66.Polozaj i ustavna pozicija Narodne skupstine

Ustavom 1990.godine Srbija je konstituisana kao demokratska drzava svih gradjana zasnovana na

slobodama i pravima coveka i gradjanina, na vladavini prava i socijalnoj pravdi. Ustav je promovisao

organizaciju vlasti na principu podele vlasti uz postovanje politickog pluralizma. Iako je zestoko

kritikovan, ovaj ustav je trajao sve do 2006.godine kada Srbija dobija novi Ustav koji je u osnovi zadrzao

organizaciju vlasti na primcipima meke podele vlasti.

Ustavna pozicija NS

Ustav iz 2006. je promovisao princip podele vlasti tako da uredjenje vlasti pociva na podeli vlasti na

zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. Odnos ove tri grane vlasti zasniva se na ravnotezi i medjusobnoj

kontroli. Republika Srbija je je Ustavom obavezna da uredjuje i obezbedjuje niz pitanja koja su ustavom

nabrojana u 17 celina: suverenost, nezavisnost, teritorijalna celokupnost i bezbednost, medjunarodni

polozaj, zastita sloboda i prava coveka i gradjanina, ekonomija, jedinstveno trziste, zastita svih oblika

svojine, sistem radnih odnosa, zastita i unapredjivanje zivotne sredine…

Ustav je odredio delokrug rada i nadleznosti Narodne skupstine, broj poslanika, principe izbora, mandate,

redovna i vanredna zasedanja, izbor predsednika i potpredsednika, kao i odnose sa organima egzekutive-

predsednikom Republike i Vlade.

Narodna skupstina Republike Srbije je jednodomno predstavnicko telo koje sacinjava 250 poslanika

koji se biraju na neposrednim izborima tajnim glasanjem. Narodni poslanici su predstavnici gradjana sa

mandatom na 4 godine. U nastojanju da spreci praksu trgovine mandatima-odnosno prelaska poslanika iz

jedne u drugu partiju-ustavotvorac je predvideo mogucnost po kojoj narodni poslanik slobodan da

neopozivo stavi svoj mandate na raspolaganje politickoj stranci na ciji je predlog izabran za narodnog

poslanika. Time je fakticki slobodni mandat zamenjen vezanim, stranackim mandatom i verifikovana

praksa uzimanja blanko ostavki. Poslanici uzivaju Ustavom garantovan imunitet neodgovornosti i

imunitet nepovredivosti.

Izborne nadleznosti NS:

- bira Vladu, kontrolise je i odlucuje o prestanku mandata Vlade i ministara

- bira i razresava sudije Ustavnog suda

- bira predsednike sudova, sve javne tuzioce i sudije

- bira i razresava guvernera Nardone banke Srbije

- bira i razresava Zastitnika gradjana(ombudsman)

ostale nadleznosti:

- donosi i menja Ustav

- odlucuje o promeni granica

- raspisiuje republicki referendum

- potvrdjuje medjunarodne ugovore

- odlucuje o ratu i miru i proglasava ratno i vanredno stanje

- donosi zakone i druge opste akte

- usvaja budzet i zavrsni racun

- daje amnestiju

Narodna skupstina pokrece postupak opoziva sefa drzave inicijativom pred Ustvanim sudom,

kojom se predsednik Republike tereti za povredu Ustava.

67.Odnos Narodne skupstine i predsednika Republike

Ustav RS operacionalizovao je izvrsnu funkciju na principu bicefalne egzekutive olicene u predsedniku

Republike, s jedne strane i Vladi, sa druge strane.

Predsednik Republike bira se neposredno od strane gradjana sa mandatnim periodom od 5 godina i

ogranicenjem izbora na 2 puta. On:

- Narodnoj skupstini predlaze mandatara za sastav Vlade, na osnovu misljenja parlamentarne

vecine

- ukazom proglasava zakone

- predlaze kandidate za predsednike i sudije Ustavnog suda

- daje pomilovanja, dodeljuje odlikovanja i priznanja

- proglasava neposredne ratne opasnosti

- raspolaze funkcijama u oblasti rukovodjenja oruzanim snagama…

- Suspenzivni veto, pravo raspustanja NS i ovlascenja u oblasti vanrednog i ratnog stanja

Tvrdilo se da ustav omogucava predsedniku Republike vrsenje ustavotvorne i zakonodavne vlasti, sto

remeti ravnotezu vlasti i NS dovodi u podredjenu poziciju. Uzrok za takve tvrdnje nalazen je u pravu

suspenzivnog veta i pravu raspustanja NS cime ona ostaje nezasticena od moguce “samovolje”

predsednika Republike. Naime, predsednik Republike po Ustavu iz 1990.godine, mogao je da raspusti NS

ali iskljucivo na obrazlozen predlog Vlade. Raspustanjem NS automatski je prestajao i mandate Vlade, a

izbori za novi saziv NS odrzavali su se u roku od 60 dana.

Ustav iz 1990. kritikovan je i sto nije obezbedio uravnotezenje odnosa izmedju dva dela bicefalne

egzejutive- predsednika Republike i Vlade-odnosno nije predvideo instituciju premapotpisa. Vlada kao

najcesci predlagac ocekuje da njen predlog bude usvojen oslanjajuci se na parlamentarnu vecinu. Tvrdnje

da se radi o semiprezidencijalizmu su podupirane posebno delokrugom ovlascenja predsednika

Republike gde on raspolaze ustavnim ovlascenjima da utvrdjuje postojanje ratne opasnosti ili proglasava

ratno stanje, ali iskljucivo u uslovima kada se ne moze sastati NS, a i tada je ogranicen pribavljanjem

mislenja predsednika Vlade.

Po Ustavu iz 2006. godine Predsednik Republike moze vratiti NS izglasan zakon na ponovno

razmatranje i da obrazlozi zasto to cini, u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno 7 dana

ako je zakon izglasan po hitnom postupku. NS mora ponovo zakon mora ponovo izlgasati 2/3vecinom.

Predsednik je obavezan da proglasi ponovo izglasan zakon, a ukoliko to propusti da uradi, ukaz o

proglasenju donece predsednik NS.

Ustavotvorci su 2006.godine propustili da premapotpisom oslabe poziciju Predsednika Republike.

78. Odnos Narodne Skupstine i Vlade

Vlada i svaki njen clan odgovaraju za svoj rad NS koja ih bira vecinom ukupnog broja narodnih

poslanika. Vlada je neposlanicka , za razliku od Ustava iz ‘90.god.

NS raspolaze punim kapacitetom za kontrolu rada Vlade, od poslanickog pitanja preko interpelacije do

postupka glasanja o poverenju Vladi. NS moze izglasati nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom clanu

na osnovu inicijative koju mora da podrzi najmanje 60 poslanika. Odluka o razresenju je doneta ako je za

nju glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika. Vlada kojoj je mandate prestao raspustanjem NS

ostaje na duznosti do izbora nove vlade.

Vlada:

- Raspolaze uredbodavnim ovlascenjima, ali ne sa zakonskom snagom

- Predlaze plan razvoja, prostorni plan, budzet i zavrsni racun

- Ima pravo zakonodavne inicijative; moze da predlaze zakone, druge propise i opste akte

- Ima pravo da se prva izglasi o zakonodavnoj inicijativi koju je pokrenuo drugi predlagac

Pozicija Vlade prema NS i obratno, odgovara rezimu parlamentarne vlade. Ona se posebno ogleda u

mogucnosti vlade da pokrene inicijativu za raspustanje NS preko predsednika Republike. Raspustanjem

NS prestaje i mandate Vlade, tako da ovaj mehanizam ne sadrzi mogucnost zloupotrebe od strane izvrsne

vlasti.

68.Konstituisanje i raspustanje Narodne skupstine

Novi saziv NS, odnosno novi legislaturni period zapocinje prvom – konstitutivnom- sednicom.

Konstitutivnu sednicu saziva predsednik NS u prethodnom sazivu, tako da se odrzi najkasnije 30dana od

proglasenja konacnih rezultata izbora. U okviru konstituticne sednice vrsi se verifikacija mandata

narodnih poslanika, izbot predsednika i potpredsednika NS, obrazuju poslanicke grupe i konstituisu stalni

odbori NS. Potvrdjivanje mandata odviaj se uporednim sravnjivanjem izvestaja Republicke izborne

komisije i uverenja o izboru poslanika. Taj posao vrsi troclana komisija koju bira NS vecinom prisutnih.

O izvestaju se ne glasa, nego predsedavajuci konstatuje kojim poslanicima su verifikovani mandate,a koji

zahtevaju dalju proveru. Ustav iz 2006.godine propisao je da se NS smatra konstituisanom kada se

verifikuju mandate najmanje 2/3 poslanika. Cinom potvrdjivanja mandata narodni poslanici sticu prava i

duznosti u NS.

Ovim aktom nije zavrseno konstituisanje NS. Taj proces se nastavlja izborom predsedniak i

potpredsednika. Predsedniak po pravilu predlaze skupstinska vecina, a Poslovnik kao uslov navodi

najmanje 30 poslanika. Pre prelaska na glasanje NS odlucuje da l ice se glasati javno ili tajno. Javno se

glasa prozivkom poslanika, a tajno glasackim listicima. Za predsednika NS izabran je onaj kandidat koji

dobije vecinu glasova prisutnhih poslanika. Potpredsednici NS kadniduju se i biraju po istovetnom

postupku. Na predlog predsedniak imenuje se sekretar NS. U roku od 7dana obrazuju se poslanicke grupe

i konstituisu radna tela NS.

Raspustanje NS

Ustav RS predvideo je 4 situacije kada se moze raspustiti NS – jedna fakultativna, a 3 su obavezujuce.

1. Prva se ogleda u ustavnom ovlascenju predsednika da moze da odluci da se NS raspusti na

obrazlozen predlog Vlade. Predsednik je potpuno autonom u svojoj odluci. U dosadasnjoj praksi

to se koristilo ’92.godine kada je predsednik Republike Slobodan Milosevic raspustio NS II

legislature u toku rasprave o poverenju Vladi, i 2003. Kada je Vlada Zorana Zivkovica ostala bez

skupstinske vecine raspadom koalicije DOS.

2. Predsednik Republike ima ustavnu obavezu da raspusti NS u 3 precizno odredjene situacije:

- Ukoliko u roku od 90dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu

- Ako NS izglasa nepoverenej Vladi, a u roku od 30dana ne izabere novu

- Ako predsednik Vlade podnese ostavku, a NS u roku od 30dana ne izabere novu Vladu

NS ne moze biti raspustena ukoliko proglaseno vanredno ili ratno stanje i ukoliko je pokrenula postupak

izglasavanja nepoverenja Vladi.

70.Karakter slobodnog mandata

Poslanici uzivaju slobodan mandat mada Ustav nije eksplicitan po tom pitanju. Karakter slobodnog

mandata doveden je u pitanje sve vecom dominacijom politickih stranaka(pratiokratija) i uvodjenjem

proporcionalnog izbornog sistema 1992.godine.

Uvodjenjem proporcionalnog izbornog sistema u izborno pravo ’92.godine uvodi se novi razlog za

prestanak poslanickog mandata kroz formu isptupanja iz politicke stranke. Ovo je vazilo sve do

1997.godine kada je prosireno razlogom – iskljucivanjem iz politicke stranke kao uslovom za

prestanak mandata.

Veoma cesto su bile do ove izmene “blanko ostavke” koje su kandidati potpisivali stranci prilikom

nominacije. Ta ostavka je aktivirana naknadno zbog nepozeljnog delanja kandidata. Izmenama izbornog

sistema ‘97.god. blanko ostavke su potisnute jer su stranke tada po novom zakonu mogle da iskljuce

poslanika. Izborni zakon ’97.godine uneo je jos jednu izmenu i prosirio razlog za prestanak mandata u

slucaju brisanje stranke ili koalicije iz registra nadleznog organa.

Ustavom 2006. Slobodan mandat se pretvorio u vezani stranacki mandat –poslanik je duzan pod

odredjenim uslovom da neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politickoj stranci.

Sticanje i prestanak mandata

Poslanici sticu mandate cinom verifikacije u formalno-pravnom smislu, a verifikacija se vrsi na prvoj

konstitutivnoj sednici NS. Potvrdjivanje mandata sporovodi se u roku do 30dana od dana odrzavanja

izbora na osnovu uverenja RIK-a. Izvestaj RIK-a je pravni osnov nominacije poslanika. Nju vrsi

komisija od 3 clana, koje imenuje NS, i koje izdaje legitimaciju poslaniku na osnovu cega on uziva

imunitetska prava. Mandate poslaniak traje 4 godine i moze biti produzen iz dva razloga: dok traju

vanredno i ratno stanje.

Prestaje iz sledecih razloga:

- gubitkom jednim od uslova za sticanje pasivnog birackog prava

- nastupanjem nespojivosti funkcije

- pravosnaznom presudom na bezuslovnu kaznu zatvora od 6meseci po cemu prestaje poslanicki

mandate

71.Imunitet poslanika –sukob interesa

Poslanici uzivaju dva imuniteta: neodgovornosti i nepovredivosti. Imunitetska zastita traje od dana

verifikacije do dana prestanka parlamentarnog mandata.

Imunitet neodgovornosti je materijalni jer stiti za izrazeno misljenje, glasanja u NS. On ne moze biti

kasnjen ili zatvoren za ono sto je izrekao za skupstinskom govornicom. On je apsolutan, poslanik ni

posle isticanja mandata ne moze biti pozvan na odgovornost. Parlamentarna neodgovornost ne obuhvata

zastitu izvan NS.

Imunitet nepovredivosti se odnosi na zabranu pritvaranja, lisavanje slobode i vodjenja krivicnog

postupka bez odobrenja NS. Izuzetak je ako se poslanik zatece u vrsenju krivicnog dela za koje je

zaprecena kazna od 5godina. U slucaju da se poslanik nije pozvao na imunitet nepovredivosti NS moze

dag a aktivira i tako oslobodi ga ako je pritvoren. Isto tako ako je pokrenut krivicni postupak on se mora

obustaviti na osnovu dejstva odluke NS.

Imunitet neodgovornosti je jaci po dejstvu od imuniteta nepovredivosti. Drugi imunitet nije apsolutan.

Posle mandata poslanik je ponovo dostupan organima gonjenja ili sudskim.

Sukob interesa

Poslanik vrseci svoju funkciju moze doci u sukob interesa na raznim poljima. Upravo zato je ustanovljen

aksiom da poslanici na pocetku svog mandata daju izjavu o imovinskom stanju, cime se pokusavaju

spreciti potencijalni sukobi interesa. Donet je Zakon o sprecavanju sukoba interesa, sto predstavlja

harmonizaciju naseg pravnog sistema sa politickim sistemom EU. Tako je poslanik duzan da prijavi

imovinu i prihode kako svoje tako i bracnog duga i krvne srodnike u prvoj liniji. Republicki odbor za

resavanja o sukobu interesa resave ove poslove.

72.Skupstinski funkcioneri- predsednik i potpredsednici

U unutrasnju organizaciju skupstine kao funkcioneri figuriraju predsednik i potpredsednici. Osim

predsednika, skupstina bira i 6 potpredsednika. Kandidata za predsednika moze da predlozi 30

poslanika. Predlozi se upucuju predsedavajucem koji o njima otvara pretres. U slucaju primene javnog

glasanja koristi se tehnika glasanja prozivkom dok se tajno glasanje vrsi glasackim listicima. Da bi

kandidat bio izabran za predsedniak NS on mora da dobije vecinu glasova pristunih poslanika.

Postupak izbora potpredsednika je identican izboru predsednika. 30 poslanika mogu da predloze onoliko

kandidata koliko se bira. U slucaju javnog glasanja moze se glasati prozivkom ali i dizanjem ruku. Za

potpredsednika su izabrani oni koji dobiju vecinu glasova. Mandat im moze prestati ostavkom i

razresenjem koje se sprovodi po pravilu koji vazi i za njihov izbor.

Osim potrpredsedniak bira se i sekretar koga predlaze predsednik NS. Njegov mandate traje do

konstituisanja NS u novom sazivu.

Predsednik skupstine :

- Stara se o primeni poslanika

- uskljadjivanju rada radnih tela

- predsedava sednicama

- menja predsednika Republike u slucaju privremene ili trajne sprecenosti sefa drzave da obavlja

svoju funkciju sve do izbora novog. Ustav 2006. kaze da to moze da traje 3 meseca i u tom

periodu se moraju raspisati izbori.

73.Odbori u Narodnoj skupstini

Skupstina funkcionise kao radni parlament. Odbori i komisije su pomocna radna tela i njihov zadatak

je da tehnicki ubrzaju i olaksaju skupstinsku raspravu.

U skupstini se vode racuna o srazmernoj zastupljenosti grupa u sastavu skupstinskih tela. Odbor moze da

funkcionise ako ima vise do polovine clanova utvrdjeno poslovnikom. Poslanik moze biti clan vise

odbora, zabranjeno je jedino clanstvo u odborima pripadnika Vlade.

Parlamentarno pravo priznaje dve vrste skupstinskih odbora - stalne odbore i anketne odbore.

Omoguceno je i formiranje pododbora. U skupstini je formirano 30 odbora i komisija. U odboru ima

ukupno 465 mesta. Sto znaci da poslanici mogu ucestvovati u radu u dva odbora. Posebnu politicku

vaznost imaju odbori- ustavni, medjunacionalni odnosi i dijaspora.

Obavestenje o datumu odrzavanja sednice se dostavlja 5dana pre odrzavanaj sednice. Saziva predsednik

odbora. Odluke se donose prostom vecinom. Odbori se odrzavaju ponedeljkom i petkom.

Odbor pretresa odredjene predloge zakona i drugih akata, amanadmane na akte i potom usvaja odluku

koju ce u formi izvestaja dostaviti skupstini.

Pored stalnih odbora postoje i ad hoc odbori. Radi se o anketnim odborima koji prikupljaju cinjenice i

informacije o pojedinim pojavama i dogadjajima, kako bi se poslanicima olaksalo donosenje odredjeno

odluke. Anketni odbor ne moze vrstiti istrazne i druge sudkse radnje. Kod anketnih odbora se zavrsava

podnosenjem izvestaja NS s predlogom mera za predmet za koji je ankentni odbor formiran. Formalno

prestaje sa radom danom odlucivanja o njegovom izvestaju. U njegovom radu mogu mu pomagati naucne

i strucne institucije.

74.Poslanicke grupe

Poslanicka grupa se formira 7dana od izbora predsednika. Mogu je obrazovati najmanje 5 poslanika.

Poslanicka grupa je vid politickog organizovanja u okviru NS. Takodje, i mehanizam preko kojeg se

obavlja funkcija koordinacije unutar zakonodavnog tela: raspored i broj mesta u odborima, dogovaranje u

vezi dnevnog reda sednica i rasporeda vremena predvidjenog za raspravu.

Postoje razliciti modaliteti kreiranja sastava poslanicke grupe:

1. da je obrazuju predstavnici jedne politicke partije

2. da je obrazuju predstavnici vise partija

3. poslanici razlicitih politickih partija ili nezavisni poslanici formiraju zajednicku poslanicku

grupu radi efikasnijeg delovanja u NS

Postupak formiranja grupe moze poceti posle dostavljanja kandidata kojima pripada mandate RIK-u u

roku od 15dana od strane predlagaca liste. Akt o formiranju poslanicke grupe potpisuje svaki kandidat

koji zeli da bude njen clan.

Poslanik moze da ne pristupi nijednoj poslanickoj grupi, sto je korespodentno slobodnom mandatu, ali

gotov das vi posmatraju formiranje poslanicke grupe kao tehnicki moment koji im omogucava aktiviniju

politicku poziciju.

Poslovnik NS utvrdjuje da shodno slobodnom mandatu poslanik moze da napusti poslanicku grupu i

pridruzi se nekoj drugoj. To je proizvelo praksu “transfera” poslanika. Predlozi su da se odredi period za

konstituisanje grupe i da se posle zabrani formiranje novih poslanickih grupa. Praksa formiranja novih bi

mogla u slucaju raskida ugovora. Onaj ko bi napustio grupu morai bi do kraja da ostane u statusu

nezavisnog kandidata.

Ostavljena je mogucnost da poslanicka grupa u toku skupstinske sednice odredi jednog svog clana koji ce

je predstavljati po tacki dnevnog reda o cemu predsednik grupe u pisanoj formi obavestava predsednika

NS.

75.Parlamentarni kalendar

Legislatura zapocinje formalno odrzavanjem konstitutivne sednice koju saziva predsednik NS iz proslog

saziva.

Ustavom su utvrdjena dva perioda zasedanja koja traju najduze 90dana. Prvo zasedanje pocinje prvog

radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru. Vanredno zasedanje se moze zakazati

na zahtev 1/3 poslanika ili Vlade sa unapred utvrdjenim dnevnim redom. Dnevni red se bez saglasnosti

predlagaca ne moze menjati. Poslanicka pitanja se mogu postaviti ako se predlagac saglasi.

Sednice se odrzavaju utorkom, sredom i cetvrtkom u period od 10 do 18h. Ponedeljkom i petkom su

odbori. Predsednik NS ima pravo da odredi dan za glasanje, ali on ovo ne moze da odredi bez razgovora

sa poslanickim grupama.

Sednice NS

O sazivu skupstinskih sednica se stara predsednik NS. Poslanici dobiaju obavestenje o sazivu NS 7dana

ranije.

Dnevni red se smatra usvojenim prisustvom 126 poslanika. Pre usvajanja poslanici se izjasnjavaju da se

pojedine tacke povuku iz dbevnog reda, da se dnevni red dopuni, prosiri. Sednice su javne, javnost moze

biti iskljucena na zahtev 20 poslanika.

Postoje kvorum za otvaranje skupstinske sednice (kvorum rasprave) i kvorum za odlucivanje. Za

kvorum za otvaranje sednice je potrebno trecina poslanika. Kvorum za odlucivanje cini 126 poslanika.

Svi ucesnici u raspravi osim clanova Vlade i predlagaci odredjenog akta, ograniceni su u pogledu

vremena izlaganja na 5sati.

O povredi poslanika, mogu da govore, osim predsednika, po jedan predstavnik poslanicke grupe. Pravo

na repliku u slucaju uvredljivih izraza imaju poslanici u trajanju od 3 minuta. Predsednik moze u slucaju

povrede reda primeniti i meru udaljenja koja vazi narednih 20dana.

76.Modeli glasanja u NS i zakonodavni postupak

U slucaju da je glasanje javno primenjuju se modeli elektronskog glasanja, glasanjem dizanjem ruku i

prozivkom . Glasanje tajno primenjuje se elektronskim glasanjem i putem glasackih listica.

Elektronskim glasanjem odluka se smatra usvojenom ako je za nju glasala vecina 126 poslanika u

intervalu od 15sekundi. Glasanje dizanjem ruku zamenjuje elektronsko, a prozivkom se glasa po

azbucnom redu pri cemu se poslanik izjasnjava za ili protiv. Glasanje putem glasackih listica sadrzi

predlog okome se glasa za ili protiv. Glasacki listic sadrzi ime i prezime kandidatasa rednim brojem

ispred koji poslanici zaokruzuju.

Zakonodavni postupak

Odvija se u fazama od predlaganja, rasprave do glasanja. Govorimo o dva citanja: prvo je rasprava o

zakonu u nacelu-nacelna rasprava, drugo citanje je rasprava o pojedinostima i amandmanima.

Predlog zakona ovlascenog lica stavlja se na dnevni red najranije 15dana a najkasnije 60dana o cemu

odlucuje predsednik NS. Konacnu odluku o predlozenom dnevnom redu donosi NS. Pravo zakonodavne

inicijaive ima svaki poslanik pojednicno, Vlada, skupstina Autonomne pokrajine i 30.000 biraca. U

skupstinskoj praksi predloge cesto podnose i poslanicke grupe.

Pravo na zakonodavnu inicijativu ukljucuje i pravo na podnosenje amandmana i predlog za izmenu i

dopunu zakona. Podnosilac mandmana ne moze da podnese sam, ili sa drugima poslanicima vise

amandmana na isti zakon. Svaki predlog zakona kao i amandmana dostavlja se predsedniku NS, koji

distribuira predlog poslanicima, odborima i Vladi. Vlada preko skupstinske vecine moze odbaciti predlog.

Kada se predlog zakona nadje na dnevnom redu, pre pocetka rasprave, njega razmatraju nadlezni

skupstinski odbori i Vlada. Oni preko izvestaja informisu poslanike. Odbor je duzan da se izjasni da li

prihvata predlog u celini ili u izmenama.

Posle rasprave o nacelu, poseze se za raspravom o pojedinostima – clanovima zakonana kojima su

podneti amandmani, kao i amandmani kojim se predlaze unosenje novih odredaba. Redosled je isti a

zavrsnu rec ima predlagac zakona.

Da bi bio ustavnopravno zaokruzen, zakonusvojen u NS semora najkasnije u roku od 2dana dostaviti

predsedniku NS.

Hinta procedura za usvajanje zakona- podnosilac je duzan da pismeno obrazlozi razlog koji ukazuje na

stetne posledice koej bi nastale ako zakon ne bude donet. Predlog se podnosi najkasnije 24h pre

odrzavanja skupstinske sednice. Vlada moze podneti i na sam dan sednice ako su prisutna 126 poslanika.

Poslanici odlucuju kvorumom za usvajanje.

77.Postupak usvajanja budzeta u Narodnoj skupstini

Budzet je jedan od vidova kontrole NS u radu Vlade. Budzetska funkcija podrazumeva:

1. Planiranje troskova od strane egzekutive

2. Parlamentarna debata i odobravanje troskova

3. Trosenje

4. Polaganje racuna predstavnickom telu

Budzet se donosi u formi Zakona o budzetu. Budzetskom funkcijom raspolaze samo Vlada. Ona

podnosi predlog zakoan sa detaljnim obrazlozenjem koji se sastoji u pozivanju na istavni osnov za

donosenje budzeta, potrebna sredstva, obrazlozenje rashoda-raspored sredstava po korisnicima istrukturu

prihoda iz kojih ce se finansirati korisnici budzeta. Najznacajniju funkciju uusvajanju budzeta ima odbor

za finansije.

Budzetska funkcijaje precizirana donosenjem Zakona o budzetskom zakonu 2002.godine. njime se

odobravaju za svaku fiskalnu godinu rashodi, prihodi i druge finansijske transakcije Republike. Za

izmenu i dopunu Zakona o budzetu koristi se termin ’’dopunski budzet’’.

Zakon se sastoji od opsteg i posebnog dela. U opstem delu su sadrzani tekuci prihodi i rashodi, primanja

iz inostranstva, predloga za koriscenje suficita, pokrivanje deficita… U posebnom delu se iznose planovi

za koriscenje sredstavadirektnih budzetskih korisnika.

Vlada je obavezna da do 15.maja pripremi Memorandum o budzetu, a MF da do 1.juna donese

uputstvo za pripremu nacrta o budzetu. Vlada je obavezna da usvoji predlog budzeta do 1.novembra i

dostavi ga NS. NS je duzna da do 15.decembra donese zakon o budzetu.

Ako NS ne izglasa Zakon o budzetu, prelazi se na privremeno finansiranje u trajanju od 3meseca u

sledecoj fiskalnoj godini. Mogu da se koriste sredstva do ¼ iznosa ukupnih prihoda prethodne godine.

Amandmaniranje poslanika na Zakon o budzetu je ograniceno normom da svaka izmena predloga o

budzetu mora biti u okviru maksimuma deficita utvrdjenog u programu budzeta. Drugo ogranicenje je da

svaki predlog povecanja izdataka mora sadrzati i predlog uvecanja ili umanjivanje drugih izdataka.

Za svaku budzetsku godinu NS izglasava i Zakon o zavrsnom racunu budzeta RS. Vlada NS-i

dostavlja ovaj zakon do 1.juna.

78.Posebni postupci u Narodnoj skupstini

To su donosenje plana razvoja i prostornog plana, autenticnog tumacenja zakona i drugih opstih

akta. Kako je Valda ekskluzivni predlagac, predloge ovih akata razmatra Odbor za razvoj i ekonomske

odnose sa inostransvom i Odbor za urbanizam i gradjevinarstvo.

Ako predlog autenticnog tumacenja zakona Zakonodavni odbor oceni kao neoravdan obavestava NS i

procedra se zavrsava. Ako inicijativu za tumacenje zakona oceni svrsishodnom, Zakonodavni odbor ce u

ime predlagaca saciniti predlog autenticnog tumacenja zakona i uputiti ga na raspravu u NS.

U postupuku ustavne revizije predlagaci su 150.00 biraca, 1/3 poslanika , predsednik RS, i Vlada. U

postupku ustavne revizije primenjuje se i pravilo ustavnog referenduma, ako za njega glasaju vecina

biraca koji su glasali, akt promeni ustava je usvojen. Sam akt o promeni Ustava usvaja NS 2/3 vecinom.

Primenju se poslovnicka pravila o zakonodavnom postupku –rasprava, izvestaj odbora i nacin

odlucivanja.

NS moze pojedina pitanja iz svoje nadleznosti staviti na referendum ili na zahtev 100.00 biraca.

79.Poslanicko pitanje i interpelacija

Poslanicko pitanje se zavrsava odgovorom nadleznog ministra i ne zavrsava se raspravom. Svodi se na

dobijanje informacije.

Moze sepostaviti u pismenoj ili usmenoj formi. Pitanja se mogu postaviti nakon zavrsetka reda po

tackama dnevnog reda. Poslaniku je ograniceno vreme za postavljanje na 3 minuta. Izmedju dve sednice

NS poslanici mogu u pisanoj formi da prosledjuju pitanja Vladi.

Na usmeno pitanje poslanika, ministar najkasnije u pisanoj formi moze odgovoriti u roku od 8dana. Ili

ako pitanje zahteva vise podataka i dublju analizu 30dana. Svaki odgovor izvrsne vlasti se dostavlja svim

poslanicima. Posle odgovora poslanik moze da komentarise najvise 5minuta.

Interpelacija

Mogu je podneti najmanje 50 poslanika. U toku jednog skupstinskog zasedanja mogu se podneti najvise

5 interpelacije. Interpelacija moze da ide pred NS tek posle izvestaja Administrativnog odbora. Ona

moze vratiti interpelaciju predlagacu ako ona nije saglasna sa Poslovnikom i ostaviti mu rok od 15 dana

da ispravi nedostatke.

Vlada je duzna da u pisanoj formi odgovori na zahtev interpelaciji u roku od 30 dana. Predsednik NS je

duzan da interpelaciju stave na dnevni red najkasnije u roku od 15 dana. Ako Vlada ne odgovori, stavlja

se na sledecoj sednici.

Sam postupak razmatranja interpelacije odvija se po pravilima koja se odnose na pretres predloga zakona.

Predstavnik grupe koja je podnela interpelaciju ima pravo daobrazlozi svoj predlog, a predsednik Valde

ili minister da iznese stav. Pretres se mora okoncati na sednici na kojoj je zapocet.

Na odgovor interpelacije se glasa, ukoliko se ne izglasa odgovor Vlade ili ministra na kojeg se odnosi

interpelacija odmah se glasa o nepoverenju vladi. Smisao ovog institute je da umanju autoritet Vlade u

javnom mnjenju.

80. Glasanje poverenja o Vladi

Glasanje poverenja o Vladi je najefikasniji mehanizamkontrole Vlade. Predlog za glasanjeo nepoverenju

Vladi ili clanu Vlade moze da podnese grupa od najmanje 60 poslanika. Predlog mora biti u pisanoj

formi i mora da sadrzi obrazlozenje zasto se vlada ili ministar poziva na odgovornost . Poslovnik prvog

poslanika koji se potpisao smatra predlagacem.

Predlog za glasanje o nepoverenju se stavlja na prvu narednu sednicu ili najkasnije 5dana po podnosenju

predlog. Sednica na kojoj se raspravlja o nepoverenju Vlade pocinje izlaganjem predstavnika predlagaca,

a nastavlja se odgovorom koji daje predsednik ili ministar. Rasprava se odvija kao i za predlog zakona.

Kada se zavrsi rasprava, zakazuje se dan za glasanje. Odluka se donosi apsolutnom vecinom.

Odlucivanje o poverenjuVlade, ovaj zahtev moze da iznese samo premijer. Svaki poslanik moze podneti

ostavku. Ostavka je punovazna onog trenutka kada je saopstena narodnim poslanicima

81.Izbor i razresenje javnih funkcionera

Kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda predlaze predsednik RS. U NS se biraju tajno.

NS bira:

- sudije, javne tuzioce, tuzioca za ratne zlocine, Kandidate predlazeVrhovni savet sudstva.

- ombudsmana. Kandidata predlagaju poslanicke grupe. Mandate traje 5 godina. Na njegov

predlog se bira jos 4 ombudsmana. Moze biti razresen od strane trecine poslanikai na predlog

skupstinskog odbora

- guvernera Narodne banke Srbije na predlog odbora za finansije. Bira se na 5godina guverner

se moze razresiti na osnovu izvestaja Saveta

- 5od 9 clanova Republickog odbora za resavanje o sukobu interesa

- 9 clanova Saveta Republicke radio-difuzne agencije. Odluku o izboru donosi apsolutna vecina.

Mandat im traje 5godina i mogu biti razreseni na predlog 20 poslanika

- 16 clanova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje

- Poverenika od javnog znacaja. Mandat traje 7 godina. Predlaze ga odbor za informisanje

82.Pojam i poreklo Vlade

Vlada je organ izvrsne vlasti. Karakteristicna je samo za parlamentarni sistem vlasti u kojem postoji

bicefalna egzekutiva. U predsednickom sistemu ne postoji kao formalni ustavni organ.

Vlada se kao drzavni organ prvi put pojavljuje u Engleskoj. U sukobu parlamenta i kralja, kralj je

obrazovao tim saradnika. On ih je imenovao i odgovarali sum u za rad, nosili su naziv ’’ministri-sluga’’.

Kako bi obezbedio podrsku parlamenta, monarh je poceo da imenuje ministre iz reda parlamentarne

vecine. Ministri su se postepeno udaljavali od monarha i priblizavali su se parlamentarnoj vecini. Oni su

se mogli raspustiti ako bi izgubili poverenje, tako je nastala politicka odgovornost vlade.

Izvrsna vlast se u celosti pomerila na odgovornu vladu pocetkom 18.veka dolaskom na presto Dzordza I

od Hanovera koji nije znao engleski i nije prisustvovao sednicama vlade. Tako je ona dobila autonomiju.

Vlada je skup ministara koji se nalaze na celu resora uprava. Ona utvrdjuje i vodi nacionalnu politiku.

Ministarska funkcija je dobila javnopravni karakter tek krajem 17.veka sa preobrazajem feudalne u

apsolutnu monarhiju. Feudalni vladaoci nisu pravili razliku izmedju privatnog i javnog. Ministri su bili

sluge. Oni su dakle prvo imali funkciju privatnopravnoga potom javnopravnoga karaktera. Ustavni

ministar dolazi tek s parlamentarizmom.

83.Izbor i sastav Vlade

Vladu kao organ izvrsne vlasti bira parlament. Mandatara za sastav vlade predlaze sef drzave parlamentu,

i na predlog mandatara predlaze ceo sastav vlade. Vlada dolazi na vlast voljom parlamenta. Obrazuje se

prema politickom kriterijumu- od predstavnika poliicke vecine u parlamentu.

Politicku vecinu moze ciniti jedna ili vise stranaka. Jedna stranka koja cini vecinu obrazuje politicki

homogenu jednostranacku vladu, a vise stranaka obrazuju koalicionu ili koncentracionu vladu.

Koaliciona se obrazuje od stranaka koja imaju vecinu u parlamentu, a koncentraciona se obrazuje i

vanrednim situacijama od predstavnika svih stranaka.

Vlada se moze obrazovati i od licnosti koje nisu stranacke, tada je u pitanju politicki neutralna vlada.

Osnovni cilj takve vlade je izvlacenje zemlje iz krize. One se nazivaju i vlade narodnog jedinstva,

demokratskog jedinstva, gradjanskog jedinstva. Poseban vid neutralnih vlada su cinovnicke vlade.

Obrazuju se od cinovnika koji zauzimaju visoka mesta u drzavnoj upravi i koji ne mogu biti clanovi

politickih stranaka, najcesce kada su parlamentarne krize.

Poseban vid cinovnickih su ekspertske vlade koje se obrazuju kao posledica nastojanja politicke vecine

da nacini strucnu vladu a ne politicku. Ekspertske vlade imaju demokratsku legitimnost a cinovnicke

nemaju, one su nuzno zlo.

Sa strane obaveze ili zabrane pripadnosti vlade parlamentu, vlade mogu biti : poslanicke, mesovite i

neposlanicke. Neposlanicka vlada je kada postoji Ustavom ustanovljena inkompatibilnost izmedju

clanova u vladi i pripadnosti u parlamentu.

U zavisnosti od broja clanova vlade mogu se grupisati male, velike i srednje.

Ministri imaju dvostruku nadleznost: politicku, kao clanovi vlade, i administrativnu u meri kojoj

rukovode ministarskim departmanom. U tom pogledu razlikuju se ministri bez portfelja koji ne rukovode

miinistarskim departmanom, i ministri koji rukovode departmanom.

84.Ovlascenja i akti Vlade

Vlada kao organ izvrsne vlasti ima samostalna ovlascenja jedino u parlamentarnom sistemu vlasti. U

predsednickom sistemu vlasti nema sopstvena ovlascenja, jer je neformalan organ. U skupstinskom

sistemu vlasti, vlada je neformalan organ koji u ime parlamenta obavlja izvrsnu vlast.

Klasicna ovlascenja vlade su da:

- izvrsava zakone parlamenta i odluke sudova

- radi ostvarivanja takve uloge donosi uredbe i druge akte

- pravo zakonodavne inicijative

- amandman na predlog zakona

- promulgacija zakona

- vodjenje spoljne politike

U ustavnim sistemima mnogih zemalja vlada je postala motor a vlast. Neki predlazu da se vlada vise ne

oznacava kao izvrsna vlast vec kao aktivna vlast. Vlada je organ koji daje impulse, donosi odluke i koji

predvidja. Ona utvrdjje i vodi nacionalnu politiku, predvidja i planira.

Opsti akti Vlade dolaze na hijerarhiju pravnih akata posle Ustava i zakona. Aktima vlade mogu se

regulisati drustveno odnosi originerno- autonomne uredbe- zakon koji je doneo rogan izvrsne vlasti a ne

zakonodavni organ. Kada akti vlade izvrsavaju zakone i druge opste akte parlamenta, tada se aktima vlade

regulisu drustveni odnosi derivativno- izvrsne uredbe.

Vlada moze donositi i uredbe zakonskom snagom, onda ima delegirano zakonodavstvo. Tada parlament

svoju zakonodavnu vlast ustupa vladi. Medjutim, zakonodavna vlast se ne moze delegirati u potpunosti.

Zakonodavni organ je izraz suverenosti,a u demokratiji je suverenost smestena u narodu. Narod vrsi svoju

suverenost preko predstavnika u narodnom predstavnistvu. Kad parlament prenosi zakonodavstvo na

vladu bez ustavnog ovlascenja onda ono otudjuje suverenost.

Parlament moze dvojako delegirati ovlascenja vladi: Zakonom o punim vlastima i Zakonom

ohabilitaciji. Uredbe Vlade imaju zakonsku snagu i mogu menjati ili ukidati odredbe ranijih zakona.

85.Odgovornost Vlade i ministarska odgovornost

Vlada kao organ postoji dok uziva poverenje parlamenta. Politicka odgovornost vlade moze biti dvojaka:

1. Solidarna-odgovornost vlade kao tima

2. Individalna- ministarska odgovornost

Poslanicko pitanje se postavlja vladi u celosti ili pojedinom clanu vlade nadleznog za upravnu oblast iz

koje je pitanje. Vlada ili ministar odgovaraju na pitanje, i poslanicko pitanjese svodi na dobijanje

informacija a ne na pravljenje rasprave. Poslanik moze postaviti i dopunsko pitanje. Ovo je sredstvo

kontrole vlade a ne zadovoljavanje radoznalosti poslanika.

Interpelaciju postavljaju jedan poslanik ili grupa poslanika i vodi se potom rasprava. U raspravi

ucestvuju svi clanovi parlamenta i oni koji nisu potpisnici interpelacije. Rasprava se zavrsava glasanjem.

Glasa se o stavu koji je predlozen u interpelaciji ( u kojem se rad vlade osudjuje ili pohavljuje). Ako

potpisnici interpelacije nisu predlozili stav o kojem ce glasati, vlada moze da predlozi sopstveni stav

povodom interpelacije. To ide u prilog vladi. Cilj interpelacije je da serad vlade ucini javnim.

Glasanje o nepoverenju Vladi je najefikasniji mehanizam.

Pored solidarne odgovornosti postoji i individualna tj.ministarska odgovornost. Ona moze biti:

Politicka – znaci gubitak poverenja prema ministru, ona postoji kada se izglasa nepoverenje od strane

parlamenta. Njemu se sudi kao drzavniku, cija se politika ne odobrava.

Materijalna- je odgovornost za stetu nastalu prilikom vrsenja njegove sluzbene duznosti nanesenu

njegovom nezakonitom radnjom.

Krivicna – postoji kada prilikom vrsenja duznosti ucini delo kaznjivo po krivicnom zakonu.

86. Izbor i akti Vlade Republike Srbije

Kandidata za predsednika vlade NS-i predlaze predsednik RS posto saslusa misljenje predstavnika vecine

u NS. U slucaju koalicionih vlada predsednik bi prakticno bio duzan da razgovara sa svim ucesnicima

koji formiraju koaliciju.

Kandidat za predsednika Vlade-mandatar izlaze svoj program i predlaze sastav vlade, posle cega se

otvara pretres. Izbor vlade se obavlja u danu odredjenom za glasanje. Izabrana je ako dobije glasove 126

poslanika. Ostaje na vlasti zahvaljujuci podrsci vecine.

Ustav je predvideo i princip individualne i kolektivne odgovornosti vlade, odnosno ministara. Clanovi

vlade polazu zakletvu.

Do sada su samo dve vlade bili homogene, bile su i dve manjinske. Do ustava 2006.godine sve su bile

mesovite.

Vladi moze prestati mandat:

- izglasavanjem nepoverenja

- podnosenjem ostavke predsednika Vlade

- raspustanjem skupstine

Vladi kojoj je prestao mandat ostaje na funkciji do izbora nove. Ali ona ne moze predlagati zakone u NS,

ne moze postavljati funkcionere u organima drzavne uprave, ni predlagai predsedniku da raspusti NS.

87.Ovlascenja, sastav i organizacija Vlade Srbije

Vlada izvrsava zakone i druge opste akte NS i utvrdjuje i vodi nacionalnu politiku. Raspolaze i

zakonodavnom inicijativom. Vlada ima i status pravnog subjekta, vrsi prava i obaveze koje RS ima kao

osnivac javnih preduzeca, ustanova i raspolaze imovinom RS. Vlada nadzire rad organa uprave. Ona

nadzire i ustavnost i zakonitost opstih akata AP, opstina, javnih preduzeca. Vlada je nadlezna da

pokrene postupak za ocenu njihove ustavnosti i zakonitosti u roku od 5dana.

Broj potpredsednika i ministara bez portfelja odredjuje NS na predlog kandidata za predsednika Vlade.

Vlada je neposlanicka. Predsednik vlade predsedeva njenim sednicama i usmerava rad. On moze da daje

ostalim clanovima vlade posebna uputstva koja su u skladu sa programom Vlade.

Ministar je odgovoran predsedniku Vlade, Vladi, i NS-i.

Vlada sve odluke donosi na sednicama, vecinom glasova svih clanova Vlade. Strucne poslove vezane za

predsednika i potpredsednika obavljaju njihovi kabineti odnosno savetnici. Za vladu u celini strucne

poslove obavljaju Generalni sekretarijat i Sluzbe Vlade.

U sastavu vecine ministarstva nalaze se uprave i direkcije. Vlada je osnovala posebnom odlukom Savet

za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju rada sluzbe bezbednosti.

Predsednik Vlade je potpredsednika ovlastio da usmerava i uskladjuje rad ministarstva i posebnih

organizacija u oblasti evropskih integracija, koordinira proces pridruzivanja EU, vodi i koordinira rad

ministarstva i posebnih organizacija u oblasti privrede i finansije, saradnju vlade sa MMF-om i SB,

sprovodi Strategiju za smanjenje siromastva i sprovodi Strategiju odrzivog razvoja.

Ministarstvo pored drzavnih sluzbenika ima i :

1. drzavne sekretare

2. pomocnije ministara

3. posebnih savetnika ministara

4. drzavne sluzbenike

Vlada ima kancelarije i sluzbe:

1. Kancelariju za saradnu sa medijima

2. Kancelariju za pridruzivanje EU

3. Sluzba za ljudska i manjinskaprava

Radi efikasnije medjuresorske saradnje vlada je obrazovala sledece odbore i komisije:

1. Odbor za pravni sistem i drzavne organe

2. Odbor za odnose sa inostranstvom

3. Odbor za privredu i finansije

4. Odbor za javne sluzbe

5. Administrativna komisija

6. Kadrovska komisija

88.Zakonodavni postpupak u vladi Srbije

Pravo zakonodavne inicijative imaju predsednik Vlade i potpredsednik, ministri i odgovarajuci

odbori. Kada se Vlada pojavljuje kao predlagac znaci da je tekst zakona izradilo odredjeno ministarstvo

ili drugi upravni organ- sekretarijat, agencija, poreska uprava, Narodna banka Srbije.

Predlagac zakona dostavlja nacrt Vladi, koja ga, ako ga usvoji, u obliku predloga salje NS. Uz nacrt

zakona potrebno je podneti i obrazlozenje koje treba da sadrzi ustavni osnov, razloge za donosenje

zakona, ciljeve, procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovodjenje zakona…

Ako predlagac smatra da nacrt zakona ne treba da sadrzi analizu efekata nacrta zakona, duzan je da to

posebno obrazlozi.

Da li ce nacrt zakona razmatrati na sednici Vlade odlucuje Generalni sekretarijat vlade. On ceni da li su

ispunjeni formalni uslovi za ulazak nacrta u proceduru. Ako jesu, prosledjuju ih odborima. Kada odbor

usvoji, onda ih on prosledjuje dalje Vladi. Predlagac je duzan da da izjavu o uskladjenosti nacrta zakona

sa propisima EU-a.

Do 2004.godine javna rasprava nij bila obavezna. Izmenama Poslovnika javna rasprava je postala

obavezna.

Vlada je osnovala i Savet za regulatornu reformu. Savet ce predloziti usvajanje Strategije. Ona ce

testirati radikalnu deregulaciju, pojednostavljenje, kodifikaciju, i druge metode u medjunarodnoj praksi u

cilju racionalizacije regulatornog sistema Srbije. Strategija treba da uspostavi sistem planiranja

zakonodavnih aktivnosti (ministarstva da naprave sestomesecne planove izrade novih zakona) i da

uspostavi javnu raspravu.

Kontrola kvaliteta zakona podeljenja je izmedju Vlade, NS, i institucija. Zakonodavni odbor NS

razmatra preglog zakona, opsteg akta koji je upucen NS, sa stanovnista njegove uskladjenosti sa

Ustavom.

Od institucija treba pomenuti Savet za regulatornu reformu i Kancelariju za pridruzivanje EU.

Akti vlade

Donosi opste i pojedinacne akte:

Uredbe- uredbom Vlada razradjuje uslove za sprovodjenje zakona, uredjuje unutrasnje organizacije

ministarstva

Odluke- odlukom Vlada osniva javna preduzeca, ustanove i druge organizacije

Resenja – resenjem Vlada odlucuje o postavljanjima, imenovanjima i razresenjima i daje saglasnost ili

potvrdjuje pojedinacne akte organa

Zakljucke- zakljuckom utvrdjuje smernice za rad ministarstva

Deklaracije- deklaracijom vlada izrazava svoje misljenje

Memorandum o budzetu – definisu se ciljevi makroekonomske politike

Strategiju razvoja

89.Pojam i oblici vojske

Pod vojskom se podrazumeva celokupnost vojnih snaga jedne drzave. Njena prevashodna funkcija je:

- odbrambena funckija

- zastita suvereniteta i teriotijalnog integriteta

- zastita spoljnih granica, a Vojska Srbije se moze upotrebitii van granica RS samo po odluci

NS RS.

Vojsci se normativno dodeljuje i unutrasnja funkcija – zastita ustavnog poretka.

Danas postoje tri organizacije vojske:

1. profesionalna vojska – zasnovana na placenim dobrovoljcima ( USA, UK, Kanada)

2. regrutni sistem – zasnovan na obavezi sluzenja vojnog roka sa vise ili manje dobrovoljaca pod

ugovorom

3. milicijski tip – zasnovan na oruzanoj sili naroda koja se aktivira samo u slucaju rata. Ona nema

stalnu operativnu goovost u vreme mira, stice je posle izvrsene mobilizacije. (Svajcarska,

Austrija, Izrael )

Za mirnodopske potrebe Vojska RS raspolaze stajacom vojskom, koja se zasniva na mesovitom

sistemu popune. Tako se stajaca vojska sastoji do regrutnog dela ( zasnovanog na nacelu opste

vojne obaveze) i profesionalnog dela (aktivni sastav oficira, podoficira i vojnika). Vojska obuhvata

pored stajace i rezervni kontigent staresina i vojnika.

Medjutim, u medjunarodnim razmenama vec je prihvacen stav o zabrani upotrebe sile za resavanje

medjunarodnih suprotnosti.

90.Nacela organizacije i polozaj vojske u demoratskom poretku

1. Nacelo hijerarhijskog ustrojstva, centralizovanog komandovanja je prvo pravilo na kojem

funkcionise vojska. Vojska se zasniva na nacelu neprikosnovene poslusnosti.

2. Profesionalizam staresina postaje bitno nacelo vojne organizacije. Danas profesionalizacija znaci

da se:

- vojne staresine obrazuju za vojnu sluzbu

- da svoj radni vek provode u vojsci

- da se njihova obaveza prema drzavi izrazava u podloznosti zvanicnim drzavnim organima

- da njihovo finansiranje obezbedjuje drzava

3. Nacelo depolitizacije vojske. Njene obaveze su samo prema drzavi, zato ona mora biti politicki

neutralna. Vojska je lisena aktivnog i pasivnog birackog prava. Medjutim vojni profesionalci

moraju poznavati ustavni sistem i nacin njegovog funkcionisanja. Depolitizacija vojkse

podrazumeva:

- zabranu rada politickih stranaka u vojsci

- zabranu clanstva vojnih lica u politickim strankama

- iskljucivanje vojnih lica iz politickih odlucivanja

4. Nacelo podredjenosti vojske civilnim vlastima. Kada nema civilne kontrole vojske, taj odnos se

naziva pretorijanizam. O promeni oruzanih snaga odlucuje drzava preko civilnih organa. Dva

glavna oblika podredjenosti su parlametnu (vecine) i sefu drzave. U prvom sistemu kontrolu

vojskei donosenje poltickih odluka u pogledu vojne organizacije obavlja parlament preko vlade

koja proizilazi iz parlamentarne vecine. Dok prema drugom, funkciju vrhovnog komandanta

oruzanih snaga obavlja sef drzave.

91.Vojska kao ustavna institucija

Vojska se uredjuje ustavnim normama. Dva najcesca uredjivanja ovog tipa su prava i duznosti

gradjana prema odbranizemlje i odnos vojske i civilnih vlasti.

Ustav RS nije definisao obavezu, odnosno duznost gradjana da ucestvuje u odbrani zemlje cak ni

posredno. Utvrdjena je nadleznost Vojske Srbije da brani zemlju od oruzanog ugrozavanja spolja i u

skladu s tim izvrsava zadatke u skladu sa Ustavom, zakonima i principima medjunarodnog prava koji

regulisu upotrebu sile. Osim nadleznosti, Ustavom je propisano da se vojska moze upotrebiti van granice

RS samo po odluci NS, te da je vojska pod demokratskom i civilnom kontrolom. Sve ostalo se prepusta

zakonskoj regulativi. Odnos vojske i civilnih vlast Ustav definise poveravajuci komandovanje

predsedniku Repbulike. Uz predsednika u komandnom lancu postoji ministar vojske i generalstab.

Vojsku RS sacinjavaju stalni i rezervni sastav. Stalni sastav sacinjavaju profesionalni vojnici i vojnici

na sluzenju vojnog roka. U Vojsci mogu biti samo drzavljani Srbije.

92.Pojam i uloga policije

Osnovna funkcija policije je uspostavljanje i odrzavanje unutrasnjeg drustvenog reda u uslovima mira.

U 19.veku dolazi do diferenciranja drzavnog aparata, i policija se tada upotrebljava za otklanjanje

unutrasnjih opasnosti.

Tako se u pojedinim zemljama zastita poretka od unutrasnjeg neprijatelja poverava drzavnoj policiji, a

od spoljneg, kontraobavestajnoj sluzbi. Postoji i sudska policija za otkrivanje krivicnih dela i drugih

delikata. Posoji i upravna policija koja se dovodi u vezi sa javnim poretkom. Sudska policija ima

represivni karaktera upravna preventivni.

Osnovna funkcija policije je vezana za pojam javnog poretka. Odrzavanje javnog poretka obuhvata:

1. prevenciju njegovog narusavanja

2. represiju protiv onih koji ga narusavaju

3. stvaranje uslova stabilizacije javnog poretka. Javni poredak se izjednacuje sa

ustavnopravnim poretkom

Za normalno funkcionisanje ustavnopravnog poretka potrebno je i otklanjanje drugih smetnji- zastita

saobracaja, nesmetani rad javnog skupa, zastita ljudskih zivota i imovine…

Delatnost policije zavisi i od drzavnog i drustvenog uredjenja.

Centralna(opsta) policija se organizuje za potrebe i pod kontrolom je centralnih drzavnih organa.

Obicno se nalazi u sklopu ministarstva unutrasnjih poslova.

Lokalna policija – sacinajvaju je policijske jedinice koje su formirane u sklopu lokalnih sistema

upravljanja i nalaze se pod nadzorom lokalnih organa.

Zandarmerija je specijalna formacija za direktnu primenu sile vecih razmera prilikom obavljanja

policijske delatnosti. Zandarmerija je organizacija vojnog karaktera i obicni je hijerarhijski podredjena

komandi vojske.

Kontraobavestajna sluzba moze biti organizovana kao jedinica u okviru opste policije ili kao posebna

sluzba drzavne bezbednosti.

Politicka policija se organizuje u okviru politickog sistema,a povlaci opasnost da postane represivna.

(Gestapo u nacistickoj Nemackoj).

Demokratizovanju polciije sluzi i unutrasnji i spoljni nadzor.

Unutrasnji nadzor obavlja se u okviru same policijske organizacije i ministarstva unutrasnjih poslova.

Spoljasnji nadzor obavljaju primenom razlicitih metoda parlament, javni tuzilac, sud i razne institucije,

sve do politickih stranaka i udruzenja gradjana.

93.Dekoncentracije i decentralizacija

Dekoncentracija i decentralizacija su dva modaliteta ostvarivanja jedinstva drzavne volje.

Dekoncetracijom se poslovi drzavne uprave poveravaju dzavnim organima, a decentralizacijom se ti isti

poslovi poveravaju nedrzavnim organima, predstavnicima gradjana.

Instrument pomocu kojeg se postize potpuna podredjenost necentralnih organa centralnim u unitarnoj

drzavi se naziva dekoncetracija. Dekoncentraciaj je spustanje vlasti odlucivanja sa visih stepena

hijerarhije na nizi. Dekoncentracija je samo detasirano, dislocirano obavljanje drzavnih vlasti

posredstvom neizbornih organa.

Tipican primer dekoncentracije su okruzi u RS. Dekoncentracija je obavljanje drzavnih poslova preko

njenih ekspozitura. Kod nje je rec o transferu odredjenih poslova drzavne uprave sa centralnog na lokalni

nivo.

Instrument pomocu kojeg se necentralnim organima ostavlja izvestan stepen samostalnosti u odnosu na

centralne organese nazica decentralizacija. Decentralizacija postoji kada se drzavna vlast prenosi na

necentralne organe koji nisu u polazaju subordinarnosti. Poslovi drzavne uprave se prenose na organe koji

su izabrali neposredno gradjani. Decentralizacija je delegiranje odredjenih poslova, centralne uprave na

organe koji su izabrali gradjani. Decentralizacija je podvrgnuta nacelu specijalnosti, moze obuhvatati

samo odredjene poslove iz oblasti dzravne upravne vlasti. Ona je stavljena pod tutelu centralne drzavne

vlasti.

94.Teritorijalna decentralizacija

Decentralizacija moze biti teritorijalna i funkcionalna. Funkcionalna je kada se odredjenim javnim

sluzbama da odredjen stepen nezavisnoti. Teritorijalna decentralizacija daje odredjen stepen

nezavisnosti teritorijalnom kolektivitetima da odlucuju u sferi lokalnih poslova, u smislu narodne

samouprave – lokalne samouprave.

U sirem znacenju teritorijalna decentralizacija je narodna samouprava, nezavisna od centralnih organa.

Ona moze biti lokalna samouprava u lokalnim zajednicama i teritorijalna autonomija. U uzem

znacenju to je decentralizacija samouprave, pa se i naziva lokalna samouprava. Lokalna samouprava vrsi

svoje poslove, tu nema nikakvog prenosenja.

U uzem smislu je to poveravanje drzavnih poslova organima lokalne samouprave.

Pravi se razlika izmedju lokalne samouprave, kao teritorijalne decentralizacije, u smislu samostalnog

upravljanja lokalnim poslova – u sirem smislu, i decentralizacija kao lokalne samouprave u smislu vrsenja

poslova centralne uprave. U lokalnoj samoupravi se ostvaruje politicko pravo gradjana.

Teritorijalna autonomija za razliku od lokalne samouprave obuhvata autonomiju u zakonodavstvu.

Zakoni imaju slabiju pravnu snagu od drzavnih.

95.Pojam lokalne samouprave

Lokalna samouprava je upravljanje lokalnim zajednicama neposredno od strane stanovnika ili putem

njihovog predstavnistva. Lokalna samouprava je originerna, nezavisna od centralnih organa. Lokalnom

samoupravom se ostvaruje politicko pravo gradjana. Ona je podrucje ustavne materije. Prihvacen je stav

da su manje lokalne zajednice pogodnije za ostvarivanje lokalne demokratije.

Prilikom teritorijalne podele drzave uvazava se nekoliko cinilaca: povrsina teitorije, borj ljud, granice

lokalnih interesa. Promene granica teritorije lokalne jedinice nece se vrsiti bez prethodnog konsultovanja

lokalne zajednice.

Osnovna obelezja lokalne samouprave su:

1. ustavom utvrdjen krug lokalnih poslova

2. postojanje predstavnickog tela. To su saveti i skupstine.

3. organizaciona i personalna samostalnost lokalnih institucija

4. postojanje samostalnih finansijskih sredstava. Finansijska sredstva lokalne samouprave

obuhvataju sredstva koja izvorno pripadaju lokalnim jedinicama i sredstva koaj obezbedjuje

drzava.

5. lokalne vlasti imaju pravo na pravna sredstva radi obezbedjivanja slobodnog obavljanja svojih

vlasti

Lokalne jedinice imaju pravo na udruzivanje sa drugim vlastima sto je izraz samostalnosti.

96.Sistemi lokalne samouprave

S obizrom na odnos drzave prema lokalnoj samoupravi, razlikujemo dva osnovna tipa LS:

1.Lokalna samouprava odvojena od centralne vlasti ( lokalna vlast je odvojena od centralne vlasti,

a postoje tri stepena LS: okruzi, srezovi i parohije )- ovaj tip postoji u Engleskoj

2.Lokalna samouprava kao kreacija drzave kojoj je podredjena ( lokalni organi su istovremeno i

organi drzavne uprave) – ovaj tip postoji u Francuskoj

Zavisno od strukture i teritorijalne organizacije LS, razlikuju se sledeci sistemi:

1. Jednostepena LS ( Svajcarska, Austrija, Grcka…)

2. Dvostepena ( SAD)

3. Trostepena i visestepena LS ( Engleska, Francuska, Kina)

Trostepena LS ima tri stepena lokalnih jedinica:

1. Najnizi ima za cilj neposredno ukljucivanje stanovnistva

2. Osnovni je glavni nosilac lokalnih poslova i lokalnoh javnih sluzbi

3. Regionalni izrazava postojanje regionalnih celina u zemlji

Prema stepenu ucesca gradjana u upravljanju lokalnim zajednicama, razlikuejmo 5 razlicitih sistema LS:

1. LS zasnovana na neposrednom ucescu gradjana ( Svajcarska, SAD)

2. LS zasnovana na predstavnickom ucescu gradjana u obliku kabinetske Vlade

3. LS zasnovana na ucescu gradjana na nacelu predsedncke, policijske i menadzerske vladavine

4. LS zasnovana na nacelu komitetske, odnosno kolegijalne vladavine (Engleska)

5. LS zasnovana na nacelu skupstinske vladavine

U SAD-u postoji mnogo razlicitih sistema LS, jer je tamo LS prepustena Ustavu i zakonodavstvu

federalnih jedinica. To znaci da lokalna samouprava u SAD-u nije kategorija federalnog Ustava ( postoje

komisijski, menadzerski i model mer modeli LS).

97.Jedinice lokalne samouprave u RS

Prema ustavu RS jedinice lokalne samouprave su opstine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sediste

LS odredjuje se zakonom. U RS postoji jednostepena lokalna samouprava.

Teritoriju jedinice lokalne samouprave cine naseljena mesta, sa sedistem kao gravitacionim centrom.

Osnivanju, ukidanju i promeni teritorijalne jedinice LS predhodi referendum na teritoriji te jedinice LS.

Osnovni pravni akt jedinice LS je statut koji njena skupstina donosi samostalno.

Jedinica lokalne samouprave ima svojstvo pravnog subjekta, moze osnivati preduzeca, ustanove… moze

ugvorom poveriti vrsenje tih poslova pravnom ili fizickom licu.

Poslovi jedinice LS finansiraju se iz prihoda jedinice LS, budzeta RS i budzeta automne pokrajine, kada

je AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti.

Opstine se osnivaju i ukidaju zakonom. Opstina je teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna

samouprava. U nadleznosti opstina su izvorni poslovi- samoupravni i decentralizovani poslovi- drzavni

poslove koje vrsi jedinica lokalne samouprave. Samoupravni status opstine je u sledecem :

1.zajemcen delokrug ovlascenja i poslova

2.samostalno biraju svoje organe

3.stalni izvor prihoda kojima mogu samostalno raspolagati

4.zastita samoupravnog statusa

Grad se osniva zakonom u skladu sa kriterijumima predvidjenim zakonom kojim se uredjuje LS. Grad

ima nadleznosti koje su Ustavom poverene opstini, a zakonom se mogu poveriti i druge nadleznosti.

Statutom grada moze se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vise gradskih opstina koje

imaju manju samostalnost od samostalnost opstina. Gradske opstine nemaju svoj zakonski izvorni

delokrug nego obavljaju odredjene poslove grada. Statutom grada se, a ne zakonom kod opstine,

odredjuje koje poslove obavlja grad, a koje gradske opstine. Gradske opstine su izvedene lokalne

zajednice iz grada.

Polozaj grada Beograda uredjuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. On obavlja

poslove utvrdjene ustavom i poslove koje mu RS poveri. Organi grada Beograda su:

1.Skupstina grada

2.Izvrsni odbor

3.Gradska uprava ???