EKONOMSKI FAKULTET

ISTOČNO SARAJEVO

TEMA : JAVNI PRIHODI I RASHODI BIH

PREDMET: FISKALNA EKONOMIJA

MENTOR: DOC. DR ALEKSANDAR STOJANOVIĆ

SVETLANA MITROVIĆ PALE, MAJ 2010.

UVOD

0

Fiskalni sistem svake zemlje odraz je ekonomskih potreba ali i brojnih neekonomskih

uticaja. Za fiskalnu politiku Bosne i Hercegovine se moze reci da su je upravo ti

neekonomski uticaji stavili u zizu interesovanja. Naime, u ratom razorenoj i

osiromasenoj privredi Bosne i Hercegovine neminovno se javlja potreba za

intervencijom drzave, pred koju se stavlja sirok dijapazon zadataka: od pomoci pri

uspostavljanju saobračajne, telekomunikacione i druge infrastrukture do organizacije

i finansiranja zdravstva, obrazovanja itd.

Bosna i Hercegovina prolazi kroz period dubokog socijalnog i ekonomskog

poremećaja. Ekonomska kriza znatno umanjuje mogućnosti vlade u BiH da pruži

osnovne službe, od održavanja puteva do socijalnih benificija i prijeti finansijskoj

održivosti same države

Mnoge važne socijalne grupe, posebno siromašno i ruralno stanovništvo, nemaju

velike mogućnosti da utiču na formulisanje javnih politika i praksi vlade. Model javnih

rashoda nije orijentisan ka siromašnim, naprotiv, on primjetno ide u korist

privilegovanijih socijalnih grupa i područja sa velikom koncentaciom javnih radnika.

Vlasti u BiH očito ne uspijevaju da pruže efikasan odgovor na socijalnu i ekonomsku

krizu koja se trenutno odigrava.

Poslijeratna Bosna i Hercegovina se suočava sa ovisnošču o konstantnom dotoku

vanjskog kapitala – bilo da su to veliki krediti ili programi rekonstrukcije poslije

Daytona.

Zadaci fiskalne politike u Bosni i Hercegovini postace jos slozeniji u periodu koji

slijedi i zbog činjenice da se očekuje znatno smanjenje dotoka strane pomoci i

donacija

1

Vlada Bosne i Hercegovine radi bez solidne baze informacija o onome što se dešava

u društvu. Nedostatak informacija u BiH je prije svega znak pasivnosti vlasti, kao

rezultat, mnogi od njihovih političkih izbora izrazito su nerealni

Budzetski prihodi i rashodi posmatrani zajedno prestavljaju snazan finansijski tok za

jednu nacionalnu privredu. Zbog toga je neophodno uciniti sve da se proizvede

maksimalni pozitivni ucinak.

2

JAVNI PRIHODI

Institucije Bosne i Hercegovine, Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska i

kantoni u Federaciji BiH raspolažu sa godišnjim budžetskim prihodima koji se

ostvaruju kroz poreze i vlastite prihode u vidu naknada, taksi i sopstvenih aktivnosti

propisanih zakonom. Vanbudžetske institucije raspolažu sa prihodima koji se

ostvaruju kroz uplate doprinosa zaposlenih lica za penzije, zapošljavanje i zdravstvo

i kroz vlastite prihode vanbudžetskih institucija.

Budžetski prihodi

Institucije BiH, entiteti i kantoni u F BiH prikupljaju prihode za svoje aktivnosti po

osnovu poreskih prihoda koje sačinjavaju indirektni (PDV) i direktni porezi (porez na

dobit, platu i imovinu), po osnovu neporeznih prihoda (prihodi od aktivnosti i

imovine, naknade i takse i sopstvene aktivnosti, kazne), te po osnovu primljenih

granotva/donacija i kapitalnih primitaka (primici dobiveni prodajom imovine ili

uzimanjem kredita).

Poreska politika u BiH je u nadležnosti entiteta (FBiH i RS), kantona i opština.

Lako se porezima upravlja na razlicit administrativni i politicki nacin, struktura poreza

postaje sve slicnija izmedu entiteta, odrazavajuci znacajne reforme u pravcu

harmonizacije. Glavne slabosti poreskog sistema oba entiteta takodje su slicne.

U važećem poreskom sistemu određene su dvije vrste poreza :

Neposredni (direktni);

Posredni (indirektni);

3

1. Posredni (indikrektni) porezi :

Stopa PDV-a u BiH je jedinstvena i iznosi 17% i primenjuje se na celoj teritoriji BiH od

01.01.2006.godine.Primjena Zakona PDV-a od 2006 godine pokazuje pozitivne

rezultate, tim prije, što se prihodi od PDV povećavaju. Sigurno je da dalje treba raditi

na kadrovskom jačanju, tehničkoj opremljenosti, povezanosti institucija iz oblasti

oporezivanja.

Porez na promet u razvijenim zemljama ima daleko manje ucesce u ukupnim porezima

i najcesce se pojavljuje kao neto svefazni porez na promet odnosno kao porez na

dodanu vrijednost

Carine su jedan od oblika posrednih poreza prisutnih u Bosni i Hercegovini.

One su jedini oblik javnog prihoda koji je u nadleznosti drzave Bosne ¡ Hercegovine,

ali su sredstva koja se ostvare naplatom prihod budzeta entiteta.

Akcize su poseban oblik poreza na promet i u Bosni i Hercegovini su uvedene ne

samo kao pokusaj priblizavanja savremenim tokovima u svijetu nego i kao značajan

izvor fiskusa

Akciznim proizvodima smatraju se:

1. derivati nafte;

2. duvanske prerađevine;

3. bezalkoholna pića;

4. alkohol i alkoholna pića;

5. pivo i vino

6. kafa (sirova, pržena, mlevena i ekstrakti kafe);

4

Akciza se plaća u apsolutnom iznosu po mernoj jedinici ili po proporcionoj stopi.

1. Na promet derivata nafte akciza se plaća po litru, i to na:

1. petrolej 0,30 KM;

2. dizel-gorivo 0,30 KM;

3. ulje za loženje ekstra lako (ES) i lako specijalno (LS) 0,30 KM;

4. motorni benzin - bezolovni 0,35 KM;

5. motorni benzin 0,40 KM.

2. Na promet duvanskih prerađevina akciza se plaća po stopi od 49%. Osnovica

je maloprodajna cena bez PDV.

Na promet sljedećih akciznih proizvoda akciza se plaća po litri i to:

3. bezalkoholna pića 0.10 KM;

Bezalkoholnim pićima ne smatraju se prirodni sokovi bez konzervansa i

prirodne mineralne, gazirane i negazirane vode.

4. Na promet alkohola i alkoholnih pića akciza se plaća po litri apsolutnog

alkohola, i to:

1. alkoholna pića 15 KM;

2. etil-alkohol 15 KM.

5. Pivo i vino

1. pivo 0.20 KM;

2. vino 0.25 KM.

6. Na promet kafe akciza se plaća po kilogramu, i to za:

5

1. sirovu kafu 1,00 KM;

2. prženu i mlevenu kafu 2,50 KM;

ekstrakt kafe, pržene ljuspe i opne 3,50 KM.

2. Neposredni (direktni) porezi su : Porez na dobit privrednog društva ( FBIH30%, RS 20%),

Porez na dobit privrednih i profesionalnih djelatnosti )20%),

Porez na prihod od imovine i imovinskih prava (20%),

Porez na imovine: zgrade i kuće za odmor 2 KM/m2 godišnje, za poslovni

prostor u zakupu 3 KM/m2 godišnje, za vozila preko 1600 cca 30-150 KM

Porez na prihod od autorskih prava, patenata i tehničkih unapređenja (10-

20%),

Porez na neto platu 10%.

6

Struktura budžetskih prihoda institucija BiH, entiteta, BD i kantona u F BiH u 2007. godiniIzvor: Usvojeni budžeti i prijedlozi budžeta institucija BiH, BD, entiteta i kantona u F BiH za 2007. godinu(Iznosi u milionima KM)

Kao što se moglo očekivati, najveće povećanje budžetskih prihoda je zabilježeno u

poreskim prihodima i to posebno u indirektnim porezima ,i ukazuje na zavisnost BIH

od indirektnih poreza.

Prikupljeni javni prihodi u periodu od 01.01- 28.02.2010

7

U prva dva mjeseca na racun javnih prihoda RS uplaćeno je 250 miliona 851

hiljada km javnih prihoda.

Iz naplacenih javnih prihoda moze se vidjeti da je od ukupno naplaćenih javnih

prihoda, 249 miliona km, odnosno 99% odnosi se na direktne poreze. Najveći porast

naplacenih javnih rashoda iskazan je po osnovu poreza građana, I to za 10%, te

poreza na dobit, i to za 5%.

Prihodi fondova socijalnog osiguranja u ovom periodu iznose 167 miliona km. Nivo

naplate doprinosa je priblizno isti u odnosu na isti period 2009 godine. Od

20.03.2009 u nadležnosti Poreske uprave RS je kontrola i naplata doprinosa za

zapošljavanje lica sa invaliditetom. U prva dva mjeseca prikupljeno je 363 hiljade KM

Doprinosa Fonda za zapošljavanje i rehabilitaciju invalida.

JAVNI RASHODI

8

Javni rashodi u Bosni i Hercegovini obuhvataju budžetske rashode državnih

institucija na nivou Bosne i Hercegovine, budžetske rashode Federacije Bosne i

Hercegovine i Republike Srpske, budžetske rashode kantona u Federaciji Bosne i

Hercegovine, te vanbudžetsku potrošnju entitetskih zavoda za penziono osiguranje i

entitetskih zavoda i službi u kantonima u Federaciji BiH u oblasti zapošljavanja

izdravstvenog osiguranja i reosiguranja. U javne rashode Bosne i Hercegovini još

ulaze i rashodi jedinica lokalne samouprave, budžetski rashodi Brčko Distrikta i

vanbudžetski rashodi entitetskih direkcija za ceste.

Uprkos razlicitim strukturama fiskalnog upravljanja i razlicitim potrebama izmedu dva

entiteta, nema vecih razlika izmedu dva entiteta u strukturi rashoda.

Bruto plate i naknade troškova zaposlenih uključuju troškove bruto plata, naknade za

troškove zaposlenih i doprinose poslodavca i ostale doprinose za osoblje koje se

finansira iz budžeta državnih institucija.

Plate i naknade su jako visoka stavka javne potrosnje. Oba entiteta izdvajaju

znacajan dio svog budzeta na plate i naknade

U strukturi rashoda čak 627, 333, 100 km, odnosno 45, 5% predstavljaju bruto plate i

naknade zapolenima (RS)

Primjera i poređenja radi, zarade su u buđetu Srbije i prije najavljenog smanjenja

predstavljale oko četvrtinu rashoda, odnosno 25%.

U 2006 i 2007 godini u srukturi rashoda brudo plate i naknade troškova zaposlenih

su se kretale između 30% i 32% .Eksplozije nastaje u 2008 godini kada su održavani

lokalni izbori, gdje učešće bruto plata i troškova zaposlenih u strukturi rashoda penje

se na 41%

9

Vada govori o smanjenju plata pojedinačno , ali iz godine u godinu ukupna suma

plata za buđetske korisnike se povećava, sto se desilo i u ovom buđzetu za 2010.

god. U odnosu na rebalansirani buđet 2009. godine. Učešće bruto plata u strukturi

ukupnih rashoda buđeta od gotovo 46 %.

Rashodi za socijalnu sigurnost i pomoc su druga po redu stavka potrosnje,

uključuju : sredstva za socijalnu zaštitu porodice sa djecom, zaštitu socijalno

ugroženih ,socijalnu zaštitu osoba sa fizičkim i mentalnim poremecajima, socijalna

zastitu određenih grupa u društvu po osnovu njihovog statusa, kao što su izbjegla i

raseljen lica.

10

Planirana budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu u 2007. godini, po nivoima vlasti

Izvor: Usvojeni budžeti i prijedlozi budžeta institucija BiH, entiteta i kantona za 2007.

godinu

(Iznosi u milionima KM)

Sektor odorane i dalje je izuzetno skup mada su izvrsena odredena smanjenja.

11

Evidentirane subvencije i kapitalna potrosnja su relativno niske.

Subvencije javnim preduzecima u RS iznose 160,422,000 km, kapitalne pomoći

10,754,000 km.

Ukupna buđetska sredstva RS za 2010 godinu iznosi 1,600,000,000 km. Značajna

stavka su indirkti porezi 912,827,000 km,kao prihod od poreza na dohodak i dobit

koji iznosi 263,424,000 km.

Ukupna buđetska potrošnja RS za 2010 godinu iznosi 1,600,000,000 km,najveca

stavka su bruto plate i naknade zaposlenima , iznose 627,331,100 km

12

Sema br.1. Grafički prikaz sektorske strukture budžetskih rashda

13

ZAKLJUČAK

Neupitan je znacaj fiskalne politike u Bosni i Hercegovini ali ostaje pitanje da li je

nasa fiskalna politika dovoljno prilagođena specificnim uslovima u kojima se provodi

kao i da li je u stanju zadovoljiti sve zahtjeve koji se pred nju postavljaju?

U proteklom periodu napravljen je značajan napredak i pomaci u upravljnju javnim

finansijama, poboljšan je način pripreme buđžeta, informacije o javnim finansijama

su iz godine detaljnije i dostupnije javnosti.

Fiskalna reforma je usmjerena na sprovođenje javne potrosnje u odrzive okvire, prije

svega, efikasnim mehanizmima za naplatu javnih prihoda, smanjenje javnog duga,

osiguravanjem odgovarajuće alokacije javnih prihoda između razlićitih nivoa vlasti,

uključujućo jačanje fiskalnih prihoda lokalnih zajednica.

Početkom 2008 godine, utvrđen je prijedlog zakona o o fiskalnom vijeću BIH, ovim

zakonom se osniva Fiskalno vijeće BIH, sa zadatkom kordinacije fiskalne politike u

našoj zemlji s ciljem osiguranja makroekonomske stabilnosti I fiskalne održivosti BIH.

Zatim, došlo se do zaključka da, transfere planirane buđetom nižim nivoima vlasti,

treba usmjeriti tako da se osigura brzi razvoj nerazvijenih opština u BIH.

Buđžet je , i dalje, uglavno, potrosnog karaktera, a sasvim malim dijlom razvojnog

karaktera.

Preklapanja nadleznosti razlicitih nivoa vlasti slijedeci su problem postojeceg

fiskalnog sistema koji takođe dovodi do loseg rezultata u pruzanju socijalnih usluga.

To bi u narednom periodu trebalo biti eliminisano, naročito u uslugama zdravstvene

zastite, obrazovanja i zbrinjavanja izbjeglica gdje ova preklapanja dovode do

najvecih problema.

Smanjenje visokih stopa poreza i njihovo ujednacavanje, takođe, su nuzni koraci u

narednom periodu jer poresko opterecenje obeshrabruje razvoj privatnog sektora

14

jaca neformalni sektor i generalnu evaziju poreza. Da bi se postigao taj cilj nuzno je i

smanjenje rashoda.

Reformu koja ce dovesti do rjesavanje ovih, ali i drugih gorućih pitanja

nuzno je što prije sprovesti.

SADRŽAJ

15

UVOD......................................................................................................1

JAVNI PRIHODI......................................................................................3

BUĐZETSKI PRIHODI............................................................................3

PRIKUPLJENI JAVNI PRIHODI U PERIODU OD 01.01-28.02 '10.......8

JAVNI RASHODI.....................................................................................9

ZAKLJUČAK...........................................................................................14

16