1. Kako razumete opsednutost evropske umetnosti nesrećnom, obostranom

ljubavlju? 13

U zapadnjačkoj književnosti ne postoji priča o srećnoj ljubavi, a ljubav koja nije obostrana nije prava

ljubav. Spoznaja kroz bol i patnju tj. spoznaja obostrane i poražene ljubavne strasti, koju brine

odbačena sreća, a uznosi sopstvena propast, ta spoznaja nesrećne obostrane ljubavi predstavlja veliko

otkriće evropskih pesnika. Ono po čemu se oni prepoznaju u svetskoj književnosti, ono što najdublje

izražava evropsku priču o nesrećnoj, nemogućoj ljubavi volimo više nego bilo koju drugu. Volimo

roman koji se odlikuje silinom, promenama...

2. Na čemu bi, prema de Ružmonu trebalo da se zasniva brak? 26

Brak se zasniva na ličnoj odluci pojedinca. Brak počiva na ličnoj predstavi o sreći za koju, u

najpovoljnijem slučaju, pretpostavljamo da je zajednička obema stranama. Teško je definisati sreću, a

problem je jos teži ako uzmemo u obzir da današnji čovek želi da bude gospodar svoje sreće, da shvati

šta je sačinjava, da je proučava i isprobava kako bi mogao da je na kraju poboljša. Sreća predstavlja

nešto što treba steći, najčešće novcem. Kao rezultat toga mi smo obuzeti predstavama o lakoj sreći, a

u isti mah nismo sposobni da je steknemo. To bi značilo da čovek može biti srećan, ali da sreću ne

mora imati. Svaka sreća koju čovek želi da ima ili oseti, a ne da bude u njoj pretvara se u

nepodnošljivo nemanje. Današnji ljudi zasnivaju brak upravo na takvoj sreći - ili se smrtno dosađuju

ili žele da varaju. Verovatno da sa tom skrivenom željom možemo objasniti zašto ti ljudi lako stupaju

u brak iako u njega ne veruju.

3. Da li ljubavna strast treba da predstavlja krunu savršenog braka?

Autori obično hvale strast ili je tolerišu. Oni to rade da ne bi povredili čitaocezadirući tako u

njihova najintimnija uverenja. Oni idu do paradoksa da ljubavna strast predstavlja krunu savršenog

braka. Ljubav kakvu je danas zamišljamo predstavlja jednostavno poricanje braka za koji se tvrdi da

počiva na ljubavi. Mi ne znamo šta je to ljubavna strast, odakle potiče i kuda ide.

4. Navedite vrhovne vrednosti na estetskom i etičkom stadijumu života prema

Kjerkegoru.

On veliča strast kao vrhovnu vrednost na “estetskom stadijumu života”, zatim je prevazilazi

veličajući brak kao vrhovnu vrednost na “etičkomv stadijumu života”. Konačno, on osuđuje brak kao

najvišu prepreku na “religioznom stadijumu života”, jer nas brak vezuje za vreme, a vera traži

večnost.

5. Vernost u braku, prema de Ružmonu je:

27 Ljudi ovog veka smatraju vernost najmanje prirodnom vrlinom koja najmanje doprinosi sreći.

Bračna vernost predstavlja uspreh “nečovečnog” napora. Za vernost se smatra da je disciplina koja je

surovom odlukom nametnuta, predstavlja odraz nemoći da se slobodno živi. Današnjim ljudima je

prešlo u naviku da svaku okolnost, svako stanje maksimalno iskoriste za sebe, ne mareći ni za koga.

Ideja o vernosti oslanja se na poštovanje prema društvenom poretku. De Ružmon vidi vernost kao

svojevrsni apsurd jer se na nju jedino obavezujemo i ona je neosporna činjenica na kojoj se zasniva

ličnost supružnika. Ta vernost je suprotna vrednostima koje gotovo svi danas poštuju. Ona predstavlja

duboki nekonformizam, usporava opšte verovanje, vrednosti, spontanosti brojnih iskustava. Osporava

da sreća predstavlja glavni cilj vernosti jer vernost uopšte neznači očuvanje postojećeg stanja stvari,

ona je pre neka vrsta građenja.

6. Šta je romansa? 63

Romansa označava konkretno osećanje i odnos prema nekoj osobi koji stvaraju emocije,

podstiču maštu i neguju odanost idealima. Romansa nastaje u vezi sa osećanjem ljubavi, posebne

vrste ljubavi koja ima erotska svojstva. Romansa je više zaljubljenost nego ljubav. Ona je u bliskoj

vezi sa smislom života, ali ne sa njegovim dubokim značenjem koje proizilazi iz patnje i muke. U

vezu sa romansom dovodi se osećanje da je život vredan življenja. Kao posledica urođene

nestabilnosti romanse tragika često predstavlja njen bitan deo i duševne patnje kao izraz osećajnosti

krivice.

7. Prema S.Mičelu doživljaj sigurnosti u partnerskoj vezi je detaljno smišljena

fantazija. Objasnite.

U dugim vezama sigurnost se podrazumeva. To osećanje sigurnosti nije dato već je stvoreno.

Prisnost se ne temelji na detaljnom međuljudskom upoznavanju već na prećutno dogovorenom planu.

Predvidljivost nije stvarna već predstavlja detaljno smišljenu fantaziju. U dugim vezama, često se

dešava da jedan ili oba partnera na sopstveno zaprepašćenje otkriju da su njihove pretpostavke o

partneru bile pogrešne. Osećanje sigurnosti i posedovanja koje često prati duge veze delom je svesna

izmišljotina zasnovana na fantazijama o trajnosti. U dugim vezama postoji snažna motivacija za

sticanje sigurnosti i predvidljivosti onog što se ne može predvideti. , sticanje spoznaje o nepoznatom.

Navika ubija seksualnu želju, umanjuje romantičnu strast i predstavlja zaštitnu degradaciju, odbranu

od ranjivosti.

8. Navedite najvažnija ispoljavanja romantične strasti. 63, 67

Seksualnost, idealizacija, agresija.

9. Zašto se seksualnost doživljava kao nepristojnost?

Postoje dva različita pristupa: tradicionalni (Frojdova ljudska životinja) i alternativni, noviji

pristup.

Još u doba Platona ljudi su sebe opisivali kao hibridna bića – jednorozi, sfinge... Frojd se

poziva na Darvina – mi polazimo odozdo i uzdižemo se od evoluciono “nižih” oblika života da bismo

dospeli do svesti, razuma i civilizovanog morala. Podela na više i niže slojeve bila je ključni element.

Frojd je seksualnost (kasnije i agresivnost) smatrao nižim slojem, primitivnim porivom koji pokreće

sve više nivoe uma. Uvek je sagledavao neizbežnu sukobljenost ljidske prirode ispoljavane u

seksualnosti i agresivnosti i našeg preobražavanja u viša, civilizovana bića kakva nastojimo da

postanemo. Naša seksualna priroda navodi nas na neumerene postupke, nepristojno ponašanje i

nekritičko zadovoljavanje potreba, naši ideali i društvene norme zahtevaju od nas da budemo

pristojni, umereni i da se držimo pravila ponašanja.

U Frojdovo vreme smatralo se da animalno i civilizovano u nama potiču iz različitih izvora

(unutrašnjeg i spoljašnjeg) i da se tokom sticanja životnog iskustva talože u slojevima. Poslednjih

decenija smatra se da se biološko i društveno (i lingvističko) u potpunosti međusobno prožimaju. U

našoj biološkoj, animalnoj prirodi je i potreba da se verbalno izražavamo, da obrazujemo društvene

zajednice i stvaramo kulture. Ono što je Frojd smatrao sekundarnim, spoljnim uticajima, danas je

ključni element naše prirode. Mi nismo najpre životinjska pa društvena bića, mi smo suštinski i

istinski društvene životinje.

10. Da li je seksualnost biološka ili društvena konstrukcija?

Ljudska bića, još kao bebe, traže druge ljude sa kojima će ostvarivati interakciju, ne da bi

zadovoljila neke posebne potrebe već zato što su predodređena za to da reaguju na ljude iz svoje

okoline. Mi smo stvoreni za stupanje u interakciju sa drugim ljudima i takve interakcije su bebama

neophodne da bi koristile svoj mozak i postale ljudska bića kojima su svojstveni stvaranje jezika i

specifično ljudski um. To znači da mi u početku nismo seksualna bića izložena društvenim

ograničenjima. Život započinjemo kao telesna/društvena bića i naša seksualnost je isto toliko duboko i

suštinski kulturno određena koliko je fizička. Sa psihološkog stanovišta, značenja seksualnosti

određuju društvena struktura, međulični odnosi i jezičke kategorije.

11. Zašto je seksualnost rizična?

Seksualnost nikada ne može da bude čvrsto određena i predvidljiva. U seksualnom iskustvu

postoji nešto nepoznato, strano. Upravo ta nepoznatost doprinosi većem seksualnom uzbuđenju i

rizicima. Ono spada u elemente koji seksualnost čine potencijalno destabilizirajućom. Ona vrsta

znanja koja je često uzrok nestajanja strasti u dugim vezama sigurnost i dostupnost partnera povlači sa

sobom i to da je nečemu što je po svojoj prirodi nestabilno i nepredvidljivo pridajemo svojstva

stalnosti i jasnoće.

12. Prema S.Mičelu na osnovu čega biramo partnere?

Ono što jesmo i ono što nismo predstavlja suprotnosti, a o njima razmišljamo kao da su

beznačajni. Međutim, suprotnosti jesu povezane. Suprotnost podržava postojanje onog drugog, sadrži

ga u sebi. Suprotnosti se privlače zato što predstavljaju drugu stranu samih sebe. Istu stvar u drugom

obliku. Ono što nas kod drugih privlači možda nije toliko činjenica da je reč o drugoj osobi koliko

prilika da na sigurnoj razdaljini uspostavimo kontakt sa onim aspektima sopstvenog selfa čije

postojanje ni ne priznajemo. Svima nam je sklonost da obnavljamo svoje patnje. Kada je reč o

ljubavnim odnosima svakoj novoj vezi prilazimo kao leku za probleme iz prethodne, a one se redovno

pretvaraju u novu verziju stare ljubavi.

13. Da li je idealizacija u ljubavnim vezama korisna ili štetna?

Idealizacija, mašta, je po svojoj prirodi nesigurna te njenim kontrolisanjem nastojimo da

pronađemo načine da kontrolišemo štetu koju ona može da nanese. Veoma je značajno da li je izvor

idealizacije bar delimično druga osoba (posredstvom mašte) ili je ona čist proizvod fantazije

(zaljubljene osobe kojoj druge osobe služe samo kao prilika za projektovanje sopstvenih potreba).

Korisnost idealizacije u vezama zavisi od mere u kojoj su idealizujući prikazi nastali kao rezultat

zajedničkih napora i saradnje. Idealizacija koju stvara osoba koja voli obično je plodonosnija kada za

nju odabrana svojstva odgovaraju svojstvima koja voljena osoba koristi za spostvenu idealizaciju.

Uzajamna idealizacija se često pretvara u neku vrstu mita o dvema osobama. Ali maštanja o

savršenom skladu mogu da budu štetna ako se shvate preozbiljno, kao stalno očekivanje, a ne kao

prolazna pojava.

14. Uz ugla psihoanalize, ljubav je rizik za:

Zaljubljenost ne odražava uvek plemenite podsticaje osobe poput odanosti, već često

ispoljavanje najgoreg u nama, mračne strane ljudi. Romantični zanos vremenom slabi i prelazi u

manje snažno i stabilnije osećanje. Romantična strast se nekad pretvori u snažnu mržnju i žeđ za

osvetom koja u ekstremnim slučajevima mogu da sadrže ozbiljna nasilnička zlodela. Mržnja se

međutim javlja u mnogo suptilnijim oblicima kao emocionalno udaljavanje, provokativno

proveravanje, strategije ostvarivanja kontrole. Ljubav podrazumeva velike rizike tako da je mržnja

njen nezaobilazni pratilac. Održavanje zaljubljenosti ne zavisi od veštine uzdržavanja od agresivnosti

već od sposobnosti da se ona i ljubav pomire i uporedo postoje.

15. Uslovi za promenu obrasca afektivne vezanosti su:

Do promena u obrascu AV je dolazilo kod otprilike jednog od četiri subjekta. Na osnovu

ovog istraživanja AV zaključujemo o njihovoj stabilnosti. Rezultati dobijeni na osnovu intervjua AV

odraslih stabilniji su od samoizveštavajućih tvrdnji ili izjava vršnjaka. Činjenica da su savršenije mere

stabilnije pokazuje da je u izveštajima mere nestabilnosti u samoizveštavajućim testovima odraz

nesavršenosti mera što je onda argument više u prilog stabilnosti obrazaca kroz vreme. Ipak deo

dobijenih nestabilnosti posledica je stvarnih promena u organizaciji AV kroz vreme i ovo otkriće je u

skladu sa teorijom AV jer potvrđuje da značajno iskustvo u vezama i drugi bitni događaji u životu

mogu da izmene organizaciju AV odnosno unutrašnje radne modele.

U proučavanju mladih parova zadovoljstvo ljubavnim odnosom bilo je povezano sa većom

sigurnošću. U četvorogodišnjem proučavanju parova potvrđeno je da su raskidi veza korelirali sa

izmenom obrazaca AV (od sigurne u nesigurnu AV), čak su i subjekti sa izbegavajućim obrascem AV

koji su ipak formirali ljubavnu vezu postigli u izvesnom procentu promenu radnog modela što nije

važilo za izbegavajuće subjekte koji nisu ušli u vezu. Uprkos opisanim nastojanjima u pravcu

održavanja stabilnosti rano formiranih radnih modela kroz životni vek osobe, do promene ipak dolazi.

Ono što je zajedničko svim promenama možemo odrediti kao nepotvrđena očekivanja u pogledu za

osobu značajnih događaja. Npr. ulazak u značajnu vezu može da dovede do promene onih čiji modeli

sebe i drugih vode u skepticizam o mogućnosti da se ima takva veza. Međutim i sigurna osoba, kada

je u negativnoj vezi, može postati nesigurna na osnovu novostečenog iskustva.

16. Da li istraživanja ukazuju na polne razlike u pogledu izraženosti dimenzija

izbegavanje i anksioznost? 58, 80

U proučavanju ljubavnih veza kao individualni kvalitet AV koristi se i dimenzija izbegavanja

i anksioznosti. U tako koncipiranom istraživanju, osobe koje su opušteno vezane (negativna

dimenzija izbegavanja) izjavljivale su da im polazi za rukom da nateraju druge ljude da se otvore i da

govore o ličnim stvarima. Osobe koje su anksiozne zbog veza pokazale su da ne veruju svojim

partnerima. Ostali rezultati bili su specifični u odnosu na pol.

Kod žena, anksioznost u vezama je u višoj korelaciji sa kvalitetom veze od sposobnosti za

bliskost. Visina anksioznosti je povezana sa ljubomorom i sa niskim nivoima komunikacije, ali i sa

partnerovim razumevanjem i zadovoljstvom.

Kod muškaraca, dimenzija izbegavanja je značajna dimenzija vezanosti.

Ove razlike mogu da reflektuju stereotipe uloga polova u kojima su žene socijalizovane da

vrednuju emocionalnost, a muškarci samopouzdanje. Imajući u vidu da je veza loša kada je žena

visoko zabrinuta, ali i kada muškarcu ne prija intimnost izgleda da je prevelika usaglašenost sa

stereotipima uloga polova štetna za kvalitet veze.

17. Prema rezultatima istraživanja, da li je odnos sa majkom prediktivniji od

odnosa sa ocem za partnersku AV?

Rezultati istraživanja nisu potvrdili hipotezu o statistički značajnijem odnosu sa majkom u

odnosu na ocaza predikciju partnerske AV. Odnos sa ocem izražen kroz vrednosti dimenzije intervjua

prediktivna je za procenu bojažljivosti u smislu da je na svim dimenzijama viša prediktivna vrednost u

odnosu na oca nego u odnosu na majku. U sigurnim partnerskim obrascima tek je naznačena prednost

AV sa ocem i možemo je razmatrati samo kroz dimenziju voljenosti. Odnos sa majkom izražen kro

vrednosti dimenzije intervjua prediktivna je za procenu odbacujućeg partnerskog obrasca na osnovu

dimenzije idealizacije. Objašnjenje da je majka idealizovanija od oca možemo potražiti u tzv. kultu

majke koji se u našoj sredini tradicionalno neguje.

18. Navedite dimenzije AAI koje statistički najbolje prognoziraju:

a) obrazac sigurnog AV; b) obrazac izbegavajućeg AV;

c) obrazac preokupiranog AV i d) obrazac bojažljivog AV.

a) Obrazac sigurnog AV možemo predvideti na osovu iskustva prihvatanja tj.voljenosti

i u odnosu na majku i u odnosu na oca.

b) Iskustvo odbacivanja i od oca i od majke značajno je za predikciju izbegavajućeg

AV, kao i iskustvo zanemarivanja od strane oca.

c) Kada je reč o preokupiranom AV najznačajnije je iskustvo zamenjenosti uloga kao i

majčinog odnosno očevog preteranog uključivanja.

d) Prognoza obrasca bojažljivog AV moguća je preko iskustva odbacivanja oba

roditelja, zamenjenih uloga, kao i zanemarivanja od strane oba roditelja.