RANA DIJAGNOZA AUTIZMA

Prof. dr Nenad GlumbiFakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd

Nekoliko empirijskih injenicaPrvi simptomi autizma nekada se javljaju u osmom mesecu ivotaRoditelji se gotovo nikada ne obraaju za savet pre 18. meseca ivota njihovog detetaDefinitivna dijagnoza autizma retko se postavlja pre etvrte godineRana detekcija i rana intervencija pozitivno utiu na ishod autistinog poremeaja

Da li dijagnoza moe da bude prerana?Postoji strah od etiketiranja.to je dijagnoza ranije postavljena mogunost greke je vea, ali...

Istraivanja pokazuju da deca, dijagnostikovana u drugoj godini ivota, po pravilu zadravaju dijagnozu autizma i kasnije.

Prednost rane dijagnostikeUslov za ranu intervenciju i, samim tim, bolju prognozuPorodica bolje razume deteIekivanje dijagnoze poveava stresRana dijagnoza daje porodici priliku da se bolje upozna sa prirodom poremeaja.

Tekoe u postavljanju rane dijagnozeDijagnostiki kriterijumi za autizam ICD-10 i DSM-IV-TR retko se opaaju u prvoj godini ivotaVarijabilnost simptomaNespremnost roditelja da se suoe sa problemom

Simptomi autizma u prvoj godini retrospektivna studija (Ivona Milai, 2004/2005)Poremeaj spavanjaAbnormalan kontakt oimaPoremeaj ishraneNezainteresovanost za igrakeNeobian stav telaNe odaziva se na imeAverzija prema dodiruZainteresovanost za odreene senzacije

Simptomi autizma u drugoj godini retrospektivna studija (Ivona Milai, 2004/2005)Slab razvoj govora ili regresija govoraLoe socijalne interakcijePojava rutina i ritualaTantrumi, plakanjeAgresivno ponaanjeStereotipni pokreti i stereotipna interesovanjaNedostatak imitacijeHiperaktivnostNedostatak korienja gestova

Nedostatak retrospektivnih studijaZavise od seanja, a priseanje je pod uticajem dogaaja koji su usledili

Nedostatak prospektivnih studijaPotrebno je da inicijalni uzorak bude izuzetno veliki kako bi se osigurala pojava poremeaja niske prevalencije u inicijalnom uzorku

Prvi znaci autizma video snimciNe pokazuje objekteNe koristi kaiprstNe gleda u drugeNe usmerava panju na zvuk svoga imenaEkscesivno stavlja predmete u ustaIspoljava averziju prema socijalnom dodiruIgra je stereotipnaNeobian poloaj tela i delova telaFiksira pogledom pojedine predmeteLice je hipomimino

Nedostaci analize video-snimakaNeujednaen kvalitetDeca nisu stalno snimana, tako da najvaniji oblici ponaanja moda nisu registrovani

Instrumenti za ranu detekciju autizma CHAT M-CHAT CHAT-23

CHAT CHECKLIST FOR AUTISM IN TODDLERS

ta je CHAT?CHAT je skala za ranu detekciju autizma. Deli se na odeljak A (pitanja za roditelje) i odeljak B (pitanja koja popunjava ispitiva). Autori su Baron-Cohen S., Allen J. i Gillberg C, 1992.

Pitanja za roditeljeDa li Vae dete voli da se ljulja ili da se dri na kolenu? (igre bez pravila)Da li Vae dete pokazuje interesovanje za drugu decu? (socijalna interesovanja)Da li Vae dete voli da se penje po stvarima, kao to su stepenice? (motorni razvoj)Da li Vae dete voli da se igra murke ili neke druge igre skrivanja? (socijalna igra)Da li se Vae dete ikada pretvara, npr. da kuva aj koristei igraku ili se igra drugih kobajagi igara? (simbolika igra)

Pitanja za roditeljeDa li Vae dete ikada koristi kaiprst da ukae ili da zatrai neto? (protoimperativno pokazivanje)

Da li Vae dete ikada koristi kaiprst da pokae interesovanje za neto? (protodeklarativno pokazivanje)

Da li Vae dete moe na odgovarajui nain da se igra malim igrakama, a ne samo da ih stavlja u usta ili da ih baca? (funkcionalna igra)

Da li Vae dete ikada donosi igrake samo da bi Vam ih pokazalo? (zajednika panja)

Pitanja za doktoraDa li tokom sastanka dete uspostavlja sa Vama kontakt oima?Pridobite detetovu panju. Zatim usmerite prst ka nekoj igraki u drugom delu sobe i recite: Vidi, tamo je... (navedite igraku). Posmatrajte detetovo lice. Da li dete usmerava pogled preko sobe da bi videlo ta pokazujete?

Pitanja za doktoraPrivucite detetovu panju. Zatim mu dajte igrake, kao to su oljica za aj i ajnik, a zatim upitajte: Da li bi mogao da sipa aj? Da li se dete pretvara da sipa aj, da ga pije i sl.?Postavite detetu pitanje: Gde je svetlo? ili Pokai mi svetlo. Da li dete pokazuje svojim kaiprstom na svetlo?Da li dete moe da pravi kulu od kockica? (Ako je odgovor pozitivan, koliko kockica koristi?)

Epidemioloko ispitivanjePrimenom CHAT-a nedvosmisleno je utvreno da neuspeh na tri kljuna ajtema (protodeklarativno pokazivanje, simbolika igra i upravljanje pogleda ka pokazanom predmetu) predstavlja jasan indikator mogue pojave autizma.

Baird et al., 2000Praenjem 16 235 dece na uzrastu od 18. meseci pokazano je da je specifinost ovog testa izuzetna, ali da je senzitivnost neprihvatljivo niska (20% do 38%).

M-CHAT (Robins et al., 2001)23 ajtema koja popunjavaju roditelji odgovorom sa da ili nenamenjen skriningu na uzrastu od 16. do 30. mesecanamenjen je i za identifikaciju PDD-NOS

Rezultati prvih evaluacijaSenzitivnost 0,87Specifinost 0,99Mo pozitivne predikcije 0,80Mo negativne predikcije 0,99

Kritini ajtemi M-CHATZainteresovanost za drugu decuProtodeklarativno pokazivanjeDonoenje predmeta roditeljima u cilju pokazivanjaImitacijaReagovanje na imePraenje tueg pokazivanja

CHAT-23 (Wong et al., 2004) Prevod na kineski Izmena sistema bodovanja Dodatak 5 opservacionih ajtema Dvostepena evaluacija

Zakljuna razmatranjaPotrebno je:dalje ispitivanje psihometrijskih karakteristika skrining instrumenataprocenjivanje mogunost upotrebe navedenih skala u razliitim kulturamadefinisanje preciznog sistema za ranu detekciju poremeaja autistinog spektra