5. PREDAVANJEUNIMARC AUTHORITIES FORMAT – UNIMARC FORMAT ZA NORMATIVNE ZAPISE SA PRIMERIMAŠTA JE UNIMARC AUTHORITIES FORMAT?Format za normativne zapise – UNIMARC/APreporuke IFLA iz 1977:„Svaka nacionalna agencija treba da održava sistem normativne kontrole za imena autora, lična i kolektivna, i za jedinstvene naslove u skladu sa nacionalnim pravilima“.Od 1978. počet razvoj UNIMARC formata za normativne podatke.

ŠTA JE UNIMARC AUTHORITIES FORMAT?Format za normativne zapise – UNIMARC/APreporuke IFLA iz 1977:„Svaka nacionalna agencija treba da održava sistem normativne kontrole za imena autora, lična i kolektivna, i za jedinstvene naslove u skladu sa nacionalnim pravilima“.Od 1978. počet razvoj UNIMARC formata za normativne podatke.

GARROva uputstva pokrivaju:

- sve vrste autorstva- sva dela - sve tipove građe, uključujući serijske publikacije- sve nosioce informacija

Specifikuje:- normativne i uputne jedinice za imena i jedinstvene naslove

Obuhvata:- štampane medije- mikrooblike- mašinski čitljive izvore

Uspostavlja normirane oblike podataka i uputnice za sve tipove materijala uključujući klasična dela, muzička dela i njihova izvođenja, verzije dela individualnih i kolektivnih autora pod različitim naslovima i nizove publikacija.

KORIŠĆENJE I UPOTREBA UNIMARC/A FORMATASvaka nacionalna bibliografska agencija je odgovorna za konverziju normativnih zapisa u UNIMARC Authorities Format i za prenos i razmenu sa drugim nacionalnim agencijamaPrvo izdanje UNIMARC/Authorities objavljeno je 1991. godineUNIMARC Manual - Authorities Format je priručnik koji se koristi pri izradi zapisa i reguliše upotrebu ovih zapisaSve karakteristike formata su u priručniku detaljno opisane

1

UNIMARC/A – IZDANJE NA SRPSKOM JEZIKU- „Priručnik za UNIMARC format za normativne podatke“- prevod IFLA-inog izdanja iz 2001.- objavljen 2004. godine u izdanju Narodne biblioteke Srbije

UNIMARC/AUTHORITIESSledi karakteristike i raspored elemenata UNIMARC formataMože se koristiti nezavisno od UNIMARC formata za bibliografske podatke, ali je i u direktnoj vezi sa ovim formatomBaziran je na standardu ISO 2709 za razmenu bibliografskih podataka

STRUKTURA UNIMARC NORMATIVNOG ZAPISA1. struktura zapisa - record structure 2. označitelj sadržaja - content designation 3. sadržaj podataka - data content Struktura prati strukturu UNIMARC zapisa za bibliografske podatkeKao i ostali formati i ovaj format sadrži etikete tj. tagove, indikatore, polja i potpolja u okviru kojih su podaci strukturirani u standardizovanom rasporedu

ORGANIZACIJA PODATAKA1. Zaglavlje ili uvodnik zapisa2. Direktorijum3. Blokovi polja sa podacima

ZAGLAVLJE ZAPISAU skladu sa ISO-2709 Početak svakog normativnog zapisaObavezno i neponovljivoNema etikete, tagove i potpoljaDužine 24 karaktera sa pozicijama od 0-23

DIREKTORIJUMDolazi iza zaglavlja ili uvodnika zapisaDužina 12 karakteraSastoji se iz:trocifrenog numeričkog taga + četvorocifrenog indikatora dužine polja podataka + petocifrenog indikatora pozicije početnog karaktera = 12 karaktera

ORGANIZACIJA PODATAKAPodaci se nalaze u okviru blokovaKao i kod formata za bibliografske zapise i format za normativne zapise ima:- blokove kodiranih podataka i - blokove podataka koje se unose prema međunarodnim standardima za izradu zapisa za normativne datotetke

2

BLOKOVI PODATAKA0 – blok za identifikaciju

1 – blok kodiranih podataka

2 – blok odrednice

3 – blok napomena

4 – blok uputnice “VIDI” (blok neusvojenih oblika)

5 – blok uputnice “VIDI I” (blok srodnih oblika)

6 – blok klasifikacionog broja

7 – blok za povezivanje odrednica (blok uporednih oblika)

8 – blok informacija o izvorima

9 – blok za nacionalnu upotrebu

UNIMARC/AUTHORITIES I UNIMARC/BIBLIOGRAPHIC FORMATNormativni zapis Bibliografski zapis200 Lično ime 700, 701, 702 210 Korporativno telo 710,711,712230 Jedinstveni naslov 500

OZNAKE BLOKOVAU formatu za bibliografske zapise sva polja u bloku se označavaju npr. 2XX, a u formatu za normativne zapise kao npr. 2--

Razlika je neophodna da bi se znalo o kojoj vrsti formata je reč pošto se u oba formata javljaju jednake etikete za oznake polja

0-- BLOK PODATAKA ZA IDENTIFIKACIJUBlok sadrži podatke za identifikaciju zapisa ili verzije zapisaPolja koja su definisana:001 Identifikator zapisa 005 Identifikator verzije 015 International Standard Authority Data Number (ISADN)

3

001--IDENTIFIKATOR ZAPISA Polje sadrži kontrolni broj dodeljen od strane ustanove koja kreira normativni zapisPolje je obavezno i neponovljivoPrema standardu ISO 2709 polje nema indikatore ni potpolja

Primeri: 001 78-34279

1-- BLOK KODIRANIH PODATAKABlok sadrži uglavnom kodirane podatke fiksne dužine koji služe za opis različitih karakteristika normativnog zapisaPolje 100 je obaveznoOstala polja se unose u skladu sa opisivanom odrednicom u bloku 2—

Polja koja su definisana:100 Opšti podaci o obradi 101 Jezik entiteta 102 Nacionalnost entiteta 106 Polje kodiranih podataka: lično/korporativno/porodično/robno ime kao normativna predmetna odrednica120 Polje kodiranih podataka: lično ime 123 Polje kodiranih podataka: teritorijalno ili geografsko ime150 Polje kodiranih podataka: korporativno ime 154 Polje kodiranih podataka jedinstvenog naslova

100 OPŠTI PODACI O OBRADIPolje sadrži osnovne kodirane podatke za sve vrste normativnih zapisaPolje je obavezno, neponovljivoIndikatori nisu definisani ##Potpolje $a – opšti podaci za obraduPrimer:100 ##$a20100519afrey0103####ba0

101 – JEZIK ENTITETAPolje sadrži kodirane podatke koji su u vezi sa jezikom kojim se identifikuje odrednica u bloku 2--. Odrednica može biti lično ime, korporativno, porodično ime ili delo.Opciono polje, neponovljivoIndikatori nisu definisani ##Potpolje $a – jezik entitetaPrimer: 101 ## $a eng

4

102 – NACIONALNOST ENTITETAPolje sadrži kodirane podatke koji su u vezi sa nacionalnošću kojom se identifikuje odrednica u bloku 2- -Obavezno polje kad ga je moguće primeniti, neponovljivoIndikatori nisu definisani ##Potpolja $a – nacionalnost (zemlja)

$b – lokalitet

Primeri:102 ## $a US102 ## $a RU102 ## $aUS $aRU

102 ## $a XX – nepoznata nacionalnost102 ## $a ZZ – više od tri nacionalnosti

KONTROLNA POTPOLJA UZ ODREDNICE$0 Uvodna fraza $2 Kod sistema $3 Broj normativnog zapisa $5 Kontrola uputnica $6 Povezivanje polja $7 Pismo katalogizacije i pismo odrednice$8 Jezik katalogizacije i jezik odrednice

2 -- BLOK ODREDNICESadrži jedinstvenu odrednicu na koju se odnosi normativni zapisMože sadržati i varijantnu odrednicu u nekim slučajevima npr. kada postoji paralelna odrednica na drugom jeziku i/ili pismu Varijantna odrednica koristiće se u srpskoj nacionalnoj datoteci normativnih imena (npr. Hugo, Victor uporedo sa Иго, Виктор)Polja koja su definisana:200 odrednica – lično ime210 odrednica – ime korporativnog tela 215 odrednica – teritorijalno ili geografsko ime 216 odrednica – robna marka220 odrednica – porodično ime 230 odrednica – jedinstveni naslov 250 odrednica – tematska predmetna260 odrednica – mesto izdavanja

Definisana kontrolna potpolja:$7 - Pismo odrednice$8 - Jezik odrednice

Podaci u poljima u okviru 2-- povezana su sa podacima u poljima uputnica u 7--

5

200 – ODREDNICA – LIČNO IMEPolje sadrži personalnu odrednicuOpciono, ponovljivo u slučaju više pisamaPrvi indikator nije definisanDrugi indikator ima vrednosti:0 – unosi se prezime i ime1 – unosi se samo ime

Potpolja:$a – početni element (prezime ili ime)$b – ime$c – dodatak imenu$d – rimski broj$f – datumi $g – razrešeni inicijali imena$j – formalna pododrednica (potpodela)$x – tematska pododrednica (potpodela)$y – geografska pododrednica (potpodela)$z – vremenska pododrednica (potpodela)$7 - pismo katalogizacije i pismo odrednice$8 - jezik katalogizacije i pismo odrednice

3 -- BLOK NAPOMENABlok sadrži napomene koje objašnjavaju bilo odnos između dva normativna zapisa ili različitih odrednica, bilo podatke koji su neophodni za detaljini opis odrednice normativnog zapisaPolja koja su definisana:300 Napomena 305 Tekstualna napomena uputnice “VIDI I” 310 Tekstualna napomena uputnice “VIDI”

4 - - BLOK UPUTNICE “VIDI” Blok sadrži odnosno uputnice u odnosu na odrednicu navedenu u 2--Polja koja su definisana:400 uputnica “vidi” – lično ime410 uputnica “vidi” – ime korporativnog tela 415 uputnica “vidi” – teritorijalno ili geografsko ime 416 uputnica “vidi” – robna marka

4 - - DEFINISANA POLJA (NASTAVAK)420 uputnica “vidi” – porodično ime 430 uputnica “vidi” – jedinstveni naslov 450 uputnica “vidi” – tematska predmetna460 uputnica “vidi” – mesto izdavanja 400 – UPUTNICA “VIDI” – LIČNO IMEPolje sadrži uputnicu “VIDI” na odrednicu na koju se odnosi

6

Opciono, ponovljivoPrvi indikator nije definisanDrugi indikator ima vrednosti:0 – unosi se prezime i ime1 – unosi se samo ime

400 - POTPOLJAPotpolja:$a – početni element (prezime ili ime)$b – ime$c – dodatak imenu$d – rimski broj$f – datumi $g – razrešeni inicijali imena$j – formalna pododrednica (potpodela)$x – tematska pododrednica (potpodela)$y – geografska pododrednica (potpodela)$z – vremenska pododrednica (potpodela)

400 – KONTROLNA POTPOLJA$0 Uvodna fraza $2 Kod sistema $3 Broj normativnog zapisa $5 Kontrola uputnica $6 Povezivanje polja $7 Pismo katalogizacije i pismo odrednice$8 Jezik katalogizacije i jezik odrednice

5 - -BLOK UPUTNICE “VIDI I”Blok sadrži varijantne odrednice, odnosno uputnice u odnosu na odrednicu navedenu u 2--Polja koja su definisana:500 uputnica “vidi i” – lično ime510 uputnica “vidi i” – ime korporativnog tela 515 uputnica “vidi i” – teritorijalno ili geografsko ime 516 uputnica “vidi i” – robna marka

5 - - BLOK UPUTNICE “VIDI I” (POLJA)520 uputnica “vidi i” – porodično ime 530 uputnica “vidi i” – jedinstveni naslov 550 uputnica “vidi i” – tematska predmetna560 uputnica “vidi i” – mesto izdavanja

7

500 – UPUTNICA “VIDI I” – LIČNO IMEPolje sadrži uputnicu “VIDI I” na odrednicu na koju se odnosiOpciono, ponovljivoPrvi indikator nije definisanDrugi indikator ima vrednosti:0 – unosi se prezime i ime1 – unosi se samo ime

500 - POTPOLJAPotpolja:$a – početni element (prezime ili ime)$b – ime$c – dodatak imenu$d – rimski broj$f – datumi $g – razrešeni inicijali imena$j – formalna pododrednica (potpodela)$x – tematska pododrednica (potpodela)$y – geografska pododrednica (potpodela)$z – vremenska pododrednica (potpodela)

500 – KONTROLNA POTPOLJA$0 Uvodna fraza $2 Kod sistema $3 Broj normativnog zapisa $5 Kontrola uputnica $6 Povezivanje polja $7 Pismo katalogizacije i pismo odrednice$8 Jezik katalogizacije i jezik odrednice

6 - -BLOK KLASIFIKACIONOG BROJASadrži klasifikacione brojeve koji su u vezi sa odrednicom zapisa navedenom u 2--

Polja koja su definisana:675 Univerzalna decimalna klasifikacija (UDK)676 Dewey Decimal Classification (DDC) 680 Library of Congress Classification (LCC) 686 Ostale klasifikacije

675 – UNIVERZALNA DECIMALNA KLASIFIKACIJA (UDK)Polje sadrži UDK brojeve koji su opisuju sadržaj odrednice u 2--Opciono, ponovljivoIndikatori nisu definisani ##

8

Potpolja:$a - UDK broj$c - UDK broj za pretraživanje$v - UDK izdanje$z - jezik UDK izdanja$3 – identifikator normativnog zapisa

7-- BLOK ZA POVEZIVANJE ODREDNICA Sadrži alternativni (povezani) oblik odrednice iz bloka 2-- na drugom jeziku ili pismu i vezu sa drugim oblikom odrednice koja je navedena u bloku 2--Polja koja su definisana:700 povezivanje odrednica – lično ime 710 povezivanje odrednica – korporativno telo 715 povezivanje odrednica – teritorijalno ili geografsko ime 716 povezivanje odrednica – robna marka

Polja:720 povezivanje odrednica – porodično ime 730 povezivanje odrednica – jedinstveni naslov 750 povezivanje odrednica – tematska predmetna760 povezivanje odrednica – mesto izdavanja

700 – ODREDNICA ZA POVEZIVANJE – LIČNO IMEPolje sadrži paralelni ili alternativni oblik jedinstvene personalne odrednice koja je navedena u 2--Opciono, ponovljivo

Prvi indikator nije definisanDrugi indikator ima vrednosti:0 – unosi se prezime i ime1 – unosi se samo ime

700 - POTPOLJAPotpolja:$a – početni element (prezime ili ime)$b – ime$c – dodatak imenu$d – rimski broj$f – datumi $g – razrešeni inicijali imena$j – formalna pododrednica (potpodela)$x – tematska pododrednica (potpodela)$y – geografska pododrednica (potpodela)$z – vremenska pododrednica (potpodela)

9

700 – KONTROLNA POTPOLJA$2 Kod sistema $3 Broj normativnog zapisa$7 Pismo katalogizacije i pismo odrednice$8 Jezik katalogizacije i jezik odrednice

8- - BLOK INFORMACIJA O IZVORIMASadrži podatke o izvorima za normativni zapis i napomene katalogizatora o podacima koji su za internu upotrebu.Napomene katalogizatora u bloku 8--namenjene su drugim katalogizatorima kojima su potrebni podaci o odrednici koja je opisana u zapisuNapomene za korisnike navode se u bloku 3--

8-- - POLJAPolja koja su definisana:801 – poreklo izvora 810 – izvor podataka pronađen815 – izvor podataka nije pronađen820 – upotreba ili obim podataka 830 – opšta napomena katalogizatora835 – informacija o brisanoj odrednici 836 – informacija o zamenjenoj odrednici 856 – elektronska lokacija i adresa

801 – POREKLO IZVORAPolje 801 je obavezno i ponovljivo, ostala su opcionaPolje 801 identifikuje agenciju, odnosno biblioteku odgovornu za kreiranje zapisa, tačnost podataka kao i datum kreiranjaIndikatori:Prvi indikator nije definisanDrugi indikator može imati 4 vrednosti koje se odnose na funkciju koju vrši agencija

801 – DRUGI INDIKATORVrednosti:0 – izvorna agencija katalogizacije1 – agencija transkripcije2 – agencija modifikacije3 – agencija izdavanja

801 - POTPOLJAPotpolja:$a – zemlja$b – agencija$c – poslednja promena8564# $u http://plato.stanford.edu/entries/russell/ r ussell.jpeg

10

9-- BLOK ZA NACIONALNU UPOTREBUSadrži podatke od lokalnog i nacionalnog značaja koji nisu namenjeni međunarodnoj razmeniNa adresihttp://archive.ifla.org/VI/8/projects/UNIMARC- AuthoritiesFormat.pdf pogledati primere normativnih zapisa.

6. PREDAVANJEMETAPODACIPojam METAPODATAK vodi poreklo od grčke reči μετά što znači „iza“Metapodaci su podaci o podacimaMetapodatak je skup atributa potrebnih da se opiše neki resursMetapodaci su strukturisani podaci koji opisuju karakteristike nekog objekta

KADA SE KORISTE METAPODACI?1. Za opis digitalnih objekata (dokumenata, zapisa)2. Za opis podataka na web stranicama3. Kao posebni HTML dokument koji je povezan sa izvorom koji se opisuje4. U bazama podatka - povezani sa izvorom kojeg opisuju

KREIRANJE METAPODATAKAMetapodaci se mogu kreirati za bilo koji nivo agregacije objekta:

• za zbirku objekata• za pojedinačni objekat• za sastavni deo.

Metazapis – skup metapodatakaIzrada metazapisa koji se sastoji od mnoštva metapodataka liči na katalogizaciju bibliotečke, muzeološke i arhivske građe.

DUBLIN CORE METADATA INITIATIVE - DCMIDublin Core Metadata Initiative - DCMI je organizacija koja se bavi izradom standarda i rečnika za opis informacija u cilju bolje i lakše manipulacije podacima i objektima.Fokus rada DCMI je izrada semantike standarda za metapodatke.http://dublincore.org

ŠTA JE DABLINSKO JEZGRO?Dablinsko jezgro je standard za metapodatke koji se sastoji od seta elemenata za opis širokog spektra izvora na mreži.Naziv potiče od mesta Dablin u Ohaju gde se u OCLC 1995. godine održavala inicijativna radionica OCLC/NCSA Metadata Workshop Reč jezgro ukazuje na to da je osnova set elemenata metapodataka, ali da je taj set proširiv po principu jezgra.

11

DABLINSKO JEZGRO• „Dublin Core (DC) je mali skup metapodataka koji služe za opis informacije”

(Milenković M., 2003)• „Dublin Core je mali jezik za pravljenje klase iskaza o resursu” (Baker, 2000)• DC podrazumeva opis elektronskih izvora informacija• Opis se sastoji od elemenata, a elementi od atributa• Set elemenata kojim se vrši opis naziva se

Dublin Core Metadata Element Set – skraćeno Dublin Core tj. Dablinsko jezgro

OPISI U DABLINSKOM JEZGRUDC sadrži dva nivoa opisa:

1. Jednostavni2. Kvalifikovani

Jednostavni opis sadrži 15 elemenataKvalifikovani opis sadrži tri dodatna elementa i kvalifikatore

INTERDISCIPLINARNOSTSemantika Dablinskog jezgra ustanovljena je od strane internacionalne, multidisciplinarne grupe profesionalaca iz oblasti bibliotekarstva, računarstva, kodiranja teksta, muzeologije i ostalih srodnih disciplina. DC je uspešno lokalizovan na najmanje dvadesetak jezika. Sedam vlada koristi ovu tehniku čuvanja informacija (Australija, Kanada, Danska, Finska, Irska, NoviZaland, Velika Britanija). Postoji poprilično dokumentacije o lokalizaciji na druge jezike. Korišćenje DC-a sa UNICODE (UTF-8) rasporedom znatno bi uvećalo mogućnost lokalizacije na srpski jezik

KLASE POJMOVADve klase pojmova:

1. Elementi (imenice)2. Kvalifikatori (pridevi)

U Internet svetu Dablinsko jezgro je univerzalni jezik za opis digitalnih dokumenta.

KARAKTERISTIKE DCMES• Upotreba elemenata je opciona• Raspored elemenata nije propisan• Preporučuje se upotreba kontrolisanih rečnika• Preporučuje se korišćenje šifrarnika • Pravila za unos definiše sistem koji koristi DCMES (biblioteka, arhiv, muzej,

virtuelna biblioteka...)

12

CILJEVI DABLINSKOG JEZGRA1. Jednostavnost u kreiranju i održavanju- omogućava i onima koji nisu katalogizatori da kreiraju zapise za digitalne sadržaje- teži se što većem pojednostavljivanju, kako bi svako mogao da napravi skup opisnih iskaza2. Razumljiva semantika- sematika koja se koristi je univerzalno razumljiva- olakšavanje pretraga preko globalne mreže svima koji imaju potrebu za informacijom3. Međunarodno učešće i lokalizacija- originalno je napisan na engleskom jeziku, ali danas postoji i na drugim jezicima (finskom, norveškom, japanskom, francuskom, portugalskom, nemačkom, grčkom, španskom...)4. Prilagodljivost - predviđeno je da se Dublin Core može prilagoditi raznim novim digitalnim izvorima informacija koje je potrebno opisati, da se može proširiti zavisno od lokalnih potreba i da je interoperabilan u svim novim situacijama

SINTAKSA U DABLINSKOM JEZGRUSintaksa koja se koristi:

• Generički oblik - element = “vrednost”• HTML ili XHTML (Web's Hypertext Markup Language format )• RDF/XML (Resource Description Framework koristeći eXtensable Markup

Language)

HTML se može iskoristiti za demostraciju DC koncepta, ali složenije aplikacije je najboljepraviti u RDF/XML-uIzbor sintakse zavisi od različitih promenljivih i retko se koristi jedan obrazac sintakse koji odgovara svimaKoncept Dablinskog jezgra je dizajniran tako da raznim dokumentima odgovara različita sintaksa, pa je i sintaksa prilagodljiva u skladu sa ciljevima koji su unapred zadatiDC je veoma prilagodljiv način opisa podataka; pored standardnih tipova (bibliotečkih, arhivskih, muzejskih) moguće je opisati i mesta na osnovu geografskog položaja, poštanskog broja ili sl.

ELEMENTI U DABLINSKOM JEZGRU15 osnovnih elemenata (jednostavni opis):1.Title - Naslov 2.Subject - Predmet 3.Description - Opis 4.Type – Vrsta5.Source – Izvor6.Relation – Odnos7.Coverage - Pokrivenost8.Creator - Autor 9. Publisher - Izdavač

13

10. Contributor – Saradnik11. Rights - Prava12. Date - Datum13. Format - Format14. Identifier - Identifikator15. Language - Jezik Svaki element DCMES je opisan uz korišćenje atributa iz standarda ISO 11179.

DODATAK A – REČNIK DCMI TIPOVARečnik DCMI tipova pruža listu elemenata koji mogu da se koriste kao atribut type DC elementu:

• Collection označava da je resurs predstavljen kao grupa, njegovim delovima se može pojedinačno pristupiti.

• Dataset prikazuje da je informacija kodirana kao neka struktura (tabela, lista... )• Event opisuje netrajan, vremenski događaj.• Image je netekstualna vizuelna reprezentacija. Image može da se označava:

fotografije, slike, dijagrame, mape, filmove...

• InteractiveResource označava resurs koji zahteva interakciju od korisnika da bi bio razumljiv. Atribut opisuje formulare na webu, aplete, multimedijalno učenje...

• Service je sistem koji obezbeđuje funkcije koje su značajne za krajnjeg korisnika (na primer servis za identifikaciju, web server, Z39.50... )

• Software je kompjuterski program u prevedenom ili izvornom kodu.• Sound je resurs koji je primarno namenjen da bude tumačen kao zvuk.• Text je resurs namenjen za čitanje (knjige, pisma, novine... ).

KVALIFIKOVANI OPIS U DABLINSKOM JEZGRUSadrži dodatne elemente i kvalifikatoreElementi su:1. Audience – Publika (namena)2. Provenance - Poreklo3. RightsHolder – Vlasnici prava

Kvalifikatori su:1. InstructionalMethod – Metod obuke2. AccrualMethod – Metod prirasta3. AccrualPeriodicity – Periodičnost prirasta 4. AccrualPolicy – Politika prirasta

14

DC – NEDOSTACI I POGODNOSTIGlavni nedostaci:

• ne postoje kataloška pravila • nizak stepen ujednačenosti podataka u primeni

Glavne pogodnosti:• pogodan za netradicionalnu građu koja postoji u velikom broju (zbirka

fotografija...)• mogu da ih kreiranju manje obučeni bibliotekari

LOM – LEARNING OBJECT METADATA• stаndаrd zа metаpodаtke kojim je moguće opisаti nаstаvnu grаđu i slične digitаlne

objekte čijа je nаmenа dа pruže podršku u procesu učenjа• nаstаvnа grаđа kojа se opisuje ovim stаndаrdom nаmenjenа je učenju,

obrаzovаnju, kursevimа, odnosno rаzličitim vrstаmа obuke• stаndаrd je rаzvijen od strаne orgаnizаcije IEEE još 2002. godine• Kodirаn je nа XML plаtformi, а metаpodаci su podeljeni u devet kаtegorijа • specifičnost LOM stаndаrdа leži u tome što su, u okviru njegа, kаo posebnа

kаtegorijа, predviđeni obrаzovni metаpodаci

LOM – ELEMENTI I VREDNOSTI• Врста интерактивности - Interactivity Type (активно учење, пасивно учење,

комбинација активног и пасивног учења)• Врста материјала за учење - Learning Resource Type (вежбања, симулације,

упитници, дијаграми, слајдови, текст, испити, експерименти, предавања)• Ниво интеракције - Interactivity Level (веома низак, низак, средњи, висок,

веома висок)• Улога крајњег корисника - Intended End User Role (наставник, аутор, ученик

– студент)• Контекст – Context (школа, високо образовање, курс, друго)• Тешкоћа – Difficulty (веома лако, лако, средње, тешко, веома тешко).

ŠTA JE EAD?EAD - Encoding Archival Description - kodirani opis arhivske građeRazvoj projekta od 1993. u Biblioteci Berkli univerziteta u KalifornijiPodrazumeva razvoj standarda za kodiranje mašinski čitljivih podataka kao što su inventari, registri, indeksi i drugi dokumenti koji su kreirani u arhivama, bibliotekama, muzejima i kolekcijama rukopisa u cilju podrške korišćenju tih fondovaEAD - KRITERIJUMIKriterijume uspostavio Danijel Piti, glavni istraživač na projektu Berkli univerzitetaKriterijumi:1. sposobnost da predstavi obimne informacije pronađene u arhivskim informacionim sredstvima2. sposobnost da sačuva hijerarhijske odnose između različtih nivoa opisa3. sposobnost da predstavi opisane informacije povezujući ih po hijerarhijskom principu4. sposobnost da se kreće unutar hijerarhijske strukture informacija5. podrška za specifično indeksiranje i pretraživanje elemenata

15

EAD – TEHNIČKE KARAKTERISTIKE I STANDARDIISAD(G) - General International Standard Archival Description ASCII tekstHTMLMARC (standard Z39.2/ISO 2709)SGML,XMLEAD - PRINCIPI1. dostupnost arhivske građe iz različitih institucija korisnicima širom sveta; standard mora da odgovri najrazličitijim potrebama2. EAD elementi i atributi moraju da budu univerzalni jer je potrebno omogućiti međunarodnu razmenu EAD zapisa; neophodno ga je prilagoditi različitim jezicima, pismima i medijima3. informacije moraju biti javno dostupne; to nije sistem za upravljanje aktivnostima kao što su prenos vlasništva, očuvanje, izložba, korišćenje, skladištenje i tehnička obrada materijala. 4. EAD je struktura podataka; on ne propisuje kako se formulišu podaci koji se pojavljuju. EAD Biblioteka etiketa ilustruje tip podataka koji se uključuju; mora se voditi računa da se osigura kompatibilnost sa spoljnim standardima. 5. EAD je format za komunikaciju zasnovan na standardu SGML/XML; u specifičnim situacijama EAD se mora prilagoditi okruženju6. EAD se fokusira na strukturalne sadržaje arhivskih opisa, a ne na svoju prezentaciju; standard mora da obezbedi dovoljno mehanizama za podršku zapisima u različitim formatima. Ovo može da obuhvati tradicionalne oblike kao što su registri, inventari, i liste raznih vrsta, kao i nove oblike namenjene za web prezentacije i štampanje. 7. EAD određuje poredak i grupisanje elemenata u ograničenom stepenu; to su unutrašnje strukture8. Kontinuitet strukture i sadržaja je važan faktor u prihvatanju i primeni EAD; tehnološko okruženje za EAD je složeno za mnoge institucije, ali ciljevi EAD će biti najbolje ostvariti ako je tehnička barijera za njegovo korišćenje svedena na minimum; EAD prednost daje dodavanju umesto zameni elemenata i kompatibilnosti novih EAD verzija sa starijim

EAD ELEMENTI I ATRIBUTIU skladu sa XML i EAD se sastoji iz elemenata i atributa Popis oznaka elemenata i atributa naveden je na web prezentaciji EAD standarda:

http://www.loc.gov/ead/http://archivists.org/publications/epubs/EAD2002-TL-05-03.pdf

INSTITUCIONALNI REPOZITORIJUMI“Set uslugа koje institucijа, а nаjčešće univerzitet nudi svojim člаnovimа zа uprаvljаnje i distribuciju digitаlnih mаterijаlа, uključujući i njihovu dugoročnu zаštitu” (Clifford Lynch)

16

“Bаza podаtаkа zаsnovаnu nа veb tehnologiji, а kojа sаdrži mаterijаle koji su definisаni profilom konkretne ustаnove (а ne sаdržinski orijentisаne), kojа je kumulаtivnа kolekcijа zаpisа, otvorenа i prilаgodljivа, kojа prikupljа, sklаdišti i diseminirа informаcije kаo deo procesа nаučne komunikаcije. Dodаtno, ključnа funkcijа institucionаlnih repozitorijumа je dugoročnа zаštitа digitаlnih mаterijаlа” (Mark Ware)

Institucionаlni repozitorijum je onlаjn lokаcijа koja omogućava:• postаvljаnje kolekcije digitаlnih dokumenаtа;• vršenje njihove zаštite (u smislu аutorskih prаvа);• diseminаciju i dаvаnje nа korišćenje pod određenim, jаsno propisаnim uslovimа.

Digitаlni repozitorijum jednog univerzitetа sаdrži dokumentа nаstаlа kаo rezultаt nаučnoistrаživаčkog, stručnog i umetničkog rаdа nаstаvnikа, sаrаdnikа i studenаtа univerzitetа.

DIGITALNI REPOZITORIJUM PHAIDRAPHAIDRA – Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Assets (Trаjni smeštаj, аrhivirаnje i indeksirаnje digitаlnih izvorа i sredstаvа)

Funkcioniše nа softverskoj plаtformi otvorenog kodа – FedoraFedora pružа i niz prаtećih uslugа i аplikаcijа kаo što je pretrаživаnje, zаtim Protokol zа metаpodаtke Inicijаtive otvorenog аrhivа (OAI-PMH), аdministrirаnje podаtаkа o sаdržаjimа i korisnicimа sistemа. Budući dа je izuzetno fleksibilnа, Fedora može dа se koristi zа podršku bilo koje vrste digitаlnog sаdržаjа.

PHAIDRA - METAPODACISistem PHAIDRA nа univerzitetimа gde je do sаdа implementirаn nudi više mogućnosti zа unos metаpodаtаkа:

• Dаblinsko jezgro (Dublin Core) je generisаno u sаmom sistemu i to je osnovnа ponuđenа mogućnost

• XML shemа je dodeljenа svаkom objektu koji se nаlаzi u repozitorijumu• LOM – postoji mogućnost unosa obrazovnih metapodataka• https://phaidrabg.bg.ac.rs/

17