Glavne faze proizvodnje u oba sluaja, kao to se vidi, su sledee: drobljenje osnovne sirovine i nieno eventualno ienje od primesa, priprema i doziranje eventualnih dodataka, doziranje vode, mesanje mase, oblikovanje (formiranje) proizvoda, suenje,

Proizvodnja Pune Opeke I BlokovaU industriskim pogonima puna opeka I blokovi se najcesce proizvodi primenom tehnologije plasticnog oblikovanja ili tehnologije polusuvog presovanja.

Plasticno oblikovanje Polusuvo presovanje Glavne faze proizvodnje u oba sluaja, kao to se vidi, su sledee: drobljenje osnovne sirovine i nieno eventualno ienje od primesa, priprema i doziranje eventualnih dodataka, doziranje vode, mesanje mase, oblikovanje (formiranje) proizvoda, suenje, peenje i eventualna dorada gotovog proizvoda. Kao dodaci osnovnoj sirovini koriste se: neplasticne supstance, koje smanjuju potrebu za vodom i skupljanje (kvarcni pesak, samotno brano i dr.), sagorive organske materije koje obezbedjuju zahtevanu poroznost proizvoda (prah od uglja, strugotina o rveta), specijalni dodaci radi dobijanja odredjene boje, obezbedljenja otpornosti na izvesne hemijske uticaje, poboljanja mehanikih karakteristika i dr., dodaci plastifikatori koji u znaajnoj meri poboljavaju plastinost glinenog testa (na primer, bentonit, u ijem je sastavu u velikom procentu (85-90%) zastupljen mineral montmorionit, karakteristian po zrnima sitnijim od 0,001 mm); itd.

U sluaju primene tehnologije plastinog oblikovanja iz usnika pune preseizlazi glinena traka odredjenog poprenog profila a koja se automatski see, ime se dobija proizvod odredjene duzine.Puzna presa

Pored navedenih osnovnih postupaka za savremenu industrijsku proizvodnju gradjevinske keramike, postoji i niz drugih, manje znaajnih tehnologija. Ovde e se jo neto rei o tehnologiji livenja koja se primenjuje za proizvodnju tankih (oko 2 mm) glaziranih mozaik - ploica za oblaganje fasada. Ove ploice se proizvode na automatizovanim linijama, pri emu se glineno testo sa velikim sadrajem vode (kaa) Izliva na ravnu i vrlo poroznu podlogu. Ova podloga upija vodu iz glinene mase, "prosuuje" je i omoguava njeno seenje na ploice zadatih dimenzija.Revolver presaSuenje proizvoda je vrlo vazna tehloloska operacija od svih postupaka prpizvodnje keramikih materijala. Ono mora da bude to ravnomernije, kako bi se eliminisala pojava defekata usled neravnomernog skupljanja proizvoda. Suenje se vri u specijalnim tunelima ili komorama. Tuneli za suenje rade na sledeem principu:

Proizvodi se na vagonetima kreu kroz tunel u susret struji vrelog vazduha ili dimnih gasova. Suenje pod ovakvim reimom obino traje od 16 do 36h.

Kod komora za susenje takodje se primenjuje zagrejani vazduh ili vreli gasovi. Oni dolaze iz narocitih peci, a njihovo usmerenje se postize radom posebnih ventilatora. Na taj nacin proces susenja se u znacajnoj meri intezivira.Posle susenja keramicki proizvodi, cija vlaznos obicno nije veca od 5% odlaze u pec za pecenje. U procesu pecenja konaceno se formira sturktura keramike i dobijaju odredjena svojstva prozivoda. Pecenje se vrsi ili na tradicionalan nacin u Hofmanovim (kruznim) pecima ili u savremenim tunelskim pecima. U tunelskim pecima proizvodi se polako transportuju vagonetima, pri cemu postepeno prozaze kroz zone pregradjivanja pecenja i hladjenja. Proces je regulisan tako da u momentu kada jedan vagonet udje u pe drugi izlazi iz pei sa ve gotovim peenim proizvodima.Neke vrste keramikih proizvoda nakon peenja podvrgavaju se jo i dodatnim obradama Ovo se najee vrsi u cilju poboljanja njihovih sanitarno higijenskih svojstava, u cilju poveanja vodonepropustljivosti ili iz estetskih razloga. Najee se u vezi sa iznetim primenjuju postupci angobiranja i glaziranja, a primenjuje se i postupak hidrofobizacije, to se ostvaruje nanoenjem silikonskih premaza.

Angobira,nje se sastoji u premazivanju osuenih, ali jo nepeenih_keramikih proizvoda tankim slojem meavine gline i praha netopljivih oksida nekih metala (hroma, mangana, kobalta). Po susenju ovog premaza proizvod se peku. Pri emu se nakon peenja dobijaju ravnomerno obojene povrsine bez sjaja. Ako se eli bela angoba, proizvodi se premazuju meavinom belih glina i kaolina. Angobiranjem se, osim izgleda, poboljava i trajnost keramikih proizvoda, poto se na ovaj nain ostvaruje bolja zatita od spoljanjih uticaja. Medjutim, ako se ele glatke, sjajne, vodonepropustljive i u odnosu na razne uticaje otpornije povrine, keramiki proizvodi se podvrgavaju glaziranju.

Glazura se dobija na bazi meavine kvarcnog peska kaolina, feldspata i lakotopljivih oksida. Kada se ovakava meavina nanese na prethodno osuen keramicki proizvod, kada se nakon ovoga taj proizvod izlozi pecenju, na premazanim povrinama e se dobiti staklasta masa sa visokim zatitnim svojstvima. Glazura moe da bude prozrana i neprozrana prva se upotrebljava pri proizvodnji porcelanskih predmeta ili za glaziranje prethodno angobiranih povrsina, dok se druga primenjuje u sluajevima kada se eli da izmeni osnovna boja keramikog proizvoda.Pune i fasadne pune opeke od gline

Prema Jugoslovenskim standardima pod punim opekama se podrazumevaju proizvodi od gline pravouglog paralelopipeda sa dimenzijam lxbxh (duzina x sirina x visina). Opeke se treturaju kao pune i u slucajevima kada su njima prisutne izvesne supljine, ali uz uslov da ukupna proekcija supljina ne iznosi vise od 15% te povrsine. Pune opeke se primenjuju za izradu spoljasnjih u unutrasnjih zidova koji se malterisu. One moraju da imaju prave ivice i ravne stranice. Ivice mogu biti i zaobljene. Supljine u punoj opeci ne smeju da imaju presek veci od 2.5mm na kvadrat. Mere ovih opeka su sledece: l= (250 +- 8)mm, b= (120 +- 5)mm, h= (65+-3)mmPovrina pune opeke moe da bude glatka ili izbrazdana, pri cemu brazde ne smeju da budu vece od 3mm. Ove opeke se mogu upotrebljavati samo ako ispunjavaju sve uslove propisane standardima. Ovi uslovi se odnose na izgled, eventualne defekte (odstupanja od pravog ugla, okrnjenost ivica i rogljeva, prisustvo pukotina ili prslina i dr.), fiziko-mehanika svojstva itd. Na primer, dozvoljena je samo upotreba takvih opeka kod kojih eventualne pukotine ili prsline lee jedna nasuprot drugoj.

Puna opeka se deklarise putem marke opeke. Marka je definisana prosenom ili pojedinanom najmanjom pritisnom vrstoom (na bruto presek)marka opeke MPritisna cvrstoca (bar)

ProsecnaNajmnja pojedinacna

757560

10010080

150150120

200200160

Uslovi za marke pune opekeFasadne opeke od gline primenjuju se za izradu spoljasnjih zidova koji se ne malterisu. Ove opeke mogu biti prirodne boje, obojene ili narocito obradjene. Srane moraju biti ravne a ivice prave i ostre. Dve susedne bocne provrsine moraju da budu cisto izdadjene pri cemu one mogu da budu glatke, brazdne ili zljebne. Dimenzije fasadnih opeka su sledece: l= (190 +- 4) ili (250+-5) mm

b=(90+-3) ili (120 +- 3)mm h= (55+-2) ili (65+-2) mm

I za ove opeke su propisani odredjeni uslovi kvaliteta oni su stroiji nego u sluaju nefasadnih opeka. Tako, na primer, ako se radi o prslinama ili pukotinama, njih na vidljivim povrinama uopte ne sme da bude. Fasadne opeke se isporuuju i kao si silikonizirane (hidro fobizirane).Marka pune fasadne opeke definie se na identian nain kao marka nefasadne opeke. Prikazani su uslovi u pogledu pritisne vrstoe za ovu vrstu opeke.marka opeke MPritisna cvrstoca (bar)

ProsecnaNajmnja pojedinacna

757560

10010080

150150120

200200160

300300260

Uslovi za marke fasadne opekeuplje opeke i blokovi od gline Ovi proizvodi se upotrebljavaju za izradukako spoljnlh i unutranjih zidova koji se malteriu, tako i za izradu zidova koji se ne malteriu. U sluaju zidova koji se ne malterlu upotrebljavaju se posebne vrste ovih elemenata fasadne uplje opeke i blokovi.Pod opekama se uvek podrazumevaju elementi sa dimenzijama definlsanim u prethodnom poglavju, dok se kao blokovi deklarlu elementi drugaijih (veih) dimenzija.i kod fasadnih i kod nefasadnih elemenata mogue su dve varijante upljina: upljine koje su postavljene upravno na leine ravni i upljine koje su postavijene paralelno sa leinim ravnima. Povrina preseka svih upljina u ravni upravnoj na osu upljine ne sme da bude manja od 15% povrine projekcije opeke, odnosno bloka,na tu ravan.

uplje opeke i blokovi od gline

U sluaju obinih (ne fasadnih) upljih opeka i blokova od gline njihove bone strane mogu da budu ravne ili brazdane, pri emu dubina brazde sme da iznosi najvie 3mm. Ivice mogu da budu otre ili zaobljene, pri emu poluprenlk zaobljenja treba da bude najvie 5 mm. Mere upljina u opekama i blokovima sa vertikalnim upljinama moraju biti takve da preseci pojedinih upljina iznose:-pri kvadratnim, krunim ili rombinim rupama najvie... 2.5cm2-Pri pravouglim, ovalnim ili slicnim rupama najvise... 6cm2(Uza strana supljina u oba slucaja sme da bude najvise 15mm)Kod fasadnih opeka i blokova strane morajubiti potpuno ravne, a ivice prave i otre, eventualno zaobljene. Ovi elementi moraju da imaju isto izradjene dve susedne bone povrine. Ove povrine mogu da budu glatke, brazdane ili lebIjene. U sluaju elemenata sa vertikalnim upljinama, povrine preseka pojedinih upljina iznose:pri kvadratnim, krunim ili rombinim rupama najvie ... 2,5 cm2pri pravougaonim, ovalnim ili slinim rupama najvie ... 6,0 cm2Kod ovakvih elemenata ua strana upljine sme da iznosi najvie 15mm a debljina spoljnih zidova mora da bude najmanje 15 mm.uplje opeke i blokovi od gline imaju spoljne mere saglasno podacima datim u tabliciMereNazivna vrednostDozvoljeno odstupanje

duzina l (mm)190-4

2505

2905

3906

sirina b (mm)602

902

1202

1904

2505

2905

visina h (mm)552

652

902

1202

1403

1603

1904

2004

2505

1905

Dimenzije supljih opeka i blikova od gline

Marke opeka i blokova odredjuju se na osnovu prosenih i pojedinanih najmanjih pritisnih vrstoa u odnosu na bruto presek. Uslovi za pojedine marke p'rikazani su u tablici.marka opeke MPritisna cvrstoca (bar)

ProsecnaNajmnja pojedinacna

202016

505040

757560

10010080

150150120

200200160

Uslovi za marke suplih opeka I blokova od glinePored uslova u pogledu pritisne vrstoe, uplje opeke i blokovi (fasadni i nefasadni) moraju da zadovolje i niz drugih uslova koje propisuju standardi.Opeke i blokovi od gline sa olakanom osnovnom masomOvi keramiki materijali dobijaju se peenjem glinenog testa u okviru koga su primenjeni odredjeni dodaci za smanjenje osnovne zapreminske mase proizvoda (zapreminske mase pri ijem se izraunavanju ne uzimaju u obzir upljine formirane oblikovanjem elmenata)Kao dodaci u ovom smislu primenjuju se strugotina od drveta, prah od uglja, ljake raznih porekla, ekspandirana glina i dr.Opeke i blokovi ovog tipa namenjeni su za zidanje unutranjih i spoljnih zidova koji se malteriu ili previae nekim zatitnim premazima, pri emu oni po oblicima i dimenzijama u svemu odgovaraju obinim opekama i blokovima od gline o kojima je ve bilo rei. Zapreminske mase uglavnom im se kreu od 1000 - 1600 kg/m, a marke od 20-150. I u ovom sluaju marke se definiu putem prosene i najmanje pojedinane vrstoe pri pritisku u odnosu na bruto presek.U okviru ove vrste keramikih materijala postoje i blokovi ispune za medjuspratne konstrukcije. Za njih se odredjuju vrstoe pri pritisku i nosivosti, pri emu su postupci odredjivanja ovih karakteristika identini postupcima propisanim za obine uplje blokove od gline za medjuspratne konstrukcije, o emu e biti govora docnije.uplje ploe i porolit - ploe od gline

Ovi materijali, kao i svi napred razmatrani, dobi jaju se postupkom plastinog oblikovanja uz primenu punih presa. li sluaju porol i t-ploa potrebna poroznost mase dobija se meanjem gline sa razliitim sagorivim materijalim. Ploe o kojima je re su paralelopipednog oblika sa horizontalnim uzdunim upljinama. Primenjuju se za izradu pregradnih - zidova i kao materijal za oblaganje. Strane ovih ploa moraju da budu ravne, a ivice prave i otre. Ivice mogu biti i zaobljene,pri emu poluprenik zaobljenja moe da iznosi najvie 5 mm. Bone povrine moraju da budu ravne - glatke ili brazdane, sa dubinom brazda najvie 3 mm- Preseci upljina mogu biti kvadratni, pravougaoni, kruni ili ovalni. Raspored upljina moe biti u jednom ili dvostrukom vertikalnom nizu.Dimenzije ovih ploa su sledee: duine(l )....140 - 590mm,irine (b)....30 - 120mm,visine(h)....195 -395mm.

U pojedinim sluajevima duine mogu da budu i preko 590 mm.Marka ploe odredjena je prosenom i pojedinanom najmanjom priti snom vrstoom u odnosu na povrinu bxl . Prosena vrstoa mora da iznosi najmanje 15 bara, a pojedinana najmanja 12 bara. Za ploe koje slue za oblaganje nije propisano odredjivanje pritisne vrstoe. Pored vrstoe, ove ploe moraju da zadovolje i druge propisane uslove (izgled, upijanje vode i dr.).-Radijalne opeke od gline

Radijalne opeke se primenjuju za izradu dimnjaka, bunkera, silosa i dr. objekata krunih osnova, izradjuju se kao pune i kao uplje sa vertikalnim supljinama. Visina h iznosi 71mm, duzina (l) su 115, 175 i 240 mm, dok se irine b kreu od 100 do 150 mm. to se, pak, tie spoljne irine b, ona je uvek ista - 160 mm. Poluprenici krivine variraju u irokom opsegu - od 50 do 500 mm - zavisno od spoljnih prenika objekata. Sa opekama koje se ovde razmatraju mogu se izvoditi objekti sa spoljnim prenicima od 180 do 1000 cm.Marke (M) radijajnih opeka su 150,250 i 350. Ove marke odredjuje na bazi prosene i najmanje pojedinane pritisne vrstoe (u barima) u odnosu na bruto - povrinu opeke.uplji blokovi od gline za medjuspratne konstrukcijeOvi elementi se proizvode postupkom plastinog oblikovanja, a namenjeni su za izradu raznih vrsta medjuspratnih konstrukcija od armiranog i prednapregnutog betona. Prema funkciji u medjuspratnoj konstrukcij suplji blokovi se dele na dve vrste: na nosece blokove - blokove sa statickom f-jom i blokove ispune koji se koriste kao elementi za ispunu nosecih armirano betonskih i prednaprednutih konstrukcija.Popreni presecl ovih blokova su proizvoljni, raspored upljina i njihove dimenzije takodje, ali je bitno da nosei blokovi obavezno Imaju sa svake strane po jedan ljeb (udubljenje) za smetaj armature.Povrine blokova mogu da budu glatke, brazdane ili lebljene radi boljeg prijanjanja betona, odnosno maltera, pri emu irine brazda i ljebova mogu da budu najvie 10 mm, a dubine najvie 3 mm.Sueone povrine (ravni poprenih preseka) moraju da budu ravne i pod pravim uglom u odnosu na leine i bone ravni. Uzdune ivice treba da su prave, otre ili zaobljene, sa poluprenlkom najvie 5 mm.Proizvodne dimenzije ovih blokova su sledee: visine (h) od 40-290 mm, irine (b) od 95-415 mm i duine (l) od 195-295mm. Nazivne oznake duina i irina su uvek za 5 mm vee od proizvodnih. To znai da su za toliko vea osovinska rastojanja elemenata posmatrano po duini i po irini, odnosno, u sluaju irine uvek se rauna sa medjurazmakom elemenata od 5 mm, dok se u sluaju duine 5 mm rauna za sloj cementnog maltera kojim su elementi medjusobno spojeni.Mehanike karakteristike predmetnih blokova se deflniu prema vrsti bloka, pri emu se za nosee blokove utvrdjuje marka, a za blokove ispune i marka i nosivost. Marka noseih blokova je odredjena prosenom i pojedinanom najmanjom pritisnom vrstoom u odnosu na bruto - presek sueone strane. Marke ovih blokova (M) su 100, 150 i 200, to znai da ove vrednosti odgovaraju prosenim veliinama pritisne vrstoe. Najmanje pojedinane vrednosti vrstoa za date marke, pak, ne smeju da budu manje od 80% odnosnih srednjih vrednosti (u barima).Blokovi Ispune moraju da Imaju sledee pritisne vrstoe prosene 50 bara, a najmanje pojedinane 40 Bara. Nosivost blokova i ispune odredjuje se prema duini l bez obzira na irinu, i to:- Za blokove duzine 295mm, najmanje 3.5 kN. - Za blokove duzine 245mm, najmanje 3.0 kN, a za visinu 80mm - 2.5 kN- Za blokove duzine 195mm, najmanje 2.5 kN