priznati ono sto jeste helinger

8/10/2019 Priznati Ono Sto Jeste Helinger

1/25

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

PRIZNATI ONO TO JESTE

R

Preveo s nemakog

Vlado Ili


2/25

Naslov originala

Bert Hellinger, Gabriele ten HvelA,

Copyright 1996 by Bert Hellinger

Translation Copyright srpskog izdanja 2014, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakompomaete razvoj projekta odgovornogkorienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.

SW-COC-001767


3/25

slova s tree


4/25

Sadraj

Predgovor srpskom izdanju . . . . . . . . . . . . . . 13Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Lake je patiti nego reavati . . . . . . . . . . . . . 25Porodini raspored. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Drugaija slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Oev blagoslov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Reenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

ta u porodici stvara bolest? . . . . . . . . . . . . . . 40Arogancija i njene posledice . . . . . . . . . . . . . . 43Poinioci i rtve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Pokoravam se spoznatoj stvarnosti

Fenomenoloka psihoterapija . . . . . . . . . . . . 51

Posmatranje bez namere. . . . . . . . . . . . . . . . . 51Ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Celovitost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Dejstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55


5/25

B H G H8

Suprotnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55ta je impuls za antitezu? . . . . . . . . . . . . . . . . 57Sloboda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Ljudskost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Svako je upleten na svoj nain . . . . . . . . . . . 61Uloga savesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Nedunost i krivica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Dobro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Savest i superego . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Savest i poravnanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Pravedni Bog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Poravnanje i ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Ko sebe smatra suvie dobrim da bi

mogao da bude zao, taj razara vezu . . . . . . . . . 71Poravnanje, ljubav i osveta . . . . . . . . . . . . . . . 71Granice poravnanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Odricanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Ko je u skladu, taj se ne bori . . . . . . . . . . . . 79O pozivu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Jednostavnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Izvravanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Veliina je u obinom . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Meditacija i spiritualni putevi. . . . . . . . . . . . . . 85Ezoterino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Duevna teina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Spiritualno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90


6/25

Priznati ono to jeste 9

Napredak je povezan s krivicom . . . . . . . . . . 93Odanost i pobuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Bivstvovanje je vee od ivota. . . . . . . . . . . . 99O smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Nebo i zemlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Dotai veliko u dui . . . . . . . . . . . . . . . . 105Kako uspevaju reenja . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Dubina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Prostor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107irina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Sabranost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Pronalazi se poredak . . . . . . . . . . . . . . . . 119Iskustvo, sloboda, ideologija . . . . . . . . . . . . . 119Podjednako pravo na pripadnost . . . . . . . . . . . 120Pravo na sopstvenu sudbinu . . . . . . . . . . . . . 121Prednost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

U ljubav se uvek moe uzdati . . . . . . . . . . . 125Terapija i porodica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Prekinuta veza u ranom detinjstvu . . . . . . . . . . 131Moralni zahtevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

Trijumf je odricanje od uspeha . . . . . . . . . . 137

Razlikovanje oseanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Zavist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Bes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138Trijumf . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140


7/25

B H G H10

Mrnja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Strah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Depresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143Prihvatanje i primanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 145Bol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

Oni koji sve najbolje znaju ne ele da saznaju. . 149O znanju i opaanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Autoritet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152Prizemljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Grehovi imaju i dobre posledice . . . . . . . . . 155Subverzivna strana poretka . . . . . . . . . . . . . . 155Vernost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

Abortus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

Psihokapitalisti najgore vrste . . . . . . . . . . . 161Samoostvarenje, vezivanje, ispunjenje . . . . . . . . 161Snage i slabosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Osnovne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Deca pripadaju svojim roditeljima. . . . . . . . 169O usvajanju i incestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Seksualnost je vea od ljubavi . . . . . . . . . . 179O ljubavi, nasilju i vezivanju . . . . . . . . . . . . . 179Smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

Nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181Vezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Nagon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185Greh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187


8/25


Ogorenost ne vodi niemu dobrom . . . . . . . 191O politici i angaovanosti . . . . . . . . . . . . . . . 191Ogorenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Skromnost i smernost . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Sluba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

Naputam nadu u veni mir . . . . . . . . . . . 201Iluzija o moi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Krivica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

Srea je uinak due . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Dua se upravlja prema drugim zakonima,

a ne prema duhu vremena . . . . . . . . . . . . . 209

O mukarcu i eni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Primarnost ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Potovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Dvostruki pomak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214Dua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

Briga o generaciji koja raste. . . . . . . . . . . . 221Angaovanost i poravnanje . . . . . . . . . . . . . . 221Ono izgubljeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221Briga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Preokret sudbine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Poredak due i moral . . . . . . . . . . . . . . . . 227

O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229


9/25

Predgovor srpskom izdanju

Mi nismo samonikli. Nai preci su na svojevrstan nainzasejali ono to mi danas anjemo: i dobro i loe. Biloda smo toga svesni ili ne, preci i primarna porodica u

velikoj meri odreuju na ivot. Ponekad se blokade izprolosti prenose s kolena na koleno i utiu na ponaanjepotomaka. Jedan od vrlo efikasnih naina za otklanjanje

tih blokada otkrio je nemaki porodini terapeut BertHelinger. U ovoj knjizi on postepeno i sistematski otkrivatajne svojih razmiljanja i metod svoga rada.

Moje prvo uvodno predavanje o PORODINOMRASPOREDU (popularno: PORETKU LJUBAVI) nasrpskom jeziku odrao sam 10. juna 2004. godine u Be-

ogradu pred tridesetak slualaca. Meu njima je bio i in-enjer B. C., koji mi se nekoliko meseci pre toga zajednosa suprugom obratio za pomo: njihov trogodinji sin A.usled tekog oblika alergije na gluten od roenja se nalazi


10/25

B H G H14

u ivotnoj opasnosti, a oni su optereeni neprestanomstrepnjom. Posle predavanja uradio sam prikaz toga kakoizgleda rad u porodinom poretku, postavljajui problemklijenta B. C. Nakon nekoliko standardnih pitanja o va-nim dogaajima u primarnim porodicama roditelj, za-poeo sam na klasian nain tako to sam u polje uveopredstavnike deteta i roditelj (B. C., njegova suprugai njihov sin).

Izvesno vreme itav sistem je delovao ukoeno. Dopreokreta je dolo tek poto je izalo na videlo da je otac,pre nego to se oenio A.-ovom majkom, imao velikuljubav. Seanje na nju je potisnuo, ne elei da joj pridajeznaaj, smatrajui to nevanim. S druge strane, njen veli-ki bol i ljubavna enja doveli su do toga da se energija

ljubavi usmerila prema njegovom sinu, ne dozvoljavajuimu da ivi svoj ivot. Sve se to, naravno, odvija na jednompotpuno drugaijem nivou, daleko od onog koji je razumupoznat i objanjiv.

Predstavnici koji su bili u ulozi majke, oca, deteta iljubavnice ne poznaju ovu porodicu niti njihovu priu.

Upravo zato mogli su potpuno slobodno da se otvoreprema energetskom polju due i slede njen tok. Tada moeda izae na videlo sve ono to je bitno, onakvo kakvo jeste,bez dodavanja i oduzimanja, daleko od naih moralnihpredstava i pojmova o dobru i zlu.

Do razreenja pomenutog sluaja dolo je tek kada je

oevoj prvoj ljubavi priznata egzistencija i nakon to joj je,s ljubavlju, dato mesto koje joj u sistemu pripada. Nakonto je priznata, prestalo je njeno interesovanje za A. i svisu s lakoom odahnuli kako uesnici, tako i posmatrai.


11/25


Pet meseci pre predavanja u Beogradu, na strunomseminaru za usavravanje sistemskih terapeuta u Garmiu,koji je vodio Bert Helinger, razmatrali smo ovaj sluaj (B. C.mi se, kao to sam ve pomenuo, obratio za pomo neko-liko meseci ranije). U to vreme nisam imao informacija oeventualnim sistemskim terapeutima u Srbiji, a budui daB. C. nije bio u mogunosti da doe na seminar porodi-nog rasporeda u Nemaku, postavio sam njegov problemHelingeru. Bitno je rei da tada nisam raspolagao nikakviminformacijama ni o sinu ni o roditeljima: jedino sam znaoda se radi o bespomonom ocu u velikoj brizi za sina.

Poto se radilo o iskusnim uesnicima seminara, Helin-ger je za predstavnika deaka A. uzeo mene i pitao me tamislim, da li je alergija neto muko ili ensko. Odgo-

vorio sam: ensko, a on je izveo jednu od koleginica kaopredstavnicu alergije. Ona je odmah poela da koketira ida mi se udvara i od samog poetka bila mi je zauujuesimpatina u ulozi sasvim suprotno od onoga to bi semoda moglo oekivati da oseamo prema neemu takoneprijatnom i ak opasnom po ivot. Helinger je zatim na

scenu uveo i predstavnike roditelja i vrlo brzo izalo jena videlo da se iza alergije, u stvari, krije oeva prva ljubav.Ostatak se odvijao potpuno istovetno kao i pet meseciposle toga u Beogradu. Druga scena, drugi ljudi, drugageografska irina i duina ali isti scenario i ista snaga!

Jednostavno sam bio fasciniran, kao i toliko puta ranije,

nainom na koji poredak deluje.U Garmiu, u jednoj od pauza, pitao sam Helingera

da li mu je poznato da li se ovaj nain rada primenjuje uSrbiji i Crnoj Gori.


12/25

B H G H16

Ne, koliko mi je poznato, niti se radi, niti je ijednamoja knjiga prevedena na srpski jezik. uo sam da nekos Malte povremeno dri seminare porodinog rasporeda uokviru getalt terapije u Beogradu. Raspitau se i poslauti informacije. Ako eli tamo da krene s radom, imamoju punu podrku i ovlaenje. Za poetak, najboljeje da prevede jednu od mojih knjiga. Uzmi, na primer,Priznati ono to jeste, lako se ita i dobra je i za poetnikei za profesionalce, a nedavno je preporuena kao literaturana Fakultetu za psihologiju Univerziteta u Istanbulu.

Ali ja nisam prevodilac kako u moi da prevedemtvoju knjigu?

Pa ko je moe prevesti bolje od tebe? Iskusan si tera-peut, a srpski ti je maternji jezik. Poslau ti knjigu na

disketi, pa vidi, razmisli...Sasvim sluajno, ideja o prevodu knjige koja je pred

vama rodila se upravo u Garmiu, gde je pre osam godinaknjiga i nastala.

Oduevljena znaajem i kvalitetom Helingerovog rada,novinarka Gabrijela ten Hevel [Gabriele ten Hvel], posle

prisustvovanja seminaru, pozvala je Helingera da gostujeu njenoj emisiji na Radiju SW. Njihov razgovor nastaviose i nakon intervjua, a ishod imate pred sobom, u ovojknjizi u kojoj Bert Helinger na popularan nain odgovarana pitanja u vezi sa svojim terapeutskim radom i nainomrazmiljanja.

Njegovo osnovno metodoloko naelo i terapeutskopolazite jeste priznavanje onoga to jeste. Razumlji-vo, iskreno i jednostavno izlaui svoja otkria do kojihje doao praktinim radom i razvijanjem originalne


13/25


sistemske porodine terapije, Helinger odgovara i na kri-tika pitanja o moralu, prirodnoj hijerarhiji i poretku,nasilju i zloupotrebi, usvajanju dece i incestu, naglaavajuisutinsku razliku izmeu odgovornosti u psihoterapijskomi javnom radu.

Ova knjiga namenjena je svima koji ele da saznajuta je to sistemska porodina terapija* (PORODINIRASPORED, POREDAK LJUBAVI ili ORDER) i koje Bert Helinger, ime se bavi i kako razmilja. Namenjenaje i svima koji ele da razumeju sebe u kontekstu poveza-nosti s onima koji su bili pre nas i dali nam ivot takavkakav jeste.

Jedna od najveih vrednosti ovog dela i itavog Helin-gerovog radalei ujednostavnosti.

Iskreno se nadam da ete i sami doi do istog zakljukakada do kraja proitate ovu fascinantnu knjigu.

U Beogradu, januara 2005.Vlado Ili

*Informacije o predavanjima, seminarima i edukaciji za sistem-ske terapeute moete dobiti u Udruenju za sistemsku terapijui sistemska reenja, tel. 062/604-700, www.orderoflove.com.


14/25

Predgovor

Bert Helinger mi je pomeo um i dirnuo duu. Bila samzbunjena, okirana, ali istovremeno i radoznala. Mnogotoga u vezi s njegovim idejama, na prvi pogled, inilo mise neverovatnim, ali i zastraujue poznatim.

Reenice koje sam ula na njegovom seminaru: Mate-rinstvo je neto veliko, Potujte oca i majku i druge

zvuale su tako katoliki! Ne borite se protiv roditelja,nego ih prihvatite onakve kakvi jesu ali upravo zbog njihsam tako nesrena, toliko nepravdi su mi naneli, tolikosuza i patnji... ena treba da prati mukarca! Pa zar titakvog nekog da smatra dobrim?!

Upravo tako. Jednostavno sam fascinirana njegovim

terapeutskim radom. Tri dana sam ga posmatrala kakopred vie od etiristo posmatraa radi s teko bolesnimljudima. U prvo vreme oseala sam se kao u pozoritu,gde je sve bilo napeto, dirljivo i tako realno. Postepeno i


15/25

B H G H20

gotovo neprimetno, naizgled nezainteresovani posmatraipostaju glavni akteri drame koja se zove sopstvena poro-dica. Isto tako neoekivano, ovek se nae usred vlastiteprie, usred vlastitog ivota, a do tada naizgled sporedni ibeznaajni dogaaji odjednom dobijaju pravi znaaj. Ah,da, da, tano sad sam se setila: pa ja jo imam i jednupolusestru! I najednom teku suze, same od sebe

neoekivano postajem svedok snane emotivne veze erkekoja stoji u dubokom naklonu pred svojom majkom, smnogo ljubavi, potovanja i zahvalnosti. Doavola! ta seovo deava sa mnom?! to je kraj dana blii, oseam se sveiscrpljenijom. Boga pitaj zato, pa ja sam sve ovo samoposmatrala, bila samo neutralni posmatra.

Kako je mogue da te smerne i pobone rei odjednomdobiju smisao u terapeutskom radu, i ne samo smisao, vei tako delotvornu mo? Poniznost pred roditeljima, oevblagoslov, tako arhaine rei kao dobrota, sudbina, milost?ta je tu istina kad on izvinjenje naziva neumesnim apratanje oholim?

ta je to ime se rukovodi miljenje ovog oveka prili-kom njegovog terapeutskog rada i kako mu uopte polaziza rukom da tako precizno i nepogreivo upre prst upravona slepe mrlje beznadenog opteprihvaenog prosvetitelj-skog miljenja? I kako je uopte mogue da on, mimo svihkonvencija i ustaljenog normalnog miljenja, na primer:

prilikom incesta (nad kojim se i na samu pomisaozgrozi svaki normalan ovek!) vidi ljubav;

u kontekstu nacizma krivicu smatra neizbenom(ipak su to morali da znaju i morali su da se bore!);


16/25


ogorenost i ljutnju vidi kao osnovne pokretae nasi-lja (pa valjda se protiv nepravde mora boriti!);

uprkos svim pokretima za emancipaciju, u prvi planstavlja mukarca i potovanje mukog (zar je to uoptemogue imajui u vidu toliki prezir mukaraca premaenskom rodu!?);

uvia krivicu usvojitelja prema usvojenom detetu(zar usvajanje nije veliko socijalno delo!?);

ukazuje na drskost dece koja bi elela sve da znaju(deca valjda imaju pravo da znaju ta su uradili njihoviroditelji!);

vezanost za porodicu smatra izvorom slobode (kaoda dosad nismo od malih nogu uili da moramo da seosamostalimo i odvojimo od roditelja!?);

ukazuje na neophodnost pomirenja sa sudbinom (zarsvoju sudbinu ne drimo u sopstvenim rukama!?).

Tako mnogo pitanja odjednom!Sutina moje fasciniranosti Helingerovim radom na

sasvim je drugom nivou. Reima je teko opisati dirnutostkoju oseam u dubini due.

Bilo da sam ga doivljavala na delu, rovarila po nje-govim knjigama ili, kako je to kasnije bio sluaj, satimarazgovarala s njim, uvek sam posle toga oseala neto

veoma udno, poput spokojstva, oputanja, neku takomirnu vedrinu izmeu sveta i sebe. Na emu to poiva?Verovatno da ima veze s nainom njegovog rada i njego-

vom neumornom potragom za ljubavlju kao izvorom svihzapletenosti, patnji i bolesti.

Tu bi, verovatno, trebalo traiti i odgovor na pitanjezato ak i Helingerov jezik katkad zvui arhaino. Kada,


17/25

B H G H22

na primer, govori o poniznosti ili milosti, o oevom bla-goslovu, o ivotu kao poklonu, ili o pomirenju, on dose-e sferu duevnih doivljaja o kojoj moderna i analitikiorijentisana psihologija jednostavno nema ta da kae.Oigledno da on gradi most ka nivou ivotne stvarnostina kojem ne postoji jezik za najdublje impulse due.

Tu komunikacija funkcionie na sasvim drugom nivou.

Sve to bilo mi je i pomalo neobino i tajanstveno. I estosam se sama pitala ko je taj ovek koji me hvata u rasko-raku s one strane razuma.

Bert Helinger zna da bude i otar prema svojim klijen-tima, istrajan i, blago reeno, odluno odreen (neki kauautoritaran) onda kada smatra da je neophodno. Ne ustru-

ava se da otvoreno iskae svoje uvide iako je to bolno tamo gde se drugi u najboljem sluaju jedva usuuju ida pomisle! On nema mnogo obzira, ali je sigurno ovekkoga moramo uzeti u obzir.

To je psihoterapeut koji sebe radije naziva duebrini-kom, nadmudruje samozvane advokate svih siromanih

i obespravljenih, udovica i siroadi, bili oni terapeuti,svetenici ili jednostavno angaovani pomagai. Reniksvih tih dobrih ljudi s velikim ciljevima prosvetiteljskogvaspitanja ili terapije deluje nekako bledunjavo, naduvanoi nemono u poreenju s njegovim jednostavnim jezikom.I, povrh svega, Helinger uopte ne eli mnogo da sazna.

Vrlo udno, prosto neverovatno i smeno! Pogotovo akose zna da se rad veine terapeuta zasniva upravo na tomeda se klijent razgoliti i da se verbalno prezentira i poslednjideli njegove line patnje.


18/25


Helinger eli da zna samo dogaaje ne ono to nekoo tome misli ili kako se upravo sada osea. Ne! esto venapamet nauene alopojke na loe oeve ili majke-adajeon prekida jednostavnim reima: Hajde, ti, prvo postavina scenu svoju porodicu.

Jedan od uesnika seminara izgubio je u saobraajnojnesrei enu i sina. Njegovo izlaganje skamenilo je sve pri-sutne u sali toliko uasno je bilo. Helinger stoji naspramnjega i, sasluavi ga, obraa mu se mekim glasom: Sadapostavi tu situaciju na scenu, i na teko ponovljiv nainpolazi mu za rukom da zajedno s klijentom sagleda smrtnjegovih voljenih i tako ga povrati nazad u ivot sasvimmirno, s malo rei i s takvom blagonaklonom sigurnoukoja kao melem dopire do svih prisutnih. I to je on, Bert

Helinger. Blag ovek, toplog srca, potpuno pribran u svomsaoseanju.

A onda smo jednom zaista seli zajedno, prvo u stu-diju radija, a potom i u njegovoj radnoj sobi, obraujuiogroman spisak pitanja. Tako sam srena to je pristao nasaradnju! Dodue, nije ba sve razjanjeno do pojedinosti.

Ali i ovo e biti dovoljno za poetak.Razgovori s Bertom Helingerom pozivaju na intenzivnu

razmenu misli i oseanja. On provocira, fascinira, dubokodira i ljuti. Ova meavina hrani duh i pokree misao tamogde se ona inae zadovoljno zavaljuje u udobni naslonfotelje oputenosti. I posle toga na svet se gleda nekako

otvorenije i popustljivije.Gabrijela ten Hevel


19/25

Lake je patiti nego reavati

Prvo poglavlje ove knjige je transkript radio-intervjua kojim

je sluaocima radio-stanice tutgart 2predstavljen metodrada Berta Helingera i moe da poslui kao uvod u Helin-gerov nain razmiljanja i njegov rad; zato i stoji na poetku

razgovora s njim u ovoj knjizi.

Gabrijela ten Hevel: ta je to sistemska porodina terapija?Bert Helinger: U sistemskoj porodinoj terapiji radi se

na tome da se otkrije da li je neko unutar ire porodiceupleten u sudbinu njenih ranijih lanova. To se moesagledati postavljanjem porodice na scenu. Kada sesudbinska upletenost rasvetli, onda onaj ko je upleten

lake moe da se oslobodi sopstvene mree.

ta su toporodini rasporedi? Da bismo mogli jedno-stavnije da govorimo o tome, naveemo jedan primer sa


20/25

B H G H26

Helingerovog seminara u okviru kongresa u Garmiu, gde je

radio s ozbiljno obolelim klijentima. Klijenti sede u velikom

krugu, njih oko etiristo radoznalih posmatraa, uesnikakongresa. Bert Helinger poinje rad jednostavnim pitanjem:

Kako ste, ta vam fali?Jedan mlai ovek od svoje 18. godine pati od bolesti

koja se ispoljava u vidu ubrzanog rada srca i vegetativnih

smetnji. Odgovarajui na Helingerova pitanja, klijent kae:

Klijent:Porodicanam je puna konflikata. Majka i otacsu razvedeni, majka je u svai s dedom. Sve to dono-si i mnogo praktinih problema, na primer, kako daih sve zajedno dovedem na svadbu.

H.(publici): Za ovaj rad vaan je samo mali broj infor-macija. Naime, samo kljuni, presudni dogaaji, a neto ta ljudi inae misle ili rade. Jedan takav dogaajsmo upravo uli: roditelji su razvedeni. Drugi klju-ni, sudbonosni dogaaji jesu, na primer, smrt brataili sestre, ili ako je neko bio odbaen ili izgnan. Ili je

u detinjstvu boravio u bolnici, ili komplikacije pri-likom roenja, ili ako je majka umrla pri poroaju.O takvim stvarima se radi.

(Klijentu): Da li kod tebe postoji takav presudan, sud-bonosan dogaaj?

Klijent:Sestra bliznakinja moje majke je umrla.

H.:To mi je ve dovoljno. Toliko je upeatljivo da jeverovatno prekrilo sve ostalo. Prvo postavi svojuprimarnu porodicu. Dakle, majka, otac; koliko dece?

Klijent:Imam jo jednu mlau sestru.


21/25


H.:U redu, znai prvo postavlja etiri osobe. Odaberinekoga iz publike ko e predstavljati tvog oca, ondanekoga za tvoju majku, sestru i za sebe.

Uzmi bilo koga. Dovoljno je da postavi upravonjih etvoro. To e uraditi tako to e pojedinanoprii svakom predstavniku, uzeti ga za ruke i posvom unutranjem nahoenju, bez rei, postavitiga na njegovo mesto. I predstavnici neka takoenita ne govore. Postavi ih tako da to odraava tvojuunutranju sliku porodice.

Porodini raspored

Poto je meu potpuno nepoznatim ljudima iz publike kli-jent odabrao predstavnike oca, majke, sestre i sebe, postavio

ih je jedne prema drugima tako kako je u tom trenutku

oseao. U ovom sluaju otac stoji leima okrenut majci,

sin stoji naspram majke. Prednama stoje potpuno nepo-

znati, sasvim sluajno izabrani ljudi, niti poznaju klijenta,niti njegovu porodinu istoriju. Postavlja se pitanje ta bitu sad trebalo da se dogodi

I upravo to je ono udesno kod svih ovih rasporeda:izabrane osobe koje predstavljaju lanove porodice, imstanu na svoje mesto, odjednom zaista oseaju kao stvar-

ne osobe. Dlom ak dobijaju i simptome koje imaju ovilanovi porodice, bez ikakvog znanja o tome. Na primer,jednom je neki predstavnik imao smetnje sline epilep-tikom napadu jer je predstavljao epileptiara. esto se


22/25

B H G H28

dogaa da predstavnik oseti smetnje sline sranim, iliprobleme s cirkulacijom u odreenom delu tela. Nakna-dnim istraivanjem pokazuje se da je zaista tako i kodosobe koju taj neko predstavlja. To se ne da objasniti, alise u postavljenim rasporedima moe na stotine i hiljadeputa iznova proveriti.

Na koji nain deluje ovaj raspored, ta moete da uvidite

na osnovu toga?Na osnovu toga vidim ukakvom su meusobnom

odnosulanovi porodice. Ovde je, na primer, vrlo zna-ajna informacija iz rasporeda lanova porodice to tootac stoji leima okrenut majci, a sin neposredno naspramnje. Treba se samo opustiti i slobodno dozvoliti energet-skom polju porodinog rasporeda da deluje i ostavi uti-sak na nas. Na osnovu informacije iz rasporeda uoava segde lei problem.

Priate oupletenosti. ta pod tim podrazumevate?Upletenost znai da neko u porodici nesvesno i dalje

preuzima i ivi sudbinu nekog prethodnika. Deava se,na primer, da se jedno dete izdvoji iz porodice i d nekoj

drugoj porodici na uvanje. Neko drugo, kasnije roe-no dete moe da preuzme energetsku osnovu odbaenogdeteta i nesvesno se ponaa kao da je i samo odbaeno, tj.nekome dato. To moe biti ispoljeno i odmah, u okviruiste generacije, kod mlaeg brata ili sestre, ili u nekoj sle-deoj, buduoj generaciji. Iz tog kola upletenosti ne moe

se izvui dokle god se ne sazna da upletenost postoji.Do reenja se dolazi obrnutim postupkom: u raspored

se uvodi osoba koja je data drugima. Ona se, na primer,pri postavljanju porodice takoe postavlja na scenu. I


23/25


odjednom postajemo svedoci udesnog razreenja: nakonto je odbaena osoba ponovo prihvaena, potovana icenjena, ona postaje prijateljski naklonjena prema potom-cima, pa ak preuzima i zatitniku ulogu, pre svega premaonome ko je s njom bio identifikovan.

To se ne moe ba tako jednostavno razumeti. Neko odpotomaka preuzima i ponavlja sudbinu koja mu je potpuno

nepoznata? Klijent u ovom sluaju, na primer, nikada nijeupoznao pokojnu tetku. Kako uopte dolazi do upletenosti?

Ima li to moda neke veze s onim to vi nazivateporodi-nom saveu?

Tano. Oigledno je da postoji savest grupe. Grupi uokviru koje deluje ova savest pripadaju deca, roditelji, babei dede, braa i sestre roditelja, kao i oni koji su drugima

napravili ili ustupili mesto, na primer, bivi brani part-ner ili verenik roditelja. Ako bi se nekom od njih nanelanepravda, u okviru grupe javila bi se nesavladiva potrebaza poravnanjem. To znai da e kasnije neko jo jednomiskusiti i pretrpeti nepravdu nanetu nekome u prethodnojgeneraciji, da bi na taj nain nepravinost mogla konano

da bude dovedena u red. To je tzv. sistemsko prinudnoponavljanje. Ali ova vrsta ponavljanja nikada i nita nedovodi u red.

Oni koji su na sebe moralida preuzmu sudbinu nekogako je odbaen nepravedno su obavezani grupnom saveu,a u stvari su potpuno nevini. Oni, naprotiv, koji su zaista bili

krivi jer su, na primer, nekome predali nekog lana poro-dice ili ga prognali, oni se uglavnom oseaju veoma dobro.

Grupna savest ne zna za pravdu kad su u pitanju potom-ci. Ona se brine samo za pretke. To oigledno ima veze s


24/25

B H G H30

osnovnim redom i poretkom u porodinim sistemima.Grupna savest upravlja se prema zakonu: ko jednom posta-ne deo sistema, ima isto pravo na pripadnost kao i svidrugi pripadnici tog sistema. Kada neko bude prokletili odbaen, onda je to kao da mu neko iz sistema kae:Ti ima manje prava od mene da pripada ovde. To jenepravda ije e ispravljanje biti pokuano upletenounekog drugog lana porodice, bez njegovog znanja.

Moete li nam navesti neki primer kako to deluje krozgeneracije? Kako to uopte da zamislimo?

Naveu vam jedan zaista zastraujui primer. Nedav-no je kod mene doao jedan advokat, potpuno pometen.Istraujui o svojoj porodici otkrio je sledee:

Prababa mu je prethodno bila udata. Za vreme trud-noe upoznala se s drugim ovekom i zaljubila se u njega.Najednom joj je prvi mu umro, 31. decembra, u 27. godi-ni, ak se sumnjalo da je ubijen. Imanje koje je kasnijenasledila od mua ova ena nije dala njegovom sinu, vesinu iz sledeeg braka. Time je nainjena velika nepravda.

U meuvremenu su tri oveka iz ove porodice izvrila

samoubistvo u 27. godini, i to svaki put 31. decembra. Uvi-devi to, advokat se setio da je jedan roak upravo napunio27 godina i da se blii 31. decembar. Odmah je otiao donjega da ga upozori. Roak je ve bio kupio pitolj da seubije.To je tipian primer delovanja upletenosti.

Posle kraeg vremena taj isti advokat mi je jo jednom

doao. Ovog puta i sm se nalazio u krajnjoj suicidalnojopasnosti. Zamolio sam ga da stane leima okrenut premazidu, da zamisli pred sobom tog mrtvog mukarca i kaemu: Ja te potujem i cenim. Ti ima mesto u mom srcu.


25/25


Izneu na videlo i glasno u izgovoriti nepravdu koja tije naneta i tako doprineti izmirenju. Posle toga moglose videti kako se postepeno oslobaa panike i s lica munestaje gr.

Vratimo se sada naem primeru. Poto je postavio raspo-

red svoje porodice, na klijent zauzima mesto i posmatra ta

e sada raditi Bert Helinger. Postavljene lanove porodice

Helinger ispituje kako su.

H.: Kako je ocu?Otac:Trenutno nita ne oseam. Ne znam kako se oseam.Majka:Oseam se malo izolovano, a ako je to moj mu,

onda je isuvie daleko. I nekako oseam posebnu

vezu sa svojim sinom.H.(publici): Koga predstavlja sin? Majinu umrlu

sestru bliznakinju. Zamislite ta to znai za jednodete.

Kako je sin?Sin: Primeujem da mi ovde nije mesto, tu, naspram

njih. Primeujem, takoe, da s majkom postoji inten-zivna veza.

H.:Kako je sestra?Sestra: S leve strane se oseam loe, nekako suvie

tesno. Najzanimljivije mi je kod brata.H.(publici): Ako se kod porodinog rasporeda vidi da

je jedna osoba odbaena i neprimetna, onda je slede-i korak da se ta osoba vrati u porodicu, u raspo-red. Sada u u raspored uvesti sestru bliznakinju.

(Klijentu): Kako je ona umrla?

priznati ono sto jeste helinger

Documents