UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

PREDUZETNITVO

Mentor: prof.dr Dragana Kragulj

Autor: Milan Ili 239/09/M

Beograd, Januar, 2010.

APSTRAKT

Nema delatnosti ili grane koje su iskljuivo preduzetnike i nema poslovne oblasti ili podruja gde uopte nema elemenata tragova preduzetnitva. Preduzetniutvo se najbolje reflektuje u oblastima koje pruaju najvie inovativnih mogunosti i ansi. Franizing poslovi su u najveoj meri doprineli prodoru i irenju preduzetnitva na skoro sve privredne delatnosti. Preduzetnitvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde god su dominantog uticaja ljudi koji znaju, koji su spremni i sposobni da: posao pokreu i stvaraju iz vlastitih ideja, slede intuiciju, ulaze u direktnu borbu, rade ve poznate stvari na novi ili drugaiji nain, unose nove biznis ideje, marljivo i uporno rade na reavanju problema Preduzee koje eli da razvija preduzetnike dimenzije mora stvarati odgovarajui ambijent i kulturu i pruiti ansu zaposlenima da ispolje preduzetniki talenat.

2

SADRAJ

APSKTRAKT I KONCEPT PREDUZETNITVA ............................................................................... 4 I.1. PREDUZETNIKI KVALITETI .................................................................... 5 II PRAVNI APSEKTI POSLOVANJA .......................................................................... 6 II.1. PREDUZETNIK ............................................................................................ 6 II.1.2. USLOVI ZA STICANJE SVOJSTVA PREDUZETNIKA .......................... 6 II.1.3. REGISTRACIJA ......................................................................................... 6 II.1.4. UTVRIVANJE I NAPLATA POREZA .................................................... 7 II.1.5. PRESTANAK PREDUZETNIKA ............................................................... 7 II.2. PRIVREDNO DRUTVO ............................................................................. 7 II.2.1. ORTAKO DRUTVO .............................................................................. 8 II.2.2. KOMANDITNO DRUTVO ...................................................................... 9 II.2.3. AKCIONARSKO DRUTVO .................................................................... 10 II.2.4 DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU ................................ 12 II.2.5. POREZI I DOPRINOSI NA ZARADE ZAPOSLENIH ............................... 13 III POSLOVNE FINANSIJE I POSLOVNO PLANIRANJE ....................................... 14 III.1. OSNOVE POSLOVNIH FINANSIJA .......................................................... 14 III.2. PLANIRANJE U POSLOVANJU ................................................................ 18 III.2. BIZNIS PLAN .............................................................................................. 18 III.3. IZVORI FINANSIRANJA I INSTITUCIJE ZA PODRSKU MALIH I SREDNJIH PREDUZEA I PREDUZETNITVA........................................................... 22 ZAKLJUAK ................................................................................................................. 25 LITERATURA ................................................................................................................ 26

3

I KONCEPT PREDUZETNITVAPreduzetnito je delatnost usmerena na ostvarivanje profita na tritu, zasnovana na stalnim promenama i spremnosti da se preuzme rizik. Preduzetnik obavlja delatnost registujui kao preduzetnik, osnivajui privredno drutvo, registrujui poljoprivredno gazdinstvo, ulanjujui se u zadrugu i slino. Cilj svakog potencijalnog preduzetnika treba da bude pronalaenje posla koji e na najbolji nain da povee: 1. Njegovo znanje, iskustvo, potencijale, interese i budua oekivanja od bavljenja preduzetnitvom, sa jedne strane 2. Sa potrebama trita, sa druge strane Cilj je biti biti korak ispred konkurencije, odnosno biti drugaiji od drugih. Jedna od kljunih razloga neuspeha mnogih preduzea je to to 75% preduzetnika zapoinje svoj posao bez prethodne provere trita i testiranja tranje odnosno interesovanjem za odreenim proizvodom odnosno uslugom. Izvor poslovne ideje moe biti: Prethodni posao i steena znanja i vetine Tradicija i geografske karakteristike regiona Metoda trine segmentacije Imitacija Analiza uvoza Praenje stunih asopisa i interneta Patenti i inovacije Konsultovanje strunjaka Porodini biznis Hobi i sport

Mogue prepreke i relevantni faktori u analizi razliitih poslovnih mogunosti su: vreme, finansijski resursi, strunost i poslovno neiskustvo, rizici

4

Za otpoinjanje posla potrebni su novac i ljudi koji znaju posao. Za opstanak u poslu potrebni su ljudi i novac, ba tim redom.1 Jedan od glavnih koraka u analizi razliitih poslovnih mogunosti je predhodna provera, potrebno je analizirati i rangirati vie razliitih poslovnih mogunosti. Cilj je analizom relevantnih faktora suziti listu na jednu-dve najbolje poslovne ideje koristei metodu korak po korak, a ti koraci su: Evidentiranje problema na tritu Identifikovanje odgovarajuih poslovnih ansi Utvrivanje potrebnih resursa za realiziciju odreene poslovne ideje Projektovanje finansijske dimenzije posla Rangiranje pojedinih poslovnih mogunosti na bazi linih afiniteta, finansijske isplativosti i nivoa rizika Izbor poslovne ideje i njene operacionalizacije

I.1. PREDUZETNIKI KVALITETI8 glavnih osobina uspenih preduzetnika su: 1. Preduzetnici su tragai za novim ansama, 2. Orijentisani su na budunost, 3. Stalno pokuavaju da budu najbolji, 4. Trino su orijentisani, 5. Znaju da vrednuju svoje saradnike, 6. Realni su, 7. Marljivi su i prihvataju sve poslove, 8. Puni su ivota.

1

Izvor: Seminar o preduzetnitviu, Panevo, 2008. Projekat RAZVOJ PREDUZETNIKOG DUHA KOD MLADIH

5

Svest moe biti najvei saveznik ili neprijatelj svakog oveka. Uspene ljude obeleava potivan, pobedniki stav. Uspeni stvaraju dogaaje, a neuspenima se dogaaji deavaju i uvek ih iznenade.

II PRAVNI APSEKTI POSLOVANJAPrivredni subjekti su: privredno drutvo i preduzetnik

II.1. PREDUZETNIKPreduzetnik je fiziko lice koje je registrovalo i koje, radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja obavlja zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti. Preduzetnik se registruje u Agenciji za privredne registre i odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom. Obavlja delatnost pod svojim linim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom.

II.1.2. USLOVI ZA STICANJE SVOJSTVA PREDUZETNIKAUslovi koji se tiu linosti: Poslovna sposobnost-punoletstvo i da sud nije oduzeo poslovnu sposobnost, neosuivanost za odreena krivina dela ili privredne prestupe. Uslovi koji se tiu delatnosti (oprema, kadar, kvalifikacije, poslovni prostor) Delatnosti koje se ne mogu obavljati: osiguranje imovine i lica, bankarski i drugi bankarski poslovi, revizija raunovodstvenih iskaza, berze i berzanski posrednici Delatnost za ije obavljanje nije potreban poseban poslovni prostor.

II.1.3. REGISTRACIJARegistracija jeste unoenje podataka o privrednom subjektu u registar privrednih subjekata od strane fizikog lica koje vodi registar. Prijava se podnosi Agenciji za privredne registre i to u vidu pismene izjave o ispunjenim propisanim uslovima. Izdaje se reenje o registrovanju delatnosti preduzetnika, potom sledi provera inspekcije.

6

Svako preduzee poseduje: matini broj; poreski identifikacioni broj (PIB); raun kod poslovne banke; poresku prijavu; ima svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti i ne prima platu, ve neto prihod (dobit) po osnovu bavljenja preduzetnitvom.

II.1.4. UTVRIVANJE I NAPLATA POREZA

Porez na prihode od samostalne delatnosti utvruje poreski organ. Godinju poresku obavezu utvruje poreski organ reenjem 1. Na osnovu godinje poreske prijave; 2. Na osnovu poreskog bilansa. Preduzetnik, koji u toku godine registruje delatnost, podnosi poresku prijavu u kojoj daje precenu prihoda i rashoda, odnosno prometa u tekuoj godini.

II.1.5. PRESTANAK PREDUZETNIKA9 glavnih razloga prestanka rada preduzea su: 1. Odjava; 2. Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti; 3. Neobavljanje delatnosti neprekidno jednu godinu; 4. Istek vremena (obavljanje delatnosti na odreeno vreme); 5. Obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa; 6. Kanjavanje, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7. Izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje odreene delatnosti; 8. Promena pravne forme u formu privrednog drutva 9. Steaj i likvidacija.

7

II.2. PRIVREDNO DRUTVOPravno lice koje osnivakim aktom osnivaju pravna ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Registruje se u Agenciji za privredne registre i mora biti u skladu sa zakonom o registraciji privrednih subjekata

Ovim zakonom ureuju se uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih subjekata, kao i nain voenja Registra privrednih subjekata.2

Pravne forme privrednog drutva su: Ortako drutvo Komanditno drutvo Drutvo s ogranienom odgovornou Akcionarsko drutvo

II.2.1. ORTAKO DRUTVOOrtako drutvo je tip preduzea koje osnivaju dva ili vie pravnih ili fizikih lica radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom i iji je zajedniki cilj sticanje profita. Ortaka drutva su sva privredna drutva u kojima lanovi imaju neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze drutva. Ortaci u ortakom drutvu svoje meusobne odnose reguliu i ureuju slobodno, takoe je slobodno i raspolaganje udelom meu ortacima u ortakom drutvu. O ovom tipu preduzea po pravilu ne postoji minimalni ulog kapitala. Ortako drutvo je slino inokosnim drutvima (drutva sa jednim vasnikom), od kojih se razlikuje samo po broju lanova. Ortaka drutva se preteno osnivaju u oblastima trgovine na veliko i malo, uslunim delatnostima, zanatstvu, osiguranju itd. U praksi razvijenih zemalja javljaju se uglavnom dve vrste ortakih drutava: Javno ortako drutvo, Tajno ortako drutvo. Oba drutva ine ortaci koji su u javnim ortakim drutvima poznati javnosti, a u tajnim ortakim drutvima oni su najee poznati samo ostalim lanovima drutva.2

Izvor: "Slubeni glasnik RS", br. 55/2004 8

Registracija ortakog drutva (o.d.)Pored registracione prijave, prilau se: Dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa) Osnivaki akt ortakog drutva sa overenim potpisima osnivaa Ako je ortak preneo pravo poslovoenja na tree lice, overen potpis tog lica.

II.2.2. KOMANDITNO DRUTVOKomanditno drutvo je drutvo jednog ili vie lica koja mogu biti komanditori i komplementari koji obavljaju odreenu delatnost pod zajednikim poslovnim imenom i iji je cilj sticanje profita. U ovom drutvu barem jedan ortak odgovara neogranieno i solidarno za obaveze prema poveriocima drutva, a bar jedan odgovara ogranieno do visine svog uloga u drutvu. Ovo je kljuno obeleje ovog tipa preduzea koje ga ini razliitim od ortakog drutva. Komanditno drutvo za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom. Sa stanovnitva odgovornosti prema treim licima komanditno drutvo ima dve vrste lanova, to su komplementari i komanditori. Komplementari vode poslovanje drutva i odgovaraju za njegove obaveze

neogranieno solidarno, tanije celokupnom svojom imovinom. Komanditori ne uestvuju u voenju poslovanja drutva i ogranieno, u visini svog uloga, odgovaraju za obaveze drutva. lanovi ovog drutva mogu da budu pravna i fizika lica, bez obzira na to da li se radi o komplementarima ili komanditorima. Komplementari imaju isti status kao i ortaci u ortakom drutvu, to znai da rade u drutvu, vode drutvo i odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva. Ovo nije sluaj sa komanditorima koji nemaju obavezu da rade u drutvu, a nemaju obavezu ni da odgovarju za obaveze drutva, oni su obavezni samo da unesu odreeni ulog u drutvo na osnovu koga uestvuju u raspodeli ostvarene dobiti ili pokrivaju gubitke. Za sticanje lanstva u ovom tipu drutva nije potrebna saglasnost komanditora.

9

Prednosti komanditnog drutvaPostoji dosta prednosti koje upuuju preduzea da se organizuju u ovakvu pravnu formu, neke od njih su: ogranienje odgovornosti, poreske pogodnosti i olakice, nezavisnost menadmenta od promene ortaka itd.

Registracija komanditnog drutva (k.d.)Pored registracione prijave, prilau se: Dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice); Osnivaki akt komanditnog drutva sa overenim potpisima osnivaa; Potvrda banke o uplati novanog uloga komanditora na privremeni raun ili njegova overena izjava o tome da je obezbedio novani ulog; Sporazum osnivaa o vrednosti nenovanog uloga komanditora, ako isti nije sadran u osnivakom aktu; Odluka o imenovanju uzastupnika komanditnog drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom; Overen potpis zastupnika k.d. (OP obrazac).

II.2.3. AKCIONARSKO DRUTVOAkcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo je trgovako drutvo sa osnovnim

kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko drutvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom. Preteom savremenih akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora (it. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u enovi. Akcionarsko drutvo moe biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzee otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzee ima obavezu da javno prikazuje finansijske izvetaje. Vlasnici preduzea su akcionari.

10

Organizacija akcionarskog drutva je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vri na tritu kapitala: 1. Na primarnom tritu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; uesnici na ovom tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najee su to banke - investicione i poslovne); 2. Na sekundarnom tritu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se kupuju i prodaju ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri; 3. Na treim tritima posluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju regularnim berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su manje vie meusobno nezavisna. Akcionarska drutva u nazivu preduzea imaju sufiks "a.d.".

Prednosti akcionarskog drutvaOvaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja preduzea jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava: pravo na dividendu (deo profita koji se isplauje akcionarima) pravo uestvovanja u odluivanju (odnosi se na izbor uprave preduzea) pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea

Postoje i druge prednosti akcionarkih drutava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim delom svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzea, ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i profesionalni menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

11

Registracija akcionarskog drutvaUz registracionu prijavu osnivanja otrvorenog ortakog drutva prilau se: Dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice) Osnivaki akt odluka ili ugovor sa overenim potpisima osnivaa Izvetaj banke o upisanim akcijama Izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na preivremeni raun Dokaz o objavljivanju i sadrina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadlenog organa (Komisija za hartije od vrednosti) Procena ovlaenog procenjivaa vrednosti nenovanog uloga Odluka o imenovanju uzastopnika, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom Overen potpis zastupnika (OP obrazac)

Uz registracionu prijavu osnivanja zatvorenog akcionarskog drutva prilau se: Dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice) Osnivaki akt odluka ili ugovor sa overenim potpisima osnivaa Izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun Sprorazum osnivaa o vrednosti nenovanog uloga, ukoliko isti nije sadran u osnivakom aktu Odluka o imenovanju zastupnika akcionarskog drutva, ako zastupnik nije ordeen isnivakim aktom Overen potpis zastupnika akcionarskog drutva (OP obrazac)

II.2.4 DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOUDrutvo sa ogranienom odgovornou je drutvo kapitala koje se najee bira prilikom organizovanja malih i srednjih preduzea. Ono predstavlja prelazni oblik izmeu ortakluka i akcionarskog drutva. Prednost ovog oblika organizovanja je znatno manji nivo formalnosti procedura i unutranje organizacije u funkcionisanju drutva u odnosu na akcionarsko drutvo.

12

Drutva sa ogranienom odgovornou osnivaju pravna i fizika lica ulaganjem svojih novanih ili nenovanih sredstava radi obavljanja zajednike delatnosti i radi ostvarivanja profita. Ulozi lanova predstavljaju poetni kapital. Upravljaka prava u drutvu srazmerna su visini uloga lanova. lanovi drutva odgovaraju za obaveze drutva samo do visine svojih uloga, a ne i sopstvenom privatnom imovinom. Udelima lanova moe da se trguje, ali obino postoje ogranienja kao to je prednost ostalih lanova pred drugim kupcima i slino. Udelima se ne trguje na berzi. Drutva sa ogranienom odgovornou u nazivu preduzea imaju sufiks d.o.o.

Registracija drutva s ogranienom odgovornouUz registracionu prijavu osnivanja drutva s ogranienom odgovornou prilau se: Dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice) Osnivaki akt odluka ili ugovor sa overenim potpisima osnivaa Potvrda banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun i overena izjava osnivaa o tome da je obezbedio novani ulog Sporazum osnivaa o vrednosti nenovanog uloga, ako isti nije sadran u osnivakom aktu Odluka o imenovanju uzastupnika d.o.o., ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom Overen potpis zastupnika d.o.o. (OP obrazac)

II.2.5. POREZI I DOPRINOSI NA ZARADE ZAPOSLENIHStope po kojima se obraunavaju i plaaju doprinosi na zarade na teret zaposlenih i poslodavaca su: za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za obavezno zdravstveno za osiguranje za sluaj nezaposlenosti 11,00% 6,15% 0,75%

Kako su obveznici doprinosa na zarade istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa doprinosa iznosi 35,8%.13

Porez na dobit preduzeaStopa poreza na dobit je proporcionalna i jednoobrazna i iznosi 10%. Radi stimulisanja investiranja, razvoja malih preduzea, koncesionih ulaganja, zapoljavanja radnika i poboljanja ekoloke situacije. Zakonom su propisani odreeni konkretni podsticaji, u vidu osloboenja, podsticaja kod ulaganja, poreskih kredita i ubrzane amortizacije. Oslobaanje od poreza na dobit: Za period od 10 godina

Oslobaanje od plaanja poreza na dobit u periodu od 10 godina ima poreski obveznik u ija osnovna sredstva, koja se koriste za obavljanje registrovane delatnosti, on lino ili neko drugo lice, uloi vie od 600 miliona dinara (cca. 6.3 miliona evra) i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodreeno vreme najmanje 100 lica. Za period od 5 godina

Pravo na oslobaanje od plaanja poreza na dobit u periodu od 5 godina ima poreski obveznik, koji obavlja delatnost na podruju od posebnog interesa za Republiku, pod uslovom da je u osnovna sredstva, obveznik ili neko drugo lice, uloio iznos vei od ca. 70 hiljada evra, da u periodu ulaganja obveznik dodatno zaposli na neodreeno vreme najmanje 5 lica, da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava u registrovanoj delatnosti na podruju od posebnog interesa za Republiku, te da najmanje 80% zaposlenih na neodreeno vreme ima prebivalite i boravite na podruju od posebnog interesa za Republiku.

III POSLOVNE FINANSIJE I POSLOVNO PLANIRANJE III.1. OSNOVE POSLOVNIH FINANSIJAPoslovna sredstva ine Osnovna sredstva 3+ Obrtna sredstva4 Osnovna sredstva se nazivaju jo i kapitalni resursi koji predstavljaju trajna dobra privrede, proizvedena u cilju proizvodnje drugih dobara. Kapitalna dobra su na primer: zgrade, stovarita, vodene brane, maine, aparati, automati, kompjuteri, elektronska tehnika, roboti i mnoga druga trajna proizvodna dobra. Osnovna sredstva se, takoe, nazivaju jo i sredstva za rad, stalna ili fiksna sredstva. U osnovna sredstva se ubrajaju svi oni predmeti, sva3 4

Izvor: Kragulj D, 2009., Ekonomija, Inputi i outputi u privredi, Beograd, strana 72. Izvor: Kragulj D, 2009., Ekonomija, Inputi i outputi u privredi, Beograd, strana 74.

14

materijalna dobra koja se ne troe odjednom, u toku jednog jednog procesa proizvodnje, ve se troe postepeno, tj. u vie uzastopnih procesa proizvodnje. Zato osnovna sredstva i postepeno gube svoju vrednost, odnosno, postepeno prenose svoju vrednost na gotove proizvode, sve dotle dok se potpuno ne utroe. Kada se u potpunosti utroe, trebalo bi da su u celosti prenela svoju vrednost na gotove proizvode. Osnovna sredstva se, dakle, koriste u toku dueg vremenskog perioda, a zamenjuju se novim kada se zbog istroenosti ne mogu vie koristiti, ili se ne mogu dovoljno ekonomino upotrebljavati. Pod obrtnim sredstvima podrazumevamo one objekte na koje ovek deluje svojim radom a pomou osnovnih sredstava, menjajui im oblik i prilagoavajui ih svojim potrebama. Ona se drugaije nazivaju i predmeti rada. U proizvodnom procesu razlikujemo dve osnovne grupe obrtnih sredstava: sirovine i poluproizvode. Sirovine su ona obrtna sredstva koja su pretrpela uticaj ljudskog rada pre nego to su uzeta u nov proces proizvodnje. Glavna karakteristika sirovina je ta to one mogu da budu i obrtna sredstva i gotov proizvod. Na primer, kada se ugalj koristi za proizvodnju nafte, onda je ugalj obrtno sredstvo. Ali, ako ugalj koristimo za zagrevanje stana, onda je gotov proizvod. Sirovine koje se ne mogu upotrebiti kao gotov proizvod, ve moraju ii u dalji proces proizvodnje nazivaju se poluproizvodima (meufazni proizvodi). Sve poslovne transakcije i aktivnosti poinju i zavravaju se u finansijama i sumiraju se kroz odgovarajue finansijske izvetaje. Osnovni finansijski izvetaji u poslovanju su: Bilans stanja Bilans uspeha Bilans novanih tokova

Bilans stanjaOvaj prikaz je klasian raunovodstveni prikaz "leve i desne strane". Na levoj strani tabele obino se prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, tj. zbir svih taaka, moraju da imaju istu cifru. Ukoliko nemaju, to je znak da niste obraunali ili neki troak ili neku zaradu. U sredstva spadaju gotovina i potraivanja, ali i15

nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni gubici. Obaveze obuhvataju sva tekua i budua plaanja, zajmove, osnovni kapital i zadrane zarade. Bilans stanja se takoe pravi za svaku godinu u biznis planu. Ravnotea bilansa: Aktiva = Pasiva Tabela 1. Primer bilansa stanja Aktiva Zemljite i objekti Maine i oprema Novana sredstva Dospela potraivanja Zalihe Ukupna aktiva 50.000 25.000 5.000 10.000 10.000 100.000 Ukupna pasiva 100.000 Pasiva Sopsveni kapital Dugoroni krediti Kratkoroni krediti Neizmirene obaveze 60.000 30.000 3.000 7.000

Izvor: Radulovi O., Seminar o preduzetnitvu, Panevo, 03-04.11.2008.

Bilans uspehaBilans uspeha, kao krajnji rezultat, daje razliku izmeu potroenog i zaraenog novca, dakle profit ili gubitak. Tu se u optim crtama daju trokovi proizvodnje (direktan rad, materijal itd.), operativni trokovi ( trokovi prodaje, marketinga, administracije itd.), kao i prihodi. Ukoliko se biznis plan pravi sa projekcijom od vie od jedne godine, bilans uspeha mora da se prikae za svaku godinu. Aktiva: Svi oblici prihoda Pasiva: Svi oblici trokova

16

Tabela 2. Primer bilansa uspeha Prihodi od prodaje Rashodi direktnog materijala/robe Bruto rezultat Drugi poslovni rashodi Trokovi goriva i energije Trokovi zarada Amortizacija Poslovni rezultat Finansijski prihodi Finansijski rashodi Finansijski rezultat Neposlovni i vanredni prihodi Neposlovni i vanredni rashodi Neposlovni i vanredni rezultat Neto dobit pre oporezivanja Porez na dobit Neto dobit/gubitak 70.000 55.000 15.000 7.500 1.000 4.500 1.500 7.500 3.200 2.500 700 1.500 1.700 200 8.000 800 7.200

Izvor: Radulovi O., Seminar o preduzetnitvu, Panevo, 03-04.11.2008.

Bilans novanih tokovaBilans novanih tokova pokazuje kretanje gotovinskih novanih tokova u preduzeu u toku obraunskog perioda. Pokazatelj likvidnosti i solventnosti. Da bi se obezbedila tekua likvidnost, poslovni subjekt mora: 1. Ostvariti vee prilive nego odlive novca 2. Uskladiti vreme naplate potraivanja i vreme plaanja obaveza Rentabilnost i likvidnost su dva osnovna kriterijuma za ocenu uspenosti poslovnja: od rentabilnosti zavisi dobit (profit); likvidnost je uslov opstanka.17

III.2. PLANIRANJE U POSLOVANJUPlaniranje u poslovanju nije zakonski obavezno, ali je neophodno. U preduzetnitvu se ne smeju dozvoliti iznenaenja mora se ii u susret dogaajima. Induvidualno preduzetnitvo moe biti vrlo isplativo, ali je i veoma rizino. Individualni preduzetnik je potpuno samostalan u donoenju odluka, ali je sav rizik na njemu. Planiranje omoguava: Da se uoe i prevaziu kritine faze i rizini periodi poslovanja Da se odri kontinuitet poslovnog procesa Da se blagovremeno reaguje u sluaju nedostatka sredstava i novca

Kalkulacija cene proizvoda: 1. Vrednost materijala za izradu = 50.000 2. Zavisni trokovi nabavke = 2.000 3. Nabavna vrednost materijala (1 + 2) = 52.000 4. Trokovi prerade (proizvodnje) = 10.000 5. Proizvodna cena svih proizvoda (3 + 4) = 62.000 6. Planirana dobit = 10.000 7. Porez na dobit = 1.000 8. Prodajna cena svih proizvoda (5 + 6 + 7) = 73.000 Ukupna prodajna cena: obim proizvodnje * cena po jedinici

III.2. BIZNIS PLANBiznis plan je dokument kojim se analizira predstojei poslovni poduhvat. To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje odreeni poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzee ve na savim konkretnu operaciju. Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga razlikovati od Studije opravdanosti koja je dugorona i odnosi se na ceo period eksploatacije nameravanog poduhvata (npr. otvaranje i eksploatacija jednog rudnika).18

Biznis plan se radi kada: Preduzee trai spoljne partnere za dokapitalizaciju (akcionari, investitori) jer nema dovoljno finansijskih sredstava Kod ulaganja u novi pogon ili rekonstrukciju istog Kada preduzetnik otvara novu firmu, tj. poinje sa radom Kada preduzee pristupa reorganizaciji i sl. Kada odreeni posao preduzee ne moe da izfinansira ( jednokratni izvozni posao, osvajanje novog trita)

Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali i investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u odreeni poslovni poduhvat.

Biznis plan treba da odgovori na sledea pitanja: Samoj kompaniji, njena pozicija na tritu, osnovni pokazatelji Koji proizvod ili usluge su predmet rada Da li se proizvod ili usluga moe prodati na tritu stanje konkurencije ta je od tehnologija, kadrova i opreme potrebno za realizaciju plana Finasije kolika su sredstva potrebna, planirani prihodi i rashodi, profitabilnost investicije

Vlada Republike Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzea je kreirala dokument pod nazivom Vodi za izradu biznis plana. Postoji i dokument kojim se to razrauje da bi potencijalni korisnici finasijskih sredstava ispunili kriterijume i uslove Javnog konkursa za ulaganje u razvojne programe malih i srednjih preduzea.

Naime izrada Biznis plana, koji je kod nas do skora bio manje u upotrebi, je manje vie

19

precizno definisana, u svetu, te su, pogotovu strani investitori naviknuti da taj dokument ima gotovo uvek isti oblik, poglavlja, nain izlaganja.

Bilo da je u pitanju manja ili vea firma sledea poglavlja su gotovo obavezna: Rezime Stanje preduzea koje trai sredstva Opis usluge ili proizvoda Marketinki plan Plan proizvodnje Plan organizacije i upravljanja Finansijski plan Zakljuak, predlog realizacije

Primer popunjenog biznis plana za privredno drutvo za proizvodnju nametaja HRAST Tabela 3. Trokovi proizvodnjeOPIS Direktni trokovi materijala Trokovi energije Direktni trokovi rada Indirektni trokovi Trokovi transporta UKUPNI TROKOVI: 2007. 7.806.384,00 472.800,00 888.624,00 444.000,00 1.445.688,00 11.057.496,00 2008. 8.455.536,00 508.200,00 977.486,00 444.000,00 1.567.818,00 11.953.040,00 2009. 9.164.304,00 544.800,00 1.075.235,00 492.000,00 1.700.712,00 12.977.051,00

Izvor: Tankosi M., Privredno dutvo za proizvodnju nametaja Hrast, Biznis plan 2008./2009. godina. Oekujemo da emo uvoenjem novih maina, poveati proizvodnjui do 15% i da emo proiriti asortiman proizvoda. Prema rezultatima nae ankete o cenama na tritu, doli smo do sledeih saznanja: 63% ispitanika je reklo da je zadovoljno odnosom kvalitet-cena dok se 37% ispitanika nije se sloilo s tim.

20

37% 67%

Izvor: Tankosi M., Privredno dutvo za proizvodnju nametaja Hrast, Biznis plan 2008./2009. godina. Oslanjajui se na marketing strategiju, krajnji cilj jeste osnivanje finansijski jake zanatske radnje (iji e proizvodi imati prepoznatljiv kvalitet i konkurentne cene), poveanje trinog uea i ostvarivanje veeg profita.Trenutno se ne reklamiramo ni na kojem mediju, ali planiramo da se reklamiramo na nacionalnim televizijama i radio stanicama.Nai proizvodi su rasprostranjeni irom Srbije, meutim planiramo i da proirimo izvoz u inostranstvo.D.O.O. Hrast vei deo svojih proizvoda plasira preko posrednika. Distributeri proizvodnog programa su specijalizovane trgovine na veliko i malo. Manji deo prodaje se organizuje direktno iz skladita D.O.O. Hrast.

21

Tabela 4. Bilans uspehaProjekcioni period 2007. 2008. 2009. 14.456.880,00 15.678.180,00 17.007.120,00 11.350.800,00 12.238.872,00 13.254.886,00 9.724.872,00 10.531.554,00 11.409.816,00 7.806.384,00 8.455.536,00 9.164.304,00 472.800,00 508.200,00 544.000,00 1.445.688,00 1.567.818,00 1.700.712,00 4.732.008,00 5.146.626,00 5.597.304,00 444.000,00 444.000,00 492.000,00 120.000,00 120.000,00 120.000,00 72.000,00 72.000,00 120.000,00 252.000,00 252.000,00 252.000,00 888.624,00 977.486,00 1.075.235,04 641.784,00 705.962,00 776.558,64 246.840,00 271.524,00 298.676,40 24.480,00 244.800,00 3.130.104,00 24.024,00 3.106.079,00 621.215,00 2.484.863,00 2.378.107,00 106.755,00 20,00% 24.480,00 244.800,00 3.455.859,00 16.551,00 3.439.307,00 687.861,00 2.751.446,00 2.637.217,00 114.228,00 24.480,00 244.800,00 3.760.788,00 8.555,00 3.752.233,00 750.446,00 3.001.786,00 2.879.562,00 122.224,00

I UKUPAN PRIHOD II UKUPNI RASHODI 1. DIREKTNI MATERIJALNI TROKOVI Materijal Energija Transportne i druge usluge Bruto poslovni rezultat 2. INDIREKTNI TROKOVI upravljanje marketing ostali indirektni trokovi 3. TROKOVI RADA direktni upravljanje i administracija 4. INVES. ODRAVANJA I OSTALI TROKOVI 5. AMORTIZACIJA Poslovni dobitak 6. KAMATE III BRUTO DOBIT POREZ IV NETO DOBIT Akumulacija Otplata Stopa poreza na dobit

Izvor: Tankosi M., Privredno dutvo za proizvodnju nametaja Hrast, Biznis plan 2008./2009. godina. Primarni cilj D.O.O. Hrast je da u narednom perodu izmiri sve svoje obaveze, modernizuje opremu i povea proizvodnju i asortiman proizvoda.

III.3. IZVORI FINANSIRANJA I INSTITUCIJE ZA PODRKU MALIH I SREDNJIH PREDUZEA I PREDUZETNITVAREPUBLIKA AGENCIJA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA I PREDUZETNITVA

22

Agencija je osnovana sa osnovnim ciljem da podri (pomogne, savetuje i zatiti) razvoj i interese MSP sektora, to treba da doprinese uravnoteenju privredne strukture, dinamiziranju privrednog razvoja i oivljavanju ekonomskih tokova u zemlji. Podrka kreiranju podsticajnog okruenja za rast i razvoj MSPP Uestvovanje u izradi republikih propisa i stvaranje institucionalne (trine) infrastrukture za osnivanje i razvoj MSP Direktna nefinansijska podrka MSPP sektoru (konsalting, informacije,

povezivanje, olakavanje pristupa izvorima finansiranja...) Priprema i realizacija edukativnih programa za instruktore i za obuku preduzetnika i menadera MSP (treninzi za nezaposlene, treninzi trenera, mentoring...) Koordinacija rada Republike mree regionalnih agencija/centara Meunarodna saradnja Promocija preduzetnitva Pruanje pomoi MSP u oblasti novih tehnologija i podrke njihovim inovativnim aktivnostima (stvaranje veza izmeu istraivako-razvojnog sektora, univerziteta i MSPP sektora

Nacionalna sluba za zapoljavanjeNacionalna sluba za zapoljavanje je jedan moderan javni servis koji prua usluge nezaposlenim licima i poslodavcima u Srbiji. Poetkom delovanja javne slube za zapoljavenje u Srbiji smatra se 14. Decembar 1921. godine kada je objavljen jedan od prvih propisa kojima se regulie oblast zapoljavanja Zakon o zatiti radnika. Nacionalnu slubu za zapoljavanje ine Direkcija, dve Pokrajinske slube, 34 filijale, 21 sluba i vie od 120 ispostava u svim okruzima u Republici Srbiji. Ukoliko ste nezaposleni, elite da promenite ili otponete sopstveni posao ili vam je potreban savet u vezi sa zapoljavanjem, obratite se Nacionalnoj slubi za zapoljavanje.

23

Fond za razvoj republike SrbijeCilj Fonda za razvoj Republike Srbije je podsticanje dinaminog privrednog rasta, odnosno stvaranje privredne strukture prilagoene modernoj, prema svetu otvorenoj trinoj privredi. Samo takva orijentacija moe da obezbedi trajnu ekonomsku i socijalnu stabilnost i rast standarda stanovnitva. Upravni odbor i menadment Fonda imaju zadatak, da i u narednom periodu pravnim licima i preduzetnicima obezbede to kvalitetnije izvore finansiranja. Povoljni krediti Fonda su znaajan podsticaj za privredu. Zahvaljujui dobrom odabiru programa i bonitetnim klijentima uvean je kreditni potencijal, a Fond je prerastao u finansijsku instituciju koja svoje programe finansira iz sopstvenih izvora. Izvori sredstava: Naplata kredita Kreditne linije Budet samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za raun drave

24

ZAKLJUAKDa biste bili uspeni u neemu i da biste uopte imali mogunosti u realizaciji svojih ideja, morate posedovati znanje. Kako bi ideja bila konkretizovana i kako bi imala mogunost realizacije, morate poznavati tehnologije koje se koriste, poznavati kanale distribucije, dobavljae, kupce i njihove potrebe, trokove proizvodnje i distribucije, mare, monopol, dominantne igrae i njihove jake i slabe strane. Ova znanja e vam pomoi i da unapredite svoje ideje i da unapreujete ve postojee segmente svog preduzea. Tek sa tim znanjem ste u stanju da razmiljate o tritu i pronalazite nove, bolje i efikasnije naine da zadovoljite potrebe tog trita. Da promenite i unapredite stvari. Da preduzmete neto novo na tritu. Da budete preduzetnik.

25

LITERATURA

1. http://fliiby.com/file/17892/66w89nf6xm.html 2. http://sh.wikipedia.org/wiki/Akcionarsko_drutvo 3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Drutvo_sa_ogranienom_odgovornou 4. http://sh.wikipedia.org/wiki/Komanditno_drutvo 5. http://sr.wikipedia.org/sr-el/_ 6. http://www.biznisplan.net/ 7. http://www.fondzarazvoj.gov.rs/ 8. http://www.nsz.gov.rs/page/about/sr.html 9. http://www.pks.rs/Institucijeiorganizacije/tabid/1714/language/sr-LatnCS/Default.aspx 10. http://www.skolarac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=53:preduz etnitvo-definicije-kako-ta-zato-&catid=43:preduzetnitvo&Itemid=66 11. http://www.spk-belgrade.eu/view.php?id=111 12. http://www.spk-belgrade.eu/view.php?id=114 13. http://www.spk-belgrade.eu/view.php?id=151 14. http://www.veza.biz/dnikolic/6.html 15. http://znanje.infostud.com/saveti/Sta_je_preduzetnistvo/196 16. Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd 17. Radulovi O., 20008., Poslovne finansije i poslovno planiranje, Panevo 18. Seminar o preduzetnitvu, Panevo, 2008. Projekat Razvoj preduzetnikog duha kod mladnih

26