Seminarski rad iz Preduzetništva

Tema:

Preduzetništvo i inovativnost

Uvod

Preduzetništvo se ne može ni zamisliti bez inovativnosti, jer ono predstavlja osnovu za realizaciju rentabilnih proizvodnih ili uslužnih poslovnih aktivnosti.

U literaturi i praksi se mogu sresti različiti primeri preduzetništva. Tako, recimo na prostorima SAD pod preduzetnikom se veoma često smatra osoba koja pokreće svoj mali biznis. Pa ukoliko neko u svom biznisu pokrene posao prodaje garderobe u još jednom objektu, svojoj prodavnici- butiku, ovakav biznis se definišekao mali biznis. On kao takav, ne predstavlja preduzetnički posao, jer nema novog proizvoda, ili novog tržišta, na kome plasira svoje proizvode, nema novih/ potrošača, novih tehnologija i sl. Prema tome, iako je pokrenuta nova poslovna aktivnost, ona se ne moze definisati kao preduzetnička. Zaključićemo da nije dovoljno da neka poslovna aktivnost bude nova i mala da bi je definisali kao preduzetničku.

2

Preduzetništvo i inovativnost

Da bi jedno preduzeće bilo preduzetničko ne mora biti novo ili malo. Preduzetništva imamo i u starim i velikim preduzećima onosno ona su svuda oko nas. Većina autora tvrdi da preduzetništva ima češće i više upravo u ovakvim preduzećima. Na primer firma “Dženeral elektrik ” je jedna od najvećih firmi koja egzistira duze od sto godina i to na teritoriji velikog broja zemlje. Ova firma je kod nas poznata i interesanzna po tome što je preko svog podsistema zaduzenog za poslove sa finansijama “General electric kredit corporation” omogućio promene koje su uticale na razvoj čitavogameričkog finansijskog sistema. Ova kompanija uvela je dugoročne hartije od vrednosti kao sredstvo finansiranja investicionih ili nekih drugih poslovnih aktivnosti u preduzeće.

Što se samog preduzetništva tiče, ono se ne pojavljuje isključivo u preduzećima koja se bave privrednom delatnošću, već i kod preduzeća i institucija koja su svoje poslovanje vezala za neku od vanprivrednih delatnosti. Veliki broj autora smatra da se preduzetništvo vezuje za poslovne aktivnosti sa visokom dozom rizika. Preduzetnici iz rizika koji prihvataju uvek očekuju odredjenu satisfakciju i nadoknadu u vidu profita. Prema tome preduzetništvo mora biti zasnovano na “svrsihodnim inovacijama”.

3

Pojam sistemske inovacije i njeni izvori

Same inovacije se uglavnom svrstavaju u tehnički termin, jer se u najvećem broju slučajeva odnose na njih. Međutim inovacije bi trebalo da budu pre ekonomski i socijalni termin, nego tehnički.

Preduzetnici nikada ne čekaju velike ideje kako bi sproveli neku od inovacija. Naime, preduzetnici kreću u inoviranje i ukoliko su im ideje “male“, nikada se nezna kakav će krajnji rezultat imati sprovođenje jedne takve inovacije. Tako često inovacije, koje su naizgled izuzetni značajne, mogu biti bez očekivanih rezultata, a preduzetnici koji teže jedino velikim inovacijam, unapred zajedno sa svojom poslovnom aktivnošću osuđeni na promašaj i propust. Što se tiče većine sistemskih inovacija treba znati da su one uglavnom oslonjene “na promenu“.

Izvori sistemskih inovacija mogu biti1:

1. Neočekivani uspeh, neočekivani promašaj, neočekivani događaj,

2. Nepodudarnost između stvarnosti kakva trenutno jeste i stvarnosti koja bi mogla da bude, ili kakva bi trebalo da bude,

3. Inovacije zasnovane na potrebi nekog procesa,4. Promene u strukturi privrede ili tržišta,5. Demografske promene,

1 P. Drucker, “Managing for Results“, “Perenial Lybrary Edition, Harper & Row“, New Yor, 1985. str. 62.

4

6. Promene u opažanjima i 7. Nova saznanja, naučna i nenaučna.

Prva četiri izvora inovacije mogu se stresti u samom preduzeću, odnosno u privredi u kojoj egzistira preduzeće kao organizacioni sistem. Preostala tri izvora inovacije se javljaju izvan preduzeća, odnosno privrede u kojoj se ono nalazi i kao takvi treba da se posebno analiziraju.

Neočekivano

Prvi i osnovni izvor inovacije jeste “neočekivano“ i to: Nečekivani uspeh, Neočekivani promaša i Neočekivani spoljni događaj.

Neočekivani uspeh predstavlja osnovi izvor većine inovacija koje se sprovode i relizuju u okviru preduzeća. Neočekivani uspeh neretko usporava menadžment preduzeća i preduzetnika da preispitaju postojeće procedure i praksu kao i znanje, koje u većini slučajeva zna da ruđi neprimećeni “neočekivani uspeh“ iskoristi.

Prva stvar koja treba a se uradi je da se obezbedi da se neočekivani uspeh primeti.Rukovodilac preduzeća mora posmatrati svaki neočekivani uspeh tako što će sebi postaviti sledeća pitanja:

5

Šta bi neočekivani uspeh značio za nas da smo ga iskoristili,

Kuda bi nas to moglo odvesti, Šta treba da uradimo da bi smo pretvorili u mogućnost, Kako u vezi stim treba da postupimo?

Menadžment preduzeća mora da obezbedi stručni tim koji će biti zadužen za analizu neočekivanoguspeha, kao i za definisanje modela načina i instrumenata kojim bi se „on“ mogao iskoristiti.

Neočekivani promašaj predstavlja događaj koji se može zanemariti ili ne primetiti. Menadžment svakog subjekta u kome se pojave ovakvi događaji, mora sa velikom pažnjom izvršiti odabranu analizu istog kako bi se u budućnosti preuzimale adekvatne mere i akcije kako do promašaja ne bi došlo. Najveći broj promašaja se javlja u vidu greške. Greške se mogu javiti prilikom planiranja, projektovanja, izvođenja radova, ili prikikom izvođenja neke druge planirane aktivnosti. Neočekivani promašaj zahteva od preduzetnika, da „izađe napolje, pogleda okolo i osluškuje “ jer na taj način preduzetnik će shvatiti grečke i pronaći mogućnost za primenu neke inovacije, koju bi preduzeće, kao organizacioni sistem, usmerilo u željenom pravcu.

Neočekivani spoljni događaj predstavlja događaj koji se, za razliku od neočekivanog uspeha i neočekivanog neuspeha,( koji imaju karakterg internog događaja) javljaju iznad preduzeća, odnosno kao eksterni događaji. Neočekivani spoljni događaji zahtevaju veoma često inovacije u domenu kanala distribucije, inovacije proizvoda, inovacije delatnosti, što znači da ovakav događaj inicira, pre svega proširenje a manje diverzfikaciju.

6

Nepodudarnost

Nepodudarnost se najčešće karakteriše kao razlika i neslaganje između onoga što jeste i onoga što bi trebalo da bude. Nepodudarnost se kao i „neočekivani događaj“može javiti kako unutar preduzeća tako i izvan njega, i najčešće se predstavlja menadžmentu u vidu izveštaja koji su kvalitetnog karaktera.Postoje nekoliko vrsta nepodudarnosti:

Nepodudarnost između ekonomskih realnosti jedne privredne delatnosti ili sektora javnih usluga,

Nepodudarnost između realnosti jedne privredne delatnosti ili sektora javnih službi i pretpostavke o njoj,

Nepodudarnost između napora jedne privredne delatnosti i sektora javnih službi i vrednosti i očekivanja njihovih potrošača,

Interna nepodudarnost u okviru ritma ili logike samog procesa

Navedena podudarnost predstavlja potencijalnu mogućnost za inovacije koje najčešće iskorišćavaju mala i srednja preduzeća. Iz navedenog se može izvući zaključak da preduzetnici menadžeri u situaciji uoče nepodudarnosti ekonomskih realnosti ne treba da se bave uzorcima i definisanjem modela za njihovo otklanjanje, već da u ovakvim okolnostima traže odgovor na pitanje kako da novonastalu situaciju iskoriste na optimalni način i to kroz adekvatne svrsihodne inovacije.

7

Nepodudarnost između napora jedne privredne delatnosti ili sektora javnih službi i vrednosti i očekivanja njihovih potrošača, pretstavlja najčešće situaciju u kojoj proizvođači pogrešno zaključuju šta potrošač stvarno kupuje.

Nepodudarnost u okviru ritma ili logike samog procesa podrazumeva neprekidno praćenje procesa koji se koristi u izradi nekog proizvoda. Prema tome proces, odnosno njihov ritam i logika moraju da budu usklađeni sa tendencijom ka rezultiranju traženih proizvoda.

Potrebe procesa

Za potrebu se često kaže da je majka pronalazaka, a potreba

procesa je izvor i osnov jedne vrste poslovne inovativnosti. Inovacija, realizovana na bazi potreba procesa, usavršava proces koji već postoji po principu zamene veza, koje su u procesu označene kao slabe. „U inovacijama koje su zasnovane na potrebi procesa, svako u organizaciji uvek zna da ta potreba postoji. Znaju da postoji, ali o njoj niko ništa nezna. Zato kada se ona pojavi, odmah postoje opšte prihvaćena kao nešto normalno i očigledno, pa ubrzo postaje model po kome treba raditi.

Po Piteru Drakeru, a sa kojim se slaže većina autora, postoji pet osnovnih kriterijuma uspešnih inovacija zasnovanih na potrebama procesa:

Da to bude samo dovoljan proces, Da postoji jedna slaba ili nedostajuća karika, Da postoji jasno definisan cilj, Da postoji jasno utvrđena mogućnost i specifikacija

traženog rešenja,

8

Da postoji rašireno i opšte prihvaćeno shvatanje da može postojati bolji način, odnosno visok stepen prijemčljivosti za traženje odgovarajućeg sistema.

Privredne i tržišne strukture

Na prvi pogled privredne i tržišne strukture izgledaju veoma stabilno, jer se najčešće dugi niz godina ne menjaju. Međutim, privredne i tržišne strukture nisu jednom i zauvek date, te samim tim i ne traju večno, već su podložne uticaju raznih faktora, pod čijim dejstvom dolazi do njihovih promena.Sve promene koje bi nastale u privrednoj i tržišnoj strukturi otvarale bi veoma velike mogućnosti za nastanak i primenu inovacije. Postojeće promene u privrednoj strukturi mogu se sa dovoljnom sigurnošću predvidti preko sledeća četri pokazatelja:

Buran rast pojedinih privrednih grana. Ukoliko neka privredna grana beleži rast koji je znatno veci od proseka grane u celini, jasno je da će doći do promene u njenoj privrednoj strukturi i to najčešće u momentu kada je njen rast duplo veći od dosadašnjeg,

„ u trenutku kada jedna grana, koja beleži rast, udvostruči obim poslovanja, to ukazuje da nacin na koji ona opaza i opslužuje svoje tržište i ovo postaje neodgovarajuć“,

Razvoj koji rezultira adekvatnim promenama u privrednoj strukturi zahteva i korišćenje raznih vrsta tehnologija, pa i onih koje su se smatrale dijemetralno različitim i odvojenim,

Za sve privredne delatnosti važi da ih možemo definisati kao „zrele“ i u kojima su potrebne neminovne strukturne

9

promene, jer je u okviru njih primetno brzo menjanje načina koji obavljaju zadati posao.

Upravo promene u orivrednoj i tržišnoj strukturi omogućavaju preduzetnicima – inovatorima da iskoriste momenat i usmere ga u pravcu optimalnijeg iskorišćavanja novonastale situacije

Demografska kretanja i promene

Demografske promene imaju značajan uticaj na poslovanje većine preduzeća, jer se na bazi dobijenih informacija planira šta će se kupovati, koliko, na koji način i slično.Većina autora je smatrala da se demografske promene dešavaju veoma sporo i da se preduzeća mogu efikasno, bezbolno i neprimetno, bez velikih napora i izdatka, prilagoditi njima, tako da su ove promene često etiketirane koa „beznačajne“.

edan od najvećih problema sa kojim se svet sreće jeste problem koji se vezuje za starenje stanovništva u visoko razvijenim zemljama, s jedne i velikog nataliteta i priliva mladih u nerazvijenim ili slabo razvijenim zemljama, sa druge strane. Svesna značaja demografskih promena, većina preduzeća pokušava da obezbedi što veći broj aktuelnih informacija o njima. Prema funkcijama koje su prikupljene u okruženju, a odnose se na strukturu stanovništva po raznim osnovama zavisiće i većina odluka koje će se doneti u preduzeću u cilju optimalnog zadovoljenja neke od aktuelnihpotreba potrošača, a u skladu sa realizacijom maksimuma funkcije cilja preduzeća.

10

Promene u opažanju

Vremenom dolazi do promena u opažanju, ili pak različite interesne grupe različito opazaju. Postoji često korišćen primer zdravstvenog sistema u SAD. Napredak u zdravstvenoj delatnosti uslovio je pad mortaliteta, lako i brzo lečenje do nedavno ovakvih bolesti, i u globalu do poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja nacije. U ovakvoj situaciji mogu se identifikovati izvori inovantnih mogućnosti koju su pojedinci preduzetnici i iskoristili. U navedenim okolnostima javljaju se posebne okolnosti koje se bave “zdravom hranom i zdravim životom.“ Otvaraju se lanci firmi proizvode makroenergetsku zdravu hranu, važno je u ovom slučaju odrediti pravo vreme za uvođenje adekvatnih inovacija na bazi postojećeg stanja, odnosno informacija o njemu.

Znanje

Najaktuelnije su inovacije zasnovane na novom saznanju. Treba naglasiti da su inovacije zasnovane na novom znanju često marginalne, ali ima i slučajeva kada noivo znanje prouzrokuje pojavu neke značajne inovacije. Proučavanje znanja se može vršiti

11

sa više aspekata, pa i sa aspekta menadžmenta i biznisa u čijem konteksu se koristi sledeća podela koju je dao TEECE:

Kodifikovano i nekodifikovano znanje, Vidljivo i nevidljivo znanje, Pozitivno i negativno znanje, Autonomno i sistemsko znanje.

Kodifikovano i nekodifikovano znanjeKodifikovano znanje je ono znanje koje jeveoma naporno i tečko preneti i iskazati drugima na jasan i razumljiv način. Naime, često naučnici znaju mnogo više da prenesu zainteresovanom audioditorijumu.Za razliku od kodifikovanog, nekodifikovano znanje još se teže prenosi i najčešće podrazumeva visoke troškove, s obzirom na činjenicu da se izvor i primalac nekodifikovanog znanja moraju neposredno sastajati radi prenosa istog.

Vidljivo i nevidljivo znanjaVidljivo znanje najčešće podrazumeva tehnologije koje su i javno dostupne svima, tako da često bivaju i predmet negativnog inženjeringa oličenog u kopiranju od strane konkurenta.Postoji i nevidljivo znanje, koje je teško kopirati kroz negativan inženjering, i najčešće se ova znanja vezuju za procesne tehnologije i vezane su za proizvod, ali ih je veoma teško otkriti i kopirati.

Pozitivno i negativno znanjePozitivno znanje je ono znanje koje omogućava preduzeću da realizuje, recimo, određeni proizvod, obezbeđujući pozitivne finnsijske efekte.Negativno znanje je saznanje o neuspesima u određenim smerovima, tako da organi odlučivanja u preduzeću, ukoliko poseduju negativna znanja, treba da izbegavaju alokaciju i usmeravanje resursa u tim pravcima.

12

Autonomno i sistemsko znanjeAutonomno znanje je ono znanje koje je uslovno samostalno i samodovoljno i ne preuzrokuje promene sistema u kojem se nalazi. Ukoliko neko znanje prouzrokuje promene u sistemu, odnosno u njegovim podsistemima i elementima, ili sklopovima, takvo znanje nazivamo “sistematskim“.

Zaključak

Skoro da nema autora koji ne izdvaja primer “Mek Donalsa“ pa će i mi ovde naglsiti da “Mek Donals“, kao što već znate nije izmislio ništa novo. On je koristio stari američki proizvod koji su imali skoro svi prosečni restorani na njenom tlu. On je standardizovao svoje proizvode, način spremanja, način posluženja, u vezi i sa čime su obučavani i radnici i to sve na bazi proučavanja želja potrošača, do čega je došlo istraživanjem.

Zahvaljujući ovim inovacijama “Mek Donals“ je razvio svoje poslovanje do razmere koje su mu donosile veoma visok profit, a sve na bazi novih tržišta i novih potrošača. Sve navedene aktivnosti predstavljaju preduzetništo.

13

Literatura

Dogandžić, A., “Preduzetništvo” Ekonomski fakultet, Priština – Zubin Potok, 2004.

14

Sadržaj

Uvod……………………………………………………………….2

Preduzetništvo i inovativnost……………………………………...3

Pojam sistemske inovacije i njeni izvori…………………………..4

Neočekivano....................................................................................5

Nepodudarnost.................................................................................7

Potrebe procesa................................................................................8

Privredne i tržišne strukture.............................................................9

Demografska kretanja i promene...................................................10

Promene u opažanju.......................................................................11

Znanje............................................................................................11

Zaključak........................................................................................13

15

Literatura........................................................................................14

16