književnosti

33 Ibid., 69.34 Ibid.35 Ibid., 71.36 Ibid.

103

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

za osnovnu školu iz poslednje decenije, koje obično sastavljaju nekadašnji studenti knji-ževnosti (nastavnici u osnovnim i srednjim školama, profesori na fakultetima), obiluju rodnim i etničkim stereotipima, odnosno tumačenjima književnih tekstova u kojima se podržavaju i nameću isključivi, samodovoljni etno-nacionalni identiteti?37 Šta se to desilo u međuvremenu?

KOMPARATIVNA KNJIŽEVNOST ZA “GRAĐANE SVETA”Neću se upuštati u opisivanje raspada Jugoslavije niti političke situacije u Srbiji za vreme ratova iz devedestih godina i posle njih. Neću se baviti ni promenom režima iz 2000. godine. Ali, polazim od toga da ti događaji, s obzirom na sve što sam do sad rekla o peda-gogiji, presudno utiču na obrazovanje u celini, pa samim tim i na humanističke nauke, sa studijama književnosti na čelu. Zbog toga, kada se kod nas razgovara o krizi humanistike treba imati u vidu dva konteksta – globalni i lokalni.

U vremenu kada se raspadala Jugoslavija, jednopartijski politički sistem za-menjen je višepartijskim demokratskim parlamentarizmom. Paralelno s tim, ali u nešto dužem periodu, ideje socijalne pravde i zajedničkog dobra zamenjene su idejama tržišta. Neoliberalni diskursi nisu poštedeli ni oblast obrazovanja u Srbiji. Kada je reč o visokom obrazovanju, žalosna je činjenica da njegove institucije sve više liče na privatna preduzeća u kojima su neretko nezadovoljni i prodavci i kupci znanja. Stoga mislim da je i za Srbiju donekle primeren opis savremenog zapadnog univerziteta sažet u frazi Billa Readingsa – univerzitet izvrsnosti.38

Readings univerzitet vidi kao “transnacionalnu birokratsku korporaciju”, koja je nastala kao rezultat slabljenja nacionalne države i jačanja globalističkih i tržišnih dis-kursa, s jedne strane, i promene u razumevanju (ideje) kulture na univerzitetu, s druge strane. U slučaju Srbije, tome još treba dodati da su se domaći univerziteti suočili sa zah-tevima tržišta i idejom marketizacije znanja u vreme (još jedne) izgradnje nacionalne države. Nema sumnje da su tržišna ekonomija (i u Srbiji ona, barem prividno, počiva na ideji o učinku, merljivosti, efikasnosti i profitu) i formiranje nacionalne države (velikim delom, procesi izgradnje nacionalne države i formiranja nacionalnog identiteta oslanjaju se na narative o autentičnoj, jedinstvenoj kulturi i tradiciji koje su obavezujuće za sve pripad-nike zajednice, kao i na mitove o zajedničkom poreklu) uticali na položaj humanističkih

37 O rodnim i etničkim stereotipima u čitankama iz srpskog jezika i književ-nosti iz prošle decenije pisala sam u tekstu “Smeh i suze srpskog obrazova-nja: rodni i etnički stereotipi u čitankama za osnovnu školu”, Reč, 2008, broj 76, str. 153-192.

38 Vidi: Bill Readings, The University in Ruins (Harvard University Press, 1996).

104

Reč no. 83/29, 2013.

nauka i proučavanje književnosti.39 Univerzitetski radnici iz oblasti humanističkih nauka sve su češće u situaciji da moraju da objasne čemu služi njihov rad, za šta je korisno to što oni rade. Pored toga, od njih se zahteva da izađu na globalno tržište ideja i znanja i da objavlju-ju u priznatim časopisima, ne samo sa domaćih, već i sa evropskih/svetskih lista, kako bi sakupili neophodan broj bodova za očuvanje radnog mesta ili, pak, napredovanje.

O takvim i sličnim besmislenim zahtevima, kao i zloupotrebama do kojih oni dovode, moglo bi se dosta pisati. Međutim, ovde me zanima da li se može govoriti o sprezi između književnosti i društva i na neki drugi način. Da li čitanje i tumačenje mogu da nam pomognu da bolje razumemo ne samo situacije u kojima se osoba, često drugačija od nas, našla i izbore koje je načinila, već i izbore koje sami činimo i svet u kojem živimo? Da li su nastavnici književnosti danas spremni da na sebe preuzmu ulogu upućenih čitalaca i tumača književnih dela, ali i života i kulture zajednice u kojoj rade? Da li građu koju predaju čine aktuelnom i relevantnom za probleme generacije kojoj se obraćaju i na koji način? Jasno je da svako od nas sam traga za odgovorima na ova pitanja. A odgovori do kojih dolazimo ne važe zauvek. Uprkos opasnosti da ispadnem naivan tumač, verujem da se odgovornim “podučavanjem o konfliktima”40 studije komparativne književnosti41 mogu poduhvatiti formiranja budućih “građana sveta”.42

Zašto komparativna a ne nacionalna književnost? Pitanje je kompleksno i zahteva iscrpan i višeslojan odgovor. Uz nužni redukcionizam, svešću ga ovde na nekoliko jednostavnih tvrdnji. Komparativna književnost i komparativni metod po svojoj priro-di nadilaze okvire zadate nacionalnim granicama. Jedna od tendencija komparativnog proučavanja književnosti jeste da ukaže na univerzalnost ljudskog iskustva koje prevazilazi takozvane kulturne razlike. Štaviše, takvo proučavanje podrazumeva da se razlike uoče, prihvate i učine razumljivim. U tom smislu, komparativnu književnost odlikuje svoje-vrsni pluralizam – bavljenje brojnim različitim kulturama, tradicijama, identitetima. Pluralizam postoji i na planu metodologije i teorije, naročito od druge polovine dva-

39 O tome kako autori “Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine” vide odnos između doktorskih studija iz kulture i tržišta, vidi u ovom broju: Dejan Ilić, “Demokratija za obrazovanje”.

40 Gerald Graff, Beyond the Culture Wars. How Teaching the Conflicts Can Revitalize Ame-rican Education (New York, London: W. W. Norton & Company, 1992).

41 U ovom radu pojmove komparativne, svetske i opšte književnosti koristim kao sinonime zato što me zanima odnos između nacionalne i komparativne/opšte/svetske književnosti, a ne razlike među pojmovima iz potonje grupe. Naravno, podrobna analiza bi zahtevala jasno razgraničenje tih pojmova.

42 Vidi: Marta Nusbaum, Ne za profit.

105

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

desetog veka. Analitičke kategorije koje figuriraju u takozvanim novim spoljašnjim pristupima književnosti, među kojima su i kategorije rase/etniciteta, klase i roda, nezaobilazne su u tumačenjima koja se bave vezom između književne produkcije i njenog društvenog/kulturnog/političkog konteksta.

Sa druge strane, nacionalna književnost obično predstavlja riznicu identitet-skih obrazaca koji se koriste za formiranje kulturnog i nacionalnog identiteta. Upravo iz tog razloga, kada govorimo o srpskoj književnosti i njenom proučavanju moramo imati na umu tvrdnju Nenada Dimitrijevića o političkom i kulturnom kontinuitetu sa vremenom zločina. Temeljno i odgovorno proučavanje srpske književnosti, kao i pisanje njene istori-je, zahteva da se o tome kritički progovori, možda, pre svega na univerzitetima. Međutim, imajući u vidu trenutno stanje u društvu, dominantnu politiku i njene predstavnike, ra-zumevanje kulturnog i nacionalnog identiteta koje su ponudili autori “Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine”, zatim, uverenja nastavnika, njihovu bitku za bodove, kao i strah da se uđe u sukob i ugrozi radno mesto, teško da se uskoro mogu oče-kivati suštinske promene u dosadašnjem glavnom toku proučavanja domaće književnosti. Premda je muče neki od navedenih globalnih problema, komparativna književnost zbog prirode predmeta proučavanja, odnosno zbog nešto slabije veze sa nacionalnom kultu-rom, nacionalnim identitetom, i takozvanim nacionalnim interesom, pruža više slobode za tumačenje i kritičko preispitivanje.

NESLAGANJE I SUKOB – PREDUSLOVI ZA ZAJEDNIČKI ŽIVOTŠta, međutim, znači “podučavati o konfliktima”? Taj termin je upotrebio Gerald Graff – koga su pored institucionalne istorije književnosti u Americi zanimali i praktični, pe-dagoški problemi nastave književnosti – da bi objasnio kako bi kulturalni ratovi u nastavi književnosti mogli da se prevaziđu. Umesto što se sukob oko poimanja kulture između predstavnika više tekstualnih pristupa književnosti, s jedne strane, i više kontekstualnih, s druge, izbega va ili vodi implicitno i po strani, on treba da se odigrava u učionici. To bi studentima pružilo mogućnost da shvate da je neslaganje među njihovim profesorima po-sledica činjenice da zastupaju različita, često sukobljena interpretativna stanovišta. Drugim rečima, Graff smatra da je pedagoški ispravnije da se teorijski i kritički sukobi studentima približe i objasne kroz diskusije i rasprave na času umesto da se od njih očekuje da pasivno, bez razumevanja, usvoje rezultate proistekle iz različitih interpretativnih okvira njihovih profesora.43 Međutim, Graff je dovoljno obazriv da upozori na brojne poteškoće takvog podučavanja: “Kako će se odseci i koledži dogovoriti oko čega se ne slažu? Ko određuje plan i program rasprave i ko odlučuje čiji će se glasovi čuti a čiji neće, i, naposletku, da li

43 Gerald Graff, Beyond the Culture Wars, 12-13.

106

Reč no. 83/29, 2013.

je moguće prevazići nejednakosti između studenata i nastavnika, stalno zaposlenih i onih koji rade na određeno vreme, uglednih i osobenjaka?”44

Na našim univerzitetima kulturalni ratovi nisu se vodili na način na koji su oni bili vođeni u Americi i Evropi. U to vreme se kod nas desio pravi rat, te su rasprave o kulturi, književnosti i mogućim teorijskim pristupima umnogome bile određene spe-cifičnim lokalnim kontekstom.45 Moglo bi se čak reći da su takozvani tekstualni pristupi često podrazumevali tvrdo razumevanje identiteta, tradicije i kulture, to jest specifičan odnos prema naciji, dok su se predstavnici kontekstualnih pristupa zalagali za svojevrsni kosmopolitizam i otvorenost. Sve to predstavlja samo razlog više da se danas zahteva jedan vid “podučavanja konfliktima” u nastavi komparativne književnosti. Svaki nastavnik treba da osvesti i objasni stanovište sa kog polazi u čitanju i tumačenju književnih dela, kao i implikacije svoje analize po sliku sveta i sistem vrednosti u njemu. Takva konkretizovana, eksplicitna heteroglosija u učionici ne bi se mnogo razlikovala od slike sveta oko nas u kom istovremeno postoje različite kulture, tradicije, ljudi, stavovi, običaji i navike. Možda bi nam pomogla da bolje razumemo razlike i raznolikost u našoj svakodnevici. Povrh svega toga, čvrsti stavovi i jasna opredeljenja nastavnika u pogledu kontroverznih pitanja štite od indoktrinacije studenata i, Graffovim rečima, ispiranja mozga.46

Tumačenje se ne odvija u nekom izolovanom prostoru, kuli od slonovače, nego na odre-đenom mestu u određenom istorijskom trenutku. Sva je prilika da se čitanje Pitanja krivice Karla Jaspersa sedamdestih godina prošlog veka u Srbiji dramatično razlikuje od čitanja i doživljaja te iste knjige danas. Na sličan način, u romanima Charlsa Dickensa može se tragati za metaforama, ispitivati karakterizacija likova izvedena putem minucioznog opisa, ali isto tako u prvi plan mogu izbiti pitanja o socijalnoj (ne)pravdi, rodnim razlikama i obrazovanju gentlemana. Primeri su razni i brojni. Studenti ne treba da se opredeljuju između ponuđenih pristupa, premda neće pogrešiti i ako to učine. Ali, oni treba da ra-zumeju, uporede i procenjuju različite interpretativne okvire i njihove učinke. Ključno je, verujem, da se nastava književnosti shvati kao prostor gde se čitaju i tumače tekstovi, ali i sopstveni životi i svet u kojem živimo.

Kada govorimo konkretno o Srbiji, jedan od najprisutnijih sukoba u polju kulture, te i književnosti, koji je, nažalost, vrlo često implicitan, tiče se podele duž okosni-

44 Ibid., 14. 45 O tome govori Predrag Brebanović u okviru diskusije posle prvog panela.

Vidi u ovom broju. 46 Gerald Graff, Beyond the Culture Wars, 9.

107

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ce partikularno/univerzalno, nacionalno/kosmopolitsko. Povremeno se ovaj sukob može svesti i na (lažnu) binarnu opoziciju tradicionalno/moderno. Ako se dosledno zaključuje iz svega što sam dosad rekla, stav za koji se ovde zalažem ne podrazumeva obavezno opre-deljivanje za jednu ili drugu stranu. Naprotiv, smatram da i jedna i druga strana treba da budu prisutne u učionici tako što će se jasno iznositi argumenti i ukazivati na posledice svrstavanja na jednu ili drugu stranu. Tako bi sukob koji je sada povod za individualne i (među)katedarske razmirice postao sredstvo za ispunjavanje obrazovnih ciljeva o kojima je na početku bilo reči – kritičko i samostalno mišljenje, činjenje izbora, preuzimanje odgovornosti. Da zaključim, umesto formiranja prijemčivih objekata koji u učionici sve bespogovorno i nekritički prihvataju, podučavanje o konfliktima vodi formiranju samo-stalnih ličnosti.

[Ovaj tekst nastao je na osnovu građe i beleški koje su Dejanu Iliću i meni poslužile u osmi-šljavanju sadržaja i strukture konferenicje “Obrazovanje za demokratiju”. U njega su deli-mično ušli i komentari koje sam, kao moderatorka, iznosila tokom konferencije.]

o vo ri ću o Ro mi ma i o obra zo va nju Ro ma kao o lak mu su ka pa ci te ta si ste ma obra zo va nja da slu ži jav-nom in te re su. Pret po sta vljam da su po zna ti osnov-ni ak si o mi uklju či va nja rom ske za jed ni ce u si stem obra zo va nja – in te gra ci ja u obra zo va nje je osnov ni me ha ni zam po bolj ša nja so ci jal nog i eko nom skog sta-tu sa rom ske po pu la ci je, ono osi gu ra va do stoj no za-po šlja va nje i dru ga ljud ska pra va, zdrav stve nu za šti tu i uklju či va nje u sve seg men te dru štva, a do pri no si i eko nom skom i dru štve nom raz vo ju ce li ne dru štva, ti me što jed na do sad mar gi na li zo va na za jed ni ca uče-stvu je u stva ra nju eko nom skog i dru štve nog ka pi ta la. Oko ovog pi ta nja po sto ji pot pu no sla ga nje, i unu tar rom ske i unu tar ne rom ske za jed ni ce. Reč je o ve li koj ak ci ji ši rom Evro pe: za de set mi li o na Ro ma ko ji su de li mič no ili sa svim is klju če ni iz evrop skih dru šta va tre ba stvo ri ti oslon ce da se in te gri šu u ta dru štva ta ko što će bi ti uva že ni i što će ste ći sve ve šti ne neo p hod ne za za po šlja va nje i prak ti ko va nje svo jih de mo krat skih gra đan skih pra va. Da kle, go vo ri ću o pe da go gi ji obes-pra vlje nih.

Obra zo va nje Ro ma u ce loj Evro pi okru žu je niz ra znih ba ri je ra. Te ba ri je re, ku mu la tiv no pred-sta vlje ne či ne sle de ći niz – ne pri stu pač nost pred-škol skog obra zo va nja, obra zo va nje u spe ci jal nim ško la ma, obra zo va nje po spe ci jal nim pro gra mi ma, obra zo va nje po kul tur no ili je zič ki pri la go đe nim pro gra mi ma, obra zo va nje u ode lje nji ma za sla bi je uče ni ke, pot pu no se gre gi sa ne ško le usred rom skih na se lja; ra no opre de lji va nje, to jest omo gu ća va nje da rom ska de ca što pre stek nu ne ke ve šti ne, i on-da br zo iza đu iz si ste ma obra zo va nja. To su krat ke struč ne ško le, gde se za par me se ci stek ne po čet na kva li fi ka ci ja po moć nog rad ni ka. Za tim, ne do sta tak ma te ri jal ne po dr ške, ne doststak afir ma tiv ne ak ci je

OBRA ZO VA NJE OBES PRA VLJE NIHTIN DE KO VAČ CE RO VIĆ

G

110

Reč no. 83/29, 2013.

pri upi su u vi še ni voe obra zo va nja, ne sti mu la tiv ni fi nan sij ski me ha ni zmi. Pro gra mi ne uva ža va ju Ro me. O nji ma se ne go vo ri, ne zna se ko su oni. Na stav ni ci ni su ob u če ni, ne pra te se me ha ni zmi dis kri mi na ci je. Mo gu će je da na ovoj pa le ti po gre šnih po li ti ka još po ne što ne do sta je, ali ve ru jem da se i na osno vu ove li ste mo že sa gle da ti si tu a ci ja u ko ju bih že le la da vas uve dem.

Vo le la bih da za i sta pri sta ne te da po gle da te na si stem obra zo va nja iz ovog ugla – iz ugla obes pra vlje nog, ne ko ga či ji ro di te lji ni su išli u ško lu ili su ško lu ra no na pu sti li, ne ko ga ko ne ži vi bli zu ško le, po ko ga ne do la zi auto, ne do la zi čak ni auto bus, ne ko ga ko ne zna ka ko da do đe do udž be ni ka, ne zna ka ko i šta da ob u če. I ka da taj ne ko do đe u ško lu, on sed ne u zad nju klu pu i če ka da sve to pro đe. Ka da se gle da iz tog ugla, si stem obra zo va nja de lu je stra šno. Ni je mi cilj da iza zo vem em pa ti ju, že lim da ana li tič ki hlad no po gle da te ka ko to iz gle da.

Mi smo u Sr bi ji mno go ura di li po pi ta nju in te gra ci je Ro ma u po sled njem pe ri o du. Fo kus obra zov ne po li ti ke bio je pra ved nost obra zo va nja, uz niz za kon skih i in sti-tu ci o nal nih iz me na, uz no ve in sti tu ci o nal ne okvi re, rad ne gru pe, raz li či te pro jek te, pro-jekt ne je di ni ce, uz sa rad nju sa Rom skim obra zov nim fon dom iz Bu dim pe šte, sa Svet skom ban kom, UNI CEF-om, Fon dom za otvo re no dru štvo, Evrop skom ko mi si jom. Po kre nu ti su broj ni pro jek ti usme re ni na po dr šku obra zov ne in te gra ci je Ro ma. Stvo ri li smo si ner-gi ju svih ak te ra, uklju ču ju ći rom ski ci vil ni sek tor i na ci o nal ni sa vet za rom sku na ci o nal nu ma nji nu i mi slim da je za jed nič kim na po ri ma po stig nut ozbi ljan is ko rak. Do ne te su me re ko je su usme re ne na pro ši re nje ob u hva ta pred škol skim obra zo va njem. Uve de na je no va ne di skri mi na tiv na upi sna po li ti ka, kao i pro gram ska po li ti ka. Do ne te su raz ne me re za po dr šku u obra zo va nju, afir ma tiv nu ak ci ju, te omo gu ća va nje dru ge šan se za one ko ji su pre ra no na pu sti li si stem obra zo va nja. Stvo re ni su lo kal ni me đu sek tor ski si ste mi po dr ške ko ji pod ra zu me va ju obra zov nu, zdrav stve nu i so ci jal nu za šti tu, s do brim usme ra va njem raz voj ne po mo ći i or ga ni za ci jom si ste ma obra zo va nja. Po ve ćan je pro ce nat rom ske de-ce u ško la ma, sma njen je broj rom ske de ce ko ja se upi su ju u spe ci jal ne ško le. Sma nje no je iz o sta ja nje iz me đu pr vog i če tvr tog raz re da, po ve ćan je pro ce nat mla dih Ro ma ko ji se upi su ju u sred nje ško le i fa kul te te i po ve ćan je kva li tet po stig nu ća rom ske de ce.

Ne že lim po drob ni je da na vo dim šta je sve ura đe no, već da se za dr žim na ana li zi i pro ble ma ti za ci ji ba ri je ra na ovom pu tu. Na i me, ka ko su se uvo di le no vi ne ta ko su se po ja vlji va le i ba ri je re oko sva kog no vog ele men ta, sva kog no vog ko ra ka. Tu ma če nje osta vljam či ta o cu, iako imam mi šlje nje o to me. Ne ka sa mo osta ne za be le že no na ko je sve kre a tiv ne na či ne je dan ri gi dan ad mi ni stra tiv ni si stem te ži da po ni šti, asi mi lu je no vi nu i po sta vi no vu ba ri je ru.

Je dan fra pan tan de talj od no si se na uklju či va nje rom ske de ce u pred škol sko obra zo va nje. Pro ši re nje ob u hva ta pred škol skim obra zo va njem je va žan vi še go di šnji po du-

111

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

hvat, ne sa mo kod nas ne go i u dru gim ze mlja ma u okru že nju. Uve de se, re ci mo, go di nu da na oba ve znog po ha đa nja pred škol skog obra zo va nja, upra vo za to da bi se po mo glo de ci ko ja ne ma ju pred zna nja jer im ro di te lji ni su obra zo va ni, jer ni su okru že na di dak tič kim igrač ka ma i svim dru gim što de ca iz sred nje kla se obič no ima ju. Me đu tim, de si se da pred-škol ska usta no va ima ogra ni če ne ka pa ci te te i da ne ma me sta, za ko ga – za rom sku de cu. Ta ko smo po ve ća li jaz u pred zna nju, ume sto da ga sma nji mo. Pred škol ske usta no ve su po če le da in si sti ra ju – iako za to vi še ni je bi lo za kon skog osno va – na iden ti fi ka ci o nim do-ku men ti ma, na bo ra vi štu, pre bi va li štu. Na rav no, reč je o po pu la ci ji ko ja ži vi u na se lji ma ko ja ni su le ga li zo va na, pa se ne mo gu ni ima ti ta do ku men ta, i on da su tu de cu iz dva ja li ili ih sla li u ne ke da lje vr ti će. Ka žu – pa, za što baš ov de, maj ko, idi ne gde dru gde. Na rav no, na to je usle di la re ak ci ja i ve ru jem da je sad sta nje ma lo bo lje ne go što je bi lo na po čet ku.

Šta je sle de će? Uve de na je no va an ti di skri mi na tor na upi sna po li ti ka. Pre ma toj po li ti ci de ca se upi šu u ško lu, i ako im je po treb na po dr ška, pu tem po seb nih ko mi si ja na lo kal nom ni vou utvr di se o ko joj je po dr šci reč, i ona se pri ba vlja iz lo kal nih ili iz na-ci o nal nih iz vo ra. Reč je za pra vo o re di stri bu ci ji po dr ške ko ja se do tad usme ra va la sa mo ka spe ci jal nim ško la ma i spe ci jal nim gru pa ma u vr ti ći ma. Me đu tim, sad je po dr ška tre ba lo da pra ti de te. Šta se, me đu tim, do go di lo? So ci jal na po dr ška, hra na i to me slič no, i da lje ide u spe ci jal ne ško le, a de ca ko ja su u re dov noj ško li to na pro sto ne do bi ja ju. Mo ra lo se po seb no ra di ti sa op šti na ma da bi se so ci jal na za šti ta pre u sme ri la ta mo gde su de ca, a ne ta mo gde su ona ra ni je bi la i gde je u or ga ni za ci o nom smi slu lak še upu ti ti po dr šku.

Sa ra stom bro ja rom ske de ce ko ja se upi su ju u osnov nu ško lu na vol še ban na-čin po ja vi la se jed na no va po ja va, ko ja u Sr bi ji ra ni je ni je bi la ka rak te ri stič na – po seb na rom ska ode lje nja. Ne ke ško le su čak po sta le rom ske ško le. Ne rom ski ro di te lji, ka da se u ško lu upi še vi še od dva de tet-tri de set od sto rom ske de ce, i ško la ih ne izo lu je ra di “lak šeg ra da” u po seb na ode lje nja, sta ve svo je de te u auto i od ve du ga u dru gu ško lu a pr va po-sta ne rom ska ško la. Mo žda se na ovom pri me ru naj bo lje vi di ka ko si stem sa svim svo jim pred ra su da ma i ne sa vr še no sti ma te svo je ne sa vr še no sti usme ri upra vo ka oni ma ko ji su naj ma nje u sta nju da se bra ne, ko ji naj ma nje mo gu da in si sti ra ju, i ko ji ima ju naj ma nju sna gu da lo bi ra ju.

Uve li smo i je dan nov pro gram ski in stru ment, na zvan in di vi du al nim obra-zov nim pla nom. Nji me se omo gu ću je da de ca, ko ja sti žu sa raz li či tim pred zna nji ma, raz-li či tim sti lo vi ma uče nja ili raz li či tim pro ble mi ma, ipak mo gu da po ha đa ju re dov nu ško lu, za jed no sa svim svo jim vr šnja ci ma. In di vi du al ni obra zov ni plan u osno vi me nja kon cep ci ju obra zo va nja pre ma ko joj svi ra de po istom pro gra mu i stal no svi sve ra de isto. Ti me se omo gu ća va da na stav ni ci za de cu ko joj je to po treb no iz ra de po seb ne pla no ve po ko ji ma će ona uči ti to kom na sta ve. Uspeh u po sti za nju in di vi du al nog obra zov nog pla na se pra ti, ne delj no, me seč no, i on se da lje pri la go đa va. Šta se do ga đa? Do go di lo se da se za rom-

112

Reč no. 83/29, 2013.

sku de cu ma hom pri pre ma ju in di vi du al ni obra zov ni pla no vi sa sma nje nim stan dar di ma. Ni ska oče ki va nja na stav ni ka, pro i za šla iz pred ra su da, iz ne kih pret hod nih is ku sta va, ili ko zna če ga, uti ču na to da se za tu de cu ko ri ste pro gra mi sni že nog kva li te ta. Još je dan pri-mer ka ko se po li ti ka ko ja je uve de na da po bolj ša stva ri mo že pre o kre nu ti u zlo u po tre bu.

Osi pa nje je sle de ći pro blem – ne sa mo ho će li se de si ti ili ne, ne go i šta si stem ra di da ga osu je ti ili da re a gu je. To je ta ko đe je dan od na či na na ko je se loš si stem fi no pri la go đa va: de ca su tu, ube le že na su, ali ne će mo in si sti ra ti da do la ze.

Po seb no je pi ta nje i nad gle da nje spro vo đe nja svih na ve de nih me ra. Sara d nja sa is tra ži vač kom za jed ni com je u ovom po gle du zbi lja neo p hod na, a vr lo če sto iz o sta je. Od mah se po sta vi pi ta nje – ko tre ba da nad gle da i na ko ji na čin; ko će da pla ti to pra će-nje; za što baš to da se pra ti, a ne ne što dru go?

I po sled nji pri mer: uve li smo u si stem 170 pe da go ških asi ste na ta ko ji po kri-va ju vše od 170 ško la u op šti na ma u ko ji ma je pro ce nat rom ske de ce vi sok. To su Ro mi ko ji ra de u ško li kao asi sten ti, ali isto vre me no obi la ze i na se lja i pre mo šću ju jaz iz me đu ro di te lja, na se lja i ško la. Put uvo đe nju pe da go ških asi ste na ta li či na kri mi na listčki ro man, on je fan ta stič na stu di ja slu ča ja ko ja po ka zu je na ko je sve na či ne si stem ne što ne do pu šta. Do du še, de kla ra tiv no no va po li ti ka pro đe, uđe u za kon ski i pod za kon ski tekst, a on da se na sva kom ko ra ku pro ces za u sta vlja, uvek baš taj pa pir fa li, uvek je baš taj do ku ment ne-gde dru gde. Po če lo je s pi ta njem – a za što Ro mi da do bi ju asi sten te, za što ne i Ma đa ri, Slo va ci? Re kla sam – če kaj te, to je ne što dru go. On da je do šlo pi ta nje – a što u ško li, ne ka bu du iz van ško le, ta mo ne gde na po lju, ne u raz re du, i ka ko uop šte oni mo gu da po mog nu na stav ni ku da bo lje raz u me šta tre ba da ra di? Po sle su, na rav no, kre nu le ne do u mi ce o pla ća nju i ugo va ra nju – ka kav ugo vor, ko skla pa ugo vor, ka ko se to ra di, ka ko ide pla ća nje? Ce lih go di nu i po da na, dok su se sva ova pi ta nja ure di la, pla ća nje nji ho vog ra da te klo je iz ra znih pro jekt nih fon do va, i tek na kon to ga je ušlo u re dov no bu džet sko fi nan si ra nje. Još uvek je otvo re no pi ta nje da li će re gu lar no ući i u na red ne bu dže te.

Ovo je bi la krat ka ilu stra tiv na pri ča o ba ri je ra ma, ko ja mo že da po slu ži kao lak mus za pro ce nu kva li te ta si ste ma. Po sve mu su de ći, ako ne ma ni kog ko će do sled no, bez o bra zno i tvr do gla vo gu ra ti no vi ne kroz si stem, si stem mo že da po sta vi sto, hi lja du, pet hi lja da ba ri je ra pred ne što no vo, ako je to no vo ta kvo da se ne ukla pa u im pli cit ne te o ri je onih ko ji ra de u si ste mu obra zo va nja. Ti me se mo že ob ja sni ti i re pro duk ci ja so ci-jal ne ne prav de, zbog če ga bi smo mo ra li ozbilj no da se za bri ne mo, ali i da ne što ozbilj no pre du zme mo ako nam je sta lo do ot kla nja nja obes pra vlje no sti i obez be đi va nja jav nog in te re sa kroz obra zo va nje.

OBRA ZO VA NJE I JAV NI IN TE RES: RAZ GO VOR

ĐOR ĐE PA VI ĆE VIĆ: Ko men ta ri sa ću iz la ga nje Ne na da Di-mi tri je vi ća. Nas dvo ji ca ima mo du gu isto ri ju, re kao bih, plod nog di ja lo ga. Ne na du će ovo što ću re ći bi ti po zna ti je ne go ne ki ma dru gi ma ov de. To se ti če nje go vog sa svim is prav nog pre o br ta nja pi ta nja. Je dan moj biv ši ko le ga je go vo rio za So vjet ski Sa vez da su se oni uvek pi ta li šta da se ra di, a po sle to ga – ko je kriv? Ne nad pred la že da pr vo vi di mo šta ima mo kao na sle đe, da to pre i spi ta mo, ugra di-mo u si stem, i on da da vi di mo šta da se ra di, uklju ču ju ći i to šta da se ra di sa onim što nam je osta vlje no. Do te tač ke se pot pu no sla žem sa njim. Me đu tim, po sto je dve stva ri ko je bih na da lje pro ble ma ti zo vao. Pr vo je na me ta-nje mo ral nog im pe ra ti va po li ti ci. Što se uni ver za li stič kog mo ra la ti če, ono ga da kle što se mo že bra ni ti od re đe nim ana li tič kim raz lo zi ma, tu se pot pu no sla žem sa Ne na do-vim za ključ ci ma. Ali se ne sla žem sa me rom u ko joj bi ti za ključ ci bi li oba ve zu ju ći u po li tič kom smi slu. Re ci mo u slu ča ju, ka ko se to na jed nom me stu ka že, da ta kva po li ti-ka ne do pri no si sre ći, bla go sta nju, sta bil no sti, de mo krat-skoj tran zi ci ji dru štva. Na pro sto, kao što mo ral ima ne ki svoj im pe ra tiv i po li ti ka ima svo je im pe ra ti ve. Ako ih pre-ne breg ne mo, mo že mo do ći u si tu a ci ju da opet pi ta mo ko je kriv, za što je do šlo do ne kog sta nja stva ri. U po li tič koj fi lo zo fi ji je du go vre me na va ži lo da mo ral ne im pe ra ti ve bez u slov no mo ra te sle di ti, to je kan tov ska ško la. On da su do šli, i sve ih je vi še, oni ko ji ka žu – da, mo ra te sle di ti mo ral ne im pe ra ti ve, ali ta ko da ne po vre di te i ne ke dru-ge im pe ra ti ve ko ji po sto je unu tar dru štve nog si ste ma. To su ne ki po li tič ki im pe ra ti vi. Re ci mo, ako sle di te mo ral ne im pe ra ti ve po sva ku ce nu, čak i ako to vo di ka de sta bi li-za ci ji ko ja mo že ima ti ka ta stro fal ne po sle di ce, oči to pre-ne bre ga va te po li tič ke im pe ra ti ve. A to se, mi slim, mo že do go di ti u Sr bi ji. Tu bih se vra tio na kon tek stu a li za ci ju. Ako kao po li tič ki im pe ra tiv pri hva ti te mo ral ni im pe ra tiv i sle di te uni ver za li stič ke stan dar de, ta kva po li tič ka op ci ja

114

Reč no. 83/29, 2013.

će iz gu bi ti vlast i do ći će ne ki mo žda još go ri od onih zbog ko jih se da nas po zi va mo na uni-ver za li stič ke stan dar de, pa će mo se stal no vr te ti u krug.

Dru ga stvar, po red ovo ga šta da se ra di, ti če se na či na na ko ji se to ra di. Ne nad pred la že ne-ku vr stu pri vre me nog li be ral nog per fek ci o ni-zma. Da kle, dok ne po sta ne te auto nom ni bi će te pod ne kom vr stom nad zo ra. To je po zna to u te o ri ji. Ima te, na pri mer, Ru so o vog za ko no-dav ca. Da bi ne ka za jed ni ca bi la de mo krat ska i auto nom na, da bi ži ve la po vla sti tim pra vi li ma, ka že Ru so, mo ra ima ti eks ter nog za ko no dav ca ko ji ne ma ni ka kvo uče šće u za jed ni ci, ali tu za-jed ni cu po zna je ve o ma do bro. U mark si zmu je to bi la dik ta tu ra pro le ta ri ja ta. Pro blem je ka da go vo ri mo o de mo kra ti ji u tran zi ci ji. Uvek ima-te taj pre la zni pe riod u ko me se na ne ki na čin ne po štu ju stan dar di ono ga što pred la že te kao kraj nji cilj dru štva.

I ko nač no, ovim ću za o kru ži ti, ka da se sve to pri me ni na obra zo va nje, u Sr bi ji za i sta po-sto ji ve li ki pro blem: ka ko da se pre da je isto ri ja i ka ko da se pre da je ta ko te ška isto ri ja? I s tim u ve zi, šta ra di ti s mi to vi ma ko je Sr bi ne gu ju o se bi? I sa tim što oni, Sr bi, pe ri o dič no na-no se ogrom nu šte tu lju di ma u svo joj oko li ni? To su vr lo ose tlji va pi ta nja. Ka ko, na pri mer, pre da va ti ne ko me o zlo či ni ma i to zlo či ni ma ko je je po či nio, re ci mo, ne či ji otac. Imao sam stu den ta ko ji je bio pre vo di lac u Ha gu. Ta mo su pre vo di li pri slu ški va ne raz go vo re, i on ka že – slu šam svog oca ka ko iz da je ne ka kva na re đe nja. To su vr lo ose tlji vi i du go traj ni pro ce si. Ako bi smo na pra vi li pa ra le lu sa Ne mač kom, mi smo da nas ot pri li ke u 1962. go di ni. Sve što se ra di lo u tom pe ri o du, od kra ja Dru gog svet skog ra ta

do te ’62, ma lo je do pri ne lo ono me što je bi lo ko nač no ob ra ču na va nje sa pro šlo šću u Ne mač-koj. Ne ki dru gi uzro ci bi li su zna čaj ni ji u tom po gle du. Na kra ju, mo ra te po sta vi ti mo ral no pi ta nje – da li obra zo va nje mo ra da sle di ne ke uni ver zal ne mo ral ne im pe ra ti ve? Od go vor je, na rav no – da. A on da po sta vi te po li tič ko pi-ta nje – da li je obra zo va nje jav no do bro? Ako je ste jav no do bro, šta se on da po sti že sle đe njem tih im pe ra ti va i ka ko se to po sti že? To su di le-me ko je imam u ve zi sa Ne na do vim iz la ga njem, za ko je znam da nje mu ni su ne po zna te.

NE NAD DI MI TRI JE VIĆ: Ja imam lo še ose ća nje da će mo pro sto mo no po li sa ti raz go vor oko ne kih te ma ko je mo žda ni su cen tral ne za ovu kon fe-ren ci ju. Vr lo, vr lo te le graf ski, evo gde se Đor đe i ja raz li ku je mo, i to se opet mo žda vi di i kao te o rij ska raz li ka. Nje mu je bli že ono što se zo ve po li tič ki li be ra li zam, me ni je bli že ono što se zo ve kom pre he ziv ni li be ra li zam. Da kle, ja ne mo gu da vi dim ka ko se mo že de fi ni sa ti ja sna raz li ka iz me đu te melj nih mo ral nih prin ci pa, ko ji upra vlja ju od no si ma me đu lju di ma, i po-li tič kih prin ci pa, ko ji ma se ru ko vo di tzv. jav na i po li tič ka sfe ra ka da do no si oba ve zu ju će po-li tič ke od lu ke. Stvar je vr lo jed no stav na: da li po sto ji kon ti nu i tet ili dis kon ti nu i tet iz me đu mo ral nih i po li tič kih prin ci pa na ko ji ma funk-ci o ni še, na pri mer, srp sko dru štvo? Đor đev ar-gu ment je vr lo jak: po sto je ne ki po li tič ki im-pe ra ti vi funk ci o ni sa nja dru štva i za jed ni ce na osno vu ko jih se na pro sto mo ra ju sva ko dnev no do no si ti ne ka kve oba ve zu ju će po li tič ke od lu-ke. Vi ste to mo gli vi de ti, ovo što sam ja pri čao do i sta je iz gle da lo kao bez na de žni mo ra li zam kad se upo re di sa ovom go mi lom kon kret nih

115

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

pro ble ma o ko ji ma je go vo ri la Tin de: šta sad ovaj

pri ča o ne ka kvim mo ral nim prin ci pi ma; la ko je te bi da pri čaš

kad ne znaš ni šta o ovo me o če mu je go vo ri la Tin de, je l’ da. Pro blem je u to me što ja ne vi dim ka ko se te dve stva ri uop šte mo gu raz dvo ji ti.

Ka ko iz gle da, i to je na do ve zi va nje na dru-gi ar gu ment ko ji je Đor đe iz neo, na i me, ka-ko to iz gle da ka da bi smo te mo ral ne prin ci pe po ku ša li dove sti na ni vo po li ti ke? Mi to ne zna mo, ali zna mo ka ko iz gle da ka da se jed na vlast u kon ti nu i te tu po na ša su prot no te melj-nim prin ci pi ma ljud sko sti. To je ono što mi ima mo kao kon ti nu i tet i to em pi rij ski mo že-mo po ka za ti. Od ’87. go di ne do da nas ni je dan te melj ni prin cip, ni jed na te melj na vred nost ljud skog ži vo ta ni je pre ži ve la, bi la je po ga že-na u ovoj za jed ni ci. Ni šta se na tom pla nu ni je po pra vi lo na kon 2000. go di ne i vi da nas ima te pred sed ni ka dr ža ve i vi ima te pre mi je ra ko ji su to što je su u mo ral nom po gle du. I to je moj pro blem sa po li tič kim re a li zmom: šta to zna-či da ima te pre mi je ra i pred sed ni ka ko ji su do ju če po dr ža va li rat ne zlo či ne? I to je sad po li-tič ki re a li zam? Pa, ja ta kav po li tič ki re a li zam ne mo gu da pri hva tim. Šta je al ter na ti va? Mi ne zna mo šta je al ter na ti va, jer ni kad ni smo pro ba li. Zar je to li ko te ško re ći – pa, ta de ca u Sa ra je vu, ko jih je, ja to stal no po na vljam, ja ću to stal no po na vlja ti, 10 hi lja da de ce je po bi je-no, a ko li ko ih je po vre đe no – je li te ško re ći da to ni je tre ba lo ura di ti? Re al no po li tič ki? A mi smo pro ba li raz ne vr ste po li tič kog re a li zma u ovoj ze mlji i naj bo lja je bi la ona ko ju je ote-lo tvo ra vao Zo ran Đin đić. On je ubi jen za to što je for si rao od re đe nu ide ju po li tič kog re a li zma. Oni ko ji su ga ubi li su tu pro či ta li ne ki po li tič ki mo ra li zam u tom po li tič kom re a li zmu i za to su

ga ubi li. Na rav no, ubi li su ga oni ko ji su osta li iz pro šlog vre me na.

Ja ne mam od go vo re, zna te, na to. Na rav no, ne mač ka pri ča, ja se sla žem sa Đor đem, iz nim-no je kom pli ko va na i mi smo sklo ni da je či ta-mo kroz fa ze. Oni su pr vo ću ta li jer ni su mo gli da se su o če, pa je on da do šlo ne ko no vo vre me, pa su on da po če li po la ko da se otva ra ju. Ne, De jan je ure dio svo je vre me no, dok je još ra-dio u dru goj iz da vač koj ku ći, jed nu vr lo va žnu knji gu ko ja se zva la Ni ko ni je oslo bo đen od isto ri je, ko ju je na pi sao Hel mut Du bil. Ta knji ga po ka-zu je ko li ko su ti pro ce si bol ni i te ški i ko li ko se nji ma, i tu se ja pot pu no sla žem sa Đor đem, u su šti ni ne mo že upra vlja ti. Jed nom ka da otvo-ri te Pan do ri nu ku ti ju vi ne zna te šta će bi ti. Me đu tim, ima je dan mo me nat, pro tok vre me-na ni šta ne po ma že. Pro tok vre me na ap so lut-no ni šta ne po ma že, ne či ni nas ra ci o nal ni jim, ra ne ne za ra sta ju, žr tve ne pa te ma nje, kao ni nji ho vi naslednici. Oti đi te da nas u Sa ra je vo i raz go va raj te sa lju di ma, pa će te vi de ti. Pro tok vre me na nam ne do no si ni šta po zi tiv no, mi ne-što mo ra mo da ura di mo. Mo žda do i sta ne tre ba da to pre no si mo na ra van po li ti ke, ali on da će te ima ti Da či ća i Ni ko li ća i mo že te se pre tva ra ti da su oni de mo krat ski iza bra ni po li ti ča ri.

IVA NA SPA SIĆ: Ja bih sa mo da pro ble ma ti zu jem, po što ne mam di rekt na pi ta nja ni za ko ga od iz la ga ča, ne go imam ne ke upi ta no sti, ne ke di-le me ko je su mi se is kri sta li sa le slu ša ju ći o če-mu smo go vo ri li od ju tros i či ta ju ći ma te ri ja le, te mat ski blok ko ji je vr lo zna lač ki na pra vljen u ča so pi su Reč o obra zo va nju i knji ge ko je je ob ja-vi la Fa bri ka knji ga. Da kle, jed na od njih je već bi la sa da na dnev nom re du, i to je to pi ta nje

116

Reč no. 83/29, 2013.

na pe to sti iz me đu, s jed ne stra ne, vred no sti i ci lje va, s ko ji ma bih se ja kao gra đan ka slo ži-la, obra zo va nja za de mo kra ti ju u ši rem smi-slu i ovom užem smi slu, pre ra de ne po sred ne pro šlo sti i su o ča va nja sa zlo či ni ma, o če mu je go vo rio Ne nad Di mi tri je vić; dok s dru ge stra-ne ima mo ne ke, ka ko se to ka že, pri men lji vo sti u stvar nom obra zov nom si ste mu. I mo ram da pri znam da i da lje ni sam od Ne na da ču la tač no ko bi to ra dio, ali da se ne vra ćam, mi slim da je vr lo in te re sant na di sku si ja bi la na tu te mu. Iz ne ću dru ge svo je dve upi ta no sti.

Jed na se ti če ovog pi ta nja uklju či va nja, mi-slim da je Tin de Ko vač Ce ro vić to na jed nom me stu re kla, a i ina če se za la že za to, i sa ti me se ta ko đe sla žem, da se u jav nu de ba tu o obra zo-va nju ko ja je neo p hod na mo ra ju uklju či va ti što ši ri kru go vi ak te ra, što raz li či ti jih ak te ra. Me-đu tim, ja opet to ne mo gu da po sma tram sa mo kao te o rij sko, ni kao po li tič ko pi ta nje, ne go iz ove ža blje per spek ti ve gra đa ni na, da ka žem, i maj ke škol ske de ce. Že na ma je uvek na ras po la-ga nju taj jef tin iz raz, da ka že mo ‘ja kao maj ka’. Da kle, ja kao maj ka de ce ko ja su u škol skom si ste mu po sle 2000, gle da ju ći ka kva je ško la, ja ni sam si gur na da že lim da se što vi še ak te ra uklju či. Ono što vi dim da se ro di te lji uklju ču-ju, ja mi slim da su oni go ri od škol skih vla sti, oni sa ko ji ma ja imam po sla, ono što oni tra že je ne što sa či me se ja ne sla žem. Opet je pi ta nje gde će mo mi tu de ba tu, svo ju mi kro de ba tu da iz ve de mo. Uglav nom se to svo di ili na naj o go-lje ni je pro mo vi sa nje in te re sa ili pse u do in te re sa sop stve nog de te ta, po pra vlja nje dvoj ke na če-tvor ku, a mo že i pe ti cu, uce nji va nje, pre će nje, pro gla ša va nje na stav ni ka za po de fi ni ci ji apri-or no ko rum pi ra ne, ne spo sob ne itd. Na stav ni-

ci on da od go va ra ju ona ko ka ko mo gu, ka ko ko mo že.

Stal no se bo rim pro tiv tog jef ti nog, ola kog pe si mi zma ka ko ni šta ne va lja, ne va lja dr ža va, ne va lja ju na stav nici, ne va lja na rod. Na rav no da ne va lja, ali to ni je od go vor na na še pro ble-me i ako smo već do šli ov de, ta kvo raz mi šlja-nje nas ne će da le ko od ve sti. Ali mi se stal no isto vre me no i na me će to spu šta nje na ze mlju, da kle, da uklju či va nje, ali ne zna mo ko će se uklju či ti, ne zna mo šta će taj ne ko tra ži ti i ne zna mo šta će bi ti is hod te uklju če no sti. Pri če-mu se ne za la žem za is klju či va nja, da ka ko, ali ja mi slim da u mom kra ju je ve o ma ak tiv na lo-kal na cr kva, ja ne bih baš bi la sreć na da se ona još vi še uklju ču je u rad ško le u ko ju mo je de te ide. Ne ki dru gi ro di te lji bi to vo le li, da kle, gde će mo se na ći, na kom te re nu za jed nič kom će-mo se na ći.

Tre ća za pi ta nost je opet ne ka vr sta na pe-to sti ili di le me. S jed ne stra ne ima mo ško lu kao si stem, go vo rim pre sve ga o ško li, obra-zov nom si ste mu u Sr bi ji. Sva ka in sti tu ci ja ima svo ja pra vi la, svo ju tra di ci ju, svo je na vi ke, svo-je pra vil ni ke, sta tu te i za ko ne po ko ji ma ra di, to je neo p hod no. Da kle, in sti tu ci ja kao ne što što je uvek do ne kle bi ro kra ti zo va no, stan dar-di zo va no, pa on da i po ma lo tro mo, po ma lo i kru to. Tin de je na ma osta li ma ko ji ne zna mo vr lo ko ri sno uka za la na to ka ko ta kav si stem re a-gu je na neo p hod ne pro me ne i ino va ci je ka da je reč o uklju či va nju rom ske de ce. Ali ta tro most i kru tost ima i ši ri do ma šaj. S dru ge stra ne, že-le li bi smo, da kle, da ta ško la bu de flek si bil ni ja, otvo re ni ja za ini ci ja ti vu, ino va ci ju, uva ža va nje raz li ke i in di vi du al ni, u ve ćoj me ri in di vi du a-li zo va ni, pri stup sva kom de te tu. Pre sve ga go-

117

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

vo rim o ni žim ni vo i ma obra zo va nja. Moj sta ri ji sin je sjaj no pro šao kroz ško lu, bio je pri rod-no ta len to van za ško lu. Moj mla đi sin ja ko lo-še pro la zi kroz ško lu za to što ni je ta len to van za ško lu. Ško la ni šta ne či ni ni jed nom ni dru-gom. Onaj pr vi bi bio ja mi slim onaj po sled nji sa Tin di ne pre zen ta ci je, onaj ma li što i slu ša i za pam tio je, a mo žda će i da ko ri sti, a ovaj dru gi je ot pao od mah, sa mo je bio pri su tan. Ni ko se ni je ni kad po tru dio da do nje ga do pre. Ja opet ne mo gu da ka žem da su na stav ni ci kri vi za to, ne ide mi se u ško lu da ih na pa dam, ne go ra-di mo kod ku će sa nji me sve ono što on u ško li ne ču je.

Da kle, s jed ne stra ne, sa svim mi je ja sno, i kao gra đan ki i kao so ci o lo gu, da su in sti tu-ci je sa svom svo jom bi ro kra ti jom va žne za sta-bil nost jed nog dru štva i va žni su baš kao i škol-ski, i jav ni i dr žav ni si stem. Va žni su za to što de ci usa đu ju ne ku vr stu, po mom ose ća ju, po mo joj in ter pre ta ci ji, ne ku vr stu na vi ke jed-na ko sti. Ako ide te u dr žav nu ško lu u jed nom cen tra li zo va nom si ste mu vi do bi ja te po ru ku da ste je dan pri pad nik ne ka kvog kor pu sa bu du ćih gra đa na, da osta vi mo sa dr žaj po stra ni. Da kle, stan dar di zo va nost je ste va žna, re pro duk ci ja je-ste va žna, kon ti nu i tet je ste va žan, ali šta će mo sa in di vi du al nim raz li ka ma? Či ni mi se da je ono što je tre nut no u Sr bi ji je di no do stup no kao in di vi du a li zo va ni pri stup to da de te is pi še te iz dr žav ne i upi še te ga u pri vat nu ško lu. Da kle, ka ko spre či ti da u ovim kon kret nim uslo vi ma po stso ci ja li stič kog po lu ka pi ta li zma ili ne znam već ka ko bi smo taj hi brid ni dru štve no-eko no-nom sko-po li tič ki si stem na zva li je di no re še nje za pri ba vlja nje va šem de te tu ili ne kom de te tu in di vi du a li zo va ni jeg pri stu pa bu de to da re pro-

du ku je te pri vi le gi ju. Da kle, ako ima te pa re vi će te ga po sla ti u ne ku ško lu gde se pla ća, pa će on da na stav ni ci kao nje mu po sve ti ti vi še pa žnje. Me ni po sve mu što ču jem o pri vat nim ško la ma, na rav no go vo rim ona ko ti pi zo va no i u pro se ku, ni to ni je ne ko re še nje, da se ta mo opet sa mo re pro du ku je pri vi le gi ja, da se isto ta ko ne do bi ja in di vi du a li zo va ni pri stup raz voj nim po tre ba ma sva kog de te ta kao lič no sti, kao što je ov de po mi-nja no. Da kle, to su pi ta nja ko ja mi se na me ću s ovim mo jim raz li či tim iden ti te ti ma.

DE JAN ILIĆ: Ja bih se ta ko đe osvr nuo na Tin di-no iz la ga nje. Vi ste go vo ri li o to me ka ko si stem pru ža ot por vla sti tom me nja nju. Me ne sad tu za ni ma da li po sto ji ne ki vred no sni te melj za taj si stem. Da li taj si stem funk ci o ni še sa mo kao si-stem ko ji je na pro sto vred no sno ne u tra lan, ali je trom, spor, lju di su le nji, ne će da ra de, ili ipak po sto ji jed na vred no sna ma tri ca na osno vu ko je taj si stem u stva ri vr lo ci lja no dis kri mi ni še jed ne i ne do zvo lja va pri stup jed ni ma, a ču va pri vi le gi je dru gi ma?

TIN DE KO VAČ CE RO VIĆ: Ja bih se pr vo uklju či la u pret hod nu di sku si ju sa mo sa još jed nim pi ta-njem, mo žda mo že mo i da ga osta vi mo otvo re-nim, ali to pi ta nje mi se po ja vlji va lo 20 go di-na. I ni sam si gur na i da lje ka ko bih od go vo ri la. Pi ta nje je da li obra zo va nje tre ba da is ko ra či is pred dru štva. S jed ne stra ne, da, tre ba, za to što se to od no si na bu duć nost. Ali ako po mi sli te na su bjek te obra zo va nja: za što bi de ca bi la iz lo-že na si tu a ci ji u ko joj nji ho vi ro di te lji ne ume ju da se sna đu. Za što bi uče ni ci pred nja či li? Za što oni tre ba da une su u svo je po ro di ce ili u svo ju za jed ni cu, na uli cu, vred no sti ko je ta uli ca ni je

118

Reč no. 83/29, 2013.

us pe la da re gu li še, ko je od ra sli ni su us pe li da re gu li šu, ko je me di ji ni su us pe li da re gu li šu, ko je fa kul te ti ni su us pe li da re gu li šu? Evo, je-dan kon kre tan pri mer: pi ta nje isto ri je. Ka ko tre ba na stav nik da pre da je, i šta tre ba da bu de u udž be ni ku? To se tek na tom ni vou po ja vi kao pi ta nje, a ne po ja vi se pret hod no šta je to što isto ri ča ri me đu so bom mi sle. Bi la je ne-ka epi zo da, ne ki skan dal sa ne kim udž be ni kom isto ri je. Ja na pro sto ne mi slim da je to te ma ko ja tre ba da se ti če ško la, iz da va ča itd. To se ti če, ko ji to be še, IV sprat, V sprat Fi lo zof skog fa kul te ta, od se ka za isto ri ju. Ti lju di ni su pre-la zi li iz jed nog ka bi ne ta u dru gi i ni su se li da se do go vo re. E, da kle, u tom smi slu, pro sto imam jed nu di le mu. Ja je sam za jed no vr lo pro gre-siv no obra zo va nje, is pro ba va nje svih mo gu ćih mo da li te ta. Ali po sto ji ta etič ka di le ma: da li je to u re du da de ca uhva te za ru ku svo je ro di te lje ili je dru štvo ne što još tre ba lo da ura di da baš ne mo ra od de ce da pra vi ar mi ju onih ko ji će da nas uve du u no vo dru štvo.

O ro di te lji ma: pr vi put kad smo po mi nja li ro di te lje 2001. i nji ho vo uklju či va nje, uti sak i re ak ci ja ko ju smo do bi li od pa met nih, obra zo-va nih ro di te lja je upra vo ovo. Lju di mo ji, ka-kvih sve ro di te lja ima i šta će nam to da se još i oni uklju če. Na stav ni ci su ba rem obra zo va ni, a za ro di te lja zna mo, oni pra te ste pen po pu la ci-o ne neo bra zo va no sti. I ja, na rav no, raz u mem tu mu ku, ali mi slim da je va žno da se ma lo slo-že ni je o to me mi sli. I is tra ži va nja po ka zu ju da u na šem dru štvu ne po sto ji ne što što pre va zi la zi tu vr stu bo ja zni. U na šem dru štvu mi ne ma mo ne-ku vr stu ro di telj skog sa ve ta ko ji je van ško le, kod nas su ro di te lji nu žno in stru men ta li zo va ni sa mo u škol skom okru že nju i sa mo u onoj ško li u ko-

joj su nji ho va de ca. I to stva ra vr lo kom pli ko va-nu si tu a ci ju za ro di te lje, u ko joj, s jed ne stra ne, oni ko ji ni su do volj no re flek siv ni in si sti ra ju na do bro bi ti sop stve nog de te ta, a oni ko ji su vi še re flek siv ni ću te i iz vla če se iz tih te la da ne bi bi li u ne pri jat noj po zi ci ji. Ta ko da ste pot pu no u pra vu, to je ste si tu a ci ja. Me đu tim, za bo ra vlja mo da po sto je od lič ni me ha ni zmi ko ji bi mo gli da na do me ste tu vr stu ne do stat ka ta ko da se ro di te-lji zbi lja ba ve te ma ma iz obra zo va nja. Na rav no, ne će se de si ti da vam na hr li sto ti ne i sto ti ne ro-di te lja za to što je to ipak ozbi ljan an ga žman. Ali na op štin skom ni vou, re ci mo, mo že mo ima ti op štin ski sa vet ro di te lja ko ji iz ro di telj skog ugla mo že da tre ti ra sve te me ko je se od no se na obra-zo va nje i re a gu je u ve zi sa pro ble mom u ne koj od ško la. Zna či, ro di telj či je je de te u jed noj ško li mo že da re a gu je u ve zi sa ne čim u dru-goj ško li, mo že da po mog ne ro di te lji ma de ce u dru goj ško li da pre va zi đu pro ble me u ve zi sa ko-ji ma bi bio u ne koj vr sti kon flik ta in te re sa da je reč o nje go vom de te tu. Mi ta kva te la ne ma mo, pa je Fond za otvo re no dru štvo sa da fi nan si rao jed nu ak ci ju us po sta vlja nja ta kvih od bo ra u ne-kih pet op šti na, uz po dr šku, da va nje struč nih zna nja i onog što je neo p hod no da ro di te lji ne bi mo gli da bu du baš jed no stav no iz ma ni pu li-sa ni. Na to sam mi sli la, na ta kvo uklju či va nje ro di te lja, jer zna mo da ovo do sa da šnje uklju-či va nje, gde su ro di te lji is klju či vo u škol skim od bo ri ma ili u škol skim sa ve ti ma ro di te lja ima ogrom ne manj ka vo sti. Po što ih to ve zu je sa mo za od re đe nu ško lu, oni ne ma ju kom pa ra tiv nu per spek ti vu.

I ko nač no, in di vi du al ni pri stup, ka ko to osi gu ra ti. Ja sno je da na ša ško la je ste bi la ta kva da tra ži ide al nog uče ni ka i da se za tog ide al nog

119

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

uče ni ka zna po ka kvim pa ra me tri ma tre ba da se po na ša. I on da, ako se ne ko raz li ku je, to je pro-blem. Ali mi slim da to ta ko đe ni je ne što što se ne mo že pre va zi ći. Tre ba pro gra me dru ga či je kon ci pi ra ti. Pro gra me ne tre ba kon ci pi ra ti kao pre da va nje ko je se iz go vo ri i on da se tra ži da se to re pro du ku je, jer on da stvar no ima te pro-blem. Pro gra me tre ba kon ci pi ra ti ta ko da ima te po sta vlje ne ci lje ve ko je na ne delj noj, me seč noj, ka kvoj god osno vi, že li te da de ca po stig nu. Na-stav nik po ma že da de ca po stig nu te ci lje ve pu-tem ra znih ak tiv no sti. To je mo der ni na stav-nik, to je ulo ga mo der nog na stav ni ka i on da je to te ma pe da go gi je i na stav nih me to da ka ko da se do to ga do đe. Ja vi dim vaš po gled ko ji...

IVA NA SPA SIĆ: Za mi šljam ne sreć ne na stav ni ke ko ji su stvar no...

TIN DE KO VAČ CE RO VIĆ: Svi na stav ni ci u do brim ško la ma u mno gim ze mlja ma su ob u če ni da to ra de. Na ši na stav ni ci su ne sreć ni za to što ih ni-ko ni je na u čio, i tu je ste u pra vu.

IVA NA SPA SIĆ: I za to što mno gi ima ju ogrom na ode lje nja, pa ško le, re ci mo pro ki šnja va ju, pa on da...

TIN DE KO VAČ CE RO VIĆ: Mi slim da mi mo že mo la ko da za klju či mo da se to ne mo že i haj mo svi u pri vat ne ško le. Ali, re kla bih da to o če mu ja go vo rim je su re a li stič ni, re le vant ni zah te vi i za da ci ko je ško la i na stav ni ci mo ra ju da za do-vo lje, jer ne ma al ter na ti ve. A prak sa je po zna ta, zna se na ko ji na čin se to ra di, zna se da vi ne sme te da osta vi te na stav ni ka da za vr ši fa kul tet a da ima, šta ja znam, je dva je dan pred met pe-

da go gi je. To ni je oso ba ko ja će mo ći ovu ma lo slo že ni ju stvar da ra di. To je pro fe si ja, a mi smo ig no ri sa li to. A upra vo sam ti me za klju či la, mi smo ig no ri sa li te mu na stav nič ke pro fe si je, na stav ni ka kao pro fe si o nal ca za uče nje, a ne za pred met, za uče nje i stva ra nje si tu a ci je uče nja. I to je ono što ro di te lji ose ća ju i to je ono što de ca ose ća ju i ja ne znam do kle tre ba još da ose-ća ju to da bi se to pro me ni lo.

Što se vred no sne ma tri ce ti če, ja mi slim da je reč vi še o ne zna nju, vi še o tom ne do stat ku ka-pa ci te ta. Iz vi nja vam se na stav ni ci ma ko ji se de tu, to ne va ži za sva kog na stav ni ka, ali u osno-vi na stav ni ci ni su do volj no opre mlje ni za to da pri me te si tu a ci je u ko ji ma su oni iz vor stva ra nja ne ke dis kri mi na tor ne si tu a ci je, ni su do volj no re flek siv ni da mo gu da pra te šta se to de ša va. Ali on da ka da kre ne te u tom prav cu i kad ih le po uve de te u to, kad im skre ne te pa žnju, kad im iz gra di te po zi tiv no oče ki va nje, kad do bi ju po zi-ti van od go vor, to vam je isto kao što je i uče nje kod de ce je dan pro ces ko ji se mo že po dr ža ti i le-po vo di ti. On da ima te fan ta sti čan re zul tat, on da oni kre ću. Na rav no, ako ne zna ju, u ne zna nju su ste re o ti pi ja či. Ali ako pri đe te bli že i ako stek ne te ve šti nu, gu be se i ste re o ti pi. Ta ko da ja mi slim da to ni je ili-ili pi ta nje, ne go je to ne što sa čim se mo že no si ti i što se mo že po pra vi ti.

ANA KO LA RIĆ: Hva la, Tin de, za ovo is crp no ob-ja šnje nje. Ja ću sad vra ti ti ce lu pri ču na hu-ma ni stič ke na u ke iz ra znih raz lo ga. Ako ni šta dru go i po naj vi še za to što ve ru jem da je hu ma-ni sti ka va žan pro stor za for mi ra nje vred no sti, za pre i spi ti va nje vred no sti, vred no snih si ste ma, za sub ver ziv ne či no ve, ko li ko i za re pre siv ne či-no ve, te že lim da pi tam vr lo krat ko Pre dra ga

120

Reč no. 83/29, 2013.

Bre ba no vi ća da nam ka že na ko ji su na čin, ako su uop šte, ras pra ve o knji žev nim ka no ni ma i kul tur nim ra to vi ma ima le uti caj i ka ko su se od ra zi le na pro u ča va nje i pre da va nje na sta ve knji-žev no sti u Sr bi ji.

PRE DRAG BRE BA NO VIĆ: Ka da je reč o ge ne zi tih kul tu ral nih ra to va, su ko ba oko ka no na i slič no, kao što sam i u iz la ga nju re kao, ta ge ne za je ve za na za ne ke no ve me to do lo gi je, za no vi isto ri zam, za fe mi ni stič ku kri ti ku, post ko lo ni jal nu kri ti ku. Za či tav niz no vih ori jen ta ci ja ko je su se kod nas po ja vlji va le sa od re đe nim za ka šnje njem, i to za ka šnje nje je re ci mo de ce nij sko ili dvo de ce nij sko. I po ja vlji va le su se na je dan ka rak te ri sti čan na čin, ko ji je na rav no po sle di ca na ših lo kal nih spe ci-fič no sti. Me đu tim, ključ na raz li ka i ključ na či nje ni ca ko ja je obe le ži la pri su stvo tih ras pra va je to što su se one od vi ja le u jed nom za nas ka rak te ri stič nom pe ri o du, i u tom smi slu bih se se tio one go di ne ko ju smo u iz la ga nju po me nu li i Ne nad i ja, to je 1987. go di na. Da kle, to je go di na ka da se po ja vlju ju knji ge ko je su na ne ki na čin ogle da lo tih kul tu ral nih ra to va, a svi zna mo šta se 1987. go di ne de si lo kod nas. Da kle, tre ba lo je da se kul tu ral ni ra to vi kod nas po ne koj lo gi ci isto rij skog zbi va nja od vi ja ju na kon ra to va ko ji su se već de si li. I to je on da te kul tu ral ne ra to ve uči ni lo u iz-ve snom smi slu be smi sle nim. Da kle, ka da su se od re đe ni struč nja ci u Ame ri ci iz ja šnja va li pro tiv tog či ka škog mo de la ko ji je po či vao na ve li kim knji ga ma, on da su oni go vo ri li – mi ne že li mo da po vo dom knji ga pro li va mo krv, da vo di mo žuč ne ras pra ve o knji ga ma, to ne vo di ni če mu. Kod nas se te ras pra ve o knji ga ma na ta ko žu čan na čin ni su mo žda mo gle ni ja vi ti, jer je krv već bi la pro li ve na, jer se, da kle, već pra vi rat de sio. Ta ko da ono što smo do bi li kao ne ki ob lik kul tu ral-nog ra ta, to je, s jed ne stra ne, bio me to do lo ški su kob u okvi ru ne ka kve lo kal ne struč ne za jed ni ce ko ja je, ako smem ta ko da ka žem, re la tiv no za o sta la; a s dru ge stra ne, ova vr sta de ba te, naj če šće pri ta je ne, pre ćut ne, ali vr lo že sto ke o ko joj u stva ri naj vi še go vo ri Ne nad. Za to mi slim da je pri ča o kul tu ral nim ra to vi ma ov de vr lo spe ci fič na, što je po sle di ca od li ka ne ka kvog lo kal nog, ka ko bi to Bur di je re kao, po lja.

JAVNA SFERA KAO PROSTOR OBRAZOVANJA

DE JAN ILIĆ: Do bar dan još jed nom, ovo je dru gi pa nel ko ji je pla ni ran za da nas. Nje go va te ma je od nos iz me đu me di ja i obra zo va nja. U pa ne lu uče stvu ju Sve tla na Lu kić iz Pe šča ni ka i Vik tor Ivan čić iz za gre bač kog tjed ni ka No vo sti.

Ču li smo da je Tin de Ko vač Ce ro vić u uvod nom iz-la ga nju re kla da bi bi lo do bro da me di ji po ka žu in te re-so va nje za obra zo va nje i da bi bi lo do bro da u jav nom pro sto ru stal no bu de pri sut na te ma obra zo va nja. To bi tre ba lo on da da vo di ka iz ve snom kon sen zu su oko od go-vo ra na pi ta nja ko ja se ti ču obra zo va nja. Na rav no, ni je Tin de Ko vač Ce ro vić je di na ko ja po zi va na to. U za ključ-nom de lu svo je knji ge o Pi sa te sto vi ma, Alek san dar Ba u cal ta ko đe ka že ka ko je va žno sve što se ra di u obra zo va nju, ali ako ne ma jav nog raz go vo ra, ako me di ji ne us pe ju da za in te re su ju ši ri krug lju di, on da su pro me ne ipak ne mo-gu će. Dru gim re či ma, ako sam ih do bro raz u meo, obo je in si sti ra ju na to me da je kon sen zus bi tan ka da go vo ri mo o pro me na ma obra zo va nja i da je bit no da se taj kon sen-zus for mi ra u jav nom pro sto ru raz me nom ar gu me na ta i do go vo rom oko ključ nih pi ta nja.

Ka da smo u ve zi sa svim tim raz mi šlja li o Kon fe ren-ci ji, za klju či li smo da bi bi lo do bro da lju di iz me di ja pro go vo re o obra zo va nju. Da iz o kre ne mo stva ri. Da kle, ne da struč nja ci ka žu ‘zna te, na ma bi od me di ja bi lo po-treb no to i to’, ne go da lju di iz me di ja, no vi na ri da kle, ko ji su du go na vr lo pri me tan i kva li te tan na čin pri sut-ni u jav nom pro sto ru, ka žu ne što o to me ka ko oni sa mi vi de šta bi se mo glo ura di ti za obra zo va nje. Kao da sad Vik tor i Sve tla na ka žu ‘ne, ni je to raz go vor ka da vi na-ma ka že te šta vam je po treb no, raz go vor je ka da mi va ma ka že mo šta je na ma od vas po treb no, pa će mo vi de ti šta će mo da lje sa tim’.

Vik tor Ivan čić je pred lo žio, da ne bi smo pri ča li o sve mu ovo me uop šte no, da go vo ri mo kon kret no o stu-dent skim pro te sti ma ko ji su se od i gra li pre par go di na.

JAV NA SFE RA KAO PRO STOR OBRA ZO VA NJA: RAZ GO VOR

124

Reč no. 83/29, 2013.

Pre ci zni je, pre tri go di ne u Za gre bu. Šta se ta-da do ga đa lo u ve zi sa tim pro te sti ma, ka ko su oni pred sta vlje ni u me di ji ma i ka ko su se me di ji od no si li pre ma uče sni ci ma tih pro te sta?

VIK TOR IVAN ČIĆ: Ako bih se na do ve zao na tvo-je pi ta nje da li bi me di ji tre ba li da se na ne ki na čin za in te re si ra ju za obra zo va nje i uklju če u rje ša va nje pro ble ma, on da se, ana li zi ra mo li na čin na ko ji su me di ji u Hr vat skoj pra ti li stu dent sku blo ka du sve u či li šta, mo že po sta vi-ti i pi ta nje ko li ka šte ta mo že na sta ti od uklju-či va nja me di ja u ci je lu pri ču. To mi slim vr lo ozbilj no, bez ima lo ša le. Da li me di ji svo jim an ga žma nom oko ne kog dru štve nog pro ble ma pri do no se pro du blji va nju tog pro ble ma, umje-sto nje go vom rje ša va nju?

Što se ti če sa me stu dent ske blo ka de, ko-ja je kre nu la na Fi lo zof skom fa kul te tu u Za-gre bu, naj pri je tre ba re ći da ona u Hr vat skoj za i sta jest bi la stvar od vr lo ve li kog, mo žda i epo hal nog zna ča ja. Po naj pri je za to što je po-sli je du go vre me na, na kon dva de set go di na pre vla sti na ci o nal nog i na ci o na li stič kog dis-kur sa, pr vi put na dnev ni red sta vlje no so ci jal-no pi ta nje. U vri je me obo ža va nja kul ta dr ža ve so ci jal no pi ta nje je bi lo ta bu te ma, zo na fak-tič ki ne do pu šte ne di sku si je. Na ci o na li zam je po slu žio kao am ba la ža pod ko jom je oba vlje na pri va ti za cij ska i ka pi ta li stič ka pljač ka, te je pod fir mom “na ci o nal nog je din stva” ostva ren pro-jekt oštre so ci jal ne po dje le, uzur pa ci je jav no ga do bra i stva ra nja pret po stav ki za bu du će iz ra-blji va nje. Sa da je, sa stu dent skom blo ka dom, so ci jal no pi ta nje pr vi put po sli je dvi je de ce-ni je vra će no u fo kus, i to na vr lo an ga ži ran i sna žan na čin.

E sad, me di ji su se, na kon po čet ne kon fu-zi je, prak tič ki bez ostat ka sta vi li u slu žbu vla-da ju ćeg neo li be ral nog kon cep ta, da kle pro tiv stu dent skih za htje va za bes plat no obra zo va nje. Go vo rim o vo de ćim me di ji ma, o ne ka kvom me dij skom mejnstri mu, ni ka ko ne že lim ge ne-ra li zi ra ti, no či nje ni ca je da je glav na me dij ska stru ja, ma kar se po vre me no udva ra la stu den ti-ma, otvo re no na stu pi la pro tiv nji ho vih tra že-nja. Ge ne ral ni gard kul mi ni rao je u re por ta ži ko ja je ob ja vlje na u Ju tar njem li stu, gde je no vi-nar ka iz vi je sti la či ta te lje ka ko hod ni ci fa kul te ta “za u da ra ju po al ko ho lu, Mark su i Ju go sla vi ji”. Bio je to ma lo gru blje iz ra žen sa že tak op ćeg sta va. Na pri mje ru stu dent ske blo ka de ta ko se ogo li la či nje ni ca da su ma sov ni me di ji, ko ji se bi vo le te pa ti da su “or ga ni jav no sti”, upreg nu ti pro tiv jav no ga in te re sa, a to na svoj na čin po ka-zu je da se i sa ma ide ja no vi nar stva ko rum pi ra-la. Ne što či me se ba ra ta lo kao etič kim na bo jem pro fe si je – da kle “slu že nje jav no sti” – is ka za lo se kao či sti pro vi zo rij. U kon kret nom slu ča ju me di ji su sta li na stra nu pri vat nih in te re sa, to jest na stra nu bo ga tih i moć nih.

Mi slim da su se stu den ti u tom sra zu i s tak-tič ke stra ne po sta vi li vr lo mu dro, zbog to ga što su sa bo ti ra li kli še i za ci ju ko ju da na šnji me di ji na me ću, što su vje što iz bje gli zam ku upa da nja u ne pi sa ne me dij ske nor ma ti ve, pa su bi li naj-če šće pro zi va ni zbog “me to da” svo je bor be, iako su, po mo me su du, upra vo te me to de pred sta-vlja le naj zdra vi ju ino va ci ju. Stu den ti, na pri-mjer, ni su ima li iza bra ne vo đe ko ji bi se sta vi li na če lo pro te sta, ni ti su ima li gla sno go vor ni ke ko ji su se osob no is ti ca li u ci je loj pri či, što je iza zva lo te šku kon fu zi ju na me dij skoj stra ni. Na taj su na čin pro svjed ni ci raz bi li i ne u tra li zi ra li

125

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

do mi nant ni me dij ski obra zac per so na li zi ra nja do ga đa ja i na sil nog pre tva ra nja po li tič ke ak ci je u re vi jal ni spek takl. Is po sta vi lo se da su ih stu-den ti ti me u do broj mje ri raz o ru ža li, jer je, iz me đu osta lo ga, po ne sta lo mu ni ci je za ka ri ki-ra nje i di fa ma ci ju.

I slje de ća stvar ko ja se kri sta li zi ra la, mo žda naj go ra od svih, jest da vo de ći me di ji ne mo-gu bi ti po pri šte jav ne ras pra ve. Na pro tiv, “or-ga ni jav no sti” dje lu ju u smje ru spre ča va nja ili ten den ci o znog pre u smje ra va nja jav ne de ba te. “Or ga ni jav no sti”, dru gim ri je či ma, slu že za si-mu li ra nje jav no ga ži vo ta. Naj bo lje se to vi dje lo na pri mje ru do ku men ta što je sro čen na kon sa-me blo ka de, a ra di se o De kla ra ci ji o zna no sti i vi so kom obra zo va nju ko ju je sa sta vi la Aka dem-ska so li dar nost. Po svo joj va žno sti i sna zi bio je to pro gram ski i po li tič ki akt ka kvo ga Hr vat-ska uop će ni je ima la zad njih go di na, ni ti išta slič no to me. No, on je ta ko plan ski i te me lji to pre šu ćen da je jav na ras pra va o nje mu pot pu no iz o sta la. Stro go se pa zi lo da čak ni in for ma ci-ja o po sto ja nju De kla ra ci je ne bu de ob ja vlje na, ka ko bi mo guć nost di sku si je bi la iz bjeg nu ta.

Oči gled no je, da kle, da ima mo pro blem s me di ji ma i jav nim in te re som, a taj se ras ci jep za vri je me stu dent ske blo ka de uka zao u pu no-me sja ju, ili u pu nom mra ku. Pa ra doks je da ima te “or ga ne jav no sti” ko ji u vri je me tra ja-nja ne ke po li tič ke utak mi ce i po li tič ke bor be ener gič no usta ju u obra nu pri vat no ga in te re-sa, od no sno pro tiv jav nog in te re sa, a ka sni-je čak i jav nu ras pra vu na sto je ili spri je či ti ili pre u smje ri ti na na čin da se fal si fi ci ra pred met spo ra. U tom smi slu me di ji sve vri je me – po-na vljam, go vo rim o vo de ćim me di ji ma, ne ge ne ra li zi ram – upra vo kao “or ga ni jav no sti”

si mu li ra ju od go va ra ju ću jav nost, nu de nje zi-nu la žnu pre dodž bu. Simp to ma tič no je, na pri-mjer, da su je di na dva me di ja što ih ja znam, a ko ji su otvo re no pod u pr li stu dent ski za htjev za bes plat nim obra zo va njem, bi li ma lo ti ra žni li sto vi ko je fi nan cij ski pod u pi re dr ža va. To su po lu mje seč nik za kul tu ru Za rez i tjed nik No vo sti, oba do ti ra na od stra ne dr ža ve. Ne ka žem da je to za ži vje lo kao prin cip, jer i Za rez i No vo sti ovo-ga tre nut ka funk ci o ni ra ju kao svo je vr sne ru-pe u si ste mu, ali se po ka zu je da vla sni štvo nad me di ji ma po sve mu su de ći pre sud no de fi ni ra nji ho vu dru štve nu ulo gu. Le gi tim no je pi ta ti se da li je uop će mo gu će kroz me dij u pri vat nim ru ka ma za go va ra ti jav ni in te res.

DE JAN ILIĆ: De kla ra ci ju Aka dem ske so li dar no sti ima te u ča so pi su Reč. Su tra će nam se obra ti-ti Dean Du da, ko ji je uče stvo vao i u tim pro-te sti ma i u pi sa nju De kla ra ci je. Zah tev je bio za bes plat no ško lo va nje, od no sno za bes pla tan uni ver zi tet. Dr ža va je od go vo ri la da to ne mo-že, a on da su me di ji sta li na stra nu dr ža ve. To za pra vo zna či, ka da se ov de ka že da bi smo vo le li da se me di ji uklju če u raz go vor o obra zo va nju, od tog uklju či va nja mo gli bi smo da oče ku je mo da me di ji otvo re no sta nu na jed nu stra nu, a on da ne ma ni ras pra ve, ni kon sen zu sa. Ot pri-li ke to bi bi lo is ku stvo stu dent skog pro te sta i iz ve šta va nja o nje mu, zar ne?

VIK TOR IVAN ČIĆ: Su štin ski pro blem je što su se me di ji op će ni to pro fi li ra li kao sa stav ni dio vla-da ju će mo ći. Umje sto da bu du kri ti ča ri vla sti, oni su se ja sno is tak nu li kao agen ti vla sti, s tim da vlast ni je kon cen tri ra na sa mo u Vla di. U ovom slu ča ju tak ti ka je bi la da se jav ni in te res

126

Reč no. 83/29, 2013.

pre for mu li ra u ne ka kvu ka pi ta li stič ku nu žnost, na i me, že lje lo se po ru či ti da ka pi ta li stič ka nu-žnost jest jav ni in te res. To je, na rav no, prin cip vla sti, i ne vo lja s me di ji ma upra vo je to što su oni po sta li neo dvo ji vi seg ment vla sti. Ka da se i upu šta ju u kri ti ku, či ne to iz, re kao bih, de-ko ra tiv no-de mo krat skih raz lo ga, da bi za me-ta li tra go ve, ili zbog “po pra vlja nja po sto je ćeg sta nja”, a ne za to da bi do ve li u pi ta nje si stem ko ji je su štin ski ne pra ve dan. Me di ji su u slu žbi per ma nent nog sta tu sa quo, pre tvo ri li su se u ne ku vr stu pre to ri jan ske gar de vla da ju će kla se.

Stu den ti su, s dru ge stra ne, pred sta vlje ni kao ira ci o nal ni “koč ni ča ri na pret ka”, s tim da je ide ja “na pret ka” ser vi ra na kao neo li be ral na re li gi ja: po sve će nje tr ži šta kao glav nog re gu la-to ra dru štve nih od no sa, ko ri šte nje is klju či vo eko nom skih pa ra me ta ra za mo de li ra nje že lje-no ga dru štva, upre za nje po li ti ke u slu žbu eko-no mi je, to jest u slu žbu ka pi ta la. Ilu stra tiv no je da su kao “na zad nja ci” pri ka za ni oni ko ji že le pro mje ne, dok je “na pre dak” ve zan uz one ko-ji ma je na mje ra odr ža ti po sto je će sta nje. Sto ga se ka rak te ru stu dent ske po bu ne upor no na sto-ja la od u ze ti am bi ci ja, kroz ape le da oni u svo-jim za htje vi ma bu du re a li stič ni, kon struk tiv ni i slič no, ka da se vi dje lo da s pro svjed ni ci ma ne ma ša le. Ra zu mje li su da su stu den ti objek-tiv no do ve li u pi ta nje vla da ju ći po re dak. Jer ne ra di se tek o bes plat nom obra zo va nju, ne go o ka pi ta li zmu. U ka pi ta li zmu “ne ma bes plat-nog ruč ka”, ka ko to vo li re ći pot pred sjed nik hr vat ske vla de, pa da kle ne ma ni bes plat nog obra zo va nja.

Uko li ko, opet, stu dent sku blo ka du pro-ma tra mo kao svo je vr sno is pi ti va nje sla bih to ča-ka si ste ma, is po sta vi lo se da su me di ji je dan od

naj de rut ni jih re žim skih punk to va. Or ga ni zi ra ni stu den ti su se u po li tič koj ar ti ku la ci ji po ka za-li su per i or ni ma vo de ćim me di ji ma i nji ho vim udar nim ko men ta to ri ma. Po to nji su svo je uče šće sve li na ba nal nu i do sta jad nu ide o lo šku kri ti ku, na pr vo lop ta ško ma ha nje to lja gom ko je je dje lo-va lo pri lič no gro tesk no. Go to vo bi se mo glo re ći da su re a fir mi ra li onaj kri men “tru le in te li gen-ci je”, po znat iz ra nih go di na so ci ja li zma. Za to mi se či ni da su stu den ti, ma da blo ka da ni je da la kon kre tan re zul tat, ma da nji ho vim za htje vi ma ni je udo vo lje no, na od re đe ni na čin tri jum fi ra li, jer je so ci jal na te ma otvo re na, a ona će go to vo si gur no da lje eska li ra ti. Led je pro bi jen, i sma-tram da je pro bi jen vr lo kva li tet no.

DE JAN ILIĆ: Sve tla na, ot pri li ke bi smo mo gli stva ri da pred sta vi mo ova ko – obra zo va nje tre-ba da se re for mi še, a da bi smo se do go vo ri li oko to ga ka ko će mo ga re for mi sa ti po treb ni su nam me di ji da bi smo o to me raz go va ra li. Me đu tim, me di ji ne funk ci o ni šu, a da bi me di ji po če li da funk ci o ni šu po treb no nam je obra zo va nje iz ko ga bi iza šli lju di ko ji bi mo gli do bro da ra de u me di ji ma.

Vi ste bi le u slič noj si tu a ci ji. Ta ko đe ste po ku ša le da po kri je te stu dent ski pro test ko ji se do ga đao u Be o gra du iz slič nih mo ti va kao i u Za gre bu. Haj de sad, ne baš mo žda ta ko do bro or ga ni zo van i ne ta ko do bro vo đen, ali vi ste po ka za li od re đe nu bla go na klo nost i hte li ste da im pru ži te po dr šku pa ste or ga ni zo va le i raz-go vor i pro ba le da tu te mu gu ra te ko li ko je to mo gu će. Šta ste po sti gle?

SVE TLA NA LU KIĆ: Mi ko ri sti mo sva ku pri li ku. Ta pri li ka kao što je bio pro test na Be o grad skom

127

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

uni ver zi te tu ni je ni pri bli žno slič na ovo me o če mu Vik tor go vo ri. Me đu tim, mi smo to po-ku ša le da is ko ri sti mo, da po vo dom de la ne kih zah te va ko je su stu den ti is po sta vi li, a ko ji se ti-ču ono ga što je rak ra na obra zo va nja, vi so kog obra zo va nja i obra zo va nja uop šte, da se ma kar o to me po ve de reč. U Sr bi ji je pro blem to što se prak tič no ni šta ne do ga đa i on da mi kao me-dij po ku ša va mo da is ko ri sti mo prak tič no sva ku si tu a ci ju da ani mi ra mo jav nost, da ani mi ra mo lju de ko ji se ba ve obra zo va njem da se uklju če u ras pra vu.

Ve o ma če sto do bi ja mo do sta ve o to me šta se do ga đa na Be o grad skom uni ver zi te tu. I mo-je pi ta nje je uvek – do bro, ho će te li vi o to me da go vo ri te? Ni ka da ne će da go vo re, oni me-ni ka žu – ka ži ti! Sva ki put. Da kle, go vo rim o lju di ma ko je ce nim, za ko je znam šta su ra di li, me đu tim, ni ko od njih ne že li da go vo ri. Mi kao me di j ne mo že mo da funk ci o ni še mo ako ne ma mo sa go vor ni ke. To je si tu a ci ja u obra zo-va nju, kao i u mno gim dru gim obla sti ma.

E sad, ima još jed na stvar za ko ju mi slim da je va žno da se po me ne. Ni je pro blem sa me-di ji ma sa mo to što su oni pod kon tro lom dr-ža ve, pa ra dr ža ve i po je di na ca, ne go ja mi slim da ne tre ba za ne ma ri ti ni ka ta stro fal nu obra-zov nu struk tu ru sa mih no vi na ra. Ja glu post i neo bra zo va nost ni kad ne bih pot ce nji va la. No vi na ri ni su u sta nju da pre po zna ju zna čaj obra zo va nja. Vi ima te ta ko zva nu po li tič ku eli tu u ko joj se de po lu pi sme ni lju di, i oni ta ko đe ne zna ju če mu bi baš obra zo va nje slu ži lo. Nji ma, na pri mer, u ži vo tu uop šte ni je bi lo po treb-no obra zo va nje da bi po sta li mi ni stri, da bi se obo ga ti li. Ima li smo, re ci mo, mi ni stra za na-u ku, go spo di na Đe li ća, i još ne ke lju de, ko ji

su se svi ško lo va li u ino stran stvu, i mi smo se ob ra do va li, bez ob zi ra na sve, kad su oni do-šli, me đu tim, oni su ve o ma br zo shva ti li da to bo gat stvo ko je su ste kli ov de i taj raj ski ži vot ne ma ve ze sa nji ho vim obra zo va njem. Oni su ne kim dru gim ve šti na ma do šli do sve ga to ga. Na ža lost, bi lo je oče ki va no da se lju di ko ji su od la zi li na Za pad, ko ji su od la zi li da se ško lu-ju, i od ko jih se oče ki va lo da nam do ne su ne ka no va zna nja, uklju če na pro sto u ovaj br log ko-ji ov de po sto ji. Na rav no, o to me smo go vo ri li ko li ko smo mo gli.

Taj deo in te lek tu al ne po li tič ke eli te u Sr bi-ji, od ko ga se oče ki va lo da zna šta zna či bi ti pi-smen čo vek, šta zna či to što u jed noj ze mlji od se dam mi li o na lju di njih mi lion i tri sta pe de set hi lja da ni ka da ni je išlo u ško lu ili ni ka da ni je za vr ši lo osnov nu ško lu – šta to zna či za raz voj de mo kra ti je. Da kle, ti lju di ko ji su uče stvo va li u vla sti su me sto mi ni stra obra zo va nja ili či-ta vo mi ni star stvo ustu pa li svo jim ide o lo škim pro tiv ni ci ma, i to od mah, ra do, bez ika kvih pro ble ma. Da kle, je di ni ko ji je znao šta da ra-di s obra zo va njem bio je biv ši pred sed nik vla de Vo ji slav Ko štu ni ca, sa svo jom Hri sto vom ne ve-stom Lji lja nom Čo lić, ako se se ća te. Nje mu sa-mom ni je po šlo za ru kom da uki ne kom pju te re i en gle ski je zik. Me đu tim, mno gi lju di ko ji su ima li slič ne ide je, ali su se za njih za la ga li ma lo in te li gent ni je, jed no stav no su za u ze li po zi ci-je u obra zo va nju. A ovaj dru gi deo pro sve će ne eli te jed no stav no ni je bio uop šte za in te re so van za to. Da li zbog to ga što ta mo ni je bi lo nov ca, ni je bi lo sla ve, ni je bi lo ne znam če ga. To je bio pra zan pro stor na ko me su mo gli da igra ju ovi lju di ko ji sma tra ju da je deo srp skog iden ti te ta da se za u da ra na znoj i na buđ, da ne pi sme nost

128

Reč no. 83/29, 2013.

ima kom pa ra tiv nu pred nost, što bi re kao Do-bri ca Ćo sić.

Na se dam sto me ta ra odav de, pre ne ko li ko da na sta ja la sam po no vo u re du u ko me sam sta ja la, mi slim, pre jed no tri de set go di na, po-ku ša va ju ći da ku pim udž be ni ke. Sad za jed no de te, ne za se be. Tri de set go di na, u istom re du, sto ji mo na hi lja de nas da na ba vi mo udž be ni ke na ko je ima mo no pol Za vod za iz da va nje udž-be ni ka. Mi smo po ku ša va li sa mi da na pa bir-či mo lju de ko ji bi uop šte pri sta li da go vo re o pro ble mi ma u obra zo va nju, o pro ble mi ma sa udž be ni ci ma. Jed no stav no, to je ne mo gu će. S jed ne stra ne za to što se lju di pla še, ne že-le o to me da go vo re, ili sma tra ju nas no vi na re bed ni ma pa ne mo gu da raz go va ra ju s na ma o ta ko so fi sti ci ra nim stva ri ma. I, s dru ge stra ne, mi slim da je tu ta ko đe i ve li ki pro blem to što mi ne mo že mo da se obra ti mo dr žav nim in sti-tu ci ja ma. Da kle, kad sam pro ba la da na pra vim naj o bič ni ju emi si ju o to me ko li ko đa ka po ha đa ver sku na sta vu a ko li ko gra đan sko vas pi ta nje, me ni je u Mi ni star stvu od go vo re no da oni mo-ra ju za to da pi ta ju Srp sku pra vo slav nu cr kvu. Da kle, to je zva ni čan od go vor ko ji sam do bi la, i ja sam bi la sreć na što sam uop šte do bi la od-go vor. Ne mo že mo da se ba vi mo stva ri ma, ne mo že mo da pro ble ma ti zu je mo stva ri za to što ne ma mo pri stup či nje ni ca ma, po da ci ma. Ne-ma mo ni do volj no lju di ko ji bi bi li sprem ni da jav no go vo re.

Sa mo još jed na stvar. Kad ho će te u me di-ji ma da go vo ri te o obra zo va nju, o re for mi, to ne će ni ko da slu ša, to je či ta o ci ma, slu ša o ci ma, gle da o ci ma u ve li koj me ri, po što su i oni po lu-pi sme ni i ne pi sme ni, do sad no, i oni ne mo gu da odvo je pet-šest mi nu ta da to sa slu ša ju. E,

on da su nas uči li da tre ba da obr neš pi ra mi du, i da uzmeš je dan slu čaj na osno vu ko ga ćeš ana-li zi ra ti šta re ci mo ni je u re du u obra zov nom si ste mu, re ci mo, u sred njo škol skom obra zov-nom si ste mu. Ali evo ba nal nog pri me ra, mi smo ima li se ri ju tek sto va, se ri ju te le vi zij skih pri lo ga, o že ni ko ja je za to či la dvo je de ce i dr-ža la ih u ku ći me se ci ma, mi slim, čak dve go-di ne. Ni ko se ni je po ja vio od lju di ko ji se ba ve pro sve tom da pi ta ka ko je to mo gu će. To su de ca škol skog uz ra sta. Ka ko se nji ho vi na stav-ni ci ni su pi ta li gde su nji ho vi đa ci dve go di ne, za što ne do la ze u ško lu. Da kle, u sva kom od tih slu ča je va ko ji su uz dr ma li jav nost, ko ji su bi li po tre sni, za sva ko ga ima po sla, za ne kog ko se ba vi zdrav stvom, na pri mer, ali ima po sla i za ne kog da pi ta ka ko je mo gu će da u Sr bi ji, u ko joj je osnov no obra zo va nje oba ve zno, ne ka de ca ne mo ra ju da idu u osnov nu ško lu. Stal no se uka zu ju pri li ke da pre ko raz li či tih slu ča je va za ko je je za in te re so va na jav nost na ne ki na čin pod va li te, uslov no re če no, toj jav no sti ko ja vo li da slu ša sen za ci o na li stič ke stva ri, da je sve vre-me na ne ki na čin obra zu je te.

Mi smo u Pe šča ni ku na pra vi li je dan pre-se dan, mal tre ti ra mo slu ša o ce, mal tre ti ra mo či ta o ce svim mo gu ćim za ko ni ma. Zna či, ne ma mu zi ke, ima sa mo da slu ša ju ka ko lju di pri ča ju, dr že pre da va nja. I ja mo ram da ka žem za i sta da smo mi ima li če tiri sto hi lja da lju di ko ji su to slu ša li. Ho ću da ka žem da ipak po sto ji po tre ba kod lju di da do bi ju ne ki ko or di nant ni si stem. Svi mi shva ta mo da obra zo va nje ko je smo ste kli mo že mo uglav nom da ba ci mo u đu bre, i sve sni smo da ula zi mo u je dan no vi svet i u jed no no-vo vre me ka da mo ra mo da sa vla da va mo raz li či-ta zna nja o ko ji ma ni smo ima li poj ma. Da kle,

129

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

lju di ma je po treb no da im ne ko o to me go vo ri, ali nji ma ne ma ko to da po nu di. Jed no stav no ne ma po nu de, a mi slim da ima po tra žnje.

Sva ko od nas no si deo od go vor no sti. Kao Čer čil po sle Dru gog svet skog ra ta: oni su mu re kli – go spo di ne, div no ste vo di li ze mlju za vre me ra ta, ali mi sa da tre ba da pra vi mo pu-te ve. Ured ni ci ne za vi snih me di ja u Sr bi ji, ko ji su zna li da vo de me di je za vre me ra ta, i sa mi su po lu pi sme ni lju di. Oni su na ža lost ko mer-ci ja li zo va li svo je me di je na ta ko na o pak na čin da smo jed no stav no iz gu bi li i te ne za vi sne me-di je. Za to ka žem ne što što svi ma zvu či kao bo-go hu lje nje, sta nje u srp skim me di ji ma je sa da mno go go re ne go za vre me Slo bo da na Mi lo še-vi ća. Ta da smo ima li Na šu bor bu, ima li smo Vre-

me, ima li smo B92 – od to ga ka men na ka me nu ni je ostao.

DE JAN ILIĆ: Do bro, da pro ba mo da opi še mo si-tu a ci ju dru gim re či ma. Obra zo va nje tre ba da se re for mi še. Da bi se re for mi sa lo po treb ni su me di ji. Da bi se me di ji re for mi sa li po treb no je obra zo va nje. Ko nač no, ka da se i po ja ve me di ji on da tu ne ma ko da go vo ri o obra zo va nju. Sad ova ko, za ni ma me, ovo vas pi tam, obo je, za-mi sli te da vam ne ko ka že – evo, ima te pro stor i tre ba da ga po sve ti te sa mo obra zo va nju. Ka ko bi to iz gle dao, ka ko bi taj raz go vor o obra zo va-nju iz gle dao? Ko ga bi ste po zva li da raz go va ra, ko je bi ste te me po sta vi li za raz go vor? Ka da bi sa da ne ko re kao – evo, ura di te to, je l’ zna te ka ko bi ste to ura di li?

VIK TOR IVAN ČIĆ: Pa, mo že se to ra di ti na raz-ne na či ne, ali mo ra te bi ti svje sni to ga da će te, od lu či te li se to či ni ti, sva ka ko bi ti na mar gi ni.

I Ce ca i ja ra di mo u me di ji ma ko ji dje lu ju s mar gi ne, a ka da go vo ri mo o ge ne ral nim tren-do vi ma on da je ri ječ o me dij skom mejnstri mu ko ji ma nje-vi še di ri gi ra at mos fe ru u ta ko zva-nom jav nom pro sto ru. Ono što se me ni či ni, ako se na do ve žem na Ce cu, jest da je tri vi ja li za-ci ja, ko mer ci ja li za ci ja ili spek ta ku la ri za ci ja me-di ja ipak strik tan po li tič ki pro jekt. Mi slim da je to vr lo smi šljen ob lik po li tič kog dje lo va nja. Ono što na zi va mo pa dom pro fe si o nal nih no-vi nar skih stan dar da ni je uzrok ne go po slje di ca ta kvih po li tič kih na mje ra. Po sto je ja ki po li tič ki i stra te ški raz lo zi zbog ko jih su vo de ći me di ji sve vi še sim pli fi ci ra ni, sve vi še ta blo id ni i, haj de da ka že mo, neo ba ve zni. Tri vi ja li za ci ja je jed no od oruž ja ko jim se ču va do mi na ci ja vla da ju ćih, i to jed no od naj ja čih oruž ja, uto li ko opa sni je što je “apo li tič ni je”.

Ne bih re kao da je to sa mo re zul tat neo-bra zo va no sti, jed nim di je lom si gur no je ste, ali, zna te, vi da nas u no vi na ma ima te ozbi ljan pro blem s ured ni ci ma ako pi še te du gač ke re-če ni ce, na pri mjer, ili ako ho će te u ne kom ko-men ta ru po nu di ti dva ili tri slo ja tu ma če nja stvar no sti. Već na toj teh nič koj ra zi ni na i la zi te na pro blem, jer ured nič ki um, eto, sma tra da ni ste pri la go đe ni pri ro di me di ja. No, to je sa-mo pri vid no teh nič ka ra zi na. Ja mi slim da je to pro jekt, tim vi še što se pro vo di sve o bu hvat no. A u ta kvim okol no sti ma go to vo je ne mo gu će na pra vi na čin ne ki dru štve ni pro blem is tak nu ti i sta vi ti na dnev ni red. Taj pro blem, na i me, i ne tre ba bi ti na dnev no me re du, de ba ta o nje-mu ni je po želj na. Uz to se su stav no fa bri ci ra pred ra su da da lju de uop će ne za ni ma ju ozbilj-ne te me. To je raz log što se sre di šnja me dij ska stru ja uglav nom ba vi za slje plji va njem svo je pu-

130

Reč no. 83/29, 2013.

bli ke. Oni emi ti ra ju to li ko ša re nih bes po treb-no sti da va žne in for ma ci je vi še ne mo ra ju ni ti pre šu tje ti, na pro tiv, oni ih ured no ob ja vlju ju, is pu nja va ju svo ju in for ma tiv nu du žnost, ali ih pri kri ju s ta kvom ko li či nom jed na ko ran gi ra-nih ba nal no sti da ih uop će ne će te pri mi je ti ti ili im pri da ti od go va ra ju ću va žnost. U tom smi slu dr žim da su ko mer ci ja li za ci ja i tri vi ja li za ci ja me di ja vr lo, vr lo po li tič ki mo ti vi ra ni.

SVE TLA NA LU KIĆ: Ve o ma če sto se to što je sa-dr žaj me di ja ta kav ka kav je ste prav da ti me da mo ra od ne če ga da se ži vi, ka ko se to obič no ka že. To je la žni ar gu ment zbog to ga što je sa-svim ja sno da ve ći na ta blo i da, kao i elek tron-skih me di ja, uop šte ne ži ve od svo je gle da no sti, oni ži ve od di rekt nih po li tič kih ve za, u do slu hu sa po li tič kom eli tom. Oni do bi ja ju na ra ču ne go tov no vac od grad skih skup šti na, od ra znih mi ni star sta va, oni od to ga ži ve, oni uop šte ne ži ve ni od ka kvih re kla ma. Za po če tak, ov de pri vre da ne po sto ji, pa pre ma to me, to ka-ko prav da ju svoj sa dr žaj, ko ji na vod no mo ra da bu de kre ten ski, idi ot ski, ta kav ka kav je ste, pot pu na je laž. To je la žni iz go vor za po li tič ki pro je kat o ko me Vik tor go vo ri. Sa Sve tla nom stal no raz mi šljam o smi sle no sti ili be smi sle no-sti ovo ga što ra di mo. U ovo vre me mi slim da po sto je sa mo dve stva ri ko je tre ba da ra di mo. Jed na je da ide mo po Sr bi ji, da pro ba mo da or ga ni zu je mo ne što što li či na Ka ri tas. Lju di pro pa da ju, de se ti ne hi lja da lju di pro pa da, tu čo vek tre ba da se ba vi hu ma ni tar nim ra dom ko li ko mo že, kao u Afri ci. Dru ga stvar bi bi lo to da za ne ma ri mo sve dru ge sa dr ža je i da, na ne ki par ti zan ski na čin ra to va nja, na pra vi mo sajt na ko me će za lek ci ju ko ju de ca da nas uče

u ško li iz isto ri je su tra dan bi ti po nu đen no vi sa dr žaj. Sa na šeg gle di šta, te lek ci je su pa ra-dig ma ili ka ri ka tu ral ni ob lik ono ga što ina če po sto ji u srp skim ško la ma.

DE JAN ILIĆ: Vik to re, je l’ si ti to ne što spre mio ili si te no vi ne iz va dio ona ko?

VIK TOR IVAN ČIĆ: Ve za no uz ovo što Ce ca go vo ri, evo na ko ji na čin hr vat ski me di ji pod u pi ru na-ci o na li zam ko ji je ugra đen i u škol ske pro gra-me. Po nio sam no vi ne ko je su iza šle pre kju čer, a čla nak o ko jem je ri ječ za ni mljiv je za te mu ove Kon fe ren ci je, za to što go vo ri o ran gi ra nju sve u či li šta, o Šan gaj skoj li sti. Nad na slov tog član ka gla si: ‘Me đu na rod ni uspjeh i re gi o nal-ni na za dak za gre bač kog sve u či li šta’. Ovo je, da na po me nem, re la tiv no naj li be ral ni ji dnev ni list u Hr vat skoj, a kad se pro či ta ci je li čla nak on da se vi di da je, pre ma spo me nu tom ran gi-ra nju, za gre bač ko sve u či li šte za pra vo osta lo na ot pri li ke jed na kom mje stu kao i kod pro šlo go-di šnjeg ran gi ra nja, ali je be o grad sko sve u či li šte pr vi put ule tje lo na li stu. Pre ma to me, sa ma či-nje ni ca da je be o grad sko sve u či li šte uop će do šlo na li stu, da je upa lo u kon ku ren ci ju, nji ma je bi la do volj na da na pi šu ka ko je to “re gi o nal ni na za dak za gre bač kog sve u či li šta”. I to či ni naj-o zbilj ni ji dnev ni list u ze mlji. Da ne go vo rim ka ko ina če mi slim da je to ran gi ra nje pot pu-no bi zar no i glu po, jer su sve u či li šta tre ti ra na po put ne ka kvih pod u ze ća, s pa ra me tri ma ko ji su ve za ni uz lo gi ku tr ži šne eko no mi je. Ali on-da se u po prat no me ko men ta ru li sta ka že da je “rav no du šnost pre ma lje stvi ca ma znak pro vin-ci jal no sti sve u či li šta, luk suz ko ji će bi ti sve te že odr ža va ti i prav da ti pred po re znim ob ve zni ci-

131

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ma”. To je ot pri li ke stav ka kav hr vat ski me di ji ima ju i pre ma obra zo va nju i pre ma bes plat nom obra zo va nju.

A kad smo kod na ci o na li zma i nje go va ja-kog pri su stva u škol skim pro gra mi ma u Hr-vat skoj, na ro či to kroz na sta vu po vi je sti i knji-žev no sti, opet do la zi mo na tvo je pi ta nje što me di ji mo gu na pra vi ti ako se za in te re si ra ju za pro blem. Naj jed no stav ni je re če no: lo še je kad se za in te re si ra ju, jer pro iz vo de do dat nu šte tu. Pri je dvi je go di ne na sta la je ve li ka fr-ka oko re zul ta ta ma tur skog is pi ta u Hr vat skoj. Isti dnev ni list ko ji sam ma lo pri je spo mi njao iza šao je ta da s dra ma tič nom na slov nom stra-ni com, upo zo ra va ju ći ka ko je te sti ra nje po ka-za lo da tre ći na uče ni ka ni je ču la za Ov ča ru. Ov ča ra je, kao što zna te, stra ti šte kod Vu ko va-ra, i stra šna se mo ral na pa ni ka di gla, da ni ma su tra ja le ras pra ve o to me ka ko to u ško la ma uči mo dje cu, ka ko je mo gu će da tre ći na hr-vat skih ma tu ra na ta ne zna za Ov ča ru. Ka da se ma lo bo lje po gle da ju re zul ta ti, me đu tim, po-ka zu je se da je to što dvi je tre ći ne uče ni ka ipak zna za Ov ča ru za pra vo mno go bo lji re zul tat od zna nja što su ga is ka za li u ra znim dru gim obla-sti ma, bi o lo gi ji, ke mi ji, fi zi ci i ta ko da lje. No ma njak zna nja iz ma te ma ti ke ili bi o lo gi je ni je raz log da se pro gla si sta nje mo ral ne pa ni ke. A po seb na je pri ča ka ko uop će ni je mo gu će da se u ma tur sko me te stu, na pri mjer, na đu pi ta nja o Pa krač koj Po lja ni ili o lo go ru Lo ra, gdje su po či nje ni zlo či ni s na še stra ne, jer tog gra di va, na rav no, ne ma u na stav no me pro gra mu. I to je ta mu kla lo gi ka: da bi uče nik usvo jio od-go va ra ju će zna nje o Ov ča ri pod ra zu mi je va se da ras po la že pot pu nim ne zna njem o Pa krač-koj Po lja ni ili Lo ri, što vi še, ne zna nje o Pa-

krač koj Po lja ni je dio zna nja o Ov ča ri. Ta kav je pri stup čvr sto ugra đen u obra zov ni su stav, jer na ša dje ca na na sta vi po vi je sti si gur no ne uče isti nu ni o dav nim ra to vi ma, a ka mo li o ovo me bli skom, da pa če, uče či ste fal si fi ka te i mi sti fi ka ci je. Vo de ći me di ji to on da sve srd no pod u pi ru, i čak, kao što vi di mo, uko li ko đa ci is ka žu ne što lo ši je po zna va nje pa tri ot skog gra-di va, di žu ve li ku dru štve nu uz bu nu.

SVE TLA NA LU KIĆ: Ja sam se se ti la sa da od go vo-ra na tvo je pi ta nje šta bih ra di la. Mo žda je to po gre šno, ali ka da raz mi šlja mo o to me šta bi bio sa dr žaj da li saj ta ili emi si je ili bi lo če ga dru gog, mi se stal no po na ša mo kao da ga si mo va tru. Stal no ne gde go ri va tra i ti sad po ku ša vaš da vi diš pr vo o če mu se ra di i da li je mo gu će, na ne ki na čin, da se po vu če ruč na koč ni ca. E sad, ta so ci jal na ka ta stro fa, ja bih to ta ko na zva-la, na red nih go di na će oči gled no bi ti sve go ra. To je jed na či nje ni ca. Dru ga či nje ni ca je to da smo mi kao dru štvo od de mo kra ti je, de mo krat-skih in sti tu ci ja, kon trol nih re gu la tor nih te la, sve ga osta log, na pra vi li ka ri ka tu re u ko je vi še ni ko ne ve ru je. Ho ću da ka žem da so ci jal no i sva ko dru go ne za do volj stvo ne ma ka na le pre ko ko jih bi se ma ni fe sto va lo. Na ža lost, sve to za-jed no, fru stra ci ja biv šim ra to vi ma, fru stra ci-ja so ci jal nim sta njem, od su stvom per spek ti ve, do ve šće do to ga da će se sva ta ne za do volj stva obi ti o gla vu sta rim znan ci ma – Al ban ci ma, LGBT po pu la ci ji. To per ma nent no pri su stvo pret nje na si ljem je ta kvo da mi slim da bi me-di ji kao ne ko ko mo že br zo da re a gu je, mo ra li pod hit no ne što da uči ne. Ja bih se u ogrom noj me ri ba vi la upra vo po ku ša jem da se pa ci fi ku ju ta de ca, ko li ko je to mo gu će.

132

Reč no. 83/29, 2013.

DE JAN ILIĆ: Do bro, do go vor je da ovaj pa nel što se ti če iz la ga ča tra je ne što kra će, ka ko bi ste vi ima li vi še vre me na za pi ta nja. Stvar je do vas ka-ko će te to ra di ti, me ni se či ni, to je moj pred-log, a vi vi di te da li je to u re du, da pi ta nja ili ko men ta ri ne bi tre ba lo da bu du du gi.

SR BI JAN KA TU RAJ LIĆ: Bi ću bes kraj no krat ka, po-što je već reč o kom pe ten ci ji no vi na ra za ono o če mu go vo re. Pro sto mi je du žnost da vas oba ve stim, šta god ja lič no mi sli la o po sto ja nju Šan gaj ske li ste, da kri te ri ju mi ula ska na Šan-gaj sku li stu ne ma ju ap so lut no ni je dan pro mil ko mer ci jal no-mar ke tin ških ele me na ta. Kri te-ri ju mi ula ska na Šan gaj sku li stu su strikt no na-uč ni kri te ri ju mi, o nji ma mo že mo ras pra vlja ti da li su do bri ili lo ši, a s ko mer ci ja li za ci jom za i sta ne ma ju ni ka kve ve ze. To je je dan od raz-lo ga za što su uni ver zi te ti iz ovog re gi o na ja ko te ško ušli na tu li stu.

VIK TOR IVAN ČIĆ: Ja zbi lja ni sam struč njak za to, ali to bi on da zna či lo da i no vi nar ko ji je pi sao spo me nu ti čla nak ne ma poj ma, jer on tvr di da su to kri te ri ji ko ji de fi ni ra ju po zi ci ju sve u či li šta na ne kom tr ži štu, jer su va žni i zbog nov ca ko je će sve u či li šte do bi va ti ili na pla ći va ti od stu de-na ta. Sa ma li sta, uosta lom, svje do či o na tje-ca telj skom ka rak te ru. Pre ma to me, na me će se za klju čak da se ran gi ra njem i po zi ci jom na li sti utvr đu je i ne ka tr ži šna vri jed nost sve u či li šta.

BRAN KO ROM ČE VIĆ: Da kle, sa mo pro fe sor ki Tu-raj lić da ka žem, ovo što je re kao sa da Vik tor Ivan čić u stva ri po tvr đu je da iako ti kri te ri ju mi ni su osmi šlje ni da zah te va ju od fa kul te ta, da ta-ko ka žem, ne ki tr ži šni re zul tat u sa mom star tu,

oni je su oči gled no po ve za ni sa iz ve snom tr ži-šnom lo gi kom, jer su na ta kav na čin, i to mi-slim ni ma lo ne is prav no, per ci pi ra ni od stra ne sa mih fa kul te ta i nji ho vih upra va.

– – – Imam ja jed no pi ta nje. In te re su je me na ko ji na čin mo že mo da za in te re su je mo me di je ili da u sa rad nji sa me di ji ma iz ve šta va mo dru-ga či je ka da su u pi ta nju de ca sa smet nja ma u raz vo ju i in va li di te tom, ka da su u pi ta nju rom-ska de ca, jer me di ji uvek sko če na pr vu lop tu u smi slu – Ci ga nin je ura dio to i to. I on da čak i na ve du ime de te ta, ne sta ve čak ni ini-ci ja le. Ka ko mo že mo da za jed nič ki sa ra đu je-mo da bi to iz ve šta va nje bi lo dru ga či je? Da li su po treb ni me dij ski tre nin zi, da li tre ba da se pra ve ne ki reč ni ci, baš zbog to ga da bi smo jed-ni dru ge edu ko va li? Ima i le pih stva ri ve za nih za obra zo va nje, kao to na pri mer ka da je sle po de te osvo ji lo dru gu na gra du na re pu blič kom tak mi če nju jer se Dru štvo isto ri ča ra po tru di lo da pri la go di te sto ve nje go vim po tre ba ma. Od me di ja je ma lo ko to pre neo, iako je oti šlo sa-op šte nje, iako su me di ji di rekt no kon tak ti ra ni, to je osta lo ne za be le že no. Pri me ri do bre prak se ne do spe va ju u ži žu pa žnje me di ja, ne go sa mo ru žne ve sti, bi lo da je reč o na si lju, zlo u po tre-bi, ili ne čem slič nom. Vo le la bih da ču jem od vas na ko ji na čin mo že mo da ostva ri mo bo lju sa rad nju.

SVE TLA NA LU KIĆ: Ja sa da ne go vo rim lič no va-ma, ne po zna jem vas. Ima mo tu dva pro ble-ma. Je dan je to što u Sr bi ji, go vo ri mo o Sr bi ji, ima mo sve vi še ne vla di nih or ga ni za ci ja, sto ti ne ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je se s vre me na na vre me ja vlja ju sa op šte nji ma, ko je na taj na čin

133

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

oprav da va ju svo je po sto ja nje, ko je pi šu ne mu šta sa op šte nja, ne pi sme na sa op šte nja, ko ja mi ne mo že mo da is ko ri sti mo. To ka ko ci vil ni sek tor ko mu ni ci ra sa jav no šću pre ko no vi na ra iz gle da ta ko da je to, ne ka žem da je kon tra pro duk tiv-no, ne go to je stvar ko ja ne mo že da ima ni ka-kvog ve li kog efek ta. Da bi ste kao me dij iz ve šta-va li o ne kom po zi tiv nom pri me ru va ša pu bli ka mo ra da bu de sve sna kon tek sta. Da kle, mo ra-mo pre to ga da sa vla da mo te mu dis kri mi na ci je rom ske de ce, da bi smo on da u jed noj si tu a ci ji re kli – evo, po sto ji to kao do bra prak sa.

Vi sa mi to vi di te, ako na do bar na čin ne pre zen tu je te do bru prak su svi od mah nu ru-kom – pa, do bro, to je je dan slu čaj. Zna či, jed na or ga ni za ci ja ko ja se ti me ba vi ne mo že jed nim slu ča jem da se hva li i da on da ne sta ne i da je ne ma tri-če ti ri go di ne. Ho ću da ka žem da smo se mi nu di le kad god smo mo gle ci vil-nom sek to ru da bu de mo nje go va plat for ma, ali, na rav no, mi smo ve o ma če sto bi le u si-tu a ci ji da po dr ža va mo ne ke stva ri za ko je sam ve ro va la i zna la od mah da to ne mo že uop šte da uspe. Da ti me ne ke or ga ni za ci je ci vil nog sek to ra prav da ju pla te svo jih slu žbe ni ka i svo je po sto ja nje. Ta ko da ni je ni na ma la ko da ra-za zna mo te stva ri. Da ne go vo ri mo o dru gom, vi zna te šta se de si lo sa ci vil nim sek to rom, da je tu na stao je dan ve li ki ras cep zbog dru gih stva ri. Mi slim, ja se sad prav dam, na rav no, ali je na ma ja ko te ško da ra za zna mo šta se tu do-ga đa, i pro sto mo ra mo da vi di mo da li ne ko ra di do volj no du go svoj po sao da mo že mo i mi i na ši slu ša o ci u to da po ve ru je mo. Da kle, da li ta oso ba ili ta or ga ni za ci ja ima ne kog dig ni-te ta, da li ima ne ku isto ri ju iza se be. Ova ko, s vre me na na vre me, kad se da ne ka vest, to

prak tič no ni šta ne zna či, ne ma efek ta, to sam hte la da ka žem.

SR BI JAN KA TU RAJ LIĆ: Pi ta nje je za me di je, po-no vo. Ja se s va ma sla žem, mi slim da je naj ve ći pro blem u ovoj ze mlji što za pra vo pro fe si o-nal na jav nost ću ti i što je pri sta la da se pro-da, za pra vo ni za šta. Da se ma kar pro da la za ne što če sti to, pa ne ka ko, či ni mi se, mo žda bi po ne kog od njih mo gli i da ce ni te. Pi ta nje za me di je: da li je mo gu će, ra ču na ju ći na su je tu upra vo mo jih ko le ga, da poč ne te da po sta vlja te pi ta nja na ne ku te mu za ko ju dr ži te da je za ni-mlji va, i da po ime nu i pre zi me nu ob ja vlju je te re ak ci je? Pi ta li smo pro fe so ra to ga i to ga, od bio je da nam od go vo ri, pi ta li smo to ga i to ga, jer je on stru čan za to i to, od bio je da nam od go vo-ri. Me ni se či ni da bi to mo gao da bu de na čin, mo žda to ni je pre te ra no le po, ali bi to mo gao da bu de na čin da se ma kar na ni vou su je te lju di po kre nu i pre sta nu da se kri ju iza ano nim no sti svo jih ti tu la, ko je bi tre ba lo da ih oba ve žu na ono što oni oči gled no ni su u sta nju da is pu-ne. Evo, to je sa mo pi ta nje, va ma, na osno vu va šeg is ku stva, da li mi sli te, i vi i ko le ga Ivan čić na rav no, pret po sta vljam da je slič na si tu a ci ja i ta mo oda kle on do la zi, da li bi to mo glo da po-mog ne da se ne što po kre ne.

VIK TOR IVAN ČIĆ: Bi, vje ro jat no. Ja sa mo mi-slim da i ne vla di ne or ga ni za ci je i raz ne gra-đan ske ili pro fe si o nal ne ini ci ja ti ve mo ra ju na pro sto i pa zi ti ko jim se me di ji ma obra ća ju. Tre ba te se obra ća ti pri stoj nim me di ji ma ko ji će va šu po ru ku pri stoj no pre ni je ti. A me dij-ski mejnstrim mu dri je je osta vi ti da crk ne, od nje ga ne će bi ti pu no vaj de. Taj si stem se iona-

134

Reč no. 83/29, 2013.

ko uru ša va pri lič no br zo, ta ko da će vje ro vat no kroz ne ko vre me me dij ska in fra struk tu ra bi ti do sta dru ga či ja.

SVE TLA NA LU KIĆ: Mno gi lju di ko ji ima ju po tre-bu da ne što ka žu ra di je će iza bra ti pr vo te le vi-zi ju, sma tra ju ći, po de fi ni ci ji, da to ima vi še efek ta. Do bro je da idem na Pink, ta mo ću da go vo rim o rat nim zlo či ni ma za to što me ta mo slu ša mno go lju di, a ne ću da do đem u taj ma-li me dij, jer ta mo lju di to iona ko zna ju. I šta smo na kra ju do bi li? Ne će te slu ša ti taj što gle da Pink, ne, taj po sao je sa njim već oba vljen, de set go di na, on tač no zna šta mi sli i šta ose ća pre ma Na ta ši Kan dić, So nji Bi ser ko itd. Ne ma te re či ko ju ona mo že da iz go vo ri na tom Pin ku po sle de set go di na, da bi taj čo vek ko ji je na vik nut da gle da Pink mo gao to da raz u me. Na ma se, opet, pre ba cu je, če sto s raz lo gom, da smo is klju či vi, da ne ma ta ko zva ne dru ge stra ne.

Pro blem u Sr bi ji je od po čet ka bi lo to što su na dnev ni red sta vlje ne stva ri o ko ji ma ne-ma ras pra ve. Ne ću da raz go va ram o to me. Ne ću da raz go va ram o to me da li je bi la Sre bre ni ca. Ula zi li smo u te ras pra ve, lju di iz ci vil nog sek-to ra, lju di u či ju do bru vo lju ja ne sum njam, i oni su do pri ne li da mi dva na est go di na po sle to ga sma tra mo le gi tim nim sve sta vo ve. Sve mo-že da se iz go vo ri u ovoj ze mlji, sve je le gi ti man stav, i da je ho mo sek su al nost bo lest, pa haj de o to me da raz go va ra mo. Mi mo ra mo na di rek-tan na čin da po ka že mo da o ne kim te ma ma ne mo že mo da ras pra vlja mo. Po sto je ne ki, ka ko da ka žem, ak si o mi ci vi li zo va nog sve ta, ko jem mi na rav no že li mo da pri pa da mo. Ka da vi uđe te u ras pra vu o to me, vi ste pro sto tu bit ku od-mah iz gu bi li.

Ka da je bio do net Ustav, od no sno pre ne go što smo gla sa li da nju i no ću dok ga ni smo iz gla-sa li, Vo ji slav Ko štu ni ca je oti šao na Be o grad ski uni ver zi tet, ko li ko se ja se ćam svi su bi li ta mo. Do šli su iz Sr bi je svi rek to ri uni ver zi te ta. Vest je gla si la, pa zi te, u ozbilj nim no vi na ma ko je su to je di ne pre nele, Da nas je to bio či ni mi se, a to je valj da bi la Be ti na vest – pred sed nik Vla-de, Vo ji slav Ko štu ni ca je re kao za što taj Ustav tre ba do ne ti i za što je ta pre am bu la po treb na. Ni ko, pre ma iz ve šta ju, ni ko od pri sut nih de ka-na, rek to ra, ni je imao da po sta vi pi ta nje, ni je imao da ka že – je si li ti si šao s uma, da li ti, kao prav nik, znaš šta zna či Ustav u jed noj ze mlji. Mi smo tu ima li esen ci ju srp ske pa me ti, i oni ni su ima li šta da pi ta ju tog čo ve ka. Te ško je bi lo u to do ba na ći ne ko ga ko će da go vo ri uop šte o Usta vu, ne sa mo o pre am bu li. Mi ne mo že mo da na đe mo ne ko ga ko mo že da jed no stav no kao struč njak obra zla že ne ke stva ri. To je prak tič no ne mo gu će na ći u Sr bi ji. Me ni ne ne do sta ju ni po li tič ke stran ke, ne ne do sta je mi ni šta, me ni ne do sta je struč na jav nost i ne do sta je mi ci vil ni sek tor. Mi slim da smo mi tu u stra šnoj ne vo lji, ina če, oni lju di zna ju šta ra de, oni zna ju i za što to ra de, i cr kva i dr ža va i BIA i CIA i ko god, je di no ne znam za što je ot por ta ko slab.

MICHAEL APPLE: Iz vi nja vam se što go vo rim en-gle ski. Ču di me ovo što ču jem iz mno go raz lo-ga. Kri vi mo i iz la že mo ve li kom pri ti sku lju de ko ji već tr pe ogro man pri ti sak. Mo je ko le ge kri tič ki no vi na ri mo ra ju da po kri ju če ti ri pri-če na dan, dok su ra ni je ra di li sa mo jed nu pri-ču dnev no. Ume sto da pi ta mo šta to oni ra de, tre ba lo bi da se za pi ta mo šta mi ra di mo. Šta je ulo ga jav nog in te lek tu al ca u vre me ide o lo ške i

135

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

eko nom ske kri ze? Ka kve re či tre ba da iz go va-ra mo da bi smo ne što pro me ni li? Mno gi od nas vi de da je stvar sa Šan gaj skom li stom – za ko ju ja, uz gred, ve ru jem da je ka ta stro fal na – u to-me što se ran gi ra nje vr ši pre ma pu bli ka ci ja ma ob ja vlje nim u pre sti žnim ča so pi si ma. To zna či da je jav no go vo re nje jed no stav ne isti ne ka ko bi se ne što pro me ni lo obez vre đe no. Vi u stva-ri na no si te fi nan sij sku šte tu svom uni ver zi te tu ako to ra di te. Ka ko bi smo po dr ža li na še ko le ge u me di ji ma, tre ba da se za pi ta mo šta je na ša od go vor nost ka da se obra ća mo jav no sti, da li go vo ri mo ra zu mlji vim je zi kom, i ko ji su to sa-ve zi ko je mo že mo sklo pi ti ka ko bi smo za jed no sa me di ji ma ra di li kri tič ki po sao. U su prot-nom, či ni mo upra vo ono što je pred met kri-ti ke ko ja se skri va u za bri nu tim iz ja va ma na ših pri ja te lja: ne ma ju sa kim da raz go va ra ju, ne ma struč nog zna nja.

Je dan od za da ta ka kri tič ki an ga žo va nog aka-dem skog rad ni ka je ste i pri la go đa va nje je zi ka ko jim go vo ri ši rem kru gu lju di. Ako to ne ura-di mo, taj pro stor će po pu ni ti struč nja ci ko je unajm lju ju mi ni star stva pro sve te u na šim dr-ža va ma, ili kor po ra cij ske fir me. Ka da bu dem su tra go vo rio, ne što ću re ći i o pro jek tu kri tič-kih me di ja. Taj pro je kat re a li zu je se u Bra zi lu i u Sje di nje nim Dr ža va ma. U nje mu uče stvu je mno go nas, ko ji se be de fi ni še mo na raz ne na či-ne, a oba vlja mo silan in te lek tu al ni rad, od kog se sa sto je na ši po slo vi, ono če mu smo po sve će-ni. Mi tro ši mo mno go vre me na na rad sa no-vi na ri ma ko ji tre ba da pre ne su isti nu o ono me što se do ga đa.

NA ĐA DU HA ČEK: Pi ta nje za Ce cu. Ka da lju di od-bi ja ju da go vo re o sta nju u obra zo va nju ili u bi-

lo kom dru gom sek to ru, či me to ob ja šnja va ju. Šta je naj go ra stvar ko ja bi mo gla da se de si ka da bi jav no go vo ri li, pod ime nom i pre zi me nom, o to me što su vi de li i što se do ga đa?

SVE TLA NA LU KIĆ: Naj če šće – smu či lo mi se vi še o to me da pri čam, to smo već sto pu ta re kli, ko ga to za ni ma, ka kvog to efek ta ima. Da kle, to su če sto obra zlo že nja ko ja mo gu da do bi jem, a iza ko jih me ni ni je te ško da, ka ko da ka žem, pra tim tok nov ca. Da pra tim ka ri je re, gde ko ra di, ko je is tra ži va nje ra di, s ko jom in sti tu ci-jom ra di i on da mi je to pot pu no ja sno. Da vam ka žem ne što, ni je da ne raz u mem to, ne go na-ma su ne ki lju di u ovoj sre di ni to li ko dra go ce-ni, ma kar ih nas dve kao ured ni ce ta ko vi di mo, da sma tram da je po ne kad bo lje da ih osta vi mo na mi ru, da se ne iz la žu, jer vi zna te ka ko je to što ra di mo ana te mi sa no. Bo lje je da oni ura de do bru knji gu, do bro is tra ži va nje, ne go da ovog ča sa vr šim pri ti sak na njih da go vo re na ne ku te mu ko ju ja sma tram zna čaj nom.

Mi stal no pro ce nju je mo opa sno sti ko je po-sto je za te lju de, ko ji su, ka žem, dra go ce ni za ovu sre di nu, i mi vo di mo ne ku vr stu po li ti ke. Ali, na rav no, ve o ma če sto je stvar u to me da lju di u od re đe nom pe ri o du, dve-tri go di ne, ima ju ne ka kve po slo ve ko ji su ve za ni za dr ža vu. Da vam ka žem ne što, mi smo iz dr ža va na li ca već dva de set i ne što go di na, da kle, na ša emi si-ja uspe va da po sto ji za hva lju ju ći po re skim ob-ve zni ci ma uglav nom skan di nav skih ze ma lja. Ja sam stvar no stra ni pla će nik, umre ću a pla ća će me ne ko dru gi, to je ne ve ro vat no, i po sta lo je baš za ni mlji vo. E sad, ho ću da ka žem, da bi ste mo gli da apli ci ra te, re ci mo, Evrop skoj ko mi-si ji, tra že vam kao uslov da sa ra đu je te sa ne kom

136

Reč no. 83/29, 2013.

dr žav nom in sti tu ci jom. Ko će sa na ma da sa ra-đu je? Pa, ja ne bih sa ra đi va la sa na ma da sam na me stu dr žav ne in sti tu ci je.

Ka ko da vam ka žem, ti lju di ta mo, u Evrop-skoj ko mi si ji, re ci mo, ima ju ne ku svo ju po li ti-ku, i ni je pred vi đe no za jed nu ze mlju u tran-zi ci ji, kao što je Sr bi ja, a mi slim i do bar deo Bal ka na, da kle ni je pred vi đe no da po sle dva-na est go di na tran zi ci je ima mo pro ble me ko je ima mo. Vi zna te ja ko do bro da je do slov no ne-mo gu će na ći rad no me sto, sni mi ti spot, sni mi-ti pe smu, ako ne ma te ne ku po li tič ku po dr šku. Da kle, lju di su u stra hu od po li tič kih stra na ka i ne že le da se iz la žu. Po na vljam, i mi se če sto pra vi mo lu de, kao da nam da ju pra ve od go vo re, a zna mo da su od go vo ri ne gde dru gde.

NE NAD VE LIČ KO VIĆ: Sa mo da Ce ci ka žem da se sa tim stra nim pla će ni ci ma mo že okre nu ti stvar i dru ga či je. Ako ja ne što ma lo znam eko no mi-ju, ti se mo žeš tre ti ra ti kao iz vo znik. Tom pa-tri ot skom dis kur su mo raš da od go vo riš i na taj na čin.

ĐOR ĐE PA VI ĆE VIĆ: Ja bih o to me da ne po sto ji do volj na sa rad nja me di ja i aka de mi je, ili struč-ne jav no sti. Pla šim se da ne po sto ji ni do volj no obo stra no uva ža va nje. Mno gi lju di ko ji su ov de pre vi še na stu pa ju u me di ji ma. Oni pri sta ju na je dan dis kurs ko ji ni je stru čan. Ja mo gu u tom smi slu da ka žem – ho ću da go vo rim, ali pot pi-ši te me kao gra đa ni na Đor đa Pa vi će vi ća, a ne kao pro fe so ra. Jer to što go vo rim ne ma ni ka kve ve ze sa onim što ra dim u aka dem skom smi slu, da kle go vo rim kao in for mi sa ni gra đa nin i to je ono što mo gu da ka žem. S dru ge stra ne, ono što bi me ne in te re so va lo, i te me i na čin da se o

nji ma go vo ri, to je me dij ski ne a trak tiv no. Ne-ma te ni ko ga ko bi to ob ja vio. Mo že te da ti tekst za sajt Pe šča ni ka ili to ob ja vi ti u Re pu bli ci, ali ja ne vi dim vi še ni je dan me dij ko ji bi se ti me ba vio. To je mo je pi ta nje: ka ko tu ozbilj ni ju for mu uči ni ti pri vlač nom?

DE JAN ILIĆ: Pi tao si Sve tla nu, ali sam je za mo-lio da sa mo ka žem par re če ni ca. Iz vi nja vam se zbog to ga što zlo u po tre blja vam po zi ci ju mo de-ra to ra. Ne raz u mem u če mu je pro blem. Pa šta ako po sto ji sa mo Pe šča nik ili e-no vi ne ili ne znam šta? Ka kav je to pro blem? Haj de svi da pi še mo za njih. Ne vi dim u če mu se sa sto ji tvoj ar gu-ment. Kao, sad ima sa mo Pe šča nik, a ja ne znam gde bih još mo gao da pi šem. Pa pi ši za Pe šča nik. Ne raz u mem ku da ide tvoj ar gu ment, to da ima ma lo me sta; pa haj de da pre pu ni mo taj pro stor što ga ima ma lo.

VIK TOR IVAN ČIĆ: Ja se tu s to bom pot pu no sla-žem. Moj je do jam da se i ina če pre cje nju je ulo ga ma sov nih me di ja. U smi slu ne kog gra-đan skog an ga žma na, vi še vri je di je dan či ta lac Pe šča ni ka ne go sto ti nu či ta la ca ta blo i da. Lju di su po sta li neo bič ni kon zu men ti me di ja, mno gi od njih uzi ma ju no vi ne u ru ke s od re đe nom iro-nij skom dis tan com, ka žu – haj de da vi di mo ka-kvih glu po sti da nas ima u no vi na ma. Zbog to ga je bo lje oka ni ti se ilu zi ja, ne tre ba se na me ta ti kroz mejnstrim pro stor i oče ki va ti da bi na ša pri ča ili ide ja mo gla bi ti do lič no pred sta vlje na.Na pro tiv, ja mi slim da tre ba ići na mar gi nal-ne, vje ro do stoj ne i po šte ne me di je ko ji će naš pro blem ra zu mje ti i even tu al no nas po dr ža ti, a što se ovih osta lih ti če, do volj no je pri do no si ti nji ho vu pod ri va nju i mo li ti bo ga da se što pri je

137

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

uru še. Mi slim, ne će te vi po pra vi ti mejnstrim me di je. Uz da na šnju kon fi gu ra ci ju pro sječ no ga ma sov nog me di ja go to vo je ne mo gu će pla si ra ti ozbilj nu stvar a da iz nje ne bu du iz vu če ni ne ki sen za ci o nal ni mo men ti ko ji će to bo že pri vu ći nji ho ve či ta o ce, a za pra vo će ih za ba vlja ti, jer nji ho vi či ta o ci su pre pa ri ra ni da oče ku ju za ba-vu, a ne ne la go du ko ju će mo žda iza zva ti pra va in for ma ci ja o pro ble mu.

To je ono o če mu sam ma lo pri je go vo rio, gdje su uspje li za gre bač ki stu den ti: oni ni su do pu sti li da se per so na li zi ra nji ho va bor ba i da se od to ga pra vi is pra zni me dij ski spek takl. Ne go su se po sta vi li na na čin: ako že li te pi sa ti o ovoj te ma ti ci, mo lim, mi će mo vam iz lo ži-ti pro blem, ali ne će mo vam da va ti ni ka kvo ga do dat nog šla ga, ne će mo se pri la go đa va ti me-dij sko me po lju i svo je za htje ve pre tva ra ti u ta-blo id ne kli še je, jer nas u bi ti ne za ni ma da vi ovaj pro blem pre zen ti ra te uko li ko to ni je i vaš stvar ni in te res. To je mno go zdra vi ji stav ne go da se non-stop po ku ša va pri pi to mi ti ma sme-dij sku sce nu. Po treb no je sa mo da u ta kvim okol no sti ma me di ji na mar gi ni ipak ne ka ko pre ži ve. Ovo su ma le ze mlje, ma la tr ži šta, i te ško je pre ži vje ti ako ni si u cen tru. Od lič no je bi ti na mar gi ni, ali je ve li ki uspjeh u ta-kvoj po zi ci ji ne pro pa sti. Ono što ra de dvi je Sve tla ne, to je za pra vo nji hov stal ni na por da uop će op sta nu. No, ne moj mo pre cje nji va ti utje caj mejnstrim me di ja. Če sto su mar gi-nal ni me di ji, bez ob zi ra na na kla du, bez ob-zi ra na pri vid no ma nji broj či ta la ca, za pra vo utje caj ni ji, jer sa svo jom pu bli kom us po sta-vlja ju od nos ko ji se te me lji na me đu sob nom po vje re nju, taj od nos je mno go čvr šći, pa je i mo guć nost utje ca ja ve ća.

Kon cem ’99. go di ne u Hr vat skoj su Fra njo Tuđ man i HDZ, iz u zev Fe ra la i još po ko jeg tjed-ni ka, kon tro li ra li prak tič ki kom plet nu me dij-sku sce nu. Ko ji mje sec ka sni je glat ko su iz gu bi li iz bo re, iako se či ni lo da su sve to nji ho vi či ta o ci i nji ho vi gle da o ci. Broj či ta la ca ne zna či ni šta ako oni no vi ne ne dr že vje ro do stoj ni ma, ne go oče ku ju da ih one svo jim sen za ci ja ma re lak si ra-ju, a ka da ši re pro pa gan du on da ih još i či ta ju u iro nij skom klju ču. To je za pra vo za slu že no, jer se da na šnje no vi ne naj če šće ma ni fe sti ra ju kao svoj vla sti ti ap surd, što je dan broj či ta la ca do ži vlja va kao či stu za ba vu. Po ku ša te li pre ko ta kvih no vi na pla si ra ti ne ki ozbi ljan dru štve ni pro blem, go to vo je si gur no da će one od to ga na pra vi ti ka ri ka tu ru.

ĐOR ĐE PA VI ĆE VIĆ: Bez ob zi ra što vi tvr di te da je to bes kraj no otvo re no, baš i ni je ta ko. Ima te i dis kurs i op seg te ma ko ji u stva ri in te re su ju vas sa me. Sad je to mno go ši re, jer je plat for ma ra ni je bi la sa mo ra dio emi si ja. Slič no va ži re-ci mo i za Re pu bli ku, ko ju sam na veo kao pri mer, ta ko da na ne ki na čin ne mo že mo sa da uze ti – evo, po sto ji mo mi, daj te to. Tre ba i to ma lo da vi di mo, da li po sto ji ne ka mo guć nost da se ču ju kva li fi ko va na mi šlje nja raz li či tih lju di. Ja vr lo če sto ho ću da ču jem na pri mer šta ne ki ozbilj ni lju di ko ji se ne sla žu sa mnom ima ju da ka žu, a re ci mo, tu već ne znam gde to mo gu da pro či tam.

– – – Ja se iz vi nja vam, hte la sam da od go vo-rim ume sto go spo di na Pa vi će vi ća. Na i me, on je upo tre bio reč atrak tiv no. To je vr lo raz li či to od Ku ri ra, atrak tiv no ne zna či da mo ra te da bu de te u Ku ri ru, i mi slim da je tu go spo din bio u pra-

138

Reč no. 83/29, 2013.

vu. To je pr va stvar. Ja sam do šla na ovaj pa nel sa mo za to što mi slim da bi bi lo od lič no da se oku pe lju di ko ji bi mo žda zna li ka ko da se pi-ta nje pro sve te uči ni atrak tiv nim, jer mi slim da to mo že ele gant no da se ura di. Ali to mo ra ju da ura de lju di ko ji se raz u me ju u pro sve tu. Mi slim da na ova kvim sku po vi ma iz la žu lju di sa ve li kim zna njem, ali to ni ko u ovoj ze mlji ne raz u me. Mo ra se na ći no vi je zik, i on je ne gde iz me đu ovog go vo ra ov de i onog ko ji je u Ku ri ru. To je na pro sto pri me re no ovom na šem vre me nu, jer lju di da nas te ško raz u me ju, ka ko je tač no re kao go spo din, re če ni ce ko je su ma lo du že.

JA DRAN KA STO JA NO VIĆ: Ovo što ću re ći ide u slič nom prav cu, pa sam se za to ja vi la. Pot pu no raz u mem va šu po zi ci ju – i že lju da za šti ti te sa-go vor ni ke i pro blem što ne ma do volj no struč-nja ka itd. S dru ge stra ne, mi smo otvo ri li sad ov de jed nu te mu: ho će mo da de lu je mo, da se ba vi mo obra zo va njem kao jav nim in te re som. Na ma je da kle u in te re su da de lu je mo na dru-štvo i ne što pro me ni mo. Pa ka že mo, ne tre ba po zi va ti me di je, od njih ima vi še šte te. Ili, ro-di te lji ne zna ju kom pe tent no da raz go va ra ju o obra zo va nju, a i sa mi su re zul tat vred no sti ko je im obra zov ni si stem usa đu je. Obra zo va nje je ši ro ka te ma. O obra zo va nju bi mo gli mno gi da go vo re. Ima mno go struč nja ka s uni ver zi te ta, pa lju di iz prak se, ima ro di te lja, ima po slo da-va ca itd. Ako že li mo da de lu je mo na je dan ši ri krug lju di, da me nja mo nji ho ve sta vo ve i mi-šlje nja, tre ba da ši ri mo krug ak te ra ko ji mo gu kom pe tent no go vo ri ti o obra zo va nju. Ne sme-mo bi ti is klju či vi. Imam uti sak da smo da nas is klju či vi u od no su na ne ke gru pe. Ako ima mo se ri ju emi si ja, on da o is toj te mi mo gu da pri ča-

ju ra zni lju di, da se ne bi smo za tvo ri li, jer on da ni šta ne će mo mo ći da ura di mo.

SVE TLA NA LU KIĆ: Pro ba ću da bu dem krat ka. Mi ho će mo da ši ri mo krug lju di, mi ho će mo da ši ri mo broj slu ša la ca. Ali, mi ima mo pro ble-ma sa nu kle u som, mi ima mo pro blem sa ele-men tar nim stva ri ma. Šta ho ću da vam ka žem? Da kle, vi ima te u mejnstrim me di ji ma od re-đen broj lju di ko ji go vo ri, tač no se zna zbog če ga go vo ri. To je pi ta nje po li tič ke od lu ke, zna se za što Mi lan Ni ko lić go vo ri na B92, to ni je slu čaj no, pa za što So nja Liht, to su sve stva ri ko je ima ju di rekt ne ve ze sa sa mom po li ti kom. Dru ga stvar je to što se od me di ja tra ži ne što što ni je u nji ho voj pri ro di, što mi ne mo že mo da ura di mo. Ja vam tvr dim da se mi obra ća mo, a ob i šla sam ce lu Sr bi ju, naj o bra zo va ni jem de-lu pu bli ke, lju di ma ko ji su ve o ma mo ti vi sa ni i za in te re so va ni da slu ša ju. Mi smo do kraj njih gra ni ca upo tre bi li i sa vi li taj me dij da bi smo nji ma pre zen to va li šta su fun da men tal ni pro-ble mi Sr bi je, po čev od obra zo va nja pa na da lje. To pro sto me dij ne mo že da ra di.

Pro blem je, Đor đe, što ti tre ba da osnu-ješ ča so pis So ci o lo ško dru štvo. Pro blem je što po sto je sa mo mejnstrim me di ji ili Pe šča nik. A vi svi ko ji ra di te u obra zo va nju, gde su vam ta stru kov na udru že nja, gde su vam ča so pi si? Ta-mo mo ra te da vo di te ras pra ve ko je za i sta je su ozbilj ni je, te melj ni je, ve ro vat no i va žni je, a on da mi od vas, iz tih ča so pi sa, iz tih stru kov-nih udru že nja, da iz vla či mo stva ri i da pre zen-tu je mo lju di ma da oni vi de ve zu iz me đu svog ži vo ta i to ga o če mu vi pri ča te. To vam je kao sa bu dže tom, ka že se – ima te le vu stra nu bu dže ta, ima te de snu stra nu bu dže ta, ov de su pa re, ova-

139

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

mo će mo da po tro ši mo pa re, i ovaj ne sreć nik se di i ne zna da se nje mu u toj le voj i de snoj stra ni bu dže ta od sli ka va ceo ži vot idu će go di-ne, jer ne ma ko da mu pre ve de šta taj bu džet zna či. Mi smo kao ne ka tran smi si ja, ka ko bih re kla, ima mo tu ulo gu da po mo ću vas pre ve de-mo to što su fun da men tal ni pro ble mi, od lu ke, de kla ra ci je itd., i ka kve to ve ze ima sa ljud skim ži vo tom.

U ovoj ze mlji je sve per so na li zo va no, mo ji slu ša o ci ili či ta o ci ko ji ima ju 15 vr sta po slo va itd., oni mo ra ju da zna ju, ja mo ram da ih na u-čim u ovim go di na ma da po sto ji ne ko li ko lju di ko ji ma oni ve ru ju. Oni na ma ve ru ju ka da smo iza bra li te lju de. Ho ću da ka žem, vra ća mo se po no vo na ono što je pro fe sor ka Tu raj lić re-kla, gde su stru kov na udru že nja, gde su ča so pi-si, za što svi gle da mo i či ta mo Reč i po mi nje mo Re pu bli ku? To ne mo gu da ra de me di ji i za to ne-moj te tra ži ti od me di ja da ra de ne što što ni je u pri ro di na šeg po sla.

ĐOR ĐE PA VI ĆE VIĆ: Do volj no je da odeš na sajt fa kul te ta da vi diš ko li ko ima oka če nih on lajn ča so pi sa, sa mo to. Ov de lju de ne in te re su je do-volj no šta jed ni i dru gi ra de.

DE JAN ILIĆ: Đor đe, ti ka žeš – oka či li smo na sajt, ima mo go mi lu ča so pi sa. Ali, ka kve to ve ze ima sa mnom? Ti si struč njak, pro či taj, sa žmi i ti mi daj ono što je bit no. Ja ne mo gu bi ti struč-njak za tvo ju oblast, kao što ne oče ku jem da ti bu deš struč njak za mo ju oblast. I ja ti ne ću re ći ako te ne što za ni ma – mo lim te, Đor đe, pro či-taj sve što je na pi sa no, pa do đi da raz go va ra mo, ne go ću ti re ći – Đor đe, znaš, či ni mi se da je za tvo ju stru ku bit no ovo, pa ti pro ve riš, pa vi diš

da li sam ja u pra vu ili ni sam u pra vu, pa ćeš me sle de ći put po slu ša ti ili ne ćeš. Mi slim, ni je fer od go vor da ka žeš – idi te na sajt i po gle daj te ko li ko ima ča so pi sa.

DU BRAV KA STO JA NO VIĆ: Evo, ja sad mo ram da bra nim me di je i da go vo rim pro tiv ko le ga, i da se pri klju čim ovo me što je re kao pro fe sor Apple. Kao što svi zna te, i ču li ste već mno-go pu ta, ba vim se ana li zom udž be ni ka isto ri je i mo ram da ka žem da su me di ji uvek pre no si li šta sam ima la da ka žem, svi, mejnstrim, mar gi nal-ni, uglav nom fer. I bi li su vr lo za in te re so va ni za to što sam ima la da ka žem. Moj pro blem je što se ja 20 go di na ti me ba vim i osta la sam i da lje sa ma u struč nim kru go vi ma. I pu no pu ta sam Ce ci re kla: ja ne ću da ko men ta ri šem no vu ge-ne ra ci ju udž be ni ka za Pe šča nik, jer će re ći – ova je že na op se siv na. Ka ko ni ko dru gi ne ma pro-blem, sa mo ima ova že na? Da kle, ja imam lič ni pro blem, ja sam vi še pu ta re kla: ja za i sta pre-sta jem ti me da se ba vim, jer ne že lim da bu dem sa tim iden ti fi ko va na. Pri tom znam da mo je ko le ge mi sle vr lo slič no i tap šu me i ka žu – od-lič no si to re kla, ali ni ka da to ni je po sta vlje no ni na jed nom dru gom fo ru mu. Pre ma to me, mi mo ra mo da ka že mo da su ti struč ni kru go-vi ve o ma kom pro mi to va ni, ve o ma ko rum pi ra-ni, da se oni bo re za svo je ka ri je re. Na rav no da me ni ni je pri jat no kad se me ni ni ko ne ja vlja u hod ni ku, to ni je pri jat no kad ne će lju di sa mnom da pi ju ka fu. To ni je pri jat no, ali mi osta je mo kod tog pi ta nja gra đan ske hra bro sti, struč ne hra bro sti i struč ne od go vor no sti ko ja je kod nas uvek bi la ma la. I to je mo ja ve či ta te za. Za što se na ma re pro du ku ju auto ri tar ni si ste-mi? Za to što, ne ko je da nas ov de re kao, za to

140

Reč no. 83/29, 2013.

što ne ma kri ti ke, za to što ne ma ot po ra. Ne ma ot po ra, žao mi je. Ovo je sad već re ci mo pe ta ge ne ra ci ja udž be ni ka isto ri je ko ji su iza šli i da-lje je ta jac, jer su to ne ki fi nan sij ski in te re si, jer su to ne ke in te re sne gru pe, jer je to, iz vi ni te, ogro man bi znis, sva ke go di ne ko li ko ima, ne znam, 30 hi lja da đa ka u sva koj ge ne ra ci ji, ko će sad da čač ka u tu stvar. Pre ma to me, pot pu no je ja sno šta sto ji iza to ga, a ja mo ram da ka žem da sa me di ji ma ni kad ni sam ima la pro blem i da je uvek pre ne to sve što je tre ba lo da bu de pre-ne se no, i o to me što smo ra di li ana li ze, i to je sve bi lo sa svim u re du, čak i u ovim za bav nim me di ji ma sa po ša li ca ma. Na šlo se na či na, na šla se for ma da se iz vu če ne ki po da tak ko ji će čak i te me di je da za in te re su je.

SVE TLA NA LU KIĆ: Zna te šta, ko god ži vi u ovoj ze mlji mo ra do bro da zna, da bi smo mo gli da ra di mo svoj po sao, da bi smo mo gli da ra di mo ono u šta ve ru je mo, da bi smo do pri ne li da se ova en tro pi ja na ne ki na čin za u sta vi, mo ra mo od u sta ti od ne če ga, od su je te, od dig ni te ta. Mo ra mo da ba u lja mo da bi smo se ba vi li svo jim po slom, bo lje ili lo ši je, mi mo ra mo da ba u lja-mo, mo ra mo da ri zi ku je mo, pa da bu de mo i do sad ni. A da ne go vo rim o svim osta lim ri zi ci-ma, ni je pri stoj no go vo ri ti ov de o tim ri zi ci ma, o to me da ode te ne gde da vas ne ko plju je, da vas ne ko ga đa, da vas šti ti po li ci ja. To sve mo ra da se uzme u ob zir i upr kos to me sva ko ga da na isti tekst da se po na vlja, ako je to isti tekst i ako je to isti udž be nik. Ko te pi ta, ta ko ti se za lo mi lo da ži viš u Sr bi ji u ovih dva dest go di na i iste su te me. Naš je pro blem upra vo to što ni ka ko da mrd ne mo od tih osnov nih te ma. Ako ho će te da iza đe te u jav nost i ho će te da pri ča te o pro ble-

mu obra zo va nja, mo ra te da pri ča te o to me ko ja ban da je za u ze la Za vod za iz da va nje udž be ni ka, ko ra di za no vac, ko ra di za to što mu je de da bio čet nik, pa se sve ti sa da par ti za ni ma. To je sve is pod in te lek tu al nog ni voa. Ali, na ža lost, to je stvar nost. Taj jaz iz me đu stvar no sti ko ja je ta ko stra šna i na še po tre be da iz to ga iza đe mo, to je je dan zjap ko ji mi u me di ji ma kao po ku ša va mo ne ka ko da pre mo sti mo.

SR BI JAN KA TU RAJ LIĆ: Mo gu da pro bam da od-go vo rim? Na rav no pr vo ho ću da po dr žim Du-brav ku. Za i sta, čo vek kad poč ne da či ta nje ne tek sto ve po mi sli da je že na op se siv na, da kle, moj pred log je bio Ce ci upra vo taj, po što svi zna mo da na Ka te dri za isto ri ju po sto ji još Jan-ko Jan ko vić, Pe tar Pe tro vić itd., da pre ne go što sle de ći put da Du brav ki reč ka že – dra gi či ta o ci, ja sam zva la Jan ka Jan ko vi ća ko ji se ba vi tim i tim i ko ji je re kao da ne že li da go vo ri o udž-be ni ci ma, a vi po go di te za što. I zva la sam Pe tra Pe tro vi ća itd., i kad ih sve po ime nu i pre zi-me nu pro zo ve te, e, Du brav ka će nam re ći, ona bar ne ma pro blem da ka že. Ti me će Du brav ka u oči ma ne kih lju di da po ra ste i shva ti će se da ona ni je op se siv na, ne go je di na ima pro fe si o-nal ni mo ral i eti ku i shva ti će se da ne ki dru gi ko ji se iz da ju za pro fe so re uni ver zi te ta ne ma ju za pra vo pro fe si o nal ni mo ral i eti ku. Mi slim da će se ti me ne što po sti ći. To je moj pr vi pred log.

Ja sam du bo ko ube đe na da u ze mlji iz ko-je do la zi pro fe sor Apple ta ko đe ne ko sek su al no zlo sta vlja uče ni ke, ta ko đe je ne ko ko rum pi ran, ta ko đe ne ko ne ma šta da je de, ali to pro fe so ra Applea ne spre ča va da pi še tek sto ve i da ih mi sa za do volj stvom či ta mo. Da kle, me ne po sto ja nje jed nih i dru gih stva ri ne spre ča va da go vo rim i

141

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

o le pom i o ru žnom. Mi pro ve do smo po la da na ov de ras pra vlja ju ći o to me da li će sve po sta ti do-bro u na šem obra zov nom si ste mu ka da de ca na u če da raz li ku ju do bro od zla. Ja, mo ram da vam pri znam, u to ni sam si gur na. Pri pa dam ge ne ra ci ji ko ja je uče na tri de set go di na da raz li ku je do bro od zla i ni ko se da nas od go vor ni ka ti me ni je po za ba vio. Ka ko je mo gu će da ge ne ra ci ja ko ja je to-li ko du go uče na da raz li ku je do bro od zla i da ce ni brat stvo i je din stvo po či ni one zlo či ne ko je je po či ni la? Da kle, ne što i u tom pret hod nom si ste mu obra zo va nja ni je va lja lo, mo žda bi smo mo gli u to da po gle da mo pa da vi di mo šta nam va lja či ni ti sa sle de ćim. Ja mo ram da vas uve rim, ja ni sam struč njak kao Du brav ka, ali ja vas uve ra vam da su udž be ni ci fi zi ke u ovoj ze mlji ka ta stro fal ni, oni ni su čak ni ide o lo ški spor ni, ali su ka ta stro fal ni, ali ti me se ni ko ne ba vi. Za to što je to u ovoj ze mlji ap so lut no ne bit no, ba rem jed nom kru gu lju di, a struč nu jav nost smo kon sta to va li da ne ma mo.

Za me ne bi obra zo va nje u Sr bi ji kre nu lo ko rak na pred onog mo men ta kad bi ne ko us peo da de ci ob ja sni da je ško la jed no le po me sto gde oni mo gu da za do vo lje svo ju ra do zna lost, gde će ne ko da pro du bi nji ho vu ra do zna lost i gde oni ra do sno tr če da na u če ne što no vo. I kad po ve ru ju u to no vo što uče on da će s vre me nom ve ro vat no na u či ti da raz li ku ju do bro od zla, zlo čin od mi lo sr đa itd. Dok ih mi ne na u či mo da je to me sto gde se ne što uči, sve na še dru ge pri če su bo žan stve ne pri če, ko je za pra vo se svo de na ono pre ac hing to the con ver ted. Da kle, mi smo već kon ver-to va ni, mi se be ja ko vo li mo, mi se se bi ja ko do pa da mo. Mi pri pa da mo oni ma ko ji ni su po dr ža va li zlo či ne, tap še mo se po ra me nu dnev no i jed ni dru gi ma pri ča mo le pe pri če. Od to ga na ša de ca ne ma ju, na ža lost, ni ka kve ko ri sti. Haj de da se vra ti mo obra zo va nju, da za bo ra vi mo za mo me nat ide o lo ške raz li ke, ko je su uža sno va žne, da ne za bo ra vi mo zlo či ne ko je smo po či ni li, ali da po ku-ša mo pr vo da de ci raz vi je mo ra do zna lost i lju bav za uče nje, a on da da im uz tu lju bav za uče nje ob ja sni mo i šta je zlo čin. De ca ovog mo men ta do te me re pre zi ru ško lu i pre zi ru od la zak u nju, da sve što im se ta mo ka že ne ma ni ka kvog efek ta.

[Diskusiju Michaela Applea preveo Dejan Ilić.]

OBRAZOVANJE I TRŽIŠTE

1

UVOD: GRU BA RE AL NOSTPo sta vi ću ov de niz ozbilj nih pi ta nja o te ku ćim po ku-ša ji ma “re for me” obra zo va nja u jed nom bro ju dr ža-va. Po slu ži ću se is tra ži va nji ma i ar gu men ti ma ko ji se ti ču is ku sta va En gle ske, Sje di nje nih Dr ža va, No vog Ze lan da i skan di nav skih ze ma lja ka ko bih do ku men-to vao ne ke skri ve ne učin ke dve po ve za ne stra te gi je ko ji vo de ka ra slo ja va nju dru štva. Jed nu či ne neo li-be ral no na dah nu ti tr ži šni pred lo zi sa na gla skom na ono me što na zi vam “tan kom de mo kra ti jom”, ko ja se za sni va na in di vi du al nom po tro šač kom iz bo ru, za raz li ku od “gu ste de mo kra ti je” ko ja po či va na pu nom ko lek tiv nom uče šću. Dru ga se sa sto ji od neo li be ral-nih, neo kon zer va tiv nih re gu la tor nih pred lo ga ko ji nam sti žu od me na dže ra iz re do va sred nje kla se.

Ima vi še raz lo ga da se ova pi ta nja vi de iz me đu na -rod ne per spek ti ve. U mno gim “se ver nim” i za pa d nim dr ža va ma isu vi še je ras pra va o obra zo va nju ko ji ma je svoj stven je dan ob lik aro gan ci je: ne po sto ji ni šta što “mi” mo že mo na u či ti od dru gih na ci ja. Ne ma sve sti o to me da su mno ge stva ri ko ji ma se ba vi mo po te kle od ne kud dru gde: da kle one ima ju pro šlost či ji nas učin ci opo mi nju da mo ra mo bi ti opre zni ka da pri-hva ta mo iste po li ti ke. Na po slet ku, tu je i pret po stav ka da su na ši mo ti vi či sti a na še tra di ci je de mo krat ske. Zbog to ga, šta god da se do go di lo s obra zov nim re-for ma ma u dru gim dr ža va ma (re ci mo, po ve ća nje so-ci jal nih ne jed na ko sti u obra zo va nju po što se uve de ne ka pro me na) na ma to jed no stav no ne mo že da se do go di. Ali, mo že i do ga đa se.

1 Ovo iz la ga nje je iz me nje na i pro ši re na ver zi ja glav nog go vo ra na Kon fe ren ci ji o obra zo va nju i dru štve noj ne-jed na ko sti Uni ver zi te ta u Mel bur nu, a osla nja se i na znat no op šir ni ju ras pra vu iz Ap ple (2006).

PRO IZ VOD NJA RAZ LI KE: NEO LI BE RA LI ZAM, NEO KON ZER VA TI VI ZAMI PO LI TI KA RE FOR ME OBRA ZO VA NJA1

MIC HAEL W. AP PLE

S en gle skog pre veo De jan Ilić

146

Reč no. 83/29, 2013.

U kri tič kom pre i spi ti va nju vi še te ku ćih re for mi, za ni ma me me đu od nos kla se, ro da i ra se. To tro je mo ra se uze ti za jed no jer se, re ci mo, u Sje di nje nim Dr ža va ma na se-dam de set od sto po zi ci ja rad nič ke kla se na la ze že ne i oso be tam ni je bo je ko že (Ap ple 1996; vi di ta ko đe Bo ur di eu 1984). Isto va ži i za dru ge dr ža ve. No, ovaj tekst ba vi se i dru gim pi ta nji ma. Ov de su ge ri šem da re to rič ki raz voj dis kur sa kri tič ke pe da go gi je – tra di ci je ko ja i da lje ima udeo u ospo ra va nju ne kih de lo va neo li be ral nih i neo kon zer va tiv nih po li ti-ka u obra zo va nju – mo ra da se uhva ti u ko štac sa pro men lji vom gra đom i pro men lji vim ide o lo škim okol no sti ma. Kri tič ka pe da go gi ja – ra di kal na tra di ci ja ko ja te ži da uki ne kla-snu, ra snu i rod nu do mi na ci ju u po li ti ka ma i prak si – ne mo že se od vi ja ti i ne od vi ja se u va ku u mu. Ako se za i sta ne su o či mo sa da le ko se žnim de sni čar skim tran sfor ma ci ja ma i ne raz mi šlja mo o nji ma tak tič ki, naš uči nak bi će ne zna tan u smi slu stva ra nja pro tiv he ge-mo nij skog zdra vog ra zu ma i iz gra đi va nja pro tiv he ge mo nij skog sa ve za.

Za to is pi tu jem na či ne na ko je su, da ta ko ka žem, “iz te me lja” pro me nje ne dru štve ne i kul tur ne osno ve obra zov ne po li ti ke i obra zov nog dis kur sa. Mo ra mo us po sta-vi ti čvr šće ve ze iz me đu svo jih te o rij skih i kri tič kih dis kur sa, s jed ne, i kon kret nih tran s-for ma ci ja ko je da nas gu ra ju obra zov ne po li ti ke i prak se u fun da men tal no de sni čar skim prav ci ma, s dru ge stra ne. Je dan deo mo je ras pra ve nu žno je kon cep tu a lan; dru gi deo bi će pri klad no em pi rij ski da bih s kon cep ti ma po ve zao ono što zna mo o stvar nim, ma te ri jal-nim po sle di ca ma obra zov nog po me ra nja ude sno.

To što skre ćem pa žnju na “gru bu re al nost” po sle di ca ne zna či da po ri čem zna čaj te o rij skih in ter ven ci ja. Ni ti ti me su ge ri šem da do mi nant ne dis kur se ne tre ba stal no pre ki da ti kre a tiv nim učin ci ma što ih da ju raz ne za jed ni ce ko je se ba ve kri tič kim iz u ča va-njem obra zo va nja. Na rav no, kri tič ko iz u ča va nje obra zo va nja, kri tič ke obra zov ne po li ti ke i prak se zah te va ju te me ljan ras kid sa zdra vim ra zu mom. Me đu tim, iako je kon struk ci ja no-vih te o ri ja i uto pij skih vi zi ja va žna, isto ta ko je va žno i da se te te o ri je i vi zi je ute melje u jed noj ne ro man tič noj oce ni po sto je ćeg ma te ri jal nog i dis kur ziv nog te re na. Zdrav ra zum je već ra di kal no iz me njen, ali ne ta ko da to uli va spo koj mno gim kri tič kim edu ka to ri ma (Ap ple 2006; Ap ple 2013). Bez ana li ze tih tran sfor ma ci ja i rav no te že sna ga ko je tvo re te obes po ko ja va ju će pro me ne, bez ana li ze na pe to sti, di fe ren ci ra ju ćih od no sa mo ći i kon tra-dik ci ja unu tar njih, ima će mo sve ele gant ni je te o rij ske for mu la ci je, ali ni ma lo ele gant no ne će mo raz u me ti po lje dru štve ne mo ći na ko je bi te for mu la ci je tre ba lo pri me ni ti (Bo-ur di eu 1984).

Kao što sam ob ja snio u The Ro u tled ge In ter na ti o nal Hand bo ok of Cri ti cal Edu ca tion (Ap ple, Au, and Gan din 2009) i u Glo bal Cri sis, So cial Ju sti ce, and Edu ca tion (Ap ple 2010), ve li ki deo li te ra tu re o “kri tič kim pe da go gi ja ma” je ste po li tič ki i te o rij ski va žan i po ma-že da ostva ri mo ne ke do bit ke, ali ima i mno go manj ka vo sti. Isu vi še če sto ova li te ra tu ra ni je do volj no po ve za na sa tim ka ko skre ta nje ka ono me što bi se naj bo lje mo glo na zva ti

147

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

“kon zer va tiv nom mo der ni za ci jom” – reč je o kom bi na ci ji skre ta nja ka “no vom”, ko je je oli če no u tr ži štu, od go vor no sti i efi ka sno sti, i ka “sta rom” ko je oli ča va ju tra di ci o nal na kul tu ra i di sci pli na (Ap ple 2006; Ap ple and Bu ras 2006) – me nja zdrav ra zum i tran-sfor mi še ma te ri jal ne i ide o lo ške okol no sti ško lo va nja. Zbog to ga ta li te ra tu ra po ne kad li či na ne što što bi se naj bo lje mo glo opi sa ti kao “ro man tič na po si bi li stič ka” re to ri ka: tu je je zik mo gu ćeg za me na za kon zi stent nu tak tič ku ana li zu po sto je će rav no te že sna ga i ono ga što je po treb no da se ona iz me ni (Whitty 1974). To je za da tak ko ji pre u zi mam u ovom tek stu.

1. ZA O KRET UDE SNOU svo joj uti caj noj isto ri ji ras pra va o ku ri ku lu mu, Her bert Kli e bard je do ku men to vao ka ko se obra zov ne te me kon zi stent no ti ču krup nih su ko ba i kom pro mi sa iz me đu gru-pa sa su par nič kim shva ta nji ma “le gi tim nog” zna nja, “do brog” pod u ča va nja i uče nja, te “pra ved nog” dru štva (Kli e bard 1995). Da su ti su ko bi du bo ko uko re nje ni u opreč nim po gle di ma na ra snu, kla snu i rod nu prav du u obra zo va nju i ši rem dru štvu po tvr di li su i no vi ji, vi še kri tič ki ra do vi (Rury and Mi rel 1997; Te i tel ba um 1996; Sel den 1999). Ta su-par nič ka shva ta nja ni ka da ne ma ju jed nak udeo u ima gi na ci ji edu ka to ra ili gra đa na uop šte, ni ti ima ju jed na ku moć da uti ču na nji ho ve vi zi je. Sto ga ni jed na ana li za obra zo va nja ne mo že bi ti sa svim ozbilj na ako u nje nom sre di štu ni su ne pre kid ne bor be pu tem ko jih se ob li ku je te ren na ko me de lu je obra zo va nje.

Ta ko i da nas ima mo “no vi” skup kom pro mi sa, no vi sa vez i no vi blok mo ći sa sve ve ćim uti ca jem na obra zo va nje i dru štvo uop šte. Taj blok mo ći ob je di nio je mno štvo frak ci ja ka pi ta la ko je su pri vr že ne neo li be ral nim tr ži šnim re še nji ma za obra zov ne pro-ble me,2 neo kon zer va tiv ne in te lek tu al ce ko ji zah te va ju “vra ća nje” na vi še stan dar de i “za-jed nič ku kul tu ru”, auto ri tar ne po pu li stič ke re li gi o zne kon zer va tiv ce ko ji du bo ko bri nu zbog se ku lar no sti i za oču va nje svo jih tra di ci ja, te po seb ne gru pe iz re do va pro fe si o nal no usme re ne no ve sred nje kla se ko ja je pri vr že na ide o lo gi ji i teh ni ka ma podnošenja računa, me re nja i “upra vlja nja”. Iako su ten zi je i su ko bi unu tar tog sa ve za oči gled ni, u na če lu se nje go vi op šti ci lje vi od no se na obez be đi va nje obra zov nih uslo va za ko je se ve ru je da su neo p hod ni za ostva re nje do bi ti i us po sta vlja nje di sci pli ne u uslo vi ma sve oštri je me đu na-rod ne kon ku ren ci je, te za po vra tak u ro man ti zo va nu pro šlost “ide al nog” do ma, po ro di ce i ško le (Ap ple 1996; 2000; 2006; Ap ple, et al. 2003).

2 To obič no ide u pa ru sa od re đe nim vi zi ja ma o “vi so ko struč nim eko no mi-ja ma”. Za ana li zu o to me šta su za i sta te stru ke i šta je po treb no unu tar jed-ne ma nje ro man tič ne ver zi je neo li be ral ne eko no mi je, vi di Ap ple (2010), Brown, Green, and La u der (2001) i Ap ple (1996).

148

Reč no. 83/29, 2013.

U su šti ni, taj no vi sa vez je uklju čio obra zo va nje u ši ri skup ide o lo ških opre-de lje nja. Svr he obra zo va nja su iste kao i svr he na osno vu ko jih se de fi ni šu eko nom ski ci lje vi i do bro bit dru štva. Tu je reč o dra ma tič nom ši re nju sli ko vi te fik ci je slo bod nog tr ži šta; dra stič nom sma nji va nju od go vor no sti dr ža ve za po tre be dru štva; ja ča nju iz ra zi to kom pe ti tiv nih struk tu ra po kre tlji vo sti unu tar i iz van ško le; uma nji va nju oče ki va nja lju di u ve zi sa eko nom skom si gur no šću; “di sci pli no va nju” kul tu re i te la; i po pu la ri za ci ji ono-ga što je oči gle dan ob lik so ci jal nog dar vi ni zma, na šta ta ko ja sno i uz ne mi ru ju će uka zu je uspeh knji ge The Bell Cur ve, best se le ra ko ji go vo ri o in fe ri or nost cr nih lju di i lju di tam ni je bo je ko že uop šte (He rrn stein and Mur ray 1994; vi di ta ko đe Kin che loe, Ste in berg, and Gre e son 1997).

Na iz gled kon tra dik tor ni dis kur si o kom pe ti tiv no sti, tr ži štu i iz bo ru, s jed ne stra ne, te o podnošenju računa, usme re no sti ka učin ku, stan dar di ma, na ci o nal nom te-sti ra nju i na ci o nal nim ku ri ku lu mi ma, s dru ge stra ne, stva ra ju ta kvu bu ku da je te ško ču ti bi lo šta dru go. Ka ko sam po ka zao u vi še no vi jih knji ga, na ču dan na čin te ten den ci je za-pra vo ja ča ju jed na dru gu i po ma žu da se kon zer va tiv ne obra zov ne po zi ci je za ce men ti ra ju u na šem sva ko dnev nom ži vo tu (Ap ple 1996; 2000; 2006; 2013; Ap ple, et al. 2003).

Iako su za ža lje nje, pro me ne ko je se do ga đa ju da ju iz u zet nu pri li ku za ozbilj-no kri tič ko pro mi šlja nje. U vre me nu ra di kal ne dru štve ne i obra zov ne pro me ne, od pre-sud nog je zna ča ja da se do ku men tu ju pro ce si i učin ci ra zno vr snih i po ne kad kon tra dik-tor nih ele me na ta kon zer va tiv ne re sta u ra ci je; ka ko su raz ne gru pe te ele men te po sre do va le, pri la go di le, pri hva ti le i upo tre bi le u sop stve ne svr he; ka ko se lju di bo re oko njih u po li ti-ka ma i prak sa ma svog sva ko dnev nog obra zov nog ra da (Ran son 1995). U ovom tek stu bih da po ka žem ka ko se to do ga đa u te ku ćim “re for ma ma” kao što su mar ke ti za ci ja, i uvo đe nje na ci o nal nog ku ri ku lu ma i te sti ra nja. Ako mi, ko ji se ba vi mo kri tič kim obra zov nim po li-ti ka ma i prak sa ma, ne uči ni mo to, on da to zna či da de la mo bez raz u me va nja iz me nje nih od no sa mo ći ko ji kon stru i šu i re kon stru i šu dru štve no po lje mo ći. Iako Gram sci je va kri la-ti ca: “Pe si mi zam in te lek ta, op ti mi zam vo lje”, sna žno od je ku je i ko ri sna je za mo bi li za ci ju i oču va nje na de, bi lo bi lakomisleno re to rič kim slo ga nom za me ni ti pot pu ni ju ana li zu ko ja je be sum nje po treb na ako ho će mo da ostva ri mo uspeh.

2. NO VA TR ŽI ŠTA, STA RE TRA DI CI JEIza do brog de la na sta ju ćeg dis kur ziv nog sklo pa No ve de sni ce u vi še dr ža va sto ji stav ko jim se na gla ša va “kul tu ral na kon struk ci ja na ci je kao (ugro že nog) ra ja be lih (hri šćan skih) tra-di ci ja i vred no sti” (Gill born 1997b). Tu se pod ra zu me va kon struk ci ja jed ne iz mi šlje ne na ci o nal ne pro šlo sti, ko ja je u ne koj me ri mi to lo gi zo va na, na osno vu ko je se on da osu đu je sa da šnjost. Gary McCul loch tvr di da se iz me ni la pri ro da sli ka ko je smo ima li o ško lo va-nju. Iz me ni la se do mi nant na sli ka o obra zo va nju, ko je je bi lo “bez bed no, odo ma će no i

149

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

pro gre siv no” (u smi slu da vo di ka pro gre su i dru štve nom/lič nom po bolj ša nju), a po sta-lo je “opa sno, otu đe no i re gre siv no” (McCul loch 1997, str. 80). Pro šlost vi še ni je iz vor sta bil no sti, ona je sad obe lež je ne u spe ha, raz o ča ra nja i gu bit ka. To ži vo pi sno po ka zu ju na pa di na “pro gre siv nu or to dok si ju” ko ja da nas na vod no ne pri ko sno ve no vla da u uči o-ni ca ma mno gih dr ža va (vi di Hirsch 1996).

Re ci mo, u En gle skoj – a isto se mo že na ći i u Sje di nje nim Dr ža va ma, Austra-li ji i dru gde – Mic hael Jo nes, ured nik po li ti ke u The Sun day Ti mes, pri se ća se svog osnov nog ško lo va nja:

Za me ne su to bi la sreć na vre me na u osnov noj ško li. Če tr de se tak nas je se de lo u fik si ra nim dr ve nim klu pa ma sa ru pa ma za ma sti lo. Mo gli bi smo da se po me ra mo sa mo uz do pu šte nje, ko je se da va lo pre ko vo lje. Uči te lji ca je se de la za sto lom na po di ju mu is pred nas i kre ta la se sa mo ka ta bli. Ona je pri jat no mi ri sa la i uli va la stra ho po što va nje. (Na ve de no u McCul loch 1997, str. 78)

Po me ša ne sli ke di sci pli ne, mi ri sa (ja kog i go to vo “pri rod nog”) i stra ho po što va nja iza zi va ju ču đe nje. No, autor ide da lje, ja di ku ju ći nad pro te klih tri de set go di na “re for me” ko ja je pre o bra zi la osnov ne ško le. O is ku stvu svo je de ce Jo nes ka že:

Mo ja de ca su pr ve go di ne svog ško lo va nja pro ve la u ogled noj ško li gde im je bi lo do pu šte no da lu ta ju uoko lo po svo joj vo lji, raz vi ja ju svo ju pra vu in di vi du al nost i iz be ga va ju či ta nje, pi sa nje i ra ču na nje. Sve je to bi lo za nji ho vo do bro, uve ra va li su nas. Ali ni je ta ko bi lo. (Na ve de no u McCul loch 1997, str. 78)

Za Jo ne sa, “dog mat ska or to dok si ja” pro gre siv nog obra zo va nja “vo di la je pra vo u obra zov-no i dru štve no na za do va nje”. Sa mo su de sni čar ske re for me spro ve de ne ’80-ih i ’90-ih go di na 20. ve ka mo gle za u sta vi ti i pre o kre nu ti tok tog na za do va nja (McCul loch 1997, str. 78). Sa mo je ta da iz mi šlje na pro šlost mo gla da se vra ti.

Isto se pri ča i sa dru ge stra ne Atlan ti ka, u Sje di nje nim Dr ža va ma. Isti sen ti-men ti od je ku ju u iz ja va ma lič no sti kao što su Wil li am Ben nett, E. D. Hirsch, Jr., Di a ne Ra vitch, ko je kao da ve ru ju da pro gre si vi zam da nas pre o vla đu je u obra zov noj po li ti ci i prak si i uni šta va dra go ce nu pro šlost (vi di na pri mer Ra vitch 2000; Ra vitch 2005; Ap ple 2001).3 Svi oni ve ru ju da mo že mo ima ti de lo tvor ne ško le sa mo ako se po o štri kon tro la

3 Ra vitch je bit no pro me ni la svoj stav. Ona da nas jav no iz ra ža va ne sla ga nje sa mno gim svo jim ra ni jim sta vo vi ma i bra ni jav ne ško le i na stav ni ke u nji ma. Vi di Ra vitch (2010).

150

Reč no. 83/29, 2013.

ku ri ku lu ma i pod u ča va nja (kao i sa mih uče ni ka, na rav no), ob no ve “na še” iz gu blje ne tra-di ci je, te po ja ča di sci pli na i kom pe ti tiv nost u obra zo va nju u onoj me ri ka ko je to ne ka da, ve ru ju oni, bi lo. Tim lič no sti ma pri dru žu ju se dru gi sa slič nim za mer ka ma. Ovi dru gi se, me đu tim, okre ću dru ga či joj pro šlo sti za dru ga či ju bu duć nost. Kod njih je ma nje reč o pro šlo sti mi ri sa, stra ho po što va nja i auto ri te ta, tu se ra di o pro šlo sti tr ži šne “slo bo de”. Oni mi sle da se ni šta ne mo že po sti ći – čak ni ob no va stra ho po što va nja i auto ri te ta – ako se u ško le ne uve de tr ži šna slo bo da za hva lju ju ći ko joj će op sta ti sa mo “do bre” ško le.

Mo ra mo raz u me ti da te po li ti ke pred sta vlja ju ra di kal nu tran sfor ma ci ju. S ob zi rom na ide o lo ška kre ta nja u na šim dr ža va ma, da su do šle s dru gog kra ja po li tič kog spek tra, bi le bi isme ja ne na mno go na či na. Na da lje, ne sa mo što su za sno va ne na ro man-ti zo va noj pa sto ral noj pro šlo sti, te re for me ne mo gu se po hva li ti ni svo jom ute me lje no šću u is tra ži va nji ma. Na rav no, ka da se i po zi va ju na ne ko is tra ži va nje, to is tra ži va nje če sto slu ži kao re to rič ko oprav da nje za una pred for mi ra na uve re nja o na vod noj efi ka sno sti tr ži šta ili re ži ma stro ge od go vor no sti, ili je pri lič no manj ka vo, kao če sto na vo đe ni rad Chub ba i Mo ea o mar ke ti za ci ji (Chubb and Moe 1990; Whitty 1997).

No, bez ob zi ra na to ko li ko su ra di kal ne ne ke od pred lo že nih “re for mi” i ko-li ko je sla ba em pi rij ska osno va ko ja ih pod u pi re, te re for me da nas re de fi ni šu te ren ras pra-ve o svim obra zov nim pi ta nji ma. Po sle ni za go di na kon zer va tiv nih na pa da i mo bi li za ci ja, po sta lo je ja sno da se “ide je za ko je se ne ka da go vo ri lo da su la ko mi sle ne, ne u po tre blji ve ili eks trem ne” da nas sve vi še vi de kao zdra vo ra zum ske (Gill born 1997b, str. 357).

Tak tič ki gle da no, ostva re na re kon struk ci ja zdra vog ra zu ma po ka zu je se kao iz u zet no de lo tvor na. Na pri mer, tu se ko ri ste ja sne dis kur ziv ne stra te gi je ko je se opi su ju kao “jed no sta van go vor” ili je zik ko ji “sva ko mo že da raz u me”. (Ne mam sa svim ne ga ti van stav pre ma to me. Mno gi “pro gre siv ni” edu ka to ri, uklju ču ju ći i mno ge ko ji pi šu o kri tič koj pe da go gi ji, tek tre ba da shva te va žnost tih stva ri [vi di Ap ple 1988; 1999; 2006].)4 Po red to ga što vla sti tu po zi ci ju pred sta vlja ju kao “zdra vo ra zum sku”, te stra te gi je pre ćut no su ge-ri šu da me đu opo nen ti ma po sto ji ne ka za ve ra da se po rek ne isti na ili da se ka že sa mo ono što je “po mod no” (Gill born 1997b, str. 353). O to me Gill born:

4 Po sto ji, na rav no, obim na li te ra tu ra o “ja sno ći” u tek sto vi ma kri tič ke pe da-go gi je, sa pri lo zi ma ko ji do la ze s obe stra ne, a da li smo ih Bur bu les, Gi ro ux, Lat her, Gi tlin, ja i mno gi dru gi. Sma tram da je ta ras pra va od su štin skog zna ča ja. Iako po sto ji opa snost da se žr tvu je te o rij ska ele gan ci ja, te bo gat stvo i ni jan si ra nost je zi ka u na šim po ku ša ji ma da bu de mo ja sni, i da lje po sto ji mno go aro gan ci je, pra ve alj ka vo sti i pu ke re to ri ke u mno gim za jed ni ca ma kri tič kih edu ka to ra. Oči gled no po sto ji po tre ba da se iza đe u su sret slo že no-sti; ali tu je i po tre ba da se ne mar gi na li zu ju bla go na klo ni či ta o ci.

151

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

To je moć na teh ni ka. Pr vo, ona pret po sta vlja da ne ma pra vih ar gu me na ta pro tiv iza-bra ne po zi ci je; svi su par nič ki po gle di se ta ko vi de kao la žni, ne is kre ni ili se bič ni. Dru go, ta teh ni ka pred sta vlja go vor ni ka kao do volj no hra brog i po šte nog da iz go-vo ri ono što je (bi lo) ne iz go vor lji vo. Ta ko se se bi da je vi so ka mo ral na po zi ci ja dok se opo nen ti još vi še oma lo va ža va ju. (Gill born 1997b, str. 353)

Te ško je ne vi de ti ta svoj stva kod jed nog de la kon zer va tiv ne li te ra tu re. Ta ko He rrn stein i Mur ray (1994) iz no se ne za mi sli ve “isti ne” o ge ne ti ci i in te li gen ci ji, a E. D. Hirsch “lju-ti to” po ka zu je ka ko pro gre siv ni edu ka to ri uni šta va ju “ozbilj no” ško lo va nje (Hirsch 1996; Ra vitch 2005).

3. TR ŽI ŠTA I UČI NAKUzmi mo kao pri mer za na či ne na ko je se sve to od vi ja je dan ele ment kon zer va tiv ne mo der-ni za ci je – neo li be ral ni stav da će ne vi dlji va ru ka tr ži šta ne mi nov no do ve sti do bo ljih ško la. Ro ger Da le nas pod se ća da se “tr ži šte” po na ša kao me ta fo ra, a ne kao eks pli cit na smer-ni ca za de lo va nje. Ono ni je de no ta tiv no, ne go je ko no ta tiv no. Za to i ono sa mo mo ra da se “pro da” oni ma ko ji će bi ti na nje mu i ži ve ti s nje go vim učin ci ma (na ve de no u Men ter et al. 1997, str. 27). Tr ži šta se pro da ju, to jest oprav da va ju, stra te gi jom de po li ti zo va nja. Za njih se ka že da su pri rod na i ne u tral na, te da se upra vlja ju pre ma tru du i kva li te tu. A oni ko ji se pro ti ve tr ži štu su sto ga po de fi ni ci ji i pro tiv tru da i kva li te ta. Tr ži šta su i na-vod no ma nje pod lo žna po li tič kom uti ca ju i pri ti sku bi ro krat skih pro ce du ra. Po vrh to ga, osla nja ju se na ra ci o na lan iz bor in di vi du al nih ak te ra (Men ter et al. 1997, str. 27; vi di ta ko đe Wit te 2000). Ta ko tr ži šta i za jem če ne na gra de za trud i kva li tet tre ba da idu u pa ru ka ko bi pro iz ve li “ne u tral ne”, a po zi tiv ne re zul ta te. Sto ga se mo ra ju us po sta vi ti me ha ni-zmi ko ji da ju po dat ke o pred u zet nič koj efi ka sno sti i učin ko vi to sti. I upra vo se do go di lo to upa ri va nje tr ži šta i me ha ni za ma za do bi ja nje po da ta ka o učin ku. No ima raz lo ga da se po sum nja da je ta ve za uspe šna.

3.1. La žne na deU jed nom od naj pro mi šlje ni jih kri tič kih pri ka za po da ta ka o mar ke ti za ci ji, Ge off Whitty nas opo mi nje da ne me ša mo re to ri ku i stvar nost. Po što je pro u čio is tra ži va nja iz vi še ze ma lja, Whitty tvr di da se kao la žne mo gu po ka za ti na de onih ko ji za go va ra ju pla no ve o tr ži šnom “iz bo ru” da će nad me ta nje po ve ća ti efi ka snost i pri jem či vost ško la, a de ci u pod re đe nom po lo ža ju da ti mo guć no sti ko je ona sa da ne ma ju (Whitty 1997, str. 58). Te na de se ne ostva ru ju i ni je ve ro vat no da će se ostva ri ti “u kon tek stu ši rih po li ti ka ko je se ne ba ve du bljim dru štve nim i kul tur nim ne jed na ko sti ma”: “Ato mi zo va no od lu či va nje u kla sno iz ra zi to po de lje nom dru štvu mo že stvo ri ti pri vid da se sva ko me da ju jed na ke šan se,

152

Reč no. 83/29, 2013.

ali pre ba ci va nje od go vor no sti za do no še nje od lu ka iz jav ne u pri vat nu sfe ru mo že u stva ri da su zi op seg ko lek tiv ne ak ci je za po bolj ša nje obra zo va nja za sve” (Whitty 1997, str. 58). Ka da se to po ve že sa či nje ni com da u prak si, ka ko ću usko ro po ka za ti, neo li be ral ne po li-ti ke ko je sa dr že tr ži šna “re še nja” mo gu za pra vo bi ti u slu žbi re pro duk ci je, a ne uki da nja, tra di ci o nal nih hi je rar hi ja kla se i ra se, ima mo raz lo ga da se za mi sli mo (Whitty 1997; vi di ta ko đe Whitty, Ed wards, and Ge wirtz 1993; Ap ple 1996; 2006; Ball 2003; Po wer, Ed-wards, Whitty, and Wig fall 2003).

Iz tog raz lo ga tre ba da po gle da mo skri ve ne učin ke neo li be ral nih tvrd nji ko-ji su isu vi še če sto ne vi dlji vi u re to ri ci i me ta fo ra ma nji ho vih za go vor ni ka, ume sto da te tvrd nje pri hva ta mo zdra vo za go to vo. S ob zi rom na ogra ni če nja ko ja na me će obim ovog tek sta, iza bra ću ne ko li ko pi ta nja ko ji ma se po sve ću je ma nja pa žnja ne go što bi to tre ba lo, ali u ve zi sa ko ji ma su sa da ura đe na ozbilj na is tra živa nja.

En gle sko is ku stvo nam je ov de od ko ri sti, pre sve ga za to što se za go vor ni ci tr ži šta po put Chub ba i Mo ea (1990) u ve li koj me ri osla nja ju na to is ku stvo, a i za to što su kre ta nja ko ja ana li zi ram tu naj da lje od ma kla. Go di ne 1993, Za kon o obra zo va nju je u En gle skoj po tvr dio po sve će nost dr ža ve mar ke ti za ci ji. Uprav nim te li ma lo kal nih obra zov-nih vla sti dat je man dat da sva ke go di ne for mal no raz mo tre “pre la zak na dru ga da va nja” (to jest, iz la zak ško le iz lo kal nog škol skog si ste ma kon tro le i ula zak u tr ži šnu utak mi cu) (Po wer, Hal pin, and Fitz 1994, str. 27). Ta ko je dr ža va svom sna gom sta la iza pri ti ska da se spro ve du neo li be ral ne re for me.5 Ali, ume sto da se ta ko do bi ju prilagođeni i di ver si fi-ko va ni ku ri ku lu mi, tr ži šna utak mi ca ni je pre vi še od ma kla od tra di ci o nal nih mo de la, ta ko čvr sto ušan če nih u da na šnje ško le (Po wer, Hal pin, and Fitz 1994). Ni ti je to ra di kal no iz me ni lo od no se ne jed na ko sti ko ji ka rak te ri šu ško lo va nje.

U svo jim op šir nim ana li za ma uči na ka tr ži šnih re for mi “na te re nu”, Ball i nje go ve ko le ge skre nu li su pa žnju na ne ke raz lo ge zbog ko jih bi smo mo ra li da bu de mo pri lič no opre zni. Oni su po ka za li ka ko se u tim si tu a ci ja ma obra zov ni prin ci pi i vred no-sti me nja ju da bi ko mer ci jal na pi ta nja pre teg nu la u ob li ko va nju ku ri ku lu ma i ras po de li sred sta va (Ball, Bo we, and Ge wirtz 1994, str. 39; vi di ta ko đe Ball 2007; Ball 2012). Na pri mer, upa ri va nje tr ži šta sa zah te vom da se us po sta ve i ob ja vlju ju in di ka to ri učin ka po-put “na ci o nal ne ta be le re zul ta ta sa te sto va” u En gle skoj je na gna lo ško le da sve vi še mi sle o to me ka ko da pri vu ku “mo ti vi sa ne” ro di te lje sa “pa met nom” de com. Na taj na čin ško le mo gu da po bolj ša ju svo ju re la tiv nu po zi ci ju unu tar lo kal nih si ste ma nad me ta nja. To je sup til no, ali su štin sko po me ra nje na gla ska – o ko me se jav no ne go vo ri ono li ko če sto ko-li ko bi tre ba lo – sa po tre ba uče ni ka na nji hov uči nak i sa ono ga što ško le či ne za uče ni ke

5 Sa da šnji sa vez kon zer va ti va ca i li be ral nih de mo kra ta oči gled no još po ja ča va štet ne ten den ci je o ko ji ma ov de go vo rim.

153

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

na ono što uče ni ci či ne za ško le. Ne pri jat no če sto to ide za jed no sa pre u sme ra va njem re sur sa od uče ni ka za ko je se ka že da ima ju po seb ne po tre be ili te ško će u uče nju, da bi je dan deo tih sred sta va oti šao na ogla ša va nje i od no se sa jav no šću. Uče ni ci sa “po seb nim po tre ba ma” ni su sa mo sku pi, oni ta ko đe sni ža va ju re zul ta te na onim, ta ko va žnim ta be-la ma (Gill born and Youdell 2000).

Ne sa mo da to ote ža va “stva ra nje uti ska u jav no sti” da je ško la do bra, ne go či ni te škim i da se pri vu ku “naj bo lji” i za ško lu naj da ro vi ti ji na stav ni ci (Ball, Bo we, and Ge wirtz 1994, str. 17-19). Me đu tim, či tav po du hvat us po sta vlja nov si stem me re nja i no vi skup ci lje va u skla du sa stal nom te žnjom da se po be di u tr ži šnoj utak mi ci. To je stvar ko ja ima ogro man zna čaj, ne sa mo u smi slu uti ca ja na sva ko dnev ni ži vot ško le (Ge wirtz 2002), ne go i zbog na či na na ko je po ka zu je ka ko se pre o bra ža va ono što va ži za do bro dru štvo i od go vor nog gra đa ni na. Do zvo li te mi da o to me ka žem ne što uop šte no.

Već sam re kao da iza svih obra zov nih pred lo ga sto je vi zi je pra ved nog dru štva i do brog uče ni ka. Neo li be ral ne re for me o ko ji ma go vo rim kon stru i šu to na po se ban na-čin. Iako su od re đu ju ća svoj stva neo li be ra li zma uglav nom iz ve de na iz sre di šnjih prin ci pa kla sič nog li be ra li zma, kon kret no iz kla sič nog eko nom skog li be ra li zma, po sto je bit ne raz-li ke iz me đu kla sič nog li be ra li zma i neo li be ra li zma. Te su raz li ke od su štin skog zna ča ja za raz u me va nje po li ti ke obra zo va nja i tran sfor ma ci ja kroz ko je obra zo va nje upra vo pro la zi. Mark Ol ssen ja sno opi su je te raz li ke u sle de ćem odelj ku. Ode ljak vre di da se ci ti ra u ce li ni.

Dok je kla sič ni li be ra li zam ne ga tiv na kon cep ci ja dr žav ne mo ći pre ma ko joj se po-je di nac shva ta kao svr ha ko ju tre ba oslo bo di ti od in ter ven ci ja dr ža ve, neo li be ra li-zam je po zi tiv na kon cep ci ja ulo ge dr ža ve u stva ra nju od go va ra ju ćeg tr ži šta pu tem obez be đi va nja uslo va, za ko na i in sti tu ci ja ko ji su neo p hod ni za de lo va nje tog tr ži-šta. U kla sič nom li be ra li zmu po je din cu su svoj stve ni auto nom na ljud ska pri ro da i spo sob nost da upra žnja va slo bo du. U neo li be ra li zmu dr ža va bi da stvo ri pred u zi-mlji vog i kom pe ti tiv nog po je din ca. U kla sič nom mo de lu, te o rij ski cilj dr ža ve bio je ogra ni ča va nje i uma nji va nje sop stve ne ulo ge na osno vu pret po stav ki o uni ver zal nom ego i zmu (se bič nom po je din cu), te o ri je o ne vi dlji voj ru ci po ko joj su in te re si po je-din ca ujed no i in te re si dru štva u ce li ni, i po li tič ke mak si me o la is sez-fa i re. U pre la sku sa kla sič nog li be ra li zma na neo li be ra li zam, to me je pri do dat još je dan ele ment, jer ta kav pre la zak sa dr ži pro me nu po zi ci je su bjek ta od “ho mo eco no mi cu sa”, ko ji se pri rod no po na ša u skla du sa se bič nim in te re si ma i re la tiv no je odvo jen od dr ža ve, ka “ma ni pu la bil nom čo ve ku” ko ga je stvo ri la dr ža va i ko ji se stal no pod sti če da se “kon stant no pri la go đa va”. Kon cep ci ja se bič nog su bjek ta da kle ni je za me nje na ili od ba če na za rad no vih ide a la “neo li be ra li zma”; stvar je u to me što su se u vre me op šteg bla go sta nja po ja vi le mo guć no sti za bez bri žnu le njost, zbog če ga je na sta la

154

Reč no. 83/29, 2013.

po tre ba za no vim ob li ci ma bud no sti, nad gle da nja, “vred no va nja učin ka” i kon tro le uop šte. U tom mo de lu dr ža va pre u zi ma na se be da nas odr ža va na vi si ni za dat ka. Dr ža va će se po bri nu ti za to da sva ka oso ba “stal no da je sve od se be” u ono me što li či na pro ces “upra vlja nja bez upra vlja nja”. (Ol ssen 1996, str. 340)

Re zul ta ti is tra ži va nja ko je su spro ve li Ball i nje go ve ko le ge po ka zu ju ka ko to dr ža va za i sta ra di: ona osna žu je neo bič nu kom bi na ci ju tr ži šnog in di vi du a li zma i kon tro le stal nim upo-red nim jav nim oce nji va njem. Na ši ro ko pu bli ko va ne ta be le utvr đu ju re la tiv nu vred nost ak te ra na obra zov nom tr ži štu. Vred ne su sa mo one ško le kod ko jih se oči tu je rast učin ka. Uz to, sa mo uče ni ci ko ji su u sta nju da “stal no da ju sve od se be” mo gu za dr ža ti te ško le na “pra vom” pu tu. Me đu tim, iako je sve to va žno, ti me se ne mo gu sa svim osve tli ti ne ki dru gi me ha ni zmi ko ji ma neo li be ral ne re for me pro iz vo de učin ke ra slo ja va nja. Tu u pr vi plan do la zi kla sno pi ta nje ona ko ka ko su ob ja sni li Ball, Bo we i Ge wirtz (1994).

Ro di te lji iz re do va sred nje kla se su oči gled no naj po vla šće ni ji u tom kul tur-nom sklo pu, ne sa mo za to što, ka ko smo vi de li, ško le ju re za nji ma. U na če lu, ro di te lji iz re do va sred nje kla se iz ve šti li su se u ko ri šće nju tr ži šnih me ha ni za ma u obra zo va nju i ras po la ga nju svo jim dru štve nim, eko nom skim i kul tur nim ka pi ta lom. “Vi še je ve ro vat-no da će ro di te lji iz re do va sred nje kla se ima ti zna nje, ve šti ne i kon tak te za de ko di ra nje sve slo že ni jih i sve ma nje re gu li sa nih si ste ma iz bo ra i upi si va nja te ma ni pu li sa nje nji ma. Što je si stem ma nje re gu li san, ve ća je mo guć nost za upo tre bu ne for mal nih pro ce du ra. U ce li ni gle da no, sred nja kla sa je i spo sob ni ja da svo ju de cu vo di kroz si stem” (Ball, Bo we, and Ge wirtz 1994, str. 19; vi di ta ko đe Ball 2003; Po wer, Ed wards, Whity, and Wig fall 2003). To što se kla sa i ra sa ukr šta ju i uti ču jed na na dru gu na slo že ne na či ne zna či da će ra slo ja va nje “pri rod no” bi ti pre sud no obe le že no ra som kao i kla som, ali i po red to ga tre ba bi ti na či sto s tim da tr ži šni si ste mi u obra zo va nju če sto ne po sred no ima ju svoj sve sni i svoj ne sve sni ra i son d’etre u stra hu od “Dru gog” i pri kri ve ni su iz ra zi ra si ja li za ci je obra zov ne po li ti ke (Ap ple 2006; Omi and Wi nant 1994; McCarthy and Cir chlow 1994; McCarthy 1998; Gill born and Youdell 2000; Lip man 2011).

Eko nom ski i dru štve ni ka pi tal mo gu se na raz ne na či ne pre to či ti u kul tur ni ka pi tal. Što se tr ži šnih pla no va ti če, bo ga ti ji ro di te lji ima ju flek si bil ni je rad no vre me i mo gu obi ći mno ge ško le. Oni ima ju ko la – ne ret ko vi še ko la – i mo gu se bi da pri u šte da vo ze svo ju de cu s jed nog na dru gi kraj gra da ka ko bi ona po ha đa la “bo lju” ško lu. Nji ma su ta ko đe na ras po la ga nju skri ve ni kul tur ni re sur si, po put kam po va i van škol skih pro gra ma (ča so vi ple sa, mu zi ke, ra ču na ra itd.), ko ji da ju nji ho voj de ci iz ve snu “la ko ću”, “stil”, ko ji iz gle da “pri rod no” a de lu je kao skup kul tur nih re sur sa. Nji ho ve za li he dru štve nog i kul-tur nog ka pi ta la – po zna ni ci, “si gur nost” u su sre tu sa za po sle ni ma u obra zo va nju – je su ne vi dlji vo, ali moć no skla di šte re sur sa. Ta ko je ve ro vat ni je da će bo ga ti ji ro di te lji ras po la-

155

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ga ti ne for mal nim zna njem i ve šti nom – Bo ur di eu (1984) bi to na zvao “ha bi tu som” – što ih ospo so blja va da de ko di ra ju i upo tre be tr ži šne ob li ke u vla sti tu ko rist. Svest o to me, ko ju bi smo mo gli na zva ti “samopo uz da njem” – što je i sa mo re zul tat pro šlih iz bo ra ko ji pri-kri ve no, ali ne ma nje sna žno za vi se od eko nom skih re sur sa bez ko jih ne bi ni mo gle da se do no se eko nom ske od lu ke – je ste ne vi dlji vi ka pi tal ko ji pod u pi re nji ho vu spo sob nost da se po ga đa ju oko tr ži šnih ob li ka i “sna đu u si ste mu” za hva lju ju ći sku pu ne for mal nih kul-tur nih pra vi la (Ball, Bo we, and Ge wirtz 1994, str. 20-22; vi di ta ko đe Ball 2003; Po wer, Ed wards, Whity, and Wig fall 2003).

Na rav no, tre ba re ći da ni ro di te lji iz re do va rad nič ke kla se, si ro ma šnih i/ili imi gra na ta ni ka ko ni su bez ve šti na u tom smi slu. Na po slet ku, po treb ni su ogrom na ve šti na, hra brost i dru štve ni i kul tur ni re sur si da bi se pre ži ve lo u iz ra blji vač kim i de pre-siv nim pri li ka ma. Za to se tu raz vi ja ju ko lek tiv ne spo ne, ne for mal ne mre že i kon tak ti, kao i spo sob nost da se sna đe u si ste mu na pri lič no ni jan si ra ne, in te li gent ne i če sto upe ča tlji-ve na či ne (Fi ne and We is 1998; Du ni er 1999). Me đu tim, po kla pa nje iz me đu isto rij ski ute me lje nog ha bi tu sa za ko ji se oče ku je da ga ima ju ško le i ak te ri ško lo va nja i ha bi tu sa bo lje sto je ćih ro di te lja, u kom bi na ci ji sa ma te ri jal nim re sur si ma ko ji su do stup ni tim ro di te lji ma, obič no vo di ka uspe šnoj kon ver zi ji eko nom skog i dru štve nog ka pi ta la u kul-tur ni ka pi tal (Bo ur di eu 1996; Swartz 1997). A upra vo to se do ga đa u En gle skoj (Po wer, Ed wards, Whity, and Wig fall 2003; Ball 2003).

3.2. Po ve zi va nje tr ži šta sa te sti ra njemNo vi je ob u hvat ne ana li ze ukup nih re zul ta ta tr ži šnih mo de la po tvr đu ju te opi se zbi va nja u ško la ma i ši reg sku pa od no sa mo ći. U tom ba vlje nju učin ci ma na pe te a opet de lo tvor ne spre ge neo li be ral nih i neo kon zer va tiv nih po li ti ka is pi tu ju se me đu na rod ne ten den ci je po-re đe njem zbi va nja u vi še dr ža va – na pri mer, u Sje di nje nim Dr ža va ma, En gle skoj i Vel su, Austra li ji i na No vom Ze lan du – u ko ji ma je ta spre ga sve sna žni ja. Re zul ta ti po tvr đu ju sta vo ve ko je sam ov de iz neo. Do zvo li te mi da po no vim ne ke od naj zna čaj ni jih na la za tih is tra ži va nja, ko ji ujed no i naj vi še uz ne mi ru ju.

Na ža lost, isu vi še se uobi ča ji lo da se za me re nje “uspe ha” škol skih re for mi naj-vi še ko ri ste re zul ta ti na stan dar di zo va nim te sto vi ma po stig nu ća. To jed no stav no ta ko ne mo že. Mo ra mo se stal no pi ta ti šta te re for me či ne od ško la u ce li ni i šta ra de sva kom od uče sni ka u re for mi po na o sob, uklju ču ju ći tu na stav ni ke, uče ni ke, či nov ni ke, pri pad ni ke za jed ni ce, lo kal ne ak ti vi ste itd. Uzmi mo za pri mer ulo gu škol skog di rek to ra ko ja se ra di kal-no me nja sa raz vo jem tr ži šnih “sa mo u prav nih” ško la u mno gim dr ža va ma. Ume sto ma nje, ta ko se vi še mo ći kon so li du je unu tar ad mi ni stra tiv ne struk tu re. Vi še vre me na i ener gi je tro ši se na odr ža va nje ili po bolj ša nje pred sta ve o “do broj ško li”, ne go što se tro ši na pe da go-šku i pro gram sku sup stan cu. Isto vre me no, iz gle da da se auto no mi ja na stav ni ka ne po ve ća va

156

Reč no. 83/29, 2013.

i da se nji ho va pro fe si ja ne usa vr ša va: oni su iz lo že ni po ja ča nom pri ti sku u okol no sti ma u ko ji ma uvek ima još mno go to ga da se ura di, pri če mu če sto za to ima pre ma lo fi nan sij skih, ma te ri jal nih, ljud skih i emo ci o nal nih re sur sa (Ap ple 1988; 2000, str. 113-136; Ge wirtz 2002; Va len zu e la 2005). (To što je pod pred sed ni kom Oba mom obra zov na po li ti ka u Sje di nje nim Dr ža va ma us pe la da pro ve ru učin ka na stav ni ka pu tem re zul ta ta ko je po sti žu nji ho vi uče ni ci na stan dar di zo va nim te sto vi ma po sta vi kao ključ ni ele ment u na ci o nal nom pro gra mu ja sno po ka zu je ka ko su ta kve po li ti ke i da lje ja ke [vi di na pri mer Ap ple 2011].) Za ču do, ka ko se već pri me ću je, ško le sve vi še li če jed na na dru gu, i sve se vi še po sve ću ju stan dard nom, tra di ci o nal nom me to du pod u ča va nja či ta vog raz re da te stan dard nom i tra-di ci o nal nom (če sto jed no kul tur nom) ku ri ku lu mu (Whity, Po wer, and Hal pin 1998, str. 12-13; Va len zu e la 2005; Au 2009). Ako pa žnju usme ri mo sa mo na re zul ta te te sti ra nja, ne će mo vi de ti ne ke za i sta du bo ke tran sfor ma ci je, od ko jih mno ge mo gu da nas za bri nu.

Te ši re po sle di ce iza zi va i to što u mno gim ze mlja ma neo li be ral ne vi zi je o kva zi-tr ži štu obič no idu za jed no sa neo kon zer va tiv nim pri ti skom da se re gu li šu sa dr žaj i po na ša nje na ci o nal nim ku ri ku lu mi ma, na ci o nal nim stan dar di ma i na ci o nal nim si ste mi ma vred no-va nja. Ta spre ga je isto rij ski kon tin gent na i ni je ap so lut no nu žno da to dvo je ide za jed no. Ali, neo li be ra li zam ima ne ka svoj stva zbog ko jih je ve ro vat no da se za la ga nje za sla bu dr ža vu i ve ra u tr ži šte uje di ne sa za la ga njem za ja ku dr ža vu i re gu la tor ne te la, zna nje i vred no sti.

Jed nim de lom to je ta ko zbog na ra sta ju će mo ći “eva lu a tiv ne dr ža ve” i raz vo ja kul tu re nad gle da nja ko ji to pra ti (Ap ple 2006). To se od no si na ten den ci je ko je su u po-čet ku mo gle iz gle da ti kao me đu sob no pro tiv reč ne. Dok se či ni da dr ža va po či nje da pre no-si moć na po je din ce i auto nom ne usta no ve ko ji se sve vi še nad me ću na tr ži štu, ona osta je ja ka u ključ nim obla sti ma (Whity, Po wer, and Hal pin 1998, str. 36; Clar ke and New man 1997). Da po no vim, kla sič ni li be ra lizam i nje go va ve ra u “pred u zet nič ki in di vi du a li zam” na tr ži štu raz li ku ju se od sa da šnjih ob li ka neo li be ra li zma po to me što su po to nji pri vr že ni re gu la tor noj dr ža vi. Neo li be ra li zam u stva ri zah te va stal nu po tvr du da oso ba za i sta “da je sve od se be” (Ol ssen 1996). U tim uslo vi ma obra zo va nje ne sa mo što po sta je ro ba ko jom se mo že tr go va ti po put hle ba ili auto mo bi la, pri če mu po slov ne vred no sti, pro ce du re i me ta fo re do mi ni ra ju, ne go i obra zov ni re zul ta ti mo ra ju bi ti svo di vi na stan dar di zo va ne “in di ka to re učin ka” (Whity, Po wer, and Hal pin 1998, str. 37-38; Clar ke and New man 1997). To je u sa vr še nom skla du sa po tre bom da se stvo re me ha ni zmi za is pu nje nje neo-kon zer va tiv nih na sto ja nja da se od re di ko ja zna nja, vred no sti i po na ša nja tre ba stan dar-di zo va ti i pro gla si ti “le gi tim nim”, o če mu ću de talj ni je go vo ri ti u sle de ćem odelj ku.

U su šti ni, sve do ci smo pro ce sa u ko jem dr ža va kri vi cu za oči te ne jed na ko sti u ve zi sa do stup no šću i re zul ta ti ma – ko je je ina če obe ća la da će ubla ži ti – pre ba cu je sa se be na ško le, ro di te lje i de cu. Na rav no, to je deo ši reg pro ce sa u ko jem do mi nant ne eko nom ske gru pe kri vi cu za ma siv ne i ne rav no mer ne po sle di ce svo jih po gre šnih od lu ka pre ba cu ju sa

157

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

se be na dr ža vu. Dr ža va ta ko upa da u ve o ma re al nu kri zu le gi tim no sti. Sto ga ne sme da nas iz ne na di to što dr ža va on da te ži da kri zu iz me sti iz van svo jih okvi ra (Ap ple 1995; 2012).

Na rav no, dr ža va se ne ra slo ja va sa mo na kla se, ra slo ja va nje je in he rent no obe-le že no i ka te go ri ja ma po la/ro da i ra se (Ap ple, et al. 2003; Omi and Wi nant 1994; Ep stein and Johnson 1998; Mid dle ton 1998; Le o nar do 2008). To po tvr đu ju i ar gu men ti ko je da ju Whitty, Po wer i Hal pin (1998). Oni is ti ču rod na obe lež ja na či na na ko je se raz mi šlja o vo đe nju ško la, pri če mu “ma sku li ni” po slov ni mo de li sve vi še do mi ni ra ju (str. 60-62). Iako po sto ji opa snost da skli znu u re duk ci o ni stič ke i esen ci ja li zi ra ju će ar gu men te, te tvrd-nje uglav nom sa dr že vred ne uvi de. Ti uvi di se po kla pa ju sa ra do vi ma dru gih struč nja ka unu tar i iz van obra zo va nja, ko ji uvi đa ju da na či ni na ko je de fi ni še mo jav no i pri vat no, ko je je zna nje naj vred ni je, te ka ko tre ba raz mi šlja ti o in sti tu ci ja ma i ka ko ih vo di ti pot-pu no pro iz la ze iz rod ne obe le že no sti dru štva (Fra ser 1989; 1997). Te ši ro ke ide o lo ške po sle di ce – ko je, na pri mer, omo gu ća va ju skla pa nje ko a li ci je iz me đu neo li be ra la i neo-kon zer va ti va ca, te ma sku li ni za ci ju te o ri ja, po li ti ka i upra vljač kog go vo ra – ima ju ve lik uti caj i ote ža va ju da se zdrav ra zum usme ri u kri tič ki jim prav ci ma. Ka da se te ten den ci je kom bi nu ju sa dis kur si ma do mi nant ne i no ve sred nje kla se u spre zi sa no vim me na dže ri-zmom, re zul ta ti mo gu bi ti po gub ni.

Ima ta ko đe po sle di ca ko je se vi še od no se na ško le a pod jed na ko su upe ča tlji ve. Iako iz gle da kao da di rek to ri ima ju vi še lo kal ne vla sti u tim na vod no de cen tra li zo va nim ško la ma, za ce men ti ra ne neo kon zer va tiv ne po li ti ke sve vi še ih pri mo ra va ju “da po tvr đu ju uči nak u skla du sa ku ri ku lu mi ma ko ji sti žu iz cen tra, u kon tek stu u ko me ima ju sve ma nju kon tro lu” (Whitty, Po wer, and Hal pin 1998, str. 63; Ge wirtz 2002). Sve ve ći in ten zi tet vo di ka to me da di rek to ri i na stav ni ci ima ju znat no vi še rad nih oba ve za, pri če mu ra ste nji ho va od go vor nost, ras po re di sa sta na ka se pro du ža va ju u bes kraj, dok u mno gim slu ča-je vi ma mo ra ju da se no se sa sve ve ćom osku di com emo ci o nal nih i fi zič kih re sur sa (Whitty, Po wer, and Hal pin 1998, str. 67-68; Gill born and Youdell 2000).

Po red to ga, kao što je po ka za lo is tra ži va nje u En gle skoj, i u dru gim ze mlja ma ko je su bi le pred met is pi ti va nja tr ži šte ni je do pri ne lo ra zno vr sno sti ku ri ku lu ma, pe da go-gi je, or ga ni za ci je, ko ri sni ka, pa čak ni pred sta va. Ume sto to ga, ono ne pre kid no obez vre-đu je al ter na ti ve i uve ća va moć do mi nant nih mo de la. Pod jed na ko je va žno i to što tr ži šte kon zi stent no uve ća va ne jed na ko sti u ve zi sa do stup no šću i re zul ta ti ma ko je su za sno va ne na ra snoj, et nič koj i kla snoj pri pad no sti (Gill born and Youdell 2000; Gill born 2008).6

6 Youdell i Gill born (2000) to ja sno po ka zu ju. Tu je ta ko đe va žna či nje ni ca da se to stal no do ga đa, upr kos otvo re nim za la ga nji ma da se ta kve po li ti ke upo tre be da bi se ot klo ni le po sto je će ne jed na ko sti. Vi di ta ko đe Whitty, Po-wer, and Hal pin (1998, str. 119-120) i Ap ple (2006).

158

Reč no. 83/29, 2013.

Po vra tak “tra di ci o na li zmu” ima broj ne po sle di ce. On de le gi ti mi še vi še kri tič-ke mo de le pod u ča va nja i uče nja. Iz u zet no je va žno da se to ima u vi du ka da se raz mi šlja o mo guć no sti ma kul tur nih bor bi i kri tič kih pe da go gi ja u ško la ma. Tim po vrat kom u ško le se iz no va uvo di kla sno i ra sno ra slo ja va nje i sma nju je se mo guć nost da se to raz ot kri je. Vi še se pa žnje usme ra va na “na da re nu” de cu i raz re de s “ubr za nim uče njem”, a uče ni ci za ko je se mi sli da su ma nje spo sob ni za ško lu ujed no su i “ma nje po želj ni”. U En gle skoj to naj bo lje po ka zu je uz ne mi ru ju ći po sto tak osi pa nja uče ni ka iz ško le. Do brim de lom to je po sle di ca ve li kog pri ti ska da se iz no va po tvr đu je vi so ka sto pa učin ka. To po seb no do la zi do iz ra ža ja u tr ži šnom kon tek stu, gde “iz gle da da je glav na po kre tač ka si la ko mer ci jal na a ne obra zov na” (Whitty, Po wer, and Hal pin 1998, str. 80).

U ana li zi tih za bri nja va ju ćih, skri ve nih po sle di ca, Whitty, Po wer i Hal pin (1998), kao i dru gi, po ka zu ju da su opa sni učin ci kva zi tr ži šta i na či ni na ko je se ško le, ko je že le da za-dr že ili po bolj ša ju svo ju tr ži šnu po zi ci ju, upu šta ju u “ski da nje kre ma”, či me obez be đu ju da se po seb na vr sta uče ni ka sa od re đe nim ka rak te ri sti ka ma upi še, dok se ne ke dru ge vr ste uče ni ka ne vi de kao do volj no do bre. U ne kim ško la ma ste re o ti pi se re pro du ku ju ta ko što se de voj či ce i uče ni ci iz ne kih azij skih za jed ni ca vi de kao vred ni ji. Afro ka rip ska de ca su če sto ne dvo smi sle-ni gu bit ni ci u tim si tu a ci ja ma (Gill born and Youdell 2000; Ge wirtz, Ball, and Bo we 1995).

3.3. Pri vi le go va nje pri vi le gi jaDo sad sam se uglav nom ba vio En gle skom. Ali, da po no vim, ta kre ta nja su za i sta glo bal na. Nji ho va lo gi ka ubr za no se ši ri na mno ge dr ža ve, i da je re zul ta te ko ji te že da se po du da re s re zul ta ti ma ko je sam ov de raz mo trio. Do bar pri mer za to je No vi Ze land, po go to vo za to što je sta nov ni štvo No vog Ze lan da u ve li kom pro cen tu me šo vi to, a pro šlost te dr ža ve obe le že na ra snim na pe to sti ma i kla snim i ra snim ne jed na ko sti ma. Uz sve to, pri hva ta nje po li ti ka No ve de sni ce tu se od vi ja br že ne go dru gde. Za No vi Ze land se mo že re ći da je po stao la bo ra to ri ja za broj ne po li ti ke ko je ov de ana li zi ram. U iz u zet noj stu di ji ko ja do brim de lom po či va na kon cep tu al nom apa ra tu ko ji se raz vio pod uti ca jem Pi er rea Bo ur di e ua, La u der i Hug hes (1999) po ka zu ju da po svoj pri li ci tr ži šte u obra zov anju vo di ka op štem pa du obra zov nih stan dar da. Pa ra dok sal no, obra zov na tr ži šta ima ju ne ga ti van, a ne po zi ti van, uti caj na re-zul ta te ško la či ji su đa ci uglav nom iz re do va rad nič ke kla se i ma njin skih gru pa. U su šti ni, obra zov na tr ži šta “žr tvu ju šan se de ce u pod re đe nom po lo ža ju za rad šan si već pri vi le go va ne de ce” (La u der and Hug hes, 1999, str. 2). Kom bi na ci ja neo li be ral nih po li ti ka mar ke ti za ci je i neo kon zer va tiv nog na gla ska na “stro žim stan dar di ma”, o če mu ću još go vo ri ti u sle de ćem odelj ku, stva ra još štet ni je okol no sti. Ana li ze La u de ra i Hug he sa po tvr đu ju kon cep tu al ni i em pi rij ski ar gu ment Bal la, Brow na i dru gih da tr ži šta u obra zo va nju ni su sa mo po sle di ca po-na ša nja ka pi ta la či ja je svr ha su ža va nje sfe re uti ca ja dr ža ve i jav ne kon tro le. Tu su se ume ša la i na sto ja nja lju di iz re do va sred nje kla se da se iz me ne pra vi la nad me ta nja u obra zo va nju u sve-

159

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

tlu sve ve će ne iz ve sno sti s ko jom se su o ča va ju nji ho va de ca. “Pro me nom na či na na ko ji ško le bi ra ju uče ni ke, ro di te lji iz re do va sred nje klase mo gu uve ća ti svoj udeo u kre i ra nju oštri jih me ha ni za ma is klju či va nja na šte tu lju di iz re do va rad nič ke kla se i post ko lo ni jal nih na ro da ko ji se bo re za jed na ke šan se” (La u der and Hug hes 1999, str. 29; vi di ta ko đe Brown 1997).

Ne sa mo da re zul ta ti s No vog Ze lan da po tvr đu ju na la ze u dru gim dr ža va ma već i do ka zu ju da si tu a ci ja po sta je sve go ra što se u prak si vi še sle di lo gi ka ko ju oli ča va ju tr ži šni prin ci pi. Tr ži šta si ste mat ski pri vi le gu ju po ro di ce sa vi šim so ci o e ko nom skim sta tu som, jer one ima ju od go va ra ju ća zna nja i ma te ri jal ne re sur se. To su po ro di ce ko je naj če šće ima ju pri li ku da bi ra ju. Ume sto da ve li ki broj uče ni ka iz re do va rad nič ke kla se, si ro ma-šnih, lju di s tam ni jom bo jom ko že mo že da pro me ni ško lu, uglav nom uče ni ci iz po ro di ca s vi šim so ci o e ko nom skim sta tu som na pu šta ju jav ne ško le i ško le me šo vi tog sa sta va. Uz sve oštri ju tr ži šnu utak mi cu, to vo di ka to me da ško le sa si ro ma šni jim uče ni ci ma i uče ni ci-ma tam ni je bo je ko že bu du u sve ne po volj ni jem po lo ža ju, dok ško le sa uče ni ci ma vi šeg so ci o e ko nom skog sta tu sa i be lom ve ći nom mo gu da se za šti te od po sle di ca nad me ta nja na tr ži štu (La u der and Hug hes 1999, str. 101). “Be li pri liv” po bolj ša va sta tus ško la ko je su već pri vi le go va ne de lo va njem op štih eko nom skih si la; ško lo va nje “Dru gih” sve vi še se po la ri zu je i na sta vlja spi ral ni pad (La u der and Hug hes 1999, str. 132).

Po što smo sve to re kli, ipak tre ba da bu de mo oba zri vi da ne za ne ma ri mo isto rij ske spe ci fič no sti. Dru štve na kre ta nja, po sto je će ide o lo ške for ma ci je, in sti tu ci je ci-vil nog dru štva i dr ža va mo gu po dr ža ti pro tiv reč ne lo gi ke. U slu ča je vi ma dr ža va sa ja čim i ras pro stra nje ni jim tra di ci ja ma so ci jal nih de mo krat skih po li ti ka i vi zi ja ko lek tiv ne po zi tiv-ne slo bo de, neo li be ral ni na gla sak na tr ži štu bio je umno go me po sre do van. Pet ter Aasen je po ka zao da pri va ti za cij ske ini ci ja ti ve u obra zo va nju u Nor ve škoj i Šved skoj mo ra ju da se bo re pro tiv ve će po sve će no sti ko lek ti vu, ne go što je to slu čaj, re ci mo, u Sje di nje nim Dr ža va ma, En gle skoj i na No vom Ze lan du (Aasen 1998; vi di ta ko đe Ap ple, et al. 2003). Me đu tim, ova pri vr že nost se jed nim de lom za sni va na kla snoj pri pad no sti. Ona sla bi ka-da se ume ša ra sna di na mi ka. Na pri mer, rast bro ja use lje ni ka iz Afri ke, Azi je i sa Bli skog is to ka pod ri va svest o to me da smo “svi isti” i za to pro že ti slič nim ko lek tiv nim ose ća nji-ma. Sim pa ti ja pre ma tr ži šnim ob li ci ma mo že se po ve ća ti ka da op štu svest o to me ko smo to mi Nor ve ža ni ili Šve đa ni na ru še lju di tam ni je bo je ko že ko ji tra že pra vo gra đan stva u na ci o nal noj dr ža vi. Za to se mo že pret po sta vi ti da ko lek tiv na ose ća nja ko ja po dr ža va ju ma nje tr ži šno ori jen ti sa ne po li ti ke po či va ju na pre ćut nom ra snom ugo vo ru ko ji pod u pi re ide o lo ške te me lje na ci o nal ne “za mi šlje ne za jed ni ce”.7 To ta ko đe mo že stvo ri ti po dr šku

7 O ra snom ugo vo ru ko ji pod u pi re go to vo sve dru štve ne aran žma ne u na šim dru-štvi ma, vi di Mills (1997). Ov de se osla njam i na stav Be ne dic ta An der so na da se i sa me na ci je za sni va ju na “iz mi šlje nim za jed ni ca ma”. Vi di An der son (1991).

160

Reč no. 83/29, 2013.

za neo kon zer va tiv ne po li ti ke, i to ne zbog neo li be ral ne po sve će no sti “stal nom pri la go-đa va nju”, već u vi du kul tur ne ob no ve pu tem ko je bi tre ba lo da se vra ti jed na iz mi šlje na pro šlost u ko joj smo “svi bi li jed no”. Zbog to ga je va žno da sva ka ana li za po sto je ćeg od-no sa sna ga oko kon zer va tiv ne mo der ni za ci je bu de sve sna či nje ni ce da se ti od no si stal no me nja ju i da se u nji ma ukr šta mno štvo kon tra dik tor nih di na mi ka, ko je ni su sa mo kla sne već su i ra sno i rod no obe le že ne (Ap ple, et al. 2003; Ar not, Da vid, and We i ner 1999; Ep stein and Johnson 1998; Le o nar do 2009).

Naj ve ći deo po da ta ka na ko je se osla njam ti če se ško la iz van Sje di nje nih Dr-ža va. Me đu tim, oni bi mo ra li da nas na ve du da pre sta ne mo da ra di mo to što ra di mo i ozbilj no raz mi sli mo da li i u Sje di nje nim Dr ža va ma že li mo slič ne po li ti ke. Sje di nje ne Dr ža ve i da lje su u cen tru ve li kog de la ras pra va o obra zo va nju. Čar ter ško le i nji ma ekvi-va lent ne ško le u Sje di nje nim Dr ža va ma i En gle skoj ta ko đe se kri tič ki pre i spi tu ju. U obe ze mlje, te ško le bi da pri vu ku ro di te lje iz pri vi le go va nih za jed ni ca. I tu se “po ka zu je da sva ku no vu šan su pri gra be oni ko ji su već po vla šće ni, a ne ’gu bit ni ci’ ko je iden ti fi ku ju Chubb i Moe” (Whitty, Po wer, and Hal pin 1998, str. 42).8

Op šti za ključ ci su ja sni: “U sa da šnjim okol no sti ma pod jed na ko je ve ro vat no da će iz bor osna ži ti hi je rar hi ju kao i da će una pre di ti obra zov ne mo guć no sti i op šti kva li tet ško lo va nja” (Whitty, Po wer, and Hal pin 1998, str. 14). To je do vo ljan raz log da se slo ži-mo sa He ni go vim pro nic lji vim sta vom da je “tu žna iro ni ja te ku ćeg obra zov no-re form skog po kre ta to što se zdrav im puls da se raz mi sli o ra di kal nim re for ma ma u ve zi sa dru štve nim pro ble mi ma ka na li še u ini ci ja ti ve ko je još vi še pod ri va ju po ten ci jal za ko lek tiv nu de li be ra-ci ju i ko lek tiv ni od go vor i to zbog nje go ve po gre šne iden ti fi ka ci je sa pred lo zi ma za bi ra nje ško la ko ji se za sni va ju na tr ži šnim ide ja ma” (He nig 1994, str. 222).

Tu ni je reč o po ri ca nju mo guć no sti škol ske re for me ili po tre be za njom. Ali tre ba ozbilj no pri mi ti k zna nju da sve ško le mo gu po sta ti uspe šne sa mo ako se pa žnja skre-ne i na eg zo ge ne so ci o e ko nom ske od li ke “uspe šnih” ško la, a ne sa mo na nji ho ve or ga ni za-ci o ne od li ke. Eli mi ni sa nje si ro ma štva ve ćim pa ri te tom pri ho da, spro vo đe nje de lo tvor nih i mno go rav no prav ni jih zdrav stve nih i stam be nih pro gra ma, te po zi tiv no od bi ja nje da se na sta vi sa pri me nom skri ve nih i ne ta ko skri ve nih po li ti ka ra snog is klju či va nja i de gra-da ci je ko je oči gled no ka rak te ri šu sva ko dne vi cu u mno gim dr ža va ma (gde tr ži šni pla no vi de lom mo gu bi ti struk tur ni na čin da se iz beg nu te la i kul tu re “Dru gog”) – je di no ako se sve to za jed no uzme u ob zir, mo že se na pra vi ti sup stan ci jal ni na pre dak. Ako ras pra ve o kri tič koj pe da go gi ji ne uzmu u ob zir tu re al nost, one ta ko đe mo gu upa sti u zam ku pret-po stav ke da je do volj no re for mi sa ti sa mo ško le.

8 To je slo že no pi ta nje. Tu po sto je kon tra dik tor ne ten den ci je. Vi di na pri-mer Ful ler (2000).

161

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Ti em pi rij ski po da ci bo lje se raz u me ju u sve tlu ana li za Pi er rea Bo ur di e ua (1996) o sra zmer noj te ži ni ko ja se pri da je kul tur nom ka pi ta lu unu tar da na šnjih stra te gi ja mo bil no sti.9 Ras tu ći zna čaj kul tur nog ka pi ta la pro ži ma sve usta no ve i to ta ko što se di rekt na re pro duk ci ja kla snih pri vi le gi ja (ko jom se moć pre no si uglav nom unu tar po ro di ca pu-tem eko nom skog vla sni štva) po me ra ka ob li ci ma kla sne po vla šće no sti ko ji se po sre du ju pu tem ško le. Tu se “pre nos pri vi le gi je isto vre me no vr ši i pre o bli ku je po sre do va njem obra zov nih in sti tu ci ja” (Wac qu ant 1996, str. iii). To ni je za ve ra; to se ne ra di “sve sno” u onom smi slu u kom obič no raz u me mo taj po jam. Na pro tiv, reč je o re zul ta tu na kra ju du gač kog lan ca re la tiv no auto nom nih ve za iz me đu raz li či to ste če nog eko nom skog, dru štve nog i kul tur nog ka pi ta la či je se de lo va nje u na šoj sva ko dne vi ci ogle da u to me ka ko se kre će mo kroz svet, uklju ču ju ći tu i iz bor ško le.

Za to Bo ur di eu tvr di – upr kos to me što od ba cu je ne pro duk tiv nu de ter mi ni-stič ku po zi ci ju – da kla sni ha bi tus “ne sve sno” te ži da re pro du ku je uslo ve za svo ju re pro-duk ci ju. To či ni ta ko što pro iz vo di re la tiv no ko he ren tan i si ste mat ski oso ben skup na iz gled pri rod nih i ne sve snih stra te gi ja – u su šti ni, to su na či ni raz u me va nja i po na ša nja u sve tu ko ji pred sta vlja ju ob li ke kul tur nog ka pi ta la što se mo že upo tre bi ti i upo tre blja va se za oču-va nje i una pre đe nje sta tu sa jed ne oso be u dru štve nom po lju mo ći – i ta ko stva ra ha bi tus ko ji omo gu ću je po je din cu da se sna đe u mno štvu po lja eko nom ske, po li tič ke i kul tur ne mo ći. Upra vo ta ve za ha bi tu sa u ra znim po lji ma mo ći – la ko ća s ko jom oso ba ko ri sti svo je eko nom ske, dru štve ne i kul tur ne re sur se na “tr ži štu” – omo gu ća va lič nu tr ži šnu la god-nost ko ja ka rak te ri še ak te re iz re do va sred nje kla se (Ball 2003). To ne pre kid no pro iz vo di ra slo ja va nje. To ra slo ja va nje ni je ne u tral no, šta god o to me da ka žu za go vor ni ci neo li be-ra li zma. Na pro tiv, ono je re zul tat jed ne od re đe ne vr ste mo ra la. Za raz li ku od ono ga što se naj bo lje ime nu je kao “gust mo ral”, gde su prin ci pi za jed nič kog do bra etič ka osno va za od lu či va nje o po li ti ka ma i prak sa ma, tr ži šta po či va ju na agre ga tiv nim prin ci pi ma. Ona se sa sto je od zbi ra in di vi du al nih do ba ra i iz bo ra. “Za sno va na na in di vi du al nim i vla snič kim pra vi ma ko ja omo gu ća va ju gra đa ni ma da pro ble me uza jam ne za vi sno sti re ša va ju raz me-nom”, tr ži šta su sre di šnji pri mer “tan kog mo ra la” jer ge ne ri šu hi je rar hi ju i po de lu ko je po či va ju na kom pe ti tiv nom in di vi du a li zmu (Ball, Bo we, and Ge wirtz 1994, str. 24). U tom nad me ta nju, op šte od li ke po bed ni ka i gu bit ni ka utvr đu ju se em pi rij ski.10

9 Po go to vo vi di nje go vu ras pra vu o ulo zi dr ža ve u sve mu to me u Bo ur di eu (1996).

10 To, me đu tim, ne zna či da po tla če ne gru pe ne će po ku ša ti da upo tre be ta kva tr ži šta u svo je stra te ške svr he. Da se to do ga đa po ka zu je slu čaj cr nač ke ak ti-vi stič ke gru pe BA EO. Za bla go na klo nu, ali ipak kri tič ku ana li zu de lo va nja BA EO-a, vi di Ap ple (2003), Ap ple and Pe dro ni (2005) i Pe dro ni (2007).

162

Reč no. 83/29, 2013.

4. NA CI O NAL NI KU RI KU LUM I NA CI O NAL NO TE STI RA NJEU pret hod nom odelj ku po ka zao sam da po sto ji ve za iz me đu bar dve di na mi ke ko je de lu ju u neo li be ral nim re for ma ma – iz me đu di na mi ka “slo bod nog” tr ži šta i stro žeg nad gle da-nja. To se vi di iz či nje ni ce da u mno gim sre di na ma mar ke ti za ci ju pra ti skup kon kret nih po li ti ka pre ma “pro iz vo đa či ma”, pro fe si o nal ci ma ko ji ra de u obra zo va nju. Te po li ti ke su iz ra zi to re gu la tor ne i u do broj me ri se ko ri ste za re kon sti tu i sa nje zdra vog ra zu ma. Kao i u spre zi na ci o nal nog te sti ra nja sa in di ka to ri ma učin ka ko ji se ob ja vlju ju u na ci o nal nim ta be la ma, u sre di štu tih po li ti ka je za in te re so va nost za eks ter no nad gle da nje, re gu la ci ju i pro ce nu učin ka (Men ter, et al. 1997, str. 8). Nji ma sve vi še upra vlja ju in te re si ro di te lja ko ji po se du ju “pri kla dan” eko nom ski, dru štve ni i kul tur ni ka pi tal (Ball 2003). Ta za-in te re so va nost za eks ter no nad gle da nje i re gu la ci ju ni je sa mo stvar ve li kog ne po ve re nja spram “pro iz vo đa ča” (re ci mo, na stav ni ka) i po tre be da se obez be di da lju di stal no da ju sve od se be. Ona se oči to ti če i neo kon zer va tiv ne po tre be da se “vra ti mo” iz gu blje noj pro šlo-sti vi so kih stan dar da, di sci pli ne, stra ho po što va nja te “pra vog” zna nja, kao i spo sob no sti sred nje kla se da unu tar dr ža ve ocr ta sfe ru auto ri te ta za svo ju po sve će nost upra vljač kim teh ni ka ma i upra vljač koj efi ka sno sti (Au 2009). Tu glav nu ulo gu ima fo kus na efi ka snom upra vlja nju, a mno gi neo li be ra li i neo kon zer va tiv ci mi sle da je ta ulo ga ko ri sna.

4.1. Me na džer stvo i pro fe si o na li zamPro me nio se od nos iz me đu dr ža ve i “pro fe si o na la ca”. U su šti ni, kre ta nje ka ma loj ja koj dr ža vi ko je se sve vi še ru ko vo di po tre ba ma tr ži šta iz gle da da ne mi nov no vo di ka uma-nji va nju pro fe si o nal ne mo ći i sta tu sa (Men ter, et al. 1997, str. 57). Me na džer stvo tu ima sre di šnje me sto. Me na džer stvo tre ba da “do ve de do kul tur ne tran sfor ma ci je ko ja će pro fe si o nal ne iden ti te te uči ni ti pri jem či vi ji ma za zah te ve kli je na ta i spo lja šnje pro ce nji-va nje” (Men ter, et al. 1997, str. 91). Ono tre ba da oprav da fun da men tal ne pro me ne u pro fe si o nal nim prak sa ma i uči ni da ih lju di usvo je. Ta ko đe tre ba da za u zda ener gi ju i obes hra bri ne sla ga nje.

Ne mo ra ju bi ti u kon tra dik ci ji op šti skup tr ži šnih i de re gu la tiv nih in te-re sa i pro ce sa – po put va u če ra i ško la po iz bo ru – s jed ne stra ne, i skup una pre đe nih re gu la tor nih pro ce sa – po put pla no va za na ci o nal ni ku ri ku lum i na ci o nal no te sti ra nje – s dru ge stra ne. “Re gu la tor ni ob lik do pu šta da dr ža va za dr ži ’kon tro lu’ nad ci lje vi ma i pro ce si ma obra zo va nja unu tar tr ži šnog me ha ni zma” (Men ter, et al. 1997, str. 27). Ta kva kon tro la če sto se spro vo di pri me nom na ci o nal nih stan dar da, na ci o nal nog ku-ri ku lu ma i na ci o nal nog te sti ra nja. To se sa da za go va ra u Sje di nje nim Dr ža va ma i dru-gde, i pred met je ozbilj nih kon tro ver zi. Ne ke od tih kon tro ver zi idu pre ko ide o lo ških po de la i ot kri va ju na pe to sti iz me đu ra znih ele me na ta ko ji su se na šli pod ki šo bra nom kon zer va tiv ne mo der ni za ci je.

163

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Re kao sam da su, pa ra dok sal no, na ci o nal ni ku ri ku lum i po go to vo pro gram za na ci o nal no te sti ra nje pr vi i naj va žni ji ko ra ci ka po ve ća noj mar ke ti za ci ji. Oni da ju me-ha ni zme za do bi ja nje upo red nih po da ta ka ko ji su po treb ni “po tro ša či ma” da bi tr ži šte ra di lo kao tr ži šte (Ap ple 1996, str. 22-41). Ako ne ma tih me ha ni za ma, ne ma osno va da se upo re de in for ma ci je i na pra vi “iz bor”. No, o tim re gu la tor nim ob li ci ma ne mo ra mo go vo ri ti na čel no. Kao i neo li be ral no tr ži šte o ko me je bi lo re či u pret hod nom odelj ku, i ti ob li ci su in sti tu ci o na li zo va ni u En gle skoj. I ka da go vo ri mo o nji ma opet nam je na ras po la ga nju va žno is tra ži va nje ko je mo že i mo ra da nas na te ra da se za pi ta mo tre ba li kre nu ti tim pu tem.

Ne ko bi mo žda tvr dio da skup na ci o nal nih stan dar da, na ci o nal nih ku ri ku-lu ma i na ci o nal nih te sto va stva ra uslo ve za “gu sti mo ral”. Na po slet ku, ta kve re gu la tor ne re for me na vod no po či va ju na za jed nič kim vred no sti ma i za jed nič kim sen ti men ti ma a to stva ra uslo ve da se raz mo tre i mo ral no pro ce ne pi ta nja od za jed nič kog in te re sa (Ball, Bo-we, and Ge wirtz 1994, str. 23). Ipak, re klo bi se da je tan ko, a ne gu sto, ono što tu va ži kao “za jed nič ko”, kao i na čin ka ko se to u stva ri od re đu je i ko to od re đu je, jer u pro ce su ko jim se od re đu je za jed nič ko ne uče stvu ju sa svim i oni či je su kul tu re ne ka da bi le mar-gi na li zo va ne (Ap ple 1996; 2000; 2006; 2013; Ap ple and Bu ras 2006; Bu ras 2008).

Da nas je na ci o nal ni ku ri ku lum u En gle skoj i Vel su do bro utvr đen i oči gled no pre skrip ti van. Pa ipak, on ne de lu je uvek kao ne ka vr sta spu ta va ju ćeg okvi ra, iako se če sto ta kvim po ka zu je. Ne sa mo da je vi še is tra ži va ča po tvr di lo da je mo gu će in ter pre ti ra ti i pri-la go di ti po li ti ke i le gi sla tiv ne man da te već se či ni da oni po ka zu ju da je to i ne mi nov no. U skla du s tim, na ci o nal ni ku ri ku lum “ni je u toj me ri ne što što se ’pri me nju je’ u ško la ma, ko li ko je ne što što se ’iz no va kre i ra’; ni ti je ne što što se u toj me ri ’re pro du kuj e’, ko li ko je ne što što se ’pro du ku je’” (Po wer, Hal pin, and Fitz 1994, str. 38).

U na če lu, go to vo da je tru i zam re ći da ne ma jed no stav nog li ne ar nog mo de la za for mi ra nje po li ti ke, nje nu di stri bu ci ju i im ple men ta ci ju. Uvek je reč o slo že nom po-sre do va nju na sva koj ra zi ni pro ce sa. Unu tar sva ke gru pe te iz me đu tih gru pa i spolj nih si la na de lu je slo že na po li ti ka u for mu li sa nju pro gra ma, nje go vom pre to ča va nju u prav ni do ku ment, nje go voj di stri bu ci ji, te re ak ci ji na nje ga u rav ni prak se (Ran son 1995, str. 437). Ta ko dr ža va mo že me nja ti ku ri ku lum, vred no va nje ili pro gram (ko ji već sam po se bi pro iz la zi iz kon flik ta, kom pro mi sa i po li tič kog ma ne vri sa nja), ali auto ri pro gra ma i pi sci ku ri ku lu ma mo gu ne bi ti u sta nju da kon tro li šu zna če nja i pri me ne svo jih tek sto-va. Tek sto vi su “po ro zni”. Oni pod le žu “re kon tek stu a li za ci ji” na sva kom stup nju pro ce sa (Ran son 1995, str. 436; vi di ta ko đe Ap ple, et al. 2003).

Me đu tim, mo žda je to op šte na če lo ipak pre vi še ro man tič no. Ni šta od to ga ne do ga đa se na te re nu. Kao u slu ča ju tr ži šnih pla no va, po sto je ve o ma stvar ne raz li ke u mo ći s ko jom ne ko mo že uti ca ti, po sre do va ti, tran sfor mi sa ti ili od ba ci ti ne ku po li ti ku ili

164

Reč no. 83/29, 2013.

re gu la tiv ni pro ces. S tim u ve zi, va žno je uoči ti da je “mo del dr žav ne kon tro le” – sa svo-jom pret po stav kom o sub or di na ci ji – isu vi še jed no sta van, te da uvek po sto ji mo guć nost da se de lu je i uti če. No, kad se to ka že, ne pod ra zu me va se da će ta kvo de la nje i uti ca nje bi ti sna žno (Ran son 1995, str. 437).

Slu čaj sa na ci o nal nim ku ri ku lu mom i te sti ra njem u En gle skoj i Vel su sve do-či o na pe to sti ma u ve zi sa tim. Pr vi odo bre ni i pri me nje ni na ci o nal ni ku ri ku lum bio je na rav no pred met su ko ba. On je u pr vo bit noj ver zi ji bio isu vi še de ta ljan i pre ci zan, pa je pod vrg nut krup nim pro me na ma na na ci o nal noj, ko mu nal noj, škol skoj i raz red noj ra zi-ni. Me đu tim, iako je bio pred met su ko ba, pre go va ra nja i ne kih tran sfor ma ci ja u po gle du sa dr ža ja, or ga ni za ci je i na či na oce nji va nja ko ji su bi li in va ziv ni i zah te va li ogrom no vre-me, sva sna ga tog ku ri ku lu ma po ka za la se u na či nu na ko ji je on ra di kal no pre o bli ko vao sam pro ces iz bo ra, or ga ni zo va nja i vred no va nja zna nja. On je ra di kal no pro me nio či ta vu oblast obra zo va nja. Nje go va po de la pred me ta “pro iz ve la je vi še ste ge ne go pro sto ra za sa-mo stal no od lu či va nje” (Ran son 1995, str. 438). Za da ti “stan dard ni ci lje vi sa vla da va nja gra di va” za ce men ti ra li su ta ogra ni če nja. “Spro vo đe nje na ci o nal nog te sti ra nja učvr sti lo je na ci o nal ni ku ri ku lum kao do mi na tan okvir za rad na stav ni ka bez ob zi ra na po ku ša je na stav ni ka da ga iz beg nu ili pre o bli ku ju” (Ibid., str. 438).

Na ci o nal ni ku ri ku lu mi i na ci o nal ni te sto vi je su pro iz ve li kon flikt oko ra znih te ma, i još uvek to či ne. De lom su do ve li do otva ra nja dru štve nog pro sto ra za po sta vlja-nje mo ral nih pi ta nja.11 Ta ko su mno gi lju di shva ti li da su oba ve zni i re duk tiv ni te sto vi sa na gla skom na pam će nju i ap strak ci ja ma ko je su is trg nu te iz kon tek sta gur nu li na ci o nal ni ku ri ku lum jed nim kon kret nim sme rom – sme rom pod sti ca nja se lek tiv nog obra zov nog tr ži šta ko je po go du je (is klju či vo) elit nim đa ci ma i elit nim ško la ma sa ši ro kim op se gom iz vo ra (O’He ar 1994, str. 66). Raz ne gru pe lju di tvr de da ta kvi re duk tiv ni, de talj ni i sim pli fi ko va ni te sto vi ko ji se svo de na pa pir i olov ku “mo gu na pra vi ti ogrom nu šte tu”, a da stvar bu de go ra, na te te sto ve se tro ši lo mno go vre me na i o nji ma su mo ra li da se vo de za pi sni ci (O’He ar 1994, str. 55-57). Na stav ni ci su do bi li ve li ku po dr šku ka da su kao gru pa od lu či li da ube dlji vim jav nim pro te stom boj ko tu ju te sti ra nje. To je da lje do ve lo do to ga da se pre i spi ta ar bi trar ni, ne flek si bil ni i pre te ra no pre skrip ti van na ci o nal ni ku ri ku lum. Iako ku ri ku lum i da lje sa dr ži pro ble ma tič na me sta a si stem oce nji va nja broj ne štet ne i op te re ću ju će ele men te, or ga ni zo van ot por pro tiv njih dao je re zul ta te (Ibid., str. 55-57).

Na ža lost, pri ča se tu ne za vr ša va. Od sre di ne de ve de se tih, upr kos vla di nom de li mič nom od u sta ja nju od ta kvih re gu la tor nih ob li ka kao što je pro gram stal nih i re-duk tiv nih te sti ra nja, s go di na ma je bi lo sve ja sni je da su raz voj te sti ra nja i spe ci fi ka ci ju sa dr ža ja “pre o te li” ide o lo ški po bor ni ci tra di ci o nal nih pe da go gi ja i stro že se lek ci je (O’He-

11 Raz u me se, ta mo ral na pi ta nja sve vre me po sta vlja ju obes pra vlje ne gru pe.

165

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ar 1994, str. 68). Kraj nji efek ti su i ma te ri jal ni i ide o lo ški. Oni uklju ču ju stal no in si-sti ra nje da se obez be di “stro gost ko ja ne do sta je u po na ša nju naj ve ćeg bro ja na stav ni ka”, “na pre dak ko ji se pro ce nju je is klju či vo na osno vu ono ga što se mo že pro ve ri ti te sto vi ma tog ti pa”, i raz voj “vr lo ne u god nog shva ta nja od go vor no sti na stav ni ka” ko je se ukla pa lo u “ši re uve re nje po li ti ke ko ja za go va ra od u zi ma nje pro fe si o nal ne kon tro le jav nim ser vi si ma i za sni va nje ta ko zva ne po tro šač ke kon tro le pu tem tr ži šne struk tu re” (O’He ar 1994, str. 65-66; vi di ta ko đe Ge wirtz 2002).

4.2. Pla ni ra nje i re kon tek stu a li za ci ja ku ri ku lu maGipps i Murphy, autor ke jed nog iz u zet no de talj nog pre gle da no vi jih pro gra ma za oce-nji va nje ko ji su uve de ni u En gle skoj i Vel su, opi su ju šta se do go di lo. One ka žu da se sve bo lje vi di ka ko ra ste do mi na ci ja tra di ci o nal nih mo de la te sti ra nja i pret po stav ki o pod u-ča va nju i uče nju na ko ji ma se oni za sni va ju nad na ci o nal nim pro gra mom za oce nji va nje ko ji ide uz na ci o nal ni ku ri ku lum. U isto vre me pi ta nja jed na ko sti po sta la su mno go ma nje vi dlji va. U ra ču ni ci vred no sti ko ja je na sna zi u re gu la tor noj dr ža vi, efi ka snost, br zi na i kon tro la tro ško va sta ju na me sto sup stan ci jal ni jeg vo đe nja ra ču na o dru štve-noj i obra zov noj prav di. Pri ti sak da se te sto vi što pre pri me ne upu ći vao je na to “da se te sto vi ve o ma br zo raz vi ja ju te da su pro me ne ku ri ku lu ma i oce nji va nja ta ko re dov ne, da osta je ma lo vre me na za po drob ne ana li ze i pra će nja ko ji ma bi se obez be di lo da te-sto vi bu du što pra vič ni ji za sve gru pe” (Gipps and Murphy 1994, str. 204; vi di ta ko đe Ap ple 2008). Tu se re pro du ku ju uslo vi za “ta nak mo ral”, unu tar ko ga kom pe ti tiv ni po je di nac u spre zi sa tr ži štem do mi ni ra, a so ci jal na prav da će se već ne ka ko po bri nu ti sa ma za se be. Što zna či da kom bi na ci ja neo li be ral nog tr ži šta i re gu la tor ne dr ža ve za i-sta “ra di”. Me đu tim, ona ra di ta ko što me ta fo re slo bod nog tr ži šta, kva li te ta i za la ga nja skri va ju re al nost ra slo ja va nja ko je se pro iz vo di. Iako to s jed ne stra ne či ni pe da go gi ju ko ja je kri tič ka pre ma dru štvu i kul tu ri su štin ski va žnom, s dru ge je stra ne ona zbog to ga da le ko te že ostva ri va.

Da bi smo to raz u me li bi će nam od po mo ći ras pra va Ba si la Bern ste i na o op-štim prin ci pi ma po ko ji ma se zna nje i po li ti ke (“tek sto vi”) po me ra ju iz jed ne u dru gu are nu. Ka da go vo ri mo o obra zov nim pro me na ma, pod se ća nas Bern stein, mo ra mo ima ti u vi du tri po lja. Sva ko od tih po lja ima pra vi la pri stu pa, re gu la ci ju, pri vi le gi ju i po seb ne in te re se. To su: 1) po lje pro iz vod nje gde se stvara no vo zna nje; 2) po lje re pro duk ci je u ko me se pe da go gi ja i ku ri ku lum za i sta uvo de u ško le; 3) po lje re kon tek stu a li za ci je u ko me se dis kur si iz po lja pro iz vod nje pre u zi ma ju i tran sfor mi šu u pe da go ški dis kurs i pre po ru ke (Bern stein 1990; 1996; vi di ta ko đe Ap ple 2000; Ap ple 2002). Pre u zi ma nje i re kon tek stu a li za ci ja zna nja za obra zov ne svr he sle de dva sku pa prin ci pa. Pr vi skup – iz me šta nje – pod ra zu-me va da uvek po sto ji ne ko se lek tiv no uzi ma nje zna nja i dis kur sa iz po lja pro duk ci je. Dru gi

166

Reč no. 83/29, 2013.

skup – sme šta nje – skre će pa žnju na to da zna nje i dis kurs po sta ju pred met ide o lo ških tran sfor ma ci ja zbog ra znih po seb nih i/ili po li tič kih in te re sa či ji su ko bi struk tu ri ra ju po-lje re kon tek stu a li za ci je, kad god se oni iz po lja pro duk ci je une su u to dru go po lje (Evans and Pen ney 1995; Ap ple, et al. 2003).

To se do bro mo že vi de ti na pri me ru ko ji po ka zu je da ana li za ko ju su po nu di le Gipps i Murphy (1994) va ži i za no vi je di na mi ke na ci o nal nih ku ri ku lu ma i na ci o nal nog te sti ra nja. Na i me, reč je o bor ba ma ko je su na kra ju do ve le do utvr đi va nja sa dr ža ja i or-ga ni za ci je oba ve znog na ci o nal nog ku ri ku lu ma čak i za ta kve pred me te kao što je fi zič ko vas pi ta nje u En gle skoj. Tu se for mi ra la rad na gru pa od uni ver zi tet skih na stav ni ka, me đu ko ji ma su ne ki iz po lja fi zič kog vas pi ta nja a dru gi iz van nje ga, di rek to ra pri vat nih i dr žav-nih ško la, te po zna tih spor ti sta i po slov nih lju di (ali ne i na stav ni ka).

Pr vi ku ri ku lu mi ko je su na pra vi le gru pe bi li su u ne koj me ri me ša vi na u obra zov nom i ide o lo škom smi slu, i vo di li su ra ču na o po lju pro iz vod nje zna nja u obla-sti fi zič kog vas pi ta nja. Oni su sa dr ža li i kri tič ke i pro gre siv ne ele men te, kao i ele men te kon zer va tiv ne ob no ve, a uklju či li su i struč ne po gle de iz od go va ra ju ćih aka dem skih obla sti. Me đu tim, ka ko se išlo od iz ve šta ja do pre po ru ka i od pre po ru ka do kon kret nih ak ci ja, ku ri ku lu mi su sve čvr šće ve zi va ni za prin ci pe re sta u ra ci je. Na gla ša va nje efi ka-sno sti, osnov nih ve šti na, te sti ra nja iz vo đe nja, dru štve ne kon tro le te la i kom pe ti tiv nih nor mi je na kra ju od ne lo pre va gu. Kao ni u po me nu tom slu ča ju osva ja nja tr ži šta od stra ne sred nje kla se, ni ov de ni je reč o za ve ri. Na pro tiv, reč je o is ho du pro ce sa “pre-ko mer ne de ter mi na ci je”. Da kle, ni je stvar u na me ta nju nor mi, ne go u kom bi na ci ji in te re sa u po lju re kon tek stu a li za ci je (vi di ta ko đe Wong, T-H. 2002). To se od i gra lo u eko nom skom kon tek stu u ko me se jav na po tro šnja stro go nad zi ra la i zah te va lo op šte sma nje nje tro ško va. Vla di ni zva nič ni ci od ba ci va li su “tri ce i ku či ne” i stal no na sto ja li da se na pra vi i spro ve de jed na se lek ci ja pre po ru ka (ako je mo gu će, onih kon zer va-tiv nih, ko je ni su da li struč nja ci s uni ver zi te ta). Kri tič ki, pro gre siv ni ili oni pri stu pi fi zič kom vas pi ta nju u či jem je sre di štu de te ide o lo ški su na pa da ni. Pre o vla đi vao je dis-kurs o to me “da tre ba bi ti prag ma ti čan”. Sve se to ste klo u po lju re kon tek stu a li za ci je i do pri ne lo je da u prak si kon zer va tiv ni prin ci pi pro žmu po li ti ke i oba ve zne pro gra me, a da se kri tič ki ob li ci pred sta ve kao isu vi še ide o lo ški, pre sku pi ili ne prak tič ni (Evans and Pen ney 1995, str. 41-42). “Stan dar di” su pro šli; bi lo je kri tič kih gla so va, ali je na kra ju nji hov uči nak bio ma li; nor me nad me ta nja pri hva će ne su kao naj va žni je i pri me nje ne kao re gu la tor na sred stva. Re gu la tor na sred stva pri vi le go va la su od re đe ne gru pe kao što to či ni i tr ži šte.

Ali, va žno je da se na ša ras pra va ne za vr ši u ap strakt noj rav ni ili u rav ni pla-ni ra nja ku ri ku lu ma. Šta se za i sta do go di lo u ško la ma u En gle skoj, Sje di nje nim Dr ža va ma i dru gde po što su uve de ni ta kvi “prag ma tič ni” stan dar di, ku ri ku lu mi i te sto vi?

167

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

5. STVA RA NJE OBRA ZOV NE TRI JA ŽEPo sto je ana li ze u Sje di nje nim Dr ža va ma ko je sve do če o slič nim učin ci ma (Linn 2000; Oakes, Wells, Jo nes, and Dat now 1997; Wells, Lo pez, Scott, and Hol mes 1999; Lip man 2004; Va len zu e la 2005; Lip man 2011). Na ža lost, pre o vla đu ju re la tiv no ne re flek tiv ni, a po ne kad i go to vo sa mo za do volj ni pro gra mi ko ji se za sni va ju na tr ži štu, stan dar di ma i te sti ra nju, kao i re duk tiv ni ob li ci polaganja računa. I po red iz van red nih ra do va Je an nie Oakes, Amy Stu art Wells, Pa u lin Lip man, Waynea Aua i osta lih o skri ve nim učin ci ma ova kvih pro gra ma i prak si, i po red broj nih pri me ra iz u zet no efi ka snih ško la u grad skim i se o skim obla sti ma ko je po sti žu uspeh za hva lju ju ći mno go vi še de mo krat skim i kri tič kim mo de li ma ku ri ku lu ma, pod u ča va nja i oce nji va nja (Ap ple and Be a ne 2007; za dru ge dr-ža ve vi di Ap ple, et al. 2003; Ap ple, Au, and Gan din 2009; Ap ple 2010), i da lje iz gle da kao da mo ra mo pli va ti pro tiv stru je kon zer va tiv nog mo der ni zma.

Po što stva ri ta ko sto je, da nas je još va žni je obra ti ti pa žnju na po dat ke ko-ji po ka zu ju šta se do ga đa u ško la ma i sa raz li či tim po pu la ci ja ma ko je ih ko ri ste ka da se na gla ša va ju vi ši stan dar di i bo lji re zul ta ti na te sto vi ma. Upra vo to či ne Da vid Gill born i De bo rah Yudell u knji zi Ra ti o ning Edu ca tion (2000 [Ra ci o na li zo va nje obra zo va nja]). Ta knji ga po drob no sve do či o to me ka ko na ša po vr šna fa sci ni ra nost sve vi šim stan dar di ma, oba ve-znim ku ri ku lu mi ma i pre na gla še nom va žno šću te sti ra nja sna žno i če sto štet no uti če na na stav ni ke i đa ke.

U njoj se opi su ju vi dlji vi i skri ve ni učin ci pro gra ma ko ji da nas va že u mno gim dr ža va ma. Me đu nji ma je i to što smo do šli u si tu a ci ju da “rep ma še psom”, to jest da te sto vi od re đu ju sud bi nu na stav ni ka ta ko što vr še pri ti sak na ško le da po sti žu sve bo lje re zul ta te na stan dar di zo va nim te sti ra nji ma ko ja ne vo de ra ču na o ste pe nu po dr ške ili lo šim uslo vi ma u ško la ma i lo kal nim za jed ni ca ma. Ško le su pri si lje ne da ob ja ve svo je re zul ta te pod uslo vi-ma ko ji bi se s raz lo gom mo gli vi de ti kao jav no po sra mlji va nje. Pri tom se ško la ma ko je ne po ka zu ju “na pre dak” na te sti ra nji ma pre ti ozbilj nim ka zna ma ili gu bit kom sa mo stal no sti.

Na raz ne na či ne Ra ci o na li zo va nje obra zo va nja go vo ri o ono me što bi se mo glo na-zva ti mi kro e ko no mi jom škol skog ži vo ta. Tu se is pi tu ju na či ni na ko je se iz ve sna vred na ro ba aku mu li ra u ško la ma u okol no sti ma oštrog nad me ta nja za oskud na sred stva. U ovom slu ča ju, bo lji re zul ta ti na te sti ra nju su vred na ro ba, a sred stva su broj uče ni ka i jav no pri-zna nje da je ško la “do bra”. Za auto ra je to “eko no mi ja od A do C”.

Slič no Sje di nje nim Dr ža va ma, i u En gle skoj se ško le na la ze unu tar jed nog za i sta hi je rar hij skog po ret ka. One po sto je na tr ži štu gde se ra ču na ju pre stiž i re pu ta ci ja. Vred nu ju se pre ma bro ju đa ka ko ji po sti žu pro la zne re zul ta te na od re đe nim na ci o nal nim te sti ra nji ma. Na ci o nal na te sti ra nja su jav na po što se re zul ta ti ob ja vlju ju u vi du “ta be le” na ko joj se ško le ran gi ra ju pre ma tim re zul ta ti ma. Ško le sa ve ćim bro jem đa ka ko ji ostva-ru ju oce ne od A do C vred ni je su od ško la či ji đa ci se pro vla če ili uop šte ne pro la ze. Pri

168

Reč no. 83/29, 2013.

tom se ne uzi ma u ob zir ono što sva ko zna – da po sto ji iz u zet no ja ka ve za iz me đa škol skih re zul ta ta i si ro ma štva.

Ne iz ne na đu je što je to baš ta ko. Đa ci za ko je je mo gu će pred vi de ti da će po-sti ći bo lje re zul ta te na te sti ra nju sve su dra go ce ni ji. Đa ci za ko je je mo gu će pred vi de ti da će po sti ći sla bi je re zul ta te na te sti ra nju sma tra ju se ma nje ko ri sni ma ka da se u vi du ima po lo žaj ško le na tr ži štu. Ni to ne iz ne na đu je. Ali ta kva eko no mi ja da je ra zor ne re zul ta te. Tu je u ži ži još jed na gru pa uče ni ka ka ko ji ma se usme ra va ju znat na sred stva, ener gi ja i pa žnja. To su uče ni ci či ji su re zul ta ti na gra ni ci iz me đu pro la zne i ne do volj ne oce ne. Na njih se gle da kao na “ne do volj no uspe šne uče ni ke” iz re do va sred nje kla se i oni u ško la ma va že za dra go ce ne. Ako se ta va žna gru pa uče ni ka pre ba ci pre ko gra ni ce i do spe u ka te go-ri ju od A do C, re zul tat ško le je mno go bo lji.

Šta je lo še u to me što se vi še pa žnje po kla nja uče ni ci ma na gra ni ci? Upra vo su tu re zul ta ti Gill bor na i Youdell zlo slut ni. U eko no mi ji od A do C za ne ke uče ni ke se sma tra da mo gu da na pre du ju. Za dru ge uče ni ke sve se vi še mi sli da su im spo sob no sti ogra ni če ne i ma nje vred ne pa žnje. Kla sne i ra sne ka rak te ri sti ke tih po to njih uče ni ka su oči gled ne. Si ro ma šni uče ni ci i uče ni ci iz re do va rad nič ke kla se, uče ni ci afrič kog po re kla i dru ga et nič ki “dru ga či ja” de ca ni su vred na ro ba na toj vr sti tr ži šta. Rod na po de la bi la je ma nje upa dlji va u ško la ma u ko ji ma su Gill born i Youdell spro ve li is tra ži va nje. No, po de le ko je do sled no sle de ra sne i kla sne struk tu re ni su se sa mo od ra zi le i na ove ško le. One su u tim ško la ma pro iz ve de ne.

Ta ko pro gra mi ko ji su osmi šlje ni da se po dig nu stan dar di, po bolj ša ju re zul ta-ti na te sti ra nji ma, za jem či jav na od go vor nost i ško le uči ne kon ku ret ni jim, u pri me ni da ju re zul ta te ko ji ve o ma šte te upra vo uče ni ci ma u naj lo ši jem po lo ža ju u tim istim ško la ma. Me đu tim, ne tr pe sa mo uče ni ci ne ga tiv ne po sle di ce. I na stav ni ci i di rek to ri ško la sve do če o to me šta im se do ga đa. Oni su svo ja ču la iz o štri li za raz li ko va nje “spo sob nih” uče ni ka od onih ko ji to ni su. To raz li ko va nje ima i vi dlji ve i ne vi dlji ve po sle di ce. Da po no vim, sva je pri li ka da će cr ni uče ni ci i uče ni ci či je obro ke fi nan si ra dr ža va bi ti pre ba če ni na one ko lo se ke, to jest ta ko usme re ni u smi slu ško lo va nja i za po sle nja da će im dru štve na po kre tlji vost go to vo ne mi nov no bi ti ogra ni če na, ako je uop šte bu du ima li, či me će se, po vrh sve ga, po tvr di ti i nji hov sta tus uče ni ka “ma nje vred no sti”.

Ta ko đe tre ba vi de ti ka ko eko no mi ja od A do C de lu je da bu du iza bra ni uče-ni ci ko ji ma je su đe no da su vred ni. Če sto se do ga đa da uče ni ci sa vr lo slič nim po na ša-njem i re zul ta ti ma na te sti ra nji ma ima ju pri lič no raz li či te škol ske ka ri je re. Ta ko i cr ni i be li uče nik mo gu, na pri mer, bi ti na gra ni ci iz me đu A-C i ne do vo ljan, ali cr ni uče nik ne će do bi ti do dat nu pa žnju. U tim si tu a ci ja ma isu vi še če sto pri kri ve no de lu ju shva ta nja o spo sob no sti, da kle ona shva ta nja ko ja su osna ži li du go go di šnji dis kurs o “pro ble mu” učin ka cr nih uče ni ka i, po go to vo, po ve ća na vi dlji vost no vih, na vod no na uč nih (a u stva ri

169

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ra si stič kih i em pi rij ski pro ble ma tič nih) “is tra ži va nja” o ge net skim raz li ka ma ko je se od-ra ža va ju na pro seč ne in te li gen ci je cr na ca i be la ca (vi di Gill born 2008).12

Na ža lost, ne dav na is tra ži va nja o po sle di ca ma ta kvih kre ta nja u Sje di nje nim Dr ža va ma oprav da va ju za bri nu tost (McNiel 2000; Va le zu e la 2005; Wil son 2000; Mo ses 2000; Smith, et al. 2004; Lip man 2011). Te stu di je ja sno po ka zu ju da ta kvi pro gra mi za i sta funk ci o ni šu kao ob li ci “sim bo lič ke po li ti ke” ko jom se od po gle da jav no sti skri va ju ne jed na ki učin ci ko je ti pro gra mi pro iz vo de. “Po li tič ki spek takl” za me nio je sup stan ci-jal nu tran sfor ma ci ju, a stvar nu ko rist od kru to sti ta kvih pro gra ma obič no uži va ju gru pe ko je po se du ju eko nom ski, dru štve ni i po li tič ki ka pi tal (Smith, et al. 2004).

6. ZA KLJU ČAKU ovom tek stu po sta vljam ozbilj na pi ta nja o te ku ćim po ku ša ji ma obra zov nih “re for mi” ko je se pred u zi ma ju u vi še dr ža va. Ve li kim de lom, ali ne i is klju či vo, osla njam se na en-gle ska is tra ži va nja da bih do ku men to vao ne ke skri ve ne di fe ren ci ra ju će efek te dve po ve-za ne stra te gi je – neo li be ral no na dah nu te tr ži šne pred lo ge i neo li be ral ne, neo kon zer va tiv ne me na džer stvom in spi ri sa ne re gu la tor ne pred lo ge ko ji sti žu iz re do va sred nje kla se. Pri hva tiv ši ključ za tu ma če nje ko ji je u svo joj isto rij skoj ana li zi dao Her bert Kli e bard (1995), opi sao sam ka ko se ra zni in te re si, ko ji se vo de raz li či tim vi zi ja ma o obra zo va nju i dru štvu, nad me-ću za pre vlast u dru štve nom po lju mo ći ko je okru žu je obra zov ne po li ti ke i prak se. Pri tom sam po ka zao ne ke slo že no sti i ne u rav no te že no sti unu tar tog po lja mo ći. Ume sto “gu stog” mo ra la, te slo že no sti i ne u rav no te že no sti pro iz vo de “ta nak” mo ral i te že da re pro du ku ju do mi nant ne pe da go ške i ku ri ku lum ske ob li ke, za jed no sa ide o lo gi ja ma i dru štve nim pri vi le gi ja ma ko je ih pra te. Su ge ri sao sam da re to rič ko bu ja nje dis kur sa kri tič ke pe da go gi je mo ra da se uhva ti u ko štac sa tom gra đom i ide o lo škim okol no sti ma ko je se stal no me nja ju. Kri tič ka pe da go gi ja ne mo že se od vi ja ti u va ku u mu, ni ti mo že na sta ti u va ku u mu. Ako se otvo re no ne su o či mo sa ovim da le ko se žnim de sni čar skim tran sfor ma ci ja ma i o nji ma ne poč ne mo da mi sli mo tak tič ki, ne će mo mno go po sti ći ni u kre i ra nju pro tiv he ge mo nij skog zdra vog ra zu ma ni u iz grad nji pro tiv he ge mo nij skog sa ve za. Rast te neo bič ne kom bi na ci je tr ži šta i re gu la tor ne dr ža ve, okre ta nje ka pe da-go škoj slič no sti i “tra di ci o nal nim” škol skim ku ri ku lu mi ma i pod u ča va nju, spo sob nost do mi nant nih gru pa da se na met nu kao vo đe u bor bi oko tih stva ri, te pro me ne zdra vog

12 O isto ri ji ra ši re nih euge nič kih sta vo va, vi di Sel don (1999). Dan ce (2002) da je iz u zet no pro nic lji vu stu di ju “ma ski” ko je cr nač ka mla dež mo že sta vi ti na se be. Na stav ni ci te uče ni ke če sto vi de na ste re o tip ne na či ne ko ji su iz u-zet no štet ni, pri če mu pret po sta vlja ju da “ma ska” jeste “pra vo li ce” oso be i ta ko po tvr đu ju ra si stič ka shva ta nja.

170

Reč no. 83/29, 2013.

ra zu ma ko je to pra te – sve to ne mo že se pre vi de ti. Na pro tiv, to me se mo ra mo su prot-sta vi ti iskre no i sa mo kri tič ki.

No, re kav ši sve to, že lim da uka žem na je dan pa ra doks ko ji se skri va u ovo me što ra dim. Iako se od ne dav no do bar deo mo jih i dru gih is tra ži va nja uzi ma u ob zir i uti če na kon zer va tiv nu mo der ni za ci ju, ta kvo fo ku si ra nje no si sa so bom ne ke opa sno sti ko jih mo-ra mo bi ti sve sni. Is tra ži va nje isto ri je, po li ti ka i prak si de sni čar skih dru štve nih i obra zov nih po kre ta i “re for mi” omo gu ći lo nam je da po ka že mo kon tra dik ci je i ne jed na ke po sle di ce tih po li ti ka i prak si. To je omo gu ći lo i dru ga či ju ar ti ku la ci ju zah te va za so ci jal nu prav du ko ji se za sni va ju na čvr stim do ka zi ma. Sve je to do bro. Me đu tim, jed na la tent na po sle di-ca tog pro ce sa je ste po ste pe no uokvi ra va nje obra zov nih te ma u skla du sa kon zer va tiv nom agen dom. Upra vo sa me ka te go ri je – tr ži šta, iz bo ra, na ci o nal nih ku ri ku lu ma, na ci o nal nog te sti ra nja, stan dar da – po sta vlja ju ras pra vu na te ren ko ji su pri pre mi li neo li be ra li i neo-kon zer va tiv ci. Ana li za “ono ga što je ste” vo di ka za ne ma ri va nju “ono ga što bi mo glo bi ti”. Ta ko se obe smi šlja va ju sup stan ci jal ne sve o bu hvat ne ras pra ve o ostva ri vim al ter na ti va ma neo li be ral nim i neo kon zer va tiv nim vi zi ja ma, po li ti ka ma i prak sa ma, da kle al ter na ti va ma ko je bi mo gle da ih da le ko pre ma še (Sed don 1997, str. 165-166; Ap ple 2010).

Zbog to ga je naš za da tak u naj ma nju ru ku de li mič no po li tič ki i kon cep tu al no slo žen, ali se mo že jed no stav no iz re ći. Na du ge sta ze, tre ba da “osmi sli mo po li tič ki pro jekt ko ji je isto vre me no lo ka lan ali i po op štiv, si ste ma ti čan bez po zi va nja na evro cen trič no, ma sku li no po la ga nje pra va na su štin sku i uni ver zal nu isti nu o ljud skim je din ka ma” (Lu ke 1995, str. vi-vii; vi di ta ko đe Lynch, Ba ker, and Lyons 2009). Dru gi deo na šeg za dat ka, pak, mo ra bi ti, kao što i je ste, vi še obra zov ni, u ve ćoj me ri pri la go đen obra zo va nju. Tre ba osmi sli ti i uči ni ti svi ma do stup nim od bran lji ve, ar ti ku li sa ne, pot pu no za o kru že ne al ter-na tiv ne kri tič ke i pro gre siv ne po li ti ke i prak se za ku ri ku lu me, pod u ča va nje i oce nji va nje (Ap ple and Be a ne 2007). Ali i to mo ra da se ura di sa ja snom sve šću o pro men lji voj pri-ro di dru štve nog po lja mo ći i va žno sti tak tič kog i stra te gij skog raz mi šlja nja.

U knji ga ma Edu ca ting the “Right” Way (Ap ple 2006; Obra zo va ti na “is pra van” na čin), The Sta te and the Po li tics of Edu ca tion (Ap ple et al. 2003; Dr ža va i po li ti ka obra zo va nja), Glo bal Cri ses, So cial Ju sti ce, and Edu ca tion (Ap ple 2010; Svet ska kri za, dru štve na prav da i obra zo va nje) i Can Edu ca tion Chan ge So ci ety? (Ap ple 2013; Mo že li obra zo va nje pro me ni ti dru štvo?), znat no po drob ni je sam raz-mo trio vr ste stra te ških sa ve za, te po li ti ke i prak se što tre ba da ih pra te, ko ji bi nam omo-gu ći li da to ura di mo. Pred lo žio sam na či ne da se za u sta ve neo li be ral ne i neo kon zer va tiv ne ten den ci je i stvo ri gu šća ver zi ja de mo kra ti je u obra zo va nju ko je se od vi ja na te re nu. Me-đu tim, pri tom se ne sme za ne ma ri ti zna čaj ši re nja kru ga te ma ko ji ma se ba vi mo i pi ta nja ko ja po sta vlja mo u ve zi sa na vod no sve “de mo krat ski jim” po li ti ka ma ko je su sva kim da nom sve vi še glo bal ne. To je bio moj za da tak u ovom iz la ga nju. Po šav ši od ana li za ura đe nih u vi še dr ža va, po ka zao sam za što je bit no da se to ra di.

171

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Ali, iako tvr dim da kon zer va tiv ni sa vez ili lju di na po zi ci ja ma ko ji su pod ja-kim uti ca jem tog sa ve za (čak i on da ka da vla sti tvr de da su so ci jal de mo krat ske) uglav nom sto je na če lu obra zov nih po li ti ka, ne bih da stvo rim uti sak da se toj ko a li ci ji ra znih sna ga ni ko ne su prot sta vlja ili da ona uvek po be đu je. To na pro sto ni je tač no. Vi še lju di je po-ka za lo da se na lo kal nom ni vou ši rom sve ta re a li zu ju pro tiv he ge mo nij ski pro gra mi i mo-guć no sti. Mno ge usta no ve vi so kog obra zo va nja, ško le, čak i či ta vi škol ski okru zi po ka za li su iz u zet nu ot por nost na or ke stri ra ne ide o lo ške na pa de i pri ti ske gru pa “kon zer va tiv ne mo der ni za ci je”. Mno gi na stav ni ci, sin di ka ti, uni ver zi tet ski rad ni ci, za jed ni ce ak ti vi sta i dru gi stvo ri li su i sa ču va li obra zov ne pro gra me ko ji su eman ci pa tor ski i u pe da go škom i u po li tič kom smi slu (Ap ple 2013; Ap ple 2012; Ap ple, Au, and Gan din 2010; Ap ple and Be a ne 2007; Gut stein 2006; Anyon 2005).13

Pod pri ti skom ve li kog bro ja struk tur nih, fi nan sij skih i po li tič kih di le ma, mno ge gru pe lju di ipak se ni su sklo ni le pod he ge mo nij ski ki šo bran sa ve za, već su pru ži le niz uspe šnih pri me ra za sa mu mo guć nost da se ura di ne što dru ga či je. Ta či nje ni ca nam po ka zu je na upe ča tljiv na čin da obra zov ne po li ti ke i prak se za i sta ne idu sa mo u jed nom jed no di men zi o nal nom prav cu. Još je va žni je to što ti broj ni pri me ri do ka zu ju da uspeh kon zer va tiv nih po li ti ka ni je za ga ran to van. To se mo ra ima ti na umu u vre me nu u kom je la ko iz gu bi ti iz vi da ono što je neo p hod no da bi obra zo va nje bi lo vred no svog ime na.

RE FE REN CE

Aasen, P. (1998) What hap pe ned to so cial de moc ra tic pro gres si vism in Scan di na via? Un pu blis hed pa-per, De part ment of Edu ca tion, Nor we gi an Uni ver sity of Sci en ce and Tec hno logy, Trond he im, Nor way.

An der son, B. (1991) Ima gi ned com mu ni ti es. New York: Ver so.

Anyon, J. (2005) Ra di cal pos si bi li ti es. New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. (1988) Te ac hers and texts. New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. (1995) Edu ca tion and po wer, 2nd edi tion. New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. (1996) Cul tu ral po li tics and edu ca tion. New York: Te ac hers Col le ge Press.

Ap ple, M. W. (1999) Po wer, me a ning, and iden tity. New York: Pe ter Lang.

Ap ple, M. W. (2000) Of fi cial know led ge, 2nd edi tion. New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. (2001) Stan dards, su bject mat ter, and a ro man tic past, Edu ca ti o nal Po licy 15, 323-333.

13 Vi di po go to vo Ap ple and Be a ne (2007) i Gut stein (2006). Tu je od ve-li kog zna ča ja i rad Je an nie Oakes o pre u sme ra va nju i obra zov noj re for mi. Vi di Oakes, Qu artz, Ryan, and Lip ton (2000).

172

Reč no. 83/29, 2013.

Ap ple, M. W. (2002) Do es edu ca tion ha ve in de pen dent po wer, Bri tish Jo ur nal of So ci o logy of Edu ca tion 23, 607-616.

Ap ple, M.W. (2003) Stra te gic al li an ce or he ge mo nic stra tegy: Con ser va tism among the dis pos-ses sed, Lon don Re vi ew of Edu ca tion 1, 47-60.

Ap ple, M. W. (2006) Edu ca ting the “right” way: Mar kets, stan dards, god, and ine qu a lity, 2nd edi tion. New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. (2008) Cur ri cu lum plan ning: Con tent, form, and the po li tics of ac co un ta bi lity. U Con nelly, M., et al. (prir.), Hand bo ok of cur ri cu lum and in struc tion. New York: Sa ge. Str. 25-44.

Ap ple, M. W. (prir.) (2010). Glo bal cri ses, edu ca tion, and so cial ju sti ce New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. (2011). Gra ding Oba ma’s edu ca tion po licy, The Pro gres si ve 75 (Fe bru ary), 24-27.

Ap ple, M. W. (2012). Edu ca tion and po wer, Re vi sed Ro u tled ge Clas sic edi tion. (New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. (2013). Can scho ols chan ge so ci ety? New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W., et al. (2003) The sta te and the po li tics of know led ge. New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. and Pe dro ni, T. (2005). Con ser va ti ve al li an ce bu il ding and Afri can Ame ri can sup port for vo uc hers, Te ac hers Col le ge Re cord 107, 2068-2105.

Ap ple, M. W. and Bu ras, K. L. (prir.) (2006). The su bal tern spe ak: Cur ri cu lum, po wer, and edu ca ti o nal strug gles. New York: Ro u tled ge.

Ap ple, M. W. and Be a ne, J.A. (prir.) (2007) De moc ra tic scho ols: Les sons in po wer ful edu ca tion, 2nd edi-tion. Por tsmo uth, NH: He i ne mann.

Ap ple, M. W., Au, W., & Gan din, L. A. (prir.) (2010). The Ro u tled ge in ter na ti o nal hand bo ok of cri ti cal edu ca tion. New York: Ro u tled ge.

Ar not, M., Da vid, M., and We i ner, G. (1999) Clo sing the gen der gap. Cam brid ge: Po licy Press.

Au, W. (2009). Une qu al by de sign: High-sta kes te sting and the stan dar di za tion of ine qu a lity. New York: Ro u tled ge.

Ball, S., Bo we, R., and Ge wirtz, S. (1994) Mar ket for ces and pa ren tal cho i ce. U S. To mlin son (prir.) Edu ca ti o nal re form and its con se qu en ces. Lon don: IP PR/Ri vers Oram Press. Str. 13-25.

Ball, S. (2003) Class stra te gi es and the edu ca tion mar ket. Lon don: Ro u tled ge.

Ball, S. (2007). Edu ca tion plc. New York: Ro u tled ge.

Ball, S. (2012). Glo bal edu ca tion, Inc. Lon don: Ro u tled ge.

Bern stein, B. (1990) The struc tu ring of pe da go gic di sco ur se. New York: Ro u tled ge.

Bern stein, B. (1996) Pe da gogy, symbo lic con trol, and iden tity. Bri stol, PA: Taylor and fran cis.

Bo ur di eu, P. (1984) Dis tin ction. Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press.

Bo ur di eu, P. (1996) The sta te no bi lity. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press.

Brown, P. (1997) Cul tu ral ca pi tal and so cial ex clu si on. U Hal sey, A. H., La u der, H., Brown, P., and Wells, A. S. (prir.) Edu ca tion, cul tu re, eco nomy, and so ci ety. New York: Ox ford Uni ver sity Press. Str. 736-749.

173

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Brown, P., Green, A., and La u der, H. (2001) High skills. New York: Ox ford Uni ver sity Press.

Chubb, J. and Moe, T. (1990) Po li tics, mar kets, and Ame ri can scho ols. Was hing ton, DC: Bro o king In sti tu tion.

Bu ras, K. L. (2008) Rig htist mul ti cul tu ra lism. New York: Ro u tled ge.

Burch, P. (2009). Hid den mar kets. New York: Ro u tled ge.

Clar ke, J. and New man, J. (1997) The ma na ge rial sta te. Tho u sand Oaks, CA: Sa ge.

Dan ce, L.J. (2002) To ugh fronts. New York: Ro u tled ge.

Du ni er, M. (1999) Si de walk. New York: Far rar, Stra us, and Gi ro ux.

Evans, J. and Pen ney, D. (1995) The po li tics of pe da gogy, Jo ur nal of Edu ca tion Po licy 10, 27-44.

Ep stein, D. and Johnson, R. (1998) Scho o ling se xu a li ti es. Phi la delp hia: Open Uni ver sity Press.

Fi ne, M. and We is, L. (1998) The unk nown city. Bo ston: Be a con Press.

Fra ser, N. (1989) Un ruly prac ti ces. Min ne a po lis: Uni ver sity of Min ne so ta Press.

Fra ser, N. (1997) Ju sti ce in ter rup tus. New York: Ro u tled ge.

Ful ler, B. (prir.) (2000) In si de char ter scho ols. Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press.

Ge wirtz, S. (2002) The ma na ge rial school. New York: Ro u tled ge.

Ge wirtz, S., Ball, S., and Bo we, R. (1995) Mar kets, cho i ce, and equ ity in edu ca tion. Phi la delp hia: Open Uni ver sity Press.

Gill born, D. (1997a) Ra ce, na tion, and edu ca tion. Un pu blis hed pa per, In sti tu te of Edu ca tion, Uni ver sity of Lon don.

Gill born, D. (1997b) Ra cism and re form, Bri tish Edu ca ti o nal Re se arch Jo ur nal 23, 345-360.

Gill born, D. (2008) Ra cism and edu ca tion. Lon don: Ro u tled ge.

Gill born, D. and Youdell, D. (2000) Ra ti o ning edu ca tion. Phi la delp hia: Open Uni ver sity Press.

Gipps, C. and Murphy, P. (1994) A fa ir test? Phi la delp hia: Open Uni ver sity Press.

Go uld, S.J. (1981) The mi sme a su re of man. New York: Nor ton.

Gut stein, E. (2006). Re a ding and wri ting the world with mat he ma tics. New York: Ro u tled ge.

He nig, J. (1994) Ret hin king school cho i ce. Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press.

He rrn stein, R. and Mur ray, C. (1994) The bell cur ve. New York: Free Press.

Hirsch, E.D., Jr. (1996) The scho ols we want and why we don’t ha ve them. New York: Do u ble day.

Kin che loe, J., Ste in berg, S., and Gre e son, A. (prir.) (1997) Me a su red li es. New York: St. Mar tin’s Press.

Kli e bard, H. (1995) The Strug gle for the Ame ri can cur ri cu lum, 2nd edi tion. New York: Ro u tled ge.

La u der, H. and Hug hes, D. (1999) Tra ding in fu tu res. Phi la delp hia: Open Uni ver sity Press.

Le o nar do, Z. (2009). Ra ce, whi te ness, and edu ca tion. New York: Ro u tled ge.

Linn, R. (2000) As ses sment and ac co un ta bi lity, Edu ca ti o nal Re se ar cher 29, 4-16.

174

Reč no. 83/29, 2013.

Lip man, P. (2004) High sta kes edu ca tion. New York: Ro u tled ge.

Lip man, P. (2011). The new po li ti cal eco nomy of ur ban edu ca tion: Neo li be ra lism, ra ce, and the right to the city. New York: Ro u tled ge.

Lu ke, A. (1995) Se ri es edi tor’s in tro duc tion. U J. Lem ke, Tex tu al po li tics. Bri stol, PA: Taylor and Fran cis. Str. i-vi ii.

Lynch, K., Ba ker, B., & Lyons, M. (2009) Af fec ti ve equ a lity: Lo ve, ca re, & inju sti ce. Lon don: Pal gra ve Mac mil lan.

McCarthy, C. (1998) The uses of cul tu re. New York: Ro u tled ge.

McCarthy, C. and Cric hlow, W. (prir.) (1994) Ra ce, iden tity, and re pre sen ta tion in edu ca tion. New York: Ro u tled ge.

McCul loch, G. (1997) Pri va ti sing the past, Bri tish Jo ur nal of Edu ca ti o nal Stu di es 45, 69-82.

McNeil, L. (2000) The con tra dic ti ons of school re form. New York: Ro u tled ge.

Men ter, I., Muschamp, Y., Nic holls, P., Ozga, J., and Pol lard, A. (1997) Work and iden tity in the pri-mary school. Phi la delp hia: Open Uni ver sity Press.

Mid dle ton, S. (1998) Di sci pli ning se xu a li ti es. New York: Te ac hers Col le ge Press.

Mills, C. (1997) The ra cial con tract. It ha ca, NY: Cor nell Uni ver sity Press.

Moe, T. (2001) Scho ols, Vo uc hers, and the Ame ri can pu blic. Was hing ton, DC: Bro o kings In sti tu tion.

Mo ses, M. (2000) The Ari zo na tax cre dit and hid den con se qu en ces of ju sti ce, pa per pre sen ted a the Ame ri can Edu ca ti o nal Re se arch As so ci a tion An nual Me ting, New Or le ans.

Oakes, J. (1992) Can trac king re se arch in form prac ti ce? Edu ca ti o nal Re se ar cher 21, 12-21.

Oakes, J., Wells, A.S., Jo nes, M., Dat now, A. (1997) De trac king: The so cial con struc tion of Abi-lity, cul tu ral po li tics, and re si stan ce to re form, Te ac hers Col le ge Re cord 98, 482-510.

Oakes, J., Qu artz, K., Ryan, S., and Lip ton, M. (2000). Be co ming good Ame ri can scho ols. San Fran ci-sco: Jos sey-Bass.O’He ar, P. (1994) An al ter na ti ve na ti o nal cur ri cu lum. U S. To mlin son (prir.) Edu ca ti o nal re form and its con se qu en ces. Lon don: IP PR/Ri vers Oram Press. Str. 55-72.

Ol ssen, M. (1996) In de fen se of the wel fa re sta te and of pu blicly pro vi ded edu ca tion, Jo ur nal of Edu ca tion Po licy 11, 337-362.

Omi, M. and Wi nant, H. (1994) Ra cial for ma tion in the Uni ted Sta tes. New York: Ro u tled ge.

Pe dro ni, T. (2007) Mar ket mo ve ments. New York: Ro u tled ge.

Po wer, S., Hal pin, D., and Fitz, J. (1994) Un der pin ning cho i ce and di ver sity. U S. To mlin son (prir.) Edu ca ti o nal re form and its con se qu en ces. Lon don: IP PR/Ri vers Oram Press. Str. 26-40.

Po wer, S. Ed wards, T., Whitty, G., and Wig fall, V. (2003) Edu ca tion and the mid dle class. Phi la delp-hia: Open Uni ver sity Press.

Ran son, S. (1995) The o ri zing edu ca ti o nal po licy, Jo ur nal of Edu ca tion Po licy, 10, 427-448.

Ra vitch, D. (2000) Left back. New York: Si mon and Schu ster.

175

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Ra vi tich, D. (prir.) (2005). Bro o kings pa pers on edu ca tion po licy, 2005. Was hing ton, DC: Bro o kings In sti tu tion Press.

Ra vitvh, D. (2010). The de ath and li fe of the gre at Ame ri can school system. New York: Ba sic Bo oks.

Rury, J. and Mi rel, J. (1997) The po li ti cal eco nomy of ur ban edu ca tion. U M. W. Ap ple (prir.) Re vi ew of re se arch in edu ca tion, vo lu me 22. Was hing ton, DC: Ame ri can Edu ca ti o nal re se arch As so ci a tion. Str. 49-110.

Sed don, T. (1997) Mar kets and the En glish, Bri tish Jo ur nal of So ci o logy of Edu ca tion 18, 165-185.

Sel den, S. (1999). In he ri ting sha me. New York: Te ac hers Col le ge Press.

Smith, M.L., et al. (2004) Po li ti cal spec tac le and the fa te of Ame ri can Scho ols. New York: Ro u tled ge.

Ste in berg, J. (2000). Blue bo oks clo sed, stu dents boycott stan dar di zed tests, The New York Ti mes, April 13, A1, A22.

Swartz, D. (1997) Cul tu re and po wer. Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press.

Te i tel ba um, K. (1996) Scho o ling for good re bels. New York: Te ac hers Col le ge Press.

Va len zu e la, A. (prir.) (2005). Le a ving chil dren be hind. Al bany: Sta te Uni ver sity of New York Press.

Wac qu ant, L. (1996) Fo re word. U P. Bo ur di eu, The sta te no bi lity. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press. Str. ix-xxii.

Wells, A.S., et al. (1999) Beyond the rhe to ric of char ter school re form. Los An ge les: Uni ver sity of Ca li for-nia at Los An ge les, Gra du a te School of Edu ca tion and In for ma tion Stu di es.

Wells, A.S., Lo pez, A., Scott, J., and Hol me, J. (1999) Char ter scho ols as post mo dern pa ra dox, Har vard Edu ca ti o nal Re vi ew 69, 172-204.

Whitty, G. (1974) So ci o logy and the pro blem of ra di cal edu ca ti o nal chan ge. U M. Flu de and J. Ahi er (prir.) Edu ca bi lity, scho ols, and ide o logy. Lon don: Hal stead Press. Str. 112-137.

Whitty, G. (1997) Cre a ting qu a si-mar kets in edu ca tion. U M. W. Ap ple (prir.) Re vi ew of re se arch in edu ca tion, vo lu me 22. Was hing ton, DC: Ame ri can Edu ca ti o nal Re se arch As so ci a tion. Str. 30-47.

Whitty, G., Ed wards, T., and Ge wirtz, S. (1993) Spe ci a li za tion and cho i ce in ur ban edu ca tion. Lon don: Ro u tled ge.

Wil son, G. (2000) Ef fects on fun ding equ ity of Ari zo na tax cre dit law, pa per pre sen ted at the Ame ri can Edu ca ti o nal re se arch As so ci a tion An nual Me e ting, New Or le ans.

Wit te, J. (2000) The mar ket ap pro ach to edu ca tion. Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press.

ovom tek stu raz ma tram dve me đu sob no po ve-za ne te me. Pr va se od no si na ulo gu eko nom skog sek-to ra u raz vo ju obra zo va nja. Tu že lim da po ka žem da eko nom ski sek tor, kao i mno gi dru gi sek to ri u dru-štvu, tre ba da bu de uklju čen u do no še nje od lu ka o raz vo ju obra zov nog si ste ma. Ali, on ne mo že bi ti je di-no što se uzi ma u ob zir pri do no še nju od lu ka. Dru ga te ma, ko ja je, mi slim, va žni ja, ti če se kom pe ten ci ja ko je tre ba da raz vi ju bu du će ge ne ra ci je gra đa na ka-ko bi mo gle da se no se sa raz li či tim iza zo vi ma, te da po mo ću tih kom pe ten ci ja bu du spo sob ni da ostva re svo je in te re se i do pri ne su ostva re nju in te re sa dru štva.

ULO GA EKO NOM SKOG SEK TO RA U RAZ VO JU OBRA ZO VA NJA

Ka da se go vo ri o zna ča ju eko nom skog sek to ra za ob-li ko va nje obra zov nog si ste ma uglav nom se iz no se dve te ze. Pre ma jed noj, uti caj eko nom skog sek to ra na raz voj obra zo va nja nu žno je ne ga ti van. S dru ge stra-ne sto ji stav da je ta kav uti caj uglav nom po zi ti van.

U iz la ga nju Maj kla Epla već su da ti pri me ri ko ji ube dlji vo raz ot kri va ju ne ga tiv ni uti caj ko ji eko no mi-ja ima na ob li ko va nje obra zo va nja, po seb no na “pro-iz vod nju” ne jed na kih šan si za de cu ko ja ne pri pa da ju “eko nom skoj eli ti”. Na do ve zu ju ći se na to, ov de ću raz mo tri ti če ti ri raz lo ga iz ko jih eko nom ski sek tor ne tre ba da ima do mi nan tan uti caj na obra zo va nje.

Za što ni je do bro da eko nom ski sek tor ima pre ve lik uti caj na obra zo va nje?

Pr vi raz log sa sto ji se u či nje ni ci da je eko nom ski sek-tor sa mo je dan od sek to ra ko ji či ne dru štvo. Ako bi eko nom ski sek tor imao pre te žan uti caj na obra zo-va nje, to bi vo di lo ka za ne ma ri va nju dru gih sek to ra dru štve nog ži vo ta, po put, re ci mo, kul tu re, umet no-

NE SA MO ZA TR ŽI ŠTE: KA DRU ŠTVE NOM KON SEN ZU SUO KLJUČ NIM KOM PE TEN CI JA MA SLE DE ĆE GE NE RA CI JE GRA ĐA NAALEK SAN DAR BA U CAL

U

178

Reč no. 83/29, 2013.

sti, po li ti ke. Ta da bi se obra zo va njem osi ro ma ši va li osta li seg men ti, što mo že ima ti niz ne ga tiv nih po sle di ca, o če mu je, po red osta lih, ube dlji vo pi sa la i Mar ta Nus ba um.

Dru gi raz log is ti če da bi no ve ge ne ra ci je gra đa na pu tem obra zo va nja raz vi le sa mo one kom pe ten ci je ko je su bit ne za eko nom ski sek tor i tr ži šte ra da ako bi eko no mi ja isu vi še uti ca la na obra zo va nje. Usled to ga bi smo mo ra li da se za pi ta mo na ko ji će na čin no ve ge ne ra ci je gra đa na raz vi ti osta le kom pe ten ci je ko je su od in te re sa za po je din ca i dru štvo. Ako za klju či mo da će de ca i mla di mi mo obra zo va nja raz vi ti osta le va žne kom-pe ten ci je, po sta vlja se pi ta nje da li je za is pu nja va nje dru štve nih op štih in te re sa do volj no oslo ni ti se na mo gu će va no bra zov ne pri li ke za raz voj ključ nih kom pe ten ci ja. Po vrh to ga, pi ta nje je i da li bi to osla nja nje na va no bra zov ne pri li ke nu žno do pri ne lo re pre duk ci ji i ši re nju po sto je ćih dru štve nih ne jed na ko sti.

Tre ći raz log pro tiv pre te ra nog uti ca ja eko nom skog sek to ra na ob li ko va nje obra-zov nog si ste ma u ve zi je sa vre men skom ska lom po ko joj funk ci o ni šu in te re si dru štva i in te-re si po je di nih ak te ra u eko nom skom sek to ru. In te res dru štva je da u du žem pe ri o du po sto ji eko no mi ja ko ja je kon ku rent na, te da po sto je po je din ci ko ji mo gu da ra de i spo sob ni su da do ži vot no uče. S dru ge stra ne, in te res eko nom skih ak te ra je da što ma nje ula žu u obu ku bu-du ćih rad ni ka, te da taj tro šak po de le sa dru štvom ili ga sa svim pre ne su na dru štvo. Prak tič ni pro ble mi ko je dru štvo zbog to ga mo že ima ti su ozbilj ni. Za mi sli mo, na pri mer, da se sred-nje struč no obra zo va nje sa svim pri la go di kom pa ni ja ma ko je će za po sli ti sa da šnje uče ni ke. Kom pa ni je bi ima le in te res da se obra zo va nje tih uče ni ka ob li ku je ta ko da se oni što br že i uz što ma nje tro ško va uklju če u nji hov rad. Me đu tim, ako se po slov na po li ti ka kom pa ni ja pro me ni i svi za po sle ni osta nu bez po sla, kom pa ni je ne ma ju oba ve zu da bri nu šta će se de si ti sa rad ni ci ma bez po sla. To bi bio pro blem dru štva. Dru štvo bi mo ra lo da fi nan si ra tro ško ve u ve zi sa so ci jal nim po li ti ka ma i po li ti ka ma usme re nim ka po ve ća nju za po sli vo sti onih ko ji su se ve o ma spe ci fič no obra zo va li za rad na po slo vi ma ko ji su ne sta li.

Če tvr ti, i po sled nji raz log ko ji na vo dim, od no si se na ima gi nar nu bu duć nost u ko joj se obra zo va nje pot pu no ob li ku je pre ma eko nom skom sek to ru, a taj sek tor je iz-u zet no pro duk ti van i pra vi ve li ko bo gat stvo i za se be, i za za po sle ne, i za dru štvo. U tom sve tu, po je di nac je bo gat u eko nom skom smi slu, ali je pi ta nje da li je spo so ban da “tra ga za sre ćom”, da se po slu žim for mu la ci jom iz ame rič kog usta va. Dru gim re či ma, po red eko nom skih, po je di nac i dru štvo ima ju i dru ge po tre be i in te re se ko ji ma u tom sve tu obra zo va nje ne iz la zi u su sret, što nas, na ne ki na čin, vra ća na pr vi raz log.

Raz lo zi iz ko jih eko nom ski sek tor tre ba da se uklju či u obra zo va nje, po go to vo u Sr bi ji

Da kle, ovo su sa mo ne ki od raz lo ga ko ji pod u pi ru stav da pre te ra ni uti caj eko nom skog sek to ra na obra zo va nje do no si znat no vi še pro ble ma ne go ko ri sti za dru štvo. Dru gi raz lo zi

179

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

da ti su u tek sto vi ma auto ra ko ji kri tič ki ana li zi ra ju uti ca je neo li be ra li zma i neo kon zer va ti-vi zma na obra zo va nje, po go to vo onih ko ji to ra de u kon tek stu obra zo va nja u SAD, po put, re ci mo, Maj kla Epla i Mar te Nus ba um. Ipak, ov de tre ba ima ti u vi du da usled raz li či tih isto rij skih, kul tu ro lo ških i so ci jal nih raz lo ga u SAD eko nom ski sek tor znat no vi še uti če na obra zo va nje ne go u ne kim dru gim ze mlja ma, po go to vo evrop skim. Iz tog raz lo ga, za la-ga nje tih auto ra za sma nji va nje pre ve li kog uti ca ja eko nom skog sek to ra i po ve ća nje uti ca ja dru gih sek to ra ve o ma ima smi sla u da tom kon tek stu.

Me đu tim, obra zov ni si stem u Sr bi ji se u po sto je ćim okol no sti ma ne su o ča-va sa slič nim pre te ra nim uti ca jem eko nom skog sek to ra. Mo že se re ći da je u Sr bi ji čak reč o obr nu tom slu ča ju. Eko nom ski sek tor je ov de imao ma li ili ni ka kav uti caj na raz-voj obra zo va nja. To nas vo di ka za ključ ku da je za Sr bi ju va žan iza zov da se eko nom ski sek tor uklju či u obra zov ne po li ti ke, a ne da se sma nji nje gov uti caj. Eko nom ski sek tor je kod nas tra di ci o nal no sa svim is klju čen iz do me na op šteg obra zo va nja, ko je je bi lo pod do mi nant nim uti ca jem uni ver zi te ta. Zbog to ga u op štem obra zo va nju ima mo do-mi na ci ju aka dem skih zna nja, uz sla bu pri sut nost ključ nih kom pe ten ci ja ko je su ve o ma va žne za us pe šan i is pu njen ži vot. Eko nom ski sek tor je u iz ve snoj me ri bio uklju čen u upra vlja nje sred njim struč nim obra zo va njem pre de ve de se tih go di na pro šlog ve ka, ali je to uče šće bi lo pod sna žnim uti ca jem vla da ju će ide o lo gi je. Po što su dr žav na pred u-ze ća pro pa la, iz gu bi la se i ta isu vi še ide o lo gi zo va na spre ga iz me đu sred njeg struč nog obra zo va nja i eko no mi je. Ta ko smo do bi li sred nje struč no obra zo va nje ko je mla de ge ne ra ci je ne pri pre ma ni za pro fe si ju ni za ži vot u dru štvu. Tre ba se sa mo se ti ti da nas po slo vič nih pri me ra po je di nih sred njih struč nih ško la ko je su op sta ja le sa ne pro me nje-nim pro gra mi ma i obra zo va njem du go po sle pro pa sti dr žav nih pred u ze ća i eko no mi je sa ko ji ma su ra ni je bi le po ve za ne. Da ne go vo ri mo o pri tu žba ma po slo da va ca da uče ni ci iz tih struč nih ško la u to vre me ni su bi li ob u če ni ni za ne ke ele men tar ne zah te ve po-sla. Is ti čem da se u po sled njih de set go di na si tu a ci ja u sred njem struč nom obra zo va nju do ne kle po pra vi la uvo đe njem no vih pro gra ma struč nog obra zo va nja, ko ji su se raz vi li uz pro jek te ko je fi nan si ra Evrop ska ko mi si ja. Stva ra ju se i ra zni me ha ni zmi pre ko ko jih eko nom ski sek tor mo že vi še uti ca ti na obra zo va nje (re ci mo, osno van je Sa vet za struč no obra zo va nje i obra zo va nje od ra slih, pred stav ni ci fir mi uklju ču ju se u is pit ne ko mi si je za struč nu ma tu ru). Da kle, pret hod no is ku stvo sa obra zov nim si ste mom u Sr bi ji, ko je se raz li ku je od is ku stva u SAD, mo že bi ti pri mer za pri met nu is klju če nost eko nom skog sek to ra iz upra vlja nja obra zo va njem. U tom smi slu u Sr bi ji, za raz li ku od SAD, tre-ba obra zlo ži ti za što i re ći ka ko da se eko nom ski sek tor uklju či, a ne sa mo upo zo ra va ti na opa sno sti od nje go vog pre te ra nog uče šća. Me đu tim, is ku stvo SAD i dru gih ze ma lja tre ba da bu de opo me na Sr bi ji da pro ces ve ćeg uklju či va nja eko nom skog sek to ra ne bi oti šao u svo ju kraj nost.

180

Reč no. 83/29, 2013.

S ob zi rom na si tu a ci ju u Sr bi ji, na ve šću če ti ri raz lo ga iz ko jih je neo p hod-no da eko nom ski sek tor u Sr bi ji bu de uklju čen na smi sle ni ji i bo lji na čin u upra vlja nje obra zo va njem i u ob li ko va nje prav ca u ko jem će se ono raz vi ja ti.

Pr vi raz log sa sto ji se u či nje ni ci da bu du će ge ne ra ci je gra đa na, po red to ga što tre ba da raz u me ju svet i se be, tre ba da mo gu i da se za po sle. Bez eko nom skog sek to ra obra zov ni si stem ne mo že iden ti fi ko va ti ključ ne i spe ci fič ne kom pe ten ci je ko je su po treb-ne za uspe šno uklju či va nje mla dih u eko nom ski sek tor.

Dru gi raz log za uklju či va nje eko nom skog sek to ra je po tre ba da bu du će ge ne-ra ci je ne bu du sa mo za po sli ve; one tre ba da bu du za po sli ve u onim sek to ri ma eko no mi je ko ji su za sno va ni na zna nju, teh no lo gi ja ma i ino va ci ja ma, i ko ji su vi so ko pro fi ta bil ni. Ako obra zo va nje omo gu ći po je din ci ma i dru štvu ve ću za po sli vost u vi so ko pro fi ta bil nim sek to ri ma eko no mi je, dru štvo će u ce li ni bi ti sna žni je – bi će kon ku rent ni je i spo sob no da u ve ćoj me ri po dr ži raz voj i pra va sva kog gra đa ni na po na o sob.

Tre ći raz log ti če se či nje ni ce da je Sr bi ja ze mlja u eko nom skoj tran zi ci ji ko-ja u znat noj me ri za vi si od stra nih in ve sti ci ja. Uklju či va nje eko nom skog sek to ra u raz voj obra zo va nja i po di za nje ka pa ci te ta obra zo va nja da od go vo ri na po tre be tog sek to ra uči ni lo bi eko no mi ju u Sr bi ji pri vlač ni jom za stra ne in ve sti to re. Ako bi ta kvo uklju či va nje do ve lo do stva ra nja vi so ko kom pe tent nih ljud skih re sur sa, Sr bi ja bi bi la pri vlač ni ja za kom pa ni je ko je ra de u vi so ko pro fit nim sek to ri ma.

Ko nač no, sve ovo bi do ve lo do po di za nja kon ku rent no sti Sr bi je u od no su na dru ge ze mlje u re gi o nu i u EU. Od to ga u ve li koj me ri za vi si i po lo žaj Sr bi je u re gi o nu i u EU, kao i po ten ci jal dru štva da se raz vi ja u dru gim sek to ri ma ko ji ne po či va ju, ni ti tre ba da po či va ju, na eko nom skim prin ci pi ma.

Su mi ra ju ći tvrd nje i ar gu men te iz ovog de la tek sta, za klju ču jem da obra-zov ni si stem tre ba da bu de u funk ci ji raz vo ja eko nom skog sek to ra u Sr bi ji, ali ni ka ko ne bi tre ba lo da se sve de sa mo na tu ulo gu. Osnov ni raz log za ta kav stav sa sto ji se u či nje ni ci da su dru štve ni in te re si da le ko ši ri i ra zno vr sni ji ne go što su in te re si tr ži šta i eko no mi je.

KLJUČ NE KOM PE TEN CI JE ZA ŽI VOT BU DU ĆIH GRA ĐA NA U DE MO KRAT SKOM DRU ŠTVU

ZA SNO VA NOM NA LJUD SKIM PRA VI MAU ovom de lu tek sta raz ma tram pi ta nje ka ko obra zo va nje mo že po dr ža ti dru štve ne in-te re se ko ji ob u hva ta ju i in te re se i po tre be eko nom skog sek to ra. O toj te mi se mno go pi sa lo i raz go va ra lo. Iz tog raz lo ga, moj do pri nos ov de ne će bi ti ana li za i sa ži ma nje ra znih po gle da i prak si. Po ku ša ću ume sto to ga da po nu dim ne što dru ga či ji od go vor na to pi ta nje.

181

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Obra zo va nje ori jen ti sa no na bu duć nostOd go vor za sni vam na za mi šlja nju bu duć no sti u ko joj će ži ve ti de ca ko ja su se tek ro di la. Za mi sli mo, da kle, de te ko je se tek ro di lo, ove 2012. go di ne. Ona ili on će po če ti s oba ve-znim obra zo va njem 2019. go di ne, i s ti me će za vr ši ti 2027. Sred nje obra zo va nje će ste ći 2031. Pod pret po stav kom da se oso ba ko ju smo za mi sli li ne će ško lo va ti po sle sred nje ško le (što sa da va ži za naj ve ći broj gra đa na) te da ne će du go če ka ti na pr vi po sao, pe riod rad ne ak tiv no sti bi će od 2030. do 2070. Po sle to ga sle di pen zi ja ili, ka ko se ka že sa vre me nim EU je zi kom, pe riod ak tiv nog sta re nja. S ob zi rom na ovaj jed no stav ni si nop sis bu duć no sti oso be ko ja se ro di la ove go di ne, ja sno nam je da se pred obra zo va nje u stva ri po sta vlja pi-ta nje ka ko da po dr ži ži vot oso be i dru štva u re la tiv no da le koj bu duć no sti. Ta ori jen ta ci ja ka bu duć no sti je ve o ma ose tlji va i la ko se gu bi iz vi da usled tre nut nih pri ti sa ka raz li či tih dru štve nih gru pa ko je te že da pu tem obra zo va nja za do vo lje svo je in te re se i po dr že svo-je iden ti te te. Za to se če sto do ga đa da obra zo va nje slu ži vi še pro šlo sti i sa da šnjo sti ne kih uti caj nih dru štve nih gru pa, a ma nje bu duć no sti no vih ge ne ra ci ja. U ve zi sa tim mo že se po sta vi ti i pi ta nje ko tre ba i mo že da za stu pa in te re se bu du ćih gra đa na u de ba ta ma ko je se upra vo od vi ja ju.

Iza zo vi sa ko ji ma će se su o ča va ti no ve ge ne ra ci je gra đa naNa osno vu ana li ze ključ nih iza zo va sa ko ji ma će se su o či ti no ve ge ne ra ci je gra đa na u bu-duć no sti tre ba for mu li sa ti li ste ključ nih kom pe ten ci ja ko je te gra đa ne ospo so blja va ju da od go vo re na te iza zo ve. Na i me, ključ ne kom pe ten ci je tre ba da ospo so be bu du će gra đa ne da po stu pa ju na na čin ko ji im omo gu ću je da ostva re sop stve ne am bi ci je i in te re se i da isto vre me no do pri ne su raz vo ju dru štva – u slu ča ju Sr bi je, reč je o de mo krat skom dru štvu za sno va nom na ljud skim pra vi ma.

Ključ ne kom pe ten ci je, ko je bi se de fi ni sa le na po me nu ti na čin, tre ba da bu du osno va za skla pa nje no vog “dru štve nog ugo vo ra” iz me đu dru štva i obra zov nog si ste ma. Tu bi dru štvo tre ba lo da od re di ko je kom pe ten ci je obra zov ni si stem tre ba da obez be di bu-du ćim gra đa ni ma. A sva teh nič ka i struč na pi ta nja – po put: ka ko raz vi ti pro gra me, ka ko pod u ča va ti i uči ti u ško la ma, ka ko obra zo va ti na stav ni ke, e da bi se no vim ge ne ra ci ja ma omo gu ći lo da pu tem obra zo va nja raz vi ju de fi ni sa ne ključ ne kom pe ten ci je – pre pu šta ju se struč nja ci ma ko ji su deo obra zov nog si ste ma.

Iako je ne za hval no za mi šlja ti bu duć nost – ona je po de fi ni ci ji otvo re na i te ško pred vi dlji va – to ni je raz log da se ne an ga žu je mo u for mu li sa nju vi zi je bu duć no sti ko ja nam de lu je ve ro vat no. O bu duć no sti no vih ge ne ra ci je uče ni ka mo že se re ći da će se naj-ve ro vat ni je su o či ti sa ne ko li ko krup nih iza zo va.

Je dan od iza zo va sa ko jim će se su o či ti i no ve ge ne ra ci je gra đa na je for mi ra nje po ro di ce. For mi ra nje pri sne part ner ske ve ze ko ja će mo žda uklju či ti i ro di telj stvo je dan

182

Reč no. 83/29, 2013.

je od va žnih iza zo va. Ni je nu žno za mi sli ti da će sva ka oso ba u bu duć no sti ima ti oba ve zu da for mi ra od re đe ni tip part ner skog od no sa, ni ti je nu žno da taj od nos ob u hva ti za jed-nič ko ro di telj stvo – sve to spa da u do men lič nih od lu ka. Ipak, mo že mo pred vi de ti da će se naj ve ći broj bu du ćih gra đa na na ći u si tu a ci ji da do no si va žne od lu ke u ve zi sa tim i da je in te res i po je din ca i dru štva da se oso be ospo so be da do no se od lu ke u skla du sa raz u-me va njem re le vant nih di men zi ja njih sa mih, dru gih i kon tek sta.

Do dat ni iza zov je for mi ra nje mre že pri ja telj skih od no sa. Kao i u slu ča ju for-mi ra nja pri snih part ner skih od no sa, ne mo ra mo za mi sli ti da će svi po je din ci u bu duć-no sti for mi ra ti isto ve te ne mre že pri ja telj sta va, ali tre ba da pred vi di mo da će va žan deo ži vo ta sva ke oso be bi ti do no še nje od lu ka u ve zi sa tim. Sma tram da je i in te res po je din ca i in te res dru štva da i obra zo va nje do pri ne se da bu du će ge ne ra ci je gra đa na mo gu do no si ti od lu ke u ve zi sa tim, što će im omo gu ći ti da bu du uklju če ni u mre že pri ja telj stva ko je im pru ža ju po zi tiv nu po dr šku.

Na red ni iza zov se sa sto ji u po tre bi da bu du ći gra đa ni bu du spo sob ni da for mi ra ju za jed ni cu ili da se ak tiv no uklju če u po sto je će za jed ni ce, da ne gu ju ose ća-nja pri pad no sti za jed ni ci uz ne go va nje svog iden ti te ta, da se po ve zu ju ili da is tu pe iz za jed ni ce, i to me slič no. To ob u hva ta i ak tiv no uklju či va nje u ži vot lo kal ne za jed ni ce u ko joj će ži ve ti za jed no sa dru gim gra đa ni ma. Na pri mer: ka ko za jed no sa dru gim pri pad ni ci ma lo kal ne za jed ni ce ar ti ku li sa ti za jed nič ke po tre be, in te re se i pri o ri te te uz uva ža va nje raz li ka ko je po sto je iz me đu gra đa na ko ji ži ve za jed no; ka ko uče stvo va ti u osmi šlja va nju i spro vo đe nju ak ci ja ko je će una pre di ti kva li tet ži vo ta u za jed ni ci, i to me slič no. Na da lje, bu du ći gra đa ni će se su o ča va ti i sa iza zo vom uklju či va nja u po li tič ke pro ce se ko ji tre ba da obez be de odr ža nje i ja ča nje de mo krat skog i so ci jal no ko he ziv nog dru štva, ko je je za sno va no na ide ja ma ljud skih pra va, jed na ko sti, ne di skri mi na ci je i po što va nju raz li či to sti.

Bu du ći gra đa ni će ima ti po tre bu i da ak tiv no uče stvu ju u dru gim sfe ra ma dru štve nog ži vo ta: kul tu ri, umet no sti, spor tu, me di ji ma. S tim u ve zi: ka ko da se ori-jen ti šu i iza be ru; ka ko da uklju či va njem za do vo lje svo ja in te re so va nja i obo ga te svo je is-ku stvo, iz ra ze se be i svoj iden ti tet i pro ši re svo je raz u me va nje se be i dru gih; ka ko da kroz uče šće u ovim seg men ti ma dru štve nog ži vo ta osna že se be i za jed no sa dru gi ma ži ve ak ti van i is pu njen ži vot ko ji po dr ža va ši re nje vred no sti ko je obez be đu ju do bro bit i po je din cu i za jed ni ci?

Sle de ći va žan iza zov za bu du će gra đa ne bi će uklju či va nje u eko nom ski sek-tor. Br zi na ko jom se me nja ju eko no mi ja i pri ro da po slo va je ta kva da se te ško mo že pred vi de ti ka ko će to iz gle da ti i po sle 2030. go di ne. Mo že se pred vi de ti sa mo to da će eko no mi ja bi ti ne pred vi dlji va. Ipak, sa si gur no šću se mo že re ći da će ve ći na bu du ćih gra đa na bi ti u si tu a ci ji da pro me ni ne ko li ko pro fe si ja to kom rad nog ve ka. Za to se po sta-

183

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

vlja pi ta nje ka ko ospo so bi ti gra đa ne za pro me nu pro fe si je, me nja nje rad nog okru že nja, sa rad nju sa dru gi ma ko ji mo gu ima ti ve o ma raz li či ta pro fe si o nal na, lič na i kul tur na is ku stva. U ve zi sa tim, bu du ći gra đa ni su o či će se sa iza zo vom do ži vot nog uče nja. Br ze pro me ne u eko no mi ji i dru štvu na la ga će da oni stal no uče i to ne sa mo unu tar si ste ma for mal nog obra zo va nja (ko ji nam pr vi pa da na pa met kao aso ci ja ci ja na reč “obra zo-va nje”), već i u okvi ru ne for mal nog obra zo va nja, kao i pu tem sop stve nog is ku stva u raz li či tim ži vot nim pri li ka ma.

Kao psi ho log, mo ram do da ti još je dan, sa svim psi ho lo ški iza zov. Na i me, svi iza zo vi o ko ji ma smo do sa da go vo ri li od no se se na svet oko po je din ca. U ži vo tu ko ji će bi ti sve kom plek sni ji usled br zih pro me na kon tek sta, bu du ći gra đa ni bi će su o če ni i sa do dat nim iza zo vom ka ko da “ži ve sa mi sa so bom”, tj. ka ko da odr ža va ju svo je zdra vlje, da raz u me ju se be, da in te gri šu i uskla đu ju svo je raz li či te stra ne (po tre be, in te re so va nja, ose ća nja, vred no sti) i da ima ju ose ća nje da je nji hov ži vot is pu njen smi slom.

Ov de su na ve de ni glav ni iza zo vi. Da ljom raz ra dom oni bi se mo gli sa ži ma ti ili pro ši ri va ti, ali je ov de do volj no da se po ka že nji ho va ra zno vr snost i kom plek snost.

Iden ti fi ka ci ja ključ nih kom pe ten ci jaKa ko iden ti fi ko va ti ključ ne kom pe ten ci je ko je su po treb ne bu du ćim gra đa ni ma da bi bi li u sta nju da od go vo re na iza zo ve ko ji su na ve de ni? Od go vor na to slo že no pi ta nje naj bo lje bi bi lo tra ži ti u ši rem dru štve nom di ja lo gu ko ji bi uklju či vao raz ne ak te re iz raz li či tih sfe ra dru štve nog ži vo ta. Po što se ov de ra di o pi ta nju od op šteg in te re sa, do ko nač nog od go vo ra bi tre ba lo do ći us po sta vlja njem ši ro kog kon sen zu sa.

Da li ta ko ne što zvu či re al no u Sr bi ji? Da li sam se u ovom tek stu na šao u si-tu a ci ji da for mu li šem re še nje ko je je do bro, ali ni je re a li stič no u prak tič nom smi slu jer nas su o ča va sa broj nim ne re ši vim pro ble mi ma. Ka ko obez be di ti da u di ja lo gu uče stvu ju pred stav ni ci raz li či tih seg me na ta dru štve nog ži vo ta i to po seb no onih ko ji su če sto za ne-ma re ni jer ne mo gu sa mi da se iz bo re za uče šće, i ka ko obez be di ti da se ve ći na usa gla si oko bi lo če ga?

Osim na čel nog op ti mi zma ko ji me na vo di da ve ru jem da je ta ko ne što, upr kos broj nim prak tič nim pro ble mi ma, mo gu će i u Sr bi ji, ne mam od go vor ko ji bi bio ube dljiv i mo ti vi šu ći za one ko ji mi sle da to ni je mo gu će.

Za to se ume sto od go vo ra po zi vam na is ku stvo dru gih ze ma lja, ko je su se oku-pi le oko pro jek ta De Se Co (De fi ning and se lec tion of key com pe ten ci es; za vi še in for ma-ci ja po gle da ti in ter net stra nu www.deseco.admin.ch). Osnovni cilj DeSeCo projekta, u kojem je učestvovalo 12 OECD zemalja (Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, Švedska i SAD), jeste odgovor na pitanje koje se postavlja i u ovom tekstu – imajući u vidu buduće izazove, koje su

184

Reč no. 83/29, 2013.

kompetencije potrebne pojedincu da bi odgovorio na njih tako da ostvari svoje interese i doprinese ostvarenju interesa društva. Svaka zemlja učesnica je organizavala niz okruglih stolova, diskusija i intervjua sa akterima iz različitih sfera društva (ekonomija, politika, obrazovanje, nauka, kultura, umetnost itd.) i formulisala listu kompetencija koje su dobijene u tom procesu (izveštaji pojedinih zemalja mogu se naći na sajtu www.deseco.admin.ch/bfs/deseco/en/index/05.html).

Su mar ni iz ve štaj1 da je ana li zu slič no sti i raz li či to sti ko je su se po ja vi le iz me đu ze ma lja i iz me đu ak te ra iz ra znih sfe ra dru štva. Kao ilu stra ci ja od go vo ra do ko jih se do šlo u ovim ze mlja ma mo že se pri ka za ti spi sak kom pe ten ci ja ko je su iden ti fi ko va ne od stra ne svih ze ma lja i onih ko je su bi le na ve de ne sa mo u ne kim ze ma lja ma. U svim ze mlja ma su kao ključ ne iz dvo je ne sle de će kom pe ten ci je:

– učenje tokom celog života;– maternji jezik;– matematička pismenost (numeracy);– komunikacija;– saradnja sa drugima i učestvovanje u timskom radu;– rad sa informacijama (uključujući i ICT i medijsku pismenost);– rešavanje problema.

Imamo i kompetencije koje su navedene u svim zemaljama, ali čija se važnost ocenjuje različito:

– autonomija;– upravljanje sopstvenim ponašanjem i donošenje odluka;– vrednosne orijentacije i etika.

Konačno, sledeće kompetencije su navedene samo u nekim zemaljama:– kreativnost i estetska kompetencija;– komunikacija na stranim jezicima;– kulturni identitet i tradicija;– interkulturna kompetencija;– religija;– politička kompetencija i učešće u demokratskim procesima;

1 Tri er, U. (2001). 12 Co un tri es Con tri bu ting to De Se Co – A Sum mary Re-port. Ne uc ha tel: Swiss Fe de ral Sta ti sti cal Of fi ce. http://www.de se co.ad min.ch/bfs/de se co/en/in dex/05.parsys.1992.dow nlo a dList.41429.Dow nlo ad Fi-le.tmp/sfso de se coc cpsum maryre port.pdf

185

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

– ekološka svesnost;– zdravstvena kompetencija.

U kon tek stu te me ko ju sam raz mo trio u pr vom de lu, va žno je uoči ti da su po sto ja le kom pe ten ci je ko je su kao va žne iden ti fi ko va li ak te ri i iz eko nom skog sek to ra i iz sek-to ra obra zo va nja. Ta ko su, na pri mer, ak te ri iz oba sek to ra uka za li na va žnost sle de ćih kom pe ten ci ja:

– upravljanje sopstvenim ponašanjem;– komunikcija;– učenje;– socijalna kompetencija (saradnja, rad u grupi sa onima koji su različiti);– vrednosne orijentacije;– kreativnost;– zdravlje;– ekološka svesnost.

Ipak, po sto je i kom pe ten ci je ko je raz li či to oce nje nju ak te ri iz eko nom skog sek to ra i ak te ri iz sek to ra obra zo va nja. Ak te ri iz obra zo va nja su vi še na gla si li kom pe ten ci je po put sa mo-stal nog uče nja, je zič kog zna nja, zna nja stra nih je zi ka, kul tur nog iden ti te ta i in ter kul tu-ral no sti, me dij ske pi sme no sti, eti ke (uklju ču ju ći de mo krat ske vred no sti, ljud ska pra va i to le ran ci ju) i estet skog zna nja. Ak te ri iz eko nom skog sek to ra na gla si li su va žnost pro ak-tiv no sti i od go vor no sti za sop stve no po na ša nje, upra vlja nje re sur si ma i vre me nom, ICT ve šti ne, ve šti ne pre zen to va nja, ce lo ži vot no uče nje, in ter per so nal ne ve šti ne, in te gri tet, lo jal nost i sna la že nje u ri zič nim si tu a ci ja ma. Či nje ni ca da su ak te ri iz oba sek to ra pre-po zna li va žnost ne kih kom pe ten ci ja po ka zu je da in te re si eko no mi je i dru štva ne mo ra ju bi ti sa mo su ko blje ni, već se mo gu i pre kla pa ti. To je još je dan ar gu ment u pri log te zi sa ko jom za klju ču jem pr vi deo tek sta.

Po red pri me ra De Se Co pro jek ta, mo že se na ve sti i pri mer EU. EU iden ti fi ku je osam ključ nih kom pe ten ci ja či ji raz voj tre ba da po dr ži obra zo va nje u ze mlja ma čla ni ca ma:

– sporazumevanje na maternjem jeziku;– sporazumevanje na stranim jezicima;– matematička kompetencija;– osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji i digitalna kompetencija;– učenje učenja;– socijalne i građanske kompetencije;– samoinicijativa i preduzetništvo;– kulturna svest i izražavanje.

186

Reč no. 83/29, 2013.

Ka ko se na vo di u od lu ci Evrop ske ko mi si je, te kom pe ten ci je su iza bra ne po što su neo p-hod ne za lič no ostva ri va nje, ak tiv no gra đan stvo, so ci jal nu ko he zi ju i za po sli vost u dru štvu zna nja (2006/962/EC).2

Na ve de ni pri me ri po ka zu ju da je mo gu će po sti ći ši ro ki kon sen zus u ve zi sa iden ti fi ko va njem ključ nih kom pe ten ci ja ko je su neo p hod ne no vim ge ne ra ci ja ma gra đa na da uspe šno od go vo re na iz o zo ve bu duć no sti.

Šta mo že mo da za klju či mo na osno vu ova dva pri me ra? Je dan za klju čak bi mo gao ići u prav cu pre u zi ma nja re še nja do ko jih su dru gi do šli. Ta kav pri stup bi bio po seb no oprav dan ka da je reč o ključ nim kom pe ten ci ja ma ko je iden ti fi ku je EU, po što je je dan od sa da šnjih pri o ri te ta Sr bi je da se in te gri še u EU. Ipak, pre u zi ma nje go to-vih re še nja uvek se mo že kri ti ko va ti po zi va njem na na šu tra di ci ju, duh, kul tu ru, ko ji ni su isti pa ni re še nje ne mo že bi ti isto. Ako pri hva ti mo taj ar gu ment, on da mo že mo da za klju či mo da ne tre ba tra ži ti go to va re še nja, ali da tre ba pre u ze ti na čin na ko ji su dru gi do šli do kon sen zu sa oko ključ nih kom pe ten ci ja. To zna či da se na sli čan na čin, na pri mer kao u De Se Co pro jek tu, or ga ni zu je kon sul ta tiv ni pro ces i de ba ta ko ji bi uklju-či li pred stav ni ke ra znih seg me na ta dru štva. Ta ko bi tre ba lo da se usa gla si li sta ključ nih kom pe ten ci ja. Ta kva li sta ključ nih kom pe ten ci ja bi pred sta vlja kri sta li za ci ju ono ga što sa da šnja ge ne ra ci ja gra đa na Sr bi je vi di kao pri o ri tet ne po tre be za bu du će ge ne ra ci je gra đa na.

ZAKLJUČAKU pr vom de lu na veo sam ar gu men te ko ji upu ću ju na za klju čak da eko nom ski sek tor ne tre ba da ima do mi nan tan uti caj na obra zo va nje, ali i ar gu men te ko ji idu u pri log za ključ ku da eko nom ski sek tor tre ba uklju či ti u upra vlja nje obra zo va njem. U kon tek stu Sr bi je, taj za klju čak je va žan jer je eko nom ski sek tor, kao i mno gi dru gi sek to ri, sla bo ili ne a de kvat no uklju čen u upra vlja nje obra zo va njem. S ob zi rom na kon tekst u Sr bi ji, mo že mo za klju-či ti da – za raz li ku od ne kih dru gih ze ma lja – za la ga nje za ve ću uklju če nost eko nom skog sek to ra, kao i dru gih sek to ra dru štva, pred sta vlja isto vre me no za la ga nje i za ve ću de mo-kra ti za ci ju obra zo va nja. Ta kav za klju čak po či va na pret po stav ci da je obra zo va nje op šte (ili jav no) do bro i da, shod no to me, tre ba da po dr ža va op šte, za jed nič ke in te re se i raz voj svih seg me na ta dru štva.

2 Re com men da tion of the Euro pean Par li a ment and of the Co un cil of 18 De cem ber 2006 on key com pe ten ces for li fe long le ar ning. Of fi cial Jo ur nal of the Euro pean Union, 30.12. 2006.

http://eur-lex.euro pa.eu/Le xU ri Serv/Le xU ri Serv.do?uri=OJ:L:2006:394:0010:0018:en:PDF

187

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

U dru gom de lu iz no sim ar gu men te ko ji sto je u osno vi za la ga nja za de fi ni sa-nje ključ nih kom pe ten ci ja ko je obra zo va nje u Sr bi ji kao jav no do bro tre ba da obez be di na red nim ge ne ra ci ja ma gra đa na. Po la ze ći od pret po stav ke da su kom pe ten ci je ono što omo gu ća va oso bi da uspe šno od go vo ri na iza zo ve ži vo ta, ana li zi ra ni su krup ni iza zo vi sa ko ji ma će se ve ro vat no su o ča va ti no ve ge ne ra ci ja gra đa na. Kao što smo vi de li, jed na va žna gru pa iza zo va se od no si na za jed nič ki ži vot sa dru gim gra đa ni ma u za jed ni ci (od lo kal nog do na ci o nal nog ni voa) ko ja se be de fi ni še kao de mo krat sko dru štvo ko je je za sno va no na ljud skim pra vi ma i ko ja te ži uklju či va nju u EU. Sa mim tim, obra zo va nje kao jav no do bro mo ra obez be di ti bu du ćim ge ne ra ci ja ma gra đa na one kom pe ten ci je ko je će im omo gu ći ti da uče stvu ju u de mo krat skim pro ce si ma uz po što va nje ljud skih pra va i onih ko ji dru ga-či je mi sle, ose ća ju i ve ru ju, i ko ji ima ju dru ga či je iden ti te te. To je je dan na čin na ko ji bi obra zo va nje do pri ne lo sta bi li zo va nju i ši re nju de mo kra tskih vred no sti i ljud skih pra va u Sr bi ji. Po red to ga, sam na čin na ko ji bi bi le iden ti fi ko va ne ključ ne kom pe ten ci je tre ba da bu de de mo krat ski po svo joj su šti ni. On tre ba da uklju ču je pred stav ni ke raz li či tih seg-me na ta dru štva, kao i pred stav ni ke raz li či tih za in te re so va nih stra na i da bu de usme ren ka po sti za nju ši ro kog kon sen zu sa. Ov de tre ba na gla si ti da je po seb no va žno da u taj pro ces bu du uklju če ni pred stav ni ci i/ili za stup ni ci onih za jed ni ca ko je su ma njin ske i či ji je uti caj tre nut no “sla bi ji”, tj. ma nje jed nak u od no su na dru ge za jed ni ce.

Iako ne ka da mo že iz gle da ti da je po sti za nje ši ro kog kon sen zu sa ne mo gu će ili prak tič no ne mo gu će u Sr bi ji, nje mu tre ba te ži ti jer ne ma bo ljeg de mo krat skog na či na na ko ji bi to mo glo da se ostva ri. Uosta lom, su o ča va nje sa te ško ća ma ko je su po ve za ne sa ta kvim pro ce som i tra ga nje za nji ho vim pre va zi la že njem de lo va lo bi pod sti caj no na raz voj de mo krat ske kul tu re u Sr bi ji.

Ko nač no, de fi ni sa nje ključ nih kom pe ten ci ja bi omo gu ći lo i dru štve nu kon-tro lu nad si ste mom obra zo va nja u Sr bi ji. Na i me, de fi ni sa nje ključ nih kom pe ten ci ja bi omo gu ći lo for mu li sa nje “dru štve nog ugo vo ra” iz me đu dru štva u ce li ni i obra zov nog si-ste ma kao jav nog do bra. Ta kav ugo vor bi pod ra zu me vao da je osnov na oba ve za obra zov nog si ste ma da svim pri pad ni ci ma na red nih ge ne ra ci ja gra đa na obez be di da raz vi ju de fi ni sa ne ključ ne kom pe ten ci je, a da je osnov na oba ve za dru štva da obez be di uslo ve ko ji su neo p-hod ni da obra zov ni si stem mo že is pu ni ti svo ju oba ve zu iz ugo vo ra. Po red to ga, iden ti fi-ko va nje ključ nih kom pe ten ci ja bi omo gu ći lo dru štvu i da nad gle da u ko joj me ri obra zov ni si stem funk ci o ni še u op štem in te re su, od no sno u ko joj me ri je obra zo va nje even tu al no pod le glo stal nom pri ti sku da su ne ki “jed na ki ji” od dru gih i da su nji ho va pra va “pra vi ja” od dru gih. Dru gim re či ma, uspeh obra zo va nja da ostva ri svoj deo za mi šlje nog “dru štve-nog ugo vo ra” bio bi vi dljiv pre sve ga u uspe hu obra zo va nja da obez be di uslo ve za raz voj ključ nih kom pe ten ci ja onoj de ci i mla di ma ko ji po ti ču iz za jed ni ca ko je su u da na šnjem dru štvu naj sla bi je i ži ve u naj te žim uslo vi ma.

ANA JOVANOVIĆ: Kratko bih se osvrnula na jedan deo predavanja profesora Applea. On je na početku rekao da se poslednjih četrdeset godina pored ostalog bavi i pitanjem ko ima koristi od toga kako škole rade. Ove godine objavljena je knjiga koja daje interesantan, ali vrlo problematičan odgovor na to pitanje. Knjiga se zove Kraj muškaraca (Hanna Rosin, The end of men, New York: Riverhead Books, 2012). Mislim da vam je već iz naslova jasno o kakvom je odgovoru reč. Autorka knjige fokusira se na rodnu tematiku: na to kako rodovi funkcionišu u školi. I zaključila je da škole mnogo više pogoduju devojčicama nego dečacima. Škole su, kaže ona, ustrojene tako da devojčice mogu mnogo bolje da ih iskoriste. Načini na koje su časovi organizovani, to da mora da se sedi i sluša, recimo, prilagođeno je devojčicama, a ne dečacima. Ako se, međutim, ta analiza malo produbi, ako se u nju uključe još neki aspekti, ako se dodaju, recimo, kategorije klase ili rase, zaključci do kojih je došla Rosin odmah bivaju opovrgnuti. Na to sam htela da ukažem: treba da naučimo kako da kritikujemo neokonzervativce i desnicu. U fokusu ne sme biti samo jedan aspekt. Ne može se koristiti samo jedna analitička kategorija, pa bila ona rod, klasa ili rasa. Ako se to radi, onda je teško pokazati gde je Rosin pogrešila. Ako gledamo samo rod, i pri tom unapred znamo do kakvog zaključka hoćemo da dođemo, onda se može pokazati čak i to da je došao kraj muškaraca, šta god to značilo.

RASTISLAV DINIĆ: Čuli smo ovde dve donekle suprotsta-vljene poruke. Profesor Apple nam je rekao da nam je zajednička debata, ideološki sukob, dok nam je profesor Baucal rekao da treba da tražimo konsenzus, da ostavimo ideologiju po strani, da ostavimo priču o pravdi po strani ako je ideološki problematična, i da se koncentrišemo na ono što nam je zajedničko. Koliko su kompatibilne ove

OBRAZOVANJE I TRŽIŠTE: RAZGOVOR

190

Reč no. 83/29, 2013.

dve poruke, nadam se da ćemo to čuti kasnije u diskusiji, a ja bih sada postavio dva različita pitanja. Jedno će biti više za profesora Baucala, a drugo više za profesora Applea, ali u načelu oba su upućena obojici govornika.

Nedavno sam gledao jedan film, koji počinje kao horor. U jednom rudarskom gradiću bude zatvoren rudnik. Ljudi izgube posao. Živi se vrlo loše. U gradu vlada ono što se pomalo problematično naziva kulturom siromaštva. I tu neko počne da krade decu. Deca dakle nestaju. U početku sve je to prikazano u skladu sa žanrom strave i užasa. Sugeriše nam se da je tu reč o manijaku, ubici, psihopati itd. Na kraju, međutim, saznamo da sve to radi jedna altruistička grupa izuzetno dobronamernih ljudi. Oni, dakle, izvlače decu iz izrazito siro-ma šnih mesta i daju ih porodicama u kojima će ta deca imati mnogo bolje šanse da napreduju u životu. Naravno, film predočava vrlo ozbiljnu etičku dilemu. Ta etička dilema, međutim, nije nepoznata ni stručnoj javnosti, profesor Baucal to svakako zna.

Naime, neke, odnosno mnoge vrline neo-pho dne za uspeh u životu, to jest u kapitalističkoj ekonomiji, nisu kongnitivne, nego, kako se to kaže, konativne. One, recimo, imaju veze sa sposobnošću da se odloži zadovoljstvo, ili sa sposobnošću za disciplinu, za koncentraciju itd. Neke od tih stvari mogu se naučiti u školi, ali mnoge se uče upravo sa roditeljima. Kakve to probleme postavlja kada gledamo školu kao velikog ujednačitelja? Pa, meni se čini da smo ovde u ova dva dana čuli neke od tih problema. Utisak je da se od škole očekuje da reši sve ne-jednakosti i sve društvene antagonizme koje proizvodi neoliberalna ekonomija. A kada škola

ne uspe, onda se to rešava, kako je profesor Apple više puta ponovio, nekim statistikama, štimovanjem statistika, udešavanjem tako da sve izgleda dobro. U tom smislu mene je predlog profesora Baucala pomalo uplašio. Ja razumem da je profesor Baucal dobronameran, ali meni se čini da na neki način konsenzus, koji će se postići oko vrednosti itd., treba da posluži kao neko umirenje savesti jednog društva u kome vladaju nejednakosti. To društvo će reći – e, pošto smo se dogovorili oko vrednosti i pošto tim vrednostima podučavamo sve učenike, sada svi imaju jednake šanse. Očigledno je da se stvar tu ne završava. To je, dakle, jedno pitanje.

Drugo je pitanje više upućeno profesoru Appleu. Veoma je zanimljiva ta slika koalicije neokonzervativaca, neoliberala i desnih popu-lista, pa bih naprosto voleo da čujem više o tome na čemu se zasniva ta koalicija. Gde se susreću u izvesnom smislu različiti pokreti sa različitim ciljevima i na koji način onda uspostavljaju zajedničke ciljeve? Meni je, recimo, Corey Ro bin pomogao da bolje razumem tu koaliciju svojom knjigom Reakcionarni um (Reactionary Mind.

Conservatism from Edmund Burke to Sarah Palin, New York: Oxford University Press, 2011). On otpri li ke kaže – pa, svi oni samo prividno ima ju različite ciljeve. Cilj konzervativizma u nje govim različitim oblicima, računajući tu i neo liberalizam, jeste to da građanima iz redova različitih klasa omogući da iskuse feudalnu moć. Na radnom mestu – šefovima; u kući – muževima; itd., na raznim nivoima. S obzirom na demokratski pritisak sa levice, ta feudalna moć mora da se disperzira na veći broj ljudi. Otuda i to populističko stalno pretezanje na tu jednu stranu. Ali, kada pogleldate šta

191

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

im je zajedničko – uprkos tome, dakle, što neoliberalizam priča o izboru a populisti pri-čaju o vlasti naroda itd. – vidite da je to ono što omogućuje različitim slojevima stanovništva da iskuse tu feudalnu moć. Izazov u Robinovom po gledu je to što konzervativizam onda nije naprosto lažna svest, nije nešto što nudi – kako mi se čini da analiza izbora u neoliberalizmu pomalo sugerira – neku vrstu lažne mogućnosti uspeha, ili jedan od kišobrana, kao što kaže profesor Apple. Konzervativizam, u stvari, pruža vrlo realnu korist svojim sledbenicima, vrlo realna dobra, jer moć je realno dobro. U tom smislu, čini mi se da se stvar komplikuje, i da, hajde da kažem, borba za srca i umove nije naprosto borba protiv zablude, nego protiv jedne konkurentske vizije dobra.

MICHAEL APPLE: Jedan od razloga zbog kojih mi je lepo što sam ovde jeste i promišljenost pitanja koja se postavljaju. Vodiću računa da budem kratak, iako svako pitanje zaslužuje znatno du-ži odgovor. Počeću od Aninog pronicljivog zapažanja. Širom sveta pitanja jednakosti u školama i ženske borbe uopšte zamenjuju se pitanjem – a šta s dečacima? Kada govorimo o vizijama neokonzervativaca i neoliberala koje su ujedno i sasvim patrijarhalne, mora nam biti jasno da je tu reč i o odbrani maskuliniteta. Jedna od stvari koje je desnica uspela da uradi na razne načine jeste i prodiranje u svest žena, baš kao i muškaraca. Ona podseća na obećanje koje je dato ženama: rekli ste da će nam biti bolje ako počnemo da radimo određene plaćene poslove i tome podredimo onu konzervativniju viziju žene čije je mesto u kući. Iskustvo velikog broja žena iz redova radničke i srednje klase

pokazuje da se ta žrtva nije isplatila. Radna mesta na kojima su se zapošljavale žene bila su nekvalifikovana, bez mogućnosti za sindikalno organizovanje, vrlo izrabljivačka. Za njih je važilo i pravilo nevidljivog plafona [glass cei-

ling – nevidljiva, neprelazna barijera koja sprečava žene da se popnu do viših položaja u poslovnoj hijerarhiji, bez obzira na njihovu stručnost i sposobnost]. Nakon posla, te žene su se vraćale kućnim obavezama i tako nosile breme dvostrukog rada. Dato obećanje nečega drugačijeg za mnoge se ispostavilo kao cinično i ispunjavalo ih je očajem. To je stvorilo prostor za pitanje – a šta s dečacima? Naime, desničari su mogli da zaigraju na tu kartu jer su uvideli da nije reč o lažnoj svesti. Mnoge žene, pose-bno one koje naginju desnici, jasno vide šta im se događa. Obećanja koja su dobile od fe-mi ni zma nisu ispunjena. E sad, ono što je tome alternativa prilično je opresivno. Na to mislim kada govorim o kreativnom pedagoškom poduhvatu. To nije lažna svest. Reč je o izuzetno kreativnom pedagoškom poduhvatu koji dopire do ljudi i privlači ih na svoju stranu na osnovu onih elemenata koje ti ljudi razumeju. Tu se radi i o besu belog muškarca. Nikada ne smemo potceniti snagu maskuliniteta kada postane predmet osporavanja. Dakle, kada ljudi, a me-đu njima i neke žene, kažu – a šta s dečacima?, to podrazumeva i da je žensko pitanje već re-šeno. O da, kako da ne. Ali, to jeste kreativan ideološki rad.

Ana je pomenula i da treba učiti od de-sni čara. Jedna od stvari koje je desnica po-s ti gla jeste i formiranje onoga što se u post-strukturalističkoj teoriji – oko koje imam izve sne rezerve, ali je u pitanju termin koji mi se

192

Reč no. 83/29, 2013.

dopada – naziva: decentrirani savez. Desničari su u stanju da prave kompromise oko raznih agendi. I u vezi sa tim što je Ana, vrlo pametno, primetila da treba da usmerimo pažnju na više dinamika, a ne samo na jednu, treba reći da su desničari vrlo spretni u povezivanju klasnih odnosa sa rodnim specifičnostima, kao i sa idejama koje stvaraju predstave o rasnom ili imigrantskom drugom kao izvorima problema, u smislu – svi su krivi, samo ne ja. Religijski konzervativci u Sjedinjenim Državama danas govore – sada smo mi ti koji su potlačeni. Oni su u stanju da prisvoje tradicionalne diskurse i ugrade ih u svoje konzervativne, često polju-ljane pozicije. Sve mi je to vrlo zanimljivo. To se trudim da shvatim. U mojoj novoj knjizi Može

li obrazovanje promeniti društvo? (Can Education Change

Society?, New York: Routledge, 2013) kažem da je jedna stvar koju možemo naučiti od desnice i ta njena sposbnost da se proteže preko granica različitosti.

Daću vam jedan primer, i to će ujedno de lom biti i odgovor na Rastislavovo pitanje. Ranije, nažalost, nisam mislio da ima previše smisla baviti se pitanjima osoba sa invaliditetom. Kažem to sa stidom. Danas, međutim, bolujem od artritisa, koji je povremeno vrlo jak, pa mogu bolje da razumem, zahvaljujući vlastitom telu, o čemu je tu stvar. No, to je druga pri ča. Najradikalniji stavovi o ekonomiji i o transfor-misanju plaćenih i neplaćenih radnih mesta danas stižu iz zajednice koja se bori za prava oso ba sa invaliditetom. Pripadnici te zajednice poručuju sledeće: ja nisam univerzalni radnik; ja nisam mašina za pravljenje profita; morate da promenite plaćena radna mesta i prilagodite ih tome što ne čujem dobro, što nemam ruke.

U post-postkonfliktnim društvima, gde ima na hiljade ljudi bez ruku, koji su telesno uništeni na mnoge načine, taj stav – ja nisam mašina za pravljenje profita, morate da promenite moje okruženje – jeste upravo onaj zahtev koji bismo morali da očekujemo od vođa koji bi da formiraju savez sa aktivistima koji se zalažu za prava osoba sa invaliditetom protiv gramzivosti koja tretira ljude kao mašine za pravljenje pro fita. Desničari pokazuju sposobnost da to učine. Levičari stalno ponavljaju da uvek mora biti reč o ekonomiji i klasnim odnosima, ili ćemo zaboraviti sasvim na klasu. Voleo bih da svi razmislimo o tome – ponavljam, to je važno, i o tome su govorili i Ana i Rastislav – kako se pronalaze stvari koje nas povezuju, a ne razdvajaju. Zanimaju me savezi sa zagovornicima prava osoba sa invaliditetom, aktivistkinjama za prava žena, borcima protiv rasizma, zaštitnicima životne sredine koji se sklapaju na osnovu stvari koje nam deluju nebitno i kojima ne bismo pripisali suštinski značaj kao klasnim odnosima i ekonomiji. To su veoma važne stvari. I to je ono što, čini mi se, rade desničari.

Poslednji komentar. Jedan od razloga zbog kojih su desničari u stanju da prave široke sa-veze jeste i to što oni bolje slušaju mnogostruka značenja o kojima ljudi govore i sposobni su da ih objedine. Evo jednog primera. Iz nekih cr-načkih zajednica u Sjedinjenim Državama stiže veoma jaka podrška neoliberalnoj agendi. Kako da razumemo tu podršku koju daju pripadnici jedne od najpotlačenijih grupa i u ekonomskom i u identitetskom smislu? Ti ljudi gledaju u one koji ih marginalizuju i ekonomski uništavaju i zahtevaju od njih da im daju ček kojim mogu da upišu svoju decu u privatne škole. Mediji

193

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

demonizuju i erotizuju crnce, nameću im kao prirodno da se osećaju kao seksualni objekti, kao predmeti žudnje, kao fundamentalno ira-cionalna ljudska bića. A onda im neoliberali-zam kaže – vi možete biti ekonomski racionalni akteri ako raspolažete sa dovoljno informacija, a te informacije vam daje upravo tržište. Neo-liberali im kažu – mi vam dajemo izbor i zato možete biti ekonomski racionalni akteri. U isto vreme, nekonzervativci im govore – vi niste ono što vam se sada daje, ne verujte svom, možda, rasističkom učitelju; evo udžbenika, evo zajed-ničke kulture, nećemo ih kriti od vas; možda je to rasistička kultura, ali sad bar znate na osnovu čega ćete biti testirani. To je vrlo pametan po-tez. Na duge staze to je razorno. Doslovno vodi ka opresivnijim oblicima društva. Ali je izvan-redno artikulisano, i na mnogo načina, začudo, ta pozicija jeste protivhegemonijska, kada govo-rimo o rasizmu. To su vrlo kreativne strategije.

ALEKSANDAR BAUCAL: Počeću od ovoga što je Ana rekla. Zaista je to zanimljivo: kada je ispitivanje fokusirano samo na znanje, na ono što na zi-vamo oficijelnim kurikulumom, zaista su de-vojčice uspešnije od dečaka. Pri tom mislim na našu zemlju, i na neke zemlje slične našoj. Naravno, ne možemo govoriti o zemljama u kojima devojčice ne idu u školu. Dakle, pričam o stvarima koje se tiču određenog konteksta. Imamo, međutim, i neoficijelni kurikulum, ili skriveni kurikulum, i tu su dečaci očigledno uspešniji. Ponekad, s namerom da provociram, zastupam tezu da je kod nas prepisivanje u školi najbolji deo obrazovanja: deca tu koriste nove tehnologije, međusobno sarađuju, zajedno rešavaju probleme, koriste sve one veštine

za koje smo rekli da bi mogle biti ključne u budućnosti. Dakle, te veštine već imamo. I inače, kao zajednica, s ponosom kažemo – mi smo snalažljivi. Jedini problem je to što smo veoma vešti u ilegalnim radnjama. To bi opet moglo da se obrazloži nekom našom istorijom, iskustvom potlačenosti, ali – da ne ulazimo u taj deo.

Izgleda da su tu bitne – i sad se vraćam na ono što je Rastislav rekao – te nekognitivne veštine. One se kasnije ispostave kao važnije za uspeh. S tim u vezi, pogledajmo koliko ima nastavnica u školama, a koliko je žena među školskim direktorima. Evo, uzmimo primer mog odeljenja za psihologiju: mi imamo 80 odsto studentkinja, a 80 odsto nastavnika su muškarci. Očigledno je da tu postoje neki filteri. Naravno, to bismo mogli da objasnimo pozivanjem na nekognitivne veštine, ali se time razlozi za neuspešnost prebacuju na pojedince. Ali, mogli bismo reći i da deluju neki mehanizmi okruženja, o tome je profesor Apple malopre govorio, pa je onda rešenje u reorganizaciji okruženja, a ne u rešavanju problema na nivou pojedinca. Dakle, izgleda da muškarci bolje prolaze u školi jer više upražnjavaju nekognitivne veštine, što im kasnije, uz pomoć društvenih mehanizama, omogućuje da dođu u poziciju moći, iako u školi nisu bili uspešni. To onda prilično relativizuje značaj škole za uspeh u životu.

Što se tiče pitanja koje je Rastislav postavio, potpuno razumem nejgovu brigu i bojazan, pogotovo ako se zada vrednosni okvir za te zajedničke kompetencije, jer to je izuzetno podesan prostor za nekoga na poziciji moći, ko ima dominantnu ulogu, da oblikuje ključne

194

Reč no. 83/29, 2013.

ciljeve obrazovanja na način koji mu odgovara, što onda diskriminiše sve ostale. Međutim, meni se čini, možda naivno, jer nisam sociolog, ni filozof, i pošto možda ne poznajem sve važne teorije koje su spominjane u ova dva dana, da je moguće naći okvir koji nam obezbeđuje da uprkos svim razlikama živimo zajedno, jer mi jesmo zajedno na brodu. Činjenice da plaćamo porez ili dobijamo socijalnu pomoć sa iste adrese nas ujedinjuju, to je taj brod. I mi, naravno, možemo da živimo tako što pucamo i pevamo na palubi, ali neko će pucajući napraviti rupu na trupu i svi ćemo potonuti. A možemo i da se potrudimo da nađemo taj pristojni okvir koji nam omogućuje da se izrazimo, da izrazimo svoje razlike, da živimo zajedno i dolazimo do zajedničkih rešenja.

Smatram da je škola prva institucija društva koju dete upozna i ono što deca vide u školi – uključujući i taj skriveni kurikulum i to kako se nastavnici sa pozicije moći odnose prema učenicima – jeste matrica njihove socijalizacije. Čini mi se da škola onemogućava da deca postanu građani: deca u školi nemaju priliku da razgovaraju o svojim različitim interesima. I tu mi možemo da kažemo – pozvaću se ovde na metaforu navijanja za Partizan ili za Zvezdu – da svako ima pravo da navija za koga god, ali pri tom treba da poštuje navijače drugog kluba. Tu dolazimo do nekih bazičnih ljudskih stvari. Zato se meni čini da i u društvu, kao i u školi, nama u stvari nedostaje samo to da budemo pristojniji, što s jedne strane deluje kao vrlo jednostavno rešenje, ali, s druge strane, izgleda da je posle sukoba, ratova, tenzija u društvu, izvanredno teško preobraziti se od ljutite osobe u pristojno ljudsko biće. Ali, mislim da to nije nemoguće, a

i ako jeste, debatom će se doći do tog odgovora – to nije moguće, iz čega će slediti da škola nema pravo time da se bavi. Onda to zaista ostaje u sferi autonomije pojedinca, porodice, zajednice – ali do toga možemo doći samo debatom. Ako imamo dobre razloge da se oko nečega ne možemo dogovoriti, onda ćemo reći – to je onda poput pitanja “ili Partizan ili Zvezda”, i ne tiče se zajedničkog okvira koji treba da poštujemo.

NAĐA DUHAČEK: Imam komentar u vezi sa ovim što je Ana Jovanović govorila. Čini mi se da se tu neke stvari gube u prevodu. Diskusija o kojoj je reč tiče se američkog društva. Tu se govori o nekoj krizi dečaka u školi, što ima mnogo veze sa onim što je profesor Apple govorio o standardizovanom testiranju koje se na tom prostoru radi već decenijama, a čiji rezultati u poslednjih petnaestak ili deset godina pokazuju određene promene: devojčice koje su ranije prednjačile samo u testovima koji se tiču jezika, sada pokazuju dobre rezultate i u matematici i prirodnim naukama. Te razlike su statistički vrlo male, ali je to dovoljno različitim desničarskim komentatorima i analitičarima da stvore problem. Za naš kontekst je, pak, bitno to što je ovde ne samo u formalnom smislu nego i u nekim bitnim pitanjima suštinska jednakost u obrazovanju postignuta pre šezdesetak godina. I sada dolazi jedna mlađa generacija sa iskustvom koje podrazumeva određene dobitke. Mi se za to nismo borile, nego to uzimamo zdravo za gotovo. S druge strane, živimo u jednoj prilično dugačkoj fazi nekakve protivborbe, koja se neće, mislim, završiti time da se bilo koja od nas sada vrati kući i bude domaćica. Ne zato što su desničari manje uspešni, nego zato

195

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

što smo toliko siromašni da će sigurno raditi svi koji mogu da nađu posao.

Druga stvar je to tanano diferenciranje iz-gleda kurikuluma: kako će nas on konstruisati u dobre devojčice koje sede i ćute, i u dečake koji se prvi jave za reč i uvek imaju komentar, uključujući i feminističke panele, gde najčešće govore najduže. Posebno mi je bilo zanimljivo kada je profesor Baucal pričao o tome kako da tretiramo različite učenike, a da ih ne tretiramo isto, da bismo na kraju postigli ono što se zove jednake šanse. Htela sam u vezi sa tim da spomenem jedan neproduktivan primer. Reč je o oglasu koji sam videla pre nekoliko godina, na jednom “radničkom univerzitetu”, nisam sad sigurna gde: oglašavao se program afirmativne akcije za dodatno obrazovanje Roma, na kome je pisalo da se nude kursevi kompjutera za dečake i obuka za kuvanje za devojčice. Htela sam da još jednom naglasim: kada konstruišemo kurikulume koji će različito tretirati razne ranjive grupe, veoma je važno da se u borbi protiv nejednakosti ne stvaraju nove nejednakosti i ne proširuju stare.

DINKO KREHO: Također imam više komentar nego pitanje. Juče smo se dotakli jednog pro-blema koji se sad opet pojavljuje, a vjerujem da će to biti slučaj i na idućem panelu. To je pi tanje javnosti. Dakle, bilo da govorimo o javnoj debati, o potrebi za društvenom de-batom ili o potrebi za nalaženjem društvenog konsenzusa, provlači se to pitanje kako mi uopće shvaćamo javnost. Da li je shvaćamo na način neke neutralne javne sfere u kojoj se svi pojavljujemo kao ravnopravni participanti, pregovaramo, razgovaramo, ulazimo u različite

aranžmane. Ili je, pak, javnost već sama po sebi mjesto nekog sukoba, antagonizma itd. Jer, kao što smo se sinoć, mislim, svi složili, bilo da govorimo o javnoj debati ili da govorimo o ovom društvenom konsenzusu, neke jedno-stavno nećemo pustiti u tu debatu ili u taj ko n senzus. Mi nećemo pustiti fašiste u javnu debatu o obrazovanju ili bilo čemu drugom. I kad Aleksandar Baucal govori o nalaženju nekog pristojnog okvira, drugim riječima neke minimalne zajedničke platforme, jasno je da će već iz te platforme neki biti isključeni apriorno, i treba da budu, to je nužno, nećemo pustiti sve.

ALEKSANDAR BAUCAL: Vrlo kratak komentar. Naravno da javna debata putem koje treba da se dođe do kompromisa ima svoja pravila. I onaj ko ne prihvati ta pravila sam sebe će isključiti. U tom smislu ja nemam dilemu u vezi sa grupama koje ste vi spomenuli. Dakle, moraju postojati neka pravila diskusije.

– – – Htela sam da se vratim na pitanje koje je kolega Baucal postavio u vezi sa potrebom da se slična istraživanja o tome šta su poželjne kompetencije urade u regionu. Umesto što smo pričali samo o tome šta bi bile kompetencije u obrazovanju dece, mogli smo govoriti i o obrazovanju uopšte. Ali pre toga mora postojati jasan dogovor šta se misli pod kompetencijama. Definicije idu od standarda za zanimanja pod uticajem neoliberalizma, pa preko ekonomije znanja ili najbolje namere da se standardizuje neko znanje, pa do, recimo, sposobnosti za celoživotno učenje, koje je naravno kompleksno i podrazumeva mnogo stvari. Veoma je važno da

196

Reč no. 83/29, 2013.

se dogovorimo, i da tako pomognemo različitim učesnicima u procesu definisanja kompetencija. Ne možemo očekivati da svi učesnici imaju ista predznanja ili iste poglede na to. Takođe, šta bi bila dalja sudbina tih rezultata i kako se jednom definisane kompetencije operacionalizuju i vraćaju u sistem?

ALEKSANDAR BAUCAL: Vrlo kratko, kao što je kolega rekao, ta debata mora imati neki svoj okvir. Ja nisam želeo da ulazim u detalje, da govorim o implementaciji. Što se tiče ovog drugog, šta se desilo sa projektom DeSeCo? Svaka zemlja rezultate tih istraživanja koristi na svoj način. Jedan rezultat, koji ja vidim, jeste veći naglasak na to da obrazovanje mora ići ka nekognitivnim veštinama. Naravno, to nije samo zbog DeSeCa, ali je u tim zemljama taj projekat bio poslednja kap u čaši i to je prevagnulo. Dakle, to je jedna dobra stvar. Sad ću ponovo pomenuti i Pisu i izvinjavam se zbog toga. Dakle, Pisa sada pod pritiskom razvija i instrumente koji će hvatati i nešto drugo, što nisu ove tri tradicionalne veštine – pismenost, matematička pismenost i naučna pismenost. Sve to vidim kao dobre korake unapred, ali, naravno, dug je put do toga da to postane realnost za moje dete u učionici.

WALTER FEINBERG: Pitanje Pise i standardizo-vanog testiranja iskrsavalo je već više puta u raznim panelima. Postoji neka vrsta skrivenog ili ne baš tako skrivenog opredeljivanja u vezi sa vrednošću koju takvo testiranje može imati. Kada Aleksandar o tome govori, on to čini u načelno pozitivnom svetlu, kada Michael o tome govori, on to čini u načelno negativnom

svetlu. Ali sve to nekako ostaje ispod površine, i o tome zaključujemo samo na osnovu nekih reči ili tona kojim se o tome govori. Voleo bih da to izađe na površinu. Voleo bih da znam koju ulogu Pisa ili standardizovano testiranje mogu imati, ako je uopšte imaju. Jesu li ta testiranja korisna ili ne? Koje je mesto testiranja u vašem sveukupnom shvatanju načina na koje obrazovanje treba da se sprovodi i kako treba razumeti obrazovna postignuća?

ALEKSANDAR BAUCAL: Ja mogu da razumem veliki broj kritika koje se upućuju bilo kojoj vrsti standardizovanih testova. Siguran sam da ne moram u ovom okruženju da nabrajam razne opasnosti standardizovanog testiranja. Kritičke teorije su veoma dobro skrenule pažnju na pitanje kontekstualnosti. Po njima, moramo uzeti u obzir kontekst kada nešto tumačimo ili vrednujemo. A onda imam utisak da ponekad i autori koji govore iz perspektive kritičke teorije naprosto dekontekstualizovano tumače određene fenomene. Ja bih sad iskoristio tu prednost koju mi daje kritička perspektiva i pričao bih o stvarima kontekstualno. Mislim da je upotreba Pise u Srbiji imala određene pozitivne efekte, što ne znači da bilo koje testiranje, u bilo kom kontekstu, čiji se rezul-tati koriste na bilo koji način, mora biti neš-to apsolutno dobro, što treba opravdati. Ima mnogo loših načina, ne moramo da ih zamišljamo, možemo jasno da ih vidimo. Dakle, u tome se slažemo.

Ali, i pored toga, mislim da je kod nas Pisa otvorila prostor da se priča o problemima obrazovanja, što se inače ne događa često. Zatim, Pisa nam pomaže da vidimo da ne koristimo sve

197

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

potencijale kojima raspolažemo. Treće, Pisa rezultati su pokazali, uz još neke analize, da deca koja su veoma kompetentna, što znači da imaju razvijene kognitivne veštine, dolaze i iz najsiromašnijih porodica. U tranziciji između obaveznog obrazovanja i srednjeg obrazovanja ta deca su prinuđena da idu u škole koje nude srednje stručno obrazovanje, i to uglavnom ono kraće srednje stručno obrazovanje. Možemo sad da nagađamo da njihove porodice ne mogu da finansiraju njihovo produženo školovanje, i ona moraju što pre da dođu na tržište rada. Dakle, ta deca na neki način nisu u životnoj poziciji da iskoriste svoje visoke potencijale. To je situacija koja može jednostavno da se reši. U ovom trenutku u budžetu postoje znatna sredstva koja se koriste za stipendije i kredite za studente i učenike. Tim učenicima su samo potrebna još ta sredstva: oni kapacitete imaju, velika je šansa da će završiti fakultet, jer kod nas 20 odsto studenata iz generacije sigurno završi fakultet, a ta deca spadaju u 20 odsto najboljih. Znači, s obzirom na njihove kognitivne veštine, ona imaju velike šanse da završe fakultet. Ali, oni odlaze u trogodišnje srednje škole, u situaciji u kojoj država samo treba da im pomogne stipendijama da premoste tih osam godina produženog školovanja i dođu do pozicije koja je povoljnija i za njih, rekao bih, i za društvo. Imate, dakle, sredstva, ne traži se dodatni budžet, imate potrebu, samo treba povezati te dve stvari. Mislim da takve analize – a, naravno, ne bilo kakve analize – mogu doprineti pozitivnom ishodu za one koji su ugroženi.

Kada gledamo lokalno, ima mnogo situ-acija i primera u kojima se Pisa, a i drugi te-sto vi, koriste na dobar način, na način koji je

emancipatorski, koji sledi neke ideale, ciljeve humanog društva. Naravno, oni mogu da se koriste i na načine o kojima smo mnogo pričali, profesor Apple je o tome govorio. Nažalost, ima više tih negativnih primera, ali možda to ne znači da možemo odmah zaključiti da u svakom slučaju, u svakoj situaciji, bez obzira na kontekst treba izbegavati bilo kakvo testiranje, što ja mislim da većina kritičara i ne želi da zaključi.

MICHAEL APPLE: Ima stvari koje je Aleksandar rekao sa kojima se slažem. To znači da ja nisam iz osnova, principijelno protiv svih oblika testiranja. Trošimo milijarde dinara, dolara, evra na institucije i ja hoću izveštaje. Ali hoću izveštaje raznih vrsta. Tu je ključ u reči – izveštaj. Navodno, Pisa nam daje neku vrstu izveštaja na osnovu kojih možemo donositi odluke o kojima Aleksandar govori. Međutim, “izveštaj” ima više značenja. Jedno je računovodstveno. Podnesi mi svoje brojke. No, izveštaj je i narativ, priča, koja se može ispričati na osnovu konkretnog iskustva koje nam dolazi odzdo. Ono čemu danas svedočimo je raširena strategija zamene. Glasove pobunjenih grupa, obespravljenih grupa niko ne sluša. Ti glasovi zamenjeni su brojkama. Ne želim da se odreknem brojki. Brojke nam ne kažu kako deca nisu uspela, one nam govore kako mi nismo uspeli. Na primer, ako mi Pisa kaže da jedno od četvoro dece ne ide u školu zato što je u zatvoru, jer u Sjedinjenim Državama u dobi od 14 godina imate status odrasle osobe, ili ako mi kaže kako izgleda život pošto su donete određene odluke o finansiranju, onda ja to podržavam.

Ali, ozbiljno me zabrinjava to što se zbog nekih pozitivističkih impulsa odbacuju narativi.

198

Reč no. 83/29, 2013.

Zabrinjava me i ono što ću sad samo ukratko navesti, jer bismo Aleksandar i ja o tome tek morali da razgovaramo, pošto je Walter postavio ključno pitanje. Postoji jedna istorija, čiji je koautor i profesor Feinberg, o popularnom eugeničkom pokretu koji se odrazio u obra-zovnim politikama, kao i u progresivnim po-litikama. Treba ovde biti oprezan u vezi sa onim što se naziva genetskom greškom u logici. To što je biljka izrasla na lošem zemljištu ne znači da svaki njen list mora sadržati nešto loše. Osnivači obrazovne psihologije bili su pripadnici popularnog eugeničkog pokreta. Utemeljivači testiranja u obrazovanju, kao i uporednog obrazovnog testiranja, krajem de-vetnaestog i početkom dvadesetog veka, bili su i osnivači eugeničkog pokreta. Hoću da se zapitamo šta je u koferu koji nosimo. To ne znači da su svi oblici testiranja zagađeni, to jest da će sadržati eugeničke elemente.

Treba takođe imati na umu i to da se tes-tiranja primenjuju u kontekstu u kojem ne kontrolišemo njihovu upotrebu. Stoga, iako smo svesni njihovih dobrih mogućnosti, moramo biti svesni i pritiska u vezi s budžetom koji se određuje u skladu s neoliberalnim politikama, i koji se u najvećoj meri odražava tako što se od škole očekuju što bolji rezultati na testovima. Isto očekuju i roditelji. Bez obzira na u načelu povoljan utisak koji imamo o tome da Pisa otvara vrata za neke progresivne politike, što možda i čini, moj stav je da nikada ne treba koristiti neki mehanizam u sredini nad kojom se nema kontrola, jer onda ne možemo kontrolisati ni njegovu upotrebu. Po mom mišljenju, to je izuzetno opasno. Iako je Aleksandar u pravu kada govori o

mogućnostima koje su realne, predviđam da se u kontekstu koji je sklop neoliberalnih i neokonzervativnih formi, i u kome je sve veća korporatizacija društva a roditelji sve više brinu za budućnost svoje dece, glasovi iz nižih slojeva neće slušati, i na mnogo načina to će voditi ka sve većoj nejednakosti. Nije neminovno da tako bude. Reč je o mogućnosti. Ali, meni to izgleda verovatno. To ne znači da treba da odbacimo testiranje, ali treba da budemo – izvinite na izrazu – prokleto oprezni. Epistemološko pitanje šta se računa kao znanje takođe je deo ove priče.

ALEKSANDAR BAUCAL: Samo kratak dodatak, prvi testovi su razvijeni u Francuskoj, a ne u Americi. I nisu nastali iz eugeničkog pokreta. Ti prvi testovi su imali ideju da pokažu kojoj deci treba pružiti dodatnu podršku da bi mogla da pohađaju redovne škole. To je bila ideja autora prvih testova: kad se pokaže da neko dete nije uspešno na testovima, to ne znači da ono ne može da ide u školu, već znači da mu treba obezbediti dodatnu podršku da bi moglo da pohađa redovnu nastavu. Kasnije, kada se praksa testiranja prenela u Ameriku i povezala se sa eugenikom, ona je postala deo jedne druge prakse. I to je dominantna praksa i to je ono što mi znamo. Ljudi koji su preuzeli instrument, stavili su ga u drugi ideološki okvir, zarad drugih ciljeva, i to je ono što znamo. Ali prvi autor, Alfred Binet, da spomenem i to ime, imao je, čini mi se, vrlo prihvatljivu ideju. Da dodam samo još jednu informaciju: ljudi koji su glavni za Pisu, da ih tako nazovem, uvek šalju sledeću poruku – Pisa rezultati vam govore koliko vaš obrazovni sistem daje jednake šanse

199

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

različitoj deci da razviju određene ključne kompetencije. Dakle, to je poruka koju oni šalju. Naravno, mi možemo da kažemo, pošto u mnogim zemljama imamo ljude koji će to zloupotrebiti, hajde da ne šaljemo tu informaciju, ali mislim da je to onda stvar nas kao društva da se izborimo za jednu konstruktivnu i dobru upotrebu jednog instrumenta i jedne informacije.

MICHAEL APPLE: Samo jedna stvar. Hvala što ste me podsetili da ima mnogo istorija o ovoj temi. Međutim, sad ste upravo potvrdili moj stav. Binet je osmislio testove, obrazovna psihologija ih je transformisala i tako učinila mogućim da ih prisvoji eugenički pokret koji im je dao ono što je njihova dominantna forma. To ne znači da je Binet u stvari bio eugeničar niti da su testovi napravljeni za te svrhe. Mi koji učestvujemo u progresivnoj mobilizaciji, konkretni nastavnici i oni koji upravljaju školama u kontekstu tekućih politika više ih ne kontrolišemo. Upravo sam zato veoma zabrinut.

[Diskusije Michaela Applea i Waltera Feinberga preveo Dejan Ilić.]

ra jem ok to bra 2012, Vla da Sr bi je usvo ji la je “Stra te gi ju raz vo ja obra zo va nja u Sr bi ji do 2020. go di ne”.1 Na na cr tu Stra te gi je ra di lo je go di nu i vi še da na sto ti njak struč nja ka. Pre sa mog usva ja nja vo di la se i jav na ras pra va o tom na cr tu. U ras pra vi se kri sta li zi ra lo ne ko li ko zah te va za ko je se či ni da ih je Stra te gi ja is pu ni la. Tvr dim, pak, da Stra te gi ja ima ozbilj ne ne do stat ke. Ti ne do sta ci su su štin ski i ti ču se ka ko per spek ti ve ko ju taj do ku ment otva ra za po gled na obra zo va nje ta ko i za da ta ka obra zo va nja ko ji se nji me de fi ni šu. Ov de ću ukrat ko po ka za ti da je ta per spek ti va isu vi še uska, a za da ci – neo stva ri-vi. Mo gu će su, raz u me se, i dru ga či je per spek ti ve i dru ga či je for mu li sa ni za da ci. I o nji ma je reč u ovom tek stu.

Uče sni ci ras pra ve o obra zo va nju u Sr bi ji sla žu se oko dve stva ri. Pr vo, ta ras pra va tre ba da do ve de do kon sen zu sa o svr ha ma do ma ćeg obra zo va nja. Dru go, dva aspek ta su bit na ka da go vo ri mo o tim svr ha ma: a) obra zo va nje je klju čan uslov za iz grad nju dru štvako je je spo sob no da obez be di za po sle nost gra đa-

1 Ovaj tekst na stao je na osno vu gra đe i be le ški ko je su Ani Ko la rić i me ni po slu ži le u osmi šlja va nju sa dr ža ja i struk tu re kon fe ren ci je “Obra zo va nje za de mo kra ti ju”. U nje ga je de li mič no ušla i ski ca ko ju sam, kao je dan od or ga ni za to ra, pri pre mio za uvod nu reč, kao i ko men ta ri ko je sam, u svoj stvu mo de ra to ra, iz no sio to kom kon fe-ren ci je. Sma tram da je po zi ci ju sa ko je sam za jed no sa Anom Ko la rić pri stu pio ra du na kon fer nci ji bo lje da ti u jed nom ce lo vi tom tek stu, ume sto da se ona re kon stru-i še iz ni za frag me na ta ra su tih u ma te ri ja li ma sa kon fe-ren ci je. Iako u nje mu na vo dim i gra đu ko ja se po ja vi la ka sni je, tekst je čvr sto ve zan za te me i pi ta nja ko ji su bi li u ži ži sa me kon fe ren ci je.

DE MO KRA TI JA ZA OBRA ZO VA NJEDE JAN ILIĆ

K

202

Reč no. 83/29, 2013.

na;2 i b) obra zo va nje tre ba da ga ran tu je kul tur ni raz voj ko ji uspe šno ču va na ci o nal-nu tra di ci ju i iden ti tet.3 Me đu tim, ni in si sti ra nje na kon sen zu su ni de fi ni sa nje svr ha obra zo va nja u ve zi sa pri vre dom i “na ci o nal nim”4 iden ti te tom ni su do bra osno va za smi sle ni raz go vor o obra zo va nju u Sr bi ji. U pro te klih de se tak go di na ni je se mno go od ma klo u ra ci o na li za ci ji i ope ra ci o na li za ci ji mre že ško la, de cen tra li za ci ji i fi nan si ra-nju obra zov nog si ste ma, te po di za nju kva li te ta ob u če no sti na stav ni ka, i po red to ga što

2 “... pro mi šljen, or ga ni zo van i kva li te tan” si stem obra zo va nje je, ka ko to sto ji na in ter net stra ni Mi ni star stva pro sve te, “je dan od ključ nih uslo va za raz voj Sr bi je ka dru štvu za sno va nom na zna nju spo sob nom da obez be-di do bru za po sle nost sta nov ni štva”. – http:// www.mpn.gov.rs/prosveta/ ( pr istup: 2 9. 11. 2012). U ne što drama ti čnijem o bl iku , u s uš tini isti s tav zastupa, re cimo, i Libe ra ln o demo kra tska p arti ja: “ LD P v eruje da s u pr otržišn e reforme , f iskalna odg ov ornost, o slobađan je n ovca za p ri vatno pr eduz etništvo, razv oj obrazo van ja, sani ranje ka ta st rofe u zd ravstv enom i pe nzijsk om fond u, afirm ac ija pr ivatne um es to državn e s vojine jedini normalan način da Srbija ne propadne.” – 19. 8. 2012, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1159138/LDP+za+reformski+rebalans.html (pristup: 12. 16. 2 012) .

3 To obr az ovanj e, kako s toji u s amo j “Str ate giji raz voja obra zo vanja u Srbiji do 20 20 ”, treb a da “is tr aj no i posvećeno čuva i neguje na cio nalno kulturno nasleđe i identitet”. Link za preuz im a nje teks ta Strategij e n a ht tp://www.mpn.g ov. rs /prosveta/page.ph p?pag e= 3 07. Citat n a st r. 5.

4 Termi n n aci onalni o vd e je pod na vodnicima da bi s e na gl as ilo da je r eč o et no-nacio na lnom i dentitetu , a ne o n acionalnom ide ntite tu shv aćenom u smislu i denti fikaci je st anovnika Srbi je sa drža vom čiji su građan i. R azume se da je etno- na cio nalni id entit et daleko m an je in kl uzivan i n e pre ds tav lj a dobru osnovu za obrazov an je koje t re ba da int egriše g rađan e S rbi je stva ra-jući i zme đu njih veze sol idarno st i. Da su se autori S tra tegije o pred ilili up-rav o za etn o- nacional ni i dentit et pot vrđuje već i nas tav ak rečeni ce u kojoj s e in sistira na istr ajnom i posv eć enom ču van ju i neg o va nj u nacion alnog k ulturnog nasl eđ a i identiteta: o brazov an je, dakle, t reb a i da “razvija tolerantan i kooper at iva n odnos prem a drug im kult urama”. – I bi d. Nije p revelik t rud prefo rm ulisati o va j stav – u naj bl ažoj va rijanti reč bi m ogla b iti o p u kom prebaci va nj u imeni ce identite t iz ob lik a za jed ninu u ob lik množ in e – tako d a se on otvori p re ma na ci o nal nom ide nt itetu shv aće nom u j ed no m građans ko m smislu. Re cim o: obr az ovanj e u Srbi ji treba da neguj e n acionalni i dentit et i kult u rne i de ntitete, uključujući tu i e tničke , nudeći p ored ost al og i zn an ja i veštine za njiho vo k ritičko preispitivanje.

203

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

su se svi slo ži li da to mo ra ju bi ti upo ri šne tač ke za po bolj ša nje obra zo va nja u Sr bi ji. To po tvr đu je da je pro blem obra zo va nja ozbilj ni ji od tra ga nja za kon sen zu som i le ži du blje ne go što se žu te me lji o ko ji ma je taj kon sen zus oči to već po stig nut. Po pri ro-di stva ri, pro blem je op šti ji od sa mog obra zo va nja, i ti če se dru štva u ce li ni. Ne tre ba nam kon sen zus o obra zo va nju, po tre ban nam je do go vor o dru štvu u ko me ho će mo da ži vi mo. Ka da se po lo že te me lji za pri stoj no dru štvo u Sr bi ji, i sa mo obra zo va nje ima će na šta da se oslo ni.

No, mo gu li se te me lji pri stoj nog dru štva po la ga ti i pu tem obra zov nih re for-mi? Ako to je ste mo gu će, to prak tič no zna či da obra zov ni kon sen zus mo ra bi ti op šti ji od onog o ko me se sa da go vo ri u ve zi s obra zo va njem i mo ra se ti ca ti dru štva u ce li ni. Ako se po stig ne je dan ta kav kon sen zus o te melj nim dru štve nim aran žma ni ma, sve ono za šta se sa da tra ži sa gla snost u po lju obra zo va nja mo že bi ti pred met stal nog spo re nja, a da od to ga ne ma šte te. U ovom tek stu za la žem se za je dan ta kav kon sen zus. Da bih opi sao u če mu se on sa sto ji, pre i spi tu jem upra vo ona dva aspek ta oko ko jih je po stig nu ta sa gla snost. Na da-lje ću, da kle, go vo ri ti, o od no su iz me đu obra zo va nja i pri vre de, s jed ne, i obra zo va nja i iden ti te ta, s dru ge stra ne.

1. OBRA ZO VA NJE I PRI VRE DAGo vo re ći o “obra zo va nju kao raz voj nom po ten ci ja lu Sr bi je”, je dan od auto ra Stra te gi je re kao je i to da je “po treb no usme ri ti pa re ka onim ob li ci ma i ni vo i ma obra zo va nja ko ji su zna čaj ni za raz voj dru štva i pri vre de”.5 Ta ko on sa ži ma svr he obra zo va nja de fi ni sa ne Stra te gi jom. Na pr vi po gled, tu ima mo po sla s jed nim ni zom na iz gled zdra vo ra zum skih iz vo da: po tre be pri vre de mo gu se utvr di ti jer su objek tiv no da te; tim po tre ba ma tre ba pri-la go di ti obra zo va nje; de ca ško lo va njem sti ču zna nja i ve šti ne ko ji od go va ra ju utvr đe nim po tre ba ma; za hva lju ju ći ste če nom obra zo va nju, mla di po iz la sku iz ško le la ko pro na la ze po sao; to im omo gu ću je da vo de udo ban i is pu njen ži vot. Ova sli ka je upa dlji vo jed no-stav na. Tu se go vo ri o tr ži štu ko je re gu li še po nu du i po tra žnju. Po nu da i po tra žnja tre ba da ob li ku ju obra zo va nje. No, ni šta na toj sli ci ni je ni bli zu jed no stav nog, da ne go vo ri mo o zdra vom ra zu mu. Po đi mo od to ga da sa mo obra zo va nje – pod obra zo va njem sa da pre sve ga mi slim na ško le – na dva na či na mo že bi ti po ve za no sa tr ži štem. S jed ne stra ne, sa-me ško le mo gu bi ti na tr ži štu; s dru ge stra ne, one se mo gu ob li ko va ti ta ko da od go vo re po tre ba ma tr ži šta.

5 Ivan Ivić, u “Sve manje dece, sve više fakulteta”, Politika, 3. 12. 2012. Dostu-pno na http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sve-manje-dece-sve-vise-fakulteta.sr.html ( pristup: 5. 12. 20 12).

204

Reč no. 83/29, 2013.

1.1. Ško le na tr ži štuAko iz u zme mo vi so ko obra zo va nje, i ne što iz u ze ta ka u sred njem i osnov nom obra zo va-nju, ide ja o pri vat nim ško la ma u Sr bi ji iz no si se ret ko i sti dlji vo. Zbog to ga o ško la ma na tr ži štu, iako je to ve o ma slo že na te ma, ov de ne će bi ti mno go re či. Za mi sao ko ja sto ji iza pri vat nih ško la je sle de ća: to što ih ne fi nan si ra dr ža va oslo ba đa pri vat ne ško le oba ve ze da do kra ja sle de na ci o nal ne pro gra me; de li mič na sa mo stal nost u od no su na te pro-gra me da je im ne što ve ću slo bo du u kre i ra nju sop stve nih ku ri ku lu ma; to ih na po slet ku či ni flek si bil ni jim – mo gu br že da re a gu ju na pro me ne, pri la go de se no vo u spo sta vlje-nim po tre ba ma ili od re de gru pe pre ma ko ji ma de fi ni šu svo ju obra zov nu po nu du – pa on da i pri vlač ni jim za de cu i ro di te lje. Va žna je i zdra vo ra zum ska pret po stav ka u ve zi sa tim ško la ma: po što za vi se od bro ja đa ka ko je su us pe le da pri vu ku, te ško le su do dat no mo ti vi sa ne da bi ra ju što bo lje na stav ni ke i ra de pre ma pro gra mi ma či ji kva li tet po tvr-đu je prak sa. Ka da se sve sa be re, iz gle da kao da pri vat ne ško le či ne obra zov nu po nu du ra zno vr sni jom, a obra zov ni si stem raz u đe ni jim i kva li tet ni jim, po red osta log i ta ko što po sred no pod sti ču i jav ne ško le da po bolj ša ju rad i efi ka snost. Ta kva pred sta va o pri-vat nim ško la ma to li ko je ube dlji va da su u ni zu ze ma lja sve ja či zah te vi da dr ža va do bar deo nov ca ko ji se iz dva ja za obra zo va nje pre u sme ri – re ci mo, si ste mom va u če ra – ka tim ško la ma.

Me đu tim, is tra ži va nja u Sje di nje nim Dr ža va ma, En gle skoj i Vel su, No vom Ze lan du, Austra li ji i skan di nav skim ze mlja ma da ju dru ga či ju sli ku o učin ku pri vat nih ško la i nji ho vom de lo va nju na obra zov ni si stem u ce li ni.6 Bi tan seg ment te pri če ti če se uklju či va nja pri vat nih ško la u si ste me dr žav nog fi nan si ra nja. Nji hov ne ga ti van uči nak pro iz la zi upra vo iz spre ge obra zo va nja sa tr ži štem, u ko ju je on da uvu če na i sa ma dr ža va.

Da bi se ško le i obra zo va nje “iz ne li” na tr ži šte i tre ti ra li kao “ro ba” mo ra im se od re di ti ce na. To zna či da raz ne ško le i ra zni ku ri ku lu mi mo ra ju bi ti me đu sob no sa-mer lji vi, to jest upo re di vi pre ma jed nom ob u hvat nom sku pu kri te ri ja na osno vu ko jih im se utvr đu je vred nost. Kri te ri ji se iz vo de iz ono ga što se shva ta kao osnov na svr ha obra-zo va nja. Vred nost se utvr đu je na osno vu re zul ta ta ko je uče ni ci po sti žu na te sti ra nju ko je se spro vo di na na ci o nal nom ni vou. Te sto vi ma se pro ve ra va ju kon kret na zna nja i ve šti ne uče ni ka pre ma ono me što se kao po želj na zna nja i ve šti ne de fi ni še osnov nom svr hom obra zo va nja. Svi uče ni ci jed ne ze mlje na isti na čin re ša va ju iste te sto ve, ko ji su osmi šlje ni

6 D o kraja ovog odeljka korist im podatke , analizu i zaključ ke koji su i zneti u Michael W. Apple , Edu cating the “ Right” Way. Mar ke ts, Standa rd s, God, a n d Ine quality, drugo izdan je, Ne w York, Ro utled ge, 20 06 . Vidi i t ek st M ic hae la Applea “P roizvodn ja r azlike” u ov om bro ju Reči , č ije je delove Apple i zl ožio na konferenci ji “O brazova nje za d emok ra tiju”.

205

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

na osno vu de fi ni sa nih kri te ri ja i svr ha.7 Na osno vu re zul ta ta sa te sti ra nja pra ve se jav ne na ci o nal ne li ste ško la. Ran gi ra nje ško la omo gu ću je i utvr đi va nje ce na na obra zov nom tr ži štu i sna la že nje na nje mu: na osno vu tih re zul ta ta de ca i ro di te lji bi ra ju ško lu. Me sto na rang li sti od re đu je vred nost ško le na obra zov nom “tr ži štu”. Vred nost na obra zov nom “tr ži štu” od re đu je sud bi nu ško le.

Te sti ra nje sto ga ima pre sud nu ulo gu u struk tu ri ra nju obra zov nog si ste-ma. Re zul ta ti na te sto vi ma prak tič no ima ju ve ći zna čaj od ono ga što se za i sta ra di ili što bi tre ba lo da se ra di u ško la ma. S jed ne stra ne, va žna su sa mo ona zna nja ko ja se mo gu iz me ri ti te sti ra njem (a uvek je reč o te sto vi ma ko ji se ra de olov kom na li stu har-ti je). S dru ge stra ne, kom pe ti tiv ne ve šti ne i spo sob no sti za re ša va nje te sto va (olov kom na pa pi ru) po sta ju va žni je od dru gih ve šti na i spo sob no sti. Zbog nje go vog prak tič no cen tral nog me sta unu tar obra zov ne struk tu re, pre ma te sti ra nju se sa vi ja ju i sa dr ža ji na stav nih pro gra ma i rad sa uče ni ci ma u ško la ma. Ško la se svo di na pri pre mu uče ni ka za iz la zak na test. Po što su te sto vi za sve isti, i sa dr žaj na stav nih pro gra ma i rad sa uče ni-ci ma na na ci o nal nom ni vou po sta ju u stva ri jed no o bra zni. U ko nač nom iz vo du, ume sto razu đe ni jeg i flek si bil ni jeg obra zov nog si ste ma, ko ji je pri la go đen ra znim po tre ba ma i raz li či tim gru pa ma, do bi ja se uni form no, kru to škol stvo. Ume sto da se de cen tra li-zu je, za šta po sto ji osno va u for mal noj auto no mi ji ško la, obra zov ni si stem se su štin ski cen tra li zu je pu tem im pli cit nog ili eks pli cit nog na ci o nal nog ku ri ku lu ma ko ji se ogle da u sa dr ža ju te sto va. Kre a tiv nost u ob li ko va nju sa dr ža ja na sta ve i nje nom iz vo đe nju, kao i kre a tiv nost sa mih uče ni ka, gu be zna čaj u po re đe nju sa re zul ta ti ma te sti ra nja, ko ji su je di na me ra za kva li tet.

Da stvar bu de go ra, ško le u ta kvim okol no sti ma sve vi še tra ga ju za de com ko ja su na da re na i spo sob na da ostva re do bre re zul ta te na te sti ra nju. To ima po gub ne po sle di-ce po in klu ziv nost i jed na ke šan se, za ko je se na vod no svi za la žu i u či je ime se i spro vo de re for me. Si stem u či jem je sre di štu uni form no te sti ra nje pri vi le gu je već pri vi le go va ne i po ve ća va so ci jal ne i sve dru ge raz li ke u dru štvu: se gre ga ci ja se ogle da u to me što se de ca iz po vla šće nih dru štve nih gru pa sli va ju ka kva li tet ni jim ško la ma, ili se kva li tet ni je ško le “po me ra ju” ka me sti ma gde te gru pe ži ve, dok de ca iz dis kri mi ni sa nih gru pa za vr ša va ju u ne kva li tet nim ško la ma, či me se ce men ti ra osno va za nji ho vu da lju dis kri mi na ci ju. Ko

7 Jednaka prim ena t estova na sve šk ole i uč enike daleko j e od bilo kakve id eje r avnopra vno st i, iako bi se na pr vi po gled mog lo uč initi da neka i de ja jed-na kosti st oji u os novi takvog testiranja. Dovo lj no je pomislit i na nej ed nake p oče tn e pozi ci je uč eni ka iz raz nih d ruštv enih g ru pa , da b i se shvat il o kako j e id eja o jednak om testira nj u duboko n ep ravičn a prema d ec i koja p rip adaju g rupam a u podr eđ en om polož aj u.

206

Reč no. 83/29, 2013.

god da se da nas u Sr bi ji za lo ži za pri vat ne ško le, mo ra ima ti sve ovo u vi du, ka ko ne bi do šlo do slič nih pro ma ša ja.

Te žnje da se obra zo va nje sa o bra zi mer kan til nom du hu u osno vi ima ju jed nu jed no stav nu sli ku tr ži šta.8 Na tom tr ži štu se, ve ru ju mer kan til ni re for ma to ri obra zo va nja, sre ću ra ci o nal ni ku pac i pro da vac. Ku pac zna šta mu tre ba i ka ko do to ga da do đe. Pro-da vac iz la zi u su sret po tre bi kup ca. Na kra ju, va žno je i to što sâm ku pac, po što je oba vio ku po vi nu, pro ce nju je i da li je do bro iza brao, to jest da li ro ba ili uslu ga ko je mu je pro-da vac pro dao za i sta od go va ra ju nje go voj po tre bi. Ne mo ra mo se ov de pi ta ti da li taj pro sti obra zac od go va ra bi lo ko joj si tu a ci ji na tr ži štu. Do volj no je po ka za ti da ova zdra vo ra zum ska sli ka ne od go va ra obra zo va nju, ko li ko god da je ono spreg nu to sa tr ži štem.

Za raz li ku od bi nar ne struk tu re ku pac-pro da vac ko ja či ni oko sni cu po-jed no sta vlje ne, zdra vo ra zum ske sli ke o tr ži štu – ko ja se pod ra zu me va i ka da go vo ri mo o obra zo va nju – obra zov na struk tu ra je znat no slo že ni ja i sa vi še in di vi du al nih i ko-lek tiv nih ak te ra. U toj struk tu ri svo je me sto ima ju i de te, i ro di telj, i ško la, i dr ža va, i pri vre da, i dru štvo. Stva ri su tu znat no kom pli ko va ni je ne go što se mo že uči ni ti na pr vi po gled. Pre ma jed no stav noj bi nar noj še mi, ško le su u ulo zi pro dav ca, a ro di te lji igra ju kup ce ko ji bi ra ju za svo ju de cu. Me đu tim, u jed nom re al ni jem pri ka zu stva ri, ko ji uzi ma u ob zir vi še ak te ra, mo že mo ima ti sle de ću sli ku: ro di telj bi ra ško lu ko ju po ha đa de te a ce nu pla ća dr ža va. Funk ci ja kup ca raz la že se da kle na ro di te lja ko ji bi ra, de te ko je ko ri sti i pro ce nju je obra zov nu uslu gu, i dr ža vu ko ja pla ća, re ci mo va u če rom ko ji da je ro di te lju ili ta ko što di rekt no fi nan si ra ško lu za ko ju se od lu či do vo ljan broj đa ka. Po red to ga, i funk ci ja ško le kom pli ku je se na tr ži štu: ško la vi še ni je sa mo pro da-vac ko ji nu di pro iz vod (obra zo va nje), ne go po sta je i ku pac u po tra zi za ta len to va nom i spo sob nom de com.

Stva ri sa obra zo va njem i tr ži štem kraj nje se kom pli ku ju ka da sli ka ob u hva ti i pri vre du i dru štvo. Do volj no je da se za pi ta mo da li su pri vre da i dru štvo tu u ulo zi kup-ca ili pro dav ca, pa da shva ti mo da zdra vo ra zum ska sli ka obra zo va nja na tr ži štu i za tr ži šte jed no stav no – ne va lja.

8 Do k raja ovog pasu sa i u sled eć em pasusu p re uz imam ar gu mente i z akl jučke iz izlagan ja “Edu ca tin g Citizens f or a Pluralis ti c Society” [“ Obr az ovanje građa na za pluralno društvo”] Walte ra Feinberga, sa ko nf erencije “O bra-zovanj e za d em ok ratiju” . Vi di Fein bergov tekst u ovo m broju R eči , kao i Walter Feinberg, Zaje dn ičke šk ole/raz ličit i ide ntiteti, p re veo Deja n I lić (B e og rad: Fabr ika knji ga , 2012).

207

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

1.2. Ško le za tr ži šteJoš jed nom, raz go vor o pri vat nim ško la ma u Sr bi ji ne što je što nas tek oče ku je, i što bi smo da nas mir no mo gli da osta vi mo po stra ni. Raz go vor o ško la ma za tr ži šte, na pro tiv, je ste te ma da na. Da po no vi mo: u pi ta nju je jed no stav na ide ja po ko joj ob li ko va nje škol stva pre ma utvr đe nim po tre ba ma pri vre de ga ran tu je po je din ci ma za po sle nje, a ti me i do bar ži vot, što za dru štvo u ce li ni zna či skla dan i odr živ raz voj.

Po đi mo od to ga da će de te ko je se da nas ro di bi ti ob u hva će no for mal nim obra zov nim ci klu som ko ji će se za vr ši ti za ne kih dva dest do tri de set go dina.9 Ako danas planiramo obrazovanje za to dete, moramo podjednako imati u vidu taj period i biti u stanju da mislimo preko njega, jer alatke koje će dobiti od nas tokom narednih par decenija, ono će početi da koristi i koristiće u decenijama koje potom slede. Ako danas hoćemo da kreiramo obrazovanje u skladu sa potrebama privrede, moramo biti u stanju da predvidimo te potrebe kroz trideset godina. Međutim, u razgovoru o budućnosti u kojoj će se dete naći za trideset godina razumno je da se složimo samo oko toga da se ne možemo složiti. Banalna je istina da na duže staze nije moguće sa sigurnošću predvideti kretanja na tržištu. Zbog toga su potrebe privrede, gledano na srednji ili duži rok, faktor koji je tako nestabilan da naprosto nije pametno uzeti ga za osnovu kada se oblikuje obrazovanje. Umesto da bezuspešno zamišljamo budućnost, dovoljno je da se osvrnemo na nedavnu prošlost: iskustvo sa raznim stručnim školama uči nas kako je nezahvalno usmeravati decu ka konkretnim potrebama privrede.

Ali, zarad argumenta, pođimo od nekoliko nespornih tvrdnji. Ljudi će i za par decenija morati da jedu. Tu hranu će neko morati da proizvede. Dakle, poljoprivreda će sasvim sigurno i da lje bi ti va žna gra na pri vre de. Na sli čan na čin mo že mo tvr di ti da će bi ti zna čaj na i ener ge ti ka. Da li iz to ga on da tre ba da za klju či mo da je naj si gur ni je da svu de cu obra zu je mo za rad u po ljo pri vre di i pre hram be noj in du stri ji, kao i u obla sti ener-ge ti ke?10 Ko li ko god nam ta sli ka iz gle da la gro tesk no, ona je na pro sto ko he ren tan iz vod

9 U o vom p asusu ko ri st im neke a rg ume nt e iz iz lagan j a Aleksandra Baucala “ Ne sa mo za tržište” , sa konferenc ije “Obrazov anje za dem ok ratiju ”. Vidi Bauc a lov teks t u ovom b roj u Reči. I ova j odelj a k, k ao i č itav t eks t delom pr ei spi tu ju stav ove k oje Ba ucal obraz laže i z as tupa u sv om tekst u. Bau ca lo-va idej a konse nz usa o kompe ten cijama k oje deca treba da s tek nu školova-njem i koje će bi ti p rovera vane putem, recim o, P isa t est ova, koliko g od bila d ob ro namerna i u j ednom s mislu pr ihvatljiva, mo že se u praksi po kazati pogubnom a ko se jasno ne de finiše okvir – mislim p ored ostalog i na nor-ma tivni ok vir – unutar k og a te kompe tencije i maju smi sla.

10 Da je o vd e, nažal ost , reč o jedn oj realno j opci ji, a ne o preterivanju kojim se h oće doda tno os nažiti a rgument, po tv rđuju r eči koje je D ragan Đilas

208

Reč no. 83/29, 2013.

upra vo opi sa ne lo gi ke, ko ja ne mo že da se od le pi od zdra vo ra zum skog po i ma nja ko je dru štvu i obra zo va nju pri la zi iz ugla tr ži šta.

Pri vre da je sa mo je dan seg ment dru štva. Pri la go đa va njem obra zo va nja pri-vre di, či ta vo dru štvo pod re đu je se ak te ri ma na tr ži štu. Tr ži šte te ži da fa vo ri zu je naj ja če ak te re. Ume sto da kon tro li šu tr ži šte, spre ča va ju mo no po le i ubla ža va ju ne ga tiv ne efek te de lo va nja tr ži šnih me ha ni za ma, dr ža ve če sto i sa me svo jim me ra ma uče stvu ju u pri vi le go-va nju naj ja čih. Pu tem obra zo va nja ko je je pri la go đe no zah te vi ma tr ži šta, dr ža va prak tič no po zi va te ak te re da ob li ku ju dru štvo pre ma svo jim par ti ku lar nim po tre ba ma. Sa svim je ne bit no da li je reč o in di vi du al nim ili ko lek tiv nim (kla snim) ak te ri ma. Pi ta nje ko je tu tre ba po sta vi ti vrlo je jed no stav no: za što bi dr ža va ra di la is klju či vo za pri vre du i ta ko či-ta vo dru štvo do ve la u pod re đen po lo žaj uči niv ši ga za vi snim od naj ja čih ili naj bo ga ti jih in di vi du al nih ili ko lek tiv nih ak te ra?

No, ka da go vo ri mo o dru štvu i obra zo va nju, o če mu za pra vo go vo ri mo?

2. OBRA ZO VA NJE I IDEN TI TETPi ta nje o če mu go vo ri mo ka da go vo ri mo o dru štvu i obra zo va nju mo že se raz lo ži ti na vi še pi ta nja: a) u či je ime go vo ri mo; b) ko me se obra ća mo; i c) u ko je svr he to ra di mo? Na da lje, pi ta nje ko me se obra ća mo mo že se da lje raz vi ti u dva pi ta nja: a) ko je za mi šlje ni adre sat obra zo va-nja; i b) ko je stvar ni adre sat obra zo va nja? Sva ova pi ta nja u čvr stoj su ve zi sa utvr đi va njem le gi tim no sti obra zov ne po li ti ke i mo gu se pre for mu li sa ti i na sle de ći na čin: Či je se zna nje

izgov or io 14. 11 . 2012, u s vo jstvu pretende nta na me sto predsedn ika Demo-kr atske stranke . On je tada de fi ni sao sle deć e p rio ritete: “ DS ć e izaći sa pro gramom za izlaz iz krize koji će počivati na: obrazovanju, poljoprivredi i energetici”. – 14. 11. 2012, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd=14&nav_category=11&nav_id=660275 (pr i st up : 16. 12. 2012) . M alo ka sn ij e, al i već u u lozi pre dsednika, Đilas u raz rađen ijoj v ar ijanti pona vl ja prior ite te: “O n je str anač ki m kol eg ama danas pr ed oč io osno ve tog p la na, koji mo ra biti ut emelj en na ulag an ju u poljo pr iv redu i prehrambenu industriju, energetiku i infrastrukturu, učvršćivanju pravne države i ulaganju u obrazovanje.“ – 25. 11. 2012, http://www.blic.rs/Vesti/Politika/354847/Djilas-Bivsi-ministi-da-vrate-poslanicke-mandate ( prist up : 16. 12. 20 12). Zan im lj iva je u ovom k ontekstu i nek a vrsta pretnj e k oj u upućuje pro fe sor Ivić, k ada govori o ob razovnoj st rat egi ji u Srb ij i. Pošto je, n a primer, 201 0. “dip lo-miralo 5. 50 0 menadžera , a s am o 600 st ručnjaka za pol jopri vr ed u”, profesor Ivić upozorava: “ako same obrazovne institucije ne urade reviziju, život će ih sigurno naterati na to”. – 3. 12. 2012, http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sve-manje-dece-sve-vise-fakulteta.sr.html (pristu p: 5. 12 . 2 01 2).

209

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

pre no si pu tem obra zo va nja? Ko ima ko ri sti od tog zna nja?11 Od go vor na sva ko od ovih pi ta nja upu ću je na to ka ko vi di mo i raz u me mo dru štvo u ko me se ta pi ta nja po sta vlja ju.

Ka ko pred lo že na Stra te gi ja od go va ra na ova pi ta nja? Na pi ta nja u či je ime go-vo ri i ko me se obra ća – to jest, či je je zna nje – Stra te gi ja da je ne dvo smi slen od go vor – reč je o “Sr bi ma”: u nji ho vo ime se go vo ri i nji ma se obra ća; “srp sko” zna nje, to jest kul tu ra i na sle đe či ne le gi ti man sa dr žaj obra zo va nja.12 Ka da je reč o svr ha ma, i tu ne ma mno go pre mi šlja nja: tre ba obez be di ti da “Sr bi” op sta nu ta ko što će se pu tem obra zo va nja pri la-go di ti po tre ba ma pri vre de.

Po red to ga što se ov de mo ra is ta ći da ni je mo gu će utvr di ti ni srp ski iden ti tet, ni srp sku jed nu kul tu ru, tra di ci ju ili na sle đe, ko je on da tre ba is traj no i po sve će no ču va ti i

11 U v ez i sa ovi m pitan jima, i nizo m mogućih od govora na njih, vidi M ichael W. Apple, Ide ologija i k urikul um , preveo Đorđ e Tomić (Beograd : Fabrika knji -ga , 2012) .

12 Pore d onoga št o sa m rekao u če tvrtoj na pomeni, ovd e dod aje m jo š t ri ci-tat a iz Str ategije u vezi sa visokim obr az ovanjem koj i jasno uk azuju na et-ni čku kar akteri sti ku le gitmnog z na nja: “VŠ U [vis okoško ls ke ust an ove] će , svojim stu dijski m pr ogrami ma , dr ugim akti vno stima i p ona ša njem, bit i stala n a kti van čini la c očuvanja kulturne tradicije , na cionalnih i kult ur n ih specifič no st i i razvoja na ci on alnog id en ti te ta” ( str. 88 ) . D a se u St rategiji po d jednim nacionaln im iden ti te tom uvek podrazu me va privi legova ni etno-nacionalni i dentit et , u odnos u na koji su o sta li ident it et i u st var i ide nti-te ti dru go g reda, vi di se iz s led eć eg n avoda : “Obraz ov anj e na a kad em skim stu dij ama zn ač aj no dopri no si tehnol ošk om raz voju, d emo kr atizaciji z em-lje, soci ja lnoj in k luz iji i sma nje nju siro ma št va, po dizanju k ulturno g n ivo a stan ovn ištva, o dr žavanju i razvo ju na ci onalnog i kul tu rnog identiteta s rpskog na roda i n aci onalnih m anjina, nego va nju kult urne ra zn ol ikosti i toler ancije” (s tr. 9 5) . Kako taj etno-nacio nalni identitet prema za misli au to ra Strategi je skladno ul ež e u žlebove tržišta il ustruje, na kraju, i o va j st av o d o kt orskim s tud ija ma iz kul ture: “I straživ anje u ob las ti umetno sti , društv en im i huma-n is tičkim n a uka ma funda me nt alno je bit no za razvoj d ruš tva, unap ređ enje kul tu rnog ide nt it eta i očuv anje nac io nalnog i dent iteta. K on kr etni prime r soci jalnog i e kono mskog u ti caja ist ra živ anja u ob lasti um e tno sti, dr uštv enih i hu man istički h nauka v id i se u direktnom uticaju na izvođa čke u metnosti, kreat ivnu in dustr ij u , f inansij sk e servis e i turiza m” (str. 129). I t o je me ra stvari k ad a se ukrst e jedan ( etno)nacionalni ident it et i t ržište: očuvan je tog id entitet a zg odno je z a turis tičke sv rhe. Od toga je ipak i d al je zaniml ji vi je šta to sprečava a ut ore Strategije da umesto jed nog govo re o vi še kultur nih ide nt ite ta, trad icija , nas le đa, uključujući tu i o ne et ni čke.

210

Reč no. 83/29, 2013.

pre no si ti, va žno je uvi de ti i da to ne što “srp sko” slu ži kao oprav da nje za iz la že nje u su sret pri vre di. Mi mo ra mo obra zo va nje pri la go di ti po tre ba ma tr ži šta jer sa mo ta ko ču va mo ono “srp sko” ko je nam je naj bit ni je. Ta ko se pod krin kom ne če ga “srp skog” dru štvo pre pu šta (ili “pro da je”) tr ži štu.

2.1. Ko ja “srp ska” tra di ci ja?Iden ti tet i tra di ci ja shva ta ju se kao oko sni ce duž ko jih se pra ve iz bo ri i ob li ku je obra zo va-nje. Ali, te oko sni ce ni su sa mo stal ne. Sa dr žaj Stra te gi je ja sno po ka zu je ka ko se obra zov ne že lje ras te žu iz me đu tra di ci je i na ci o nal nog iden ti te ta, s jed ne, i ta ko zva nih evrop skih vred no sti, s dru ge stra ne. Pri tom, pod krin kom evrop skih vred no sti uglav nom se po tu ra ju po tre be pri vre de i tr ži šte.13 Ar gu ment se mo že sa že ti ova ko: obra zo va nje tre ba re for mi sa ti ta ko da se sa ču va ju tra di ci ja i iden ti tet a ujed no i po dr ži eko nom ski raz voj ka ko Sr bi ja ne bi osta la na evrop skoj pe ri fe ri ji.

No, s ko jim god raz lo gom da se ne ko po zi va na evrop ske vred no sti i ka ko god da shva ta te vred no sti, oči gled no je da tu ni je reč is klju či vo o raz vo ju. Taj raz voj pod ra-zu me va i sup stan ci jal nu pro me nu dru štva. Stal no in si sti ra nje na oču va nju “na ci o nal nog” iden ti te ta i tra di ci je u stva ri po ka zu je da su auto ri Stra te gi je sve sni pro me ne ko ju raz voj pod ra zu me va, a ko ju bi oni da iz beg nu na iv no ve ru ju ći u per for ma tiv nu moć man tre o oču va nju. Po vrh to ga, oni kao da gu be iz vi da da na gla ša va njem oču va nja kao jed nog od dva ključ na za dat ka obra zo va nja idu na ru ku svi ma ko ji bi za rad tog oču va nja da osu je te i raz voj i pro me nu. Pi ta nje je jed no stav no: šta ako oni ko ji se be vi de kao no si o ce i bra ni-te lje “na ci o nal ne” tra di ci je i iden ti te ta ne že le pro me nu? Ili: šta ako tra di ci ja ko ju tre ba sa ču va ti ni je sa gla sna sa raz vo jem ko me se te ži? Ko nač no: šta ako tra di ci o nal ni iden ti tet ko ji se šti ti ni je do volj no in klu zi van da ob u hva ti sve ko ji ži ve u Sr bi ji i ta ko obez be di mi-ni mum gra đan ske so li dar no sti?

U ra znim obra zov nim do ku men ti ma, pa i u Stra te gi ji, ne ka že se tač no na ko ji se “na ci o nal ni” iden ti tet mi sli. To, me đu tim, ni je po sle di ca sve sti o to me da je ne mo gu će do kra ja de fi ni sa ti ko lek tiv ne iden ti te te. Na pro tiv, raz log je mno go ba nal ni ji, ali i zlo ćud-ni ji: auto ri oči to sma tra ju da se pod ra zu me va na ko ji se iden ti tet tu mi sli. Na ža lost, ta ko se ši ri pro stor i za sle de ća tu ma če nja struč nja ka u ve zi sa obra zov nim re for ma ma u Sr bi ji:

Na ci o nal no (srp sko) obra zo va nje se pri la go đa va pro ce si ma mo der ni za ci je (ve ster-ni za ci je) ali se to me opi ru tra di ci o nal ni ele men ti dru štva – po ro di ca, cr kva, ep ska

13 E vr opska v re dnost mogla bi b iti i liberal na ustavn a demo krati ja, ali s e o tome u d okumenti ma ne govor i. Vrati ću se n a to u po sl ed njem, tr eć em odel jk u. Vidi ovde i bele šku 18.

211

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

na ci o nal na svest, mi to lo ški si ste mi. Su sret sa mo der nim ne mo že se iz be ći. Pi ta nje je za obra zov ni si stem kao i za kre a to re obra zov ne po li ti ke i dru štve nog raz vo ja da li ego i stič kom dru štvu tre ba da ti pred nost u od no su na so li da ri stič ko. Bri ga za dru štvo je po ti snu ta u od no su na stva ra nje ma log (i ve li kog) ka pi ta li ste.14

Ili:

Sva ka na ci ja je na svoj na čin je dan per so nal ni en ti tet. Na rod na du ša ži vi u po ko-lje nji ma. Je dan se na rod kroz ve ko ve na isti na čin ra du je i tu gu je, pe va i pla če, mi ri i sva đa, bra ni i na pa da. Da kle, te le snoj srod no sti lju di jed ne na ci je od go va ra nji ho va du hov na srod nost. Pri sta pa nju in di vi du al nih du ša u ko lek tiv nu vr ši se ne ka kri sta li za ci ja oko jed ne ide je, oko jed nog je dra. Isto ta ko iz tog za jed nič kog op šte kul tur nog aku mu la to ra sva ka je din ka ge ne tič kim pu tem do bi ja zna nje za svo ju no vu kul tur nu du šu.15

Iden ti tet o ko me se go vo ri u ovim na vo di ma ne mo že se uskla di ti sa pro me nom. Ako se zah te va za šti ta tog iden ti te ta i te tra di ci je, on da ne ma ni šta od pro me na o ko ji ma se go vo ri u Stra te gi ji. To tre ba ja sno re ći. I na ova kve pri go vo re tre ba ja sno od go vo ri ti. Iden ti te te je te ško de fi ni sa ti. Oni se ar ti ku li šu i usva ju ju pu tem tu ma če nja. Zbog to ga su pred met stal nog utvr đi va nja, pre i spi ti va nja i me nja nja. Ču va nje iden ti te ta sto ga tre ba raz u me ti kao pro ces u ko me se ti iden ti te ti ne pre kid no utvr đu ju, pre i spi tu ju i me nja ju. Ako se to ne ka že, on da je mo gu će da se po zi va njem na zva nič ne do ku men te za go va ra za šti ta jed no znač no shva će nih, kru tih iden ti te ta ko ji se opi ru pro me ni. Re for ma obra zo va nja u Sr bi ji mo ra pod ra zu me va ti pro ve ru

14 Zo ran Avr am ović, “ Pro blemi m od er nizacije obrazova nja u Srbi ji ”, izlaganje s a skupa “D ruš tvene p rom en e u Sr bij i i reforma obr azovanja ”, k oj i je odr žan 15. o k to bra 2011 . godine na Fi lozofsko m fa kultet u U ni ver-ziteta u Be ogradu, u o rgan izaciji S rp skog so c iol oškog d ruštva i Instituta za pedagoš ka istraživanja. I zlag anje je objavljeno u časopisu Nacionalni interes no. 3/2011, str. 9-31, citat na str. 12; dostupno i na http://www.nacionalniinteres.rs/ni-2011-broj-03.pdf.

15 P etar Anđel ković, “Ver sko ob ra zovanje i nacion aln i ident it et ”, izlag-anje sa s kupa “Druš tv ene promene u Srbiji i r efo rma obr azo va nja”, koj i je održan 15. oktobra 2 01 1. g odine na Filo zo f sk om fakul tetu Univ erz it-eta u Be og ra du, u org an iz aciji Sr ps ko g sociolo šk og d ruštva i In stitu ta za pedag oš ka istraživanja. Izlaganje je o bjavljeno u časopisu Nac ionalni interes no. 3/2011, str. 241-260, citat na str. 242; dostupno i na http://www.nacionalniinteres.rs/ni-2011-broj-03.pdf .

212

Reč no. 83/29, 2013.

i pre vred no va nje po sto je ćih tra di ci ja. Ta re for ma se ne mo že spro vo di ti u ime jed ne kon-kret ne “srp ske” tra di ci je – ko ja se “pod ra zu me va” i na ko ju se od no se i gor nji na vo di – ne sa mo za to što se ta tra di ci ja opi re pro me ni, već pre sve ga za to što je ona “iz ne dri la” le gi ti ma-cij sku ma tri cu za zlo či ne srp ske stra ne u ra to vi ma iz de ve de se tih i što spre ča va sta bi li zo va nje srp skog dru štva i dr ža ve u dve hi lja di tim. U sre di štu re for me obra zo va nja upra vo mo ra bi ti pre vred no va nje i od ba ci va nje te tra di ci je i tog iden ti te ta.

Po vrh to ga, u do ma ćem kul tur nom na sle đu ima ra znih tra di ci ja ko je za go va-ra ju raz li či te vred no sti i slu že kao te melj za raz li či te ko lek tiv ne iden ti te te. Jo van Sker lić je, na pri mer, po čet kom 20. ve ka pi sao:

Mi smo bez onog fe u dal nog ro man ti zma, i ne mi sli mo da je sva ve li či na na še ra se u sred njo ve kov nim vla da ri ma i sjaj noj vla ste li u pan ci ri ma i sa če len ka ma. To ni je vi še ono de ti nja sto pre ce nji va nje sa ma se be, na iv na ve ra u “srp sku kul tu ru” i ap so lut nu nad moć nost srp skog na ro da, iza bra nog na ro da na ze mlji.

Po red sve ga po što va nja za na rod nu pro šlost, mi ne da je mo ni pre bi je ne pa re za “isto rij ska pra va”, i mi smo du bo ko ube đe ni da pra vo jed no ga na ro da na ži vot ne po či va na pra šnja vim per ga men ti ma i svad be nim ugo vo ri ma vla dar skim.16

U na šem na sle đu ima mo tra di ci je u ko ji ma je srp ski iden ti tet uglav nom sa gla san sa ko-lek tiv nim iden ti te ti ma ko ji su ob u hvat ni ji od et nič kih. Ta ko su srp sku na ci ju – u re vo-lu ci o nar no-de mo krat skom i na ci o na li stič kom (u de vet na e sto ve kov nom smi slu tih re či) du hu – vi de li re ci mo Vuk Ka ra džić i Đu ro Da ni čić. A go to vo ceo dva de se ti vek Sr bi su ži ve li u za jed ni ci či ji ko lek tiv ni iden ti tet ni je bio et nič ki. Da li su auto ri, ka da u Stra te gi ji ka žu “tra di ci ja”, mi sli li mo žda na ču va nje jed ne ta kve tra di ci je? Sva je pri li ka da ni su. Iden ti tet i tra di ci ja o ko ji ma oni go vo re de lu ju kao za tvo re ni (u smi slu nein klu ziv ni) i izo la ci o ni stič ki. Raz u me se, i ide ja o ge net skom pre no še nju kul tur ne du še ta ko đe ima svo ju tra di ci ju u do ma ćem na sle đu. Njen za go vor nik bio je, re ci mo, u vre me ma lo po sle Sker li ća, Vla di mir Vel mar-Jan ko vić.17 Zbog to ga je va žno ja sno re ći na ko je se tra di ci je

16 Jovan Skerlić, “Ob nova na še ro do ljubive p oezije ”, u Pred r ag Palav es tra (p rir.), Kr itički rado vi Jovana Sker lića (Novi Sad/Beograd: Matic a srpska/Institut za knjiže vn ost i u metnost , 1977), str. 479- 48 9, ci tat na str. 48 8 .

17 Vidi Vl ad imir V e lmar-Jank ovi ć, Pogled s Kalem eg dana. Ogled o beog rad skom čov ek u (Beog rad: Prosveta, 1992; prv o iz danje 1938) . Ova “genet ska ” tr a di ci ja n ašla je svo j put i do udž ben ika za osnovn u š kolu. Institu cionalizova lo ju je Min is-tarstv o pros vete svojim od obren jem od 5. jula 2002. godine. Tom odl ukom Mini starst vo je odobrilo či tanku Krila plave pes me za šesti ra zr ed osnov ne š kole,

213

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

i iden ti te te od no si tekst Stra te gi je unu tar kul tur nog i po li tič kog na sle đa lju di ko ji ži ve u gra ni ca ma dr ža ve Sr bi je.

Re for ma obra zo va nja, kao i re for ma dru štva, mo ra se za sni va ti na pre i spi ti va nju i pre vred no va nju kul tur nog na sle đa ko je se sa sto ji od mno go tra di ci ja i iden ti tet skih obra za ca. Ra zni aspek ti obra zo va nja nu žno pra ve iz bor iz tog mno štva pre ma vred no sti ma i po tre ba ma u skla du sa tre nut nim okol no sti ma. Zbog to ga, ume sto ter mi na “oču va nje”, “za šti ta”, tre ba da sto je ter mi ni “pre i spi ti va nje”, “kri tič ko usva ja nje”. Po red to ga, na gla sak bi tre ba lo po me ri ti sa sa dr ža ja na vred no sti. Sve to zah te va i da se pro me ni sa mo raz u me va nje obra zo va nja.

2.2. Ču va nje iden ti te ta ili dru štva?Stva ri su tu mno go ozbilj ni je od pu ke či nje ni ce da za mi šlje ni i stvar ni adre sat obra zo va nja ni su isti. Ko li ko god se i u Stra te gi ji i u po sto je ćim ku ri ku li mi ma in si sti ra lo na “Sr bi-ma” kao za mi šlje nim adre sa ti ma, u stvar no sti ni su svi adre sa ti obra zo va nja ti Sr bi. No, to je tek pr vi ko rak. Ni svi “stvar ni” Sr bi ne po kla pa ju se sa onim za mi šlje nim “pra vim” Sr bi ma ko ji ma se na vod no obra ća, a ko ji se u stva ri že le pro iz ve sti obra zo va njem. Tu je pre sve ga reč o po ti ski va nju sa mog dru štva i nje go vog ob li ko va nja kao sre di šnjeg pred me ta obra zo va nja stal nim is ti ca njem jed nog na vod no za o kru že nog iden ti te ta, kul tu re, tra di ci je, na sle đa. Po što se po zi va njem na taj iden ti tet de le gi ti mi še sva ki po ku šaj da se po ve de raz-go vor o dru štvu i nje go vom ob li ko va nju, ukla nja se i po sled nja pre pre ka ko ja bi mo gla da spre či pri sil no pri la go đa va nje dru štva na vod nim po tre ba ma pri vre de, a za i sta po tre ba ma naj ja čih ak te ra (in di vi du al nih ili ko lek tiv nih, sve jed no) unu tar dru štva. Ta ko se po zi va-nje na pri vre du, s jed ne, i na iden ti tet, s dru ge stra ne, po ka zu ju kao me ha ni zmi ko ji ne

č ija j e auto rka M il ka Andr i ć, a recenz enti profes ori s a Filološ kog fa kul teta Uni ve rzitet a u Beogra du i Učiteljsko g fakulteta iz Už ica. Čitanku je objavio Zav od za ud žbeni ke. Na s trani 1 33, pod nas l ov om “Ja zn am ko sam”, au-torka čitanke da je sle de ća upu tstva za r azumevanje j ed ne pesm e: “U pes mi o svom poreklu govori srp sk i car Dušan. Al i, carevom glasu prid ružuje s e i gla s svakog pripad ni ka srp skog naroda. Jer p es ma, u stvari , kaz uj e o po reklu sv ak og S rbina, d akl e, svih nas. R azmisli šta o tebi govor e zvon a sa nemanji-ćki h zaduž bina. [...] Ko liko i k ako i sam j ezik ko jim go vo riš i knjiže vnost ko-ju voliš p ruž aju razloge d a se dič iš sv ojim poreklom?” Na istoj st rani, pod na sl ovom “ Sa sve cima i kralj evima ja sam u sr odstvu”, na la zi se par pitanja pos le k ojih sl edi jasan na log uč enicima : “Šta man astiri i crkve predst avl ja ju u du hovnom nasleđu sr pskog naroda? – Z ašto se i t i možeš pri družiti care vom glas u i tvrditi da s i sa sv eci ma i kr aljevim a u srods t vu ? – O na sleđu koje su nam os ta vili Nem an jići kazuju istori ja i poez ij a. – Seti se svih tih s vedoč enja, prizovi ih i o kupi u s eb i, pa dokaž i da zna š ko si.”

214

Reč no. 83/29, 2013.

tre ba da obez be de op sta nak jed nog ko lek ti va (ma kar taj ko lek tiv od re di li i kao “srp ski”): oni tre ba da za šti te i pro ši re pri vi le gi je po vla šće nih gru pa unu tar tog ko lek ti va.

Obra zo va nje ko je iz la zi u su sret ta kvim po tre ba ma ra za ra dru štvo, ki da ve ze so li dar no sti iz me đu nje go vih pri pad ni ka, i na du že sta ze u sta nju je da pro iz ve de is klju či vo so ci jal nu ne sta bil nost. To je, na kra ju, raz log zbog ko ga upr kos na čel noj sa gla sno sti oko obra zov nih pri o ri te ta iz o sta ju oče ki va ni obra zov ni učin ci: obra zo va nje oko kog je po stig-nu ta sa gla snost mo že za do vo lji ti sa mo par ti ku lar ne in te re se pri vi le go va nih gru pa. Pu tem tog istog obra zo va nja, te pri vi le go va ne gru pe uspe va ju da obez be de dru štve ni kon sen zus, to jest pri sta nak ve ći ne da su po nu đe na obra zov na re še nja ujed no i naj bo lja, bez ob zi ra na to što ta re še nja raz ne seg men te te ve ći ne na raz li či te na či ne osta vlja ju u pod re đe nom po lo ža ju.

3. DE MO KRA TI JA ZA OBRA ZO VA NJEJed no od re še nja za ove obra zov ne pa ra dok se bi lo bi i od u sta ja nje od zah te va da se mo ra po sti ći kon sen zus oko osnov nih svr ha obra zo va nja. Spas je upra vo u ne sla ga nju. Obra-zo va nje bi tre ba lo da pred sta vlja i ujed no pro iz vo di nor ma tiv ni okvir – ko ji po je din cu ga ran tu je mo ral nu auto no mi ju, ljud sko do sto jan stvo, slo bo du, jed na kost, rav no prav nost, de mo krat ska pra va i so ci jal nu prav du – unu tar ko ga je mo gu će ne sla ga ti se oko bit nih stva ri. Na da lje, obra zo va nje bi mo ra lo da ospo so bi gra đa ne da se ar gu men to va no ne sla žu, te da bu du u sta nju da raz u me ju sta vo ve sa ko ji ma se ne sla žu. Dru gim re či ma, obra zo va nje bi mo ra lo bi ti pr va are na u ko joj se uče ni ci pri pre ma ju za ar gu men to va no i pro mi šlje no pre go va ra nje o dru štve nim aran žma ni ma.18 Otu da bi od mah mo ra lo bi ti ja sno za što ne

18 Vidi Ejmi Gatman, “Demokratsko obrazovanje”, prevela Slobodanka Glišić, Reč br. 82, str. 277-348. Dostupno i na http://www.fabrikaknjiga.co.rs/wp-content/uploads/2012/03/09-Ejmi-Gatman.pdf. Razume se, u vezi sa tako definisanim obrazovanjem mogla bi se s pravom postaviti ista ona identitetska pitanja s početka trećeg odeljka: U čije ime govorimo? Kome se obraćamo? U koje svrhe to činimo? U jednom drugom domenu, koji nipošto nije daleko od sfere obrazovanja, autori iz Foruma Iuris, radeći početkom dvehiljaditih na modelu ustava Srbije, ponudili su sasvim prihvatljiv odgovor u preambuli svog predloga, koja glasi: “Građani i građanke Srbije, odlučni da organizuju društveni i politički život na način koji će garantovati ljudsko dostojanstvo, slobodu, jednakost, nacionalnu ravnopravnost, demokratiju i socijalnu pravdu; da uspostave mirne i ravnopravne odnose sa susednim državama i narodima koji u njima žive; da budu prihvaćeni kao ravnopravni članovi međunarodne zajednice; da spreče svaku buduću akciju koja bi bila usmerena na protivustavnu uzurpaciju javne vlasti ili na

215

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

sa mo po tre be pri vre de, ne go ni pri rod ne i teh nič ke na u ke, ko je na iz gled naj lak še od go-va ra ju na ta kve po tre be, ni su do volj ne i ne mo gu bi ti te melj obra zo va nja.

Iz to ga po red osta log sle di da pre i spi ti va nje i kri tič ko usva ja nje tre ba da va ži i za onaj dru gi pol Stra te gi je, na vod nu po tre bu da se dru štvo u Sr bi ji raz vi je i uskla di sa stan dar di ma Evrop ske uni je. Ne ma raz lo ga da se nor me i obra sci Evrop ske uni je ne pro mi-šlje no pre pi su ju, i to ne za to što smo “mi” na ne ki na čin po seb ni, bit no dru ga či ji od ostat ka sve ta, ne go na pro sto za to što ni je iz ve sno da su to u prin ci pu sve do bra re še nja. Sa mim pre i spi ti va njem tih re še nja – što bi mo ra lo da vo di do to ga da ne ka od njih bu du usvo je na, a ne ka iz me nje na pre ne go što se usvo je, dok bi ne ka mo gla bi ti i od ba če na – već bi smo se po na ša li kao zre li pri pad ni ci te ši re za jed ni ce ko ji su u sta nju da joj i sa mi do pri ne su.

Iz ovo ga je ja sno za što ni do ku ment o obra zov noj stra te gi ji, ova kav ka kav je, ne će bi ti ele ment sta bil no sti. Tim do ku men tom se upra vo one stva ri ko je mo ra ju bi ti pred met pre go va ra nja (“na ci o nal ni” iden ti tet i tr ži šte) po sta vlja ju kao ne pri ko sno ve ne i iz vla če iz van do se ga jav nog pre i spi ti va nja. Kre a to ri jed ne ta kve obra zov ne po li ti ke ta ko se po ka zu ju dvo stru ko ne spo sob nim. S jed ne stra ne, oni te že da od ne gu ju ge ne ra ci je gra đa-na ko je ni su u sta nju da se upu ste u ob li ko va nje i pre o bli ko va nje dru štve nih aran žma na, da kle gra đa ne ko ji ni su spo sob ni da se no se sa ne iz ve sno šću. S dru ge stra ne, oni se tim gra đa ni ma la žno pred sta vlja ju kao lju di ko ji ima ju zna nje o bu duć no sti, i s ob zi rom na to zna nje u sta nju su da im ga ran tu ju eg zi sten ci jal nu iz ve snost. Ja sno je, me đu tim, da oni to zna nje ne ma ju, i da svo ja obe ća nja ne mo gu is pu ni ti.

monopolsku koncentraciju vlasti u rukama jedne partije ili u ime jedne ideologije – donose USTAV REPUBLIKE SRBIJE.” – Predlozi za novi ustav Srbije, priredio Zoran Lutovac, Beograd: Friedrich Ebert Stiftung, 2004, str. 111.

aj pri je mo ram re ći da osje ćam sta no vi tu vr stu te re ta bu du ći da su me spo mi nja li ju čer u ne ko li-ko si tu a ci ja i taj tip te re ta, od no sno ne ko pri nud no ras po la ga nje sim bo lič kim ili po li tič kim ka pi ta lom na uda lje no sti od če ti ri sto ti ne ki lo me ta ra, jest ne što što mi one mo gu ću je da go vo rim mo žda na na čin ka ko bih htio. S dru ge stra ne, po sto ji još je dan bi tan mo-ment o ko je mu tre ba vo di ti ra ču na: kon fe ren ci ja je u ova dva svo ja da na ostva ri la od re đe nu di na mi ku, is tak nu la od re đe ne pro ble me, pa mi se u tom smi-slu či ni da bih ne ke stva ri ho ti mi ce htio pro pu sti ti u iz la ga nju da ne bi smo dis per zi ra li pri ču na još ne ko-li ko mo ti va ili na još ne ko li ko ra zi na. I da se ne ka ko fo ku si ra mo za pra vo oko ovih ključ nih pro ble ma ka-ko su bi li vi še pu ta is tak nu ti. Tre ća stvar, a to je još jed na ote got na okol nost, jest či nje ni ca da je bi lo tko od mo jih ko le gi ca i ko le ga iz Aka dem ske so li dar no-sti do šao na ovu kon fe ren ci ju – ba rem njih dva de set do pe de set ko ji su su dje lo va li in ten ziv ni je u na šim ak tiv no sti ma od pi sa nja raz li či tih do ku me na ta do od re đe nih ak ci ja – go to vo sam si gu ran da bi odr žao u de ve de set po stot noj po du dar no sti isto iz la ga nje. Da kle, htio bih ne ka ko spri je či ti ovu osob nu no tu s jed ne stra ne, ući u ak tiv ni pro blem ski kon tekst kon-fe ren ci je i po ku ša ti ne što re ći po štu ju ći okvir ko ji nam se u ova dva da na na sta no vit na čin pro blem ski na met nuo.

Za po čeo bih jed nim vi cem ko ji je za pra vo iz uže stru ke. Ne mam obi čaj ko ri sti ti vi ce ve kao po la zi šnu toč ku da bih odo bro vo ljio slu ša te lje i pri vu kao nji-ho vu pa žnju. To je za pra vo ona ra zlo žna pe da go ška po u ka iz pri ruč ni ka za de se ta re u JNA, ako do bro pam tim, ono kad pri je ju tar nje smo tre da bi pro-vje rio ka kvog je voj ska ras po lo že nja, nad re đe ni upi ta voj ni ke što su gle da li ju čer na te le vi zi ji, što je bi lo na

VI SO KO OBRA ZO VA NJE KAO JAV NO DO BRO: PRI MJER IZ RE GI JE / PRI MJER ZA RE GI JU?DEAN DU DA

N

218

Reč no. 83/29, 2013.

Dnev ni ku, ka ko je igrao nji hov omi lje ni no go met ni klub ili im is pri ča vic. Da kle, ne volj ko se pri hva ćam to ga žan ra, ali bu du ći da je vic simp to ma ti čan, či ni mi se za pra vo da bi se ci je lo iz la ga nje mo glo sve sti sa mo na taj vic. Do ne kle je vul ga ran, ali ja ću ga po ku ša ti ne što ubla ži ti. Ima, na rav no, vi še va ri jan ti i ot pri li ke ide ova ko: ima ba ba tri unu ka, za mi sli te već ne gdje oko Di na re, u Za go ri, u Bo sni, bi lo gdje. Da kle, do la ze tri unu ka, tri ja bu ke, ba bi. I pi ta ba ba unu ke što oni ra de u ži vo tu. I sva tro ji ca uglas od go va ra ju da stu di ra ju. Pi ta ba ba pr vog naj sta ri jeg što stu di ra i on ve li da stu di ra gra đe vi nu. Ba ba ka že da bla go njoj, da će on ba bi zi da ti ku ću, a on da zi da ti i ku će dru gi ma, i ho te le, i sve što se već zi-da, i zbi lja je bla go ba bi što unuk stu di ra gra đe vi nu. Do la zi dru gi, a ba ba ga pi ta što pak on stu di ra i ovaj od go va ra da stu di ra me di ci nu. I opet isto, bla go ba bi, jer ba bu ima tko li je či ti, a li je čit će i dru ge lju de, baš sve ka ko tre ba. I do la zi za tim tre ći, pi ta ga ba ba da što on, naj mla đi stu di ra, a on od go va ra kom pa ra tiv nu knji žev nost, od no sno op štu knji-žev nost i te o ri ju knji žev no sti u lo kal nom kon tek stu. A ba ba od go va ra da j...e se nje mu za ba bu. Kad stu di ra knji žev nost, na rav no.

Da kle, to je ot pri li ke ono ka ko iz gle da jav na per cep ci ja stva ri ko ji ma se ba vi-mo kroz puč ku, a za pra vo neo li be ral nu op ti ku. Uglav nom, či ni mi se da su u ovom vi cu sa že ti svi osnov ni na gla sci ko je bih htio u ovom iz la ga nju pot cr ta ti na jed nom pri mje ru jed nog ti pa po li tič ke bor be, ali po li tič ke bor be ko ja ni je pra vo crt na i po li tič ke bor be ko ja u sva kom tre nut ku ima i svo je stran pu ti ce, i svo je za vo je, i svo je, re kao bih, te ško pro hod ne te re ne. Na i me, bor ba za jav no i bes plat no vi so ko obra zo va nje ni je, što če sto vo lim is tak nu ti, auto-ce sta u ko joj do brim auto mo bi lom vo zi te op ti mal nom br zi nom i si gur no sti že te do pri želj ki va nog ci lja. Po sto ji si va zo na, ako mo gu ta ko re ći, bor be za vi so ko jav no obra zo va nje ko ja je na ne ki na čin i vr sta ner vo ze, i vr sta ne mi ra, i vr sta po li tič kih od lu ka, i stu panj mo bi li za ci je, i ras po la ga nje ener gi jom, i to oso bi to kad su po sri je di ne što ve će ak ci je.

Naj pri je bih htio po ja sni ti sam na slov iz la ga nja, da kle, “Vi so ko obra zo va nje kao jav no do bro, pri mjer iz re gi je kroz pri mjer za re gi ju?”, i ovaj upit nik na kra ju. Mi slim da u pr vom di je lu ne ma mo ve ćih ne do u mi ca. Pret po sta vljam da se oko či nje ni ce da je vi so ko, od no sno sva ko obra zo va nje jav no do bro, uve li ke sla že mo. To što se po vre me no po te žu tra di ci o nal ne po dje le do ba ra iz eko nom ske te o ri je, na pri mjer Sa mu el so no va, da bi se ospo ri la ide ja obra zo va nja kao jav nog do bra, sa mo po ka zu je da obra zo va nje ne mo-ra nu žno pri pa da ti bi lo ko jem ti pu eko no mi stič ki de fi ni ra nog jav nog do bra. Či ni mi se da se ra di je di no o ne do stat no sti, ma nje ili vi še, she me od no sno ka te go ri jal nog apa ra ta ko jim se do bra mo gu de fi ni ra ti. S dru ge pak stra ne, či ni mi se da po ka zu je i kon flikt nost dru štve nog okvi ra na ko ji se ta kva, uvjet no go vo re ći, za star je la i ne do stat na ka te go ri jal na po dje la po ku ša va pri mi je ni ti. Da kle, obra zo va nje jest jav no, od no sno, ako ho će te u dru goj de fi ni ci ji, za jed nič ko do bro, i ne ma pu no smi sla da sad po te že mo te o rij ske di stink ci je što

219

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

bi bi lo jav no a što za jed nič ko, i ko ja je te o rij ska mo da us po sta vi la ne ki no vi ob lik ka te go-ri jal nog re gu li ra nja pod ruč ja i oda kle po tje ču ak tu al ne de fi ni ci je.

Dru go, po sve je ja sno da se “pri mjer iz re gi je” od no si na Hr vat sku, da kle, na je dan od par ti ku lar nih mo me na ta unu tar post ju go sla ven sko ga, post so ci ja li stič ko ga ili tran zi cij sko ga sta nja. Na vi kli smo post ju go slo ven sko sta nje ge o graf ski na zi va ti re gi jom ili re gi o nom, pa smo to i pri hva ti li kon sen zu som i ja sno je svi ma što pod tim pod ra zu-mi je va mo.

Pro blem je, me đu tim, tre ća stvar. Pro ble ma tič nom, na i me, mo že iz gle da ti for mu la ci ja – “pri mjer za re gi ju” i za to iza nje sto ji upit nik. Taj znak pi ta nja ni je uvje-to van ni čim do li kon tek stu al nim raz li ka ma ko je ka rak te ri zi ra ju post ju go sla ven sko sta nje, od no sno post ju go sla ven ska dru štva. I sva ka ko opre zom da u mo gu ćoj us po red bi, kao i u od re đe nom ti pu pre u zi ma nja or ga ni za cij skih, po li tič kih ili vri jed no snih mo me na ta u bor bi za vi so ko obra zo va nje kao jav no do bro, ne bu de mo, re kao bih, isu vi še ve za ni za je dan tip prak se ili za htje va ko ji funk ci o ni ra kao ne ka kva pa ra dig ma ko ja se mo že pri mi-je ni ti na niz po je di nač nih slu ča je va. Neo li be ral na tran zi cij ska dr ža va na la zi se u sva koj od ju go sla ven skih ze ma lja i funk ci o ni ra na raz li či te na či ne u do la že nju do ko nač nog ci lja, kao što ras po la že i s raz li či tim rit mo vi ma ili fa za ma svo ga do vr ša va nja ovi sno o kon kret nom slu ča ju, pod ruč ju ili dru štve nom pro ble mu. Na rav no, tu bi sa da mo gao kre nu ti val onih pri go vo ra i pri klad nih de fi ni ci ja ti pa po sto je li kod nas uop će neo li be ra li i neo li be ral na ide o lo gi ja, i to me slič na na kla pa nja. Ali kad po gle da te sa mo ne ko li ko te melj nih či nje ni ca s ko ji ma po li tič ka lje vi ca ima pro ble ma, po pri li ci otkad je i sa ma ba rem u ne kom cen tri-stič ko-so ci jal de mo krat skom okvi ru, ne gdje 1970-ih go di na pri sta la na ide ju da je dr ža va loš vla snik, kad je euro ko mu ni zam u ne kom ob li ku do šao u kri zu, kad su se do go di le ne ke bit ne stva ri u eko nom skoj sfe ri itd., ja sno je da se već ne ko li ko de se tlje ća su sre će mo s po-vla če njem dr ža ve iz jav nog sek to ra, da dr ža va ne sta je s onih mje sta na ko ji ma je uspi je va la funk ci o ni ra ti kao so ci jal na dr ža va, da to pre pu šta pri vat noj ini ci ja ti vi, jer je dr ža va, na-rav no, sku pa, ne e fi ka sna i ras tro šna. A pri vat na ini ci ja ti va za go va ra se kao ta ko ja jav nu sfe ru ili ne ke nje zi ne aspek te mo že na od re đe ni na čin odr ža ti ži vim ili “re a ni mi ra ti”, a da pri tom ni tko ne vi di pro tur ječ je u či nje ni ci mo že li jav na sfe ra u tre nut ku ka da se pre pu sti pri vat nom utje ca ju pod ni je ti na ziv jav ne sfe re. I za to mi se či ni da hr vat sko is ku stvo ni je ne što po put ul ti ma tiv nog pri mje ra za osta le post ju go sla ven ske ze mlje, da kle, ne ka vr sta smje ra u bor bi ili ot po ru, ne go na pro tiv, pri mjer za re gi ju u smi slu do re če ne dr žav ne kom bi na to ri ke, u vje žba nju do ki da nja obra zo va nja kao jav nog do bra. Da kle, ne bih htio da se ovo iz la ga nje shva ti kao oba ve zu ju ći pri mjer (jer pri va ti za ci ja jav nih obra zov nih re sur sa mo že bi ti tak tič ki ra zno li ka), ne go vi še kao ski ca jed nog par ti ku lar nog slu ča ja za re gi ju, da kle ma te ri jal za raz mje nu u na šoj me đu sob noj ko mu ni ka ci ji. Po sri je di je pri mjer ko ji go vo ri ka ko iz gle da je dan par ti ku lar ni slu čaj u post ju go sla ven skom sta nju, nje go voj obra-

220

Reč no. 83/29, 2013.

zov noj po li ti ci i ko ji su nje go vi te melj ni ak te ri, neo vi sno o to me s ko je su stra ne, uvjet no go vo re ći, ba ri ka de u po li tič koj po dje li ak ter skih ulo ga u bor bi za jav no vi so ko obra zo va nje ili ospo ra va nju te bor be. Bu du ći da su is ku stva na ših sre di na u obra zov nim po li ti ka ma i le gi sla tiv nim rje še nji ma, od no sno pro ble mi ma vi so ko ga škol stva, re la tiv no raz li či ta, nu-žno je da ih na ne ki na čin raz mi je ni mo. Jer sla bo se zna mo i pri tom se ra zu mi je mo tek do od re đe ne mje re. Sto ga je lo gič no da bih ovo iz la ga nje htio sve sti na ne ki ob lik po ka znog pri mje ra, kao mje sto iz gle da vi so kog obra zo va nja upu će nog naj pri je pr vim su sje di ma kao pri mjer za re gi ju iz re gi je sa me, a on da na rav no i ši re. Po di je lio bih ga u ne ko li ko bit nih to ča ka: što smo za te kli, s čim smo se mo ra li no si ti, što smo uspje li, što ni smo uspje li na-pra vi ti i što nas još pri tom če ka u bor bi za jav no i bes plat no vi so ko škol stvo.

Klju čan mo ment jest na rav no blo ka da hr vat skih sve u či li šta na pro lje će 2009. Go vo ri ti o tom do ga đa ju, ne što ste o nje mu ju čer već ču li, od no sno nje go vu učin ku i smi slu, zna či po naj pri je raz mi šlja ti o nje mu kao di ver zi ji, a ne kao sub ver zi ji, i to di-ver zi ji u onom zna če nju i na onaj na čin ko ji pam ti mo, ako ni šta dru go, iz po pu lar ne kul tu re i par ti zan skih fil mo va. Da kle, mi smo sru ši li most, po vrat ka ili pri stan ka kroz ne ki ob lik kon sen zu sa jed no stav no ne ma. Sub ver zi ja bi nam omo gu ća va la da po sta ne mo cir ku san ti si ste ma, da kle, da nas ko ri ste, ka ko bih re kao, za ne ki ob lik jav ne upo tre be, pa da mo gu si mu li ra ti da po sto ji de mo krat ska ras pra va i raz li či ti ob li ci sta ja li šta kad se ra di o vi so kom obra zo va nju kao jav nom do bru. Ali ako ste na pra vi li di ver zi ju, on da su po li-tič ke po zi ci je ja sne. Ta blo ka da kao do ga đaj jest za pra vo di ver zi ja u sr cu neo li be ral nog kon cep ta obra zo va nja, od no sno u sa moj in fra struk tu ri post so ci ja li stič kog, ako ho će te, tran zi cij skog dru štva.

Tek us put jed na na po me na o tran zi ci ji. Na i me, u tran zi ci ji će mo ži vje ti či-tav ži vot. Ne po sto ji do vo zna toč ka u ko joj će mo se u jed nom tre nut ku osje ća ti ko mot no, sta bil no i si gur no. Tran zi ci ja ni je sa mo naš post so ci ja li stič ki tip pro ce sa, tran zi ci ja je, ako po gle da te vi še-ma nje ne ki ob lik so ci o lo ške di jag no sti ke ko ja po ku ša va opi sa ti sta nje su vre me nog svi je ta, tran zi ci ja je za pra vo glo bal na ka rak te ri sti ka. Je li to pre kar nost, te-ku ća mo der nost, je li dru štvo ri zi ka ili pak ne što što se kao ide ja mo bil no sti spo mi nje u su vre me noj so ci o lo škoj te o ri ji kao na di la že nje kon cep ci je dru štva – po sve je ne bit no. Svi se su sre će mo s pro ble mom da ne ma pre da ha, uži va nja u po sto ja no sti, da ne po sto ji do vo-zna toč ka ko ja bi tre ba la jam či ti si gur nost. Svi će na ši ži vo ti pro ći de fac to u tran zi ci ja ma, jer je na pro sto mo del, da kle, ide o lo ški mo del ko ji je na sna zi naj ak tiv ni ji ako ne pre sta no pro iz vo di ne si gur nost, mo bil nost, ne stal nost, da kle, ako ne pre sta no pro iz vo di “tran-zi ci ju” od jed ne ne iz vje sno sti do dru ge. Ne ma ne če ga što se zo ve “re a li za ci ja europ skog uto pij skog sna”, pa ste vi na po kon jed na zvje zdi ca, na pri mjer dva de set i osma na pla vom ne bu, ne ma ni če ga što bi mo glo bi ti ko he zij sko dru štvo u da na šnjim okol no sti ma. Dru-štvo je kon flikt no, dru štvo je pro stor su ko ba, dru štvo je mje sto su če lje nih po zi ci ja. Ta kav

221

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

je svi jet u ko jem ži vi mo, za to mo gu po nu di ti niz ar gu me na ta, kao što mo gu pri hva ti ti i kon traar gu men te, ali ni sam si gu ran da za njih imam str plje nja. Ne ma ide je da će se na ša za jed ni ca una toč na šim raz li ka ma do go vo ri ti oko ne kih stva ri, pa će u jed nom tre nut ku kad se jed nog ju tra pro bu di mo svi jet funk ci o ni ra ti po sve dru ga či je, na pri mjer: da će po slo dav ci pla ća ti pu nu pla ću i sva so ci jal na da va nja rad ni ci ma, da ih ne će ot pu šta ti da bi oču va li pro fit ili, kao što smo da nas ču li, da so ci jal na pra va stra da va ju jer se tr ži šte ra da ili rad ne sna ge, ako smi jem ta ko re ći, u jed nom tre nut ku, eto, pro mi je ni lo.

Da kle, mi ne pre sta no tra je mo u tom kon flik tu i taj kon flikt tre ba ima ti na umu. To je kri te rij iz ko jeg mo že mo kre nu ti da lje. Blo ka da je, či ni mi se, taj kon flikt uči ni la jav no vi dlji vim svi ma, i to sa svim do ku men ti ma ko je je pro iz ve la. A pro iz ve la je, uz niz stva ri, i je dan iz ni man in ter net ski sajt (www.slo bod ni fi lo zof ski.com), me dij ko ji već tri go di ne pre vo di i ob ja vlju je do ku men te ko ji su glo bal no ve za ni uz kri zu, rad nič ka pra va ili bor bu za jav no vi so ko obra zo va nje. Vi ni ste, na pri mjer, u hr vat skim me di ji ma ni šta mo gli ču ti ili pro či ta ti o ak ci ja ma stu de na ta u Qu e be cu. Je di no mje sto gdje ste o to me mo gli ne što pro či ta ti jest Slo bod ni Fi lo zof ski. Kao što ni ste u hr vat skim mejnstrim vi je sti ma mo gli ču ti ni ri je či o to me da je sto ti nu ru da ra umar ši ra lo u Ma drid i da su se do go di li ne ki su ko bi.

Ne gdje po pri li ci pro šle go di ne u ovo vri je me ak ti vi ra la se ras pra va o no vom pa ke tu za ko na, ko ji je tre bao re gu li ra ti tri pod ruč ja, da kle, znan stve nu dje lat nost, sve u-či li šte i vi so ko obra zo va nje. Mi smo već ima li is ku stva i funk ci o ni ra li smo kao ne ki ob lik ini ci ja ti ve pod na zi vom Aka dem ska so li dar nost, da kle, u svim ovim ele men ti ma bor be za jav no i svi ma do stup no vi so ko škol stvo. Me đu tim, to je tra ži lo ne ki po se ban ob lik an ga-žma na jer su za ko ni po svo me du hu i po rje še nji ma tre ba li do kra ja do ve sti ko mer ci ja li za-ci ju zna no sti i vi so kog obra zo va nja, tre ba li su to pod ruč je re gu li ra ti po svim pri želj ki va nim neo li be ral nim stan dar di ma. I ta ko bi smo u jed nom tre nut ku za pra vo iz gu bi li ide ju jav nog vi so kog škol stva. Da kle, ti su za ko ni iz gle da li kao onaj ma lo pri je is pri ča ni vic s još do dat-nim po slje di ca ma po stu dent ska pra va. Pre am bu la za ko na je bi la kla sič na neo li be ral na agen da: to li ko se ula že, to li ko se ne ula že, to se do bi va tu, tu smo u ne ka kvim li sta ma, tu smo po stan dar di ma, to smo na pra vi li, to ni smo na pra vi li... Ti su za ko ni do šli na kon še sto go di šnjeg tru da, pod na vod ni ci ma na rav no, pro šle po li tič ke gar ni tu re, da do slov ce po si je ili pri vat no ili vi so ko uči li šte u sva kom ve ćem gra du ko ji po sto ji u Hr vat skoj. Da-kle, mi smo u jed nom tre nut ku za hva lju ju ći ima gi na ci ji po li tič kih ak te ra tre ba li po sta ti dru štvo ili ze mlja zna nja, i to ta ko što su se ra di le go to vo za čud ne stva ri. Otva ra le su se vi še ško le ili na pro sto pre di plom ski stu di ji, da kle ovi osnov ni tro go di šnji stu di ji, a da ni ste ima li ni po tre ben mi ni mum lju di u znan stve no-na stav nim zva nji ma ko ji bi stu di je mo gli odr ža va ti na ži vo tu. I on da je iz to ga pro cva la te zga ro ška prak sa da ne tko na pro sto pre da je je dan ili dva i pol slič na ko le gi ja na se dam mje sta, svu da gdje po sto ji po tre ba itd.

222

Reč no. 83/29, 2013.

Da su se, na rav no, ma sov no upi si va li stu den ti ko ji su po do brom kru ho bo rač kom mo de-lu ve li kog di je la aka dem ske za jed ni ce funk ci o ni ra li po istom ti pu prin ci pa kao i u Sr bi ji – jed ni uz pla ća nje, dru gi na bu dže tu. Bu du ći da je od lu ka o bro ju upi sa nih uz pla ća nje bi la u do me ni auto no mi je od sje ka, fa kul te ta i uni ver zi te ta, su o či li smo se s či nje ni com da je iz go di ne u go di nu rast onih ko ji se upi su ju, ka ko se to u Hr vat skoj zo ve, za osob ne po tre be, od no sno uz pla ća nje ra stao, a da se sma nji vao broj onih ko ji de fac to upi su ju stu dij uz pot po ru bu dže ta, da kle za ko je po sto ji ne ki ob lik po kri va nja tro ško va stu di ja iz dr žav nog pro ra ču na.

I sad se do ga đa jed na ri di ku lo zna si tu a ci ja u ko joj na sve to sku pa tre ba do ći pa ket za ko na ko jim bi se stva ri do dat no ko mer ci ja li zi ra le i ko ji bi pre veo ci je lu tu pri ču u ne što što bi, usu đu jem se re ći, bio je dan bla gi tran zi cij ski od blje sak ne če ga što od re đe-ni umo vi u Hr vat skoj za mi šlja ju kao vi so ko obra zo va nje. Pri tom je pro ra čun sko da va nje za vi so ko obra zo va nje ne gdje oko 0,7 od sto, da kle ne do la zi ni ti do 1 od sto. Aka dem ska za jed ni ca tra ži još, dr ža va ne mo že ili ne že li da ti, oso bi to u okol no sti ma ko je vla da ju zad njih ne ko li ko go di na kad je re ce si ja i glo bal na kri za okre nu la dr ža vu is klju či vo pre-ma šte dlji vo sti, kre sa nju sred sta va za jav ni sek tor itd. Me đu tim, po sta vlja se još jed no pi ta nje: že li te re for mu unu tar su sta va ko ji ste naj pri je na bil da li otva ra ju ći, još jed nom po na vljam, vi so ke ško le i sve u či li šta go to vo u sva kom se lu, da li zra ka pri vat noj ini ci ja ti vi, s tim što pri vat na ini ci ja ti va u vi so kom škol stvu funk ci o ni ra is klju či vo kao po slov na ško la eko no mi je, me nadž men ta, ne što po put me dij skih od no sno su vre me nih kom pe ten ci ja kroz in for ma ti ku ili ne ka kav tip tzv. kre a tiv no sti, i če sto je u ve zi s lju di ma ko ji su ot pri je po zna ti kao po li tič ki ko rup tiv ni ili pak s od re đe nim kor po ra ci ja ma kao što je EPH, ko ja sa da u Ko priv ni ci otva ra me dij sko ve le u či li šte, gde će se to bo že ško lo va ti ka dro vi ko ji bi tre ba li ser vi si ra ti kor po ra ci ju u svim onim ob li ci ma i onom ti pu vri jed no sti ka ko ona funk ci o ni ra. Da kle, do ga đa se u tom tre nut ku da ste vi du bo ko svje sni da je po treb na re for ma vi so kog škol stva, ali kao još ra di kal ni ji za o kret pre ma vi so kom škol stvu kao jav-nom do bru, s raz ra đe nim uvje ti ma i s ja snim stan dar di ma i kri te ri ji ma – ne što što bi se mi ni mal no uvjet no zva lo dru štve no od go vor no vi so ko škol stvo. A za pra vo do bi va te kon-tra e fekt, do bi va te do dat nu ko mer ci ja li za ci ju či ta vog tog pod ruč ja i to s glav nim ak te ri ma ko ji na raz li či tim ra zi na ma pro vo de, ako smi jem ta ko ka za ti, ne ki ob lik neo li be ral ne agen de. Da kle, to nas je če ka lo.

Sin di kat smo po sta li za pra vo na si lu. Na si lu, jer pre ma Za ko nu o ra du je-di no sin di kat mo že or ga ni zi ra ti štrajk i taj štrajk mo ra bi ti ve zan uz za ki da nje pra va ko ja pro iz la ze iz ra da od no sno ugo vo ra o ra du tj. pla će i slič no. Da kle, mi smo se iz ini ci ja ti ve po bri nu li da na pra vi mo sta tut, or ga ni zi ra mo sin di kat na di rekt no-de mo krat skim na če li-ma, po bri nu li da se re gi stri ra mo i da ti me otvo ri mo vi še-ma nje za kon sko-rad nu mo guć-nost da unu tar po sto je će le gi sla ti ve ostva ri mo pra vo na štrajk. Me đu tim, tu je po sto ja la

223

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

još jed na kva ka. Ka ko će te štraj ka ti pro tiv ne če ga što je pri je dlog za ko na, da kle, ne što što je sko ro pa u fik ci o nal nom ob li ku.

Pro ce du ra iz gle da ta ko da su oni od si mu li ra li jav nu ras pra vu, da je dvi je tre ći-ne, usu đu jem se re ći čak i če ti ri pe ti ne aka dem ske za jed ni ce u Hr vat skoj od bi lo te za ko ne. Mi smo ob ja vi li ma te ri jal ko ji ima go to vo še sto ti njak stra ni ca, da kle, sa od bi je ni ca ma svih fa kul te ta. Ri jet ko je tko uop će pri hva tio pri je dlog za kon skog pa ke ta. I u tom tre nut ku se do ga đa si mu la ci ja jav ne ras pra ve i mo ra te za pra vo re a gi ra ti na ne što što ne po sto ji i ni je iz sfe re rad nič kih pra va. Mi smo su ra đu ju ći s prav ni ci ma iz ci vil nog sek to ra i s od vjet ni-ci ma ko ji su nam bi li sklo ni, na šli upo ri šte da štrajk mo že po sta ti le ga lan, dok se po sto je ći sin di kat u vi so kom obra zo va nju i zna no sti, ko ji je ina če po dr žao za kon ski pri je dlog, raz-ba ci vao kva li fi ka ci ja ma da smo neo ko mu ni sti, anar hi sti, da su na še bo je cr ve ne i cr ne, da že li mo šte tu ovom dru štvu, da uop će ne zna mo o če mu se ra di, jer že li mo štrajk, a za to se ne mo že štraj ka ti. Po na vljam, za kon ski u Hr vat skoj ne po sto ji pra vo na po li tič ki štrajk, štrajk mo že bi ti ve zan sa mo na pra va iz rad nog od no sa, od no sno iz ugo vo ra o ra du. Me-đu tim, po sto ji jed na kva ka ko ja gla si ova ko – štraj ka mo pro tiv ne do volj nog an ga žma na na šeg po slo dav ca u po sto je ćim od lu ka ma ko je su ve za ne uz po li ti ku zna no sti i vi so ko ga obra zo va nja, na pri mjer, za vri je me ta ko zva ne jav ne ras pra ve. Da kle, štraj ka mo iz rav no pro tiv na še ga de ka na. Prav nik/od vjet nik, ko ji is pu nja va ulo gu mi ri te lja i mo ra su ko blje-ne stra ne for mal no po zva ti na mi re nje, pri hva tio je to kao su vi sao ar gu ment. De kan, kao po slo da vac, sma trao je da se ne ma oko če ga ni za što mi ri ti, i ta ko se ostva ri lo pra vo na za kon ski oprav dan štrajk. Do go vo ri li smo se da u štrajk stu pa mo u onom tre nut ku ka da po sa bor skoj pro ce du ri za ko ni do đu na sa bor ski od bor, da kle, Od bor za zna nost, vi so ko obra zo va nje i (ovu smi je šnu tre ću ri ječ) in for ma ti za ci ju, mo ra odo bri ti pri je dlog za ko na ko ji do la zi u sa bor sku pro ce du ru na pr vo či ta nje. Naj pri je su po sto ja le ide je da on uđe u hit nu pro ce du ru, da kle, vi mo ra te u ro ku od dva da na to ri je ši ti, a on da je ipak tre ba la bi ti iza bra na uobi ča je na pro ce du ra s dva par la men tar na či ta nja.

Da kle ima li smo sve kar te po slo že ne i u tre nut ku kad je za kon ski pa ket do šao na sa bor ski od bor mi smo po kre nu li štrajk. Taj smo štrajk pri tom za mi sli li kao rad ni. Do pu sti te da ma lo pre ci zni je ob ja snim o če mu je ri ječ. Vik tor Ivan čić je di je lom ju čer u svom iz la ga nju spo me nuo da je jav ni sek tor go di na ma pu tem me di ja su stav no stig ma ti-zi ran, upra vo po onim kri te ri ji ma ko je smo i da nas ču li, da kle da su za po sle ni u jav nom sek to ru li je ni, ne u čin ko vi ti i ne pro duk tiv ni. To smo ču li i od po li tič kih ak te ra, me đu tim, tko je na sta nio jav ni sek tor li je nim, ne u čin ko vi tim, ne znam već ka kvim rad ni ci ma, ne go iste one par ti to krat ske struk tu re ko je sva ki put kad se pro mi je ni vlast do ve du još ti su ću svo jih lju di i na sta ne ih u si stem. Mi smo pri tom vr lo ja sno go vo ri li da že li mo no vi ha bi tus jav nih slu žbe ni ka, da kle, da dr ža va ne mo ra bi ti nu žno naš ne pri ja telj, ali dr ža va mo ra bi ti ne što što će bi ti u slu žbi za jed ni ce. Da kle, ni sam pro tiv bi lo ko jeg jav nog slu žbe ni ka

224

Reč no. 83/29, 2013.

ko ji ima u no men kla tu ri ne ko mje sto, ali taj jav ni slu žbe nik mo ra po tro ši ti svo je rad no vri je me na do bro za jed ni ce. On ne mo že bi ti po li tič ki pa do bra nac ko ji će do ći s jed nom vla šću, pa on da oti ći s dru gom. Bu du ći da je isto dob no kre nu la pri ča da su hr vat ski rad ni-ci, vje ro jat no kao i srp ski, naj li je ni ji na svje tu, da efek tiv no ra de dva i pol sa ta od mo gu ćih osam itd. i da ta kvo sta ja li še za ži vlju je kao ne ki ob lik jav ne i me dij ski pod u pr te isti ne, da se ne pre sta no go vo ri o pod u zet nič koj kli mi i pod u zet ni ci ma ko ji nas je di no mo gu spa si ti, ja sno je da se na la zi mo u bit nom kon flik tu i da štrajk tre ba or ga ni zi ra ti pro gram ski upra vo ona ko ka ko na ša dje lat nost uobi ča je no iz gle da. Da kle, štrajk ni smo po kre nu li kao mo del bez pro gra ma. Or ga ni zi ra li smo ne što što smo na zva li znan stve no-pro svjed nim struč nim sku pom. Ima li smo tri sto ti njak re fe ra ta pri ja vlje nih ko le ga i to je če ti ri da na tra ja lo od 8 do 20 sa ti. Ima li smo ne ko li ko se si ja, glav na je na rav no bi la ve za na uz pro ble me vi so kog obra zo va nja kao jav nog do bra, a u re zer vi smo, s ob zi rom na vri je me, ima li mo guć nost da svat ko za in te re si ran mo že, da bi se ne ka ko ko he ziv nost te za jed ni ce do go di la, pre zen ti ra ti svo ja naj no vi ja is tra ži va nja i stva ri ko ji ma se ba vi. I to je tra ja lo če ti ri da na, do tre nut ka kad je sa bor ski od bor od lu čio da ne će pu sti ti za ko ne u pro ce du ru jer su nje go vi čla no vi, da kle po li ti ča ri iz aka dem ske za jed ni ce, pri hva ti li na še ar gu men te. U tre nut ku kad vi še ni je po sto ja la mo guć nost da se taj pa ket za ko na pu sti u sa bor, mi smo su spen di ra li štrajk, kao što je bi lo na ja vlje no na sa mom po čet ku.

Uz taj znan stve no-na stav ni pro gram bio nam je ja ko va žan dru gi ko rak, a to je po ve zi va nje sa svim sin di ka ti ma iz jav nog sek to ra, bu du ći da u pri vat nom sek to ru ili u ti pu dje lat no sti u ko ji ma do mi ni ra pri vat ni sek tor ne ma te smi sle ni je or ga ni zi ra nih sin di ka ta. Da kle, na ma je osta lo da po pri li ci u bor bi za jav no do bro ak ti vi ra mo su rad-nju sa sin di ka tom zdrav stva, sa sin di ka tom elek tro pri vre de, sa sin di ka tom vo do pri vre de i sa rad nič kim sin di ka ti ma iz bro do gra di li šta. Or ga ni zi ra li smo niz za jed nič kih tri bi na i pri tom smo ra ču na li na od jek ko ji iza zi va ne što što bih mo gao na zva ti ha bi tu som mje sta. Da kle, ako vi do la zi te na Fi lo zof ski fa kul tet ili na bi lo ko ji fa kul tet ko ji je već pre po znat zbog za go vo ra bor be za jav no do bro, da kle per ci pi ran kao ne ko mje sto kon flik ta i is ho-di šna toč ka ne ke po bu ne. I ako na tom fa kul te tu sto ji tri de set me ta ra pa ro le ‘U od bra nu jav nog do bra’, i ako sni ma ju te le vi zi je i ako do la ze no vi na ri, a vi u tom tre nut ku ima te u pro sto ru fa kul te ta rad nič ke sin di ka te, sin di ka te iz elek tro pri vre de, ko ja se isto ta ko ka ni pri va ti zi ra ti, sin di ka te iz vo do pri vre de ili hr vat skih šu ma, ko ji su jed na ko ta ko osje tlji vi na to da će se ne ki ob lik jav nih do ba ra usko ro pri va ti zi ra ti, vi stva ra te fron tu i vje ro jat no po ka zu je te da ste pu no ja či ne go što za pra vo je ste, ali po ru ka je vr lo ja sna. Po ru ka je ko-li ko ste za pra vo po ten ci jal no ja ki.

Pri tom mo ra te iza bra ti i vr lo ja snu me dij sku stra te gi ju. Me dij ska stra te gi ja se sa sto ji u to me da or ga ni zi ra ni lo gi kom tjed nih ili, kad je na pe ti je, dvo dnev nih de žur-sta va lju di bu du za du že ni za me dij ske iz ja ve i kon takt s me di ji ma. Ta ko da se nas u go to vo

225

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

po la go di ne bor be, ako smjem ta ko re ći, pro tiv ovih za ko na iz re da lo go to vo še zde se tak u me di ji ma. Vi dlji va je di men zi ja fron te i broj kom pe tent nih lju di ko ji zna ju ob ja sni ti o če mu se ra di, a i to u ne kom tre nut ku mo že bi ti ja sna po ru ka. Us to, či ta vo to vri je me tra ži li smo sa stan ke sa svim ak te ri ma ko ji su po li tič ki vi đe ni ji, bi li oni rek tor ili pred sjed-nik re pu bli ke. I pri tom smo, da kle, istog ča sa kad bi smo iz i šli sa tih sa sta na ka, bez ob zi ra ko li ko je on bio us pje šan ili bez u spje šan, mi pr vi pi sa li me dij sko pri op će nje ko je smo od mah sla li u jav nost. Ode te na sa sta nak sa rek to rom, na pri mjer – ko ji je zbog dru gih raz lo ga bio pro tiv ovih za ko na, jer ti za ko ni omo gu ću ju dje lje nje, cje pa nje sve u či li šta, da se ob li ku je Za greb 1, 2, 3 itd. kao u Pa ri zu svo je dob no, a on ne bi htio bi ti zad nji rek tor u vri je me či jeg će se man da ta po dje li ti Za gre bač ko sve u či li šte, i za mi sli ko je bi do ki nu le ne što što to bo že ima tri sto go di šnju tra di ci ju su mu mr ske jed no stav no na ra zi ni fe u dal ne ča sti – da kle, vi s njim pre go va ra te i raz ma tra te sta nje stva ri, i pri tom mu pred lo ži te su-dje lo va nje na za jed nič kim tri bi na ma, okru glim sto lo vi ma itd. što u me dij skoj for mu la ci ji iz gle da ta ko da po sto ji vi so ka su gla snost u sta ja li šti ma i da su se, da kle, do go vo ri le dalj nje za jed nič ke ak ci je. Rek tor to ne će ospo ra va ti, jer se tu ne ma što ospo ri ti, a kad to od jek ne kao me dij ska po ru ka, iz gle da da je fron ta ak tiv na i sna žna.

Tre ba lo je do bro sa vla da ti i teh ni ku te le vi zij skog na stu pa, jer toč no zna te ko li ko vas sni ma ju, i ko li ko u od re đe nom me dij skom žan ru ili ter mi nu mo že te do bi ti vre me na. I on da se za pra vo ci je la teh ni ka sa sto ji u vr lo ele men tar noj stva ri, a to je da u tih 20 se kun di šest do se dam pu ta po no vi te istu stvar, da kle, jav no vi so ko obra zo va nje je ključ ni za jed nič ki re surs, da kle, mi smo za to da jav no vi so ko obra zo va nje bu de bes plat no i svi ma do stup no a ovi za ko ni vo de ko mer ci ja li za ci ji itd. I sad ne ka vas re že bi lo gdje, ostat će ipak ta jed na re če ni ca ko ja zna či isto, u svim iz go vo re nim ob li ci ma i sa raz li či tim sin-ta ksič kim mo men ti ma. Na taj na čin i ši ra za jed ni ca po či nje ra zu mi je va ti stva ri u nji ho vu ogo lje nom ob li ku kao či sti an ta go ni zam.

Ka ko ni je is pa lo lo še, mo ra li smo pod u ze ti i dru gi ko rak. I u tom dru gom ko ra ku smo mo ra li po ka za ti – ni je da nam je to li ko do to ga sta lo sa mo zbog po vi ka ko ji su iz žu tih sin di ka ta sti za li na na šu adre su – da smo u sta nju raz ra di ti ide je i ras po la ga-ti do ku men ti ma u ko ji ma će mo ute me lji ti na ša sta ja li šta, i da to mo že bi ti ne što što bi se mo glo pre tvo ri ti u plat for mu na ko joj bi tre ba lo gra di ti jav no vi so ko obra zo va nje. I u tom smo smi slu, da kle, ne gdje na je sen po če li sa iz ra dom De kla ra ci je o zna no sti i vi-so kom obra zo va nju ko ja je pr vi put i u pr vom ob li ku ob ja vlje na baš u naj no vi jem bro ju be o grad ske Re či, u ovom te ma tu o obra zo va nju, za tim je go to vo isto dob no ob ja vlje na i u Za re zu, da bi smo je za mje sec da na ob ja vi li kao knji ži cu uz mi ni mal ne iz mje ne, toč ni je is prav ke, u sa mom tek stu.

Htio bih ovom pri li kom po no vi ti na še za htje ve iz De kla ra ci je jer mi se to či ni pri je ko po treb nim u kon tek stu kon fe ren ci je i nje zi ne di na mi ke. Da kle tra ži mo:

226

Reč no. 83/29, 2013.

1. da se “go spo dar stvo” ko je se u eko nom ski re duk tiv nom okvi ru da nas svo di na “tr ži šte” ne ko ri sti kao mje ri lo svih vri jed no sti, od no sno, zah ti je va mo da se zna nost i vi so ko obra zo va nje ra zu mi ju kao rav no prav ni su di o ni ci op ćih dru štve nih pro ce sa. In zi-sti ra nje na sve op ćem po ve zi va nju zna no sti i vi so kog obra zo va nja s tr ži štem, kao i za htjev za pri la go đa va nje aka dem ske za jed ni ce ne do volj no di fe ren ci ra nim i ne pre sta no pro mjen-lji vim mit skim po tre ba ma tr ži šta ra da, pod jed na ko kao i uvo đe nje kor po ra tiv nih mo de la upra vlja nja tim sek to rom, re duk tiv ni su i štet ni. Na su prot to me, zah ti je va mo iz grad nju odr ži ve raz voj ne per spek ti ve zna no sti i vi so kog obra zo va nja kao jav nog do bra od pri mar-ne va žno sti.

2. uva ža va nje po je din ca kao mi sle ćeg su bjek ta ko ji ni je tek me na džer svo je bu du će ka ri je re, ili ka ri je re dru gih, ne go je spo so ban i vo ljan za u ze ti in di vi du a lan, em-pa ti čan i kri tič ki stav pre ma dru štve nim, eko lo škim i po se bi ce po li tič kim fe no me ni ma, te ko ji uži va ši ro ko i slo bod no obra zo va nje ko je mu su cilj in te lek tu al na eman ci pa ci ja i po li-tič ka sa mo svi jest. U skla du s ti me od ba cu je mo re du ci ra nu sli ku stu den ta kao kon zu men ta uslu žnog su sta va vi so kog obra zo va nja i zah ti je va mo da mu se vra te i omo gu će in te lek tu al na ši ri na i do sto jan stvo.

3. pre po zna va nje vri jed no sti svih znan stve nih pod ruč ja i pri zna va nje nji ho-vih spe ci fič no sti. Zah ti je va mo da se osi gu ra ju uvje ti za neo me ta na znan stve na is tra ži va nja ko ja svo ju fi nan cij sku is pla ti vost ne mo gu krat ko roč no oprav da ti, tzv. fun da men tal na is tra ži va nja, či ji re zul ta ti ni su krat ko roč no vi dlji vi, ili či ji je re zon op stan ka obo ga ći va nje ljud skog zna nja kao ne u pit ne vri jed no sti.

4. uki da nje vla da vi ne po jed no sta vlje nih kvan ti ta tiv nih ob li ka eva lu a ci je po-je di na ca i in sti tu ci ja (ran gi ra nja, bo do va nja i dr.). Zah ti je va mo re de fi ni ci ju kri te ri ja kva li te te i raz voj me ha ni za ma slo že ne eva lu a ci je znan stve nog i na stav nog ra da u ko jem će kva li ta tiv no ima ti pred nost nad kvan ti ta tiv nim i u ko jem će se kom bi ni ra ti struč ni i so ci o-kul tur ni kri te ri ji. Zah ti je va mo od go vo ran, so li da ran i uza ja man od nos iz me đu stu de na ta, za po sle ni ka i in sti tu ci ja ute me ljen na kre a tiv no sti, te žnji pre ma kva li te ti, unu tra šnjoj mo-ti va ci ji, aka dem skim slo bo da ma i aka dem skoj sa mo u pra vi, kao i na pot pu noj otvo re no sti i do stup no sti svih ob li ka znan stve ne, na stav ne i ad mi ni stra tiv ne prak se.

5. da hr vat ska sve u či li šta ne su dje lu ju u svjet skim ran gi ra nji ma, kao i da se ne pro vo de na ci o nal na ran gi ra nja. Uzi ma ju ći u ob zir de va sti ra ju ći uči nak uvo đe nja kom pe-ti tiv nih me ha ni za ma upra vlja nja u pod ruč ju zna no sti i vi so kog obra zo va nja, zah ti je va mo da se od mah pre ki ne s ka drov skom po li ti kom ko ja se te me lji na za po šlja va nju ve ćeg bro-ja mla dih znan stve ni ka uz oče ki va nje “ne ka po bi je di naj bo lji”. Zah ti je va mo od go vo ran pri stup za po šlja va nju aka dem skih rad ni ka (od asi sten ta do sa vjet ni ka i pro fe so ra) ko ji će bi ti ja mac slo bo de znan stve nog ra da i osno va za otvo re no, so li dar no dje lo va nje čla no va aka dem ske za jed ni ce jed nih pre ma dru gi ma, kao i pre ma čla no vi ma dru gih sku pi na u

227

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

dru štvu. Zah ti je va mo, ko nač no, nu žne in fra struk tur ne uvje te (ade kvat ne knji žni ce, la-bo ra to ri je, uči o ni ce i dr.), od no sno, ma te ri jal nu osno vu za kva li te tan su stav zna no sti i vi so kog obra zo va nja.

6. stro gu za kon sku re gu la ci ju od no sa pri vat nih i jav nih znan stve nih i vi so-ko škol skih in sti tu ci ja i za po sle ni ka. Zah ti je va mo ogra ni če nje pri va ti za ci je vi so ko škol skih in sti tu ci ja na ra zi nu struč nih stu di ja, kao i za bra nu ra da na stav ni ka ili is tra ži va ča s jav nih in sti tu ci ja na pri vat nim in sti tu ci ja ma. U skla du s tim, zah ti je va mo da se znan stve no-na-stav na dje lat nost na jav nim in sti tu ci ja ma ne te me lji na ra du ho no rar nih vanj skih su rad-ni ka, te da se dje lat no sti po moć nih slu žbi ne za mje nju ju “uvo zom” isto vr snih uslu ga iz pri vat nog sek to ra.

7. bes plat no obra zo va nje za sve stu den te na svim ra zi na ma. Zah ti je va mo da so ci jal no in klu ziv no obra zo va nje po sta ne pri o ri tet hr vat skog vi so ko škol skog su sta va, od-no sno, da se di rekt ni tro ško vi stu di ja u pot pu no sti fi nan ci ra ju iz dr žav nog pro ra ču na, i da se raz vi je su stav sti pen di ra nja stu de na ta iz obi te lji ni žeg so ci o e ko nom skog sta tu sa i dru gih ri zič nih sku pi na u obra zo va nju, za po kri va nje in di rekt nih tro ško va stu di ra nja.

8. upra vlja nje su sta vom zna no sti i vi so kog obra zo va nja ko je će bi ti ute me lje no na su stav nom ši ro kom od lu či va nju od o zdo, te pri mje nu su stav nog pri stu pa do no še nju obra zov nih po li ti ka na spram in kre men tal nog, ad hoc ili “uvo znog” pri stu pa.

Za htje va je, kao što vi di te, do sta. Ak ci ja je u me đu vre me nu bi lo još. Da spo me nem sa-mo kon fe ren ci ju Ot por i pro mje ne u zna no sti, obra zo va nju i dru štvu, ko ja je u trav nju ove go di ne su or ga ni zi ra na sa slo ven skim ko le ga ma. Oni su u ve o ma slič noj si tu a ci ji, o če mu go vo ri i upra vo za ob ja vlji va nje do vr šen naš za jed nič ki do ku ment Re zo lu ci ja pro tiv pri va ti za ci je jav nog vi so kog obra zo va nja. U me đu vre me nu se pro mi je ni la vlast u Hr vat skoj, ali se ni je pro mi je ni-la neo li be ral na agen da u pod ruč ju zna no sti i vi so kog obra zo va nja. Po no vo se do ra đu ju i pi šu za kon ski pri je dlo zi ute me lje ni na slič nom vri jed no snom mo de lu. Po no vo se re a gi ra i opet se po ja vlju ju na po čet ku spo me nu te si ve zo ne. U dru štvu je ne ka ko za ži vje la ide ja jav nog i bes plat nog, ali je po li tič ki ak te ri tu ma če na raz li či te na či ne i uglav nom ve zu ju uz iz vr snost i slič ne kva li fi ka ti ve. U no vim se za kon skim pri je dlo zi ma obra zo va nje na ne ko li ko mje sta čak i spo mi nje kao jav no do bro. Me đu tim, sve to ni je do volj no. Lo gi ka je tre ba la bi ti naj pri je stra te gi ja raz vit ka zna no sti i vi so kog obra zo va nja u Hr vat skoj, a on da je iz nje tre ba la pro iz i ći pri klad na le gi sla ti va. To se ne do ga đa. Bor ba se, da kle, na sta vlja i da le ko je od spo me nu te me ta fo re auto-ce ste.

ANA KOLARIĆ: Pomenuću jedno ime i jednu knjigu, a onda ću ideje tog autora vrlo pojednostaviti, možda do banalnosti, da bismo uštedeli vreme. Zato vas molim da ne uzmete sasvim bez rezerve ovo što ću reći. Deklaracija, i to je ono što je važno, što i sam Duda kaže, jeste primer iz regije i eventualno primer za regiju. Međutim, tu se odslikavaju i problemi koji se javljaju svuda, i u Evropi i drugde u svetu. Reklo bi se da je kriza univerziteta opšta. Nije to samo neka naša specifičnost, ali je moguće da mi sa malim zakašnjenjem vidimo neke probleme ili neke probleme rešavamo. Ima jedna zanimljiva knjiga koja se provlači u fusnotama Deklaracije. Bill Readings je autor. Nije slučajno to što je i on bio profesor komparativne književnosti. Readings je napisao knjigu Univerzitet u ruševinama (The University in Ruins, Cambridge: Harvard Univerity Press, 1996). Vrlo kratko, u par rečenica o samoj knjizi. Reč je o istorijskom pregledu ideja o univerzitetu. Kaže se da su postojala tri modela univerziteta. Za Readingsa, jedan je bio univerzitet razuma koji je počivao na Kantovim idejama; drugi je bio univerzitet kulture zasnovan na Humboldtovim idejama, a kod nas poznat kao humboltovski univerzitet; treći je univerzitet izvrsnosti. Upravo se ovaj treći model oslanja na moćnu administraciju i jaku spregu s tržištem. Meni se čini da postoji tesna veza između stanja u kojem se nalazi visoko obrazovanje u Hrvatskoj i ovog trećeg modela. I tu me onda zanima sledeće. Sam Readings, kada priča o tom trećem modelu i kritikuje ga, predlaže i sledeći, svoj, četvrti model, da to tako kažem. On priča o jednom univerzitetu koji bi predstavljao zajednicu onih koji se ne slažu, koji se nužno ne slažu, koji imaju sukobljene stavove, ali unutar prostora u kome može slobodno da se pregovara, da se razmatraju različiti stavovi, a da se sve to nekako drži na okupu. Za njega, univerzitet mora predstavljati taj prostor slobode za neslaganje, za nesložnu

PRI MJER IZ RE GI JE / PRI MJER ZA RE GI JU?– RAZGOVOR

230

Reč no. 83/29, 2013.

zajednicu. Interesuje me, s obzirom i na zahteve koje si pročitao, da li možemo da govorimo da se u regiji, ili u Hrvatskoj, u ovom konkretnom slučaju, zapravo rađa jedan novi model uni-verziteta. Dakle, da nije reč o reformi, o mo-difikaciji, o korektivu nekih stvari, već o jednom sasvim novom modelu, i ako je tako, kako bi se on mogao najbolje opisati?

ZORAN DIMIĆ: Niz asocijacija, ideja, komentara, htenja da iskažem neke teškoće i probleme imam u vezi sa ovim o čemu je kolega Duda govorio, kao i u vezi sa tekstom Deklaracije koju sam pažljivo pročitao. Ali, pošto se nema vremena, probaću sažeto da formulišem bar jedno pitanje. Naime, ako se pažljivo pogleda Deklaracija, a kolega Duda je ovde i pročitao i prokomentarisao zahteve iz nje, onda se jasno vidi da su svi ti zahtevi utemeljeni na onome što su ključne vrednosti moderne ideje obrazovanja. Dakle, mislim da Humboldt ne bi oklevao da potpiše sve to što stoji u za-htevima. E sad, nevolja je u tome što je već ne gde šezdesetih-sedamdesetih godina 20. veka postalo jasno da ti humboltovski principi više nisu održivi, to jest da je postalo veoma teško založiti se za njih. U tom pravcu ide i moje pitanje. Kroz čitav tekst Deklaracije se provlači ideja jedne dihotomije, jednog jakog suprotstavljanja u vezi sa opštom humanisti-čkom idejom obrazovanja. U Deklaraciji, s jedne strane, imamo pozivanje na ono što se zove misleći subjekt, odnosno negovanje mislećeg subjekta. Dok se s druge strane zauzima oštar kritički stav prema komercijalizaciji, merkantilizaciji visokog obrazovanja. Već je šezdesetih i sedamdesetih godina postalo

jasno da istrajavanje na toj dihotomiji, na tom strogom suprotstavljanju te dve stvari, više nema smisla. Znate, nijedno od tih jedinstava – ni jedinstvo nauke, ni jedinstvo istraživanja i nastave, ni akademska sloboda nastavnika i studenata – više nije održivo. Bojim se da su novi pokušaji promišljanja neke nove ideje obrazovanja i nekog novog univerziteta mogući tek ako smo spremni da mislimo s one strane strogog suprotstavljanja između onoga što su potrebe privrede i društva za profesionalnom kompetencijom i ove humanističke potrebe za oblikovanjem osobe. Moje pitanje je onda – kako se prema tome odrediti? Da li mislite da je neki vid određivanja prema potrebama društva ipak neophodan? Da li je po vama onda to nužno u sukobu sa ovim opštim obrazovnim karakterom obrazovanja ili ne? I mogu li stvari da se formulišu drugačije?

DEAN DUDA: Pitanja su nekako komplementarna. U prvom imamo ponudu možda novog modela univerziteta, u drugom imamo ideju da se radi o regresiji na Humboldtov model univerziteta. Meni su obe opcije podjednako interpretativno zanimljive, ali usudio bih se reći, odnosno usudio bih se formulirati neki temeljni stav. Ja ne mislim da postoje zastarjela rešenja. Dakle, ja mislim kad u novom kontekstu preartikulirate nešto što jest pamćenje nečega, neke tradicije ili barem nekih tipova vrednosti koje smo imali, da one počinju u tom novom kontekstu odigravati posve drukčiju ulogu. Pogledajte samo neke tipove ponašanja, modela, ili onog što je bilo dopušteno ili što nije bilo dopušteno, prije dvadeset ili trideset godina – ta rješenja koja su bila tu i sad odjednom kao

231

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

da više nije moguće da takva rješenja postoje. Ja mislim da bi takva rješenja preartikulirana u novom kontekstu donjela neku tektoniku polja, pa bi se i druga polja počela na određeni način mjenjati. Ideja univerziteta kakvu bih htio zastupati nije moguća bez drukčije strukturacije javnog sektora, bez drukčijeg habitusa javnih službenika i bez drukčije ideje države, to bi trebao biti njezin temeljni učinak. S druge, pak, strane, naša ideja je demokratizacija sveučilišta odozdo, neki oblik direktne demokracije, sudjelovanja u odlukama, jer je to način da do kraja dokinete, kao što smo to napravili u našem sindikatu, klasnu ili kastinsku podjelu između studenata, asistenata, docenata ili profesora. Ako se bavimo politikom obrazovanja, onda su naša akademska zvanja nešto što ostavite sa strane čim uđete u prostoriju. Radi se o tome kako ćemo realizirati određenu ideju u kojoj svi participiramo do određene mjere. S druge, pak, strane, da ne duljim previše, vi neprestano slušate te priče od Svjetske banke pa nadalje kako nam treba University 2.0, pa će za pet godina biti 3.0, pa tako redom. Doći će neki upgrade koji će počistiti neke viruse da bi University bio 4.0. Dakle, to je taj problem tekuće modernosti, ako mogu to tako kazati, baumanovski. Ali, pitanje je da li pristajete na tako nešto. Da li ćemo se trošiti u neprestanom galopiranju ili ćemo kazati – gledajte, postoje neke rješenja, ta rješenja u nekom tipu ili u nekom ciklusu vremena ostvaruju nekakve javne učinke. Kad budemo vidjeli da ta rješenja izazivaju više javnih problema negoli javnih učinaka, ako ih pažljivo pratimo, mi možemo njihovu štetnu djelatnost suzbiti na vrijeme. Dakle, treba biti koncentriran na

nekoliko mjesta i nekoliko razina. Ideje koje dolaze sa ovim novim tipovima sveučilišta, zato spominjem neprestano socijalni kontekst, biste li željeli živjeti u društvima u kojima ne postoji pravo na osnovno zdravstveno osiguranje. Kakav je tip društva u kome vaši susjedi, dok vi živite u privilegiranim gradskim četvrtima, na periferiji nemaju pravo ili nisu ostvarili mogućnost na osnovno zdravstveno osiguranje. Ja bih mogao u tom trenutku biti na najboljem sveučilištu na svjetu i dovlačiti milijune novaca iz različitih fondova, ali to bi me činilo duboko frustriranim, jer to što ja imam svoju kulu u kojoj funkcioniram normalno, a moj prvi susjed pati, to za mene nije ideja društva iza koje bih apsolutno stao. Akademska zajednica ima jedan tip, kako bih rekao, kastinske isključivosti, ima pravo da bude indiferentna. Društvene transformacije koje danas prolazimo ne ostavljaju mogućnost, da spomenem ja Gramscija barem jedanput, za indiferentne. Usuđujem se reći, ne ostavljaju niti mogućnost za ono što se zove javni intelektualac; solucija minimalne odgovornosti zove se organski intelektualac. Dakle, to je nešto što funkcionira u transformativnim društvima, koliko god skliska bila i uopće ideja intelektualca, i ostavlja mogućnost da sve što je društveni problem, što utemeljuje zajednicu ili problematizira zajednicu jest na neki način i vaša vlastita odgovornost. U tom smislu, ideja kakvo bi sveučilište trebalo biti ima taj tip, kako bih rekao, konheretnih veza sa različitim društvenim poljima.

SRBIJANKA TURAJLIĆ: Moram reći da sam pažljivo pročitala Deklaraciju i priznajem da

232

Reč no. 83/29, 2013.

sam impresionirana idejom da je neki deo akademske zajednice u regiji skupio snage i odgovornosti da sedne i napiše svoje viđenje univerziteta. Ja moram da vam priznam, isto kao i kolega Zoran, ima puno stvari o kojima bih ja s Vama polemisala, ali neću, nema vremena. Međutim, fascinantno je što je to neko uradio, za razliku od ostalih zemalja u regiji, kako to lepo zovemo, gde neki gunđaju, ali zapravo svi kolaboriraju sa odgovarajućim segmentima vlasti pokušavajući za sebe lično da obezbede bolje mesto. Tako da je ovo fantastično značajno. Pitanje ili opasnost na koju bih vam ja skrenula pažnju: koliko sam ja pratila, ove godine se u Hrvatskoj svi upisuju na teret budžeta, je li tako bilo, niko ne plaća visoko obrazovanje? Je l’ takva odluka doneta?

DEAN DUDA: Odluka je navodno donjeta, ali još nije zaživjela.

SRBIJANKA TURAJLIĆ: Volela bih da vam kažem kako to izgleda u praksi kad zaživi. Dakle, Sr-bija je tokom devedesetih imala vlast koja je smatrala da je visoko obrazovanje apsolutno javno dobro, da svako ko želi da se upiše na univerzitet treba da se upiše i da naravno ne treba ništa da plati. To se građanima veoma dopalo, svi su bili oduševljeni, i studenti su bili oduševljeni, jedino što su nestali svi uslovi za rad. Dakle, ono što bi bio moj predlog svakome ko se založi da visoko obrazovanje bude javno dobro i čija država, odnosno vlast hoće da donese odluku da niko ne plaća školarinu, da se izbroji makar koliko je studenata prošle godine plaćalo školarinu i da se zahteva da pre nego što ta odluka počne da se sprovodi,

sredstva iz proračuna porastu barem za toliko. Inače ćete dobiti da će svi biti zadovoljni, kvalitet nastave će padati i uprkos tome što vi ne želite da vrednujete svoje univerzitete, ono što vredi u vašoj zemlji biće kupljeno, kao što se ovde regularno kupuje, od strane Oksforda, Kembridža, Harvarda, dakle onih koji nemaju ništa protiv vrednovanja. To je realnost koja se zbiva u Srbiji. Pretpostavljam da se dešava i u regiji. Celi razredi Matematičke gimnazije su kupljeni pre nego što završe IV godinu. I oni, naravno, odlaze, i ja bih otišla na njihovom mestu, jer su svesni da idu na bolje školovanje od onoga koje mi možemo da im ponudimo. Tako da bih se ja ipak založila i za neko vrednovanje i rangiranje u svemu tome. Poslednja napomena, zanimljivo mi je da se unutar Deklaracije, u kojoj se apsolutno zalažete da nema vrednovanja i nema rangiranja, pozivate na primer Rid koledža, ako se ne varam, za koji kažete da je ugledan, pa mene čudi kako je on ugledan ako nismo vrednovali i ne znamo čime se stiče ugled. Pozivate se na primer Kembridža tamo gde vam odgovara, u vezi sa onim za šta je, takođe implicitno, Kembridž bitan, pa se onda valjda taj ugled nekako stiče i nekako meri.

DEAN DUDA: Jeste li vi za ugled Kembridža čuli nakon merenja ili u nekoj dobi ste čuli da je Kembridž po nečemu specifičan, kao i po čemu je specifičan?

SRBIJANKA TURAJLIĆ: Naravno da sam za ugled Kem bri dža čula na razne načine, ali za ugled FER-a, za one koji ne znaju, Fakulteta za elektroniku i računarstvo u Zagrebu, sam čula

233

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

onda kada je on sebe jedini u regiji stavio na Abet listu. Ne samo ja, nego svi koji se bave tehnikom u Evropi. Prema tome, oni koji nisu Kembridž i nemaju sreću da su počeli kad i Kembridž, sebe mogu promovirati samo uz pomoć Abet grupe ili neke takve druge grupe koja vrednuje odgovarajuću struku. Mi drugačije nemamo šansu. Za Srbiju, izuzev po ratovima i užasima, nikad niko nije čuo. Ako Srbija ne pokuša da neki svoj sistem stavi na neku međunarodnu listu, neće se ni čuti. To je moje duboko ubeđenje.

DEAN DUDA: Nešto što je stvar o kojoj bih vrlo rado razmislio i razgovarao, a čula se ovdje u ova dva dana, to je neprestano perpetuiranje kolonijalne pozicije. Dakle, ideja je, po prilici, da je ovo duboko srozano društvo. Mi po kompetencijama, znanju, imamo naprosto neki tip intelektualnog habitusa pa vidimo da je to društvo duboko srozano i duboko smo nesretni što u toj situaciji živimo. I naravno, izlazak postoji negdje drugdje. A to drugdje je isto kao i ovdje u različitim momentima. Dakle, znate ono, ljudi budu na stipendiji negdje, pa ih ulovi stipendijsko sljepilo pa kažu – predivno mi je bilo na kampusu. A kako je u gradu ili kako je u prvom gradu? Dakle, samo to bih htio reći, do određene mjere, dakle, ja ne mislim da će naš tip razgovora o ovim stvarima, sa problemima koje djelimo s vjećinom svjeta, moći biti relevantan razgovor ako neprestano perpetuiramo svoju kolonijalnu poziciju. Kao što je rekla kolegica novinarka jučer, ja bih htjela čitati Michaela Applea, ali ja se moram baviti 18. stoljećem. Pitajte Michaela Applea da li njegovi problemi kojima se bavi isto tako potiču iz 18. i 19. stoljeća, i dobićete više-manje, usuđujem se reći, potvrdan odgovor. Ne mislim da mi sad trebamo bildati vlastito samopouzdanje i kazati – mi smo ovo, mi smo ono. Ali, naprosto, ideja potčinjenosti u razgovoru o relevantnim problemima i stigmatiziranje vlastitog konteksta kao rudimentarnog, zaostalog, kao atavizma, nema uopće potrebe da se uvodi u razgovor, jer vas isključuje istoga časa. Mi gotovo da uživamo u ovom tipu samostigmatizacije, kako smo jadni, a tamo negdje, kad prođemo... Ne, ne govorim vama konkretno, ali nekoliko puta se ovdje pojavila takva ideja. Ja mislim da su naši problemi globalno vrlo slični, naše su cjepne socijalne podloge nešto drugačije, problemi se artikuliraju na različite načine u različitim kontekstima. Ali čini mi se da se problem obrazovanja može tretirati u ovim globalnim momentima kao vrlo zajednički, ako smjem tako reći.

KOHEZIVNA FUNKCIJA OBRAZOVANJA

vo izlaganje odnosi se na napetost koja je inherentna liberalnim, pluralnim društvima. Ta napetost je najvidljivija tamo gde imamo krupne etničke ili religijske razlike unutar istog političkog društva. Za razliku od ekonomskog liberalizma ili neoliberalizma, za politički liberalizam je potrebna privrženost osnovnim idejama demokratije, indi-vi dualne autonomije, slobode udruživanja, indivi-du alnog razvoja, jednake mogućnosti i – ve rovatno najvažnijoj ideji kada govorimo o obrazovanju – sposobnosti da se promišlja sopstvena nasleđena koncepcija dobra. Za pluralizam koji se izvodi iz pra va na slobodu udruživanja i iz prava da se sledi sopstvena koncepcija dobra potrebno je poštovati razli čite kulturne i religijske zajednice, koje opet ni-su sve zasnovane na demokratskim normama. Neke mogu biti seksističke, druge rasističke, dok neke mogu biti homofobne a druge autoritarne.

Ta napetost je osnovni problem za javno obra-zovanje u liberalnim demokratskim društvima, po-gotovo tamo gde verske grupe imaju jaku želju da obrazuju svoju decu. Obrazovanje za liberalizam mo že biti nesaglasno sa tradicijama i vrednostima ne kih zajednica, dok pluralističko obrazovanje može proizvesti građane koji odbacuju liberalne vrednosti.

Liberalne demokratije različito ublažavaju tu na petost, što u velikoj meri zavisi od njihove pro-šlosti. Na primer, Sjedinjene Države su delom obli kovane reakcijom na religijske progone i imaju pri lično stroga ograničenja za podršku religijskim školama, dok je Britanija proširila i na druge religijski zasnovane škole povlastice koje su ranije uglavnom važile za anglikanske škole. Velike razlike između liberalnih demokratskih država vide se i na primeru Francuske, koja verovatno ima najveća

OBRAZOVANJE GRAĐANA ZA LIBERALNO PLURALNO DRUŠTVOWALTER FEINBERG

S engleskog preveo Dejan Ilić

O

238

Reč no. 83/29, 2013.

ograničenja, i Holandije, gde su ograničenja najmanja. Ipak, ta napetost i dalje traje jer se zemlje suočavaju sa pitanjem imigracije, pogotovo iz neevropskih zemalja koje imaju nedemokratske tradicije.

U ovom radu tvrdim da je liberalni pluralizam ograničen pravom deteta na informacije i veštine koje će ga osposobiti da razvije utemeljenu savest, proceni vrednosti različitih religija i promeni svoja religijska uverenja. On je takođe ograničen i potrebom da se promovišu tolerancija i građansko prijateljstvo koje se proteže preko granica religijskih grupa. Stoga, iako roditelj ima pravo da obrazuje svoje dete i da zagovara svoje ideje i uverenja, to pravo je ograničeno potrebom da se promoviše interes slobode mišljenja, savesti i vere, kao i potrebom da se razvijaju razumevanje, tolerancija i građansko prijateljstvo.

IDEAL JAVNE ŠKOLETa ograničenja su u suštini ista kao i principi od kojih se sastoji ideal javne škole u liberalnim, demokratskim, religijski pluralnim društvima. (Liberalna, demokratska, religijski pluralna društva su ona koja: 1) uzimaju pojedinca kao jedinicu moralnog i obrazovnog razvoja; 2) smatraju da svaki pojedinac ima istu moralnu vrednost; 3) održavaju klimu u kojoj pojedinci mogu imati različita religijska i nereligijska uverenja.) Ta ograničenja obuhvataju promovisanje autonomije, jednakosti i bratstva. Ta tri interesa su presudna za trajanje liberalno demokratskih društava generacijama. Javne škole imaju ključnu ulogu u reprodukciji tih interesa, a u njihovoj reprodukciji sastoji se poseban zadatak javnog obrazovanja. Iako druge, privatne i religijske, škole mogu odlučiti da zagovaraju te ideale, samo se od javnih škola očekuje da ih učine primarnim i očiglednim delom svog obrazovnog zadatka. Privatne škole mogu odlučiti da zanemare jednakost tako što će već privilegovanim učenicima pružiti dodatne povlastice, dok religijske škole mogu odlučiti da zanemare autonomiju tako što će promovisati jedno versko shvatanje kao jedino i apsolutno.

Ukratko, autonomija obuhvata slobodu mišljenja, savesti i religije. To je dobro za koje dete treba da razvije veštine i stavove koji su potrebni za jednu otvorenu budućnost i za formiranje zrele savesti. Ono podrazumeva obavezu javnih škola da razviju reflektivnu sposobnost za razumevanje i menjanje nasleđene koncepcije dobra. Roditelji nemaju tu obavezu. Naprotiv, oni mogu dati samo jednu celovitu koncepciju dobra i oni imaju neograničeno, ali ne i isključivo pravo da svojoj deci prenose svoja uverenja i stavove.

Jednakost podrazumeva poštovanje jednakih prava i sloboda drugih. To je ideja da svi ljudi zaslužuju isto poštovanje i istu šansu. Javne škole treba da štite i očuvaju to pravo i da obezbede da sva deca uživaju istu pažnju i poštovanje i imaju iste šanse. Roditelji

239

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

nemaju tu obavezu, i s razlogom imaju moralnu obavezu da u mnogim situacijama budu naklonjeni svojoj deci na mnogo načina.

Bratstvo obuhvata razumevanje, toleranciju i prijateljstvo između svih grupa. To je razumevanje i prijateljska naklonost, koji su potrebni da se održi razuman nivo društvene kohezije unutar pluralnog društva, i služe za jačanje društvene kohezije koja se proteže preko linija grupnih razlika. Ono se odražava u obavezi javnih škola da promovišu identitet koji transcendira lojalnost određenoj rasnoj, kulturnoj ili religijskoj zajednici i povežu ga sa praksama, stavovima i veštinama liberalnih demokratija. Roditelji nisu dužni ni da budu liberalni ni da budu demokrate.

Napomena: dve vrste bratstvaZa sva društva je potrebna društvena kohezija i stoga bratstvo samo po sebi nije svojstveno samo liberalnim demokratijama. Zato treba razlikovati dva sloja bratstva – tanak sloj koji je prikladan za liberalne demokratije, i gusti sloj koji to nije. Tanko bratstvo promoviše razumevanje koje se proteže preko linija grupnih razlika. To razumevanje treba da podupre jačanje autonomije i jednakosti. Za razliku od interesa gustog bratstva, ono ne pretpostavlja nacionalno jedinstvo svemu ostalom niti nalaže da se sve grupne razlike apsorbuju i stope se unutar jedne nacionalne svrhe. Naprotiv, ono jednostavno jača međusobno poverenje tako da pripadnici jedne grupe mogu da se oslone na pripadnike druge grupe u širenju ideala demokratije, uključujući tu i autonomiju i jednakost za sve, te da poseduju stavove i veštine koji su potrebni za održavanje demokratskih praksi.

Unutar ovog tumačenja bratstvo je izveden interes. Ono je potrebno da se održi stabilnost i pored grupnih razlika tako što će se građani obrazovati o neophodnosti da se sačuvaju autonomija i jednakost koje se protežu preko rasnih, rodnih i religijskih linija i preko linija podele po seksualnoj sklonosti. Kada nastavnici i učenici stižu iz raznovrsnih društvenih i religijskih grupa, kao što je često slučaj u javnim školama, obezbeđen je jedan uslov za razvoj bratstva – mogućnost da se oblikuju konkretna prijateljstva i usmeravaju odnosi koji prelaze granice između grupa.

Roditelji ne moraju da rade na ispunjenju tog cilja i s pravom mogu biti zadovoljni “držeći se svoje vrste”.

NAPETOSTI IZMEĐU PORODIČNIH VREDNOSTI I LIBERALNO-DEMOKRATSKIH VREDNOSTI

Neke porodice promovišu nedemokratske vrednosti poput rodne nejednakosti, rasne netrpeljivosti, religijske isključivosti i homofobije i hteli bi da škole ne protivreče tim vrednostima, pa čak i da ih podrže. S obzirom na mnoge druge važne funkcije kojima porodice služe i s obzirom na poseban odnos između roditelja i deteta, liberalne države

240

Reč no. 83/29, 2013.

se ustručavaju da ugroze taj proces prenošenja unutar porodice. Zbog toga je izuzetno važno za učenike iz tih porodica da budu obuhvaćeni školovanjem koje nije saglasno sa vrednostima koje prenose njihove porodice.

Povrh toga, čak i u porodicama gde nema isključivosti i netrpeljivosti, vre-dnosti koje su prikladne za porodičan život mogu biti u neskladu sa vrednostima koje su potrebne za demokratsko društvo. Na primer, od roditelja se očekuje da budu naklonjeni svojoj deci, i da distribuiraju ljubav i dobra među svojom decom prema potrebi a ne prema zasluzi. Roditelj koji prvo razmišlja o zaslugama dece drugih ljudi umesto o potrebama svoje dece može lako da se vidi kao neodgovoran. Za roditelje koji ozbiljno zanemare potrebe svoje dece da bi zadovoljili potrebe dece koju nikada nisu upoznali obično se ne misli da zaslužuju moralnu pohvalu.

Međutim, škole moraju podučavati decu veštinama i stavovima koji su potrebni za život u građanskom društvu a to obuhvata i brigu o nepristrasnosti i pravičnosti. Učenici moraju naučiti da tuđince vide kao jednake u mnogim situacijama i prihvate činjenicu da će nagrade biti raspodeljene prema standardima učinka i izvrsnosti a ne samo prema pripadnosti. Za jednake šanse, jednu od sastavnih ideja demokratije u javnoj sferi, potrebno je da ljudi budu nagrađeni prema zasluzi a ne u skladu sa naklonošću ili posebnim položajem. Zbog toga se od javnih škola s pravom očekuje da poduče decu onome što nadilazi vrednosti koje su usađene u porodični život i pomognu im da razviju vrednosti koje su potrebne za građansko društvo i demokratsku politiku. U meri u kojoj se od javnih škola s pravom očekuje da nauče učenike da ostave po strani svoju ličnu naklonost ili religijsku pripadnost i da svoje kolege učenike procenjuju na osnovu učinka i zasluge, javne škole su u neskladu sa vrednostima koje su savršeno prikladne unutar porodice. Iako je u religijskim školama često na delu merilo zasluge, ono je ograničeno jer se odnosi isključivo na decu koja dele istu veru. Jedna je stvar izabrati najboljeg katoličkog učenika u katoličkoj školi da predvodi fudbalski tim, ili da igra glavnu ulogu u razrednoj predstavi. Sasvim je druga stvar izabrati najboljeg učenika, bez obzira na religiju, onako kako to mora da se uradi u javnoj školi.

NAPETOSTI IZMEĐU RELIGIJSKIH VREDNOSTI I LIBERALNO-DEMOKRATSKIH VREDNOSTI

U liberalnim demokratijama jaka tenzija može se javiti i između potrebe da se nagradi zasluga i potrebe da se poštuju različita religijska uverenja. S jedne strane, za održavanje liberalnih oblika upravljanja potrebno je da građani intersubjektivno imaju, razumeju i cene vrednosti koje su ključne za demokratski život, poput jednakosti i nepristrasnosti. Imati te vrednosti intersubjektivno naprosto znači da svaki građanin ne samo što sam ima te vrednosti već i zna da može da se osloni na to da ih i drugi građani takođe imaju. Kao što smo videli, to je osnovni uslov za bratstvo. S druge strane, demokratske vrednosti takođe

241

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

obuhvataju slobodu veroispovesti i prenošenja uverenja na sopstvenu decu, čak i kada ta uverenja nisu saglasna sa potrebnim demokratskim intersubjektivnim vrednostima. Religijske škole mogu, na primer, legitimno davati prednost nastavnicima i učenicima koji imaju ista uverenja sve dok se ne finansiraju iz javnih fondova.

Unapređivati javno nadgledane i javno odgovorne škole znači priznati da je za društvenu koheziju u demokratiji potrebno negovanje određenih intersubjektivnih razumevanja i istovremeno dopuštati da je važno poštovati integritet religije. Unaprediti javne škole znači osposobiti roditelje da, recimo posredstvom poreskih davanja, utiču na smanjenje broja dece u razredu i tome slično, a pri tom ih ne primoravati da šalju svoju decu u škole koje otvoreno podržavaju ideal javne škole.

OBRAZOVANJE NIJE ROBAOdnedavno se ideal javne škole osporava argumentima po kojima su škole umnogome slične drugim robama, pa roditelji moraju biti u stanju da iskoriste državnu potporu tako da izaberu onu školu koja najviše odgovara njihovim idejama o obrazovanju. Taj izazov potpiruje ideju da roditelji imaju neograničeno pravo da nadgledaju obrazovanje svoje dece. Iz ugla takvog pogleda na obrazovanje, država uspostavlja moralno nelegitiman monopol kada koristi svoje resurse za unapređivanje javnih škola. Ako se obrazovanje vidi samo kao još jedno tržište, onda ima smisla pružiti roditeljima sredstva da izaberu privatne i religijske škole za njihovu decu.

Razumeti državne škole u smislu robe znači zanemariti posebnu obavezu obrazovanja da promoviše autonomiju, jednakost i bratstvo, što slabi ideal javne škole time što zamagljuje ključnu razliku između roditeljskog prava da obrazuju decu u bilo kojoj školi po njihovom izboru, s jedne strane, i preferenci za koje jemči država, s druge strane. Vratiti ideal javne škole u središte pažnje podrazumeva da država treba da podrži homogene škole samo ako one iskazuju brigu za autonomiju, jednakost i bratstvo. Na primer, jednakost i autonomija mogu najbolje poslužiti nekim potlačenim grupama tako što će se obezbediti dobrovoljne izdvojene škole u kojima kulturni identitet može da se sačuva a individualno samopoštovanje neguje.

Iako demokratske vlasti mogu napraviti mesta za religijske škole, ideja da je obrazovanje roba umanjuje značaj ideala javne škole. Opravdanje za javne škole je to što one promovišu liberalnu demokratiju i pluralizam. Reći da takve škole imaju nelegitiman monopol obezvređuje taj ideal. S obzirom na puku tržišnu ideologiju, roditelji imaju pravo na standardizovanu informaciju, uglavnom o školskom učinku đaka iz različitih škola na standardizovanim testovima koje organizuje država i o zadovoljstvu učenika i roditelja sa različitim školama. To omogućuje uporednu kupovinu, a neke religijske i privatne škole dobro prolaze u tim merenjima. Međutim, tako su osnovne norme demokratije – svetost

242

Reč no. 83/29, 2013.

pojedinca, preimućstvo prava, jednakost pred zakonom, napredovanje prema zasluzi, da pomenem samo neke koje su osnovni retorički blokovi za izgradnju demokratske nacionalne države – prepuštene nezavisnim religijskim i privatnim školama koje ih po svojoj volji mogu razvijati ili zanemariti.

Tržišna analogija raspada se na dva načina. Prvo, javno finansiranje individu-alnog roditeljskog izbora razlikuje se od tradicionalnog tržišnog odnosa. U ovom potonjem kupac daje svoj novac da bi kupio robu kojom će zadovoljiti potrebu koju je sam odredio. Kupac tako definiše potrebu kao svoju a takođe i određuje da li ju je proizvod zadovoljio. U onom prvom slučaju, pak, javno finansiranje daje roditelju sredstva da kupi “proizvod” (obrazovanje) koji neposredno utiče na interes deteta. U ekonomskoj razmeni imamo dve glavne strane – kupca i prodavca. U “obrazovnoj” razmeni imamo četiri strane: državu, roditelja, školu i dete. Povrh toga, ekonomska razmena pretpostavlja da je kupac u stanju da definiše svoje potrebe, da ima informacije koje su potrebne da odredi koji će od brojnih suparničkih proizvoda tu potrebu najbolje zadovoljiti, te da će kasnije moći da utvrdi da li je njegov izbor bio dobar, to jest da li je proizvod ispunio očekivanja.

Istinski obrazovna razmena ne može ispuniti te pretpostavke. Roditelj može odrediti proizvod, ali će za njega, u slučaju izbornih šema, račun platiti država, a dete će na kraju iskusiti dobar ili loš kvalitet onoga što je izabrano. U toj razmeni država ima određene interese koji imaju veze sa takvim stvarima kao što su koherencija, stabilnost i pravednost društva, a dete ima određene interese u vezi sa budućnošću koja je u razumnoj meri autonomna i u razumnoj meri stvar nezavisnih odluka. To znači da dete ima interes u tome da postane osoba koja je u stanju da promišlja i vrednuje različite koncepcije dobrog života, uključujući i one koje su oblikovali i preneli njegovi roditelji i njegova religijska zajednica.

Međutim, ti interesi još se nisu aktuelizovali kod deteta, i pošto razvoj pro-mišljenog izbora može značiti i to da dete razvije kritičku distancu prema vrednostima roditelja, neki roditelji nisu srećni sa školama koje promovišu autonomiju. Videti onda škole jednostavno kao robu može dovesti do tržišne anomalije da kupac (roditelj) izabere proizvod koji ne odgovara potrošaču (detetu), a to čini novcima koji pripadaju trećoj strani (osobi koja plaća porez) čiji interesi mogu biti zapostavljeni.

Drugi način na koji se tržišna analogija raspada je klasifikovanje obrazovanja kao robe. Društvo mudro štiti neke stvari od toga da se one definišu isključivo kao roba. Tu su uključeni delovi tela, deca, a u mnogim društvima i pružanje seksualnih usluga. Sve to je s pravom isključeno iz učešća na mnogim tržištima. U drugim slučajevima komodifikacija je ograničena. Profesionalci mogu prodavati svoje usluge, ali im je zabranjeno da prodaju određene stvari koje nastaju kao posledice pružanja tih usluga, poput privatnih ličnih informacija o klijentima.

243

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Obrazovanje ima dva unutrašnja dobra koja ograničavaju njegovu ko mo-difikaciju. U individualnoj ravni, unutrašnja vrednost obrazovanja jeste razvoj spo sobnosti za promišljeno vrednovanje koje je važno za pravljenje dobrih izbora i ispunjen život. Obrazovanje tu nije roba, ono je proces tokom kog osoba uči da procenjuje vrednost razli čitih načina života, uključujući i robe koje su potrebne da istaknu jedan među ostalim načinima. Kao što sam rekao, to je dobro autonomije.

U društvenoj ravni unutrašnja vrednost obrazovanja jeste dobro jednakosti ili potreba da se prepozna i prihvati pravo drugih da razvijaju sposobnost za promišljeno vrednovanje i ispunjen život. Te dve vrednosti – autonomija i jednakost – jesu dva dobra koja moraju uokviriti sve zahteve za izbor u obrazovanju. Ako izbor treba da bude shvaćen kao obrazovni a ne, na primer, kao vokacioni ili religijski, onda treba da sadrži ta dva dobra. Sve liberalne demokratije su odgovorne za razvijanje tih ciljeva putem obrazovanja.

U liberalnom društvu država ima interes da razvija obrazovanje u kome učenici uče osnovne liberalno-demokratske norme, uključujući i norme koje pozivaju na poštovanje ljudi koji se razlikuju od njih. Roditelji sa jakim religijskim osećanjima mogu ali ne moraju imati jedan takav interes, a osnovni principi liberalnog društva nalažu da se njihova uverenja i stavovi moraju poštovati. Međutim, to ne nalaže da im se pruži državna potpora koja bi im pomogla da neliberalna uverenja i stavove prenesu na svoju decu, i ne nalaže da se roditeljima da isključivo pravo da obrazuju svoju decu prema svojim uverenjima. Pitanje da li treba dopustiti redovne samoodržive škole koje promovišu neliberalne vrednosti ne tiče se samo slobode savesti. To je takođe i pitanje obaveze države da zaštiti pravo dece na autonomiju i pravo na jednakost u društvu.

Razume se, iako se sloboda savesti odnosi na razvoj i izražavanje sopstvenih uverenja, ona se ne odnosi, izuzev posredno, na prenošenje tih uverenja na sopstvenu decu u ustanovama koje finansira država. Deca imaju pravo da odrastu sa razumnom mogućnošću da će imati šanse da razviju uverenja koja su drugačija od uverenja njihovih roditelja a liberalna država ne prisiljava učenike da pohađaju školu – privatnu ili javnu – e da bi oni reprodukovali poglede svojih roditelja.

Pitanje o potpori tolerantnijim i širokogrudijim religijskim školama komplikuju brojni faktori. Među njima je i težnja najvećeg broja religijskih škola da zapošljavaju nastavnike koji pripadaju njihovj veri. To znači da se državni fondovi troše na prakse selektivnog zapošljavanja. Ta sklonost je savršeno razumljiva s obzirom na želju da se održi posebna denominacijska atmosfera škole. Međutim, to je ozbiljan problem kada je reč o državnim fondovima. Zbog toga bi trebalo da se ozbiljno zamisle oni koji razmišljaju o tome da li državno finansiranje treba proširiti na religijske škole. To bi takođe trebalo da izazove i znatno oklevanje kod religijskih edukatora koji razmišljaju o tome da zatraže takvo finansiranje. Ako će država finansirati religijske škole, verovatno

244

Reč no. 83/29, 2013.

će se ostvariti pritisak da se raspiše otvoreni konkurs na osnovu školskih kvalifikacija. Bez državnog nadzora bilo bi nemoguće utvrditi da li škola promoviše liberalne vrednosti na dosledan i delotvoran način.

Pošto državna potpora religijskim školama nije neograničeno pravo, liberalne države mogu odlučiti da finansiraju neke religijske škole, na osnovu njihove privrženosti liberalnim vrednostima, ali one mogu da ne finansiraju nijednu, niti moraju da finansiraju sve religijske škole. Škole koje zadovoljavaju standarde opravdanosti moraju biti u stanju da pokažu da ne protivreče idealima liberalizma, čak i ako neki principi nisu u skladu sa religijom. Na primer, katolički učenici mogu znati za to da Crkva odbacuje homoseksualnost, čak i ako ih škola uči da ne omalovažavaju homoseksualce, ili o diskriminaciji homoseksualaca u ekonomskoj i političkoj sferi, bez obzira na to gde Crkva misli da je homoseksualcima suđeno da završe u drugom životu. Neliberalne religijske škole, škole koje odbacuju principe autonomije i jednakosti, i koje teže da monopolizuju mišljenje, mogu biti diskriminisane i država može odbiti da ih finansira. Stoga, dok god roditeljska prava i tržišna efikasnost nisu krajnji razlozi za potporu religijskim školama, potpora je dopustiva kada su ispunjeni određeni uslovi liberalizma.

Nije krupno pitanje potpore, već pitanje da li redovnim neliberalnim školama, bile one religijske ili ne, treba dopustiti da rade u liberalnoj državi. Pošto roditelji nemaju pravo da uskrate svojoj deci obrazovanje koje razvija autonomiju, oni nemaju pravo ni da šalju svoju decu isključivo u škole koje sputavaju autonomiju. Ali, liberalna država mora dopustiti roditeljima da umnogome odlučuju, a to stavlja veliki teret dokazivanja na stranu liberalne države.

Principi liberalizma sprečavaju vlade da zadiru u privatni prostor porodice, čak i kada postoji dovoljan dokaz da roditelji podučavaju neliberalnim idejama. Međutim, škola, bilo religijska ili ne, ima drugačiji status od porodice. To je tranziciono telo koje treba da pomogne detetu da se prilagodi zahtevima koje postavlja učešće u građanskom i političkom društvu. S obzirom na tu tranzicionu funkciju, država ima jači autoritet da nadgleda razvoj dece u školskom okruženju, nego u krugu porodice, a to podrazumeva da ima legitimnu ulogu da zadire u prenošenje neliberalnih vrednosti u školskom okruženju.

Tako pitanje da li neliberalnim školama treba dopustiti da rade onda zavisi od karaktera “neliberalizma” date škole. Ako škola jednostavno pretpostavlja religijske ideale demokratskim idealima, onda bi cena za pluralizam bila previsoka ako bi se država umešala u rad te škole i školi bi trebalo dozvoliti da nastavi sa radom. Već sam rekao, religija, ili bar sloboda da se izrazi religioznost, jeste jedan od pokretača pluralnosti koju liberalna država mora da štiti. Ako taj pokretač treba da se sačuva unutar robustnog liberalizma, škole koje zagovaraju povlašćeni sistem uverenja moraju se razdvojiti od onih koje podučavaju netrpeljivosti prema bilo kom obliku života koji nije njihov. Prve treba dozvoliti, potonje ne.

245

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Za one kojima je dozvoljen rad, stroga regulacija tih ustanova, regulacija koja nadilazi minimalnu bezbednost i školske standarde, jeste problematična jer državna regulacija religijskog podučavanja predstavlja ozbiljan problem za liberalne demokratije. Tu je deo tereta dokazivanja na strani države kada je reč o nadgledanju religijskih škola koje nadilazi neke bezbednosne i školske minimume, pa je privatnim religijskim školama često dopušteno da rade izvan okvira društvenog konsenzusa. Međutim, taj teret je na strani tolerisanja, a ne na strani finansiranja takvih škola.

Povrh toga, intenzitet posvećenosti ne treba mešati sa indoktrinacijom. Jedan važan test je to da li se učenicima pruža perspektiva koja je potrebna da odluče da li da napuste tradiciju, i veštine koje su potrebne da to učine ako tako odluče. Te veštine obuhvataju i školsko i vokaciono obrazovanje koje je potrebno da se prihvati posao u širem društvu i sposobnost da se razmotri vrednost različitih tradicionalnih praksi. Planeri zato treba da razlikuju škole koje odražavaju roditeljski intenzitet posvećenosti od škola koje koriste psihološku manipulaciju, ograničenu obuku u veštinama ili posramljivanje kako bi sprečile buduće odrasle da napuste religijsku tradiciju.

Međutim, ako takva škola radi tako da poriče minimalni stepen autonomije, zagovara znatnu zatucanost i mržnju ili sprečava razvoj razumne sposobnosti za napuštanje date tradicije ili za odbacivanje datog sistema verovanja, prezumptivno pravo koje je dato roditeljima nije dovoljno da spreči zatvaranje škole. Manje drastična mera bilo bi dopuštanje da škola ostane otvorena tokom popodneva ili vikendom kao dodatak prihvatljivim javnim školama koje će dete morati da pohađa.

r nest Re nan je u svom po zna tom pre da va nju “Šta je na ci ja” odr ža nom 1882. go di ne na Sor bo ni re kao “Po gre šno raz u me va nje na ci o nal ne isto ri je osno va je na ci o nal nog bi ća.”1 Bio je u pra vu. Ra-to vi u biv šoj Ju go sla vi ji to kom ’90-ih naj bo lji su do kaz te te ze iz go vo re ne či tav vek ra ni je. Oni su bi li mar ke tin ški ob ra đe ni, ide o lo ški oprav da ni i psi ho lo ški mo gu ći za hva lju ju ći pa ra i sto rij skim tu-ma če nji ma ko ja su kr va vi ras plet ju go slo ven ske dra-me sta vi la u po treb ni isto rij ski kon tekst.2 Te “igre s isto ri jom” bi le su po treb ne da bi, ina če sa svim pri zem ne, rat ne ci lje ve pred sta vi le kao “uz vi še na stre mlje nja” pro is te kla iz “isto rij skih na ci o nal nih is pa šta nja”, pre sve ga kao is pra vlja nje “isto rij skih ne prav di”.3

Da bi to po sta lo mo gu će, bi lo je po treb no isto-rij skoj stru ci u pot pu no sti iz me ni ti pri ro du: ume sto da opi su je i ana li zi ra pro šlost, ona je tre ba lo da po-sta ne eks pe ri men tal na na u ka. Po put fi zi ke ili he mi-je, tre ba lo je da sta re i no ve ele men te po ve že u nov pro iz vod. Taj no vi pro iz vod tre ba lo je da na sta ne iz na no vo pre ra đe ne i ob ra đe ne pro šlo sti. Dru gim re-či ma, po što se sa da šnjost ni je mo gla ta ko la ko i br zo iz me ni ti, a Ju go sla vi ja se ni je mo gla ta ko la ko raz bi ti i pre tvo ri ti u et nič ki oči šće ne na ci o nal ne dr ža ve, bi lo je lak še pr vo iz me ni ti mo del na ci o nal nog pam će nja, i on da, na osno vu tog iz me nje nog obra sca, in ter-ve ni sa ti u sa da šnjo sti. Ta ko je pr vo, pre ko si ste ma obra zo va nja, pa ra i sto ri o gra fi je, pi sa nih i elek tron-skih me di ja, na pra vljen kon flikt ni kon cept isto ri je da bi, on da, kon flikt po stao stvar nost ko ja je mo gla

1 E. Re nan, Šta je na ci ja, Be o grad 1998, str. 18.2 M. Jo va no vić, R. Ra dić, Kri za isto ri je, Be o grad 2010.3 Srp ska stra na ra ta, ur. N. Po pov, Be o grad 1996.

NA STA VA ISTO RI JE KAO PRED VOJ NIČ KA OBU KADU BRAV KA STO JA NO VIĆ

E

248

Reč no. 83/29, 2013.

de lo va ti sa svim pri rod no, kao lo gič ki na sta vak ve kov nih su ko ba srp skog sa svim osta lim na ro di ma.

Pr va fa za pro me na do ne la je pro me nu pret hod nog, so ci ja li stič kog si ste ma se ća nja. Nje ga je bi lo po treb no pre li ti u jed na ko auto ri tar ne, ali ide o lo ški no ve, na ci o-na li stič ke ka lu pe. Taj no vi mit ski na ra tiv o se bi i “dru gi ma” tre ba lo je za sno va ti na no vim mit skim te me lji ma ko ji se po zi va ju na “po u zda ne” isto rij ske či nje ni ce.4 Za di se mi na ci ju tog no vog mo de la isto rij ske sve sti po slu ži la je, iz me đu osta lih sred sta va, i na sta va isto ri je u osnov nim i sred njim ško la ma.5

Za ovaj rad ni je va žno da se iz me ri stvar ni uti caj obra zo va nja, po seb no udž-be ni ka, na for mi ra nje sve sti na ci je ili da se po sta vi pi ta nje ko li ko taj seg ment uti če na ukup no sa zna nje o pro šlo sti, u kon ku ren ci ji sa svim dru gim iz vo ri ma in for ma ci ja.6 Me đu naj če šćim pi ta nji ma ko ja se po sta vlja ju je ste ono o učin ku škol stva i na stav nih ma te ri ja la na for mi ra nje isto rij ske sve sti. Pri tom se kri ti ča ri naj če šće po zi va ju na či nje ni cu da je ste če no zna nje krh ko i da je zna nje isto ri je u dru štvu na ni skom ni vou.7 Ta či nje ni ca je neo spor na, ali ne do volj no po zna va nje isto ri je ne zna či da se ni je for mi ra la pred sta va o isto ri ji, nje na če sto sa svim is kri vlje na sli ka. Po red to ga, za ova kva is tra ži va nja još je va žni-ja či nje ni ca da je Mi ni star stvo pro sve te to ko je po ru ču je i odo bra va no ve udž be ni ke, pa su sa mim tim ova kva is tra ži va nja vi še ana li za že lja i na me ra po li tič kog esta bli šmen ta ne go sa mog obra zov nog re zul ta ta. To je po seb no va žno ima ti na umu s ob zi rom na či nje ni cu da je obra zo va nje i u Sr bi ji i u re gi o nu uvek bi lo va žna po lu ga vla sti, da su se pre ko nje ga pre no si li po želj ni mo de li “ve ro va nja” ko ji su sli ka ono ga što je vlast “oče ki va la od na ro-da”.8 U to me i le ži je dan od ključ nih raz lo ga što na sta va isto ri je još uvek vi še li či na pred-voj nič ku obu ku ne go na di sci pli nu kri tič kog mi šlje nja i što je ob ra čun oko do mi nant ne pa ra dig me isto rij skog mi šlje nja ra van ra tu do uni šte nja pro tiv ni ka.

To kom vla sti Slo bo da na Mi lo še vi ća, no vi udž be ni ci isto ri je ob ja vlje ni su za škol sku go di nu 1993-1994,9 da kle to kom ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni. Nji hov cilj bio je da se, pre ko zlo u po tre be na sta ve isto ri je stvo ri no vi, po li tič ki upo tre bljiv mo del isto rij-skog pam će nja. Bi lo je po treb no na pra vi ti mit ski okvir za oprav da nje ra to va ko ji su bi li

4 R. Ra dić, Sr bi od Ada ma i po sle nje ga, Be o grad 2003.5 Pa tri o ti zam, rat ni štvo, pa tri jar hal nost, ur. V. Pe šić, R. Ro san dić, Be o grad 1994.6 O iz vo ri ma sti ca nja zna nja o pro šlo sti vi di: D. Sto ja no vić, R, Ra dić, O. Ma-

noj lo vić, S. Pe tro vić, R. Vu če tić, No vo sti iz pro šlo sti, Be o grad 2010.7 Isto.8 D. Sto ja no vić, Ulje na vo di. Ogle di iz isto ri je sa da šnjo sti Sr bi je, Be o grad 2010.9 D. Sto ja no vić, “Udž be ni ci isto ri je kao ogle da lo vre me na”, u: Rat ni štvo, pa tri-

o ti zam, pa tri jar hal nost, str. 77-105.

249

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

u to ku. Bi lo je po treb no “pro iz ve sti” na ci o nal nu i isto rij sku svest za sno va nu na ide ji o sop stve noj ve li či ni, sa mo sa ža lje nju, i na neo bič noj kom bi na ci ji na ci o nal ne aro gan ci je i sa mo vik ti mi za ci je. Ta kav cilj zah te vao je da se pro me ne i tom mo de lu pri la go de isto rij ske či nje ni ce, ta ko što su ne ke od njih iz bri sa ne iz isto ri je, ne ki ma je uma njen zna čaj, a ne ke oja ča ne da bi se do bio no vi mit ski na ra tiv.

Taj no vi mit ski na ra tiv imao je ne ko li ko ključ nih kom po nen ti. Ta ko je “na-rod”, ili tač ni je “Srp ski na rod” po stao osnov ni pro ta go nist isto ri je, što je bio i naj ve ći za o kret u od no su na pret hod no tu ma če nje isto ri je za sno va no na ide ji o kla snoj bor bi.10 “Na rod” je esen ci ja li zo van kao je din stve no bi će, go to vo kao bi o lo ška za jed ni ca, or ga-ni zam ko ji po ti re sve po seb no sti, in di vi du al no sti i sva ki plu ra li zam. Ta ko je u lek ci ji o Dru gom srp skom ustan ku, u ko joj je na ne pu ne dve stra ne dva de set pu ta upo tre bljen pri dev srp ski, pi sa lo: “Spo ra zum iz me đu Mi lo ša i Ma ra šli je mo gao je da za do vo lji srp-ski na rod sa mo pri vre me no”, i, ne što ka sni je u tek stu, “tu di plo mat sku bor bu srp skog na ro da po ma ga la je i Ru si ja”.11 Iz ve sno je da u tim do ga đa ji ma ni je uče stvo vao či tav srp ski na rod, kao što se po čet kom 19. ve ka ni je mo gao utvr di ti stav “na ro da” pre ma spo ra zu mu ko ji je pot pi sao knez Mi loš. Po seb no je ja sno da “na rod” ni je mo gao vo di ti di plo mat sku bor bu, već da je to bio po sao na ro či tih po sla ni ka. Ume sto da se đa ci ma ob ja sni da dru štvo ima svo je in sti tu ci je ko je oba vlja ju spe ci ja li zo va ne po slo ve i za to ima ju od go vor nost, si stem škol stva pre no si po pu li stič ki kon cept ko ji po ti re dru štvo i svo di ga na “pri rod nu” za jed ni cu.

Taj esen ci ja li stič ki kon cept na ci je za dr žan je i u na sta vi isto ri je po sle po li tič-kih pro me na 2000. go di ne.12 Udž be ni ci isto ri je pro me nje ni su vr lo br zo po sle pro me ne re ži ma, već 2002. go di ne. Ali, su šti na je osta la ista. Glav ni no si lac isto ri je ostao je ko lek-tiv, tj. srp ski na rod. Ta či nje ni ca od su štin skog je zna ča ja za odr ža va nje kon ti nu i te ta sa Mi lo še vi će vim si ste mom vred no sti. To je osno va an ti plu ral nog raz u me va nja dru štva, jer se sva ka “dru gost” vi di kao opa snost. Ta kvo raz u me va nje pro šlo sti i sa da šnjo sti su štin ski je auto ri ta ra no i su prot no nu žno sti kon ku ren ci je raz li či tih ide ja. Ono po ni šta va isto rij sko bo gat stvo i svo di ga na sa mo jed nu di men zi ju. U ta kvoj in ter pre ta ci ji isto ri je ne vi dlji ve su gru pe ko je su, u od re đe nim isto rij skim tre nu ci ma, ima le vi đe nje raz li či to od ve ćin skog, jer se, ka ko u pro šlo sti ta ko i u sa da šnjo sti, a pri o ri ne gi ra mo guć nost da je mo glo, ili da mo že, bi ti dru ga či je. Opo zi ci je u ta kvim knji ga ma ni ka da ne ma, jer bi nje no uvo đe nje u isto ri ju zna či lo na gri za nje mo no li ta i ru še nje mi ta o na ci ji kao or gan skoj za jed ni ci ko ja mi sli jed nu mi sao. Isto vre me no, ti me bi se po ka za lo da je u sva koj si tu a ci ji bi lo raz li či tih

10 Isto, str. 86-87.11 M. Pe ro vić, Isto ri ja za 7. raz red, Be o grad 1992, str. 63.12 O to me op šir ni je u: D. Sto ja no vić, Ulje na vo di, Be o grad 2010, str. 125-159.

250

Reč no. 83/29, 2013.

mo gu ćih re še nja i da uvek po sto ji vi še na či na da se pro blem re ši, što si stem ski ru ši auto-ri tar nu ma tri cu za sno va nu na jed noj isti ni.13

Ta kav kon cept pro šlo sti, ko ji se pro pa gi ra kroz si stem obra zo va nja u Sr bi ji, za sni va se na mi stič nom tu ma če nju sve ta. Po što ni su pred sta vlje ne al ter na ti ve, dru ga či ja mi šlje nja i dru ga mo gu ća re še nja ko ja su po sto ja la u pro šlo sti, sti če se uti sak da se na ci ja kre će za da tim prav cem, ko ji ni je mo gao bi ti po sle di ca ne či je sve sne od lu ke. Ti me se stva ra uti sak da je isto ri ja sud bi na. Ta kav uti sak po ja ča va se u jav nom go vo ru ko ri šće njem neo-d re đe nih gla gol skih ob li ka i for mu la ci ja kao što su “on da je do šao rat”, “de si le su nam se sank ci je”, “po go di la nas je in fla ci ja”, “sna šlo nas je bom bar do va nje”, či me se ja ča uti sak da ni ko ni je do neo od lu ku ko jim će se pu tem kre nu ti, da do ga đa ji ni su po sle di ce od lu ka vo de ćih lju di, već mi stič nog to ka isto ri je na ko ju po je din ci ili gru pe ne mo gu ima ti ni-kak vog uti ca ja. Ta ko, mi stič no tu ma če na ge o gra fi ja i isto ri ja od re đu ju “na še” po sto ja nje, či me se pre ko obra zo va nja uno si ira ci o nal nost u na čin mi šlje nja i su ge ri še pre pu šta nje sud bi ni na ko ju ni ko ne mo že uti ca ti. Ti me se osta je na si gur noj uda lje no sti od od go-vor nog, in di vi du a li zi ra nog dru štva ko je je sprem no da sno si po sle di ce svo jih po stu pa ka.

Uz to, isto ri ja se ta ko pred sta vlja kao stro go od re đen tok ko ji ima za cr ta ni cilj, što je, ka ko po ka zu je Karl Po per, osno va sva kog za tvo re nog, auto ri tar nog i ne de mo krat-skog dru štva.14 Ra di se o sli ci pro šlo sti sa fik si ra nim ci ljem, što je te melj sva ke to ta li tar ne uto pi je. Ra me uz ra me s tom kon cep ci jom na la zi se ona o ci klič nom kre ta nju vre me na, ko ja se, čak i u udž be ni ci ma isto ri je, ne dvo smi sle no za stu pa. Ta ko je, u udž be ni ku za 8. raz red iz Mi lo še vi će vog vre me na, u lek ci ji ko ja se od no si na po če tak ra ta u Ju go sla vi ji 1991. go di ne, pi sa lo: “Sko ro da je iden tič na si tu a ci ja kao 1941.”15 U da na šnjim udž be ni ci ma mo že mo na ći istu ide ju. Na gla še nim, bol do va nim slo vi ma u knji zi pi še : “Ta ko je 1991. go di ne iz gle da lo kao da se ne za vr še ni rat na sta vio po sle 50 go di na.”16 Ta re če ni ca ima ve li ki pro pa gand ni zna čaj, jer su ge ri še da se isto ri ja ci klič no vra ća, u vi še-ma nje pra vil-nim vre men skim raz ma ci ma i da se na nje no kre ta nje ne mo že uti ca ti. Za ta kvo mit sko tu ma če nje vre me na isto rij ske či nje ni ce ne ma ju ni ka kvog zna ča ja, pa ni one ko je go vo re o to me da 1991. i 1941. go di ne sko ro ni šta ni je bi lo isto, od svet skog i evrop skog kon tek sta do raz lo ga za ras pad dve ju go slo ven ske dr ža ve. Upr kos či nje ni ca ma, na me će se mo del mi-

13 O to me: D. Sto ja no vić, “Bal kan Hi story Work bo oks: Con se qu en ces and Ex pe ri en ces”, in: Euro pean Stu di es, vol.12, Uni ver sity of To kio, 2008, str. 15-163.

14 K. Po per, Otvo re no dru štvo i nje go vi ne pri ja te lji, Be o grad 1998.15 N. Ga će ša, Lj. Mla de no vić-Mak si mo vić, D. Mak si mo vić, Isto ri ja za 8. raz red,

1993, str. 156.16 K. Ni ko lić et al., Isto ri ja za 8. raz red, str. 126.

251

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

šlje nja po ko me se isto ri ja kre će po ne koj svo joj vo lji, kao nat pri rod na si la na ko ju lju di ne mo gu uti ca ti.

U ta kvom tu ma če nju isto ri je, nje ni glav ni no si o ci su na ro di, shva će ni kao or gan ska je di nje nja ko ja ima ju spe ci fič ne oso bi ne oba ve zu ju će za sve či ni o ce i za sva kog po je din ca. Te “oso bi ne” pri pa da ju po zna toj me to do lo gi ji ko ja je vla da la dru štve nim na-u ka ma iz me đu dva svet ska ra ta, ko ja je tra ga la za ka rak te ro lo gi ja ma na ro da ili ra sa i po-ka za la se kao po u zda na osno va ra si zma, jer nu žno vo di ka po re đe nju “ka rak te ra” na ro da i utvr đi va nju hi je rar hi je me đu nji ma. Po de la na “bo lje” i “go re” na ro de ne mi nov no stva ra ose ćaj vla sti te su per i or no sti i ja ča psi ho lo šku osno vu za kon flikt.

“Oso bi ne” ko je se, po mo ću na sta ve isto ri je, pri pi su ju srp skom na ro du ni su do ži ve le tran sfor ma ci ju po sle po li tič kih pro me na 2000. go di ne i od la ska Slo bo da na Mi-lo še vi ća s vla sti, pa je nji ho va ana li za za ni mlji va za pro u ča va nje kon ti nu i te ta i dis kon ti nu-i te ta iz me đu Mi lo še vi će ve i post-Mi lo še vi će ve Sr bi je. Tre ba po ći od či nje ni ce da je isto ri ja u udž be ni ci ma pri ka za na iz et no cen trič ne per spek ti ve, ko ja se re pro du ku je kroz če sto po na vlja nu sli ku o se bi kao “cen tru sve ta”. Udž be ni ci po na vlja ju ve o ma uti caj ni na ra tiv u srp skoj jav no sti po ko me su na srp skom pro sto ru za po či nja li i za vr ša va li se svet ski ra to vi. Ta ko je u knji zi za pred met Po zna va nje pri ro de i dru štva iz Mi lo še vi će vog vre me na pi sa-lo: “Cer skom bit kom je za po čeo Pr vi svet ski rat”,17 iako je rat po čeo pr vih da na av gu sta, a bit ka na Ce ru se od i gra la sre di nom av gu sta. Da se ne ra di o pro pu stu uka zu je i re če ni ca ko jom se ob ja šnja va kraj tog svet skog su ko ba. U lek ci ji po sve će noj tim do ga đa ji ma pi še da su “po sle Bu gar ske [na So lun skom fron tu – prim. D. S.] i Austro u gar ska i Ne mač ka pre-da le oruž je i ti me je Pr vi svet ski rat za vr šen”,18 či me se sti če uti sak da je za kraj ra ta bio pre su dan So lun ski front, da kle, po no vo “na še” ra ti šte.

Ra di se o kla sič nom ste re o ti pu o Bal ka nu kao bu re tu ba ru ta, ali ko ji u ovom či ta nju ima po zi tiv no zna če nje. Iako ta kve pret po stav ke ne ma ju isto rij sko po kri će, one ima ju pre su dan zna čaj za for mi ra nje sli ke o sop stve noj su per i or no sti i “iza bra no sti” vla-sti tog na ro da, ko ji ta ko do bi ja cen tra lnu po zi ci ju čak i u svet skim do ga đa ji ma.

Sli ka o “iza bra no sti” po seb nu sna gu sti če za hva lju ju ći di ho tom noj sli ci na-ro da ko ji je isto vre me no isto rij ski is pra van i žr tva svih su sed nih na ro da i ve li kih si la.19 U obra zov nom si ste mu i na sta vi isto ri je si ste mat ski se stva ra sna žna mit ska po ru ka da “mi ni ka da ni smo vo di li osva jač ke ra to ve”. Ona na sta je ta ko što se iz raz li či tih isto rij skih si tu-a ci ja pre ska ču oni tre nu ci u ko ji ma je Sr bi ja ima la i spro vo di la osva jač ke pla no ve pre ma

17 B. Vla ho vić, B. Mi haj lo vić, Po zna va nje pri ro de i dru štva, Be o grad 1997, str. 53.18 Isto, str. 55.19 O to me op šir ni je: D. Sto ja no vić, “Udž be ni ci isto ri je kao ogle da lo vre me-

na”, str. 92-93.

252

Reč no. 83/29, 2013.

okol nim ze mlja ma, ta ko da u udž be ni ci ma ne ma si tu a ci ja ko je bi de man to va le tu po ru ku. Na na sta vi isto ri je se, ta ko, ne uči o po li ti ci srp skih vla da pre ma Ko so vu i Ma ke do ni ji to-kom 19. ve ka; ili o ra tu pro tiv Bu gar ske 1885. go di ne, kao što se ni ne po mi nje vi še po-ku ša ja pri pa ja nja se ver ne Al ba ni je Sr bi ji to kom Bal kan skih ra to va.20 Srp ska na ci o nal na po li ti ka opi su je se u na sta vi isto ri je is klju či vo kao de fan ziv na, či me se sti če in dul gen ci ja za sve po te ze sa da šnje po li ti ke.

Ta ko for mi ra noj mit skoj sli ci do pri no si i tu ma če nje po ko me su se na ši su-sed ni na ro di u dva svet ska ra ta na la zi li na po gre šnim, gu bit nič kim stra na ma, a “mi” smo im, ka sni je, pri hva ta ju ći ih u za jed nič ku ju go slo ven sku dr ža vu, pri ba vlja li oprost i do vo di li ih na stra nu po bed ni ka. Ta ko i u da na šnjim udž be ni ci ma pi še: “Sr bi ja je na kra ju Pr vog svet skog ra ta sta la u ta bor rat nih po bed ni ka. Ti me je, po red osta log, omo gu ći la osta lim ju go slo ven skim na ro di ma da for mi ra njem ju go slo ven ske dr ža ve na pu ste stra nu po ra že nih i da se pri klju če po bed ni ci ma.”21

Ta “kva li ta tiv na” raz li ka iz me đu “nas” i “njih” ključ na je za iz grad nju aro-gant nog kon cep ta na ci o nal nog iden ti te ta, ko ji se ja ča fak to graf skim ma ni pu la ci ja ma ko je po ka zu ju da smo “mi” uvek bi li na po bed nič koj stra ni isto ri je.22 Da bi se ta kva sli ka po sti gla bi lo je po treb no une ti po seb na tu ma če nja za one isto rij ske si tu a ci je u ko ji ma je srp ska stra na bi la po ra že na. U ne kim slu ča je vi ma po ra zi se pre ska ču i te si-tu a ci je su iz ba če ne iz isto rij skog to ka. Naj bo lji pri mer za to su ne u spe šni po ku ša ji da se za u zme se ver na Al ba ni ja i obez be di iz la zak Sr bi je na mo re. Voj ne kam pa nje to kom 1912. i 1913. go di ne ni su na ve de ne, kao ni či nje ni ca da su sve ve li ke si le za jed nič kim upo zo re nji ma i pret nja ma uti ca le na srp sku vla du da tri pu ta po vu če tru pe ko je su, u te škim uslo vi ma, pre ko Pro kle ti ja, tri pu ta sti gle do svog rat nog ci lja. U dru gim slu ča-je vi ma, u ko ji ma ni je bi lo mo gu će pre sko či ti či tav do ga đaj (slu čaj ra ta pro tiv Bu gar ske 1885. go di ne), po raz se upa dlji vo de talj no obra zla že, što se ina če ne či ni s po be da ma. Ti me se sti če uti sak da se po be de pod ra zu me va ju, dok je za po ra ze bi lo ne kih po-seb nih, go to vo va ni sto rij skih raz lo ga. Pre ćut ki va njem sop stve nih po ra za ili nji ho vim “ori gi nal nim tu ma če nji ma” ja ča se “po bed nič ki men ta li tet”, či me se i bu du će ge ne-ra ci je ohra bru ju na rat no re še nje pro ble ma, jer isto ri ja slu ži kao ne ka ga ran ci ja da, i u bu duć no sti, Sr bi ja mo že bi ti sa mo na po bed nič koj stra ni. To je još je dan do da tak ja ča nju sve sti o sop stve noj su per i or no sti.

20 Isto, str. 91-93.21 S. Ra jić, K. Ni ko lić, N. Jo va no vić, Isto ri ja za 8. raz red, Be o grad 2005, str. 94.22 Op šir ni je u: D. Sto ja no vić, “Udž be ni ci isto ri je kao ogle da lo vre me na”,

str. 92-93.

253

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Dru ga va žna mi te ma ko ja se mo že na ći u udž be ni ci ma isto ri je je ste ona o na-ci ji-žr tvi.23 Po la zi se od to ga da je, upr kos sop stve noj isto rij skoj is prav no sti, “naš na rod” bio isto rij ska žr tva sko ro svih su sed nih, pa i uda lje ni jih na ro da. Ti me se stva ra uti sak mu če ni štva, naj če šće is ka za nog ko ri šće njem poj ma “Gol go ta” u opi si va nju ra znih isto-rij skih si tu a ci ja. Ko ri šće njem bi blij skih me ta fo ra ja ča ju se slo je vi isto rij ske i na ci o nal ne sve sti ko ji ob li ku ju sli ku na ro da-stra dal ni ka, raz li či tog od dru gih, ko ji je, upr kos svim is ku ša va nji ma, ostao “is pra van”.

Va žno je na gla si ti da se zlo či ni nad Sr bi ma opi su ju u škol skim knji ga ma na-ro či to bru tal nim je zi kom, či me se gra di svest o “ge no ci di ra nom na ro du”. Kao do kaz te tvrd nje mo gu se ana li zi ra ti na slo vi po gla vlja u udž be ni ku za pred met Pri ro da i dru štvo iz Mi lo še vi će vog vre me na, na me nje nog đa ci ma od de vet go di na. Oni ta da sti ču pr va zna nja o pro šlo sti, a kao je di ne in for ma ci je po nu đe ne su im sle de će na stav ne je di ni ce: “Na ši pre-ci, “Na je zda Tu ra ka”, “Rop stvo pod Tur ci ma”, “Pr vi srp ski usta nak”, “Pr vi svet ski rat”, “Oslo bo đe nje Sr bi je”, “Dru gi svet ski rat”, “Sr bi ja pod oku pa to ri ma i nji ho vim sa rad ni-ci ma”, “Oslo bo đe nje Sr bi je”, “Za slu žni bor ci za slo bo du”.24 Zbog to ga što ni je do šlo do su štin ske pro me ne na stav nih pro gra ma, te lek ci je su osta le ne iz me nje ne i u da na šnjim knji ga ma za Po zna va nje pri ro de i dru štva, one i da lje ob li ku ju pr vu svest o pro šlo sti. Ta ko kon ci pi ran sa dr žaj pred me ta ja sno su ge ri še đa ci ma da je pro šlost sa mo pu ki zbir ra to va i stra da nja, či me se ša lje po ru ka da je to naj va žni ji sa dr žaj pro šlo sti.

To po tvr đu je i iz bor fo to gra fi ja u knji zi za Po zna va nje pri ro de i dru štva, ko-je ja ča ju bru tal nu sli ku pro šlo sti. Re dom, one su po re đa ne ova ko: Spo me ni ci rat ni ci ma po gi nu lim u raz li či tim ra to vi ma, Sve ti Sa va, Bit ka na Ko so vu 1389, Spo me nik Ko sov skim ju na ci ma u Kru šev cu, Na rod u zbe gu pred Tur ci ma, Sli ke vo đa srp skih usta na ka, Slav ne srp ske voj sko vo đe iz Pr vog svet skog ra ta, Po vla če nje pre ko Al ba ni je, Be o grad u ru še vi na-ma po sle bom bar do va nja 1941, Spo me ni ci po gi nu li ma u Dru gom svet skom ra tu.25 Ta kve fo to gra fi je ne mi nov no kod ne pri pre mlje ne de ce stva ra ju ank si o znost i psi ho lo šku osno vu za osve tu.

Tom vi zu el nom ma te ri ja lu tre ba do da ti je zik i stil ko jim su pi sa ni udž be ni ci. To se mo že ilu stro va ti ci ta tom iz udž be ni ka na me nje nog če tr na e sto go di šnja ci ma iz ko jeg je uči lo sko ro 10 ge ne ra ci ja uče ni ka u Mi lo še vi će vom vre me nu: “Ja se no vač ki lo go ra ši su kla ni no že vi ma, ubi ja ni bra dva ma, se ki ra ma, če ki ći ma, ma lje vi ma i gvo zde nim po lu ga ma,

23 Op šir ni je: D. Sto ja no vić, “Udž be ni ci isto ri je kao ogle da lo vre me na”, str. 94-96.

24 B. Vla ho vić, B. Mi ha i lo vić, Pri ro da i dru štvo za 3. raz red osnov ne ško le, Be o grad 1997.

25 Isto.

254

Reč no. 83/29, 2013.

stre lja ni i spa lji va ni u kre ma to ri ju mi ma, ži vi ku va ni u ko tlo vi ma, ve ša ni, sa ti ra ni gla đu, že đu i hlad no ćom jer se u lo go ru ži ve lo bez hra ne i vo de.”26

Do mi na ci ja ta kvih sli ka iz pro šlo sti uti če na stva ra nje na ro či tog od no sa pre ma smr ti, ko ja ima ključ no me sto u do mi nant nom na ci o nal nom mi tu. Kroz na sta vu isto ri je pro pa gi ra se kon cept “mu če nič ke” smr ti po je di na ca ili de lo va ko lek ti va, ko ja se su ge ri še kao mo del po želj nog i pre po ru če nog po na ša nja. Ta po ru ka ša lje se na raz ne na či ne. Ka da su po je din ci u pi ta nju, glo ri fi ku je se smrt onih ko ji su svo je ži vo te žr tvo va li za slo bo du. To je do ve lo do to ga da je pr vi put u udž be ni ci ma iz Mi lo še vi će vog vre me na Ga vri lo Prin cip, aten ta tor ko ji je u Sa ra je vu 1914. usmr tio Fran ca Fer di nan da i nje go vu že nu pro gla šen srp skim ju na kom,27 što je za dr ža no i u da na šnjim udž be ni ci ma.

Dru gi ni vo od no sa pre ma smr ti mo že mo na ći u lek ci ja ma u ko ji ma se ve li ča “pre zir pre ma smr ti”, či me se pro pa gi ra he roj ski ko deks po na ša nja, po ko me se umi ra nje za sop stve nu na ci ju do ži vlja va kao naj va žni ji smi sao ži vo ta. U udž be ni ci ma iz Mi lo še vi će-vog vre me na već se u 3. raz re du osnov ne ško le (uz rast od de vet go di na) pla si ra la ta ide ja i to ci ti ra njem ne spor nog na ci o nal nog auto ri te ta ka kav je Vuk Ka ra džić. Ta kav tekst zbog ar ha ič nog je zi ka ko jim je na pi san ima pri zvuk auten tič no sti, ko jim se tom sta vu do da je auto ri tet. Sla ve ći haj du ke i nji ho vu bor bu pro tiv osman ske vla sti, udž be nik su ge ri še is-pra van obra zac od no sa pre ma smr ti: “Kad ko ga uhva te i od ve du da ga na bi ju na ko lac, on po naj vi še pe va iz gla sa, po ka zu ju ći da ne ma ri za ži vot.”28

Od nos pre ma smr ti ni je iz me njen ni u naj no vi joj ge ne ra ci ji udž be ni ka, ob-ja vlje noj po sle Mi lo še vi će vog od la ska. Po seb no je pa te tič no opi sa no sta nje to kom Pr vog svet skog ra ta, po no vo uz ne sma nje nu glo ri fi ka ci ju smr ti i sa mo žr tvo va nja: “Sva ko dnev ni ži vot u mno gim kra je vi ma Sr bi je pre tvo rio se u ep ski pr kos oku pa to ru. Mno gi osu đe ni ci na smrt, ka ko su za be le ži le oku pa ci o ne vla sti, dr ža li su se ju nač ki i tu ni ka ko ni je reč o la-žnoj po zi, ne go o zna ku od luč no sti, du hov ne srdž be i pre zi ra nja ne pri ja te lja... Iz Va lje va je iz ve šta va no da smrt nu ka znu i mu škar ci i že ne do če ku ju sto ič ki mir no. Ta ko se oku pa-tor u Sr bi ji su o čio sa iz u zet nim po li tič kim mo ra lom po ko re nih, bez pri me ra u mo der noj evrop skoj isto ri ji. Smrt na ka zna iz gu bi la je sva ku efi ka snost. Smr ti se ni ko ni je pla šio.”29

Udž be ni ci na sta li po sle po li tič kih pro me na u Sr bi ji po ka za li su du bin sku ide-o lo šku po ve za nost s oni ma iz Mi lo še vi će vog vre me na. Naj ve će slič no sti su upra vo u mit-skom od no su pre ma pro šlo sti i ve li ča nju ko lek ti vi stič kih, na ci o na li stič kih i pred mo der nih vred no sti. Auto ri tar na i pa tri jar hal na iden ti tet ska ma tri ca osta je ključ ni mo del. Isto ri ja

26 N. Ga će ša, Isto ri ja za 8. raz red, str. 172.27 Isto, str. 173.28 B. Vla ho vić, B. Mi ha i lo vić, Pri ro da i dru štvo, str. 56.29 K. Ni ko lić i dr., Isto ri ja za 3. i 4. raz red gim na zi je, str. 82.

255

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

se nu di kao fa tum i me ta fi zič ko zlo pred ko jim se ne osta vlja pro stor iz bo ra. Du žnost po-je di na ca osta je ja sno de fi ni sa na kroz pod vr ga va nje ko lek ti vu i nje go voj “isto rij skoj sud bi-ni”, ko ja se ci klič no po na vlja. Ti me se is klju ču je sva ka mo guć nost mul ti per spek tiv no sti, pri ka zi va nja isto ri je kao po lja iz bo ra i kon ku ren ci je raz li či tih gle di šta. Ga ji se mo no lit na sli ka “na ro da” ko ja bri še sva ki kon cept lič ne od go vor no sti, jer su po je din ci uto plje ni u ko lek tiv i nje mu u pot pu no sti pod re đe ni. Ta ko se raz vi ja ira ci o nal ni od nos pre ma pro-šlo sti, a sa mim tim i pre ma sa da šnjo sti, a tre nu tak su o ča va nja s pro šlo šću po no vo od la že. Iz na sta ve isto ri je i da lje su is klju če ni prin ci pi kri tič kog mi šlje nja, kom pa ra tiv nog i mul-ti per spek tiv nog po sma tra nja pro šlo sti ko ji bi omo gu ći li obra zo va nje gra đa na “ot por ni jih” na ma ni pu la ci je i sprem ni jih da kao od go vor ni po je din ci poč nu ak tiv ni je da uče stvu ju u iz grad nji otvo re nog, de mo krat skog dru štva.

ra gi či ta o če,Do zvo li mi da moj pri log zbor ni ku s Kon fe ren ci je ne pre pra vljam, osim ko li ko je po treb no da na pa pi ru sa ču va ne što od im pro vi za ci je na ko ju sam se oslo nio u iz la ga nju. Za to će mi bi ti po tre ban pri po vje dač, da na po čet ku opi še ci je lu sce nu. U naj kra ćem: su te ren ho te la Bal kan u Be o gra du, uska sa la ma lo na la kat, lje vlje, gle da no iz pu bli ke, po di jum, na nje mu sto, za sto lom mo de ra torka i iz la ga či, de šnje pro jek cij-sko plat no, sa svim de sno go vor ni ca. Pra ti mo Ne na da Ve lič ko vi ća ka ko sa mo u vje re no pre la zi taj put s de sna uli je vo (iz nje go ve per spek ti ve) i pri kop ča va svoj naj-no vi ji, naj br ži, naj ta nji i naj lak ši lap top za ka blo ve pro jek to ra. Za tim ču je mo i nje gov glas:

– Do bro, dok se ov dje teh ni ka vra ti se bi, da ja is pri čam je dan vic, a ima ve ze sa obra zo va njem...

Pu bli ka ne vi di ja sno da se za go vor ni com od i gra va dra ma (opet iz per spek ti ve go vor ni ka); ekran lap to pa se za mr znuo. Ope ra tiv ni si stem se šo ki rao u su sre tu s ne ko o pe ra tiv nim ka blo vi ma. Sre ćom, na sce ni je ve li ki im pro vi za tor, i sko ro da mu je dra go što se to de si lo, i što mo že na jed noj ozbilj noj kon fe ren ci ji bez gri že sa vje sti pri ča ti vi ce ve. To mu je do bro do-šlo i kao pri li ka da po ni šti po zi tiv ne efek te pret hod-nog iz la ga nja Du brav ke Sto ja no vić. (Ko ja bi ina če svu gdje tre ba la go vo ri ti ili je di na ili po sljed nja, jer go vo ri ne sa mo tač no i pa met no ne go i du ho vi to, pa je čo vje ku po sli je nje te ško dr ža ti pa žnju slu ša la ca).

– Du brav ka je uče sni ci ma knji žev nog fe sti va la Na po la pu ta u užič koj gim na zi ji pri ča la o ka na li za-ci ji. Da kle, po kva ri se ka na li za ci ja u jed nom gra du i poč ne iz šah ta da ku lja i da se raz li va po uli ci ono zbog če ga ka na li za ci ja ina če po sto ji. Do đe maj stor sa svo jim še gr tom i ka že sad će mo mi to po pra vi ti.

NA CI O NA LI ZAM U OBRA ZO VA NJU, NAPRI MJE RU DEJ TON SKE BO SNE I HER CE GO VI NENE NAD VE LIČ KO VIĆ

D

258

Reč no. 83/29, 2013.

Za tra ži od še gr ta fran cu ski ključ, ovaj mu da, on za vr ne ru kav do lak ta, i za ro ni ru ku s klju čem u šaht. Me đu tim, ni šta. On da on ski ne ko šu lju, ma ji cu, ka že še gr tu daj če kić, ski ne ko šu lju i obje ru ke u šaht, udri, udri, ni šta. On da on ski ne pan ta lo ne, ci pe le, sve, osta ne u ga ća ma, ka že še gr tu daj mi alat, i s tor bom sko či u šaht. Pro đe par mi nu ta, od-jed nom, sva ona ka na li za ci ja što se iz li la, sr rr rrrk, vra ti se na zad u šaht. Od o zdo iz la zi maj stor, bri še li ce, gla di ko su, i ona ko sav po no san ka že še gr tu: Gle daj ma li i uči, ne ćeš či tav ži vot alat do da vat.

Pu bli ka se smi je, Ve lič ko vić jed nim okom pra ti raz voj sta nja na mo ni to ru, dru gim ras-po lo že nje u sa li. Okol no sti su ta kve da ima vre me na ob ja sni ti ve zu iz me đu is pri ča nog vi ca i te me kon fe ren ci je.

– Ka kve ve ze ima ovaj vic s na šom te mom? Vi zna te da sad po sto ji mno go uni ver zi te ta, Lju blja na, Ba nja Lu ka, Sa ra je vo, Be o grad, Niš, Kra gu je vac, Za greb, Ri je ka, Pu la... i na svim tim uni ver zi te ti ma na od sje ci ma za knji žev nost ra de ne ki pro fe so ri, ko ji ima ju asi sten te, ra de ne ki do cen ti i svi oni, da bi na pre do va li, mo ra ju da ima ju ne ka kve bo do ve, a da bi ima li bo do ve, mo ra ju da pi šu ne ka kve ra do ve i da ih jed ni dru gi ma sa op-šta va ju na na uč nim sku po vi ma i za to ne ma ju vre me na da se ba ve ka na li za ci jom. A ja sam od lu čio da se ba vim ka na li za ci jom, i za to ne sti žem da pi šem ra do ve i kad me ne ko po zo ve na te sku po ve ja odem uvi jek s istom pri čom o či tan ka ma. U svom sam dok to ra tu po ka zao da one ni su do bre. One su kao po kva ren šaht iz ko jeg stal no ku lja smrad, i sa mo od opi-si va nja i ana li ze pri mje ra iz tih či tan ki mo gao bih da na u ku jem po sku po vi ma do pen zi je. Ali stvar je, mi slim, u to me da od na u ke ima ko ri sti još ne ko osim sa ku plja ča bo do va. A u ovom kon kret nom slu ča ju to bi tre ba la bi ti pri je svih osta lih dje ca. Ona za slu žu ju bo lje či tan ke, i bo lje obra zo va nje. Ta ko da na u ko va nje, iz mo je per spek ti ve, zna či kre i ra nje al-ter na tiv nih či tan ki, po le mi ke s re cen zen ti ma, sva đu sa mi ni stri ma, pi sa nje sa ti re na te mu obra zo va nja, pri do bi ja nje stu de na ta za al ter na tiv ni pri stup.

Ka blo vi i pro jek tor još su neo d luč ni u ve zi s pri hva ta njem ne po zna tog ope ra tiv nog si ste-ma. Ve lič ko vić na sta vlja da za ba vlja pu bli ku:

– E sad, či me se ne ba vim, dok pi šem žal be i tu žbe i po le mič ke tek sto ve? Na-pra vio sam je dan upit nik, či sto da vas za ba vim ma lo na po čet ku, dok se teh ni ka ne opo ra vi od šo ka. Po ku šaj te da po go di te ko ji je od na slo va, ma gi star skih ili dok tor skih te za iz mi-šljen, a ko ji stvar no po sto ji: Evro vi zi ja kao si mu la krum; Vu ko vi pje va či i elek trič ne gu sle; Cen zu ra iza pe tog slo ga, u svad be nom de se ter cu kra ji ških pi sa ma od Av de Hu me Me đe do vi ća; Od goj ni aspek ti do ma goj ne gan ge u do mljub noj po e zi ji do mo vin skog ra ta; Fe mi ni stič ko či ta nje re ce pa ta u Tu tu ru zi i šah-Me ci od Ali je Na met ka; Dis-kur ziv ni pri stup kon cep tu sti li stič ke mo to ri ke dvo takt nog džen der iden ti te ta; Bi nar ni kod u po vla šće nim po zi ci ja ma tek sta, na pri mje ru na slo va 11 hi lja da bu zdo va na, 1001 noć, 101 dal ma ti nac; Ve znik “i” u za vi sno-ne za vi snim

259

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

re če ni ca ma na pri mje ri ma go vo ra u La švan skoj do li ni i oko li ni Usto ko li ne; Mi gra ci ja ste ća ka u bo san sko her ce go-vač koj knji žev no sti; Re flek si ja ta u pre no si ma li ge šam pi o na; Do pri nos pro ze u far me ri ca ma iz San dža ka ra nom ot kri va nju doj ke; “Je že va ku ći ca”, de mi nu tiv kao me ta fo ra di ja spo re.

Mi slim da teh ni ka ra di, do sta sam vas za ba vljao, sad pre la zi mo na te mu: Na ci o-na li zam u bo san sko her ce go vač kim či tan ka ma. Po što ste me uglav nom svi u ovoj sa li već slu ša li, ja ću se sa da obra ća ti pro fe so ru Fein ber gu i pro fe so ru Appleu. Nji ma ću po ku ša ti da ob ja snim ka ko to iz gle da u ze mlji iz ko je do la zim, u Bo sni i Her ce go vi ni.

(Na plat nu se vi di ad mi ni stra tiv na kar ta Bo sne i Her ce go vi ne s raz li či to obo je nim ad mi ni stra tiv nim je di ni ca ma, en ti te ti ma i kan to ni ma.)

– Bo sna i Her ce go vi na je u Dej to nu, u okvi ru Mi rov nog spo ra zu ma, po di je lje na na dvi je po lo vi ne, tzv. en ti te te. Od to ga je jed na po lo vi na Re pu bli ka Srp ska u ko joj su ve ći na Sr bi, a dru ga po lo vi na tzv. Fe de ra ci ja, u ko joj su ve ći na, sva ko na svo jim pod ruč ji ma, Bo šnja ci i Hr va ti. Fe de ra ci ja je po di je lje na na de set cje li na, kan to na. To su ovi ma nji ko ma di ći, ozna če ni rim skim bro je vi ma. U ve zi s ovom dej ton skom pro jek ci jom za ni ma nas či nje ni ca da su mi rov nim spo ra zu mom voj ska, mo ne tar na i vanj ska po li ti ka, re ci mo, osta vlje ne u nad le žno sti dr ža ve, a obra zo va nje je spu šte no na ni že ni voe. Ta ko da sa da obra zo va njem upra vlja je da na est mi ni star sta va za obra zo va nje, ko ja su ne za vi sna jed no od dru gog. De set ih je za sva ki kan ton po jed no, je da na e sto je Re pu bli ke Srp ske, i u Di strik tu Brč ko nad le-žna je ne ka vla di na agen ci ja. Ali da ne bi stva ri bi le ta ko jed no stav ne, po sto ji i Fe de ral no mi ni star stvo obra zo va nja, ko je ne ma ni ka kve in ge ren ci je, osim da odo bra va udž be ni ke. Ali o to me mo žda ka sni je.

Na te re nu stva ri sto je ne što ma lo dru ga či je. Ova kom pli ko va na sli ka se mi je-nja kad za vi ri te u knji ge iz ko jih dje ca uče. On da shva ti te da ne ma baš 11 ili 12 kom ple ta raz li či tih udž be ni ka, ne go ot pri li ke tri.

(Na plat nu se po ka že kar ta Bo sne i Her ce go vi ne, ali sa da po di je lje na na tri obo je ne po vr ši ne, pla vu, ze le nu i cr ve nu.)

– Ove cr ve ne te ri to ri je su, po jed no sta vlje no, srp ske ško le, pla ve su hr vat ske, ze le ne bo-šnjač ke. Ta mo gdje su dje ca jed ne na ci je u ve ći ni, ta mo se ra di po pro gra mu te na ci je, ko ja je tu go spo dar. Stva ri iz gle da ju jed no stav no i svi bi tre ba li s ti me da bu du sret ni i za-do volj ni. Bi lo je ne kih pro ble ma, kad su ot kri li da po sto je ne ka mje sta u Bo sni gdje ima pod jed na ko, re ci mo Bo šnja ka i Hr va ta, a ima ju sa mo jed nu zgra du. E sad, ka ko da idu dje ca u istu ško lu, a da ra de po raz li či tim pro gra mi ma. I do šli su, moj ko le ga sa Od sje ka je ta da bio mi ni star za obra zo va nje, i do šli su, za jed no sa OSCE-om, na re vo lu ci o nar nu

260

Reč no. 83/29, 2013.

ide ju da po di je le ško lu. To se da nas zo ve dvi je ško le pod jed nim kro vom. Smi sli li su da dje ca bo šnjač ka idu u pri ze mlje, a hr vat ska da idu na pr vi sprat (ili obr nu to, ali ni je va žno) i po mo guć no sti da im ne po či nju ča so vi u isto vri je me, da se ne bi sre ta li na ve li kom od mo ru. Ni ko se pre vi še ni je bu nio, svi ma je to bi lo ok. Tek ne dav no su ne ke ne vla di ne or ga ni za ci je u Bo sni i Her ce go vi ni pod ni je le tu žbu okru žnom su du u Mo sta ru, ko ji je svo jom pre su-dom tu prak su pro gla sio pro tiv u stav nom i dis kri mi ni ra ju ćom. Ali ško la i da lje, i na kon te pre su de ra di na isti na čin i ni ko za pra vo ne ma ide ju ka ko bi se sad ta pre su da pri mi je ni la.

(No vi slajd: de se tak dje ce oko škol ske klu pe na smi je še no gle da u objek tiv. Na klu pi je ne ko li ko otvo re nih udž be ni ka i sve ski.)

– Kad bi ste sad pi ta li lju de od go vor ne za obra zov nu prak su u Bo sni i Her ce go vi ni ka kvo je sta nje u škol stvu, oni bi ga opi sa li ova ko. Ne ka dje ca su tu, ma šu, sret na su, idu u ško-lu, za do volj na su. Ono što ja po ku ša vam da po ka žem je ste da ta sli ka ne iz gle da baš ta ko, ne go ova ko.

(Ista sli ka, ali sa da na če li ma dje ce sto je akro ni mi po li tič kih stra na ka; SDS, HDZ, SDA, SDP itd.)

– Pro fe so ri iz ino stran stva tre ba da zna ju da su ovo skra će ni ce po li tič kih stra na ka u Bo-sni i Her ce go vi ni i da su sve od re da, osim jed ne, ko ja se pra vi da to ni je, na ci o na li stič ke. Da kle, sva ova slo va na dje či jim če li ma u su šti ni zna če da iza tih slo va sto je gru pe, ko je su za in te re so va ne da pu tem obra zo va nja, od naj ma njih dje či jih no gu, pro mo vi šu svo je na ci o na li stič ke in te re se i da na taj na čin ta dje ca po sta nu ne sa mo nji ho vi gla sa či, ne go i nji ho vi kup ci i nji ho ve slu ge, ili šta već tre ba. Jer te stran ke sa mo pri vid no oku plja ju lju de oko ne kih ide ja i vri jed no sti, a pra ktič no su to fi li ja le po ro dič nog bi zni sa, da kle eko no-mi je na ci o na li stič kih i na ci o nal nih eli ta.

(Još jed nom ista sli ka, ali sa da se ja sno vi di sa mo jed no di je te, sva osta la su za ma-glje na, bli je da, ne pre po zna tlji va.)

– Re zul tat su ško le i raz re di u ko ji ma se vi di sa mo svoj. Tu đi, dru gi, osta li, stra ni, oni su za ne ma re ni, o nji ho vim se in te re si ma ne vo di jed na ko ra ču na. Re zul tat je, da kle, dis kri-mi na ci ja dje ce. Po ra zan pa ra doks je da će dis kri mi na ci je bi ti sve ma nje što su odje lje nja et nič ki či sti ja. Na ci o na li zam, kao dis kri mi ni ra ju ća ide o lo gi ja u škol skoj prak si u Bo sni i Her ce go vi ni mo že se osla bi ti ili ne u tra li sa ti sa mo in si sti ra njem na onim di je lo vi ma za ko na ko ji ka žu da obra zo va nje tre ba da slu ži dje te tu. Do dao bih: dje te tu, ne ro di te lju.

261

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

(No vi slajd:Okvir ni za kon BiH [vri jed no sti ka uni ver zal nom]Kan to nal ni za ko ni, za kon RS i DB [vri jed no sti ka par ti ku lar nom]Na stav ni pla no vi i pro gra mi [o pe ra ci o na li za ci ja])

– Mi u Bo sni i Her ce go vi ni ima mo ne što što se zo ve okvir ni za kon o obra zo va nju i do ni je li smo ga za to što je to me đu na rod na za jed ni ca tra ži la od nas. Ne ma mo dr žav no mi ni star stvo ko je bi pro vo di lo taj za kon, ne ma mo slu žbe ko je bi se ti me ba vi le, on je prak tič no – sim bo-li čan. Ima mo re pu blič ki, to zna či Re pu bli ke Srp ske, i kan to nal ne za ko ne, ko ji su oba ve zni i po ko ji ma se da lje sve od vi ja. Kad či ta te taj okvir ni za kon, ko ji smo mi na pra vi li da bi nam Evro pa re kla – Evo, baš ste su per! – vi vi di te da je ta mo u pr vom pla nu iz ri či to ja sna ori jen ta ci ja ka uni ver zal nim vri jed no sti ma. Sko ro da bi sva ko ko na šu ško lu za vr ši mo gao da po sta ne za stup nik lju di za od bra nu ljud skih pra va, za afir ma ci ju Po ve lje Uje di nje nih na ci ja. Me đu tim kad se sad pre đe na en ti tet ske i kan to nal ne za ko ne, ko ji su za i sta ope ra-tiv ni, on da se ta ori jen ta ci ja ka uni ver zal nim vri jed no sti ma iz gu bi i vi do bi je te u pr vom pla nu oču va nje na ci o nal ne kul tu re, oču va nje tra di ci je, nje go va nje isto rij skih vri jed no sti itd. Ukrat ko, sve što je na ci ji bit no to se u za ko nu pro gla si ci ljem obra zo va nja. Iz to ga pro-iz la ze da lje na stav ni pla no vi i pro gra mi, ko ji su struč na ope ra ci o na li za ci ja. U to me uče stvu ju ko le ge s mog od sje ka, s dru gih od sje ka, naj če šće oni isti ko ji su sku plja njem bo do va po sku po vi ma ste kli na uč na zva nja i ti tu le i pu tem njih mo guć nost i pra vo da le gi ti mi šu in te-re se na ci o na li zma u obra zo va nju i od lu ke ve za ne za to šta dje ca u ško li tre ba da ra de a šta ne i šta tre ba a šta ne tre ba da zna ju.

(Slje de ći slajd:Svr ha obra zo va nja je da, kroz op ti mal ni in te lek tu al ni, fi zič ki, mo ral ni i dru štve ni raz voj po je din ca, u skla du s nje go vim mo guć no sti ma i spo sob no sti ma, do pri ne se stva ra nju dru štva za sno va nog na vla da vi ni za ko na i po šti va nju ljud skih pra va, te do pri ne se nje go vom eko nom skom raz vo ju ko ji će osi gu ra ti naj bo lji ži vot ni stan dard za sve gra đa ne. [Iz Okvir nog za ko na o obra zo va nju u BiH])

– Ovo je, da kle, tekst iz okvir nog za ko na i pret po sta vljam da bi smo te ško mo gli na ći ne ku ozbilj nu pri mjed bu na to što ov dje pi še. Na ovom mje stu či ni mi se po treb nim po zva ti u po moć Lo ren sa Kol ber ga. Nje mu du gu jem va žne ar gu men te kad pri hva tam da je ško la mje sto gdje se raz vi ja mo ral, ili, bo lje, spo sob nost mo ral nog ra su đi va nja. Mi svoj mo ral mo že mo raz vi ja ti kao što raz vi ja mo i svo je in te lek tu al ne spo sob no sti, emo tiv ne itd. Za ni-mlji vo je da mi ne ma mo ni ti jed nu nje go vu knji gu pre ve de nu na naš je zik. Slje de ći slajd je moj pre vod, a to zna či da mo žda ne ma ve ze s Kol ber gom. Evo, da vi di te šta je do bi je no u pre vo du:

262

Reč no. 83/29, 2013.

(Slajd:Kol berg: Šest ste pe ni ca mo ral nog raz vo ja

A. Pred kon ven ci o nal ni ni vo1. Ori jen ta ci ja pre ma ka zni i na gra di. / Oso ba na sto ji iz bje ći ka znu. Mo ral je sve den na po na ša nje ko je obez bje đu je ugo du. Ne mo ral no je ono zbog če ga smo ka žnje ni, mo ral no je ono zbog če ga smo na gra đe ni. Ka rak te ri sti čan za pe riod upu će no sti dje te ta na maj ku. Ra no dje tinj stvo.2. Ori jen ta ci ja na se be. / Ego i stič ka fa za. Oso ba po sta je svje sna i dru gih in di vi dua, ko je ta ko đer ima ju vla-sti te, dru ga či je po tre be, če sto u su ko bu s nje nom. Mo ral se shva ta re la tiv no. Is prav no je ono što je u mom in te re su, jer to va ži za sve, pa i za me ne.

B. Kon ven ci o nal ni ni vo3. Ori jen ta ci ja na bli žnje. / Oso ba po sta je svje sna ko lek tiv nih vri jed no sti, ali su one ogra ni če ne na po ro di cu ili pri ja te lje (isto mi šlje ni ke). Ugo da se po sti že po na ša njem ko je je ugod no i ko lek ti vu, a ne sa mo po je din cu.4. Ori jen ta ci ja na dru štvo/za jed ni cu za ko na. / Mo ral se do ži vlja va kao oda nost za ko ni ma. Mo ra lan je onaj ko po štu je i bra ni za kon. Za ko ni su u in te re su za jed ni ce, i u in te re su po je din ca. Po je din cu je ugod no pod za šti tom za ko na, i on bra ni za kon jer ta ko bra ni se be. Svi jest pre po zna je svoj ko lek tiv u za jed ni ci po je din ca ko ja je prav na i eko nom ska, a ne rod na i ple men ska.

C. Post kon ven ci o nal ni ni vo5. Ori jen ta ci ja na in di vi du al na pra va. / Dru štvo mo že ima ti za ko ne ko ji ni su u in te re su po je din ca. [Npr.: to ta li ta ri zam.] Mo ral se pre po zna je kao niz vri jed no sti ko je ne mo ra ju bi ti pro pi sa ne za ko nom.6. Ori jen ta ci ja pre ma uni ver zal nim etič kim prin ci pi ma. / Po je di nac se za la že za pro mje nu dru štva, za dru štvo ko je će bi ti us po sta vlje no na vri jed no sti ma ko je su op šte. Tu te žnju sa dr ži De kla ra ci ja Ujed nje nih na ci ja o ljud skim pra vi ma, ko ja me đu tim ni je prav ni akt.)

– Kol berg sma tra da po sto je tri ni voa ljud ske spo sob no sti mo ral nog pro su đi va nja: pred-kon ven ci o nal ni, kon ven ci o nal ni i post kon ven ci o nal ni. Od ra sta ju ći, iz la ze ći iz kru ga po-ro di ce u krug pred škol ski, pa škol ski, pa mo žda sred njo škol ski i fa kul tet ski, a u ne kom tre nut ku i u si stem dru štve ne za jed ni ce, mi us po sta vlja mo raz li či te vr ste od no sa, do vo-di mo se pred raz li či te mo ral ne di le me i od lu ke u ve zi sa tim, do no si mo pro sud be. Ško la je, za Kol ber ga, mje sto gdje se ta va žna ak tiv nost mo že vje žba ti i vje žbom raz vi ja ti. Nje mu se pri go va ra da je ko ri stio dra stič ne pri mje re. Ali on ni je imao na ras po la ga nju škol ske pro gra me. Mi ih ima mo, ali ih ne ko ri sti mo u ovom smi slu. Ko ri sti mo ih u su prot nom, kao oru đe in dok tri na ci je. A tu je on da knji žev nost glav na.

Kao knji žev nik, ili kao ne ko ko je či tav ži vot bio na raz ne na či ne upu ćen u knji žev nost, mi slim da mo gu ne što o to me da ka žem. Pr vi put po stao sam svje stan zlo u po-

263

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

tre be knji žev no sti kad sam vi dio šta mo ja ćer ka u ško li uči, ka kve udž be ni ke do bi ja i ka ko se o knji žev no sti u nji ma go vo ri. Sje ćam se da na kad sam shva tio da mo ja ćer ka ve ro vat no ni kad ne će či ta ti mo je knji ge, jer ih ne će ra zu mje ti, jer će mi sli ti da su lo še, jer će je ško la na u či ti da su dru ge va žni je i bo lje. One ko je po jed no sta vlje no za ma se pro mo vi šu in te re se eli te, pri je svih na ci o na li zam i kon zu me ri zam. Da bi knji žev nost to mo gla ra di ti, ona se mo ra po zva ti na za kon. Evo ka ko joj i gdje za kon otva ra taj pro stor:

(No vi slajd:Op ći ci lje vi obra zo va nja pro iz la ze iz op će pri hva će nih, uni ver zal nih vri jed no sti de-mo krat skog dru štva, te VLA STI TIH VRI JED NO SNIH SI STE MA za sno va nih na spe ci fič no sti ma na ci o nal ne, hi sto rij ske, kul tur ne i vjer ske tra di ci je na ro da i na ci o nal nih ma nji na ko je ži ve u Bo sni i Her ce go vi ni. [Na gla sio N. V.])

– Šta zna či ovo vla sti tih vri jed no snih si ste ma? Na ko ju se, na či ju se to vla sti tost od no si? O ka-kvim se tač no vri jed no sti ma ra di? Šta uop šte tu zna či vri jed no sni si stem. Iz jed nog ne ja snog za ko na, ko ji je na mjer no na pra vljen ne ja sno, da bi pri krio ci lje ve ko je na ci ja ima a ko je obra zo va nje ne smi je da ima, pro iz la zi prak sa ko ja je dis kri mi ni ra ju ća.

Kad go vo rim na ci o na li zam i na ci o na li stič ke vri jed no sti, po zi vam se na vi še auto ra, ali mi slim da je, re ci mo, ova de fi ni ci ja ov dje, ko ju je dao Smit, do volj no do bra.

(Slajd:“Na ci je su po za pad nom mo de lu na ci o nal nog iden ti te ta shva će ne kao za jed ni ce kul-tu re, či je su pri pad ni ke uje di ni li, ako ne i ho mo ge ni zo va li, za jed nič ka isto rij ska se ća nja, mi to vi, sim bo li i tra di ci je.”)

Smit na dru gom mje stu do da je spi sku i je zik. Ta ko, za raz li ku od pred me ta isto ri ja, za ko ji smo iz Du brav ki nog iz la ga nja vi dje li da do no si ve li ku šte tu dru štvu, knji žev nost do no si još ve ću. Ina če, za što bi knji žev nost bi la oba ve zan pred met svih osam, od no sno dva na est go di na u ško li, i to u ve ćem fon du ča so va ne go isto ri ja? Raz log je oči gle dan: knji žev nost, kao oru đe in dok tri na ci je, bo lja je i efi ka sni ja ne go isto ri ja. U isto ri ji ipak la ko do ka že te da ne ko la že. Vi dje li smo ka ko je to Du brav ka do ka za la. Ali u knji žev-no sti što ljep še pi sac sla že, to mu vi še vje ru je mo. Kad đak uzme Vre me smr ti ili Knji ga o Mi lu ti nu on za čas po sta ne svje dok pro šlo sti. Uvu čen je u pri ču, emo tiv no an ga žo van, kao hip no ti san. Kad iza đe, kad za vr ši s či ta njem, ni ka kva mu dru ga isto ri ja vi še ne tre ba. On, jer je bio svje dok, zna bo lje od isto ri ča ra šta se usi ti nu de si lo. I za to je knji žev nost u na sta vi to li ko efi ka sna i to li ko pro sto ra ima, jer pre ko nje na ci o na li zam po sti že u obra zo va nju naj vi še.

264

Reč no. 83/29, 2013.

Za ni mlji vo je, i to bih po di je lio s va ma, na ko je sve na či ne na ci o na li zam to či ni.U ana li zi 21 či tan ke, tač ni je ne kih 1.400 je di ni ca, a pod je di ni com mi slim

cje li nu ko ju či ne knji žev ni tekst, in ter pre ta ci ja tek sta, li kov na opre ma tek sta i even tu al no još ne ke stva ri ko je bi uz to mo gle ići, do šao sam do za ključ ka da se na ci o na li sti čka in dok-tri na ci ja osla nja pri je sve ga na iz bje ga va nje ras pra ve, oma lo va ža va nje ne is to mi šlje ni ka i kri vo tvo re nje i pod me ta nje vri jed no sti. Do zvo li te mi da to po ka žem na ne ko li ko pri mje ra.

(Slajd:Mje sto lju ba vi, mje sto smr ti

Ov dje je umro moj did,na ovoj nji vi, ovom ka me nu.Daj, Bo že, da i moj otacsvo jim mr tvim ti je lomsa sta vi ovu ze mlju;da ni gdje ne pad ne gdje mu ni je da to.Lju bim to mje sto či ste lju ba vi,mje sto spo koj ne smr ti,kao što se lju be krv i zla to.Ov dje su svi mo ji sta ja liu snu i u gla di,u za vje tu kru ha i vi na.Daj, Bo že, da ova ze mljaosta ne uvi jek sa mo mo jai mog si na.)

– Po en ta je ja ko za ni mlji va: Daj bo že da ova ze mlja osta ne uvi jek sa mo mo ja i mog si na. Uvr šta va njem tek sto va s ova kvim rod nim ste re o ti pi ma obra zo va nje po sti že da dje ca ne svje sno pri hva te pa tri jar hat kao je di ni ili ba rem naj bo lji mo gu ći ob lik or ga ni za ci je dru štva. Daj bo že da i moj otac svo jim mr tvim tje lom sa sta vi ovu ze mlju. Ka ko se uop šte ova ko glu pa iz ja va pro gu ra la u ško lu - jed no je pi ta nje, a dru go je: za što se u ško li ne ob ja sni u če mu je tač no nje na glu post? Na oba od go vor tre ba tra ži ti u prak si na ci o na li zma da este ti ci i lo gi ci pret po sta vlja pa tri o ti zam.

(Slajd:Gra fič ki pri ka ži te Ha sa na gi ni ci na osje ća nja bo la od po čet ka pa do kra ja ba la de. Ob ja sni te i ri je či ma uz la znu i/ili si la znu pu ta nju nje zi nih osje ća nja.)

265

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

– Ovo je je dan od pri mje ra iz bo šnjač ke či tan ke. Tu se sa sta vlja či ja ko tru de da do stig nu Sr be i Hr va te, u smi slu da se i bo šnjač ka na ci ja uko ri je ni du bo ko u bo lju pro šlost. Tu se tra ži od uče ni ka da gra fič ki pri ka žu Ha sa na gi ni ci na osje ća nja bo la, od po čet ka do kra ja ba la de. Ka ko bi se to mo glo ura di ti? Ni ka ko. Taj za da tak je tu for mal no, is ti če se sa mo zna čaj Ha sa na gi ni ce. U di je lu či tan ke po sve će nom po zo ri štu da će se po no vo sli ka iz pred sta-ve Ha sa na gi ni ca. Uz ob ja šnje nje poj ma ope ra, pri lo ži će se opet pri mjer iz ope re Ha sa na gi ni ca. Naj va žni je je da se dje ci, bez pri li ke za kri tič ku pro vje ru, is po ru če po želj ne in for ma ci je kao vri jed no sti, oko ko jih se i ne ma šta po seb no ras pra vlja ti.

(Slajd:To što da nas naš je zik ima naj jed no stav ni je pi smo na svi je tu i pra vo pis za sno van na prin ci pu pi ši kao što go vo riš a či taj kao što je na pi sa no - Vu ko va je za slu ga.

Mo guć no sti srp skog je zi ka Vuk je po tvr dio pre vo dom No vog za vje ta - 1847. go di ne, a naš pje snik, Ma ti ja Beć ko vić, za pi sao je: ‘Je zik po sta je je zi kom tek kad se pro ve ri Bi bli jom.’ Vuk je to uspje šno pro-vje rio.)

– Ovo je pri mjer iz srp ske či tan ke. Na rav no, iz ja va ne ma ni ka kve ve ze s lin gvi sti kom, s na u kom, ni s pa me ću. Ali ono me ko pra vi ova kve udž be ni ke do sve ga to ga ni je ni sta lo. On ne že li da dje ca bu du lju di ko ji će pro su đi va ti zdra vim ra zu mom, ne go jed no pa tri-ot sko ti je lo ohra bre no s naj vi šeg na uč nog mje sta, aka de mi je na u ka i umjet no sti, gla som aka de mi ka Ma ti je Beć ko vi ća, da za klju či ka ko je Bi bli ja mje ra svi je ta. Mo glo bi se o ovo me još, ali žu rim da vi di te što vi še pri mje ra.

(Slajd:Na bro ji po zna ti je hr vat ske ro do ljub ne pje sme na sta le ti je kom Do mo vin skog ra ta. Is pri čaj ko ji su sve hr vat ski gra do vi do ži vje li slič nu ili još tra gič ni ju sud bi nu od Du brov ni ka.)

– Po sto ji je dan do go vor da se po sljed nji rat ne po mi nje u udž be ni ci ma u Bo sni i Her-ce go vi ni. Ov dje vi di te ka ko se taj do go vor po štu je. Uz ne ku pje smu o to me ka ko pre ko oke a na ne ko pa ti što ni je u svo joj do mo vi ni Hr vat skoj (ovo je pri mjer iz hr vat ske či tan-ke) po sta vlja ju se za da ci: Na bro ji po zna ti je hr vat ske ro do ljub ne pje sme, na sta le pri li kom Do mo vin skog ra ta. Is pri čaj, ko ji su sve hr vat ski gra do vi do ži vje li slič nu, ili još tra gič ni ju sud bi nu od Du brov ni ka. Ako si već bio/bi la u Du brov ni ku, opi ši svoj do ži vljaj tog gra da, ako ni si, na pi ši sa sta vak s te mom ‘Ra do bih po sje tio Du-brov nik’.

Za što se ovim uče ni ci ne za ni ma ju na ge o gra fi ji umje sto na knji žev no sti? Za-to, po no vo, što je knji žev nost zgod na za emo tiv nu dre su ru.

266

Reč no. 83/29, 2013.

(Slajd:Za Ba še ski ju ka žu da je pi sao na tur skom, a mi slio na bo san skom je zi ku. Is ti cao je da je bo san ski ljep ši od arasp kog, tur skog ili per zij skog je zi ka.)

– Ne ma do ka za o to me ka ko je Ba še ski ja mi slio. Ali evo, po što ni je pi sao na bo san skom, ka ko bi dru ga či je ušao u bo šnjač ku knji žev nost?

(Slajd, s dva pri mje ra, pr vi iz hr vat ske a dru gi is srp ske či tan ke:a) Ivan Go ran Ko va čić ro dio se u Lu kov do lu, u Gor skom ko ta ru, a tra gič no je stra dao od čet nič ke ru ke u bli zi ni Fo če 1943. go di ne u vri je me Dru go ga svjet sko ga ra ta.b) U tri ja me Li vanj skog po lja bač eno je na poč et ku ra ta pre ko 2000 Sr ba. Sa mo ne ko li ko njih uspje lo je da se spa se i izi đe ži vo. Prič ali su mi da se Go ran sa sta jao s nji ma. Bi lo je da na ka da je ne sta jao i vrać ao se tek ka sno u noć ...)

– Je dan od za ni mlji vih pri mje ra je Ivan Go ran Ko va čić. I u srp skoj i u hr vat skoj či tan ci je pred sta vljen od lom kom iz po e me Ja ma. Ni jed na ni dru ga ne ba ve se pre vi še po e mom, po go to vo ne nje nom po en tom, u ko joj je svje tlost na kra ju cr ve na. Đa ci ne će sa zna ti ni ta-mo ni ova mo ko su oslo bo di o ci ko ji spa sa va ju na ra to ra, oda kle do la ze i s ka kvom ide jom vo di ljom po bje đu ju zlo. Hr va ti ka žu da je Ivan Go ran Ko va čić tra gič no za vr šio svoj ži vot jer su ga čet ni ci ubi li 1943, a Sr bi ka žu da je po e ma in spi ri sa na ti me što su usta še ba ci le dvi je hi lja da Sr ba u ja me. U oba pri mje ra se knji žev no dje lo ko ri sti da bi se u ve zi s njim go vo ri lo o ne če mu što sa sa mim dje lom ima ma lo ve ze. Za ni mljiv je još je dan slu čaj ve zan za Go ra na. On je bio HSS-ovac do pred rat… Ra dić mu je bio idol. U zbir ci pri ča Da ni gnje va, iz tog pe ri o da, jed na je gdje Goran agi tu je za po li ti ku te stran ke. U njoj čak opi su je nje ne iz bor ne pla ka te na ban de ra ma. Ta pri ča, Pro bu đe ni dje do vi, go vo ri o se o skom ve se-lju, i obi ča ju da mla di ći po ku ša va ju s vi so kog ote sa nog i ogu lje nog de bla ski nu ti hr vat sku tro boj ku. Obi čaj je ina če u Kra lje vi ni SHS za bra njen, pa se po ja ve žan da ri, ko ji go vo re ekav ski, ta ko mi zna mo da su žan da ri u stva ri Sr bi, ko ji ubi ja ju ne kog dje ča ka, u tre nut ku kad se na vr hu de bla do mog ne za sta vi ce. Na kon to ga na rod kre ne na žan da re i tu se pri-ča za vr ša va. Kad je Ivan Go ran Ko va čić po gi nuo, pa par ti za ni po bi je di li, a on, po što je bio par ti zan, za slu žio je da mu se sve štam pa i obaj vlju je i tr pa u oba ve znu lek ti ru, zbir ka Da ni gnje va štam pa na je bez ove pri če. Mi ko ji smo stu di ra li knji žev nost u so ci ja li stič koj Ju go sla vi ji ni smo ima li poj ma da ona po sto ji. A on da, kad je u Hr vat skoj na vlast do šao po no vo na ci o na li zam, po go di te ko ja se od se dam pri ča iz ci je le zbir ke na đe u hr vat skoj či tan ci? Pro bu đe ni dje do vi.

I evo, ov dje za vr ša vam.

267

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

(Po sljed nji slajd:Na sli ci se vi di go lo skvr če no ma lo sto pa lo ki ne ske že ne, ko je vi ri iz no ga vi ce na-rod ne no šnje.)

– Ovo je Sto pa lo ki ne ske že ne. Ja ko du go su ro di te lji u Ki ni svo jim dje voj či ca ma od ro đe nja sta vlja li sto pa la u ka lu pe, dro bi li ko sti prak tič no, to je bo lje lo, smr di lo či ta vog ži vo ta, gno ji lo se... Ro di te lji su vje ro va li da je obi čaj ko ri stan za nji ho vo dje te, da će ono bo lje pro ći u ži vo tu, bo lje se uda ti, bo lje ži vje ti. To je ono što ja mi slim da obra zo va nje da nas ra di u Bo sni i Her ce go vi ni. (Ali po što su prak tič no i na stav ni pla no vi i pro gra mi ma nje-vi še isti u Re pu bli ci Srp skoj i u Sr bi ji, a hr vat ske su či tan ke u BiH pot pu no pre sli ka ne iz Hr vat ske, sve što sam vam go vo rio u ve zi sa Bo snom i Her ce go vi nom, slo bod no pre ne si te u Sr bi ju i u Hr vat sku.)

Mi mo zgo ve dje ce, ova kvim da na šnjim obra zo va njem, sta vlja mo u ka lu pe i gnje či mo i mr cva ri mo, kao što su to ro di te lji ra di li ki ne skim dje voj či ca ma. Ne vi dim ka kva je tu još ras pra va po treb na i mo gu ća da bi se s tom prak som pre ki nu lo. Dje ca ni su pri vat na svo ji na ni ro di te lja ni ko lek ti va ko ji ma su ro di te lji iz ba ra li (ako su) da pri pa da ju. I za to bi je dan ra di ka lan ali nu žan do pri nos re for mi obra zo va nja mo rao uklju či ti u se be pro ši-re nje pra va dje te ta, na štetu pra va ro di te lja i pra va na ci je. For mi ra nje etnonacionalnog ko lek tiv nog iden ti te ta ne mo že bi ti cilj jav nih ško la, jer ga je ne mo gu će ostva ri ti ča snim sred stvi ma i bez šte te po in te re se i ko rist dje te ta.

BILJEŠKE UZ TEKST

Str. 259. Bosna i Hercegovina je u Dejtonu... Za tačan opis vidi poglavlje Struktura bh. obrazovnog/ih sistema u: Midhat Kapo, Nacionalizam i obra-zovanje: Studija sluč aja Bosna i Hercegovina, Fond otvoreno društvo BiH Sarajevo, 2012, str. 146. i dalje. Str. 259. … kolega sa Odsjeka je tada bio ministar za obrazovanje... Revolucionarna ideja da podijele školu vezana je uz nastojanje da se povratnicima u mjesta iz kojih su protjerani, dakle mjesta tzv. etničkog čišćenja, omogući ostvarivanje svih prava, pa i prava na obrazovanje na svom jeziku. Međutim, to podrazumijeva ne samo jezik nego i kulturu, a kultura se lako, i to je ovdje slučaj, predstavi kao dominantno nacionalna. Kolega s odsjeka je prof. dr. Fahrudin Rizvanbegović, koji je kao Federalni ministar obrazovanja učestvovao u toj kampanji. Njegova izjava u vezi s tim može se pogledati/čuti u filmu Dvije škole pod jednim krovom autora Enesa Zlatara i Zorana Ćatića.

Str. 260. … sudu u Mostaru, koji je svojom presudom... “Sud u Mostaru presudio je da je postojanje Dvije škole pod jednim krovom kršenje Zakona o za-

268

Reč no. 83/29, 2013.

brani diskriminicije a Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta Hercegovačko-ne-retvanskog kantona (HNK) dobilo je rok do 1. septembra 2012. da ovu praksu i ukine. Sut-kinja Rabija Tanović Općinskog suda u Mostaru utvrdila je da su Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta HNK, Osnovna škola Stolac i Osnovna škola Čapljina organizovanjem škola na etničkom principu i donošenjem i implementacijom školskih planova i programa na etničkom principu odva-jali učenike u školama na području Hercegovačko-neretvanskog kantona na temelju njihove etničke pripadnosti, čime su počinili diskriminaciju. Ovo je prva presuda u Bosni i Hercegovini vezana za etničku segregaciju djece u školama.”

Više na: http://www.diskriminacija.ba/node/132

Str. 261. … imamo nešto što se zove okvirni zakon o obrazovanju...Okvirni zakon dostupan je na adresi: http://www.skolegijum.ba/static/pdf/4e9377acce4e3.pdf Str. 261. Na ovom mjestu č ini mi se potrebnim pozvati u pomoć Lorensa Kolberga... Kohlberg, Lawrence, “The Claim to Moral Adequacy of a Highest Stage of Moral Judge-ment”, The Journal of Philosophy 70, 1973.

Str. 263. … ova definicija ovdje, koju je dao Smit, dovoljno dobra.Antoni Smit, Nacionalni identitet, Beograd, 1998. Preveo Slobodan Đorđević.

Str. 264. U analizi 21 č itanke, tač nije nekih 1.400 jedinica... Doktorat, koji pominjem u izlaganju, nije objavljen kao knjiga. Međutim, argumentacija na koju se pozivam dostupna je u tekstu: Titlovanje, ludom radovanje (Forenzički priručnik za ru-kovanje čitankama. Skraćeno izdanje), Školegijum, Sarajevo, proljeće 2012, str. 96 i dalje. Pogledati na http://www.skolegijum.ba/static/pdf/4f7ac1c02e4a6.pdf

Str. 264. Dozvolite mi da to pokažem na nekoliko primjera... Svi primjeri iz čitanki preuzeti su iz moje knjige Školokrečina. Nacionalizam u bošnjačkim, hrvat-skim i srpskim čitankama, Fabrika knjiga, Beograd 2012.

VARIJANTE DRUŠTVENE KOHEZIJENaša tema je uloga obrazovanja u unapređivanju društvene kohezije. Ovo pitanje u velikoj meri za-visi od toga koju vrstu društvene kohezije imamo na umu. Nacisti su koristili obrazovni sistem u Nemač-koj za unapređivanje društvene kohezije; to je radio i Staljin u Sovjetskom Savezu; to danas radi islamska teokratija u Iranu. Za mene se ovde podrazumeva da nas ne zanima ta niti bilo koja druga autoritarna društvena kohezija. Ovde ćemo se usredsrediti na društvenu koheziju koja se slaže s demokratijom.

Ali, šta bi to bilo? U Engleskoj, koja je po sve-mu sudeći demokratska zemlja, mnogi smatraju da je društveni lepak koji nas sve drži na okupu – i pored velikih razlika u bogatstvu i prihodu – privrženost idealu Engleske kao nacije koja je još uvek velika iako je izgubila imperiju i svetsku moć. Oni bi hteli da nam školska istorija pripoveda njenu slavnu priču, a da se časovi književnosti pre svega usredsrede na slavno nasleđe Šekspira i njegovih velikih sledbenika. Ove godine neki se zalažu za to da se više novca po-troši na školske sportove kako bi se osiguralo da naša čudesna zemlja nastavi da osvaja sve više medalja na budućim Olimpijadama.

Mnogi od nas odbacili bi takav ideal društvene kohezije iako on ostaje u okviru demokratskog kon-teksta. Smatramo da je to prevara, ideološko sred-stvo da se pažnja odvrati od vrlo stvarnih sila koje nas dele. Te sile imaju veze sa sve većim razlikama u bogatstvu i prihodu, a ove su skopčane sa zaoku-pljenošću osvajanjem statusa i omalovažavanjem onih koji se doživljavaju kao niži u društvenoj hijerarhiji.

U korenu svega toga je nedostatak jednakog po-štovanja, shvatanja drugih u zajednici kao suštinski sličnih nama, sa istim osnovnim potrebama – kako

ŠKOLSKI PROGRAM ZASNOVAN NA CILJEVIMAI UNAPREĐIVANJE DRUŠTVENE KOHEZIJEDŽON VAJT

S engleskog prevela Slavica Miletić

270

Reč no. 83/29, 2013.

materijalnim kao što su prihod i dobro zdravlje, tako i nematerijalnim kao što je prizna-nje – koje moraju biti zadovoljene da bi se vodio ispunjen život.

Upravo ta jednakost poštovanja nalazi se u jezgru demokratskog ideala. Međutim, u stvarnosti se ona ne može uvek naći u postojećim demokratijama – na primer u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se na crnce i dalje često gleda kao na inferiorna bića. Ili u Engleskoj, gde bogata elita često s visine gleda na pripadnike radničke klase kao na manje inteligentne ljude, neznalice, nesposobne za inicijativu (Jones 2012). Dakle, iako jednakost poštovanja ne postoji uvek, ona je ipak ključna vrednost u demokratskom idealu.

Ona je povezana s drugim takvim vrednostima, na primer s poštovanjem prema ljudima koji žive onako kako su sami izabrali. Možemo poštovati druge tako što ćemo im ostaviti slobodu da tako žive i što ćemo zajednički raditi na tome da svako stekne sredstva koja su za to potrebna – pristojno obrazovanje, krov nad glavom, zdravlje, posao i tako dalje. U korenu demokratske društvene kohezije je građansko bratstvo. Vidimo sebe kao jednake pripadnike iste političke zajednice koji su privrženi njenim glavnim vrednostima i svi posvećeni dobrobiti svakog pojedinca (Healy 2010).

Još mnogo šta bi se moglo i moralo reći o društvenoj koheziji kao demo-kratskom idealu, ali u daljem toku ovog kratkog izlaganja želim da se okrenem školskom obrazovanju i načinu na koji ono može najbolje da doprinese ostvarivanju tog ideala.

TRADICIONALNI ŠKOLSKI PROGRAM ZASNOVAN NA PREDMETUŠkolsko obrazovanje je tradicionalno organizovano oko poznatih predmeta kao što su maternji jezik, matematika, prirodne nauke, istorija, geografija, strani jezici, likovno i muzičko obrazovanje, fizičko vaspitanje, a u nekim zemljama, među kojima je i Engleska, religija. Među tim predmetima često postoji hijerarhija – na vrhu su oni koji imaju veze s prenošenjem znanja, a ostali su ispod njih. Tako se maternji jezik, matematika, pri-rodne nauke, istorija, geografija, strani jezici i religija vrednuju kao važniji od likovnog i muzičkog obrazovanja.

U takvom programu zasnovanom na predmetima teško je videti u koji bi se prostor moglo udenuti obrazovanje za društvenu koheziju, barem onu demokratsku. Da smo zainteresovani za koncepciju koja je nešto više nacionalistički obojena, mogli bismo da koristimo istoriju i možda religiju kao sredstvo za čvršće povezivanje: naša slavna proš-lost, naša drevna zajednička vera. Ali kako tradicionalni program može pomoći deci da se uzajamno poštuju kao ravnopravni pripadnici iste zajednice?

Način na koji se tradicionalni program sprovodi u školi često otežava taj zadatak. Ako se uzajamno poštujemo kao jednaki, ne vidimo sami sebe kao vrednosno superiorne ili inferiorne u odnosu na druge. Ali tradicionalne škole imaju takvu sklonost prema podela-ma u krvi. Decu koja su dobra u predmetima koji imaju visok status, kao što su matematika,

271

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

istorija, prirodne nauke i moderni jezici često i nastavno osoblje i ona sama i druga deca vide kao “uspešnu”, a drugu decu kao “neuspešnu”. U svakom razredu nalazimo sličan sistem vrednovanja, od onih koji dobijaju najviše ocene do onih na dnu. Testovi i ispiti pojačavaju tu podelu, a to čini i razvrstavanje dece u različite kategorije prema sposobno-stima ili u različite vrste škola u zavisnosti od toga koliko su sposobna za školu.

Barem u Engleskoj, teško je razdvojiti naglašavanje intelektualnog statusa od statusnih razlika u širem društvu. Uspešno akademsko obrazovanje je pasoš za univerzitet i posao u slobodnim profesijama; i upravo pripadnici tih profesija, pripadnici srednje klase, tome pridaju najveći značaj.

Dakle, tradicionalni program zasnovan na predmetima – i sve što on sa sobom nosi – slabo je sredstvo za jačanje društvene kohezije. Možemo li uraditi nešto bolje od toga?

OPRAVDAVANJE TRADICIONALNOG PROGRAMAMislim da možemo. Širom sveta skloni smo da tu vrstu programa shvatimo kao nešto što se podrazumeva. Polazimo od pretpostavke da će takav program uroditi prvoklasnim obrazovanjem. Potrebno je, međutim, da tu pretpostavku dovedemo u pitanje. Postoji li dobra argumentacija za program koji se sastoji od zasebnih predmeta i koji je uglavnom usmeren na znanje?

Neko bi mogao primetiti da je bavljenje naukom, matematikom, istorijom itd. vredno samo po sebi. Možda je to tako za neke među nama, one koji su u većoj meri akademski nastrojeni. Ali postoje razne vrste drugih, suštinski vrednih aktivnosti, od odr-žavanja bašte do putovanja u inostranstvo, igranja šaha, pravljenja raznih stvari, pružanja medicinske nege... Zašto bi učenjaci bili povlašćeni?

Drugi, poput sadašnjeg engleskog ministra obrazovanja, branili bi se tako što bi rekli da je cilj školovanja osposobljavanje ljudi da vode život kakav žele kao autonomne osobe, a ključ za to su akademske discipline jer one otvaraju široke horizonte.

Uočite da ovaj argument nastoji da opravda tradicionalni program poziva-njem na dobrobit samih učenika i studenata: ako uronimo u nauku, istoriju, književnost i druge predmete postoji veća verovatnoća da ćemo voditi uspešan i ispunjen život.

Obratite pažnju na to kako je slabo ovo opravdanje. Nema ničeg lošeg u sa-mom cilju; naprotiv. Škole zaista treba da osposobljavaju ljude da vode ispunjen život, i u modernom društvu – za razliku od nekih ranijih – smatramo da je suštinski uslov za to mogućnost nezavisnog izbora. To možda nije jedini cilj kom škola treba da teži – na ovo ću se kasnije vratiti – ali svakako treba da bude jedan od ciljeva.

Argument da tradicionalni program pomaže osposobljavanju učenika za po-stizanje autonomnog blagostanja vodi engleskog ministra u nevolju. Naime, on pomera žižu s programa na širi cilj koji stoji iza njega. A to nas – ovo je ključna stvar – vodi do

272

Reč no. 83/29, 2013.

pomisli: ako je osposobljavanje učenika za ispunjen život ono čemu u suštini težimo, šta je za to potrebno i koji načini organizovanja onog što se događa u školi najbolje doprinose tom cilju?

Odmah iskrsava skeptičko pitanje o izjavi našeg ministra da je tradicionalni program ključ za buduće autonomno blagostanje. On to kaže. No, da li je on u pravu? Možda postoje delotvorniji načini za ostvarenje tog cilja.

Nema opravdanja za tradicionalni program. Neki ga brane na osnovu toga što on ima duboke istorijske korene i što je izdržao probu vremena. Tačno je da su njegovi koreni duboki. U jednom istorijskom istraživanju o tome, pratio sam te korene unatrag do 16. veka.1 Međutim, činjenica da je neka institucija postojala tako dugo nije argument za to da ona treba i dalje da postoji. Približno do 1960. godine u mojoj zemlji, a možda i u vašoj, podrazumevalo se da je mesto žene u kući, a ne na poslu ili u javnom životu. Ta tradicija ima duboke istorijske korene, ali je u poslednjih pedeset godina s dobrim razlogom dovedena u pitanje. Trebalo bi da pokažemo istu skeptičnost prema tradicionalnom programu zasnovanom na predmetima.

PROGRAM ZASNOVAN NA CILJEVIMAAli, čime bi on mogao biti zamenjen? Mogao bi biti zamenjen programom zasnovanim na ciljevima. Dakle, ne mislimo da se program izgrađen oko tradicionalnih predmeta podrazumeva, već se vraćamo malo unazad i postavljamo pitanje: čemu školovanje treba da služi? Na neki način engleski ministar nas usmerava na to pitanje kad kaže da škola treba da pomogne učenicima u odluci kakvim životom žele da žive. Opštije rečeno, postoji snažno opravdanje za tvrđenje da škola treba da osposobi učenike (a) da vode uspešan lični život i (b) da pomažu drugima da vode isti takav život. Ovaj drugi, altruistički cilj ima tri dimenzije. Prva je moralna. Pomažemo drugima da napreduju ako imamo neke lične osobine usmerene ka drugima: kooperativnost, ljubaznost, toleranciju, pravednost; ako se prema ljudima odnosimo s poštovanjem i ako im pomažemo da zadovolje svoje potrebe.

Drugo, u okviru ovog širokog moralnog cilja možemo postaviti konkretne gra-đanske ciljeve. Želimo da deca postanu dobri građani koji vode računa o javnom interesu kao i o ličnim stvarima, koji žele da sarađuju s drugima u građanskim pitanjima, koji izjave političara i njihovih grupa za pritisak ne uzimaju zdravo za gotovo, već ih podvrgavaju kritičkom preispitivanju, i koji se bune protiv korupcije u javnom životu.

I treće, u okviru tog građanskog cilja nalazi se i konkretniji cilj osposobljava-nja mladih ljudi da doprinose opštem dobru svojim radom, kako plaćenim, tako i nepla-ćenim. Tu u sliku ulazi obrazovanje za posao.

1 Vidi White (2011).

273

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Mogli biste da postavite pitanje: kako bi se dali opravdati ti posebni ciljevi? Zar oni nisu naprosto odraz mojih ličnih preferencija? Nadam se da oni sežu dublje od toga. Njihovo opravdanje seže unatrag do osnovnih vrednosti liberalne demokratije. Ako se za vas podrazumeva da želite obrazovni sistem koji je u skladu s tim vrednostima, davaćete prednost takvim ciljevima.

Dokle nas ti vrlo opšti ciljevi – povezani s ličnom dobrobiti, moralom, građanstvom i radom – mogu odvesti u odlučivanju o tome koje bi programske aktivnosti trebalo sprovoditi u školama?2

Neki bi odgovorili: ne baš daleko. Vrlo tradicionalan program zasnovan na predmetima mogao bi se poboljšati jednim ovakvim spiskom ciljeva, ali oni bi mogli ostati visokoparne izjave o misiji koje ne utiču na ono što škole u stvarnosti rade.

Moglo bi biti tako, a često tako i jeste. Ali, ne mora da bude tako. Mogli bismo poći od opštih ciljeva poput ovih i pomoću njih generisati sledeće ciljeve, sve do onog nivoa konkretnosti koji nam odgovara. Dopustite mi da navedem primer. Uzmimo, recimo, jedan građanski cilj – želimo da deca postanu dobri građani. Taj cilj možemo da razradimo i konkretizujemo; da bi neko bio dobar građanin zemlje kao što je, recimo, Srbija ili Engleska, potrebno je da nešto zna o toj zemlji – o njenoj veličini, geografskom položaju, gradskim centrima, klasnom sastavu itd. Tako dobijamo određeniji obrazovni cilj: teba obezbediti da učenici steknu to znanje. Možemo ići i dalje. Ko želi da razume kakva je neka zemlja, treba nešto da zna i o njenoj ekonomskoj bazi, koja obuhvata glavne privredne delatnosti. To pak zahteva izvesno razumevanje naučnih i tehnoloških temelja na kojima počiva ekonomija, i tako stižemo do relevantnih aspekata nauke i matematike.

Kao što pokazuje primer nauke i matematike, program zasnovan na ciljevima može da generiše veliki deo poznatog sadržaja koji nalazimo u programu zasnovanom na zasebnim predmetima. Napuštanje tradicionalnog programa zasnovanog na predmetima ne znači degradiranje naučnog, matematičkog, istorijskog, geografskog i jezičkog znanja u obrazovanju. Takav pristup znači samo da je izabrano znanje na očigledniji način relevantno za šire svrhe. Uzmimo kvadratne jednačine u algebri. U pristupu zasnovanom na predmetu, odgovarajući uvod u matematiku kao specijalnost podrazumeva da njima treba ovladati. Nema pitanja. U pristupu zasnovanom na ciljevima početak je u većoj meri agnostički. Tek treba da vidimo da li nas ciljevi usmeravaju u tom pravcu. U građanskom primeru koji sam maločas naveo, kada je običnom građaninu potrebno izvesno razumevanje ekonomije i njenih naučno-matematičkih osnova, koliko je tom građaninu važno da shvati kvadratne jednačine? Koliko bi mu one bile korisne u poređenju sa, recimo, elementarnom statistikom?

2 Iscrpnije o programu zasnovanom na ciljevima vidi u Reissi and White (2013).

274

Reč no. 83/29, 2013.

Pristup zasnovana na ciljevima ne stavlja sav naglasak na sticanje znanja. Daleko od toga. Ciljevi povezani s posedovanjem znanja uvek su podređeni širim ciljevima, koji su pak povezani s konkretnom osobom, s ličnim osobinama koje su potrebne da bi ta osoba vodila ispunjen život, delovala u skladu s moralom, bila dobar građanin i radnik.

ŠKOLSKI PROGRAM ZASNOVAN NA CILJEVIMA I DRUŠTVENA KOHEZIJA

Takav program projektovan za liberalnu demokratiju bio bi, izgleda, bolje sredstvo za unapređivanje društvene kohezije nego što je to njegov suparnik zasnovan na predmetima. Ovaj drugi, kao što smo videli, uglavnom naglašava razlike među učenicima koje su posledica njihovog različitog uspeha u ovladavanju posebnostima svakog predmeta. On razmišlja o deci kao “školski sposobnoj”, “manje sposobnoj” itd., uz sve veze koje obično postoje između takvih ocenjivačkih kategorija i širih društvenih podela – na primer, na društvene klase ili etničke grupe – koje mogu da pojačaju pre nego da smanje društvene tenzije.

Po samoj svojoj koncepciji program zasnovan na ciljevima je potencijalna vezivna sila. Središnji ciljevi koji pokreću školovanje svakog učenika su isti. Za svakog od njih, nit vodilja svakog učenja je da se pomogne samom sebi i svakom drugom u zajednici da vodi život autonomnog blagostanja. Od samog početka osnovna ideja je da se dete nalazi među drugim učenicima i da je osnovni pravac za sve isti.

Neko bi mogao primetiti da se iste sile podela, koje se obično povezuju s pro-gramom zasnovanim na predmetima, mogu naći i u alternativnom programu zasnovanom na ciljevima. Uvek će, naime, postojati učenici koji uče brže od drugih, što znači da će postojati bezbrojne prilike da se deca ocenjuju kao “sporija”, “bistra”, “ambiciozna” i tako dalje. Uzmimo pomenuti primer nekog građanskog cilja koji iziskuje izvesno razumevanje nauke i matematike u osnovi moderne postindustrijske ekonomije. Zar neće uvek biti onih koji će takve stvari shvatati brže i lakše nego drugi?

To je nesporno, ali sve zavisi od toga kako škola reaguje na takvo stanje. Ona može svesno isticati takve razlike i dovoditi ih u vezu s relativno nepromenljivim osobinama učeni-kove prirode – baš kao što se često veruje da testovi inteligencije, tesno povezani s razlikama u akademskom statusu, mere uglavnom urođene intelektualne razlike među pojedincima.

Program zasnovan na ciljevima koji ovde imam na umu podsticao bi škole da idu u drugom pravcu. Jedan od njegovih ključnih ciljeva, čvrsto prepleten s tri cilja koja sam pomenuo, jeste da deci pruži široko razumevanje pozadine prirodnog i društvenog sveta u kojem žive. Između ostalog, to bi produbilo njihovo razumevanje naše zajedničke ljudske prirode i upozorilo ih da se čuvaju mnogih mitova u toj sferi. Na primer, mitova o navodnim prirodnim razlikama između muškaraca i žena; ili o superiornosti ili infe-riornosti neke nacije u odnosu na druge.

275

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Mit koji je najvažniji za moju poentu jeste verovanje da je intelektualna spo-sobnost svakog od nas određena i konačna: neki ljudi mogu da razumeju gotovo sve; na drugom kraju spektra su oni koji ne mogu da ovladaju čak ni osnovnim elementima jezika; a svi drugi nalaze se između ovih krajnosti.

Nazivam to verovanje mitom zato što se ono, kao ni tvrđenje da Bog postoji ili da postoji zagrobni život, ne može ni dokazati ni pobiti.3 Kao i kad je reč o drugim mitovima, nema razloga da tvrđenje da svako od nas ima ograničene intelektualne sposobnosti smatramo istinitim. Školski sistem ne bi trebalo da ugrađuje procedure ili da dopušta prakse koje počivaju na toj polaznoj pretpostavci. On ne bi smeo da deli učenike, na primer, na one koji su sposobni da idu u elitne škole i na one koji to nisu. Nastavno osoblje trebalo bi da suzbija prakse koje počivaju na toj pretpostavci. Posebno imam na umu suptilne, često neprimetne oblike ponašanja: na primer, način na koji deca grade stereotipe o imigrantima kao prirodno glupim ljudima koji još nisu ovladali maternjim jezikom.

Pozitivnije rečeno, škole će činiti sve što je u njihovoj moći da uvere decu da mogu da razumeju sve na šta usmere svoje mentalne sposobnosti, da ne smeju dozvoliti da ih ometa opažanje samih sebe kao “tupih” ili “sporih”, da njihovo razumevanje stvari može neograničeno da se širi.

Usredsredio sam se na verovanja o sposobnosti, ali postoje i drugi načini na koje program zasnovan na ciljevima može biti dobar za društvenu kohenziju. Od moralnih ciljeva pomenuo sam kooperativnost. Tačno je da ta lična osobina može biti podsticana u sistemu zasnovanom na predmetima. Na časovima matematike, na primer, učenici mogu biti podeljeni u male grupe tako da u okviru svake grupe sarađuju na zajedničkom zadatku. Ali sam zadatak je zasnovan na predmetu. Sistem zasnovan na cilju je manje restriktivan. Kao moralna i građanska bića u nastajanju, deca mogu da rade zajedno na projektovanju boljih toaleta u svojoj školi; ili na rešavanju problema ograničenog prostora školske biblioteke.

DRUŠTVENA KOHEZIJA KAO ŠKOLSKI CILJ: JEDAN ENGLESKI PRIMER

Ovaj poslednji primer pao mi je na pamet verovatno zato što sam nedavno posetio jednu osnovnu školu u blizini mesta u kom živim, severno od Londona. To je mala škola s jednim odeljenjem od trideset učenika za svaku godinu, koju pohađaju deca od četiri do jedanaest godina. To je i jedina osnovna škola koju ja znam a o kojoj je napisana cela knjiga: nedavno objavljeno Kreiranje učenja bez granica (Swann et al., 2012). Ova knjiga

3 O inteligenciji s filozofskog stanovišta vidi više u White 2002, peto poglavlje.

276

Reč no. 83/29, 2013.

nam omogućuje da steknemo predstavu o tome kako škola može biti čudesno sredstvo za unapređivanje društvene kohezije. Doduše, osnovna škola Roksham [Wroxham] u Poters Baru, u Hertfordširu obavezna je, po zakonu, da radi u okviru postojećeg Nacionalnog programa, koji je zasnovan na predmetima. Ali ona se prema toj obavezi odnosi kao prema sporednim osobinama vizije koja joj je bliža srcu, vizije koja je potpuno u skladu s demokratskim oblikom školovanja zasnovanim na ciljevima za koje se ja zalažem.

Kao što pokazuje ova knjiga, škola Roksham privržena je uverenju, gore opisanom, da intelektualne sposobnosti učenika nisu ograničene. Ona stalno podstiče taj princip u svemu što radi tako što se zalaže da učenje bude kolektivno koliko i pojedinačno, što gradi “zajednicu sticanja znanja” i “podstiče decu da se uzajamno podržavaju i jedno drugom pomažu”.

Relevantne, smislene i prijatne programske aktivnosti podstiču decu da se predaju onom što rade i osnažuje njihovo verovanje, poduprto lajtmotivom škole, da mogu naučiti sve što žele. Učenje u saradnji s drugima ne samo što može biti prijatno – ono takođe odražava u mikrokosmosu vrline zajedničkog življenja u liberalnoj demo-kratskoj zajednici.

U školi Roksham saradnja se proširuje i na druge generacije učenika jer starija deca često učestvuju u aktivnostima koje se tiču mlađih učenika. One obuhvataju nedeljne međugeneracijske sastanke na kojima svi sede u krugu i koji omogućuju svakom detetu da iskaže svoje ideje i da učestvuje u odlukama vezanim za poboljšanje njihovog života u školi. Svako je uključen u krug, ne samo deca već i odrasli koji rade u školi, među njima i pomoćni nastavnici i volonteri.4 Jedna zamisao koju su na ovaj način deca ostvarila u Rokshamu bila je to da se nedostatak prostora u školskoj biblioteci reši kupovinom starog autobusa na sprat i njegovog prilagođavanja toj svrsi. Autobus sada stoji na školskom te-renu, obojen u žive boje prema dizajnu koji su napravila sama deca, i svima pruža mnogo udobnog prostora za pretraživanje i čitanje.

Ako deca treba da budu odgajana kao aktivni članovi demokratije, društva u kom se svako odnosi prema drugima kao prema sebi jednakima, važno je ukloniti mnoštvo prepreka koje tome stoje na putu, posebno u zemlji koja je opsednuta statusom kao što je to Engleska. Obavljajući svoju vaspitačku ulogu u tesnoj saradnji s kolegama, učitelji mogu, kao na opisanim kružnim sastancima, činiti sve što je u njihovoj moći kako bi istakli da svako može da uči od svakog drugog na prijatan način.

Ovaj primer pokazuje kako škola može svesno težiti jačanju društvene kohezije u sopstvenoj zajednici imajući istovremeno u vidu šire građansko bratstvo. Ako želite da saznate više o školi Roksham, predlažem vam da obiđete njen opširan i upečatljiv vebsajt

4 Creating Learning without Limits, str. 16.

277

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

na adresi http://www.wroxham.herts.sch.uk/Home.html. Kao što možete videti, i samo stvaranje takvog inkluzivnog vebsajta jedan je od načina na koje ova škola ostvaruje svoje ideale društvene solidarnosti.

Roksham je primer škole sa programom zasnovanim na ciljevima, koja mora da radi u konvencionalnom okviru zasnovanom na predmetima, ali taj program upreže u svoju viziju. Ta škola je shvatila veliku obrazovnu istinu da je negovanje poželjnih stavova i sklonosti važniji cilj nego što je to sticanje znanja. Ovde nije reč o omalovažavanju znanja već samo o tome da se ukaže na njegovu podređenost prvom cilju. Jedna od poželjnih dispozicija na koje Roksham stavlja naglasak jeste društvena kohezija.

ZAKLJUČAKNije mi poznato da li hrabre škole u Srbiji rade u tom pravcu. Nadam se da rade. Ako je cilj stvoriti društvo ljudi koji se među sobom mogu razlikovati po religijskom (ili ne-religijskom) uverenju, bogatstvu, etničkoj pripadnosti, nivou obrazovanja, gradskom ili seoskom poreklu, a koji ipak ne koriste te razlike da bi proizvodili stavove o društvenoj superiornosti ili inferiornosti već pre da bi poštovali jedni druge kao jednako vredne, ima razloga da mislimo da tradicionalni pristup programu, zasnovan na predmetima, omogućuje, u najboljem slučaju, da se pređe deo tog puta, a u najgorem je kontrapro-duktivan. Ako želimo da podstaknemo te stavove, moramo ih od samog početka ugraditi među školske ciljeve i moramo smisliti odgovarajuće strukture i odgovarajuće aktivnosti učenja koje doprinose ostvarenju tih ciljeva.

LITERATURA

Healy, M. (2010) A Philosophical Discussion of Social Cohesion as a Goal of Educational Policy-making (Unpub-lished PhD thesis, Institute of Education, London)

Jones, O. (2012) Chavs: the demonization of the working class London: Verso

Reiss, M. and White, J. (2013) An aims-based curriculumLondon: Institute of Education Press

Swann, M. et al. (2012) Creating Learning without Limits Maidenhead: Open University Press

White, J. (2002) The Child’s Mind London: RoutledgeFalmer

– – – (2011) The Invention of the secondary curriculum New York: Palgrave Macmillan

JASMINA HUSANOVIĆ: Ja bih nas na neki način htjela ponovo uputiti na naslov ovog panela, koji govori o koheziji, od-nosno koji glasi “Kohezivna funkcija obrazovanja”. Me-đutim, s obzirom na sve ono što smo čuli i što znamo iz svog života i rada, nama je možda prijeko potrebna priča o transformativnoj ulozi obrazovanja, a ne o “koheziji” ne-čega što je već trulo (mislim na društvo), naročito na po-dručjima bivše Jugoslavije gdje imamo jedan komplicirani splet neoliberalnih i etnonacionalnih režima upravljanja i posljedica njihovih mjera na svakodnevni život. Kada su u pitanju ovi spletovi ideologija i propratnih pedagogija, htjela bih potaknuti sugovornike i publiku da malo po-razgovaramo o tome: kako su tu skupa djelovale domaće i međunarodne snage (recimo u Bosni i Hercegovini to se vrlo slikovito može prikazati na primjeru škola, odno-sno upravo tog sistema “dvije škole pod istim krovom”), i onda uspjele ponovo, skoro pet decenija nakon ukidanja doktrine “odvojeni, ali jednaki” u SAD, institucionali-zirati tu doktrinu u Bosni i Hercegovini, i to upravo u obrazovanju. Baš jedna u potpunosti segregacionistička doktrina time je normalizirana i legitimirana. Ta spre-ga neoliberalnog i nacionalnog, upravo kada govorimo o moći, politici i pedagogiji, javlja se u obliku svakodnevne političke prakse i moralnog rezonovanja, koji sasvim jasno rade u službi i neoliberalizma i nacionalizma sa važnim međusobno zajedničkim ciljevima - da osiguraju posluš-nost, konsenzus, da normaliziraju autoritarne politike, da izbrišu istorije nepravdi i borbi protiv tih nepravdi, itd.

Pored toga, ono što primijetimo u oba slučaja, u obje vrste režima moći, i u neoliberalizmu i u etnonacionaliz-mu, jeste da se oni ispostavljaju kao moćne javne peda-gogije i kulturne politike. Neoliberalizam nije puka po-litička strategija i ekonomska teorija. To je moćna javna pedagogija i kulturna politika koja na svakom koraku, uz nasilje i eksploataciju, legitimira svoje norme, vrijednosti

KOHEZIVNA FUNKCIJA OBRAZOVANJA: RAZGOVOR

280

Reč no. 83/29, 2013.

i institucije, svoje društvene prakse, normali-zira svoj režim zdravog razuma (gdje je znanje roba) i svoj reduktivni pojam političke racio-nalnosti; pri svemu tome traće se naši kapaci-teti za političko djelovanje i za javno djelovanje. Recimo, na javnim univerzitetima sasvim se lako da primjetiti ta etno-korporativna matri-ca feudalnih borbi u jednoj bezdušnoj sredini, gdje imamo potpunu, je li, prekarizaciju javnog mišljenja, kognitivnog rada, odnosno zatiranje tog našeg kapaciteta za djelovanje skupa, kako bi se nama lakše upravljalo i u javnoj sferi i na tržištu rada. Javne institucije u obrazovanju na ovim prostorima, ja mislim, sve više i više ope-riraju kao teatri okrutnosti, prisutne u cjeloku-pnom društvu, kao u svojevrsnoj laboratoriji, svojevrsnom getu. Odnosno, tu smo izloženi strategijama getoizacije iznutra i iz vana i to kroz kaznenu regulaciju siromaštva, s jedne strane, te kroz kaznenu politiku marginalnosti, s druge strane. Na neki način, kada pričamo o tom kukavičijem jaju identitarne politike, mi-slim da je ona, na mnoge danas sasvim očite načine, neusaglasiva sa onim što obrazovanje, kao javno dobro koje se suprotstavlja logici ko-modifikacije, treba da bude.

Mislim da imperativni zadatak svakoga ko danas radi u obrazovanju jeste da svaki dan svoj

prosvjetni rad pretvara i u prosvjedni rad (a ponekad čak i rat u smislu zaoštrenog političkog sukoba). Ovo “d” i “t” slobodno u prosvjeti i prosvjedu možemo mijenjati, ako zaista hoćemo na neki način ostati vjerni ideji da obrazovanje samo po sebi mora da sadrži učinkovitu teoriju društvene emancipacije. Mi smo na tom putu opterećenom identitarnom politikom i multikultiralizmom kao magičnim rješenjem za “nevolje identiteta”,

sasvim potisnuli to kako i u samom obrazovanju prolazimo kroz niz “novih” prvobitnih akumu-lacija kapitala, kroz stalno nova rasparčavanja, satiranja, preuzimanja, te ograničavanja javnog dobra i interesa. Samo bih se još htjela zahvaliti također govornicama i govornicima, i to zbog toga što su ovdje spominjali književnost, i pro-duktivno govorili o književnosti i historiji kao humanističkim naukama koje su ključne u toj ideološkoj borbi unutar obrazovanja, koja se još uvijek, dakle, kod nas svom žestinom prelama preko dječijih i studentskih leđa. E hvala.

RUŽICA MARJANOVIĆ: Ja sam za ovim stolom izgle-da jedina osoba koja nije iz akademskih krugova. Dakle, ja ne radim na fakultetu, nego u srednjoj školi. Ja sam neposredni praktičar, i svakodnev-no se suočavam sa dilemom – šta ja radim ovoj deci? Ako se držim onoga što država od mene zahteva, ja imam veliki moralni problem. Ako ne radimo to što država od mene zahteva, ja opet imam veliki moralni problem, jer ta deca posle idu na neke prijemne. Sve što znam, sva moja akademska znanja, sve moje moralne vredno-sti, sve iza čega bih mogla da stanem, ne slaže se sa onim što država od mene traži da radim i govorim u školi. Vi se praktično pretvarate u licemera, i decu pretvarate u neku vrstu lice-mera, jer oni nešto čuju na jednom spratu, pa siđu dole na drugi sprat, na nastavu istorije, i čuju nešto drugo. A ako se promeni profesor na spratu na kome je nastava književnosti i tu onda čuju nešto drugačije. Deca se verovatno nekako prilagođavaju, a da sam ja u njihovoj poziciji, ja bih verovatno bila homo dupleks.

Šta sad čovek s tim da radi? Šta da radi s tim kad, recimo, na nastavi književnosti u ško-

281

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

li u kojoj radim, dakle u kojoj organizujemo književni festival “Na pola puta” i uspevamo nekako da se izborimo sa onim što nastavni program od nas traži, ali i da omogućimo deci da čuju nešto što bi se uklapalo u ovaj model o kome smo pričali, u to obrazovanje koje bi-smo želeli, deca idu na eksperimentalni čas – ili ogledni čas iz istorije – koji se zove “Dogodine u Prizrenu”. Nemojte da pitate šta je to dogo-dine u Prizrenu, to je eksperimentalni čas na-stave istorije danas. Dakle moja velika dilema je – a Dubravka je nešto o tome govorila jednom prilikom, pominjući neke profesore istorije za koje bismo rekli da rade bolje, a koji su rekli da ne koriste udžbenike iz istorije – šta o tome da mislim.

I juče i danas neko je pomenuo dva suštin-ska pitanja. Prvo je: da li mi treba da očeku-jemo od generacija dece da rešavaju probleme koje su napravile generacije roditelja? Jer, generacije roditelja neće popraviti ništa, i šta mi to onda ostavljamo toj deci? Drugo pita-nje je: možemo li mi sa ovakvim udžbenicima i ovakvom nastavom očekivati ono o čemu je

profesor Feinberg malopre govorio, da se kod dece razvije kritička distanca prema moralnim vrednostima njihovih roditelja?

Mi uporno, godinama, govorimo kako se odvija nastava književnosti, i sa čim mi zapravo ulazimo u učionice. I, konačno, prošle godi-ne dobijemo delimičnu reformu, dakle blagu reformu programa za nastavu književnosti. Mi sve vreme govorimo – ima previše narodne književnosti, ima previše nasilja, ima previše srednjovekovne književnosti. A onda se pome-nutom reformom izbaci jedini književni tekst u vezi sa kojim možete da razgovarate o Holoka-

ustu, a ubace se još tri teksta iz srednjovekovne književnosti i još toga iz narodne književnosti. Sad je strašnije nego pre dve godine, a zašto je to tako, ne znam.

U tom smislu, mene interesuje, a čini mi se da je o tome juče govorila Tinde Kovač Ce-rović, da li udžbenici treba da budu napredniji od društvenog okruženja. Volela bih da vidim školu koja će da menja društveno okruženje, a ne društveno okruženje koje uslovljava školu. I još jedno pitanje: kako da se nešto uradi u nastavi istorije, kad se istoričari oko toga nisu dogovorili? Isti je problem i sa književnošću: ni tumači književnosti se nisu dogovorili. Ako ih pitate, oni bi najviše programa posvetili Ćo-siću i Bećkoviću, ali ne može se više od ovoga, Ćosića već ima previše. Dakle, kako da se dogo-vorimo i kako to da uđe u nastavu književnosti, odnosno istorije?

DINKO KREHO: Najprije da kažem, ni ja ne ra-dim na fakultetu, štoviše ne radim nigdje. Ja se, kako bi rekao jedan moj prijatelj, bavim teori-jom, a to u prevodu znači da imam diplomu iz humanistike i nemam stalnog zaposlenja. Dakle, ja ću opet, kao i Nenad i Jasmina, govoriti o Bosni i Hercegovini, i to je u neku ruku sud-bina nas koji dolazimo sa periferije – a BiH je periferija periferije – da govorimo uvijek ne-kako o specifičnim situacijama, o specifičnim kontekstima iz kojih dolazimo i pojavama koje nas tamo muče. Da pokušam skicirati situaciju. U Bosni i Hercegovini, s jedne strane, postoji jedna apsolutna hegemonija politike identiteta, koja nam iz dana u dan utuvljava u glavu kako postojimo samo kao pripadnici različitih kul-turnih identiteta, šta god to podrazumijevalo.

282

Reč no. 83/29, 2013.

Naravno, politika identiteta suštinski je anti-politička: ona svaki politički pluralizam svodi na pitanje kulturnih razlika, identitetskih po-sebnosti. A sa druge strane, na širem planu, globalno, imamo jedan sistem koji nas uči da smo prije svega sebični pojedinci, da je smisao i svrha našeg djelovanja na ovom svijetu profit, natjecanje, uči nas, u konačnici, golom egoiz-mu. I ono što se nudi kao alternativa, ne samo u BiH, ali prije svega u BiH kao u jednoj perifer-noj sredini, u jednom, kako to običavamo reći, društvu u permanentnoj krizi, jeste, ukratko, multikulturalizam. Dakle, dijalog, tolerancija, međunacionalno pomirenje i sve te priče koje se u praksi svode, evo uzeću i ja Nenadov primjer, na dvije škole pod jednim krovom. Umjesto da se tučemo oko škole, ili da srušimo tuđu školu i sagradimo “našu”, mi napravimo dva sprata, pa se fino, civilizirano, segregiramo.

Na primerima iz nastave književnosti to bi značilo da, umjesto da govorimo o nacional-nim književnostima, kao nekakvim isključivim tradicijama, mi pišemo te tzv. interkulturalne povjesti književnosti, gdje se govori o prožima-njima, doticanjima nacionalnih književnosti, o prožimanjima nacionalnih identiteta, a sami ti koncepti identiteta, i mehanizmi koji stoje u njihovoj osnovi, ostaju netaknuti. Kategorija nacionalne književnosti ostaje neprikosnove-na, i, što je još gore, kroz tu lažnu alternativu ona se instalira kao nešto prirodno, nešto što je zdravorazumski tu. I recimo ovaj projekt, čiji sam suradnik, AKT – alternativna književna tumačenja – nastao je, između ostalog, upravo s namjerom da se suprotstavi, sa jedne strane, toj dominantnoj paradigmi, a s druge strane, onome što se predstavlja kao njena ekskluzivna

kritika, ili još radikalnije, jedina moguća al-ternativa.

Međutim, postavio bih jedno pitanje svima, svima ovdje, i jednu, možda, temu za razmišlja-nje. Kad govorimo o tome čemu učimo djecu, šta se nalazi u čitankama, šta se nalazi u udžbe-nicima historije – da li je jedina moguća diho-tomija i jedina moguća alternativa ta, između kolektivizma, koji je nužno loš i represivan, i individualizma, koji je nužno dobar, emancipa-toran? I navešću jedan vrlo konkretan primjer. To je primjer iz jugoslavenske historije, a rekao bih da posebne implikacije ima u slučaju Bosne i Hercegovine: Narodno-oslobodilačka borba, partizanska borba, socijalistička revolucija. Mi-slim na politiku solidarnosti, koja se tada rađa, koja tada nastaje. Solidarnost, koja svakako je-ste jedan vid kolektivizma, ali naravno potpuno drugačijeg kolektivizma, barem ja to mislim i spreman sam braniti tu tezu, od ovog nacio-nalističkog, protiv kojeg govorimo. Međutim, danas kad pišemo historiju, bilo da smo orijen-tirani nacionalistički, na politiku identiteta, ili da nudimo ovu alternativu u vidu multikultura-lizma i pluralizma identiteta, mi često onako, s lakoćom, otpisujemo taj period, je li, potpuno spontano, na tragu onog što nam vladajuća ide-ologija govori, otpisujemo ga kao jednu tota-litarnu, represivnu epizodu, nešto o čemu ne može biti govora – i što je konsekvenca?

Konsekvenca, opet se zadržavam na slučaju BiH, jeste da se historija Bosne i Hercegovi-ne ukazuje isključivo kao historija sagregacije. Dvojica teoretičara iz BiH, Nebojša Jovanović i Damir Arsenijević, imali su veoma važan tekst, u časopisu Reč, upravo o tome, dakle o brisanju Narodno oslobodilačke borbe i partizanske po-

283

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

litike solidarnosti, brisanju koje je danas nužno svima koji pišu historije pod imperativom na-cionalne historije i nacionalne historiografije, jer je jedna anomalija, jedna epizoda koja se apsolutno ne može uklopiti u tu priču: “Mi smo uvijek bili podijeljeni po etničkim linija-ma, mržnja je naš urođeni refleks, treba naći načine da se toleriramo, trebamo naučiti živjeti jedni pored drugih, trebamo naći aranžman da premostimo naše kulturne razlike.” Itd.

DUBRAVKA STOJANOVIĆ: Otvorili smo neka važna pitanja. Zahvalna sam Ružici što se vratila i na pitanje koje je Tinde juče postavila. Juče nismo imali vremena za dalju debatu, a to je vrlo važ-no pitanje. Tinde je juče pitala – kao i Ružica danas, na drugi način – da li udžbenici mogu da budu napredniji od društvenog okruženja? Drugim rečima, šta bi se u poslednjih deset godina, recimo, dogodilo, da smo se nas dve – pošto smo drugarice još iz ranih devedesetih – zaverenički dogovorile da Tinde, kao držav-na sekretarka, da meni da napišem udžbenik iz istorije onako kako ja vidim srpsku istoriju. Dakle, to kako ja vidim srpsku istoriju, možda je tako vidi još jedan procenat stanovništva u Srbiji. I sad, kakva bi bila uloga jednog takvog ministarstva, da sada stane iza nekog takvog udžbenika za koji sam ja dobila ekskluzivno pravo da ga napišem. Pri tom moram da kažem da su ovi četnički orijentisani udžbenici, koji su na snazi, nastali baš tako, ne sa Tinde, nego sa Zavodom za izdavanje udžbenika. Istorija nji-hovog nastanka je zaista takva, to je bila stvar dogovora ljudi koji isto misle.

Da smo nas dve to uradile, dobili bismo užasno loš rezultat. Dobili bismo ono što smo

jednom već imali. Deca bi došla kući, a tamo bi im deda rekao – čekaj, da ti ja ispričam kako je to stvarno bilo. Nemoj ti ovoj školi ništa da veruješ. I upravo se zato petnaest godina za-lažem za promenu celokupne nastave istorije i zato je važno to što je sad i Ružica ponovila. Istoričari se nisu dogovorili, pa mi ne možemo nešto da rešimo. Oni se nikada neće dogovoriti i oni ne treba da se dogovore. I to je ona deba-ta, o kojoj je govorio i profesor Apple danas. Mislim da je ta debata ono što treba da uđe u sistem obrazovanja i da se kroz tu debatu, re-cimo, istorija više ne uči hronološki. To niko više ne radi. To je potpuno besmisleno. Profe-sor Apple je juče naveo jedan podatak, za mene nov, da učenici posle mesec dana zaborave 50 odsto gradiva. Ja sam znala za podatak da posle raspusta zaborave 75 odsto gradiva i često sam u ovakvim prilikama govorila da je to najbo-lji deo obrazovanja, to što oni tako efikasno sve zaborave. To je dakle obrazovanje koje ne ostavlja nikakvog traga.

Mi smo, verovatno se toga sećaju ljudi koji su odavde, pre dve godine radili jedno istra-živanje javnog mnjenja na temu šta javnost u Srbiji, na reprezentativnom uzorku, zna o istoriji. Postavili smo pitanja iz udžbenika za osnovne škole. Pored toga, ta su pitanja i ne-prekidno u javnosti. Na primer, pitanje je bilo: “Ko su bili saveznici Srbije na Solunskom frontu?” Čini vam se, od “Kreće se lađa fran-cuska, sa pristaništa solunska” i svih ostalih ka-fanskih pesama, spomenika zahvalnosti Fran-cuskoj, padanja od francusko-srpske ljubavi, da nikakvog spora neće biti, da će odgovor biti: “Francuska.” Odgovor, masovni, preko 70 od-sto, bio je: “Rusi i Grci.” A njih uopšte nema

284

Reč no. 83/29, 2013.

tamo, ni na jednom nivou obrazovanja, ni na Solunskom frontu. Prema tome, ta potreba da vi današnjeg saveznika prebacite u 1916, a tamo izbrišete mrske Francuze i Engleze, govori da to obrazovanje, čak i ovo, ovako strašno, koje ja predajem, ne ostavlja nikakve posledice ni traga. Prema tome, traži se novi ključ.

Duboko verujem, recimo, u problemsku nastavu istorije. Da se uradi jedan problem. To može biti Peloponeski rat. Ali da uradimo taj jedan rat tako temeljno iz svih pozicija – iz ugla onih koji odlučuju, iz ugla onih koji se suprot-stavljaju, iz ugla ekonomskih razloga, iz ugla političkih razloga, kulturnih, svakodnevnog života – da se naposletku stvori jedan model razmišljanja o ratu. Ili, na primer, o tehno-loškoj revoluciji, ili o nekom drugom pitanju. Onda bismo mogli da stignemo do devedesetih.

I odmah sad da iskoristim priliku da kažem da mi pišemo knjige za devedesete, i to istoriča-ri bivše Jugoslavije zajedno. Dakle, i to radimo, ali na potpuno drugom principu: nećemo da se dogovorimo. Jer ako se ja ovde u nemogu-ćoj fantaziji dogovorim sa Radošem Ljušićem šta se desilo devedesetih, a to je nemoguće, to ne treba da se desi, kako ću ja sa tom, dogo-vorenom istinom, da izađem pred mog kolegu u Zagrebu, ili mog kolegu u Sarajevu. Onda će taj đak opet da se sudari sa nekom drugom, dogovorenom istinom. Dakle, mi to radimo na potpuno drugom principu multiperspektivno-sti, koja će upravo pokazati te različite pozicije u tom ratu, koje niko nema u vidu i koje nikog ne interesuju. Cilj nije da se dogovorimo, ni da stignemo do jedne istine, ni da udžbenik na taj način prednjači pred društvom, jer to neće uspeti. Treba promeniti matricu učenja.

WALTER FEINBERG: Prošli put sam bio ovde, mi-slim, 1974. godine. To je bio i jedini put do sada. Tada su udžbenici govorili o jedinstvu Jugoslavije. Međutim, u neformalnim razgo-vorima, dobijao sam drugačiju priču. Ta priča vraćala se na Drugi svetski rat, na masakre koji su se tada dogodili, na neprijateljstvo Hrva-ta prema Srbima. Imao sam utisak da je i te 1974. sve to i dalje bilo tu. Udžbenici su davali jednu sliku. Ali bake su pričale sasvim drugu priču. Za kafanskim stolom pričala se ta sasvim druga priča. Bilo mi je upečatljivo saznanje da udžbenici ne mogu da obave svoj posao kada se događaju i te druge stvari. Otprilike u isto vreme imao sam slično iskustvo i u Sjedinjenim Državama. Vozili smo se iz Misisipija, ili tako nekog mesta, nazad u Ilinois. I pokvarila su nam se kola. Tada je već bilo prošlo neko vreme od kada su na nacionalnom nivou počela da se priznaju prava Afroamerikanaca. Već smo imali Afroamerikance na istaknutim mestima. Da-kle, kola su nam se pokvarila u jednom mestu, i otišli smo u jedan mali servis koji je ujedno bio i prodavnica. U prodavnici je bio uključen tele-vizor. Na ekranu se mogao videti jedan istaknu-ti afroamerički novinar koga su svi znali. On je intervjuisao neke belce. Dakle, na nacionalnom nivou bio je uspostavljen neki princip jedna-kosti, i to se odrazilo i u onome što se videlo na ekranu. Popravka kola je potrajala, i ja sam proveo neko vreme u prodavnici i posmatrao šta se događa. Neki belci su ulazili u prodavni-cu i tražili stvari koje su hteli da kupe. Vlasnik bi odlazio do polica i donosio bi te stvari. U prodavnicu je ušao i jedan crnac i zatražio neku stvar. Prodavac je rukom pokazao prema polici i rekao da ta stvar stoji tamo. Tako smo imali dve

285

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

realnosti, baš kao i ovde. Jedna realnost bila je u skladu sa onim što je podrazumevala nacio-nalna ideologija. Druga ideologija bilo je ono što se događalo na licu mesta. Te dve ideologi-je radile su jedna protiv druge. Ne znam kako škole mogu da se nose sa tim. Uznemirujuće je to što imate dve škole pod jednim krovom. Učenici bi trebalo da se upoznaju i da razumeju priče jedni drugih. Oni treba da artikulišu te svoje priče jedni za druge tako da bude moguće da se te priče i drugačije ispričaju. To bi onda omogućilo neku vrstu razboritog razumevanja, umesto nekakvog konsenzusa ili dogovora. I to tako da moja priča nije tuđa tebi, i da tvoja pri-ča nije tuđa meni. Možda je to najviše što bismo mogli da očekujemo u ovom trenutku. Ali te različite priče, ona koju pričaju bake ili ljudi u kafani, s jedne, i ona iz škole, s druge strane, moraju se obe na neki način uzeti u obzir unu-tar obrazovnog konteksta.

TINDE KOVAČ CEROVIĆ: Budući da ste me pome-nuli, htela bih da reagujem. Dubravka, mislim da nije reč o tome da se ti i Radoš Ljušić dogo-vorite oko toga šta je istorijska činjenica, nego da se dogovore istoričari kako će se raditi nasta-va istorije i na koji način će se to u kurikulumu reflektovati. Ako hoćemo da to bude multiper-spektivno, postoje iskustva u svetu na koja se možemo osloniti. I ono što, mislim, školama jako nedostaje jeste prisustvo različitih glasova. Niko ne misli da postoji jedna istina i u tom smislu će se i istorija predavati. Tako da bih samo da otklonim nesporazum, nije reč o tome da se predaje jedna istina. Ali, poruka mora da dođe odnekud, ne mogu nastavnici ostati u situaciji da sami presuđuju, a naravno da to

ne može ni ministarstvo, neki tamo savetnik, koji ne zna i ne može ni da zna, jer je izašao sa tih istih fakulteta, na kojima ni mi sami nismo otvorili te teme. Pa onda svi oni takođe ćute, ili ne znaju, ili znaju, ali ne smeju da kažu, jer čekaju da neko važniji kaže.

Ja ovim hoću u stvari da otvorim temu na malo drugačiji način. Imam nekoliko opaski. Kad je rađena prva kurikularna reforma 2001. i 2002, uključeno je oko trista ljudi, koji su krenuli da na drugačiji način organizuju gra-divo. Mnogi pametni i divni ljudi su se tada uključili, pokrenuli. Ali, to je za sve bila fru-stracija, zato što od toga ništa nije ostalo. Ja sam tada doživela jednu veliku neprijatnost. Ma-tematičari su govorili o tome da oni razvijaju inteligenciju, i da mi njih sad pustimo da oni rade na tome, da razvijaju inteligenciju. Oni koji su se bavili književnošću govorili su o tome da oni razvijaju ličnost i da ih sad već jednom pustimo da oni to stvarno i urade. Istoričari, naravno, razvijaju nacionalni identitet. Ja sam u jednom trenutku postala nervozna i bila sam bezobrazna, pa sam ih pitala – a gde vi to sve učite? Na kom kursu to učite o različitim kon-cepcijama identiteta, ili različitim teorijama ličnosti, ili o moralu, gde se to tačno uči, pa da vidimo onda da se ti programi univerzitetski malo poprave, da bi onda svi oni, koji izlaze sa tih univerziteta, malo bolje znali na koje načine se to može postići, da tako u stvari doprinesemo celoj javnosti.

Tad sam videla da je važno da vratimo temu nazad univerzitetima, a ne da to ostavimo samo ovako, tu floskulu. Uhvatila sam malo i od ove diskusije kako obrazovanje radi to i to. Pa ne radi to obrazovanje, nego su to bili udžbenici,

286

Reč no. 83/29, 2013.

udžbenici su radili to i to. Određeni autori, određenih udžbenika, sa imenom, prezime-nom, oni se mogu kritikovati, na to se može reagovati, udžbenici su laka meta, mnogo je lakše videti iz udžbenika šta je to što ne valja. Mnogo je teže snimiti nastavnika. Ko zna šta bismo videli kad bi se snimio nastavnik. Ali, bar na udžbenik koji se donese kući intelektu-alci mogu reagovati, mogu univerzitetski pro-fesori reagovati, mogu da kažu – čekaj malo, koja budala je ovo napisala? To može onda da postane tema, može se i na taj način malo una-prediti i medijski diskurs o obrazovanju.

Iz pozicije nekog ko više nema veze sa siste-mom obrazovanja, ipak stajem u odbranu tog obrazovanja. Dakle, ne radi to obrazovanje, to rade autori udžbenika, to rade pojedinci, oni koji ne kritikuju te autore, ili puštaju da se na neki neadekvatan način ti udžbenici biraju. Kurikulume, programe, takođe prave univer-zitetski nastavnici. I onda to rade pogrešni uni-verzitetski nastavnici i ostaju bez kritike. Dakle, hoću da vratim na to: hajde da vidimo šta bi moglo ipak da se uradi, jer to tako amorfno i kolektivno-mistično, kako bi to Dubravka re-kla, interpretirano obrazovanje zapravo ne po-stoji. To su sve konkretni ljudi, sa konkretnim produktima, s kojima se može raspravljati.

NENAD VELIČKOVIĆ: Da univerzitetski profesori uzmu udžbenik i pitaju – koja budala je ovo napravila? – oni bi sami odgovorili – ja sam to napravio. Jer, univerzitetski profesori prave udžbenike. U Tuzli ima jedna univerzitetska profesorica koja svake godine napravi čitanku. Već pet godina većina bošnjačke djece u Fede-raciji radi po njenoj čitanci. U njenoj čitanci

piše: “Pozornicu čine glumci i drugi pokretni predmeti.” U jedinoj čitanci po kojoj će ove godine sva djeca raditi piše da se ovčiji rog, kao instrument, dakle, taj ovčiji rog pravi se od ovčijeg i od kozijeg roga. Ona i još jedna njena kolegica su biografije pisaca u toj čitanci većinom prepisale sa Vikipedije, i mi smo na to skrenuli pažnju. Recenzenti, odnosno su-perrecenzenti, isto tako univerzitetski, su na to odgovorili da je Vikipedija otvorena za sve i da onaj ko na Vikipediji piše takođe koristi neke izvore, pa su onda te autorice mogle koristiti iste izvore kao i autori Vikipedije, iako su one to doslovno prepisale.

Jedna grupa mojih prijatelja i saradnika i ja smo prije pet-šest godina radili analize svih udžbenika, oko 70 njih, za jezik i književnost u Bosni i Hercegovini. Došli smo do stvarno po-ražavajućih zaključaka. Nacionalizam je uzurpi-rao sektor obrazovanja i koristi sve resurse koji su na raspolaganju da putem škole proizvede one poželjne vrijednosti koje će ga držati još dugo na vlasti. Onda smo rekli – dobro, evo, to je loše i o tome objavili raspravu. Niko od univerzitetskih profesora, koliko ja znam, ništa u vezi s time nije uradio, ni promjenio silabu-se, ni promjenio način rada, niti se uključio u javnu raspravu, ništa. Onda smo mi rekli – do-bro, imamo loše čitanke, hajdemo sad napraviti bolje. Donio sam da vam pokažem ovdje, četiri smo uradili. Prva, za peti razred, slučajno je prošla, jer su se iznenadili kad se pojavila na konkursu. Ta čitanka promoviše univerzalne vrijednosti. To je čitanka koju svako dijete u razredu može uzeti a da se ne osjeti zbog nje isključenim. Ono o čemu ta čitanka govori jeste ono što se njega tiče. Kad su shvatili da je to

287

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

čitanka koja se zalaže za neke sasvim drugačije stvari, dakle za ono o čemu sam govorio, onda su našli jednog opet univerzitetskog profesora, opet iz Tuzle, koji je onda tendenciozno loše ocijenio narednu našu čitanku. Ponudili smo dokaze za to, tužili smo ga, i to je otišlo na sud, koji je opet ne znam čiji, i to stoji u fioci već če-tiri godine. A mi smo pokazali da je on svojim nestručnim i nesavjesnim radom učinio da mi trpimo veliku finansijsku, materijalnu i mo-ralnu štetu, a njegovi prijatelji iz Tuzle su, na-ravno, zaradili, jer je udžbenik iz Tuzle prošao.

Ove godine sam ja onako, sad se već malo i zabavljam, odlučio da pišem novom ministru za obrazovanje, koji je nadležan za udžbeničku politiku. Imam prepisku cijelu, naravno, i to ću objaviti vrlo brzo. U toj prepisci sam mu govorio koje tačke u njegovom Ministarstvu su problematične. Kako njegova administracija svojim metodom rada omogućava korupciju, kako procedura izbora udžbenika onemogućava transparentnost, kako privileguje neznalice. I on je sve to znao i priznao je privatno da je to tako, ali je na kraju donio odluku koja ništa ni na koji način nije promijenila. Dakle, sve se ponovilo. Znači, s jedne strane imate ljude koji su recenzenti, koji su autori udžbenika i autori nastavnih planova i programa i svi su oni praktično na ovaj ili onaj način došli na te pozicije zato što ih je tamo postavio nacionalizam, i oni neće raditi protiv njega. S druge strane, imate nastavnike koji kažu – mi ionako ne radimo po udžbenicima. Ja onda kažem – dobro, ali po čemu radite, i hajdemo malo drukčije da postavimo pitanje, šta su rezultati vašeg rada u vezi sa književnošću? Je l’ imamo djecu, koja čitaju knjige? Nemamo. Je

l’ ta djeca znaju da prepoznaju vrijedno djelo? Ne. Jesu li ta djeca u stanju da artikulišu svoje misli i vode jedan suvisao dijalog, sa idejom da razgovorom dođu do nekog rješenja? Jesu li sposobna za debatu? Nisu.

Dakle, sve što je nastava jezika i književnosti mogla da uradi, nije se desilo. Ti profesori iza zatvorenih vrata samo zarađuju svoju platu uz što manje napora, uz što manje rizika, idući na ruku nacionalizmu, protiv koga se u javnom prostoru nigdje ne izjašnjavaju. Nije Altiser uzalud rekao – to je najglasniji instrument u orkestru državnih aparata. Obrazovanje je ono što je najbitnije. Ja sam bio užasno naivan. Mi imamo stalno te nacionaliste na vlasti u Bosni i prije dvije godine, na izborima, pobijedili su ti iz SDP, kao oni su neki ljevičari. Naime, naslijedili su nekretnine od komunista i ništa više pored toga. Oni su podijelili ministarske fotelje u ovih šest kantona, gdje su kao Bošnjaci u većini, i rekli su – mi hoćemo to ministarstvo za obrazovanje. I ja sam rekao – evo, dakle, najzad se pojavio neko pametan, ko je shvatio da tim obrazovanjem bi nešto možda moglo da se uradi. Pojavio se jedan ministar u Sarajevu i rekao – treba vjeronauku malo drukčije urediti. Oni su ga smjenili, njegovi iz stranke su ga maknuli.

Mi smo prošle godine opet radili analizu postojećih nastavnih planova i programa. Naime, 2003. Bosna i Hercegovina je prešla na tzv. devetogodišnje obrazovanje, opet su nas stranci natjerali, i onda smo morali da promjenimo sve nastavne planove i programe i da ih usaglasimo sa nekim deklaracijama Evropske unije o obrazovanju, da istaknemo univerzalne vrijednosti na prvo mjesto itd.

288

Reč no. 83/29, 2013.

Jedan zaista dobar tim je radio šest mjeseci analizu. I nismo rekli daj da sad mi radimo po tome kako mi vidimo obrazovanje, nego smo uzeli ono što je država prije devet godina rekla da će biti ciljevi obrazovanja. I onda smo postojeći nastavni plan i program uporedili s onim što je država rekla da treba da bude i pokazali da ništa u tom nastavnom planu i programu ne podržava ciljeve obrazovanja. Znači, samo su sve falsifikovali, opet radi Evrope. Ko je platio to? Roditelji, jer su oni ispočetka morali da kupuju drukčije udžbenike. Je l’ se iko počešao zbog toga? Nije. Objavljena je ta analiza, dostupna je. Poslali smo je u škole. Nastavnici u školama u velikom procentu su rekli da je to prihvatljiva i tačna analiza, da su zaključci analize dobri, i ministar, koji je naslijedio onoga, došao je u aprilu, dakle od tada do danas ni prstom malim nije maknuo da se bilo šta u vezi sa tim kurikulumom promjeni. Znači, ne valja ništa i to je pokazano, i nastavnici rekli da ne valja ništa, i u javnoj raspravi niko se nije usprotivio tome, i svi znamo da ne valja ništa, i taj ministar ne radi ništa.

RASTISLAV DINIĆ: Jedno pitanje za profesora Feinberga. Koliko sam shvatio, vaša koncepcija je sledeća. Liberalna država treba da toleriše religijske i ostale privatne škole, čak i ako one pretpostavljaju neke religijske vrednosti liberalnim vrednostima, ili neke druge vre-dnosti liberalnim vrednostima, sve dok otvo-reno ne propagiraju diskriminaciju, sve dok ne eliminišu svaku mogućnost za razvoj lične autonomije učenika. U tim slučajevima, dakle u ta dva slučaja država treba da interveniše i da prekine rad škole. Naravno, merilo, koje

se primenjuje u odnosu na vrednosti koje se prenose u porodici su znatno drugačije, naprosto zato što postoji znatno veći teret koji država treba da preduzme ako interveniše u privatni prostor porodice. Sad ću da uradim ono što filozofi obično rade jedni drugima kada testiraju njihove koncepcije, pa ću vas pitati za dva teška slučaja.

Jedan težak slučaj je onaj kojim se već bavite u svojoj knjizi. To je slučaj Mozert, slučaj amiških porodica, odnosno amiške dece. Dakle, u tom slučaju sud je presudio da amiška deca mogu da budu povučena iz javnih škola posle svega nekoliko razreda osnovne škole. Sad, Amiši su naravno jedna vrlo miroljubiva i tolerantna kultura, ali, s druge strane, teško da bi se moglo reći da razvijaju autonomiju i kritičku svest kod dece, mogućnost da deca kritički pristupe sopstvenoj kulturi i da je napuste. To je jedan slučaj.

Ni drugi slučaj ne moram da izmišljam, kako to filozofi ponekad rade. Postoji jedna slikovita ilustracija: da li znate za slučaj onog čuvenog dueta Prussian blue (“Prusko plavo”)? U pitanju su dve maloletne devojčice, vrlo slatke, plave, koje sviraju gitare i pevaju neke lepe folk pesme. Jedini problem je što su pesme o nadmoći bele rase. Njih dve se školuju kod kuće. Pored ostalog smatraju i da se Holokaust nikada nije desio. Jasno je da školovanje kod kuće predstavalja izazov za vašu koncepciju. S jedne strane možemo da kažemo – pa dobro, to u stvari pretvara školu u porodicu, pa samim tim povećava teret državne intervencije. Ali, s druge strane, čini mi se da bismo jednako legitimno mogli da kažemo i suprotno, da to pretvara porodicu u školu, ili bar jedan

289

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

segment porodičnog života pretvara u legitiman prostor državne intervencije. Dakle, zanima me kako bi ste izašli na kraj sa ova dva slučaja?

WALTER FEINBERG: To je odlično pitanje. Dugo već razmišljam o slučaju Amiša. I menjao sam svoje mišljenje o tome. Tako da ono što mislim danas možda neću misliti sutra. Taj slučaj dogodio se u Viskonsinu. Amiši su religijska zajednica. U tom slučaju tražili su da njihova deca ne idu u školu posle osmog razreda. Po njihovom mišljenju, posle osmog razreda svako dalje školovanje ugrožava amišku zajednicu jer podstiče kod dece želju da je napuste. Sud je doneo odluku koja nije bila jednoglasna. Reč je o Vrhovnom sudu. Sud je svojom odlukom izašao u susret Amišima, ali se i ogradio tako da druge grupe na tu odluku ne mogu da se pozovu kao na presedan. Uglavnom, Amišima se dopušta da povuku decu iz škole posle osmog razreda i vrate ih u zajednicu. Danas mislim da je sud tad pogrešio. Amiši imaju običaj prema kome mladi kad navrše sedamnaest ili osamnaest godina, ne znam tačno, mogu – u stvari, podstiču se – da napuste zajednicu i provedu godinu u onome što Amiši nazivaju “anglo“ svetom. Posle te godine, njihova deca se vraćaju i donose odluku da napuste zajednicu ili da ostanu u njoj. Realno gledano, ta deca nisu baš spremna da se otisnu u širi svet. Ona poseduju samo nekoliko veština, poput stolarske, na primer, ili neke slične. Kako god, u toj godini uglavnom se odaju drogama, opijanju, i na kraju odluče da se vrate u zajednicu. Mi u susedstvu imamo jednu amišku zajednicu. To je prijatno mesto. Bili smo tamo. Bili smo i na večeri u jednoj amiškoj kući. Ali to jeste vrlo restriktivna

zajednica. Rekao bih da je i seksistička. Možete videti robustne dečake koji jurcaju napolju, dok su devojčice po prodavnicama ili u kućama. Devojčice su primetno bleđe od dečaka. Dakle, vidljive su rodne razlike. Moram reći da ne mislim da bi se zajednica raspala ako bi deca išla u školu i naredne četiri godine. Ako robustna zajednica počiva na neobrazovanosti svoje dece, možda je problem u samoj zajednici koja bi se zbog školovanja dece raspala. Pošto sam to rekao, mislim da treba reći da je veoma važno i ono što se događa u školi. Škola mora biti u stanju da pokaže poštovanje prema toj zajednici. To su, dakle, razlozi zbog kojih danas ovako mislim.

A sad o tim plavim pevačicama. Mislim da je ta priča u velikoj meri obespokojavajuća. Mislim i da je školovanje kod kuće veliki problem za obrazovanje. Ono je bilo zakonom zabranjeno u mnogim američkim državama. Ali, danas broj dece koja se školoju kod kuće dramatično raste, na šta je i Michael upozorio. U daleko najvećem broju slučajeva reč je o religioznim roditeljima. Moj stav o tome je sledeći. Kada dete školujete kod kuće, pretvorili ste svoju kuću u dve stvari: u kuću i u školu. Ako je škola, onda se mora podvrgnuti regulaciji. Ne možete propovedati mržnju prema drugim grupama u školi, dakle u kući koja je škola, kao što to ne možete ni u javnoj ni u privatnoj školi. I to jeste očit neuspeh školovanja kod kuće. U mnogo slučajeva školovanja kod kuće ne može se obezbediti obuhvatna regulacija. Nije tu reč samo o testiranjima, kojima podležu javne škole. Pustimo testiranje. Reč je i o udžbenicima i tekstovima koje roditelji koriste u podučavanju svoje dece. Mislim da je to grozna greška kada se

290

Reč no. 83/29, 2013.

škola tretira kao da je kuća. Ona to nije. Kada preuzmete odgovornost da podučavate svoju decu kod kuće, vi ste prihvatili odgovornost da razborito podučavate svoju decu kod kuće, a ne da ponavljate i tako održavate svoja iskrivljena shvatanja.

MICHAEL APPLE: Dve stvari hoću da kažem. Mi-slim da bi bilo vrlo opasno tvrditi da treba da ignorišemo udžbenike. Znamo da svi nasta vni-ci, gotovo svi nastavnici, odstupaju od njih, i bogu hvala na tome. Stvar nije u tome da im se kaže – prestanite to da radite. To je lako reći. Treba utvrditi kakva je veza između rada na udžbe nicima, recepcije udžbenika, podučava-nja, proizvodnje udžbenika, državne politike koja nalaže određenu vrstu nacionalističkih, gotovo fašističkih oblika. Jedna od stvari koje je desnica naučila jeste i to kako da radi zajedno sa drugima. Da se pozovem na Gramscija: ovde je reč o bitki koja se vodi sa određenih pozicija, a ne o bitki koja se vodi manevrisanjem. Nije reč o frontalnom napadu. Desnica kaže da ne ma nameru da zaposedne svaku tačku, od drža v-nog upravljanja, preko pisanja i regulacije udžbenika, do njihovog čitanja.

Jedna od stvari koju bi, možda, trebalo da razumemo je i to kakva je povezanost iz me đu rada koji vi, Dubravka, obavljate na udžbe nici-ma, i koji vi, Nenade, radite u vezi sa knji že v-nim oblicima, s jedne strane, i onoga što drugi ljudi rade u vezi sa tim, s druge strane. Ovo po -tonje tiče se toga ko su autori udžbenika, ko-ja je njihova ideološka opredeljenost, kako se mogu promeniti ti autori, kako deluje država i kako to možemo da promenimo i povežemo sa našom borbom. U protivnom, nastavićemo da

radimo jedan izolovan posao. To je lekcija koju moramo naučiti od desnice.

Još jedna stvar, koja je više tehnička i ti-če se proizvodnje udžbenika. I danas i juče govorio sam o opasnostima preuzimanja stva-ri spolja. Ima, međutim, stvari u vezi sa onim što se događa svuda po svetu koje su vrlo pro-duktivne i veoma važne. Evo primera. Nigde u svetu trenutno nema tako smrtonosne kon-tro verze kao što je ona između Palestine i Izra-ela. Postoje, ipak, grupe edukatora na obe strane koji su osmislili nove udžbenike. U tim udžbenicima središnji deo čine prazne strane sa linijama. U udžbeniku se daju dve priče uporedo, strana pored strane. Jedna je priča o “nakbi” – uništavanju svake mogućnosti povra-tka, nasilnom proterivanju, borbi i stradanju Palestinaca [za više o “nakbi” vidi Ilan Pape, “Tan tura i posle”, preveo Novica Petrović, Reč no. 66, str. 103-122]. Na drugoj strani je jevrejska priča. Od učenika se očekuje da sami napišu nešto u vezi sa tim. Udžbenik sa dopisanim tekstom šalje se iz palestinske škole u izraelsku, jevrejsku školu, i obrnuto, tako da udžbenici šetaju tamo i nazad. To je zanimljiva intervencija i prekid uobičajene prakse. Ne može biti nikakve dobiti od jednog narativa kojim se hoće dobiti konsenzus. Učenici sad imaju mogućnost da uče jedni od drugih. Sledeći korak je da se zapitamo možemo li te uče nike okupiti na jednom mestu, kada se Intifada delimično zaustavi. Na obe strane po -stoje političke grupe koje pokušavaju nešto da urade u vezi sa tim. Meni se čini da je to po stalo veoma važno kada pokušavamo da osmislimo konkretan materijal za škole, koji će omogućiti da se jedna takva podeljenost shvati

291

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

veoma ozbiljno. I, ponoviću, možemo učiti od onih ljudi koji se mobilišu oko takvih stvari: pedagoških oblika koji su vrlo praktični.

Dozvolite mi i da vas podsetim na nešto, i tu ću se zaustaviti. Za mnoge ljude stvari izgledaju tako kao da kuća gori. Ako sam nastavnik u školi, ili duboko zabrinuti roditelj koji strepi za svoju decu, a škola je u plamenu, kulturno, ekonomski, politički, moram se osvrtati oko sebe. I onda ugledam desničare koji mi viču – skači! Skači, evo je mreža! Ali Michael Apple, nastavnik, okrenuće se i na drugu stranu, a ta mo vidi ljude kao što je Michael Apple gde drže nevidljivu mrežu. I ta strana viče – skači! I Michael Apple koji drži tu nevidljivu mrežu kaže još – ne možemo ti ponuditi sigurnu mrežu, moramo da pregovaramo, zato skoči, a o svemu ćemo razgovarati dok padaš. S druge strane, desničari kažu – evo, to je ono što ima-mo. U ovim okolnostima u kojima ljudi osećaju da im se životi raspadaju, čak i Michael Apple je u iskušenju da skoči na tu “prokletu” drugu stranu. Zato je jedan od naših zadataka, čini mi se, da nađemo prava mesta i ponudimo odgo-vore na pitanja koja su negde već rešena. Svest o onome što se događa napolju, politički i kritički, jeste upravo ono što nam je potrebno. Mislim da postoje uspešna praktična rešenja za neke od problema, i ta rešenja možemo iskoristiti.

NAĐA DUHAČEK: Imam za Dubravku jedno pitanje. Multiperspektivna nastava u istoriji bi bila fantastična i meni bi bilo žao, jer sam već završila školu, što ne bih mogla da sedim na tim časovima i slušam te diskusije. Ali, kako se rešava problem jedne grupe ljudi, koja nije nužno većina, ali je definitivno glasna,

koja bi direktno sumnjala u žrtve, koje imaju imena i prezimena i o kojima smo govorili i juče? Reč je o direktnom poricanju i nekom stalnom vraćanju, barem ovde, na to šta se zaista dogodilo u Srebrnici. Naprosto, kako se nosi s tim relativizmom u konkretnoj nastavi?

DUBRAVKA STOJANOVIĆ: Počela bih od onoga što je rekla Tinde. Izvini, stvarno je bio nespo-razum, mislila sam da treba Radoš Ljušić i ja da se dogovorimo oko činjenica, jer mnogi zaista misle da je to moguće, čak i nastavnici isto-rije. Mnogo puta sam čula – vi se, na fakul tetu dogovorite kako je bilo, recite nama, pa ćemo mi to da ispričamo u školi. To mi se mnogo puta dogodilo na seminarima. Ali ja mislim da mi ne možemo da se dogovorimo ni oko modela nastave istorije, jer su naši ciljevi sasvim oprečni. Dakle, ta neka druga strana, do svog cilja ne može da dođe multiperspektivnom nastavom i zato je ona ne želi. Oni žele da proizvedu ono o čemu ovde slušamo: društvo kojim se lakše upravlja, društvo koje je pre bacilo patrijarhalni model porodice na drža vu, na partiju, na školu i time potpuno sve prekrilo. Prema tome, debata, diskusija, kon tro verza, nije za njih nešto što treba da postoji. Htela sam profesoru Appleu da kažem da znam za taj primer palestinskog i jevrejskog re še nja. Mi – svi, od Slovenije, do Turske i Kipra – zajedno smo napravili četiri knjige, i sve dabate su prikazane u tim knjigama, koliko je to bilo moguće – na multiperspektivan na čin. Ali Radoš Ljušić se ne može složiti s tim metodom. Prema tome, po mom viđenju, država, ministarstvo, treba da odredi šta je to cilj obrazovanja. Pa da to piše u zakonu. I ako je cilj da se izgradi ovo što je, recimo, Nenad

292

Reč no. 83/29, 2013.

pročitao, to divno demokratsko društvo, hajde da vidimo kako se to radi. Neka ministarstvo napravi tim koji će to uraditi. S druge strane, mi smo u stvari dobili jednu opstrukciju prema ministarstvu, koja je bila drugačije organizovana.

Mi smo napravili te multiperspektivne knji ge, ali relativizacija na koju Nađa skre će pa-žnju jeste najveća opasnost multiperspe ktivnosti. Jer, možemo da kažemo: Evo, imamo taj fašizam. O njemu neki misle da je ok. Drugi misle da nije ok. Pa kao, na taj način, cela stvar može da se normalizuje, kao što i zločin može da se no rmalizuje. Ali treba da pođemo od toga da te knjige treba da odobri neka stručna komisija, koja onda takve stvari ne bi dozvolila. A kada je reč o Srebrnici, evo da kažem i to, mi radimo svi zajedno na tome, kako bi se to trebalo predavati, a da ne izazove novi talas mržnje i neprijateljstva.

TATJANA STOJIĆ: Uzurpirajući svoju ulogu mo deratorke, nešto bih ovde i zaključila. Javna škola ima kapacitet da socijalne nejednakosti umanji, ali takođe i da ih produkuje, te da pod stakne otvorenu ili prikrivenu diskrimi naciju. Deca sigurno neće razumeti ni slobodu, ni je dnakost, ni demokratiju, ako se ne upoznaju sa različitim pogledima i perspektivama socija lno diskriminisanih grupa, etničkih grupa, LGBT grupa, osoba sa invaliditetom. Neće postati svesni tih perspektiva ako u školi ne vi de takve grupe. Ako javna škola ne bude podsti cala upoznavanje i prožimanje tih različitih kultura. Želela bih da kažem da je javna sfera – uključujući tu i javnu školu i medije i univerzitet – mesto susreta, razgovora, pregovora i dogovora tih različitih kultura, različitih perspektiva.

NENAD VELIČKOVIĆ: Ja ne potpisujem takav zahtjev. Ja mislim da škola ne treba da budu rezultat dogovora grupa, nego škola treba da bude u interesu djeteta. Dijete je u školi glavno, a ne grupa. Evo, isključujem se iz toga.

[Diskusije Waltera Feinberga i Michaela Applea preveo Dejan Ilić.]

UZ KONFERENCIJU

i rom sve ta že ne su obič no ma nje za stu plje ne na uni ver zi te ti ma. Evo ne kih sta ti stič kih po da ta ka ko ji će to po tvr di ti. Naj bo lje po zna jem si tu a ci ju u Sje di-nje nim Dr ža va ma, pa ću oda tle po če ti. U aka dem skoj go di ni 2005/6, vi še od po lo vi ne dok tor skih ti tu la ko je se do de lju ju u ame rič kom vi so kom obra zo va nju ste kle su že ne. Ipak, že ne na ame rič kim ko le dži ma i uni ver zi te ti ma či ne tek oko 45 od sto do ce na ta (te-nu re-trac fa culty), sa mo 31 od sto van red nih pro fe so-ra (te nu re fa culty) i je dva 24 od sto re dov nih pro fe so ra (full pro fes sor ship). Po vrh to ga, one su ma nje vi dlji ve u naj pre sti žni jim usta no va ma. Na pri mer, že ne na usta no va ma ko je ima ju dok tor ske stu di je či ne sa mo 34 od sto stal no za po sle nih pre da va ča, 26 od sto van-red nih pro fe so ra i 19 od sto re dov nih pro fe so ra. I u dru gim seg men ti ma uni ver zi te ta od ra ža va se slič na rod na ne sra zme ra. Že na ima vi še na ma nje si gur-nim, ma nje ugled nim po zi ci ja ma sa skra će nim rad-nim vre me nom. U prin ci pu, one za ra đu ju ma nje od mu ška ra ca za slič ne po slo ve i spo ri je od njih sti ču pro fe sor ska zva nja.1 Iz ve šta ji iz dru gih ze ma lja re-dom po tvr đu ju taj rod ni jaz, bez ob zi ra na to što se kon kret ne broj ke raz li ku ju. Na pri mer, na Be o grad-skom uni ver zi te tu u 2006. go di ni 51 od sto asi ste-na ta bi le su že ne, a me đu pro fe so ri ma bi lo je sa mo

1 Vi še sta ti stič kih po da ta ka o že na ma na ame rič kim uni-ver zi te ti ma mo že se na ći u Ca nan Bi len-Green, Ka ren A. Fro e lick, Sa rah W. Ja cob son, “The pre va len ce of wo men in aca de mic le a der ship po si ti ons, and po ten-tial im pact on pre va len ce of wo men in the pro fes so rial ranks”, 2008 WE PAN Con fe ren ce Pro ce e dings, http://www.ndsu.edu/fileadmin/forward/documents/WEPAN2.pdf (p ri stup: 3 1. ok to bar 2012).

RAZ MI ŠLJA NJA O PO ZI CI JI ŽE NA NA UNI VER ZI TE TU DA NASRI MA D. AP PLE

S en gle skog pre veo De jan Ilić

Š

296

Reč no. 83/29, 2013.

37,4 od sto že na.2 Ni ža sto pa uče šća že na li ša va nas stu dent ki nja, pre da va či ca i is tra ži va či ca ko je su po treb ne za pro mo vi sa nje ve će jed na ko sti i ve će do bro bi ti u dru štvu. Pod jed na ko je va žan i pe da go ški uti caj te ni že sto pe. Ona sma nju je ve ro vat no ću da se uve du pro me ne u pod u ča va nju i sti pen di ra nju. Otva ra nje uni ver zi te ta za vi še že na obez be đu je kri tič ke mo de le raz li či to sti, mak si mi zu je re sur se ko ji su po treb ni svim lju di ma za po sti za nje što bo ljih re zul ta ta i una pre đu je obra zov ne uslo ve za sve stu den te. Dru gim re či ma, ogra ni ča-va nje uče šća že na u vi so kom obra zo va nju osi ro ma šu je dru štvo; ve će otva ra nje uni ver zi te ta pre ma že na ma je isto vre me no i dru štve no pi ta nje i pi ta nje jed na ko sti.

Pre ne go što se osvr ne mo na da na šnju si tu a ci ju, bi će ko ri sno da po gle da mo isto ri ju ove po ja ve. Ve ko vi ma su stu den ti i pre da va či bi li mu škar ci; op šte shva ta nje stvo ri lo je si tu a ci ju u ko joj je zna nje, a po go to vo “uče no” zna nje, bi lo rod no obe le že no kao mu ško. Že ne su bi le pro te ra ne iz mu ških obla sti po put he mi je ili teh nič kih na u ka. Tak so no mij ske stru ke po put bo ta ni ke po ne kad su bi le pri klad ni pred me ti, po go to vo ako su že ne ilu stro-va le vr ste ko je su ot kri li mu škar ci. Po što su že ne po če le da ula ze u vi so ko obra zo va nje u znat ni jem bro ju kra jem de vet na e stog i po čet kom dva de se tog ve ka, bi le su usme ra va ne ka pod ruč ji ma što su se sma tra la pri me re ni ji ma za že ne, da kle pod ruč ji ma po put ne go va nja i vo đe nja ra ču na o po ro di ci ko ja se po ve zu ju sa ka rak te ri sti ka ma ko je su bi le op šte pri zna te kao ma te rin ske. Žene su bi le naj sna žni je pod sti ca ne da stu di ra ju pred me te kao što su me-di cin ska ne ga i do ma ćin stvo. Me di ci na je ta ko đe bi la pri hva tlji va, ako je žen ska prak sa bi la ogra ni če na na bri gu o dru gim že na ma i de ci, što su ma nje pre sti žne me di cin ske gra ne. Pr vi po bor ni ci žen skog obra zo va nja sle di li su dve raz li či te, ali pa ra lel ne sta ze. Duž jed ne, for-mi ra ne su po seb ne usta no ve. Elit ni žen ski ko le dži otva ra ni su da bi se za že ne obez be di lo obra zo va nje ko je je tre ba lo da bu de slič no obra zo va nju na elit nim mu škim uni ver zi te ti ma. (Že ne iz re do va rad nič ke kla se i mar gi na li zo va nih gru pa, po put nji ho vih mu ških par nja ka, ret ko su se pri hva ta le kao stu dent ki nje za ko je je pri me re no bi lo ko je vi so ko obra zo va nje.) Na du že sta ze, uspeh žen skih ko le dža za vi sio je od fi nan sij ske po dr ške ko ju su mo gli da do bi ju iz dr žav nih, a po go to vo iz pri vat nih iz vo ra. Me dicinsko obrazovanje takođe je sledilo taj put posebnih škola za žene odnosno muškarce; ženske medicinske škole obrazovale su lekarke koje su radile širom sveta. S druge strane, neki rukovodioci napravili su poseban ženski prostor unutar obrazovnih ustanova koje su onda pohađali i žene i muškarci. Tu je bila reč o domaćinstvu ili kućnoj ekonomiji.3 Prve kućne ekonomistkinje su u znatnoj meri proširile

2 Marija Bogdanović, “Women in education and science”, Sociologija, 2006, 48 (4): 327-340, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2006/0038-03180604327B.pdf (pristup: 31. oktobar 2012).

3 Za jedan zaniml ji v primer v idi Rim a D. Apple, The ch allenge of con stantl y changing times: Fr om home econo mic s to human ecology at the University of Wisconsin-Madison, 1903-2003

297

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

sferu uloge žena u domaćinstvu da bi obuhvatile zdravlje i dobrobit porodice u mnogo širem smislu; one su se fokusirale na poboljšanje života kako porodice tako i zajednice uz primenu na uč nih prin ci pa u ostva ri va nju do ma ćih i ko mu nal nih in te re sa kao što su is hra na, zdra-vlje, pri klad ni sa ni tar ni uslo vi i ne ga de ce. Na pri mer, že ne ko je su hte le da se ba ve na u kom usme ra va le su se ka tim obla sti ma do ma ćin stva, a ne ka vi še mu škim di sci pli na ma kao što su fi zi ka ili bi o he mi ja.4

Bi o gra fi ja ame rič ke nu tri ci o nist ki nje He len Tracy Par sons je do bar pri mer za to.5 S po čet ka, ona je hte la da bu de na stav ni ca, pa je po ha đa la uči telj ski ko ledž. Ubr zo ju je od vra tio ni vo obra zo va nja ko je joj se ta mo pru ža lo, pa je pre šla na po ljo pri vred ni ko-ledž, gde je za vr ši la stu di je iz kuć ne eko no mi je, s na gla skom na na u ci. Odu še vlje na svo jim stu di ja ma na u ke, ste kla je ma gi star sko zva nje iz is hra ne i po če la da pre da je taj pred met na jed noj uni ver zi tet skoj ško li za kuć nu eko no mi ju. Od lu či la je da na sta vi da se obra zu je, pa se vra ti la u ško lu, ovaj put na pre sti žni uni ver zi tet Yale, gde je ste kla dok tor sko zva nje iz bi o he mi je. (Njen pro fe sor bi o he mi je na Yaleu La fayet te Men del bio je iz u ze tak. Oko 25 od sto nje go vih dok to ra na ta či ni le su že ne. Me đu tim, on ni je za po slio ni jed nu že nu po za vr šet ku tih stu di ja.)6 Po što je dok to ri ra la, Par sons se vra ti la u svo ju ško lu za kuć nu eko no mi ju i ta mo na sta vi la da pre da je i ra di is tra ži va nja do kra ja svo je ka ri je re. Kuć na eko no mi ja bi la je fe mi ni zi ra ni pred met. Li stom svi stu den ti na tom pred me tu u pr voj po lo vi ni dva de se tog ve ka bi le su že ne, kao i svi pre da va či. Sto ga je to bi lo si gur no okru že-nje u ko me su is tra ži va či ce kao što je bi la Par sons, ko je su že le le da ima ju uni ver zi tet sku ka ri je ru, mo gle na mi ru da se ba ve svo jom na u kom. Is prav nost pre hram be nih pro iz vo da, nu tri ci o na vred nost raz ne hra ne i slič ne obla sti či ni le su se pri klad nim za že ne ko je su se unu tar njih ba vi le svo jom na u kom. Na ža lost, upr kos iz van red nom ra du, Par sons je ret ko

(Madison, WI: Parallel Press, 2003). Dostupno i na http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin/UW/UW-idx?id=UW.Change02 (pristup : 31. ok tobar 20 12) .

4 Za vi še o odnosu i zme đ u domaćinst va i nauke vid i Rima D. Appl e, Perfe ct motherhood: Science and child rearing in America (New Brunswick , NJ: Rutgers Un-iv ersity Pr es s, 200 6), i N ancy Tomes, The go spel of ger ms: Men, Women, and the mic ro be in A me rican life (Ca mbridge, Mass.: Harvard U ni versit y Press, 199 8).

5 Detaljnij e o žen ama u ovoj oblasti u R ima D. App le, “Sc ience ge nder ed: Nutrition in th e United Sta te s, 1840- 194 0”, u Ha rmke Kammin ga i Andrew Cunn ing ham, pri r. , The s cience and c ulture of n ut ri tion (Amsterdam: Rodopi for t he Wellcome I nstitut e Serie s in the His to ry of Medic in e, 1995), st r. 129-154, i Apple, “How gender shaped s ci ence and e du cation”, Frontiers o f Education in Chin a, 2 010, 5(2) : 17 7- 185.

6 Margaret W. R os siter, “Me nd el the me ntor: Yale women doctorates i n biochem istry, 18 98-1937”, Jour nal of Chemical Educ ation, 19 94 , 71: 215-219.

298

Reč no. 83/29, 2013.

do bi ja la pri zna nja od svo jih ko le ga nu tri ci o ni sta, mu ška ra ca ko ji su ra di li na od se ci ma za he mi ju ko ji su bi li u su sed stvu nje nog od se ka. Is tra ži vač ki fon do vi ko ji su joj bi li na ras po la ga nju bi li su iz u zet no ogra ni če ni; i njen pri stup stu den ti ma na po sle di plom skim stu di ja ma bio je ogra ni čen. Ve za sa kuć nom eko no mi jom stig ma ti zo va la je njen rad kao pu ki “žen ski rad”. Že ne ko je su po ha đa le žen ske uni ver zi te te i me di cin ske ško le na sli čan su na čin bi le ni po da šta va ne kao ma nje obra zo va ne od mu ška ra ca. (Što je ret ko kad bi lo tač no.) Upr kos tim manj ka vo sti ma, is klju či vo žen sko okru že nje da lo je mno gim že na ma sna gu da iz gra de svo je uni ver zi tet ske ka ri je re.

Raz voj po seb nih ško la za že ne po ve ćao je broj že na ko je su ula zi le u vi so ko obra zo va nje, ali je de fin itiv no ogra ni čio ulo gu že na na uni ver zi te tu po što se zbog tih is-klju či vo žen skih are na sma nji la vi dlji vost že na i nji ho vog do pri no sa kao stu dent ki nja i pre da va či ca. Upr kos stro go sti mno gih od tih usta no va, to što su one bi le sa mo za že ne uslo-vi lo je ma nje pri zna nja, ma nje ugle da i ma nje sred sta va u po re đe nju sa nji ho vim mu škim ekvi va len ti ma. Mu škar ci ko ji su pre da va li na tim usta no va ma upi nja li su se iz pet nih ži la da pre đu na pre sti žni je uni ver zi te te; pre da va či ce po put Par sons ima le su ma nje mo guć-no sti za na pre do va nje. Le kar ke su pred nja či le u na po ri ma da se obra zu ju za jed no sa mu-škar ci ma, da bi u dru goj de ka di 20. ve ka po sti gle ne ke oči gled ne uspe he po što je ne ko li ko me di cin skih fa kul te ta po če lo da pri ma i stu dent ki nje. Zbog otva ra nja tih ško la i za že ne, po tre ba za žen skim me di cin skim fa kul te ti ma po če la je da se sma nju je i s vre me nom su se sve te žen ske ško le uga si le. Me đu tim, ško le ko je su ra ni je bi le sa mo za mu škar ce i ko je su ne volj no po če le da pri ma ju i že ne po sta vi le su kvo te za stu dent ki nje. Na po slet ku, bi lo je ma nje me sta za že ne na me di cin skim fa kul te ti ma, pa su se broj stu dent ki nja i broj le kar ki sma nji li.7 Tu vi di mo pa ra doks uspe ha. Unu tar pa tri jar hal ne hi je rar hi je je ste se for mi-ra lo uve re nje da ne ke že ne mo gu ima ti me di cin sku ka ri je ru. Ali je otva ra nje me di cin skih usta no va u ko ji ma su se za jed no obra zo va li i mu škar ci i že ne, iro nič no, do ve lo do to ga da se broj že na u me di ci ni de ce ni ja ma sma nju je. Žen ski ko le dži i da lje su, kao deo uni ver zi-te ta, bi li od vi tal nog zna ča ja, ali su ret ko sti ca li sta tus ko ji su ima li nji ho vi mu ški par nja ci.

Ula zak že na u mu ške ško le otvo rio je ne ka vra ta, ali je za tvo rio dru ga u smi slu rod ne jed na ko sti. Fe mi ni zi ra ne di sci pli ne ko je su već bi le sme šte ne pod krov usta no va ko je su obra zo va le i mu škar ce i že ne okre nu le su tu stvar na glav ce: one su pri vla či le mu škar ce da ra de u tim obla sti ma ka ko bi po ve ća le svoj ugled. Kuć na eko no mi ja je po no vo do bar pri mer. Do sre di ne dva de se tog ve ka, uni ver zi tet ski obra zo va ne kuć ne eko no mi stkinje bi le

7 Ellen S. Mo re , Eliza be th Fee, i Manon Par ry, prir ., Women physicians and th e cultur es of med ic ine (Baltimore, MD: J ohns Hop kins U ni ver sity Press, 20 09), i Arleen Tuc hma n, Science has n o se x: The life of Marie Zakr z ew sk a, M.D . (Chap el Hi ll, NC: Un iversity of N or th Car ol in a Press, 2 00 6) .

299

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

su bol no sve sne svo je skraj nu to sti na uni ver zi te tu. I one i upra va uni ver zi te ta uvi đa li su ve zu iz me đu ro da i ugle da i hte li su da po bolj ša ju sta tus kuć ne eko no mi je uklju či va njem mu ška ra ca. Na pri mer, pod sti ca li su za po šlja va nje tek stil nih teh no lo ga, ko ji su obič no bi li mu škar ci. Uz to, bit no je bi lo i fi nan si ra nje. Po sle Dru gog svet skog ra ta, sa ve zna vla-da Sje di nje nih Dr ža va usta no vi la je po seb ne sti pen di je za do di plom ske i po sle di plom ske stu di je za mu škar ce u obla sti ma po put deč je psi ho lo gi je i dru štve nih na u ka. Po za vr šet ku stu di ja, ovim no si o ci ma tek ste če nih dok tor skih ti tu la bio je po tre ban po sao; ka ko bi po-bolj ša li svoj po lo žaj, od se ci za kuć nu eko no mi ju po če li su da za po šlja va ju vi še mu ška ra ca.8 I tu vi di mo pa ra doks uspe ha: ula zak mu ška ra ca u to po lje do pri neo je po ra stu nje go vog ugle da i sva ka ko po ve ćao fi nan sij ska sred stva ko ja su se za nje ga iz dva ja la. Ali, bi lo je i bit nih i neo če ki va nih po sle di ca po što je pri su stvo mu ška ra ca iz me ni lo ka rak ter po lja u ko ji ma su do ta da do mi ni ra le že ne; stu di je ko je su pred u zi ma li mu škar ci ni su se vi še ba-vi le ko mu nal nim in te re si ma, u nji ho vom sre di štu bi le su vi še mu ški od re đe ne te me, kao i obra zo va nje ko je je vi še okre nu to ka za po sle nju; a ve ći broj mu ška ra ca zna čio je i ma nje me sta za že ne na uni ver zi te tu. Ta ko se do go di lo da je ula zak mu ška ra ca još vi še skraj nuo že ne u tom po lju, ume sto da uz dig ne či ta vu di sci pli nu.9 Ova krat ka isto ri ja po ka zu je da su usta no ve u ko ji ma su se obra zo va le is klju či vo že ne da le re zul tat na krat ke sta ze, ali ni su mo gle da du go roč no učvr ste po zi ci ju že na na uni ver zi te tu.

Mi zo gi ni ja ko ja je pro ži ma la dru štvo na po čet ku dva de se tog ve ka po ma že nam da ob ja sni mo okle va nje ta da šnjih upra va da uklju če že ne u vi so ko obra zo va nje. U pr voj po lo vi ni tog ve ka že ne su se bi omo gu ći le pri stup vi so kom obra zo va nju pu tem žen skih ško la, pre ko fe mi ni zi ra nih di sci pli na, te unu tar me di cin ske stru ke, ali upr kos nji ho voj bor bi, po be de, ko je su re to rič ki bi le zna čaj ne, ogra ni či le su “žen sku uni ver zi tet sku sfe ru” i ni su da le du-go traj ne re zul ta te. Na sre ću, u dru goj po lo vi ni dva de se tog ve ka, is toč ne i se ver ne evrop ske ze mlje na pra vi le su ve li ke na po re da uve du že ne u jav ni pro stor. U po sled njoj če tvr ti ni tog ve ka, pro gra mi afir ma tiv ne ak ci je i dru gi pro gra mi u Za pad noj Evro pi i Se ver noj Ame ri ci učvr sti li su te na po re ši rom sve ta. No, upr kos tim na po ri ma, jaz još po sto ji: že ne još uvek ni su ostva ri le jed na kost na uni ver zi te tu. Pro fe sor ka Be o grad skog uni ver zi te ta Dra ga na Po-

8 Za r a zum ev anje tak vih situa cija o d koris ti j e rad P ier rea Bourdi eua o stra te-gij a ma preo bra ćanja. Vidi na primer Pi er re Bou rdieu, D is tinction (Cambridge, MA : Harvar d U niversity Press, 1984), i Bourdieu, Ho mo academicus (S tanford, CA: St an ford Univer sity Pr es s, 1988).

9 Margaret W . Rossi ter, “Th e men move i n: Home economics in higher educa-ti on, 1950 -1970”, u Sar ah Stage i Vir gin ia B. Vi nc enti, prir. , Rethin kin g home economics: Women in the histor y of a pr ofession (Ithaca, N Y: Cornell Un iversi ty Press, 19 97), str. 96-1 17.

300

Reč no. 83/29, 2013.

po vić uka zu je na to da je uni ver zi tet i da lje ba stion mu ških pri vi le gi ja, u ko me “že ne na sta-vlja ju da igra ju ma nje va žne ulo ge unu tar si ste ma ko ji pri pre ma mu škar ce da pre u zmu vlast u mu škom dru štvu”.10 Za što je to ta ko? Šta mo že mo da uči ni mo u ve zi sa tim?

Na uč ni ci ko ji se ba ve si ste mat skom ne do volj nom za stu plje no šću že na u vi-so kom obra zo va nju pred lo ži li su vi še na či na da se taj pro blem pre va zi đe. Si tu a ci ja je iz u zet no slo že na. Ov de ću da ti krat ku tak so no mi ju ne kih od uobi ča je nih eks pla na tor nih oko sni ca. Jed na hi po te za je “te o ri ja ce vi ko ja cu ri”, ko ja da je ko ri snu me ta fo ru za si tu a-ci ju o ko joj go vo ri mo.11 To cu re nje ni je ne mi nov no po sle di ca otvo re nog ne pri ja telj stva pre ma že na ma, što je ina če stav ko ji je uspe šna mo bi li za ci ja že na da nas uglav nom uči ni la dru štve no ne pri hva tlji vim. Me đu tim, to nas sve po ga đa, bi lo da smo to ga sve sne ili ne, pu tem kul tur no de fi ni sa nih še ma po ko ji ma se mu škar ci sma tra ju ko ri sni ma i spo sob-ni ma za ne za vi sno de la nje, dok su že ne bri žne, eks pre siv ne i po stu pa ju vo de ći ra ču na o ko mu nal nim in te re si ma.12 O tim sta vo vi ma obič no se ne ras pra vlja, ali oni slu že da is kri ve na še per cep ci je pri klad nih ulo ga u dru štvu.13 Ne dav na stu di ja ko ju je spro veo Uni ver zi tet Yale do ku men tu je to is ku stvo. Is tra ži va či su pi ta li 127 pre da va ča na šest ame-

10 Dragana P opo vić, “W omen and educati on in Se rb ia today” , neobjavljeni rad. Za hv aljujem prof es or ki Po po vi ć što mi je po slala ko pi ju tog ra da .

11 Ovaj termin u obič aj io se u a nalizama p ol ož aja žena u visokom obrazov-an ju , pogo tovo, ali n e i isključivo, u nauci i tehnolog iji. Z a anlizu iz u gla p raktičar a, vidi J anez Potočni k, “10 ye ars of fixing the leaky pi pe”, sa konferencije “Chan gi ng research landscapes t o make the most of human potential – 10 years of EU activities in ‘women and science’ and beyond”, 14. maj 2009 (Prag, Češka), http://ec.europa.eu/research/science-society/document_library/pdf_06/web2-potocnik_en.pdf (pristup: 3 1. oktobar 2012). Termi n j e prihvaćen i u popularnoj literaturi. Vidi “Why female academics drop out”, Gazette (Montreal), 6. februar 2007, http://www.canada.com/montrealgazette/news/story.html?id=9b5b64d5-19f9-45f5-9fb7-a0076615304c (pr is tup: 31. o ktobar 2012).

12 Vir gi nia Va lian, “Beyond gen der sche mas: Im pro ving the advan ce ment of wo-men in aca de mia”, Hypa tia, 2005, 20 (3): 198-213, http://cls.psu.edu/pubs/affiliated/valian/2005BeyoundGender.pdf (pristup: 31. oktobar 2012).

13 Za analizu ove pojave u Srbiji, vidi Dragana Popović, “Science, gender and power: The case of Serbia”, izlaganje sa “Gender and Power in the New Europe, the 5th European Feminist Research Conference”, 20-24. avgust 2003, Univerzitet Lund, Švedska; i Daša Duhaček, “UNESCO Questionnaire Committee: Experts by countries and province”. Zahvaljujem se profesorki Dragani Popović što mi je poslala taj upitnik.

301

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

rič kih uni ver zi te ta da oce ne re zi mee stu de na ta ko ji su tek za vr ši li stu di je i kon ku ri šu za me sto še fa la bo ra to ri je. Is pi ta ni ci su do bi li iden tič ne re zi mee; jed na po lo vi na su bi li re zi mei na vod nih kan di da ta, a dru ga po lo vi na – na vod nih kan di dat ki nja. Pre da va či ko ji su bi li is pi ti va ni u ve li koj ve ći ni su se od lu či va li za kan di da ta, po nu div ši mu uz to i ve ću pla tu. Oni su ta ko đe sma tra li da su kan di da ti do stoj ni ji pro fe si o nal nog men tor stva.14 Ta ko rod ne še me ot kri va ju dru štve ni i si stem ski pro blem, iako se on ma ni fe stu je na in-di vi du al nom ni vou.

U ide al nom sve tu, stu den ti bi di plo mi ra li na osnov nim stu di ja ma i ot po če li ka ri je ru u vi so kom obra zo va nju kao post di plom ci. Oda tle bi pre šli na ni vo pre da vač kih po zi ci ja uz ko je ne ide stal no za po sle nje, za tim bi se za po sli li za stal no kao pre da va či, dok ne stig nu do po zi ci je re dov nih pro fe so ra. U mno gim ze mlja ma vi še že na ne go mu ška ra ca sti če di plo me sa osnov nih stu di ja. No, bez ob zi ra na to, na da lje že ne “cu re” iz si ste ma: sra zmer no ma nji broj že na ide da lje na po sle di plom ske stu di je. Za te že ne je vi še ve ro-vat no ne go za mu škar ce da će se za u sta vi ti na di plo mi sa ma ster stu di ja; da kle ma nje njih kre će na dok tor ske stu di je. Kao u mno gim dru gim ze mlja ma, u Sr bi ji pro ce nat že na na ma ster ni vou je ve ći od pro cen ta že na na dok tor skim stu di ja ma. Još ma nje ih se pri ja-vlju je za pre da vač ke po zi ci je, i ta ko da lje. Na kra ju, že ne ni su pod jed na ko za stu plje ne na uni ver zi te tu.15 Zbog to ga, ka da ko mi si je za pri jem raz ma tra ju pri ja ve za po sle di plom ske stu di je, ka da iz bor ne ko mi si je bi ra ju no ve pre da va če ili no vog de ka na, ili ka da dru ge ko-mi si je do de lju ju na gra de i po ča sti, svi tvr de da se ma lo že na pri ja vlju je, ako se ne ka uop šte i pri ja vi. Ukrat ko, že ne su is cu re le iz ce vi, da to ta ko ka že mo.

Mno go je mo gu ćih fak to ra ko ji su u sta nju da uti ču na “cu re nje” že na iz ce vi, to jest na nji ho vo od u sta ja nje. Je dan od naj če šće na vo đe nih je ne do sta tak uzo ra. Na pri-mer, stu dent ki nje po sle di plom skih stu di ja ne vi de že ne na po zi ci ja ma auto ri te ta i sto ga im ni je la ko da se be za mi sle u ta kvim ulo ga ma. One ne vi de mo gu će sce na ri je po ko ji ma uzi ma ju na se be ta kve iden ti te te. Že ne na ru ko vo de ćim po zi ci ja ma po treb ne su da bi se odr ža lo ja ko žen sko pri su stvo na uni ver zi te tu. Dru gim re či ma, iz o sta nak že na ujed no je i raz log i po sle di ca za ma nju za stu plje nost že na na uni ver zi te tu.

14 Corinne A. Moss-Racusin, et al., “Science faculty’s subtle gender biases favor male students”, Proceedings of the National Academy of Sciences,objavljeno na mreži pre štampanja 17. septembra 2012, www.pnas.org/content/early/2012/09/14/1211286109 (pristup: 31. oktobar 2012), i Jeffrey Mervis, “U.S. study shows unconscious gender bias in academic science”, Science, 29. septembar 2012, 337: 1502.

15 Za više statističkih podataka o ženama u visokom obrazovanju Srbije vidi Dragana Popović, “Women and education in Serbia today”.

302

Reč no. 83/29, 2013.

Usta no ve vi so kog obra zo va nja mo ra ju re or ga ni zo va ti svo je pro ce du re ka ko bi se ne po sred no po za ba vi le tim pro ble mom. Usta no ve za vi so ko obra zo va nje u mno gim dr ža va ma zah te va le su – i spro ve le – vi še ko ri snih me ra. Slo bod na me sta mo ra ju se ogla ša-va ti ta ko da do pru do što vi še oso ba, ka ko bi se obez be dio naj ve ći mo gu ći broj kan di da ta. Iz bor ne ko mi si je mo ra ju bi ti ši ro ko za sno va ne da obez be de re pre zen ta tiv no uče šće. (Ta prak sa mo že bi ti dvo se kli mač. Od pre sud nog je zna ča ja da že ne uče stvu ju u iz bor nim ko mi si ja ma. Me đu tim, ka da je vr lo ma lo že na s uni ver zi te ta do stup no, one bi mo gle bi ti pre op te re će ne ko mi sij skim ra dom, či me bi se osna ži li ste re o ti pi da su že ne vi še okre nu te ka za jed ni ci a ma nje se uklju ču ju u ozbilj na is tra ži va nja i na uč ni rad.) Po vrh to ga, že ne ne sle de uvek tra di ci o nal nu sta zu ko ja svr še ne stu den te vo di pre ko ni žih do vi ših pre da vač kih po zi ci ja. Iz bor ne ko mi si je mo ra ju raz u me ti i uva ži ti ne tra di ci o nal ne ka ri je re iz van vi so kog obra zo va nja, či je sta ze vo de pre ko mu ze ja, iz da vač kih ku ća i dru gih me sta. Za uda te uni-ver zi tet ske rad ni ce ili one ko je ima ju part ne ra po ne kad is kr sa va ju do dat ne pre pre ke pri za po šlja va nju: da bi pri vu kle kan di dat ki nje, usta no ve tre ba da is tak nu dve po zi ci je, jed nu za oso bu ko ja se pri ja vlju je a dru gu za nje nog part ne ra. Ti me se ne sni ža va ju stan dar di, ali se zah te va da ko mi si je bu du otvo re ne pre ma ono me što se u Sje di nje nim Dr ža va ma zo ve “su pru žnič ko za po šlja va nje”, a to pod ra zu me va stva ra nje slo bod nog me sta za kva li-fi ko va nog part ne ra. To je po seb no te ško ostva ri vo u vre me ka da su sred stva sve ma nja, ali ipak ni je ne mo gu će.

Re ša va ti pro blem “ce vi ko ja cu ri” uvo đe njem pra vič ni jih prak si za po šlja-va nja je neo p ho dan, ali ne i do vo ljan ko rak ka po ve ća nju su štin ske za stu plje no sti že na na uni ver zi te tu. Men tor stvo je sle de ća me ra od pre sud nog zna ča ja. In sti tu ci o nal no zna nje ko je je po treb no za uspeh na uni ver zi te tu če sto se ši ri pu tem ne for mal nih raz-me na ili ono ga što se eufe mi stič ki na zi va “mre žom sta rih paj ta ša”, što mo že na mer no ili ne na mer no da is klju ču je že ne. Za raz li ku od mno gih mu ška ra ca sa slič nim za le đem i kva li fi ka ci ja ma, že ne su li še ne tih ne for mal nih a ipak bit nih iz vo ra kul tur nog i dru-štve nog ka pi ta la ko ji bi im omo gu ćio da za u zmu po zi ci je i za dr že se na nji ma. Sto ga je od vi tal nog zna ča ja da pre da va či ce pru že emo ci o nal nu i tak tič ku po dr šku že na ma ko je su za ko ra či le na uni ver zi tet. Na pri mer, 1989. go di ne na Uni ver zi te tu Vi skon si na u Me di-so nu jed na asi stent ki nja je shva ti la da ona i dru ge že ne na is toj po zi ci ji ne zna ju za sve mo guć no sti fi nan si ra nja, kao ni sve fi ne se in sti tu ci o nal ne po li ti ke ko je su neo p hod ne za uspeh. Ona je po kre nu la ne zva nič ni “Pro gram pre da va či ca za men tor stvo” ka ko bi se asi stent ki nje po dr ža le i za dr ža le na uni ver zi te tu. Cilj su bi li ja ča nje ko le gi jal no sti, pro mo ci ja uče nja, smi šlja nje no vih ide ja za is tra ži va nje i po moć že na ma da se sna đu na svim ni vo i ma uni ver zi te ta. Men tor ke su da va le uput stva o usta no vi i omo gu ća va le da se shva ti ka ko usta no va funk ci o ni še i u prak si, a ne sa mo u te o ri ji. Men tor ke su mo gle da obez be de ne for mal ne fon do ve in sti tu ci o nal nog ka pi ta la ko ji je na ras po la ga nju mno-

303

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

gim mu škar ci ma čim uđu na uni ver zi tet; men tor ke su omo gu ća va le i ula zak u mre že uti ca ja ko je su za njih bi le otvo re ne, dok bi če sto bi le za tvo re ne za že ne na ni žim po-zi ci ja ma. Pro gram je bio ta ko us pe šan da ga je Uni ver zi tet ubr zo pri hva tio i in te gri sao u svo ju struk tu ru. Men tor stvo mo že i tre ba da bu de raz vi je ni je od to ga. Ono mo že da pod stak ne da že ne sta sa ju za ru ko vo de će po zi ci je ka da de ka ni, rek to ri i oso be na slič-nim po zi ci ja ma sve sno i pre da no ra de sa onim že na ma ko je ho će da kre nu tim ad mi-ni stra tiv nim pu tem. Slič no to me, ka da su pre da va či ce men tor ke stu dent ki nja ma, one sâme su va žni pri me ri na ko ji ma že ne s ma nje is ku stva mo gu da uče. Stu dent ki nje na po sle di plom skim stu di ja ma tre ba da shva te da po sto je po zi ci je ko ji ma one mo gu i tre-ba da stre me. Post di plom ske stu dent ki nje mo ra ju do bi ti, i pri me rom i pod u ča va njem, in sti tu ci o nal no zna nje i alat ke ko ji su im po treb ni za gra đe nje uni ver zi tet ske ka ri je re. Va žnost pre zen to va nja i pu bli ko va nja, na či ni da se pred sta vi mo na kon fe ren ci ja ma i u štam pa nom vi du, pri ja vlji va nje za sti pen di je i to me slič no – sve su to stva ri ko je tre ba da na u či mo, pre ne se mo i ne gu je mo.

Još je dan oči gle dan, ali če sto za ne ma ren fak tor ko ji do pri no si “cu re nju iz ce vi” je su oba ve ze oko po di za nja de ce. Že ne sa de com mno go če šće po sta ju rad ni ce sa skra će nim rad nim vre me nom jer u mno gim dru štvi ma te ret bri ge za de cu pa da na že ne. Ma lo mu ška ra ca de li taj te ret. Jed na mo gu ća “za kr pa” za tu ru pu su pro gra mi ro di telj skog od su stva. Na mno gim usta no va ma, uni ver zi tet ski rad ni ci se su o ča va ju sa “iz bor nim ro-kom”, to jest sa utvr đe nim bro jem go di na to kom ko jih su na “pro bi”. Kad to vre me pro đe, bi lo da je reč o tri, šest ili vi še go di na, oce nju ju se nji hov na uč ni rad i škol ski do pri nos i oni ko ji su do volj no na pre do va li u svo jim ka ri je ra ma na gra đu ju se stal nim pre da vač kim me stom. Trud no ća i po di za nje de ce mo gu od vla či ti i od vla če vre me i ener gi ju od na uč-nih ak tiv no sti; za to bri ga o de ci mo že pre ki nu ti uni ver zi tet sko na pre do va nje jed ne že ne. Pro gra mi ro di telj skog od su stva pro du žu ju “iz bor ni rok” i da ju že na ma do dat no vre me, ko je je po treb no kao kom pen za ci ja za is pu nja va nje oba ve za oko po di za nja de ce.

Rav no prav ni je is tra ži vač ke pro ce du re, ra ši re no osla nja nje na men tor stvo i raz ra da pro gra ma za ro di telj sko od su stvo mo gu po mo ći da se po ve ća broj že na na uni-ver zi te tu. Me đu tim, još dve me đu sob no po ve za ne hi po te ze u ve zi sa rod nim obra sci ma po ma žu da se ob ja sni stal na mar gi na li za ci ja že na u da na šnjem vi so kom obra zo va nju. Pr va je uvre že no ve ro va nje da že ne i mu škar ci ima ju raz li či te vred no sti. Ar gu men ti u pri log ovoj ide ji ili pro tiv nje iz van su ob zo ra ovog iz la ga nja, ali stu di je su ge ri šu da se na osno vu nje do no se od lu ke u ve zi sa za po šlja va njem lju di, ka ko to po ka zu je i is tra ži va nje sa Yalea. U su šti ni tu se sti pu li šu tri te melj na prin ci pa:

- uspe šna ka ri je ra je mu škar ci ma va žni ja od urav no te že nog ži vo ta;- pod u ča va nje je va žni je že na ma ne go mu škar ci ma;- že ne vi še pa žnje pri da ju za jed ni ci ne go što to ra de mu škar ci.

304

Reč no. 83/29, 2013.

Pod u ča va nje mo že od u zi ma ti vre me, ener gi ju i re sur se ko ji su po treb ni za is tra ži va nje; rad na po di za nju i odr ža va nju za jed ni ce mo že od u zi ma ti vre me, ener gi ju i re sur se ko ji su po treb ni za na uč ni rad. Iz te per spek ti ve, že ne žr tvu ju svo ju uni ver zi tet sku ka ri je ru za rad vo đe nja urav no te že ni jeg ži vo ta; one sâme su kri ve za svo ju ne do volj nu za stu plje nost na uni ver zi te tu. Taj za klju čak vo di ka sle de ćoj hi po te zi: že ne tre ba da se pri la go de sve tu pla će nog ra da ko ji je ide al no sa o bra žen pre ma mu škar ci ma. Ako pret po sta vi mo da je pro-blem to što že ne ni su so ci ja li zo va ne ta ko da igra ju po mu škim pra vi li ma, on da jed na kost zah te va da že ne na u če ta pra vi la i ži ve pre ma nji ma. Na rav no, ove hi po te ze pret po sta vlja ju da su po želj na pra vi la po slov nog sve ta ko ji je ide al no sa o bra žen pre ma mu škar ci ma, dok je vo đe nje urav no te že nog ži vo ta ma nje vred no od uspe šne uni ver zi tet ske ka ri je re. Čak i ako od ba ci mo taj mo del vi so kog obra zo va nja, mo ra mo ga shva ti ti ka ko bi smo ga pro me ni li. Za to je, opet, men tor stvo od pre sud nog zna ča ja.

Dru gi me tod ko ji se po ka zao i bit nim i uspe šnim u za la ga nju za ve će pri su stvo že na, u oprav da va nju tog za la ga nja, kao i u vr še nju uti ca ja na uni ver zi te te je ste raz voj ro-bust nih pro gra ma za žen ske stu di je i rod ne stu di je.16 Ovi pro gra mi po dr ža va ju na uč ni ce ko je ra de u tim in ter di sci pli nar nim, če sto i da lje ne pri zna tim obla sti ma. Po vrh to ga, ta kvi uni ver zi tet ski od se ci pru ža ju si gur no me sto unu tar uni ver zi te ta na ko me se mo gu ste ći ru ko vo de će ve šti ne. Je dan pri mer za to je Pro gram za žen ske stu di je na Uni ver zi te tu Vi-skon si na u Me di so nu. On je osno van 1975. go di ne, u pe ri o du u kom je či tav Uni ver zi tet bio pro žet ak ti vi zmom i de ba ta ma, i od ta da ima iz ve snu me ru auto no mi je. Pro gram de li pre da va če sa dru gim, tra di ci o nal ni jim od se ci ma na kam pu su. Ta struk tu ra za jed nič kih pre da va ča da la je pro gram ko ji je bio deo uni ver zi te ta, a ne iz van nje ga. Pro gram je imao kon tro lu nad ogra ni če nim bu dže tom i re sur si ma ko ji su mu omo gu ći li da de fi ni še svo je po lje, sa dr žaj svog ku ri ku lu ma i pro ce du re od lu či va nja. Na po čet ku, go to vo sve od lu ke do no še ne su kon sen zu som, što je za pre da va či ce sa od se ka bi lo od ve li kog zna ča ja za sti-ca nje is ku stva u ru ko vo đe nju. I od sa mog po čet ka, Pro gram je us po sta vio ve ze sa ši rom za jed ni com ka ko bi uklju čio i že ne ko je ni su sa uni ver zi te ta. Te je din stve ne ka rak te ri sti ke po mo gle su da se po ve ća za stu plje nost že na i de mon stri ra po li ti ka po pri lič no dru ga či ja od onih ko je su se obič no spro vo di le na uni ver zi te ti ma. Po sta vlje nje pre da va či ca ko je su ra di le na vi še od se ka po mo glo je da se pri vu če i odr ži ve ći broj že na na Uni ver zi te tu; to je ta ko đe po slu ži lo da se le gi ti mi zu ju is tra ži va nja i na uč ni rad pre da va či ca sa žen skih stu-di ja. Upra vljač ka struk tu ra Pro gra ma pri pre mi la je že ne da za ko ra če u dru ga pod ruč ja Uni ver zi te ta i bu du uspe šne u nji ma. Vi še že na ko je su vo di le žen ske stu di je pre šlo je u uni ver zi tet sku ad mi ni stra ci ju i pro ši ri lo svoj uti caj iz van pro gra ma.

16 O istoriji ženskih studija u Srbiji, vidi Dragana Popović, “Women and education in Serbia today”, i Daša Duhaček, “UNESCO questionnaire”.

305

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Pro gra mi žen skih stu di ja su bit no sred stvo za po ve ća nje bro ja i uti ca ja že na na uni ver zi te tu, ali ni su ni oni bez manj ka vo sti. Po što su pre da va či ce sa žen skih stu di-ja in te gri sa ne u ši ri svet vi so kog škol stva a nji ho ve spo sob no sti pri zna te, njih po vla če sa od se ka i usme ra va ju ka ad mi ni stra ci ji i ru ko vo đe nju. (Isto va ži i za pre da va či ce ko je ni su na žen skim stu di ja ma a ko je po ka zu ju li der ske i upra vljač ke spo sob no sti.) Ad mi ni stra ci ja po sta vlja zah te ve ko ji pru ža ju mo guć nost da se de mon stri ra ju ko ri sti od jed na ko sti, ali oni ta ko đe tro še vre me i ener gi ju ko ji su po treb ni za na uč ni rad. Iz to ga sle di da bi in di-vi du al ni rad pre da va či ce mo gao tr pe ti šte tu, što vo di ka to me da njen na uč ni rad bu de i na da lje skraj nut. Ru ko vo de ća me sta na uni ver zi te tu ta ko đe po vla če pre da va či ce sa nji ho vih od se ka, što mo že uma nji ti po ten ci ja le sa mih od se ka. Uz to, ka ko po se ban pro gram žen skih stu di ja ra ste i sti če ugled, on sve vi še te ži da bu de na lik na dru ge od se ke. Ži ža nje go vih in te re sa sve vi še se su ža va na ku ri ku lum, stu den te i zva nja, što su sfe re ko je pri pad ni ce iz va nu ni ver zi tet ske za jed ni ce ma nje ne po sred no za ni ma ju. Ka ko se ši ri obim uni ver zi tet-skih po slo va, struk tu re upra vlja nja se me nja ju; for mi ra se vi še od bo ra a od lu či va nje kon-sen zu som po sta je sve slo že ni je i zah te va sve vi še vre me na. Sto ga pro gra mi žen skih stu di ja ne da ju pot pun od go vor na iza zo ve ne do volj ne za stu plje no sti že na na uni ver zi te tu, iako su u mno gim kam pu si ma ti pro gra mi bit ni ele men ti u ot kla nja nju rod ne ne rav no te že i u pre i spi ti va nju ono ga što se sma tra “le gi tim nim” zna njem.

Pri la go đe ne iz bor ne ko mi si je, pro gra mi za men tor stvo, od se ci za žen ske stu-di je – to su sa mo ne ka sred stva ko ji ma se slu že uni ver zi te ti i uni ver zi tet ski rad ni ci u na sto-ja nju da re še pro blem ne do volj ne za stu plje no sti že na u vi so kom obra zo va nju. Tu i ta mo ima uspe ha. Ali, dru štve na i si stem ska is kri vlje nja i da lje su tu, iako su u ne kim sre di na ma sma nje na. Ne po sto ji je dan od go vor za vr lo kon kret ne pre pre ke na ko je na i la ze mno ge že ne na uni ver zi te tu. Re še nja mo gu i mo ra ju da se iz ve du iz okol no sti na sa mim usta no-va ma. Ako se svi slo ži mo da je jed na kost neo p hod na i pri hva tlji va, on da mo ra mo vi de ti vi še od in di vi du al ne oso be i us po sta vlja ti me ha ni zme ko ji mo gu da od go vo re na kon kret ne okol no sti na kon kret nom uni ver zi te tu. Raz li či te si tu a ci je zah te va ju raz li či ta re še nja dok se osla nja mo na du gač ku i bur nu isto ri ju pre da ne ko lek tiv ne bor be za uspe šno tran sfor-mi sa nje ži vo ta že na na uni ver zi te tu i za pri zna va nje nji ho vih po stig nu ća.

MR TVI I HRA NJE NIVIK TOR IVAN ČIĆ

U sve ga par mje se ci, ot ka ko je pre u zeo du žnost mi-ni stra obra zo va nja u Re pu bli ci Hr vat skoj, Želj ko Jo va-no vić uveo je dva no va pred me ta u jav ne ško le. Na sta vi li istim tem pom, do kra ja man da ta ra di šni će mi ni star usta no vi ti kom ple tan no vi škol ski pro gram. Ta da bi se la ko mo glo do go di ti da “tra di ci o nal ni” pred me ti iz obra-zov nog pa ke ta, po put ma te ma ti ke, fi zi ke ili bi o lo gi je, po-sta nu dio iz bor ne na sta ve, ko ju će uče ni ci po ha đa ti ili boj ko ti ra ti pre ma vla sti to me na ho đe nju, za raz li ku od no vo na sta lih “od go ja” ko je ne će mo ći iz bje ći.

Na kon što je ina u gu ri rao “gra đan ski od goj” – ma što to zna či lo – mi ni star je Jo va no vić pri je par da na na ne ka-kvom sku pu u Is tri po no sno na ja vio ka ko će od sep tem bra u svim ško la ma bi ti re zer vi ra na sat ni ca i za “zdrav stve ni od goj”, i to u sklo pu oba ve znog di je la na sta ve. Am bi ci ja je da mla dim na ra šta ji ma, ob ja snio je, “pro mi je ni mo pre-hram be ne i tje le sne na vi ke, te ot klo ni mo lo še na vi ke kao što je pu še nje”, a sve to pot kri je pio re zul ta ti ma is tra ži-va nja i gro zo mor nim sta ti sti ka ma pre ma ko ji ma hr vat ska mla dež, eto, je de, pi je i pu ši mno go vi še ne go što se to či ni u ci vi li zi ra nim di je lo vi ma svi je ta.

Na ro či to se mi ni star usre do to čio na pre ti lost, is tak-nuv ši ka ko je zad nji čas da se škol skom ste gom, kao naj-bo ljom vr stom me di cin ske pre ven ci je, in ter ve ni ra u pre-hram be ni ja va šluk i ne red. “Ako po gle da mo zdrav stve no sta nje na še na ci je”, re kao je, “on da mo že mo vr lo la ko uoči ti da je je dan od ve li kih pro ble ma upra vo pro blem de blji ne iz ko jeg se po slje dič no raz vi je še ćer na bo lest, a kao re zul tat to ga i po rast kar di o va sku lar nih bo le sti.”

Da je po sli je ta ko na dah nu te go vo ran ci je mi ni star Jo va no vić ko jim slu ča jem po jeo ja bu ku ili si ro vu mr-kvu, na pra vio dva de se tak skle ko va, sjeo u slu žbe ni BMW i po žu rio pre ma Za gre bu, na za ka za nu sjed ni cu Vla de, pa se on da pri br zi ni od 140 ki lo me ta ra na sat za bio u ka mion ko ji pre vo zi dvi je to ne svje žih gla vi ca ku pu sa, i

308

Reč no. 83/29, 2013.

to ta ko sna žno da va tro ga sci i oso blje hit ne po-mo ći stig nu pre ka sno, da us pi ju tek lo pa ta ma i šmr ko vi ma uklo ni ti s as fal ta ra su ti kar di o va sku-lar ni su stav une sre će no ga, bi la bi to vje ro jat no do dat na sna žna po ru ka za mla dež i no vi ak cent u pro midž bi po pra vlja nja zdrav stve nog bil te na na ci je: Sli je di te pri mjer od go vor nog mi ni stra i umri te zdra vi...

U sva kom slu ča ju, ini ci ja ti ve mi ni stra Želj ka Jo va no vi ća i na ja ve no vih od goj nih prak si pri-mlje ne su u Hr vat skoj s op ćim odo bra va njem, bez ozbilj ni jih di so nant nih to no va. Tko još ne že li da nam dje ca bu du vit ka i zdra va? Tko ne že li da se iz o bra ze u do bro od go je ne gra đan ke/gra đa ne što će su tra slu ži ti do bro bi ti za jed ni ce? Tko još ne ha je za na ci ju ba rem to li ko da po ve-de ra ču na o nje no me zdrav stve nom sta nju, ka ko fi zič kom ta ko i men tal nom?

Ovaj pot pi snik, za vra ga, uz ga ja ozbilj nu skep su, što ste već mo gli za klju či ti po kraj nje ne u mje snom ti pu sli ko vi to sti u pret hod nim pa su si ma. Do bro na mje ran bi autor u naj ma-nju ru ku omo gu ćio mi ni stru Jo va no vi ću da su-dar s ka mi o nom pu nim gla vi ca ku pu sa pre ži-vi, da se iz vu če s ozlje da ma sred njeg ran ga, na pri mjer s po lo mlje nim re bri ma ili po tre som mo zga, što će na kra ju za li je či ti u re kord no me ro ku za hva lju ju ći zdra vom or ga ni zmu, do broj tje le snoj kon di ci ji, uzor nim pre hram be nim na vi ka ma, plu ći ma neo kr znu tim ni ko ti nom i če lič noj vo lji osvi je šte nog gra đa ni na ko ji se že li što pri je ak tiv no uklju či ti u to ko ve dru štve nog ži vo ta.

Pot pi snik je, da kle, po sve mu su de ći pu šač. Vr lo vje ro jat no i kon zu ment al ko hol nih na pi-ta ka. Vr lo vje ro jat no i te ro rist Al Ka i de. A go-to vo si gur no ne tko tko je u sta nju bez gri žnje

sa vje sti sma za ti du plu plje ska vi cu s kaj ma kom, po tom na ru či ti por ci ju ba kla va, i ta ko po ka za-ti ko li ko mu je sta lo do vla sti to ga i na ci o nal-nog do bra. Bu du ći da ga pre tje ra na ko li či na ka lo ri ja i štet nih tva ri či ni ne u rav no te že nim i po ma lo pa ra no ič nim, ta kvim da u do brim na-mje ra ma pre po zna je za vje re, a u zdra vim ini-ci ja ti va ma ma lig ne stra te gi je, raz mi šlja ova ko: Ni je li sum nji va dr ža va ko ja svo joj omla di ni ne osi gu ra va bes plat no obra zo va nje, ali joj jam či pri nu dan od goj?

Ško la, kao auto ri tar na in sti tu ci ja s ti ran skim pre ten zi ja ma, za du že na za to da “pre no si zna-nje” u pa ke tu s oba ve zom bes po go vor ne po slu-šno sti, do volj no je ne pod no šlji va sa ma po se bi, a ka mo li ka da se još raz gla ša va da po sta je ser vi ser dr ža ve u ulo zi Vr hov nog od ga ja te lja.

Ma kar to ne će gla sno pri zna ti, am bi ci ja je mi ni stra Jo va no vi ća, vi zi o nar ski za gle da nog u bu duć nost, da po tak ne dr žav nu pro iz vod nju po želj nih gra đa na – ade kvat nih pri pad ni ka dru štva, kva li tet no pro fi li ra nih po da ni ka – ka ko u fi zič ko me ta ko i u men tal nom smi slu. Onih ko ji će bi ti u do volj noj mje ri “gra đan-ski od go je ni” i oda ni sve tim na če li ma po li tič ke ko rekt no sti da ne do vo de u pi ta nje vla da ju ću ide o lo gi ju, te zdrav stve no iz dri la ni ta ko da ne re me te ru ti nu ka pi ta li stič ke eks plo a ta ci je i ne op te re ću ju iona ko pre sku pi su stav so ci jal ne za-šti te.

Stva ri obič no za po či nju or ga ni zi ra nom in-dok tri na ci jom da bi u jed no me tre nut ku skre-nu le u zo nu dr žav ne pri si le. Ni je te ško za mi sli ti vri je me ka da će se zbog pre ko mjer ne tje le sne te ži ne ili iz bje ga va nja tje lo vje žbe is po ru či va-ti te ške sank ci je (o pu še nju da i ne go vo ri mo: već su ak tu al ni pri je dlo zi pre ma ko ji ma pu ša či

309

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

tre ba ju pla ća ti po ve ća ne sto pe zdrav stve nog osi-gu ra nja, jer u pro tiv nom mo gu od je ba ti), ka da će po ve ća ni krv ni tlak bi ti raz log za ne ga tiv nu ocje nu u škol skoj svje dodž bi, dok će u zre loj do bi već ure do va ti sud stvo i po li ci ja, o če mu je, pri mje ri ce, na dah nu to pi sa la Ju lie Zeh u ro-ma nu Cor pus de lic ti.

Ide o lo gi ja zdra vlja odav no je po pri mi la svoj-stva no ve re li gi je, a sa da dr ža va pre u zi ma ulo gu vla da ju će cr kve, gdje se na me će nad zor i zah ti je-va po kor nost, gdje ži vot po sta je sa mo dru gi na-ziv za te ra pi ju, gdje bi o lo ško tra ja nje i op sta nak, umje sto da bu du pre pu šte ni vo lji po je din ca, tre-ba ju bi ti pod vrg nu ti kru tim vanj skim pra vi li ma.

Pre ti li su već da nas ži go sa ni slič no pu ša-či ma, te će im i u ško li da va ti do zna nja da će, na sta ve li uče sta lo po sje ći va ti “McDo nald’s” ili uži va ti u ka da i fu i ur ma ši ca ma, od sr lja ti u ka-te go ri ju so ci jal nog šlja ma, da će za vr ši ti me đu dru štve nim ot pa dom, a ni tko se pre tje ra no ne uz bu đu je oko ci nič nih okol no sti u ko ji ma se od vi ja ovo pri ši va nje žu tih zvi je zda na ru ka ve: pro iz vo đa či ci ga re ta i ne zdra ve hra ne, re ci mo, po sta ju sve moć ni ji seg men ti na ci o nal nih eko-no mi ja, dok su pu ša či i uži va o ci kob nih ka lo ri ja svr sta ni u oku že ne – sku pi ne ko je tre ba di sci-pli ni ra ti da bi per spek tiv ni fa ši zmi eks pe ri-men tal nim pu tem uvje žba va li fi ne se bu du ćih vla da vi na.

Iz me đu dva pret hod na pa su sa ovaj je pot-pi snik sa šio če ti ri kne dle i po pu šio ci ga re tu, što ga is pu nja va do dat nim ne zdra vim sum nja ma i či ni još de struk tiv ni jim. Raz mi šlja ova ko: Ka-da dr ža va ra di na “ot kla nja nju lo ših na vi ka” i po d u zi ma mje re “za tvo je do bro” mo žeš bi ti si-gu ran da ima skri ve ne agen de. Ka da se ostva ri sin kro ni zi ra no dje lo va nje zdrav stve nog i obra-

zov nog su sta va – a oba su ustro je na na prin-ci pi ma voj ne sub or di na ci je i emi ti ra nja stra ha – mo žeš se kla di ti da će is hod bi ti to ta li tar ne pri ro de. E da – hr vat ski mi ni star obra zo va nja po stru ci je li ječ nik!

Pot pi snik je, osim to ga, upo znao me to-de mo de li ra nja ljud skih bi ća još u mli ječ nim go di na ma, ka da su ga, uz osta lo, u sklo pu na-stav nog gra di va bo ta ni ke po u ča va li da je drug Ti to lju bi či ca bi je la. Ka sni je je, za hva lju ju ći pro svjet noj evo lu ci ji, ista bilj ka u udž be ni ci-ma evi den ti ra na kao ko rov, no ne mo žeš vra-ti ti pro hu ja lo dje tinj stvo ni ti iz no va po ha đa ti ško lu.

Pod vod stvom bri žno ga mi ni stra Jo va no-vi ća od goj no-obra zov na po li ci ja oči gled no ši ri pro stor utje ca ja. Ni su im do sta škol ska lek ti ra ili na sta va po vi je sti, osmi šlje ne ta ko da ostva-ru ju pro pa gand ni umje sto obra zov nog učin ka, to jest da dje lu ju kao vi ta min ski do da ci što će po bolj ša ti “zdrav stve no sta nje na ci je”. Ni je im do sta ni cr kve ni vje ro na uk u svje tov nim ško la-ma, ko ji sa svim li je po ko eg zi sti ra s in ten ci ja ma to bo že se ku lar ne dr ža ve. Po treb no je još di sci-pli ne. Po treb no je još pri pi to mlja va nja.

Sto ga, dje co, po zor: na me ta nje oba ve znog “od go ja” – ka kav god on bio – sa mo je pr vi čin u pro jek tu od u zi ma nja osob ne auto no mi je, ka-kvom će te vje ro jat no bi ti iz lo že ni do kra ja ži-vo ta. Ni je li to raz log da se na vri je me po je de ne što ma sno i štet no? Mo žda bu rek? Ili ipak ham bur ger s ma jo ne zom i ke ča pom?

Ide ja zdra ve is pa še je dan je od pred lo ža ka za oku plja nje i kon tro lu sta da. Ot por – na i me ot ka zi va nje po slu šno sti su sta vu – pre pu šten je pri vat noj ini ci ja ti vi. Bu du ći da smr ska ni mi ni-strov BMW uspi je va sa mo na li te rar nom pla nu,

pre po ru ču jem po sli je sa ta “zdrav stve nog od go ja” kon zu mi ra ti vi so ko ka lo rič ni sla do led s gu stim čo ko lad nim pre lje vom. A što se op stan ka u sta du ti če – tra vu je ugod ni je pu ši ti ne go je sti.

[Tačno.net, 04. 7. 2012; Peščanik.net, 07. 7. 2012.]

ZA BES PLAT NE ŠKO LEDE JAN ILIĆ

Pre nekih nedelju dana Viktor Ivančić je u tekstu “Mrtvi i hranjeni” doslovno sahranio ministra obrazovanja Republike Hrvatske Željka Jovanovića. Rizikujući da prođem slično kao i nesrećni ministar, hoću ovde da skrenem pažnju na neke nedoslednosti u Ivančićevom tekstu. Da stvari odmah budu jasne, ne radim to zato da bih pokazao da Ivančić loše piše; to se ne može pokazati. Niti mi pričinjava zadovoljstvo da Ivančića lovim u logičkim greškama; to je zaludan posao. Ivančić je odličan pisac pored ostalog i zato što je u stanju da nas navede da ga sledimo uprkos logici i zdravom razumu, pokazujući da su i jedno i drugo često samo alatke za ideološku ma-nipulaciju.

Zanima me obrazovanje.U spo me nu tom tek stu Ivan čić da kle go vo ri o obra-

zo va nju. Po red osta log, on tu ka že i da je ško la “auto ri-tar na in sti tu ci ja s ti ran skim pre ten zi ja ma, za du že na za to da ’pre no si zna nje’ u pa ke tu s oba ve zom bes po go vor ne po slu šno sti”. U tom i ina če zlom si ste mu, u ko me je svr-ha oba ve znog ško lo va nja od u zi ma nje lič ne auto no mi je, mi ni star Jo va no vić is ta kao se uvo đe njem no vih in stru-me na ta pri si le. Što ne zna či da je nje gov do pri nos po bi lo če mu ori gi na lan. Na pro tiv, on je u sfe ru obra zo va nja sa mo uneo one ele men te ko ji su se odav no po ka za li de lo-tvor ni ma u ko mer ci jal ne svr he.

Na i me, mi ni star je za klju čio da je zdrav stve no sta-nje na ci je sve go re, da su de ca sve de blja, što nu žno vo di po ra stu še ćer nih i sr ča nih bo le sti, te da se taj trend mo-ra efi ka sno za u sta vi ti, po mi šlje nju mi ni stra, naj bo lje – škol skom ste gom: da kle uvo đe njem no vog pred me ta ko ji će de cu na u či ti pa me ti, to jest zdra voj is hra ni. Ivan či ćev ar gu ment je na iz gled bes pre ko ran: ško la de cu pri pre ma za ula zak u svet od ra slih u ko me je ključ na i go to vo je-di no po želj na vr li na – po slu šnost. Da bi bi la po slu šna ka da od ra stu, de ci, dok su još ma la, tre ba ute ra ti strah u

312

Reč no. 83/29, 2013.

ko sti. Naj ja či je strah od smr ti, i upra vo na taj strah ra ču na no vi mi ni star pro sve te Hr vat ske. Za ka znu, Ivan čić će smr ska no mi ni stro vo te lo pro su ti po auto pu tu.

I po što je mi ni star do bio šta je za slu žio, Ivan čić će za klju či ti da je ot por si ste mu “pre-pu šten pri vat noj ini ci ja ti vi”. Raz u me se, ni je me bri ga za po me nu tog mi ni stra i nje gov udes. Ov de me, kao što re koh, za ni ma obra zo va nje. Ivan či ćev tekst mo že se či ta ti kao kri ti ka iz ja va čla no va hr vat ske vla de uka zi va njem na skri ve-na zna če nja tih iz ja va i opo mi nja njem na nji-ho ve ve ro vat ne po sle di ce. No, taj tekst ima još je dan sloj. On nam do zvo lja va da ga či ta mo i kao sa že tu ras pra vu u pri log pri vat noj ini ci ja-ti vi a pro tiv za di ra nja dr ža ve u sfe ru obra zo va-nja. Dru gim re či ma, Ivan čić se svo jim tek stom pri bli žio onoj stru ji li be ral ne mi sli ko ja za go-va ra go to vo pot pu no po vla če nje dr ža ve iz sfe re jav nih in te re sa i pre pu šta nje tih in te re sa ne vi-dlji voj ru ci tr ži šta ko ja će ih po put pro vi đe nja naj bo lje re gu li sa ti i za do vo lji ti.

Svi ar gu men ti za go vor ni ka mi ni mal ne dr-ža ve pri sut ni su i u Ivan či će vom tek stu. U stra-hu od ne kon tro li sa ne mo ći dr ža ve, ovi li be ra li, baš kao i Ivan čić, ne u mor no opo mi nju u šta mo že da se iz vrg ne dr ža va ko joj se do zvo li da re gu li še obra zo va nje, zdrav stvo, so ci jal nu za šti-tu. Po sta viv ši lič nu auto no mi ju, ili ti slo bo du, na vrh svo je hi je rar hi je vred no sti, ti li be ra li, kao i Ivan čić, ra di je će se pre pu sti ti ri zi ci ma pri vat ne ini ci ja ti ve, da kle tr ži šta ko je tre ba da čvr sto sto ji na spram ne ma ni dr ža ve i šti ti gra-đa ne od nje.

Ni je mi sad na me ra da po ka zu jem ov de sve sla bo sti po zi va nja na lič nu auto no mi ju kao na kraj nju vred nost. Do volj no je za po tre be ovog

osvr ta da se za pi ta mo od če ga se sa sto ji lič na auto no mi ja. Na da lje, u ko jim sfe ra ma se ostva-ru je lič na auto no mi ja: po li tič koj, eko nom skoj, kul tur noj? Je l’ u svim tim sfe ra ma reč o is toj vr sti auto no mi je? Ni je li dr ža va ko ja na stu pa u ime lič ne auto no mi je i pri vat ne ini ci ja ti ve u stva ri dr ža va ko ja naj e fi ka sni je ču va po sto-je će od no se mo ći i so ci jal ne ne jed na ko sti? Od sve ga to ga, ov de mi je za ni mlji vi ji ras cep ko ji se otvo rio u sle de ćoj Ivan či će voj re če ni ci: “Ni-je li sum nji va dr ža va ko ja svo joj omla di ni ne osi gu ra va bes plat no obra zo va nje, ali joj jam či pri nu dan od goj?” Iz ugla iz kog Ivan čić pi še svoj tekst, pret hod na re če ni ca mo ra la bi da gla-si: Ni je li naj sum nji vi ja ona dr ža va ko ja svo joj omla di ni da je bes plat no obra zo va nje? Jer, ako je pri vat na ini ci ja ti va upo ri šte ot po ra, on da bes plat no obra zo va nje mo ra bi ti kraj nja tač ka ma ni pu la ci je.

Raz u me se da ni je ta ko, kao što se raz u me i da je Ivan čić to ga sve stan. On na i me pri pa-da jed noj dru goj stru ji li be ral ne mi sli, i za to se po zi va na bes plat no obra zo va nje kao na jed-nu od bit nih vred no sti. Mo gli bi smo čak re ći i kao na vred nost ko ja je uslov za us po sta vlja nje i prak ti ko va nje lič ne auto no mi je. Čak ni mi ni-star Jo va no vić i nje go vi je zi vo ar gu men to va ni pred lo zi ne mo gu bi ti do vo ljan raz log da se za-lo ži mo za po vla če nje dr ža ve iz sfe re obra zo va-nja. U dru štvu u ko me bi se pri vat nom ini ci ja-ti vom re gu li sa lo obra zo va nje, Ivan či ćev tekst ne bi imao ni ka kvog smi sla, jer ni jav na ras pra va o obra zo va nju ne bi ima la ni ka kvog smi sla po-što na pro sto ne bi ni ko ga ni na šta oba ve zi va la.

No, ako dr ža ve u ko ji ma ži vi mo shva ti mo kao za jed ni ce či ji čla no vi jed ni pre ma dru gi ma ima ju i od re đe ne oba ve ze, pri če mu je dr ža va

313

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

on da skup po li tič kih in stru me na ta ko ji ma se te oba ve ze is pu nja va ju, on da ima smi sla da raz go va-ra mo i pre go va ra mo o to me ko je su to oba ve ze i ka ko ih tre ba is pu nja va ti. Na da lje, jed na od bit nih funk ci ja bes plat nog obra zo va nja on da bi mo ra lo da bu de i to da se de ca s vre me nom ospo so be da uče stvu ju u tim raz go vo ri ma i pre go vo ri ma. Je di no u dru štvu gde se obra zo va nje još shva ta kao jav ni in te res mo že ima ti smi sla Ivan či ćev tekst o mi ni stru Jo va no vi ću. Na pi sav ši taj tekst, Ivan čić on da za pra vo ni je za go va rao pri vat nu ini ci ja ti vu ne go baš bes plat no obra zo va nje i jav ni in te res, pod ma skom od bra ne lič ne auto no mi je, ko ja tu ipak mo ra bi ti u dru gom pla nu, dok je mi ni star Jo va no vić u stva ri oli če nje pri vat ne ini ci ja ti ve skri ve ne pod ma skom jav nog in te re sa. Za to ni ko me od nas ni je ni za sme ta lo što mu je Ivan čić – s pra vom, da kle – raz vu kao utro bu po ce sti.

[Peščanik.net, 17. 7. 2012.]

PRO TIV NA MET NU TIH ŠKO LAVIK TOR IVAN ČIĆ

U iz vr sno me tek stu “Za besplatne škole” prijatelj Dejan Ilić rastumačio je moj članak mnogo bolje nego što sam ga ja napisao. S većinom njegovih zapažanja i opaski, uključujući one gdje uka zu je na mo je ne do sljed-no sti, pot pu no se sla žem, a sa mo s ne ki ma baš i ne. Ov dje ću se, ra zu mlji vo, po sve ti ti po to nji ma. Pri tom mo ram re ći da osje ćam sta no vi tu ne la go du, jer sr ljam u pre pi sku o te mi ko jom sam se do sad ba vio sa mo kroz dnev nič ke bi-lje ške Ro bi ja K. – k to me: ide je o obra zo va nju za ka kve se za la že De jan Ilić spre man sam una pri jed pot pi sa ti! – pa se iz la žem ozbilj no me ri zi ku da ugnja vim pu bli kum.

Me đu tim, iskre no pre zi rem ško lu, a to mo žda mo-že po slu ži ti kao ka kva-ta kva po čet na osno va za ras pra vu. Po la zim od to ga da ško le, ka ko su da nas ustro je ne, pro iz-vo de do sta vi še šte te ne go ko ri sti. Si gu ran sam da zna ča-jan broj gra đa na mla đe do bi ima slič no ili još iz o štre ni je mi šlje nje, ute me lje no na osob nom is ku stvu. Na pri mjer: sko ro sva ka 5-go di šnja gra đan ka vi še od sve ga že li kre nu ti u ško lu; sko ro sva ka 15-go di šnja gra đan ka vi še od sve ga že li da usli jed ka ta kli zme ili Bož je pro vid no sti ško la bu de srav nje na sa ze mljom. Za ne ma ri mo li kao ten den ci o zna tu ma če nja o pu ber tet sko me di vlja nju hor mo na, do go di lo im se me đu vri je me: mlje ve nje u obra zov nom su sta vu ko ji dje lu je kao auto ri tar na i hi je rar hij ski oko šta la struk tu ra. Do go di lo im se ostva re nje sno va.

S tim u ve zi mo ram od mah ot klo ni ti je dan ne spo ra-zum. Mo ju na po me nu ka ko ot ka zi va nje po slu šno sti su-sta vu tre ba pro i za ći iz “pri vat ne ini ci ja ti ve” De jan je Ilić, či ni mi se neo prav da no, ra zu mio u go to vo pod u zet nič-kom smi slu. Oda tle za klju ču je da mo ja ar gu men ta ci ja ide “u pri log pri vat noj ini ci ja ti vi a pro tiv za di ra nja dr ža ve u sfe ru obra zo va nja”, te da sam se svo jim tek stom – u ar-gu men ta ci ji, ne i u na mje ra ma – “pri bli žio onoj stru ji li be ral ne mi sli ko ja za go va ra go to vo pot pu no po vla če nje dr ža ve iz sfe re jav nih in te re sa i pre pu šta nje tih in te re sa

316

Reč no. 83/29, 2013.

ne vi dlji voj ru ci tr ži šta ko ja će ih po put pro vi-đe nja naj bo lje re gu li sa ti i za do vo lji ti”.

Ja sam, me đu tim, “pri vat nu ini ci ja ti vu” smje stio is klju či vo u zo nu ot po ra (do slo van ci tat: “Ot por – na i me ot ka zi va nje po slu šno sti su sta vu – pre pu šten je pri vat noj ini ci ja ti vi.”), i čak to za sla dio pri je dlo gom gra đan stvu mla-đe do bi da po sli je škol skog sa ta “zdrav stve nog od go ja” (pred me ta ko ji hr vat ski mi ni star obra-zo va nja Želj ko Jo va no vić uvo di u oba ve znu na-sta vu, a što je i bio po vod osvr tu), gdje će bi ti po u ča va ni taj na ma zdra ve pre hra ne, po no sno sma žu vi so ko ka lo rič ni sla do led s gu stim čo ko-lad nim pre lje vom. To za i sta ne ma ni ka kve ve ze s tr ži štem, osim ako u to ne ra ču na mo pro fit ni in te res sla do le da ra.

Ne sret na “pri vat na ini ci ja ti va”, ka kvom je ja mi slim, ni je da kle kon zu ma ci ja ka pi ta li stič-kog tr ži šta, ne go kon zu ma ci ja slo bo de. Tr ži šte je – iz me đu osta log i za to što pro iz vo di pri-vid slo bo de, što pod va lju je se be kao za mje-nu za slo bo du – to ta li ta ran kon cept, kao što je to uosta lom i da na šnji su stav obra zo va nja. Po sto je ći si stem obra zo va nja, uglav nom pod dr žav nim pa tro na tom, sa svo jim for si ra njem na tje ca telj skog du ha, svo đe njem pro ce sa stje-ca nja zna nja na fru stri ra ju ću bit ku za op sta-nak, po u ča va njem o za da no sti hi je rar hij skih obra za ca, a po go to vo na me ta njem ra zno ra znih “od go ja” či je usva ja nje slu ži re pro duk ci ji vla-da ju ćeg po ret ka, je dva da či ni išta dru go osim ospo so blja va nja gra đa na mla đe ge ne ra ci je za ka pi ta li stič ko tr ži šte, pa je u naj ma nju ru ku si gur no da mu ni je ni na ka kav na čin su prot-sta vljen.

Na kon tog “ter mi no lo škog” raš či šća va nja do la zi mo i do mo gu će ga po le mič kog punk ta:

sma tram, na i me, da u da na šnjim okol no sti-ma po vla če nje sud bin ski oštre raz li ke iz me đu (ka pi ta li stič ke) dr ža ve i (ka pi ta li stič kog) tr ži šta po sta je umno go me de pla si ra no. “Skup po li-tič kih in stru me na ta” ko ji či ne dr ža vu is ka zu je se u sve ve ćoj mje ri kao pro du že na ru ka ka-pi ta la. Ta mo gdje De jan Ilić vi di ja snu li ni ju raz gra ni če nja i ro vo ve iz ko jih se pri je te ći ni-ša ni s jed ne na dru gu stra nu, ja na zi rem su-mor nu iz ma gli cu, po lje je din stve ne dis per zi-ra ne mo ći.

(Da lo bi se to ilu stri ra ti broj nim pri mje-ri ma, od to ga da se od dr žav nih vla da sve če-šće oče ku je da funk ci o ni ra ju kao auto nom ni i “apo li tič ni” po slov ni me nadž men ti, neo vi sni o iz bor nim pro ce du ra ma i slič nim tri ca ma, pre ko prak se da se u uvje ti ma eko nom ske kri-ze ban ke i kor po ra ci je spa ša va ju od pro pa sti uz po moć dr žav nih bu dže ta, pa do to ga da je da nas zna ča jan seg ment vi so ko škol skog obra-zo va nja – slič no ono me što na zi va mo jav nim te le vi zi ja ma – u isto vri je me i “dr ža van” i “ko-mer ci ja lan”.)

Pre ma to me, uop će ne mi slim da “pri vat na ini ci ja ti va” tre ba bi ti al ter na ti va dr ža vi, već je dan od po ti ca ja da se ha la plji voj dr ža vi pru ži ot por. Ne ra di se o za mje ni, o ul ti ma tiv nom iz bo ru iz me đu Dr ža ve i Ka pi ta la, ne go o su zbi ja nju jed no ga te istog, o pod ri va nju auto ri tar ne pri si le.

Bo jim se da je taj u zad nje do ba omi lje ni ili-ili mo del – “ili dr ža va ili tr ži šte”, od no sno “ma njak dr ža ve auto mat ski zna či vi šak tr ži šta”, ili obrat no – vr sta “klac ka li ce” ko ja pred sta vlja dog mu sa ma za se be (na pad ne mo li dr ža vu na-me tat će mo tr ži šte), jer nas dr ži u sta nju per-ma nent ne za nji ha no sti iz ko je je te ško is ko či ti. Po gle da li se pak sa stra ne, sve uka zu je na to da

317

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

su te re ti s obje stra ne lju lja ju će na pra ve sa či-nje ni od vr lo slič nih ma te ri ja la. Ja ću – da ne bu de ne spo ra zu ma – u kraj nje mu uvi jek iza-bra ti isti uteg kao i moj drug u ovoj pre pi sci.

Uto li ko Ilić u ras ple tu svo ga tek sta pro nic-lji vo i is prav no uoča va da je mi ni star Jo va no vić “u stva ri oli če nje pri vat ne ini ci ja ti ve skri ve ne pod ma skom jav nog in te re sa”, dok se u mom član ku “za go va ra bes plat no obra zo va nje i jav ni in te res, pod ma skom ob ra ne lič ne auto no mi-je”. Me đu tim, mi ni star Jo va no vić jest dr ža va, bez ob zi ra na ma sku ko ju no si, i či ni se po ma lo iz li šnim ot kri va ti nje go ve pri ruč ne iden ti te te. Ako da kle mi ni star Jo va no vić jest re pre zen tant iz vr šne mo ći dr ža ve, a dje lu je u ime tr ži šta i pri vat nih in te re sa, za što bi smo vje ro va li da nas dr ža va mo že spa si ti od tr ži šta?

Na taj na čin Ilić do la zi do iste vr ste kri ti-ke dr ža ve od ko je sam ja po čeo. Ili ova ko: pod ma skom afir mi ra nja dr žav ne za šti te od ka pi ta-li stič kog tr ži šta, on pro ka zu je dr ža vu kao pu ku tr ži šnu is po sta vu.

Lič noj auto no mi ji, s dru ge stra ne, ma ska po ne kad do bro do đe. S prak tič nog sta ja li šta, na pri mjer, oba ve zan “zdrav stve ni od goj”, a ta ko đer i “gra đan ski od goj”, mo že po lu či ti do-bre efek te, jer će se gra đan ke i gra đa ni mla đe do bi u znak pr ko sa vje ro jat no po na ša ti su prot-no škol skim na put ci ma, kao što se u Hr vat skoj po ka za lo da od uvo đe nje (prak tič ki oba ve znog) vje ro na u ka u svje tov ne ško le ra pid no opa da broj vjer ni ka ko ji po ha đa ju ne djelj ne mi se. Uve de li se u na sta vu “sek su al ni od goj” – ko ji mi ni star Jo va no vić ozbilj no na ja vlju je – mo že-mo bi ti si gur ni da će Hr va ti u per spek ti vi rje đe me đu sob no spol no op ći ti ne go do sa da, jer će im ta ak tiv nost bi ti omra že na škol skim pu tem.

Ni je pro blem mi ni stra Jo va no vi ća – a on je sa mo fi gu ra ko ja ilu stri ra ge ne ral ne in ten ci je – u to me što on blen ta vo ar gu men ti ra svo ju le pe-zu “od go ja” ko ji ma ka ni od nje go va ti po želj nu sor tu gra đa na, ne go u to me što ih on na me će kao oba ve zne. La ko mo gu us tvr di ti ka ko je pre-te žan dio obra zov nog su sta va usmje ren ka de-va sta ci ji lič ne auto no mi je, pod fir mom za šti te jav nog in te re sa.

Oda tle slje de ći mo gu ći po le mič ki punkt: dr ža va, po mom su du, uop će ni je in stan ca ko ja mo že vje ro do stoj no za stu pa ti jav ni in te res. Dok god to ona či ni, od stvar nog je jav nog in te re sa bo ri ti se pro tiv nje ne stal ne te žnje za uzur pa ci-jom jav ne sfe re. (A jed na ko ta ko “pri vat na ini-ci ja ti va” ko ja ima pro tu a u to ri tar ne na mje re ne mo že bi ti u ne skla du s jav nim in te re som. Od pri o ri tet nog je jav nog in te re sa da nam ni tko ne na me će jav ni in te res ko ji to ni je, što uvi jek či ne in sti tu ci o nal ne tvr đa ve mo ći. Da lo bi se, dr žim, ras pra vlja ti čak i o to me ko li ko je “jav ni in te res” ter min ski sro čen ta ko da olak ša ma ni-pu la ci ju, te za pri je či pri mi sli o ne po sred ni jim ob li ci ma is ka zi va nja ko lek tiv ne vo lje, re ci mo kroz so li dar no za jed ni štvo.)

Od ne kih me li be ral nih man tri zna ju spo-pa da ti ospi ce, no pri zna jem da mi sa svim pri ja ona o dr ža vi ko ju va lja ra zu mje ti kao slu ški nju pre ma ko joj ne tre ba mo ima ti ni ka kvih dru gih oba ve za iz u zev iz dva ja nja nov ca za to da bi nas mo gla slu ži ti, a bes plat no obra zo va nje jed na je od ta kvih (pla će nih!) uslu ga. Iska ka nje dr ža-ve iz van uslu žne dje lat no sti, nje no ide o lo ško osna ži va nje, pro va la “kre a tiv no sti” i ini ci ja ti-ve od o zgo pre ma do le, obič no je pr vi ko rak na pu tu ka ti ra ni ji, u pra vi lu obra zlo žen naj bo ljim na mje ra ma. Ko li ko god bi la iz li za na, u istu bi

318

Reč no. 83/29, 2013.

svr hu mo gla po slu ži ti i ona (sa sma li be ral na) pa ro la o to me ka ko in sti tu ci je tre ba ju slu ži ti po je din ci ma, a ne obrat no.

Ni je neo p hod no da se Ilić pi ta od če ga se sa sto ji lič na auto no mi ja i u ko jim se sfe ra ma ona ostva ru je (“po li tič koj, eko nom skoj, kul tur-noj?”), jer je te ren za dan u po čet no me tek stu: Da li ljud sko zdra vlje – či ja će se za šti ta ap sol vi-ra ti kroz oba ve zni na stav ni pro gram, dok ne stek-ne od go va ra ju će ide o lo ške ko no ta ci je – pri pa da jav no me in te re su ili lič noj auto no mi ji? Di le ma je bez sum nje de li kat na, jer va bi na po tvrd no kli ma nje gla vom uz obje po nu đe ne so lu ci je, no isto vre me no u kon kret no me uka za nju i vr-lo osob na, te ću ja pu nim li be ral nim plu ći ma, pro pi sno za ga đe nim ni ko ti nom, bez kr zma nja oda sla ti od go vor: Do smr ti ću se bo ri ti pro tiv to ga da se uz ko ri šte nje tzv. jav nog in te re sa kri-mi na li zi ra mo je pra vo na uži tak sa mo u ni šte nja, dok god ti me ne ugro ža vam ni ko ga dru gog!

Mi ni star obra zo va nja Hr vat ske čak dr ži mi su o na ci o nal nom zdra vlju, od če ga se me ni na gon ski blju je, što zna či da dr žav ni slu žbe nik de sta bi li zi ra mo je zdrav stve no sta nje, a da ne spo mi nje mo ka ko su u na šim ško la ma knji žev-nost ili po vi jest pred me ti ko ji odav no ne slu že obra zo va nju, ne go ta ko đer na ci o nal nom zdra-vlju u nje go voj du hov noj do me ni. Što či ni ti s Jo va no vi će vim “sek su al nim od go jem”? Je li si-gur na i kva li tet na ko pu la ci ja stvar jav no ga in-te re sa ili osob ne auto no mi je?

Mo gu to po sta vi ti i ova ko: je di ni na čin po-dr ške pri sut no sti dr ža ve u sfe ri obra zo va nja je ste da je bez pre stan ka spr je ča va mo u to me da pre ko obra zo va nja („jav nog in te re sa”) pro-di re u zo nu pri vat no sti s na mje rom da osob nu auto no mi ju te me lji to skrc ka i pri ne se je kao žr-

tvu pod ol tar jav no ga do bra. No ta da bi u lič noj auto no mi ji va lja lo vi dje ti i ne što dru go osim po ten ci jal ne opa sno sti, te je pre sta ti ko ri sti ti kao dru gi na ziv za neo d go vor nost.

Bu du ći da sve to sa vr še no ra zu mi je, Ilić toč no uoča va ras cjep u mo joj re če ni ci: “Ni je li sum nji va dr ža va ko ja svo joj omla di ni ne osi gu-ra va bes plat no obra zo va nje, ali joj jam či pri nu-dan od goj?” te sma tra da bi ona, iz ugla iz ko-jeg pi šem, mo ra la gla si ti: “Ni je li naj sum nji vi ja ona dr ža va ko ja svo joj omla di ni da je bes plat no obra zo va nje?” Že lio bih ga uvje ri ti da ras cjep do i sta po sto ji, da je čak na mjer no na či njen, ali da pu ko ti na ni je to li ko du bo ka kao što se nje mu či ni, uz uvjet da ne sta vlja mo znak jed na ko sti ni iz me đu obra zo va nja i od go ja, ni iz me đu bes-plat nog i oba ve znog, to jest iz me đu mo guć no sti i pri si le.

I ta ko, na rav no, upa dam u zam ku ko ju je Ilić vje što po sta vio, jer ne mo gu iz bje ći za me ne ne zgod no pi ta nje: Tre ba li po ha đa nje osnov-ne ško le bi ti oba ve zno? Skru še no pri zna jem da ne mam ka te go ri čan i jed no di men zi o na lan od go vor, no da jem do zna nja – uz ri zik da me moj pri ja telj iz ma sa kri ra, vje ro jat no s pu nim pra vom – ka ko me in tu i ci ja i vr šci ne ra va pa ko-sno gu ra ju u to da ka žem “ne”. Po go to vo ka da se ra di o ško la ma ka kve da nas ima mo, iz či jih se uči na ka da de za klju či ti ka ko pro sječ na du ži na ško lo va nja i ko li či na op ćeg pri mi ti vi zma ni su pa ra me tri ko ji pu tu ju u raz li či tim smje ro vi ma. Osim sve ga, dru štve ni do go vor pre ma ko je mu gra đan stvo mla đe od 18 go di na, po gla vi to ono do 15, tre ba bi ti li še no slo bod ne vo lje, ni je mi ni naj ma nje sim pa ti čan.

Već sko ro tri de se tlje ća jed nog svog li te rar-nog ju na ka pri nud no dr žim u tre ćem raz re du

319

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

osnov ne ško le ka ko bi bio što bli že su sta vu or ga ni zi ra ne tor tu re i pre nio nam is ku stva iz pr ve ru ke. Dok gle dam ka ko se taj li te rar ni su bjekt zlo pa ti, a ipak zbog vi ška lju ba vi pre ma osob noj slo bo di od bi ja pri li ku za pri li kom da usvo ji na met nu to gra di vo i po sta ne kon struk tiv ni član za jed ni ce, po mi slim: da, ima i do brih li be ra la.

[Peščanik.net, 23. 7. 2012.]

BITI DJECAVOJISLAV PEJOVIĆ

Nadam se da mi Viktor Ivančić i Dejan Ilić neće zamjeriti što se uključujem u njihovu prijateljsku polemiku na Peščaniku. Tema koju su načeli je, smatram, od neprocjenjivog značaja, ali mislim da tok kojim je rasprava krenula prenebregava jedan veoma važan aspekt, na koji bih obojici da skrenem pažnju. Da bih to uradio, međutim, pokušaću prvo da sažmem poziciju sa koje na-stupa g. Ivančić.

Da kle, u svom tek stu pod na zi vom “Mrtvi i hranjeni” (a koji je povod izvrsnoj reakc ij i g. Ili ća), on se okoml j u je na Ž el jka Jov an ovića, h rv atskog mi ni stra obra zova nja, zato št o je taj min is tar n ajavio uvođenj e pred me ta p od naz ivo m zdravs tve ni o dgoj. Mi ni st ar se tak ođ e d rznuo d a tu sv oju inicij ativu potkrije pi ”r ezulta tima is tr aživanj a i gro zom ornim st at istikama”, te tim e — uz ve ć poči nje-ni grijeh uvođe nja eks pe ri menta lnog pr edmeta p od imenom građansk i odgo j — zas lu žio da ga moćn a Ivan či-ćeva ma šta u krca u služben i BMW i p ri punoj brzini zaku ca u kam ion koji prev ozi “dvij e tone svje žih gl a v i-ca kupusa ” ( valjd a kao združen i s imbol z drave is h ra ne, tr žišta i praznogl avost i), o sta vivši mi ni strov po a sf altu rasuti ka rd iovaskul arni s is tem na b rigu va t roga sc ima, lop at ama i š mr ko vima ( što je, tuma či m, simbol države u s vojoj najo snovnijoj funkciji: od ržavanju r eda i bez-bj ed no sti). P rob lem je, vel i g. Ivančić, u tome što je škola “ au toritar na i nstitucija s t irans kim p re tenzija-ma”, a D rž ava do t e mje re spre gnuta s Ka pi ta lom da sv e njene institucij e, školu u kl ju čujuć’, nisu ništa d ru- g o do K apitalo v a “produž en a ruka” . Za njega, već po-m enuti zd ra vstveni i gr ađa nski odgo j, kaogo d i seksual ni odgoj (još je dan predmet u na ja vi), ne pr ed stavlj aju pokuša j države da d jec u što bolj e prip r em i n a su če lja va nje sa svij etom k oji ih ok ružuje, već pre zre nj a dost oj ne pseud opr osvjetiteljske konstr uk te “čije u sv ajanje služ i reprodu kci ji vlad ajućeg po ret ka”.

322

Reč no. 83/29, 2013.

To m i se sve , površi nski gled an o, čini donek le smislenim : teško je ži vjeti u današnje vrijeme, bilo na Balkanu ( kao u s lučaju g. Ivan-čića i g. Ili ća), il i u SA D (što je moj slučaj ), a ne b it i akutno s vjestan veza koje pos toje izm eđ u onoga š to g. Ivan čić n az iv a Kap italom i Drž avom. Ipak, kao te mel jno izdr esiran i prak-tikant pri rodnomatematičk ih dis ci pl ina (za šta su, p riz najem, kri ve r azne šk ole ), ne mo-gu a da n e osjeti m nelagod u k ad god s e ras-pra vl ja sa pozicija suč el je nih princ ipa a po daci s lu že za p odsmijeh. Drugi m r ij ečima, mi slim da principi jel ne ras prave nisu pr ev iš e korisne ako se istovr eme no n e uzim a u obz ir objek-tiv ni kontekst: sam materijal o kom se p riča i implikacij e stavova k oj i se zastupaj u.

Eto, n a primj er , tek ovom prilikom sam ču o za mini stra Jovan ov ić a, ali građa n ski odgoj sva kako nije nj eg ov izum: na način n a koji se prakt ikuje u SAD, rec imo, ta j pred met već d ecenijama pre dstavlja po ku šaj da s e d jeci o b j asne osnovni pr avni kon cep ti društva u kom ž ive, ukl juč ujući ez oteri čne pojmo-ve kak vi su K ongre s, Vrhovni sud i pra vo glasa. U Hrva ts ko j, ka ko saznaj em nakon pola minuta guglanja, građanski odgoj bi, prema riječima ministra samog, “m lad e t re bao uč it i o borb i p rotiv k o r upcije, ra vnopravnosti g rađana i sp rečava nju svih oblika diskri mi na cije”. Da li to pre d stavlja tirans ko sred stv o koje “ služi re-pr odukciji vladaj ućeg p oretka” ? M oguće, ali otkud to g . Ivanči ć zn a? Či tao program? Bi o n a čas u? I s pitivao au toritarn e sklo nos ti dje-ce p ri je i poslije uvođenja pr edmeta? Sv e što ljudi s misle, n arav no , može b iti iz vr gnuto u sopstve nu su pr otnost i mane vrima novogovora ut je ra no u formu pr ividne pr is to jn osti, al i

sam o pis predme ta u najma nju ruku po zi va na p odr ob niju a na lizu (rec imo: kako je ta-čn o za mišljen kurs ko ji z a cilj ima sp reč avanje sv ih

oblika diskri minacije u j ednoj balk anskoj z emlji?), če ga u Ivanč ić evim t ekstovim a jednosta vn o nem a. Ima sa mo varija cija na temu ogorčeno-sti pr ema “p or etku” i pre zrenja pr ema školi ka o njegovom s as tavnom dijelu.

Kod se ksu alnog od go ja, nesk la d iz među “pri ncipije ln e ras pr av e” i stanja stvari je još o či gledniji. Reci mo, g. I va nči ć raz ma tra ta j pred me t s a stano vi št a tog a da l i je “s igu r n a i kvalit etna kopu lac ija” s tvar od j avn oga inte res a ili at ribut li čne aut ono mije, št o je, mi slim, periferna dilema, koja prenebregava nekoliko veoma važnih činjenica. Na pri mjer, prosječan uzrast srednjoškolske djece u jednom velikom balkanskom gradu koja stupaju u seksualne odnose je 16 godina, ukupno trećina njih je seksualno aktivna, a znanje o re pro duk tiv nom zdra vlju im je oka rak te ri sa no kao “osred nje”, što sve za jed no ne ide do bro u pa ru s či nje-ni com da je trudn oć a u tom u zr as tu povezan a sa povećani m riziko m o d nedov ol jno razvije-n og fetus a ili p oba čaja, a o soc ijalno j stigm i i uman jenim šansam a da se, re ci mo, zav rš i fakult et i nađe kakav-takav p ri stojan p os ao da ne g ovorimo. Št aviše, seksualno vaspitanje (i sa njim povezano planiranje porodice) predstavlja gl ob alno go ruću t emu, p rvenstveno s a aspekt a e konomsk og, soci ja ln og i z dravstv eno g pol ožaja žene, o čemu je u Lon donu upr avo odr ža n samit pod o kriljem b ri tanske vl ade i fo ndacije Bill a i Meli nd e Gates ( ka o, rekli bi možda ne ki, kru-ns kog do kaz a sp rege D rža ve i Kapi tal a) . Sudeći, m eđ uti m, po s kl ono st i ministra Jo vanovi ća da svoje p re dl oge i odluk e potkreplj uje “re zu l-

323

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

tatima istraži van ja i grozom or nim statisti kam a” (za ra zl ik u, reci mo , od mor al izato rskih st avov a) , predmet seksualni odgoj u Hr vatskoj bi vje ro va-tno bio za snova n na r ea ln osti s ek sua lnog odnos a među a do lescentima , t e ti me , iako m ožda oč i-gledan pri mj er t iranije od strane Državokap itala, ko ris n iji — za n ek e u klupa ma i u naj konkret-nijem m o gu ćem smislu — od ignorisanj a pro blema ili, ne d aj Bože, c rkvenjačkog zapo-ma ganja o “čist ot i” prij e br aka.

Si tu a ci ja je slič na i kad je u pi ta nju zdrav-stve ni od goj. Svi đa lo se to g. Ivan či ću ili ne, mi ni star Jo va no vić je u pra vu: go jaznost jeste j edan od k ljučnih faktora riz ik a za razv oj dija-betesa i visoko g krvnog prit is ka , koji s u, uz pu še nje (ad ik ci ju koja iz n eko g razlo ga uživa reputaciju si mbola slobode i nezavisnosti), primarni uzroci bo lesti ko je odnose naj vi še života u svijetu , b ez obz ira na stepe n ekon-omskog raz voja po jedinih zema lj a. (U nera-zvi jenim i srednje razvi jenim zemljam a, u koje spada i Hrvatska , među t op 10 b ol estim a- ubicama j e i AIDS, što bi možda m oglo imati v eze sa j oš jednim p red metom koj i zagova ra ministar Jo vanović .) Ne sam o to: go jaznost je fakt or rizika i za mental na obolje nja i širi se kao zara za u č itavom sv ije tu . Stoga će šans e gojazne mla de o sobe, koj a je pri tom pu ša č i na r ubu di jabete sa ili depresij e, da uč in i bilo š ta, uključu juć i ak t pob une pro ti v Državok ap ita la, bit i u manjene , a ne uvećane “po nosnim sma za -va nj em viskoko kaloričnog sla doleda s čok ol ad-nim p relje vom” n ak on časa zd ravstven og, kak o zagovara g. Ivan či ć. Ta će mlada osoba najve-ro vat nije sam o smazat i svoj d ez ert.

Dakle: nikako ne tr eb a smetnuti s uma da djeca d an as o drastaj u u svi jetu bitn o dru ga čijem

od ono g u kom smo od rasli g. Ivančić ili j a – pe rmane ntn o okruž ena razni m ekranima koji tr aže njihovu sve krhk iju pažnju, non- st op zatrpavana rekl am am a koje ih t jer aju u r az-ne mekd on al ds e gdje s e za dol ar i p o može kupit i obrok o d tri za logaja i t ri hiljade kalo-ri ja , osujeć iv ana u s ticanju samostalnost i od naj ma njih no gu i pri to m po dizana od st rane pol uludi h rodi telja, koji ne dižu n os iz raznih oba veza k oj ima su nasamaren i. To, n až alost, nije samo p ri ča o mojo j dj ec i i meni, v eć objekti vni pla netar ni tr en d — nastao s lučajem ili zl obnim rovare njem Drž avoka pitala, sveje-dn o — kojem tr eba na ći nač in a da se odu pre, za št a ma lo v iše zd rav lj a, malo ma nje polni h bo lesti i trudnoća prije d vad es ete, te ma lo v iše razumij evanja institucija sistema (uključu jući poj move ka o što su k or upcija, d i skriminaci ja i lju ds ka

pr av a) ne bi bilo n a odme t. Stoga ne vidim sv r hu okomlja vanja a pri ori na školsk e p redmete k ojima j e cilj ospos ob ljavan je dje ce da se su oče sa up-r avo tim, konkr etnim, mje rljivi m iz az ovima današn jic e. Tak ođ e, m ožda jes am nepoprav lj ivo naiva n, ali ne vi dim ni sv rh u pripi si vanja l oš ih n amjera, bi rok ratsk e ine rc ij e ili n ed ostatka vi-z ije bilo ko me, uključujući ministra Jovanovića, bez valjane argumentacije i dokaza.

Pri kra ju svog tek sta “Protiv nametnutih škola”, g. Ivančić kaže: “već skoro tri desetljeća jed nog svog li te rar nog ju na ka pri nud no dr žim u tre ćem raz re du osnov ne ško le ka ko bi bio što bli že su sta vu or ga ni zi ra ne tor tu re i pre nio nam is ku stva iz pr ve ru ke”. Je di no, me đu tim, što nam g. Ivan čić ti me pre no si je sop stve no is ku-stvo, do bo la du ho vi to, ali ipak sa mo nje go vo, i pri tom pro jek to va no kroz usta jed nog dje te ta. Ne mo gu će je iz bro ja ti tre nut ke kad mi je to i

324

Reč no. 83/29, 2013.

ta kvo is ku stvo po mo glo da pre bro dim dan, ali sva ka for ma ima svo je do me te. Mo žda bi Ro bi K., fo re ra di, tre ba lo da ode na čas zdrav stve nog. Ili bi ga mo žda tre ba lo pu sti ti da od ra ste.

[Peščanik.net, 24. 7. 2012.]

ŠTA DA SE RADI?DEJAN ILIĆ

Šta da se radi? Tako bih sažeo osvrt Vojislava Pejovića na tekst Viktora Ivančića kojim je Ivančić odgovorio na moj osvrt na jedan njegov prethodni tekst. Taj niz je sada već razgovor, i to o obrazovanju koje je u žiži naših priloga. Svima nam je zajedničko nekoliko stvari: slažemo se da je obrazovanje izuzetno bitno; smatramo da stvari u obrazovanju, baš kao i u društvima u kojima živimo, ne stoje dobro; verujemo da bi u vezi sa tim nešto moralo da se učini. Ali, šta treba učiniti, tu se, kako to obično biva, ne slažemo, i o tome razgovaramo.

Pe jo vić je za me rio Ivan či ću dve stva ri. Pr vo, Pe jo-vić sma tra da sta vo vi Ivan či ća ni su ute me lje ni na či nje-ni ca ma. Dru go, Pe jo vić, pre do bro na mer no ne go na iv-no, mi sli da lju di ma tre ba pru ži ti pri li ku da ne što ura de – što, ka ko Pe jo vić to vi di, Ivan čić ne či ni – pa ka da se po ka žu re zul ta ti, on da ih kri ti ko va ti ili hva li ti u skla du sa nji ma. Mi slim da Pe jo vić gre ši i u pr vom i u dru gom slu ča ju, ka da je o Ivan či će vim tek sto vi ma reč.

Ka da Ivan čić ka že da ško le slu že “re pro duk ci ji vla da-ju ćeg po ret ka”, on da to ni je po vr šan uvid za sno van na lič-nom is ku stvu, to je upra vo op šte me sto so ci o lo ških is tra-ži va nja ulo ge obra zo va nja u sa vre me nom ka pi ta li stič kom dru štvu. Ne gde od po lo vi ne dva de se tog ve ka na o va mo, vi še je po zna tih znan stve ni ka i is tra ži va ča po ka za lo ka-ko ško le se lek tu ju i usme ra va ju de cu u skla du sa nji ho-vim so ci jal nim za le đem, te da se uglav nom de ci iz vi ših dru štve nih slo je va upra vo kroz obra zov ni si stem otva ra put ka bo ljim i kre a tiv ni jim za ni ma nji ma. Osta la de ca se usme ra va ju ka da le ko ma nje pri vlač nim po slo vi ma. Za-da tak ško le je da od sve te de ce na pra vi po slu šne gra đa ne ko ji će ve ro va ti da su do bi li šta su i za slu ži li.

S tim u ve zi je i od go vor na pod o de ljak Pe jo vi će ve kri ti ke o ne u te me lje no sti. Na i me, Pe jo vić ka že da go-ja znost, ka ko ka žu po da ci, za i sta je ste ras tu ći pro blem i znat no uve ća va ri zik od di ja be ti sa i sr ča nih bo le sti, te za-

326

Reč no. 83/29, 2013.

me ra Ivan či ću što se ola ko od no si pre ma tim či nje ni ca ma. Ali, Ivan čić se ne oglu šu je o te či nje ni ce, ne go se na se bi svoj stven na čin su-prot sta vlja nji ho voj zlo u po tre bi. Ta kve či nje-ni ce unu tar obra zov nog okvi ra slu že ško la ma da is pu ne osnov nu funk ci ju – pro iz ve du po slu šne gra đa ne ko ji “do bro volj no” pri hva ta ju me sto ko je im se u dru štvu do de lju je. Ta “do bra” vo lja naj če šće pro iz la zi upra vo iz stra ha. Ka ko se pret nja ili ri zik ko ri ste za kon tro lu čla no va jed ne za jed ni ce, to jest za iz nu đi va nje nji ho vog “do bro volj nog” pri stan ka da bu du po slu šni, ta-ko đe se pa žlji vo iz u ča va već vi še de ce ni ja.

Stvar upra vo i je ste u to me što ri zik od go-ja zno sti za i sta po sto ji. Sto ga se hr vat ski mi ni-star pro sve te po ka zu je kao vešt ma ni pu la tor: on go vo ri isti nu. To jest, ka ko bi to re kao Ivan čić, on la že ka da go vo ri isti nu. Na uč no po tvr đe na pret nja, ute me lje na da kle u či nje ni ca ma, je ste iz ra zi to de lo tvor na. Na ro či to ka da se od no si na zdra vlje (po gle da ti tek sto ve Kar men Lon ča rek iz Fe ra la). Ni šta nas to li ko ne pla ši kao mo gu ći ri zi ci po zdra vlje na še de ce. Ali, mi ni star ne bri ne za zdra vlje de ce, on ho će da obez be di pri liv po slu šnih gra đa na, i za to isti na o ri zi-ci ma od go ja zno sti ne mo že iz me ni ti či nje ni cu da mi ni star la že.

Za što i Ivan čić i ja mi sli mo da mi ni star la-že, a ne sa če ka mo pr vo, kao što Pe jo vić pred-la že, re zul ta te mi ni stro vih za la ga nja. Za to što se sla že mo, a mi slim da će nam se i Pe jo vić u to me pri dru ži ti, da se u po li tič kim po lji ma dr-ža va u ko ji ma ži vi mo for mi rao kon sen zus oko ti pa dru štve nih i eko nom skih pro me na ko je ov-de tre ba spro ve sti. Vr lo gru bo go vo re ći, iz bor je sle de ći: da li ho će mo dr ža vu sa br zim eko-nom skim ra stom, što pod ra zu me va ve li ka stra-

na ula ga nja, ni ske sto pe po re za, i obra zo va nje usme re no ka pro iz vo đe nju teh nič ke in te li gen-ci je; ili ho će mo dr ža vu či ji će rast bi ti u funk-ci ji do bro bi ti u či jem će de lje nju uče stvo va ti naj ve ći mo gu ći broj gra đa na, za šta su po treb na i dru ga zna nja, po red teh nič kih, re ci mo, i hu-ma ni stič ka.

Ja sno je da pr va op ci ja vo di ka for mi ra nju dru štva sa ve li kim so ci jal nim ne jed na ko sti ma i ja kim unu tra šnjim ten zi ja ma i da su se upra vo za to opre de li le ov da šnje po li tič ke eli te. Mi ni-star pro sve te Hr vat ske ni je iz u ze tak, ne za to što to ne će da bu de, ne go na pro sto za to što to ne mo že bi ti sve i ka da bi hteo (ne bit no je što ja sad ve ru jem da on to i ne že li). Isto va ži i za go ja znost u Ame ri ci: de ca ne će bi ti ma nje go-ja zna ako se uve du no vi pred me ti u ško le. U Ame ri ci je go ja znost kla sni pro blem, a ge ne ri še ga dru štvo ko je se re pro du ku je upra vo za hva-lju ju ći ško la ma. Za to ni ta mo ne bi bio ni ka kav pro blem da se pri ča de ci o go ja zno sti, dok god ta pri ča iz ško la is ti sku je raz go vor o so ci jal noj ne jed na ko sti.

Ali, Pe jo vić ni je u sve mu u kri vu. Na pro-tiv, nje go vo pi ta nje je kraj nje oprav da no i je ste raz log za uz bu nu. Pro blem go ja zno sti po sto ji, da kle, šta će mo ura di ti u ve zi sa tim? Kao i u ve zi sa svim osta lim pro ble mi ma ko ji op te re-ću ju na ša ne funk ci o nal na dru štva? Ivan čić, iz-gle da, mi sli da u ve zi sa tim, kao dru štvo, ne mo že mo da ura di mo ni šta i za to sva ko mo ra da se po bri ne za se be. To je su rov od go vor, što ne zna či da ni je ta čan. Iz gle da ipak da Pe jo vić i ja mi sli mo dru ga či je. Vra ti mo se na Ivan či-će vu sli ku de ce ko ja po sle ško le od la ze na sla-do led pre li ven gu stom čo ko la dom, i za pi taj mo se – šta da ra de de ca ko ja ne ma ju za sla do led?

327

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

(Re zer vno pi ta nje bi mo glo bi ti: Ko je je na ci o nal no sti po sla sti čar?) Dru gim re či ma, da li je u Ivan či će voj sli ci osta lo me sta za po bu nu i one de ce ko ja do la ze iz po li tič ki i eko nom ski pot pu no obes pra vlje nih gru pa?

Evo i ne ko li ko po da ta ka, ko ji de lom osve tlja va ju kon tekst u ko me se od vi ja ovaj naš raz go vor o obra zo va nju. Ško le u Sr bi ji po ha đa oko 1.400.000 đa ka. U obra zov nom si ste mu za-po sle no je oko 120.000 lju di. Reč je tu o ot pri li ke jed noj pe ti ni gra đa na Sr bi je. Za mi sli te ko li ki je to re surs. I sve to slu ži za odr ža va nje po sto je ćeg sta nja. Me ni se či ni da i Pe jo vić i ja ima mo pra vo da pi ta mo za što sve to ne bi mo glo isto ta ko da se upo tre bi i za pro me nu po sto je ćeg sta nja i šta nas spre ča va da to po ku ša mo. Ivan čić bi mo gao da ka že da nas baš sve što se do sad do go di lo uči da to ni je mo gu će. Ot por je, kao da po u ča va Ivan čić, mo guć sa mo ako je in di vi du a lan. Ja bih na to mo gao da od go vo rim: što se te pod u ke ti če, ja od bi jam da bu dem do bar đak.

[Peščanik.net, 26. 7. 2012.]

KORAK PO KORAKVOJISLAV PEJOVIĆ

Hvala Dejanu Iliću na efektnom sažetku mog uključenja u razgovor između njega i Viktora Ivančića. Posebno mu hva la što se po tru dio da de fi ni še poj mov no po-lje u kom se di sku si ja kre će: sa mo ta ko je mo gu će vo di ti raz-go vor u kom se svi uče sni ci dr že iste te me. Taj nje gov na por mi pru ža pri li ku da ot klo nim je dan ma li ali va žan ne spo ra-zum, za ko ji sprem no pre u zi mam svu od go vor nost: osnov ni cilj mog tek sta ni je bio da uka žem na ne pri mjen lji vost Ivan-či će vih sta vo va na ukup nu ulo gu ško le u dru štvu, već na nji ho-vu ne pri mjen lji vost na onaj dio ško lo va nja ko ji se od no si na jav no zdra vlje. Taj aspekt, na i me, do mi ni ra Ivan či će vim prvim i dr ugim tek stom , u kojima au to r k oristi uv ođe nje pred me-ta zdra vs tveni i seksualni odgoj da bi i lu st ro vao “autor itar-nu” i “tir ansku” p ri ro d u ško lskog si s t ema. Ja ću se, dak le, zadrž ati na t oj te mi: ne sa mo z at o š to j e veom a važna na v eoma

mjerljiv na či n , već i zato š to o ostalim aspekt im a ob razovanja k oje Ilić pominje u s vom naj n o vijem teks tu, pr iznajem , ne zna m p rev iše. (S t im u vezi : b io b ih m u z ah valan ukoli ko bi tv rd nje pop ut “ vi še je poznatih znanstve ni ka i i st raž ivača po kazal o k ako š kole s el ekt uj u i usmer a vaju decu u skl ad u sa nj ihov im socijal ni m zal eđ em” potkrijepio r eferenca ma : n e zato št o m u ne vj eru j em , već za t o što j e mo ja rado zn a l o st — a vje ru je m i onih koji ov o č itaj u — pr il ična, a v ri jeme z a s amos ta ln o is tr a živ anje ograniče no.)

Što se zdravl ja tiče , gomil a mat er ija la, po put na jnovijeg am eričkog iz vj eštaja He alth 20 11, u bje dlj iv o pokazu je da s u ras tu ća ekonom ska i socijalna n ejednakost osnovni u zroci za br injav ajućeg rasta stope gojaznosti među djecom i mladima, kao god i trudnoće u adolescentskoj dobi.1 Stoga

1 O po gub nom uti ca ju ne jed na ko sti na dru štvo, od fi zič kog i men tal nog zdra vlja pre ko po lo ža ja že na do sto pe kri mi na li-te ta, po gle da ti iz vr snu knji gu The Spirit Level b ritan ski h epide-mio loga Richarda Wilkinsona i Kate Pickett, ili najnoviju knjigu nobelovca Josepha Stiglitza The Price of Inequality.

330

Reč no. 83/29, 2013.

mi se či ni da je osnov no pi ta nje ko je na ša di sku si ja na me će slje de će: da li ško la, pu tem pred me ta kao što su zdrav stve ni i sek su al ni od goj, mo že da igra ulo gu ko rek tiv nog fak to ra? To jest, da li se tok sič ni efe kat so ci o e ko nom ske ne jed na ko sti na obim stru ka i re pro duk tiv no zdra vlje mo že ubla ži ti – uči-o ni com? Po vo dom go ja zno sti u Ame ri ci, Ilić na to pi ta nje ima spre man od go vor: “de ca ne će bi ti ma nje go ja zna ako se uve du no vi pred me ti u ško le”. Ova kav za klju čak, na rav no, mo že da se iz ve de iz nje go vih pre mi sa u prin ci pu, ali je pro blem u to me što ni je ta čan.

Na pri mjer, jed na studij a sproved en a u Kalifornij i m eđu 8,4 m iliona d jec e uzras ta od 10 do 14 godin a je poka z ala da s u promj en e u školskoj p rehrani i n astavi fiz ičkog u stanju da zaustave porast gojaznosti. U Velikoj Britaniji, u okviru s tudije k oj a je obuhvatila o ko 2,5 hiljade uč enika 2. r azreda osno vne šk ol e, aktivnos ti ka o što su ba štova nstvo u š kol skom dvor ištu il i učešće r od it elja u progra mi ma koji imaju veze s a pr ehranom su b i le po vezane sa p ove ćanim un os om pov rća, i t o na n ačin nezavisan od nacionalnosti ili ekonomskog statusa djece. U Misisipiju, najsiromašnijoj američkoj državi, koja pritom i sasvim očekivano zauzima i pr vo m jesto po gojaznosti (34 odsto odraslih i 18 odsto djece i mladih spadaju u tu kategoriju), program s pr oveden t okom jedn e škol ske godin e m eđu 4 50 djece uzr as ta od 6 do 10 god ina koj i je u kl jučiva o časove o z drav oj ishrani, f iz ič ku akti vnost i č as ove kuv anj a u š kolskim ka feteri jama, dov eo je do p oboljšan ja svih pa rametara k oji su p ra ćeni (p roc enta masti u tij el u, nivoa fiz ičke akti vnost i, stepena fizičke spremnosti i navika u ishrani), na način nezavisan od pola ili boje kože. Nekolike metaan alize, t j. stu di je koj e statisti čki sa ži maju rez ul tate v ećeg b roja osnovni h st udija, takođe ukazuju da intervencije u školama imaju smisla, a u ovogodišnjem izvještaju tima koji je 2005. sastavio p reporuke američkog In stituta za med icinu z a sprečava nje goj azn osti među d je com se t vr di da su škole u tom p og ledu načinile “u mjeren” napredak, za ra zliku od države, č ij i je uč in ak ocijenje n kao “ograni če n”. (Ilić , i stina, nije tv rd io da seks ual no o br azovanje u Americi n e bi do velo do smanjenja stope trudnoće među tinejdžerkama, ali ipak da pomenem: dostupni podaci ne dvo smi sle no go vo re da su ta kvi pro gra mi efi ka sni, za raz li ku od onih ko ji pro pa gi ra ju ap-sti nen ci ju kao je di nu mje ru za šti te.)

Svi ovi fak ti, osim što mi slim da su za ni mlji vi sa mi po se bi, pru ža ju i upo ri šte za ono u če mu se Ilić i ja sla že mo, a Ivan čić ne: pu tem ško la je mo gu će in ter ve ni sa ti i bar do ne kle uma nji ti dis pa ri tet iz me đu dje ce ko ja ima ju i one ko ja ne ma ju. Po gle daj mo, da kle, pr vo po dat ke i kre ni mo od njih, ko rak po ko rak. Sve osta lo je pri ča.

[Peščanik.net, 28. 7. 2012.]

HVALA VAM ŠTO JEDETE SLADOLEDRASTISLAV DINIĆ

Zahvalan sam Vojislavu Pejoviću na intervenciji u polemici Ilić-Ivančić, i to ne samo zato što je njegov tekst, po običaju, odličan. Zahvalan sam mu i zato što je iznoseći najznačanije primedbe na Ivan či će vu po zi ci ju i pot kre piv ši ih od go va ra ju ćim po da ci ma, me ni osta vio pro sto ra da se po za ba vim ne kim mno go lak šim i za bav ni-jim za da ci ma, po put jed ne film ske aso ci ja ci je, ko ju sam imao či ta ju ći po me nu tu po le mi ku. U Rajt ma no vom fil-mu, “Hvala vam što pušite”, Nik Nejler, lobista duvanske industrije, dolaz i na školski čas kod svog de setog odišnjeg sin a, ne bi l i, kao i svi ost ali očev i, razr edu predsta vio svoje za ni manje. On to č ini na sle deći n ačin:

NN: Lo bista je po malo sl ič an fil msk oj zvezd i. Ti me se ja bavim . Ja zarađuj em pričo m.

Deca: A o čemu prič aš? NN: Priča m u o dbran u cigar eta . Devojč ica: Moja ma ma je ne ka d puši la. Ona ka že da

pušenje ub ija.NN: St varno ? A je l’ tvoja mama lekar? De vojčica: Nij e.NN: Na uč ni ist raživ ač mož da?Devo jčica: Ne. N N: Ond a baš i n ije neki stručn jak, zar ne? N e sekiraj

se, u r edu je sluš ati svoju ma mu . Mislim, do bro je s lu-šati sv oje rodit el je. Sve što hoću da ka žem jeste da ć e uvek biti ljudi koji će vam govoriti šta tr eba da radit e i mi slite. Verovatno već i ma l judi koji v am to govor e, je l’ tak o?

Deca: Tako je ! NN: Sve št o ho ću da vam kažem je ste da kad go d neko

po kušava da s e ponaša kao nekak av stručn jak, vi uvek mož ete da m u odgo vorite – “A ko to k aže ?”

De ca: Dakl e, puš en je je zdrav o?N N: Ne , ne, n is am t o rekao.  Ono što h oć u da

k ažem jeste d a mo rate d a mislite sam i za sebe . Mo ra te

332

Reč no. 83/29, 2013.

da se suprotstavite auto ritetim a. Ako bi vam roditelj i rekli da j e čok ol ad a opasna, da li biste im po verov ali?

Dec a: Ne !NN: U pravo t ako. St oga, u mesto da se po

pitanju c igaret a pona šate kao ovce, m ožd a bi trebalo sami da o tkrije te i st in u.

K ada Iv ančić kaž e: “Do s m rt i ć u se boriti pro-tiv toga d a se uz ko rišten je tzv. javn og intere sa kr imina liz ira m oj e pra vo na už it ak samouni-štenja, do k god ti me ne u gr oža vam n ikoga dru-g og !” , on zapravo par frazir a po znatu M il ovu te zu da dr žava i ma prav a da o granič i slobodu p oj edinc a s am o u sl učajev im a kada ovaj svojim ponaša nj em na nosi š tetu dru gi ma. Država dakle nema prava da se ponaša pate rnalist ič-ki, odnos no nema prava d a nam dik ti ra kako treba d a živimo sv oj živo t, pa č ak ni ako je to za naše dobr o.

Međutim, u i st oj knjizi u kojoj se zalaže za o vaj p ri nc ip, Mi l kaže i nešto drug o. Ako je neko poša o da pr eđ e most, n e znaju ći d a je most o štećen i da ne može i zdržat i nj eg ovu t eži-nu, mi ima mo prava da ga u tome sprečim o, to nije ograničava nje nje gove slo bo de, je r sl oboda po drazume va mogućno st d a čini mo ono što želim o, a on svakako ne že li da se n ađe u r eci. U ve ćini s luč aj eva, međ ut im, fizičko spreča va nje nije neop ho dno, dovol jno j e d a ga obaves timo o p osledicama odr eđenih po st up aka i pr ep us-timo mu da sam odluč i št a će učin iti. Ovo nije p atern alizam.

D užnost d ob ro g zdr avs tve no g i seksua lnog obrazovanja , da kle, ni je pr o pa giranje j edn e pos ebne viz ije dob rog života – seksualne ap-st inenci je, n a primer, il i pa k seksu alnog pro-

mi skuiteta (a k onzerva tiv ci se sup ro tstavlja-ju uv ođ enju ovog pre dmeta s matrajući da o n prop ag ira up rav o ov o pot onje), već pr os to upoznav an je uče nika sa č inj en ic ama k oj e se tiču zd ravlja i seksu aln og života, činj en icam a koje i h n e spr eč ava ju da d onose so pst vene in for misane od luke na ov e tem e, v eć ih, n a-p rot iv, za to o sposob ljavaju. Nau čiti m al o-letnice kako d a izbegn u ne željenu t ru dnoću, ne znači n ametati i m purit an ske sek su aln e n orme, v eć upravo o mogući ti im da sačuvaju so pstven u autonomi ju ( kako nas Pe jo vi ć s pra-vom podseć a – malol etnička trud no ća ozbil jn o uma nju je ša ns e za sti can je vi sok og obrazovan ja i pronal ažen je pri st ojnog po sla, a sami m tim i ra dikalno suža va životne iz bor e i u ma nj uj e mogućnost za upra vl ja nje sopstve nim živ ot om ).

Nije dakle pitanje u tom e je li sigurna i k valitetn a ko pulacija s tvar ja vnoga i nteresa i li osobn e au tonomi je , već u to me da ned os ta-tak osn ov nog s eksualnog o brazov an ja ugrožava upravo os ob nu aut on omiju. I spravno k on-cipirano se ks ualno ob ra zovanj e svak ako jes te i u jav nom interesu, ali je i u interesu očuv anja oso bn e autono mije svih u če nika i u če nica. Ov-de, d akl e, nema ko nf li kta. B aš ka o što g a n ema ni u z dravstven o m obrazovanju koje bi učeni-cima pr edo či lo osnovn e či njenic e o različitim bo le sti ma zavi sn os ti – za vi snost, n ai me, k ao š to j oj samo i me kaže, k ompromi tu je autonom iju .

Može li se, da i skoris timo Iv ančiće vu meta-fo ru, “smazati visokokalori čn i sladol ed s gus-ti m čokol ad ni m preljev om”, a da to “ zaist a ne ma nik akve v ez e s trži št em , osi m ako u to n e računa mo profit ni in teres sladoled ara”? M ože, t aman tol iko kol ik o se može skoč iti sa des etospr atnic e i uživati u pr ijatnom povetarcu,

333

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

a da t o nem a nikak ve veze sa s il om gravit ac ij e. Jer i zvan pr ost ora j avne m oći (u ov om slu čaju – škole ), ne vla da bes težins ko stanje, već neu mo ljivo g ravitaciono p ol je privatne moći, ko ja na m niš ta n ije dužna, koja nam ni šta n ije obećala, i koju ne mo že mo dr ža ti za reč. Si ro ma šni, oni sa dna so ci jal ne le stvi ce, pred njom su po seb no ne moć ni. Beda i nemaština ugrožavaju našu autonomiju, i čine nas posebno sklonim da podlegnemo iskušenjima, posebno onim koja mogu nakratko poboljšati naše raspoloženje, ali dugoročno uništavaju naše zdravlje i životne izglede – poput alkohola, duvana i onoga što Amerikanci prikladno zovu – comfort food – “utešne hrane”, bogate šećerom i mastima. Siromašni ljudi procentualno troše više novca na ove proizvode nego oni dobrostojeći, a imaju znatno manje mogućnosti da saniraju negativne posledice izazvane njihovim konzumiranjem. Ako uklonimo državne “sigurnosne mreže”, oni neće ostati da lebde u vazduhu, već će ubrzano početi da se strmoglavljuju ka dnu.

Autonomija nije svemoćna magijska sposobnost, njeno praktikovanje zahteva određenu društvenu i institucionalnu podršku. Bez ove podrške, ona postaje tek retorički trik u propagandnom govoru Nika Nejlera.

[Peščanik.net, 28. 7. 2012.]

ŠKOLOVANJE LUDOM RADOVANJEVIKTOR IVANČIĆ

Za ni mlji vo je ka ko su se Vo ji slav Pe jo vić i Ras ti slav Di nić u do bro na mjer nim i kon struk tiv nim kri ti ka ma mo jih tek sto va, umje sto na for mu i me to de po u ča va nja, kon cen tri ra li na pred met po u ča va nja, te ta ko za po če tu di sku si ju o vje ro do stoj no sti po sto je ćih (ob ra zov nih) in-sti tu ci ja pre u smje ri li ka pro ble mi ma ko je te in sti tu ci je to bo že tre ba ju rje ša va ti. Sto ga me, po sve ne po treb no, uvje ra va ju ka ko su pre ko mjer na tje le sna te ži na, ovi snost o pu še nju ili ne po zna va nje prav no-de mo krat ske ar hi tek-tu re dru štva štet ni, kao da su me ni te je zi ve i na da sve za-stra šu ju će či nje ni ce ne po zna te.

Ta kav pri stup mo že do ve sti do iz vje snih zbu nji va nja i na ve sti nas da se pi ta mo o če mu go vo ri mo ka da go vo ri mo o dr ža vi. Me đu tim, u svo me po čet nom tek stu, ko ji je i po slu-žio kao pred lo žak ras pra vi, ni sam se kre tao po ap strakt nom te re nu, ni ti bru sio na čel ne sta vo ve u ima gi nar nom ili uni-ver zal nom am bi jen tu, baš na pro tiv: pi sao sam o ak tu al noj hr vat skoj dr ža vi, o ak tu al no me hr vat skom mi ni stru obra-zo va nja Želj ku Jo va no vi ću i ak tu al nom hr vat skom škol skom si ste mu, gdje će se, kao oba ve zni na stav ni pred me ti, uve sti gra đan ski i zdrav stve ni od goj, dok će – pre ma zad njoj od lu ci mi ni stra Jo va no vi ća – sek su al ni od goj bi ti in kor-po ri ran u onaj zdrav stve ni.

Pe jo vić i Di nić, u naj kra ćem, sma tra ju da je taj po tez hr vat sko ga mi ni star stva obra zo va nja vje ro do sto jan i ko ri-stan, a ja tvr dim da ni je ni jed no ni dru go. No, bit će s nji ho ve stra ne pre tje ra no ako me, bez ob zi ra na moj ras ka-la še ni stil, ola ko op tu že za pro pa gi ra nje pre ti lo sti, adik ci je ili “gra đan ske neo svi je šte no sti”. Po u ča va nje po vi je sti, re ci-mo, ne sma tram štet nim sa mim po se bi, ali sam si gu ran da je na čin na ko ji se to u hr vat skim ško la ma či ni usmje ren na si stem sku pro iz vod nju na ci o na li sta, te da u ko nač ni ci – po mo me su du – do no si mno go vi še šte te ne go ko ri sti. Ne mam pre tje ra nih dvoj bi oko to ga da se gra đan ski, zdrav stve ni i sek su al ni od goj uvo de u na sta vu sa slič nim na ka na ma.

336

Reč no. 83/29, 2013.

De jan Ilić je u svom od go vo ru Vo ji sla vu Pe jo vi ću iz nio na čel ne pri mjed be s ko ji ma se sla žem i ne bih to me imao što do da ti, no osje-ćam po tre bu – upra vo zbog opa sno sti da u zo ni ap strak ci je is ko pa mo prin ci pi jel na ra zi la že nja i ta mo gdje ih ne ma – po ku ša ti ovaj raz go vor iz no va pri bli ži ti re al no me tlu, ma kar zbog to ga bio ne što is crp ni ji, tim vi še jer mi je, ne znam zbog če ga, za mje re no ka ko ne uzi mam u ob zir “objek tiv ni kon tekst”.

Elem, dir lji vo je što Pe jo vić vje ru je ka ko će se u ško li, u sklo pu gra đan sko ga od go ja, na vje-ro do sto jan na čin “mla de uči ti o bor bi pro tiv ko rup ci je, rav no prav no sti gra đa na i spre ča va-nju svih ob li ka dis kri mi na ci je”, dok je u isto vri je me rav na te lja te ško le par ti ja mi ni stra Jo-va no vi ća po sta vi la po po li tič ko me klju ču, tj. po li ni ji stra nač ke po dob no sti. To, na rav no, zna či da će pro tu ko rup cij sku obu ku pro vo di ti usta-no va ko ja je ne dvoj be no je dan od punk to va ka-pi lar ne po li tič ke ko rup ci je. Svom su go vor ni ku, ko ji vo li eg zakt ne po ka za te lje, mo gu po nu di ti pa u šal ni uvid da je go to vo sva ki rav na telj ško le u Hr vat skoj po sta vljen na to mje sto za hva lju ju ći par tij skoj lo jal no sti, a ta kva je prak sa do ve la do to ga da se da nas uče ni ci sred njih ško la, obra-zo va ni da za ra na usvo je ka ri jer ne mo ti ve kao pre sud ne za svoj ži vot ni uspjeh – jer je ško la, na ža lost, po če tak ka ri je re – upi su ju u stra nač ke pod mlat ke u ne us po re di vo ve ćem bro ju ne go što su ne ka da po se za li za član skim is ka zni ca ma Sa ve za ko mu ni sta.

Za raz li ku od Pe jo vi ća, ne sma tram da je taj ne spo ra zum re zul tat ne ka kve ne zgrap no sti ko ja se da de po pra vi ti, ne go da je on kon cep tu al-ne na ra vi. Stvar je još ma nje pod no šlji va ka da se ra di o ljud skim pra vi ma, tj. o “rav no prav-

no sti gra đa na i spre ča va nju svih ob li ka dis kri-mi na ci je”. Bio bih sre tan da mi Pe jo vić us pi je raz ja sni ti pu ni smi sao ta ko de fi ni ra no ga gra-đan skog od go ja u ško li gdje je iz vje šen po ster s por tre tom An te Go to vi ne uz nat pis “He roj a ne zlo či nac” (po dat ke o tim ško la ma ra do ću mu do sta vi ti), ili gdje se kroz re do vi tu na sta vu po vi je sti uči ka ko u “Olu ji” ni je bi lo et nič ko-ga či šće nja Sr ba, ka ko Hr vat ska u zad njem ra tu ni je iz ve la agre si ju na BiH i ka ko u za pad noj Her ce go vi ni ni su otva ra ni kon cen tra ci o ni lo-go ri za Bo šnja ke, a ta ko se uči jer je to slu žbe na isti na, od no sno dr žav na dok tri na, za pe ča će na sa bor skom “De kla ra ci jom o Do mo vin skom ra-tu”, za ko ju je gla sa la i stran ka mi ni stra Jo va-no vi ća. Par ti ja mi ni stra Jo va no vi ća ni je u me-đu vre me nu ka tar zi ra la i od re kla se “oba ve znog gra di va” za pi sa nog u “De kla ra ci ji” – na pro tiv: ona je taj sram ni akt i pred lo ži la! – ali sve jed no po la že pra vo da, s auto ri te tom po li tič ke vla sti, dik ti ra (i sa mim tim nad zi re) po u ča va nje mla-dih na ra šta ja o osno va ma za šti te ljud skih pra va i “spre ča va nju svih ob li ka dis kri mi na ci je”.

Ka kvi će bi ti re zul ta ti te po u ke, me ni je una pri jed ja sno, no po štu jem pra vo mog su go-vor ni ka da vje ru je dru ga či je. Mo gu tek pri mi-je ti ti da mi je po ma lo ko mič no nje go vo po zi va-nje na prak su u SAD, gdje sli čan pred met, eto, po sto ji “već de ce ni ja ma”, jer či sto sum njam da je škol ski dril o ame rič kim prav no-de mo krat-skim vri jed no sti ma pro iz veo, na pri mjer, vi šak kri tič ke svi je sti o voj nim in ter ven ci ja ma u Af-ga ni sta nu ili Ira ku, pro ve de nim u ime istih tih vri jed no sti. Pri je bih re kao da je pro ces mo gao bi ti obr nut.

Za raz li ku od Pe jo vi ća, re koh, sma tram da je ta vr sta ne spo ra zu ma kon cep tu al ne na ra vi.

337

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

Je dva da je pri ča ima lo dru ga či ja ka da se ra di o zdrav stve nom i(li) sek su al nom od go ju, či je su uvo đe nje u oba ve znu na sta vu, po put Pe jo vi ća i Di ni ća, hr vat ski li be ral no-de mo krat ski kru go vi jed no du šno oci je ni li “zna čaj nim na pret kom”. To je, da ka ko, sa svim oče ki va no: je dan od izu-ma ka snog ka pi ta li zma je da si stem naj dje lo-tvor ni je funk ci o ni ra kroz si mu la ci ju vla sti tog “po pra vlja nja”, ša lju ći la žne sig na le o svo joj eman ci pa ci ji. Uz to, sva ka ide o lo gi ja dje lu-je pa tro ni zi ra ju ći, a “bri ga o dje ci” upra vo je ide al na po za za to.

Hr vat ski mi ni star obra zo va nja i vla da ko-ja iza nje ga sto ji, me đu tim, ni su po ka za li am-bi ci ju ni pe tlju iz ba ci ti ka to lič ki vje ro na uk iz svje tov nih ško la. Da pa če, tzv. Va ti kan ski ugo-vor iz me đu hr vat ske dr ža ve i Ka to lič ke cr kve, ko jim je na sta va vje ro na u ka pre ci zi ra na, sma-tra ju ne u pit nim. Na prak tič ki oba ve znim sa to vi ma vje ro na u ka (ko ji su, da i to po ja snim, u ni žim raz re di ma osnov ne ško le ras po re đe ni usred na-sta ve, ta ko da dje ca ko ja od su stvu ju ne mo gu oti ći ku ći ili ka sni je do ći na na sta vu, ne go tek bes cilj no lu ta ti oko ško le sa sna žnim osje ća-jem od ba če no sti, na užas ro di te lja, što je re-zul ti ra lo za ne ma ri vim bro jem puč ko ško la ca ko ji ne po ha đa ju re li gij sku na sta vu) uči se da je ma stur ba ci ja smrt ni gri jeh, re do vi to ko ri-šte nje pre zer va ti va rav no sklo no sti ge no ci du, ho mo sek su al nost kraj nja ljud ska iz o pa če nost, a po ba čaj kri mi nal no dje lo zbog ko jeg sli je di stra šna Bož ja od ma zda, kad već ni je pred vi đe na du go go di šnja za tvor ska ka zna.

I sa da će ta ista ško la pu tem zdrav stve no-sek su al nog od go ja – kroz ne ku vr stu na stav nog pro gra ma pro duk tiv ne ši zo fre ni je – uče ni ci ma vi ših raz re da ener gič no po plju va ti sve či me su,

u istim uči o ni ca ma, bi li fi lo va ni ko ju go di nu ra ni je? Za ne vo lju, udž be nik sek su al nog od-go ja što ga je la ni usvo ji lo mi ni star stvo obra-zo va nja – da kle dr ža va – sa či ni la je gru pa ka-to lič kih auto ra, a u nje mu se eks pli cit no tvr di da je ho mo sek su al nost bo lest ko ju va lja li je či ti, dok po ba čaj pred sta vlja uboj stvo. Zna mo li da je spol nost kul tu ral no uvje to va na i pod lo žna dru štve noj kon tro li, ne tre ba za ču di ti ako se na sta va sek su al nog od go ja pre tvo ri u pa ra re li-gij ske se an se i svje tov no utvr đi va nje vje ro na-uč nog gra di va, pa bi se i uče nje ma lo ljet ni ca o to me ka ko da iz bjeg nu ne že lje nu trud no ću mo glo sve sti na do bru sta ru pred brač nu ap sti-nen ci ju, uz na mr go đe nog Stvo ri te lja ko ji od-o zgo nad gle da si tu a ci ju s kan dži jom u ru ci. I uz pu ni an ga žman dr ža ve, ja sno, ko ja ni je ni ima gi nar na ni uni ver zal na, već hr vat ska.

(Da bih ilu stri rao ta kav prin cip dje lo va nja dr ža ve pre ko svo jih in sti tu ci ja, evo zgod no-ga po da tka: iako je pra vo na abor tus u Hr vat-skoj za ko nom za jam če no, u Kli nič koj bol ni ci u Spli tu go di šnje se oba vi ma nje od de set – ma nje od de set! – le gal nih po ba ča ja, ma kar je ri ječ o gra du s če tvrt mi li ju na sta nov ni ka; upra vo to što je po ba čaj dr žav nim za ko nom omo gu ćen, a že ne se ska nju ju da ga u dr žav noj bol ni ci oba ve, već se ra di je od lu ču ju pu to va ti u ino zem stvo ili pre pu sti ti ile gal noj pri vat noj prak si, či ni su stav do dat no efi ka snim, jer je u isto vri je me for-mal no li be ra lan i re al no tvr do ko ran.)

Za raz li ku od Pe jo vi ća i Di ni ća, ja u ta kvim (obra zov nim) stra te gi ja ma ne vi dim bla go tvor-no pro svje ti telj sko dje lo va nje, ne go pro ši re nje po lja za na me ta nje po želj no ga svje to na zo ra, od no sno za pro iz vod nju po dob ne vr ste gra-đa na. Sve ta bor ba pro tiv ovi sno sti o pu še nju

338

Reč no. 83/29, 2013.

sa dr ži još i oso bi to ci nič ne ele men te, te me lje-ne, iz me đu osta lo ga, na pi ljar skom pre u smje-ra va nju od go vor no sti. Za bav no je ka da Ras ti slav Di nić is crp no ci ti ra film ski di ja log s lo bi stom du han ske in du stri je u glav noj ro li – na sto je ći po is to vje ti ti nje go ve “re to rič ke tri ko ve” s mo-jom ar gu men ta ci jom – no ako to već či ni, ta da ne bi smio za o bi ći od go vor na pi ta nje: Je li taj lo bist part ner dr ža ve ili part ner pu ša ča?

Ulo ga dr ža ve u toj pri či zbi lja je na dah-nju ju ća: s jed ne će stra ne ši ri ti agre siv nu pro-pa gan du o štet no sti pu še nja (Mi ni star stvo zdra vlja, Mi ni star stvo obra zo va nja), s dru ge će ubi ra ti ma sne po re ze od pro da je ci ga re ta (Mi ni star stvo fi nan ci ja), a s tre će (Mi ni star-stvo po ljo pri vre de) nov ča no po ti ca ti uz goj i pro iz vod nju du ha na, da bi za tvo ri la krug an ga-ži ra nog li ce mjer ja. Zar ne dje lu je per verz nom na va da dr ža ve da bri gu za gra đa ne iz ra ža va ta ko što će ostva ri va ti pri hod na ono me što gra đa-ni ma ško di?

Uto li ko Di ni ćev pri mjer s onim mo stom Joh na Stu ar ta Mil la mo že ima ti re zo na je di-no uz uvjet da se za jed nič kim sna ga ma pra vi mo na iv ni, a u pro tiv nom je, ža lim slu čaj, sa vr še-no be smi slen. Lju di, na i me, ne po se žu za pu-še njem za to jer ne zna ju da je pu še nje štet no. Nji ma je to ja ko do bro po zna to, uklju ču ju ći ma lo ljet ni ke. Ta in for ma ci ja im je, na po sljet-ku, ma snim slo vi ma oti snu ta na sva koj ku ti ji ci ga re ta, da ne spo mi nje mo pri zo re zgu žva nih plu ća i ra kom iz je de nih unu tra šnjih or ga na ko-ji ma ih na dnev noj ba zi za si pa ju s te le vi zij skih ekra na i ogla snih stra ni ca u no vi na ma.

Me đu tim, pot pu no svje stan či nje ni ce da udi sa nje ni ko ti na ško di zdra vlju, ja ne mam ni naj ma njih dvoj bi oko to ga da se kam pa nja pro-

tiv pu še nja pre tvo ri la u pro fa ši stič ke jav ne ri tu-a le, kao što ne sum njam da će “is prav no kon-ci pi ra no obra zo va nje” u na šim ško la ma ima ti ka rak ter upra vo ta kvih ri tu a la. Vje ro jat no je da Di nić pod “is prav no kon ci pi ra nim obra zo va-njem” pod ra zu mi je va ne što dru go, no ja pi šem o ono me što ima mo da nas i ov dje, uzi mam u ob zir “objek tiv ni kon tekst”.

Pod na le tom zdra vi zma, ko ji po pri ma svoj stva mo der ne re li gi je, i to dr žav ne re li gi je, ne bri-ga o vla sti to me zdra vlju – na ro či to pre pu šta nje pre ti lo sti i pu šač koj ovi sno sti – po stup no po-sta je mo ral no pi ta nje, a ti me se već iz vje žba nim me to da ma uti re put ka kri mi na li za ci ji i pri si li. Dis kri mi na ci ja de be lih i pu ša ča – po gla vi to de-be lih pu ša ča – sve če šće je ru tin ski ob lik jav-no ga op ho đe nja i uži va ofi ci jel nu pot po ru, na pri mjer kod za po šlja va nja i skla pa nja ugo vo ra o osi gu ra nju. Po ten ci jal no ne zdra vi po sta ju ne-mo ral ni, lo ci ra ju se kao neo d go vor ne sku pi ne ko je, osim sve ga, re me te pla ni ra ne pro iz vod ne pro ce se i pra te će nov ča ne to ko ve.

Od goj na pa li ca u ten den ci o znim ru ka ma, u sklo pu oba ve zne na sta ve, mo gla bi zna či ti da će se s pri ši va njem žu tih tra ka na ru ka ve kre nu ti od naj ra ni je do bi. Ka da upo zo ra va da je “go-ja znost fak tor ri zi ka i za men tal na obo lje nja”, Pe jo vić bi u naj ma nju ru ku tre bao po ja sni ti da li će “men tal na obo lje nja” bi ti po tak nu ta fi zič-kom pri sut no šću sa la u ljud skom or ga ni zmu ili tra u mat skim do ži vlja jem od stu pa nja od “ide al-nih pro por ci ja” ka kve su na met nu te u jav nom dis kur su.

Uvo đe njem zdrav stve no ga od go ja u ško le hr vat ska dr ža va tek vo di ra ču na o to me da re-cent no iz da nje po želj no ga ka pi ta li stič kog laj f-

staj la – oli če nog kroz za stra ši va nje i hi ste rič nu

339

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

ma sme dij sku po žu du za zdra vljem, a bog me i kroz ar mi je pat ni ka ko ji se lo me na spra va ma za mu če nje u fit nes-cen tri ma – bu de za stu plje-no u obra zov nom pro ce su. “Ono si što je deš!” gla si la je pa ro la na pla ka ti ma što su pri je par go di na bi li iz vje še ni po hr vat skim ško la ma, i nor mal no da su dje ca pro ci je ni la ka ko će ra di je na li ko va ti ham bur ge ri ma ne go gla vi ca ma sa la-te. Pi ta nje je tre nut ka ka da će ne ka jav no zdrav-stve na ili obra zov na usta no va za slu žbe ni kre do iza bra ti udar ni slo gan nje mač kog NSDAP-a iz tri de se tih go di na pro šlo ga sto lje ća: “Zdra vlje je du žnost!”

To, po na vljam, uop će ne zna či da mi je na-mje ra za go va ra ti pre ti lost ili pu še nje. Ja sa mo do vo dim u pi ta nje le gi ti mi tet po sto je ćih obra-zov nih in sti tu ci ja (ško la) ko je pod ma skom “bri ge za zdra vlje” skri va ju iste sta re re gru ta-cij ske am bi ci je. Pe jo vić i Di nić, na pro tiv, tim in sti tu ci ja ma po kla nja ju pu no po vje re nje, što je ta ko đer u re du. Oni se smjer no ufa ju da vla-da ju ći su stav pre da no ra di na svom po pra vlja-nju, po bolj ša va nju i usa vr ša va nju, dok se me ni či ni da su “po prav ci” sa stav ni dio vla da ju ćeg mar ke tin ga, da je “usa vr ša va nje” sa mo ra fi ni-ra ni ji ob lik do mi na ci je, te da bi se – ako je o pro mje na ma ri ječ – vi še is pla ti lo ci je lu stvar sru ši ti i iz no va gra di ti u ne kom dru gom ob li ku.

Ka ko si stem do i sta dje lu je? I Pe jo vić i Di-nić ozbilj no vje ru ju u to da po sto je će ško le mo gu su zbi ja ti kla sne raz li ke. “Da li se tok sič ni efe kat so ci o e ko nom ske ne jed na ko sti na obim stru ka i re pro duk tiv no zdra vlje mo že ubla ži ti – uči o ni com?” pi ta se Vo ji slav Pe jo vić i od go va ra po tvrd no. No nje go vo pi ta nje u pri je vo du gla si: Mo že li se ne jed na kost pu tem ško la uči ni ti ma-nje vi dlji vom? Ili: Mo gu li se na u či ti osno ve o

za šti ti ljud skih pra va uz isto vre me no ne gi ra nje kon clo go ra i et nič kog či šće nja?

Ras ti slav Di nić nas pak uvje ra va ka ko si ro-ma šni pri bje ga va ju “utje šnoj hra ni” zbog so ci-jal nog oča ja – a ne za to jer je ne zdra va hra na, re ci mo, jef ti ni ja od zdra ve – pa će im dr ža va pu tem “si gur no sne mre že” (u ovom slu ča ju ško le) pru ži ti “od re đe nu dru štve nu i in sti tu-ci o nal nu po dr šku” da ostva re svo ju “auto no mi-ju”, od no sno da se ne “str mo gla vlju ju ka dnu”, ali ne na na čin da će im zdra vi ju i sku plju hra-nu uči ni ti do stup ni jom, ili se po tru di ti da ih iz ba vi iz oča ja po di za njem so ci jal nog stan dar da (npr. kroz do dat ne po re ze na pro fi te ba na ka i taj ku na), ne go ta ko što će ih obra zo va ti ka ko da se li še lo ših na vi ka, tj. ka kvu hra nu da je du i ku pu ju, tj. ka ko da tro še. Dr ža va, dru gim ri-je či ma, su zbi ja si ro ma štvo i kla sne raz li ke me-to dom škol skog pro svje ći va nja.

Ma lo me ču di du bi na te za blu de. Ču di me čvr sto ća vje re u to da dr ža va, ako se ne sa gle da-va u knji škom iz da nju, ni je (i) oru đe u ru ka ma vla da ju će kla se. Na su prot to me, ja dr žim da dr-ža va ne po pra vlja kla sni sta tus škol skih uče ni ka – na pro tiv: da na šnja ško la je, ka ko sam Di nić im pli cit no na vo di, po če tak ka ri je re, pri pre ma za bes kru pu lo zno tr ži šte, jed na od ne za o bi la znih eta pa u pro ce su kla snog ra slo ja va nja – ne go im, u ko nač ni ci sa svim ci nič no, po ru ču je da mo ra ju je sti zdra vi ju i sku plju hra nu jer će u pro tiv no-me sa mi se bi bi ti kri vi. “Ono si što je deš”. Na taj je na čin upra vo “dru štve na i in sti tu ci o nal na po dr-ška” auto no mi ji po je din ca – sve de na na to da se upre pr stom u nje go vu od go vor nost za vla sti tu sud bi nu – onaj “re to rič ki trik” ko jim se ame-nu je re pro duk ci ja ne jed na ko sti i ne prav de, dje-lat nost ko ju da na šnja dr ža va sve srd no pod u pi re.

340

Reč no. 83/29, 2013.

Za raz li ku od mo jih su go vor ni ka, ja ni sam to li ko kon struk ti van da pre vi dim mi mi-krij ske spo sob no sti po sto je ćeg po ret ka. Uz ne što zlo be, mo gao bih pri mi je ti ti ka ko se lu ka vi aspekt dje lo va nja si ste ma ogle da i u to me da na vr lo smi sle no pi ta nje ko je mi upu ću je De jan Ilić – “Šta da ra de de ca ko ja ne ma ju za sla do led?” – Pe jo vić i Di nić uglas od go va ra ju: Ni šta, ona će bi ti zdra va!

Da da lje ne oko li šam, us pr kos do bro na mjer nim i ko ri snim kri ti ka ma, pre ko ko jih sam upu ćen u par sta ti stič kih po da ta ka i je dan film ski sce na rij, osta jem pri sta vu da će gra đan-ski i zdrav stve no-sek su al ni od goj u hr vat skim ško la ma bi ti naj o bič ni je ide o lo gi zi ra no la pr da nje.

Na kra ju, is pri ča vam se pre ži vje lim či ta te lji ma i su di o ni ci ma u ras pra vi zbog na slo va ko ji na vo di na kri vi trag i na ro či to zbog du ži ne tek sta. Zna te ka ko to ide, ci ga re ta za ci ga re tom...

[Peščanik.net, 30. 7. 2012.]

ZAŠTO SU VAŽNE PRIČEDEJAN ILIĆ

Putem škola je moguće intervenisati i bar donekle umanjiti disparitet

između djece koja imaju i one koja ne ma ju – ta ko je Vo ji slav Pe-jo vić – is prav no, re kao  bih – for mu li sao tač ku pre se ka mog i nje go vog ar gu men ta. Mi slim da je oči to da se i Ras ti slav Di nić u to me sla že sa na ma. Do dao bih, me-đu tim, i da Vik tor Ivan čić, ka da o to me go vo ri mo, ne sto ji po stra ni od nas. Ivan čić ne spo ri da se pu tem ško la mo že in ter ve ni sa ti. Na pro tiv, on mo žda i vi še od svih nas svo je sta vo ve za sni va upra vo na uvi du da su ško le mo-ćan in stru ment in ter ven ci je na tki vu dru štva (iz vi nja vam se za ovu or ga ni ci stič ku me ta fo ru, ko ju je dva da mo že da oprav da te ma jav nog zdra vlja ko ju smo ov de ve za li za obra zo va nje). Zbog to ga se Ivan čić oprav da no pi ta: ko in-ter ve ni še? Dru gim re či ma, stvar je ele men tar nog opre za da se za pi ta mo ko se slu ži alat ka ma ko je mo gu ima ti da-le ko se žno dej stvo.

Ivan čić ka že: lju di ko ji se bri nu o obra zo va nju u Hr-vat skoj ne za slu žu ju po ve re nje, i ka da bi oni da in ter ve ni šu obra zo va njem, za nas je naj be zbed ni je da se iz mak ne mo nji ho vom uti ca ju. Oti ći će Ivan čić i ko rak da lje, pa će re-ći da bi zbog lju di ko ji su do sa da vo di li hr vat sku dr ža vu sve tre ba lo sru ši ti, jer su usta no ve to li ko is kva re ne da ih je ne mo gu će po pra vlja ti, ka ko bi to Pe jo vić re kao, ko rak po ko rak. Vra ti ću se na ovaj Ivan či ćev za klju čak. Pre to ga hteo bih da uka žem na ne ko li ko, po mom mi šlje nju, bit nih stva ri, a sve se ti ču – pri če.

Da kle, deo Ivan či će vog ar gu men ta sto ji ili pa da u za-vi sno sti od to ga ka ko će mo od go vo ri ti na pi ta nje da li mi ni star pro sve te u vla di Hr vat ske za slu žu je da mu ve-ru je mo. Ume sto da nam je po da stro sta ti stič ke po dat ke, ka ko je to tra žio Pe jo vić, Ivan čić je is pri čao pri ču: niz ne-spor nih či nje ni ca po re đao je u na ra tiv na či jem kra ju sto ji za klju čak da se ni ko me ko u ovom tre nut ku vo di hr vat sku dr ža vu ne mo že ve ro va ti. Ivan čić se da kle ni je oslo nio na sta ti sti ku, ne go se okre nuo eti ci. A u sfe ri eti ke i ina če

342

Reč no. 83/29, 2013.

ne ma mo kud ne go da pri ča mo pri če. Ali, Pe-jo vić ka že da nje ga pri če ne za ni ma ju, on bi da kre ne od po da ta ka.

Za to što Pe jo vić vo li da či ta pri če, ali im ne ve ru je mno go, ili mo žda ni ma lo, kri va je ško la. Ne mi slim tu sa mo na one ško le ko je je Pe jo vić za vr šio, mi slim na ško lu uop šte. Pe jo vi ću ide u pri log to što je bio do bar đak, ali je ne vo lja u to me što je bio do bar đak u lo šoj ško li (ovo je-ste pro vo ka ci ja, i za to je pre te ra no, ali su šti na je da poč ne mo da pre i spi tu je mo stva ri ko je su nam u ško li utu vi li ta ko da ih uzi ma mo zdra vo za go to vo: re ci mo, pri če su pra zne a po da ci su po u zda ni). U knji zi Ide o lo gi ja i ku ri ku lum Mic hael Ap ple po mi nje na jed nom me stu jed nog ame-rič kog edu ka to ra ko ji je svoj pred log re for me škol stva bra nio etič kim i po li tič kim raz lo zi ma. Taj pred log je, ka že Ap ple, od ba čen bez mno go raz mi šlja nja s ob ja šnje njem da su etič ki i po-li tič ki kri te ri ji za oce nji va nje škol stva ne le gi-tim ni. Ap ple za klju ču je da vred nost tih me ri la u “sku pu je zič kih iga ra uklju če nih u po stu pak vred no va nja ni je ve li ka i za to im je do de ljen ni-zak sta tus”.1

Ka da Pe jo vić ka že da se dr ži pi ta nja “ko ja su ve o ma va žna na ve o ma mjer ljiv na čin” on u stva ri in si sti ra na teh nič kim kri te ri ji ma i na taj na čin – ni je sad bit no ra di li to na mer no ili ne (već sam re kao, ja ve ru jem da je to uči nak ško-la ko je je Pe jo vić za vr šio) – i pi ta nja i od go vo re pre ba cu je u nad le žnost struč nja ka, da kle, re ći će Ap ple, onih po je di na ca ko ji zna nje već po se-

1 Mic hael W. Ap ple, Ide o lo gi ja i ku ri ku lum, pre veo Đor đe To-mić (Be o grad: Fa bri ka knji ga, u štam pi), str. 119-120 [Mic hael W. Ap ple, Ide o logy and Cur ri cu lum, tre će iz da nje (New York: Ro u tled ge Fal mer, 2004)].

du ju. Ta ko se jed nim cir ku lar nim ar gu men tom – bit no je sa mo ono zna nje za ko je ja ka žem da je bit no – pra vi po de la na one ko ji su kom pe tent-ni da uče stvu ju u raz go vo ru jer po se du ju zna nje i na one ko ji zna nje ne po se du ju pa su nji ho vi ar gu men ti ire le vant ni, to jest pu ka pri ča. Tim po le mič kim ma ne vrom se či ta va hu ma ni sti ka li ša va pra va da uče stvu je u jav nim raz go vo ri ma o op štem do bru, ili bar o obra zo va nju ko je je od jav nog in te re sa, jer – ne po se du je re le vant na zna nja. Po na vljam, ne mi slim da Pe jo vić sve to ra di na mer no. Na pro tiv, ni naj ma nje ne sum-njam u nje go ve do bre na me re i do bru vo lju. On je tu pre ne ho tič ni eks po nent kre ta nja o ko ji ma ube dlji vo pi še Mart ha Nus sba um u svom obra-zov nom pam fle tu Ne za pro fit, upu će nom pred-sed ni ku Sje di nje nih Dr ža va.2

Ne že lim ov de da Pe jo vi će voj ve ri u po dat ke i mer lji vost iza đem u su sret jed nim po mir lji vim sta vom ka ko su bit ni i po da ci i pri ča. Na pro-tiv, sa svim ću za o štri ti svo ju po zi ci ju i tvr di ću da je je di no pri ča va žna. Iz če ga bi tre ba lo da sle-di da tre ba pr vo pro me ni ti pri ču pa tek on da uze ti u ob zir po dat ke. Na pr vi po gled, moj stav kao da iz mi če zdra vom ra zu mu; ali, ko ka že da je sa zdra vim ra zu mom uvek sve u re du? Upra vo se u zdra vom ra zu mu na la ze naj du blje ide o lo-ške pret po stav ke, na ko ji ma se za sni va ono što je An to nio Gram sci na zvao he ge mo ni jom, a što je Raymond Wi li ams, sle de ći Gram sci ja opi sao kao “pri su stvo ne če ga što je za i sta to tal no, a ne

2 Mar ta Nus ba um, Ne za pro fit. Za što je de mo kra ti ji po treb na hu ma-

ni sti ka, pre ve li Ana Jo va no vić i Ras ti slav Di nić (Be o grad: Fa bri ka knji ga, u štam pi) [Mart ha Nus sba um, Not for Pro fit.

Why De moc racy Ne eds Hu ma ni ti es (Prin ce ton: Prin ce ton Uni-ver sity Press, 2010)].

343

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

sa mo se kun dar no ili ogra ni če no na nad grad-nju, kao ide o lo gi ja u užem smi slu, ne što što se pro ži vlja va s ta kvom du bi nom i na ta pa dru štvo do ta kvih raz me ra da, po Gram sci je vim re či-ma, kon sti tu i še čak i sa me gra ni ce zdra vog ra-zu ma”.3

Stvar je zdra vog ra zu ma, zar ne, da u ve zi sa go ja zno šću mo ra ne što da se ura di jer ugro ža va zdra vlje de ce. Ka da na vo di te po dat ke, Pe jo vić ra ču na na na šu zdra vo ra zum sku re ak ci ju. Isto kal ku li še i hr vat ski mi ni star pro sve te. Ali, što se mog zdra vog ra zu ma ti če, me ni tu ne do sta je pri ča. Da li su se lju di u Hr vat skoj kroz jav nu de ba tu slo ži li da je go ja znost naj ve ća pret nja po zdra vlje hr vat ske de ce? Ili je to mi ni star is ta kao na svo ju ru ku? Da li je bi lo dru ga či jih mi šlje nja? Re ci mo, da li je he pa ti tis ve ća opa snost po zdra-vlje te iste de ce? Ili, da se vra ti mo na pri me re ko je je dao Pe jo vić: ko je na ru čio is tra ži va nje o go ja zno sti u Bri ta ni ji i Ame ri ci? Da li je kam-pa nju pro tiv go ja zno sti mo žda pra ti lo kre sa nje bu dže ta za zdrav stve nu ne gu gra đa na? Da li se tim kre sa njem, mo žda, iz bu dže ta iz va di lo vi še ne go što bi bi lo do volj no za sa ni ra nje po sle di ca go ja zno sti, pa je kam pa nja pro tiv go ja zno sti bi la sa mo plašt ko jim se dr ža va po ka zu je kao bri žan sta ra telj, a pod ko jim ra di di rekt no o gla vi svo-jih gra đa na? Od no sno, ka da go vo ri mo o Ame-ri ci, da li je kam pa nja pro tiv go ja zno sti za str la ne sprem nost da se iz dvo je bi lo ka kva sred stva za zdrav stve nu ne gu gra đa na. Ove pri me re na vo-dim na su mi ce jer mi, ka ko što re koh, ni je po-

3 Raymond Wi li ams, “Ba se and Su per struc tu re in Mar xist cul tu ral the ory”, Scho o ling and Ca pi ta lism, Ro ger Da le, et al. (ur.) (Lon don: Ro u tled ge and Ke gan Paul, 1976), str. 202. Na ve de no pre ma Ap ple, Ide o lo gi ja…, str. 56.

znat kon tekst. Pe jo vić mo žda mi sli da taj kon-tekst uop šte ni je ni bi tan. Mo žda će on re ći da je sve to sa mo pri ča. I za me ne su sve to ta ko đe pri če, ali od su štin skog zna ča ja.

Ho ću da ka žem da je i na čin na ko ji se pri-ku plja ju, iz dva ja ju i pre zen tu ju po da ci u su šti ni jed na pri ča. I to što se ne ki po da ci iz o sta vlja ju ta ko đe je pri ča. U Pe jo vi će vim pri me ri ma fa le pri če (ili po da ci, sve jed no) ko je bi smo ukr sti li sa tom jed nom pri čom ko ju nam je on pred sta-vio, e ka ko bi sve za jed no bi lo uver lji vi je. Ka da je reč o go ja zno sti, ili o pu še nju, ja bih u tu pri ču sva ka ko uvr stio i to što su i go ja znost i pu še nje, za raz li ku od he pa ti ti sa, na pri mer, la ko uoč lji vi. U tom smi slu, go ja znost, baš kao i bo ja ko že, mo že iz vr sno da po slu ži za ute ri va-nje stra ha ili re da jer je vi dlji va. Što se he pa ti-ti sa ti če, je di no bi ne ka kve tra ke mo gle bi ti od po mo ći, ali sa tra ka ma, zar ne, ima mo ru žna is ku stva. Re al na opa snost od go ja zno sti sa mo je kva li tet vi še za tu pri ču.

Ivan či će va pri ča o mi ni stru pro sve te la ko bi se mo gla pro met nu ti u jed nu ba nal nu pri-ču stra ve i uža sa: ako hr vat sku vla du (svu da gde pi še “hr vat ska vla da” či ta lac ne će po gre ši ti ako to pro či ta kao “srp ska vla da”, jer pri če su ma-nje-vi še iste) vi di mo kao pro mo te ra auto ri tar-nog po pu li zma, ko ji sje di nju je eti ku slo bod nog tr ži šta sa po pu li stič kom po li ti kom, on da je ja-sno da je mi ni stro va pri ča o go ja zno sti u funk ci ji po to njeg. Stra va i užas u toj pri či iz vi ru iz to ga što se tu dr ža va shva ta kao pred u ze će či je je ško la ka drov sko ode lje nje za du že no za pri liv ljud skog ka pi ta la ko ji je po tre ban da pred u ze će na sta vi da funk ci o ni še.4 I da ov de za vr ši mo sa pri čom o go-

4 Vi di Ap ple, Ide o lo gi ja…, str. 43.

344

Reč no. 83/29, 2013.

ja zno sti: ško le ne pro iz vo de taj ljud ski ka pi tal ta-ko što otvo re no sa op šta va ju ka kve su im na me re, kao što ni je ve ro vat no ni to da je ve li ki broj lju di ko ji uče stvu ju u tom po slu sve stan šta u stva ri ra di. Dru gim re či ma, pri čom o go ja zno sti ko ja je ute me lje na u či nje ni ca ma na po sre dan na čin mo gu se po sti ći efek ti ko ji sa sa mom go ja zno šću ne ma ju ni ka kve ve ze. Taj fe no men u li te ra tu ri se na zi va “skri ve nim ku ri ku lu mom”.5 O skri ve nim ku ri ku lu mi ma ne mo že se go vo ri ti dru ga či je do da se is pri ča pri ča o nji ma.

Ume sto o go ja zno sti, ovaj pri log hteo bih da za vr šim pri čom o Na cr tu stra te gi je raz vo ja obra zo va nja u Sr bi ji do 2020. go di ne. Osvr nu-ću se krat ko na ne ko li ko me sta iz tog do ku men-ta, ko ji je do stu pan na saj tu Mi ni star stva pro-sve te Sr bi je. Dok či ta ju sle de će na vo de, mo lim či ta o ce da ima ju na umu da je na do ku men tu ra di lo sto ti njak oso ba, sa mi ni strom Žar kom Ob ra do vi ćem na če lu, ko je su sve bi le nov ča no na gra đe ne za svoj rad, a me đu nji ma i lek tor-ka, ko ja je tre ba lo da jem či da će do ku ment bi ti na pi san ja snim i do brim je zi kom, što je iz ri či to na ve de no kao je dan od ci lje va. Raz u me se, glav-ni cilj do ku men ta je od re đi va nje sme ra u ko me bi tre ba lo da se me nja obra zo va nje u Sr bi ji ka ko bi is pu ni lo svo ju ključ nu mi si ju:

5 Po red ov de vi še pu ta na ve de ne Ap ple o ve knji ge, o skri-ve nim ku ri ku lu mi ma vi di i sle de će tek sto ve u ča so pi su Reč br. 82, ko ji je ina če ceo po sve ćen pi ta nji ma obra-zo va nja: Ba sil Bern stein “Kla sa i pe da go gi je: vi dlji ve i ne vi dlji ve”, s en gle skog pre veo Đor đe To mić, Reč 82, 2012, str. 123-152; Pjer Bur di je, “Re pro duk ci ja u obra zo va nju, dru štvu i kul tu ri”, s fran cu skog pre ve la Sla vi ca Mi le tić, Reč 82, 2012, str. 67-122. Svi tek sto vi iz ove Re či do stup ni su na www.fabrikaknjiga.co.rs.

Ми си ја си сте ма обра зо ва ња у Ср би ји у 21. ве ку је да оси гу ра основ ни те мељ жи во та и раз во ја сва ког по је дин ца, дру штва и др жа-ве за сно ва ног на зна њу.6

Pi ta nje za či ta o ce: šta se ov de za sni va na zna nju – po je di nac, dru štvo, ži vot, raz voj, obra zo va nje? (“Dr ža va” i “te melj” is pa du ju jer se pr va ime ni ca ne sla že po ro du sa “za sno va nim” atri bu tom, a po to nja po pa de žu; smi sao je tu oči to ne bi tan.) Ina če, to je sre di šnja re če ni ca u do ku men tu, i sve osta lo se pod re đu je toj osnov noj mi si ji.

Za sva ku “mi si ju” je va žan kon tekst u ko-me ona tre ba da se ostva ri. U ovom do ku men-tu po sto je dva ta kva kon tek sta, me đu na rod ni i do ma ći. Ova ko auto ri do ku men ta o ključ noj od li ci me đu na rod nog kon tek sta:

Да нас се обра зо ва ње у Ср би ји су сре ће са број ним иза зо ви ма на уч ног, ху ма ни стич-ког, со ци јал ног и дру гог раз во ја; са ве ли-ким тех но ло шким про ме на ма, пра вим ре-во лу ци ја ма; са гло ба ли за ци јом и оп штом мо бил но шћу све га што се мо же кре та ти, од ка пи та ла до кул тур них обра за ца.7

Okru že na op štom mo bil no šću sve ga što se mo že kre ta ti, ni Sr bi ja za auto re do ku men ta ni je kao što je ne ka da bi la:

Уз све са чу ва не сло је ве про шло сти дру штво у Ср би ји се да нас дра ма тич но раз ли ку је од

6 S vi na vodi su ko piran i dire ktn o iz do kumenta, otuda greške koje ovde hotimično nisam ispravio. N avod sa str . 19.

7 S tr. 5.

345

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

оног пре два ве ка; окол но сти у ко ји ма се да-нас Ср би ја раз ви ја још ви ше су раз ли чи те од оних у ко ји ма је на ста ја ла мо дер на срп-ска др жа ва.8

Za što su za auto re do ku men ta okol no sti od pre dva ve ka za da na šnju Sr bi ju va žni je od okol no sti od pre po la ve ka, ni je uop šte taj na. No, ni jed na sta ti sti ka nam ne će po mo ći da to ob ja sni mo, jer je ob ja šnje nje u stva ri pri ča o ju go slo ven skom na sle đu i ra to vi ma iz de ve de se tih. A pri ča je ba-nal na: i jed no i dru go se ho će za bo ra vi ti, e ka-ko se ne bi smo ba vi li sop stve nom od go vor no šću za uči nje ne zlo či ne. Ta ko se ovom raz voj nom obra zov nom stra te gi jom Sr bi ja ho će ute me lji-ti na za bo ra vu i na ka rad no se ka le mi na ne ku iz mi šlje nu Sr bi ju s po čet ka de vet na e stog ve ka. Gro tesk nost tog ka le mlje nja pri kri va se ne u ver-lji vom i ne zgrap no for mu li sa nom, iako ba nal-no tač nom kon sta ta ci jom da se da na šnje okol-no sti “dra ma tič no” (za što baš “dra ma tič no”, a ne pri lič no ili bit no, na pri mer?) raz li ku ju od onih od pre dva ve ka, da kle iz 1812, ka da srp ske dr ža ve ni je ni bi lo, pa je on da spor no ka ko će mo od re di ti po jam srp skog dru štva bez osla nja nja na gra ni ce srp ske dr ža ve. Po vrh to ga, iz oba “kon tek stu al na” opi sa ja sno iz bi ja strah od pro me na, što je lo ša osno va za osmi šlja va nje raz voj ne obra zov ne stra te gi je ko ja ima pre ten-zi je da dru štvo pri pre mi za bu duć nost, ma kar i ovu ne po sred nu, do 2020.

Ko nač no, ta kvi upla še ni, zbu nje ni i ne pi-sme ni, auto ri do ku men ta ipak ima ju sme lo sti da od ba ce kom pro mis:

8 Ibid.

Из бе га ва ње ком про ми са: Оче ку је се да фор му ли са ње стра те ги је бу де под ја ким при ти сци ма да се учи не број ни ком про ми-си ка ко би и ве о ма су про ста вље ни ин те ре-си и гле ди шта би ли у од го ва ра ју ћој ме ри за до во ље ни. У из ра ди не при хва та ју се ком-про ми сна ре ше ња већ се тра же она ко ја су нај бо ља мо гу ћа за да љи раз вој обра зо ва ња. То је кључ ни раз лог што се овај про је кат ра-ди као екс перт ни. При усва ја њу стра те ги је са свим су мо гу ћи и ле ги тим ни ком про ми-сни при сту пи што ни је слу чај са екс перт-ним фор му ли са њем стра те ги је.9

Da kle, baš kao i u pri me ru ko ji je dao Ap ple, i ov de na vod no eks pert sko zna nje slu ži da se dis-kva li fi ku ju dru ga či ja mi šlje nja. S ob zi rom na pret hod ne ci ta te, osta je pi ta nje: a šta to zna ju ovi “eks per ti”? Pri me tan je opet i strah, ovaj put od su prot sta vlja nja i tra že nja kom pro mi sa. Re klo bi se da auto ri po la ze od to ga da je kon-sen zus naj po želj ni ji is hod pre go vo ra o dru štve-nim aran žma ni ma, ma kar do kon sen zu sa do šli ta ko što će mo dru ga či ja mi šlje nja od ba ci ti kao ire le vant na, jer ni su eks pert ska. Raz u me se, “eks per ti” pro pi su ju šta je eks pert sko zna nje.

Na kra ju, za pri ču ko ju bih ov de da is pri-čam bi tan je i ovaj na vod:

Обра зов не по тре бе Ср би је ко је про ис-ти чу из прет по ста вље них опре де ље ња да се: … ис трај но и по све ће но оства ру је кул тур ни раз вој на ци је ко ји успе шно чу-ва и не гу је кул тур но на сле ђе и иден ти тет,

9 Str . 9.

346

Reč no. 83/29, 2013.

раз ви ја то ле ран тан и ко о пе ра ти ван од нос пре ма дру гим кул ту ра ма и ја ча до при нос кул ту ре укуп ном ква ли те ту жи во та ста нов-ни ка Ср би је.10

Bez okle va nja tvr dim da je ovaj stav o iden ti te tu iz la že nje u su sret po pu li stič koj po li ti ci ko ja ide pod ru ku sa eti kom slo bod nog tr ži šta u okvi ru pred u ze ća unu tar ko ga je ško la – ka drov sko ode-lje nje. Jer, ka ko se ču va iden ti tet? Na ko ji iden-ti tet mi sle auto ri do ku men ta? Na onaj iden ti tet u či je ime je po bi je no de se ti ne hi lja da lju di? Pa će mo iden ti tet da ču va mo a ubi je ne da za bo ra vi-mo? Ali, sve i da ni je bi lo zlo či na iz de ve de se tih, sve i da je Sr bi ja kao dr ža va po sto ja la 1812, sve i da ni je bi lo Ju go sla vi je, ovaj stav iz do ku men ta bi opet bio spo ran. Jer, upra vo je ko lek tiv ni iden-ti tet, za to što je ne mi nov no mno go struk, me sto stal nih pre go vo ra, su ko ba i pre i spi ti va nja.11 Ali,

10 Ibi d.11 N e samo k olekti vni iden titet, neg o i ja vno do br o

ili opšt i i nteres jesu k oncepti koji pr e pro vo ci-r aju ra zdore n ego j edinstvo . No, up rko s strahu autora dok umenta, ne ma u t ome ničeg s trašnog. Naprotiv, jed na od klj uč nih funkcija šk ola bi trebalo d a bu de i to da gra đane osp oso be da uđ u u jav ni pr ostor i prego varaju o d rušt venim aran žm anima. Viš e o tome vi di u Ejm i Gat man, “ Demokratsko obrazovanje”, s englesko g prevela Slobod ank a G lišić, R eč 82 , 20 12, str. 27 7-348. Ko nc ep t us tavnog pa trioti zma ta kođe pok uš av a da z aob iđe es encijali st ičko s hva tan je kole kt iv-no g identi tet a, postavl jajući u središt e kolek tivn e iden ti fik acije un iv erzaln e etičke v rednosti umesto k onkre tni h n arativnih sa držaja. Vidi J an-Werner Mü l ler, Ust avn i patri otizam, s engle skog preveo Dejan Ilić (Beograd: Fabrika knjiga, 2010).

vi de li smo, auto ri do ku men ta sma tra ju da su su-ko bi štet ni, pro me na i pre i spi ti va nja se pla še, pa bi za to da ču va ju i ne gu ju, a ne da pre i spi tu ju i me nja ju. I ta ko bar do 2020.

Ovaj do ku ment ja sno po ka zu je da je Sr-bi ja kao dr ža va na kri vo po sta vlje na, pa joj ni obra zo va nje ne mo že bi ti bo lje od to ga. Ko ji god pred met da se uve de u je dan ta ko na me šten okvir, ma ko li ko da je neo p ho dan i ma ko li ko iz gle da lo da se ba vi pro ble mom na či ju ozbilj-nost uka zu je mno štvo po da ta ka, taj pred met će bi ti ko rum pi ran (da kle, is kva ren) okvi rom unu tar ko ga se pre da je. Za to, za raz li ku od Pe-jo vi ća, ve ru jem da su pri če od ne pro cen lji vog zna ča ja. Za to mi slim da ne mo že mo kre nu ti od po da ta ka i kre ta ti se ko rak po ko rak (ma da, bio bih za i sta lud ka da bih ospo rio da se i ta ko ne-kim lju di ma do ne ke me re ipak olak ša ži vot, te uto li ko pri hva tam i Di ni ćev ar gu ment). Mo ra-mo da pro me ni mo pri ču.

Ivan čić mi sli da pri ču mo že mo da pro me-ni mo sa mo ako sru ši mo po sto je će usta no ve. Ja se sa njim u toj tač ki ra zi la zim. Kao i Pe jo vić, ja ve ru jem u mo guć nost pro me ne ko rak po ko rak. Kao i Di nić ja ve ru jem da su ško le deo, ka ko on ka že, in sti tu ci o nal ne “si gur no sne mre že” ko ja ne sa mo što pru ža po dr šku za “prak ti ko va nje auto no mi je” ne go nam još, zbog pu ke či nje ni ce da se oprav da no shva ta kao jav ni in te res,12 pa se on da i fi nan si ra jav nim sred stvi ma, da je i za pra vo da o nje nim svr ha ma jav no ras pra vlja mo i ta ko ob li ku je mo i ško le i dru štvo u ko me ži vi-mo. Ali, za raz li ku od Pe jo vi ća, ni sam sklon da

12 Vidi Pet Vajt, “Obrazovanje, demokratija i javni interes”, s engleskog prevela Slobodanka Glišić, Reč 82, 2012, str. 49-66.

347

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

lju di ma ko ji su u ovom tre nut ku u po zi ci ji da svo jim od lu ka ma me nja ju bi lo šta u Ivan či će voj ili mo joj dr ža vi po klo nim trun ku po ve re nja.

Ta ko đe, za raz li ku od Pe jo vi ća i Di ni ća, ne ve ru jem u izo lo va ne po ku ša je mer lji vih pro me na usme re nih na izo lo va ne seg men te, ma kar oni bi li bit ni kao što je bit no zdra vlje. Tre ba me nja ti okvir nu pri ču, ko rak po ko rak, i pu tem ško la.

[Peščanik.net, 31. 7. 2012.]

TEKST, KONTEKST, PRIČAVOJISLAV PEJOVIĆ

TEKST I KONTEKSTŽao mi je ako sam Viktora Ivančića svojom reakcijom na tekstove Mrtvi i hranjeni i Protiv nametnutih škola podstakao da potroši koju cigaretu više, ali sam mu veoma zahvalan na rezultatu. Njegov odgo vor Školovan je ludom r ado vanje nud i najveći di o ono g – go tovo tragič nog , ispostav lja s e – “o bjek tivno g ko nteksta” n a čiji sam se nedo sta tak ža-li o. U pr ethodnim se t eks tovima očigled no p olazilo o d pr etpost av ke da će pros je čan čita lac zn ati da je u Hrva tskoj a utor udž be ni ka iz s ek su alnog od go ja zapra vo K a toličk a crkva sama, te da su dje ca školski m r aspore dom pri nuđen a da pohađaju vjerona uk u. Međutim, ta i sv e o stale sce ne iz obraz ovnog horor filma koji nam je I va nč ić p rika zao su m i bile nepo zna te, te ni je bi lo dru ge d o da opask e popu t o ne o “visokokal orično m slado ledu” i “sigu rnoj i kva li te-tnoj k opulaciji” sh va ti m pr venstveno ka o autor ov odnos prem a javnozdrav stvenoj polit ici u opšte.

T om n erazum ij evan ju je , m eđutim, doprini o i Ivan-čić s am – time š to s am nij e nave o re leva ntne sta tis ti čk e podat ke on jeste učinio svoje tek st ove uboj iti jima (pute m izo stavl ja nj a “komp likujućih” det alja) , a li na u štrb kom p le-tnije g predsta vl janj a nez av idne p ozi cije u k oj oj se pro sj ečni hrvats ki učeni k i učeni ca nala ze : stije šnjeni i z m eđu glob-alnih tr end ov a, koji ni su manje r azorni t i me što do la ze o dnekud d ru g o, i drž ave, ogrez le u k oru pciji, partijsk oj kul t uri, n aciona lnoj mitologi ji i simbi oz i sa cr kvo m. Ivan-čić izgle da sm atra, i možda z ai sta je ste tak o, d a su g lo balni trendovi i hrva ts ki d ru štveno -poli tički mil je tek hijera r-hij sk i različiti djel ov i j ednog t e is to g meg am e ha niz ma koji bi smo nazvali “poznim ka pi taliz mom ”, kom su mi mikrija i simulacija sa mouna pređen ja in he re ntne, ali to ne osporava či njenicu da živim o u nj emu. U t om sistem u neka djec a pohađ aj u š kolu i u nj em u će na jma nje još jedna generac ija st asa ti, t e možda ima smisla ra zm ot riti kako d jelovati l oka-ln o (ili jo š gore : unu ta r si s tem a samog), dok ga se n e zam-

350

Reč no. 83/29, 2013.

ijeni ne čim b oljim i praved ni ji m. U nedostatk u r evolucion arne ili kakv e druge s ile ko ja će p os to-jeći po red ak pr omijeniti il i ga i st resti iz gaća, zar je sasvim lišeno smisla djelovati u inkrementima? Ja tu nemam dilemu: uz rizik da zazvučim kao

Helen Lovejoy iz TV se ri ja la o Simp so ni ma, mo ram da is tak nem ka ko na svi je tu ima oko 2,4 mi li jar de ljud skih bi ća mla đih od 20 go di na, i ka ko čak i re la tiv no ma la po mje ra nja u fak to ri ma ri zi ka za ra zna obo lje nja (a kao što već na ve doh, go ja znost i pu še nje tu vo de ko lo po zlo kob no-sti uti ca ja) zna če du ži i bo lji ži vot za ve li ki broj njih. Pret po sta vljam da će Ivan čić po no vi ti ka ko je ova kav na čin raz mi šlja nja na pri mje ru Hr vat-ske obe smi šljen u star tu, ali mi slim da je ulog pre ve li ki – dje ca, dje ca, va pi He len Lo ve joy u me ni – e da bi se sve op ci je, čak i one ko je una-pri jed pri lič no smr de, jed no stav no ba ga te li sa le.

Ivan čić je, osim to ga, pro pu stio pri li ku da svoj sna žni i vi so ko ar ti ku li sa ni glas is ko ri sti za ne što vi še od jet ke di sek ci je hr vat ske zbi lje. Si-gu ran sam da bi autor nje go vog ka li bra uspio da pro na đe na či na da svo jim mla đim či ta o ci-ma i či ta telj ka ma – uz svo pra še nje po mi ni stru Jo va no vi ću i škol skom ustroj stvu – eks pli cit no i uvjer lji vo sta vi do zna nja ka ko će nji ho vo po-ro blja va nje od stra ne si ste ma bi ti tim kom plet-ni je što se vi še bu du na to va ri li ki lo gra mi ma, pa kli ma ci ga re ta i ne že lje nim trud no ća ma. (Jer eks pli cit no i uvjer lji vo se mo ra: pi sa nje ko je se do ti če zdra vlja pod li je že posebnim p ra vi lima .)

Ne žel im da budem ne pra vedan: sad j e j asno da Ivančić zaista ne p ropagira p uš en je , go jaznost i “građans ku neosv ije šć enost”, al i da nisam bi o usamljen u nerazumijevanju onog što je napisao potvrdili su, svaki na svoj način, i Dejan Ilić i Rastislav Din ić u sv ojim k om ent arima.

Odl oživš i, nad am se, ad acta o naj dio kon ver -zacije u kom se zaprav o nism o razum jel i i do-da tno po jasnivši mo j dio os tatka, o st aje mi jo š da se d ot aknem jednog moguć e mi nornog pi-tanja koje mi j e palo na pamet či taj ući Ivančić ev najnov ij i tek st, te da odgo vo ri m na j edan za ht je v. Pođimo r ed om.

Pret po stavljam d a ćem o se s lo žit i kako, čak i u država ma “poz nog kapitali zm a”, r azlike od države d o države nisu t riv ijalne: ići u školu ili jesti ha mburge r u Americi ni je isto što i ra di ti to i sto u Hrv atskoj ili Fin sk oj . Te se t ri d ržave raz likuj u po velik om b roju p a rame ta ra kojim a se društv a danas u po re đu ju, uk l jučujući o ne ko ji go vor e o kvalit et u naj os novnijeg o brazo-van ja (čita nje, matematika, n auk a) , ste pen u demokrat ič nosti, s lobodi medija i ste pen u koru pcije . Či ni mi se d a to komplik uj e disku-s iju na zanim lj iv n ačin. Kao što smo v idjeli, k ada govorim o o Balkanu, čak i naizg le d pro-gresi vne i ni cijat iv e kao što j e uvođenje z drav-st venog va spitan ja za sobom vu ku čitavu sil u implik acija ve zan ih za loka lit et, od posljedic a nedavni h ratova do još živahni h re fl eksa iz d oba jed noparti js ko g siste ma. Da li b i, međuti m, poziv na pobunu putem k on zum acije v iso-kokalorič nog sladoled a – maka r i preliveno g sa rkazmom, umjesto “gus tim čok ol ad nim pre-lje vom” – važio i za Finsk u, ukoliko bi se odlu-č ila da u ved e zdravstveno obrazovanje? (Ne znam da li je to već učinjeno.) Finska je, naime, praktično po svim in di katorim a ze mlja slobode , jed na kos ti, demokr atije i bog at stv a, uz veom a nizak st epe n korupcije i poredbeno nisku stopu gojazn osti (1 6 o dsto među odr aslim a, za razli-ku od Hrvats ke sa 23 odsto i SAD sa 34 o dsto ). Ovo ni je re toričk o, već stva rn o pitanj e, a od-

351

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

govor na n je ga bi, kao u nekoj vrsti ko ntr olnog eks pe ri menta, m og ao da osvije tli u k ojoj m jer i je Ivanč i ćev s ud o škol i kao “a utoritarnoj i nstituci-ji sa totali tarnim pr et enzijama” de ter minisa n geo grafijom i li čnim is kustvom.

Na kraju : Ivančić me je pita o, a povo dom mog p ominj anj a gojaz nos ti kao fak to ra ri z ika za me ntalne bo le sti, “da li će mentaln a obo l je-nja bit i potaknuta fi zičkom pri su tnošć u sala u lju ds kom orga nizmu i li traumatskim doži-vl jajem odstupanja od i de alnih proporcija ka-kve su nametnute u javnom diskursu”. Kao pr vo, treba reći da je interakcija dvo smjerna: go jaznost pov ećava ri zik od de presije (k ao na j raspros tr anjenij eg ment al nog obolje nja) i o br nuto. K ao drugo, kol iki je ta čn o udio fizioloških p r oc esa a k ol iki soci jal ne st igme u uticaju gojaznosti na razvoj depresije ne znam, ali fiziološka komponenta izgleda jeste pr isu-tn a : ma sno tkivo je, nai me, veom a akt ivno u luč enju sign al nih molekula (t zv . citok ina ) koji s u kar akterist ičn i za st re sna stanja i koji mogu, d ir ektno ili indirektno, da a ktivir aj u moždan e pr ocese k oji do dep re sije dovode.

Ovim misl im da sa m iscr pio ono št o sam ht io da ka že m povodom Ivančićevi h t eks tova; uko liko im a još neš to da doda, z av ršna r iječ mu sv akako p ri pa da. Tako đe, is kreno mu se za hvaljuje m na pažnj i koj u je uk azao mojo j kriti ci ; nije b ilo lako polemisati sa nekim čijem se intel ektu i društvenom angaž ma nu d ivite već p unih dvadeset godin a.

PRI ČA KAO S REDSTV O I PRIČA KA O CI LJ

Deja n I lić će se možda iznen ad iti (jer smatr a da je u ti ca j loših škola na moju sposobnost

rezonovanja očigledan), ali ja se sa gotovo svim iz njegovog najnovijeg teksta slažem: slažem se da je pri ča esen ci jal na, da ide pri je sve ga (da, i pri je po da ta ka), i da je ne za mjen ljiv sa sto jak u for mi ra nju sli ke stvar no sti (ne bih da za ma-ram dru štvo, ali eg zakt nih na uč nih po da ta ka ima i o to me). Osim to ga, po zna to je da do bar na ra tiv – ili još bo lje, do bra aneg do ta – če sto nad ma šu ju do bru ta be lu ili gra fi kon u po gle-du efekt no sti pre no sa po ru ke, bar kad je la ič ka pu bli ka u pi ta nju. Sla žem se i sa svi me što ka že Micha el App le o heg em onijskim o dn osima u o br azovanju, k aogod i s a time d a razni segmenti naučnog zd anja mogu po služiti kao podloga za p od mukli “skri veni kurik ulum”.

M eđuti m, ne zna m šta da zap očnem sa Il i ć e- v om, kako k až e, “prov okacijom”, po k o jo j je priča “j edino va žna”. S va kako se osjećam ispr ovociranim da primijetim kako j e, iako neopho da n, ona tako đe i boln o n edovo lj an us-lo v da se poj mi ono šta s mo i š ta na s okružuje . Tu ope t d ola zimo do problema provj er e težine iskaz a putem puštan ja njegovih im pli kacija u svijet i p osm at ran ja št a se sa nji ma dešava. Tek par opš te zna nih pri mj era: ( 1) Upo tr eba k ondoma i an tiretro vi ra lne terapije p red stavl j a p rimj er pri st up a priča + podaci , za hvaljuj uć i kojem je šire nje epidemi je AIDS- a prak-tično zaust av ljeno; sil ovanje dj ev ic a u po-jedinim djelovi ma Južne Af rike ka o sr edstvo borbe pr oti v iste bo lesti je pr imj er apl ikac ije pr iče – u ov om slu čaj u, magijsk og mišljenja – bez či njenične pr ovjere ; (2) Upot r eb a vje-š t ačkih đubriv a u pol jo privredi, kao jedan od ključnih faktora u kreiranju sadašnjeg izobilja hrane jeste priča + podaci; avanture Staljinovog ministra bi o lo gi je Tro fi ma Li sen ka, ko ji ni je

352

Reč no. 83/29, 2013.

vje ro vao u ge ne ti ku i vje štač ka đu bri va već u “tre ni ra nje” sje me na vla gom i hlad no ćom či me su mi li o ni osu đe ni na iz glad nji va nje, sa mo je pri ča i ni šta dru go; (3) Glo bal no oto plja va nje i ključ na ulo ga lju di u tom pro ce su, po no vo pri ča + po da ci; ne gi ra nje po me nu tog je sa mo pri ča, pod stak nu ta spon zo ri sa njem ra znih pse-u do struč nja ka od stra ne naft ne in du stri je; (4) Čas ana to mi je Da ni la Ki ša i nje go va od bra na pred su dom, pri ča + po da ci; Dra gan Je re mić i dru-štvo – pri ča, pri ča i je di no pri ča.

Još jed nu stvar je De jan Ilić po gre šno ra-zu mio: ja ne ape lu jem u ovoj na šoj di sku si ji na zdrav ra zum (ko ji me, ma ni rom zen uči te lja, pod u ča va da osta vim za so bom), već na upo-tre bu na uč nog me to da, ko ji je pre ma zdra vom ra-zu mu kraj nje sum nji čav i ko ji pod ra zu mi je va pro vje ru va lid no sti sva kog po je di nač nog ko ra ka na pra vlje nog pri iz vo đe nju za klju ča ka, ne za vi sno

od to ga ko li ko do bro pri ča zvu ča la. Mo žda po vje re nje ko je tom me to du po kla njam za i sta je ste re zul tat ra znih lo ših ško la ko je sam, ka ko Ilić sma tra, do bro sa vla dao, ali skre nuo bih mu pa žnju da na uč ni me tod ne slu ži sa mo u mo no to ne svr he aku mu li ra nja sta ti stič kih po da ta ka o fe no me-ni ma o ko ji ma zna mo ma lo ili ni ma lo, već je bio ne za mjenj ljiv u uz le ti ma ljud skog in te lek ta ka kvi su te o ri ja re la ti vi te ta, kvant na me ha ni ka i te o ri ja evo lu ci je, ko ji spa da ju, tvr do vje ru jem, u naj u bje dlji vi je pri mje re to ga šta su sve pri ča i po da ci u sta nju kad se udru že.

Na kra ju, još par pe ri fer nih pri mjed bi:Pr vo, do vo di ti u sum nju re zul ta te stu di ja

ko je po bi ja ju za klju čak do kog se do šlo pu kom ko gi ta ci jom ta ko što se pi ta “a ko je te stu di-je spon zo ri sao?” je, ka ko to Ame ri kan ci ka-žu, stav ljan je kola i spred konja: p o Ili ću, n ije

d akle problem u tome što je o n izveo n etača n zak lju ča k o ve oma va žnom aspek tu n aše di-skusije, v eć u to me ko j e fin ansirao stu dije čiji rezultati nj egov zaključak p ob ijaju . Mi slim d a intelektualna dos ljedno st i zisku je da Ilić taj put pređe sam – tj. pr očita pomenute s tu dije ako ga crv sumn je dovo lj no nagriza, obr az lo-ži za št o mis li da post oj i konflikt interesa, te p okuša da pronađe do kaze z a to, u kl jučujući ne do sljednosti u narativ u, kao što j e to e fektno urad io na primje ru srpskog Zako na o obr az-ova nju. U protivn om, m ogl o bi se zaključit i da je pitan je o spo nzorstv u tek m otka za r etori čki p reskok pr ek o činjenice da je on , koris t eći s e nevažno kojo m pričom, došao d o zaklj uč ka koji je, ponavljam, z a naš u di skusiju v eoma važa n, ali je t ako đe i veoma p okazivo net ač an.

D ru go, I li ć me takođe optužuje ( tač ni je, ne mene v eć o brazovni si ste m koji me je in tel ektualn o oblikovao, a č iji h sam tend en cija, kaž e velik od uš no , tek d obr onam jerni i ne-ho tični “ek sp onent”) z a korišt enje isk ljučivo teh ni čk ih kriterijum a, upotreblj iv ih is klj u-čivo ekspertima, u prič i o javno m zdra vlju i o bra zovanju, pa s e pita k o je građane H rvatske pitao da li im je važ nij a borba pr ot iv goj aznos-ti ili , rec im o, he pat iti sa. Ja pritom uo pše ne smatram d a n etehnič ke, tj. hum anis tičke discip lin e nemaj u poslovično mj esto z a st olom kad se razma traju stva ri od z dravs tve nog ili obra zo vn og znač aja , već se držim pokazivog e da bi sm o mogli d a provj eravamo va li dnost svakog kora ka u d iskus iji , kao š to sam već op isa o. Na-ž al ost, pr im je r koji Ilić koris ti da bi il ustro va o mo ju navod nu sklonost ka cirkul ar noj log ic i i nametan j u so ps tvenih te ma k ao jed in o rel e-vantnih preds ta vl ja još jed a n proi zvod ra zm iš-

353

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

lj anja neoptereć eno g činjen ic am a. Dilema gojazno st il i hepati ti s je, naime, la žn a: hepat it isi A i B s e suzb ij aju v akc ina cijom i opštim hi gijenskim m jer am a, dok se hepati tis C got ov o iskl jučivo pr en os i ne steri ln im iglama i oprem om za tr an sf uziju , te s e sto ga pr evenc ij a svodi na s teri lizaci ju pomenute o preme i kon tro lu doni ran e krvi. Dakle, preve nciju t ipova A i B oba vlj aju lje ka ri p ri rođenju i n a redov nim preg ledi ma, dok bi se o ti pu C moglo (m oralo, zapravo) razg ov arati na to m ne kakvom ča su z dravstv en og – kao i o gojaznos ti , uost al om, koja , t ek da p om enem, s a s tanoviš ta morta li teta, morbi diteta, efekta na kv al it et ži vot a i ekonom sk og tereta preds tav lja daleko , dal eko ve ći pro blem od sva tri hepa tit isa zajedn o, be z obzira n a to šta hr vatsko i li bilo ko je drug o jav no m nj enje o to me mislilo . (Za r ad oznal e: o zlou po tr eb i javno g mnjenja p od maskom d em okratiza cije dis kursa od st rane pseudostručnjaka, političara i medija, a prigodom pandemije svinjskog gripa 2009, pisao sam ovdje.) Đavo je uvi jek u de ta lji ma.

Tre će, Ilić ka že da se Ivan čić, za raz li ku od me ne, u svo joj ar gu men ta ci ji “ni je oslo-nio na sta ti sti ku, ne go se okre nuo eti ci. A u sfe ri eti ke i ina če ne ma mo kud ne go da pri ča mo pri-če.” Ne ka me se is pra vi ako gri je šim, ali eti ka – bar nje na nor ma tiv na i pri mi je nje na stra na – bi tre ba lo da pod ra zu mi je va pro su đi va nje mo ral ne is prav no sti iz bo ra. Da bi se, me đu tim, iz bo ri mo gli ade kvat no vred no va ti, po treb no ih je što bo lje upo zna ti, za šta su nam po treb ni i pri ča i po da ci. U kom pli ko va nom svi je tu u kom ži vi mo, usu dio bih se re ći – mno go, mno go po da ta ka.

I De ja nu Ili ću sam ve o ma za hva lan na pa žnji ko ju je po sve tio mo jim tek sto vi ma i tru du ko ji je ulo žio da obra zlo ži svo je i Ivan či će ve po zi ci je. Ja sam sva ka ko iz ovog raz go vo ra do sta na u čio te ću, kao i do sad, na sta vi ti da pre da no či tam nje go ve tek sto ve na Pe šča ni ku. Ovim se i iz ovog di je la po le mi ke po vla čim, i sa za do volj stvom mu pre pu štam za vr šnu ri ječ.

[Peščanik.net, 2. 8. 2012.]

O PRIČAMA I ZNANJIMAALEKSANDAR BAUCAL

Po če la je još jed na škol ska go di na. Do bar tre nu tak da se ob no vi debata o obrazovanju koja se preko leta vodila na sajtu Peščanika. Bilo je pravo osveženje tokom toplih letnjih dana čitati ozbiljne razgovore o obrazovanju praćene zabavnim dosetkama. (Postoje verovatno brojna svedočenja, doduše trenutno nepozna ta is tra ži va či ma, na ka kvim sve me sti ma i u ka kvim sve po za ma se pra ti la ova de ba ta.) Osta vlja ju ći po stra ni broj ne za vo dlji ve i za pa lji ve te me ko je pred sta vlja ju sjaj ne pe calj ke za na slov ne stra-ne dnev nih no vi na (ti pa uče nik mal tre ti rao na stav ni ka ili na stav nik mal tre ti rao uče ni ka), uče sni ci su se ba vi li va-žnim pi ta nji ma – za što je po sto je će sta nje za bri nja va ju će i šta tre ba da se ura di.

Jed na od te ma ko ja je bi la pred met raz go vo ra ti ca la se zna ča ja pri ča i struč nog zna nja u vo đe nju obra zov ne po li ti ke. Mo ja na me ra je da, u post po le mič kom i do ne kle na iv nom to nu, obra zlo žim svoj stav da su i pri če i struč no zna nje neo p hod ne za uspe šnu obra zov nu po li ti ku. To va-ži po seb no u si tu a ci ja ma, po put ove sa da u Sr bi ji, gde su svi uče sni ci ne za do volj ni – uče ni ci ma je ško la ne do volj no smi sle na, ne do volj no ih an ga žu je, i sto ga im je do sad-na; ro di te lji ma je iz vor ve li kih bri ga – da ne spo mi nje mo vre me ko je po sve ću ju ra du sa svo jom de com (ako ima ju vre me na), pla ća nje pri vat nih ča so va (ako ima ju do volj no pa ra); na stav ni ci su ne za do volj ni uslo vi ma u ko ji ma ra-de i ne do volj nim po što va njem svo je pro fe si je; di rek to ri ško la su ne za do volj ni jer se na la ze iz me đu svo jih ko le ga na stav ni ka i Mi ni star stva; struč nja ci su ne za do volj ni jer sma tra ju da zna ju šta i ka ko mo že bi ti bo lje, ali ih sla bo ko slu ša; po slo dav ci su ne za do volj ni jer su oni ko je za-po sle ne do volj no spo sob ni za po slo ve ko je tre ba da ra de, pa mo ra ju da ula žu znat na sred stva da ih ospo so be; i ta ko re dom. Ne ko bi mo gao da po mi sli, no šen kul tu rom ci-ni zma, da je je di no Mi ni star stvo za do volj no po sto je ćim sta njem u obra zo va nju, pro stom či nje ni com što se na la ze

356

Reč no. 83/29, 2013.

u po zi ci ji ko ju mno gi sma tra ju moć nom. Me-đu tim, ni Mi ni star stvo ne mo že bi ti za do volj no jer obra zo va nje ni je ni dru štve ni ni po li tič ki pri o ri tet te sto ga ima pa ra sa mo za pu ko odr-ža va nje obra zov nog si ste ma. U ta kvim uslo vi ma je te ško po kre nu ti i re a li zo va ti ve li ke pro me ne ko je bi pro me ni le lo šu bes ko nač nost, a vre me do sle de ćih iz bo ra ne u mit no te če.

Pu no je ne za do volj stva i me đu sob nog ne-po ve re nja, a ma lo na de (da ne spo mi njem po-zi tiv ne stra sti). Za to su nam po treb ni i pri če i zna nje.

Pri če su nam va žne jer su one osnov ni na-čin ka ko za jed ni ca gra di zna če nje, smi sao, oče-ki va nja i per spek ti vu. Po mo ću pri ča mo že da se stvo ri za jed nič ko raz u me va nje i pru ži na da ko ja će po kre nu ti raz li či te ak te re da uči ne ono što mo gu i što je do njih. Po mo ću pri ča za jed ni ca tre ba da do đe do ši ro kog kon sen zu sa o pi ta-nji ma kao što su: Za što je na ma obra zo va nje va žno? Šta je smi sao obra zo va nja? Šta mi kao za jed ni ca i dru štvo oče ku je mo od obra zo va nja i šta smo sprem ni da ura di mo za obra zo va nje, što bi se re klo, “na še de ce”? Na pri mer, da li že li mo da obra zo va nje bu de me sto gde se no ve ge ne ra ci je upo zna ju uglav nom sa iza bra nim i va žnim na uč nim zna nji ma iz raz li či tih di sci-pli na (Ko jih di sci pli na? Za što baš tih, a ne ne kih dru gih?), ili pak že li mo da obra zo va nje obez be di da no ve ge ne ra ci je de ce po sta nu “do-bri”/”in te gri sa ni” – ili ko jim god ter mi nom da to opi še mo – čla no vi za jed ni ce. (Šta zna či bi ti “do bar” ili “in te gri san” član za jed ni ce ili bi lo ko ji dru gi pri dev da se ko ri sti? Po če mu su oni slič ni, a po če mu sve mo gu da se raz li ku ju? Ko-ji iden ti tet ili iden ti te ti će se pro mo vi sa ti, a ko ji će se pre ćut ki va ti ili čak gu ši ti i ućut ki va ti?) Da

li že li mo da ih pri pre mi mo da ži ve u dru štvu ona kvom ka kvo je ovo sa da šnje ili že li mo da ih pri pre mi mo za ne ko dru štvo ko jem te ži mo kao za jed ni ca? (Da li zna mo ka kvom dru štvu te ži-mo? Ko i ka ko je to od lu čio? Da li u nje mu ima me sta za sve ili će ne ki bi ti vi še jed na ki u ve li koj ili još ve ćoj me ri?) Da li že li mo da obra zo va nje ospo so blja va de cu da bu du uspe šna u sa da šnjem dru štvu ili u dru štvu u ko jem će ži ve ti za 20 go di na ka ko bi, iz me đu osta log, bi li spo sob ni da za ra de na ših 13, 14 ili 15 pen zi ja go di šnje? (Ka ko an ti ci pi ra mo nji ho vu bu duć nost? Ko je su to spo sob no sti, zna nja, sta vo vi i vred no sti ko ji će bi ti po treb ni nji ma i na šim pen zi ja ma?)

Naj lak še je re ći da ho će mo da obra zo va nje uči ni za nas sve to i još po ne što, ali po što su re sur si ogra ni če ni tre ba na pra vi ti iz bo re i pri-o ri te te. Pu no je pi ta nja i iz bo ra ko je tre ba na-pra vi ti, a oni zah te va ju raz go vo re, de ba te, uče-šće ra zno vr snih gla so va i per spek ti va, tj. pri če ko je će for mu li sa ti smi sao i zna čaj obra zo va nja i od re di ti pra vac u ko jem že li mo da ga me nja-mo. U pro ce su tra ga nja za od go vo ri ma na ova pi ta nja va žni su svi gra đa ni i gra đan ke, svi ko ji se na la ze u istom čam cu. (Ne znam da li mi se me ta fo ra čam ca na met nu la zbog Vik to ra Ivan-či ća ili za to što je to onaj po slo vič ni ča mac, ali za da lju pri ču to ni je pre sud no.) Struč nja ci za obra zo va nje su, ta ko đe, uklju če ni jer su čla no-vi za jed ni ce, ali po što se ra di o vred no sti ma i vred no snim iz bo ri ma, nji ho vo struč no zna nje ni je pre sud no – mo že da po mog ne oko ne kih iz bo ra, ali mo že i da za ve de. Ako se vra ti mo na po če tak de ba te o obra zo va nju ko ja se vo di la na saj tu Pe šča ni ka, on da se pi ta mo da li po sto ji dru štve ni i in di vi du al ni in te res da se obra zo-va nje ba vi zdrav stve nim od go jem i, ako po sto ji,

357

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

za što tre ba da se ba vi ovim od go jem, u kom smi slu, na ko ji na čin, i šta tre ba iz be ći? Na rav no da o ovim pi ta nji ma tre ba da se iz ja sni i cr kva kao i svi dru gi, a šta će na kra ju iza ći kao re zul tat te de ba te, kao od go vor oko ko jeg je po stig nut ši ri kon sen zus, to je te ško re ći. I da za tre nu tak za bo ra-vi mo na stvar nost, na rav no da po li ti ča ri ko ji su iza bra ni da upra vlja ju čam cem u ko jem svi ži vi mo i da do no se raz ne vred no sne od lu ke u na še ime (pod uslo vom da se ukla pa ju u vred no sti ko je su pro kla mo va li to kom pred iz bor ne kam pa nje), tre ba da do ne su kraj nju od lu ku kon sul tu ju ći pred-stav ni ke raz li či tih za in te re so va nih stra na. A sad da se, ipak, vra ti mo u stvar nost; kao što je Vik tor Ivan čić sli ko vi to ob ja snio – pro blem je ka da po sto ji ve li ko ne po ve re nje u dru štvu, a po seb no pre ma po li ti ča ri ma. On da sve po sta je te že i ne re ši vo, jer je ve ro vat ni je da će raz go vor do ve sti do po de la, a ne do bo ljeg raz u me va nja i kon sen zu sa. Za to je pr va ide ja ko ja mno gi ma pad ne na pa met, ka da ču ju za ne ku no vu ini ci ja ti vu ko ja do la zi sa ko mand nog mo sta čam ca – ko li se u to ugra dio i ko je to is ko ri stio da se bi obez be di ko rist na ra čun op šte šte te? Ka ko u ta kvim uslo vi ma od go vo ri ti na go re ski ci ra na pi ta nja i ima ti ose ćaj da smo ostva ri li za jed nič ko raz u me va nje i kon sen zus? Opet pri čom i pri čom i pri čom…

Za što nam je po treb no struč no zna nje? Kao što sam već re kao ra ni je, struč no zna nje mo že da po mog ne u de ba ti o va žnim vred no snim od lu ka ma, ali ono po sta je su štin ski va žno ka da zna mo u kom prav cu ho će mo da raz vi ja mo obra zo va nje. Ka da zna mo u kom prav cu že li mo da pu tu je ča mac na ko jem ži vi mo, on da su nam po treb na struč na zna nja (obra zov nih struč nja ka, ali i dru gih). Ona tre ba da nam po mog nu da osmi sli mo na čin na ko ji se mo že ostva ri ti po sta vlje ni cilj, da bi smo do plo vi li do nje ga. Ako na čam cu ne ma onih ko ji će po kre nu ti i odr ža va ti mo to re, onih ko ji će odr ža va ti kurs, kao i dru gih struč nja ka, mo žda po sto ji iz ve sna mer lji va ve ro vat no ća da će mo sti ći na že lje no me sto, ali da le ko je ve ro vat ni je da će mo za lu ta ti no še ni ne pred vi di vim stru ja ma.

Za to su nam po treb ni i pri če i struč no zna nje – da se do go vo ri mo o to me gde že li mo da stig ne mo, i da stig ne mo ot pri li ke ta mo gde smo se do go vo ri li.

[Peščanik.net, 7. 9. 2012.]