pravo na laganje

8/18/2019 Pravo Na Laganje

1/7

PRAVO NA LAGANJE

UVODNI DEO

„LAŽ“ ...sama rec zvuči odvratno. Svima, uvek, bez obzira na godinestarosti, pol, u svim društvima. Niko je ne voli i ne želi da bude njena žrtva. Akonas i odmalena uče „Budi pošten, veran, poštuj druge ljude, kako da uklopimo tonačelo realnom svetu, kada s!vatimo da je laž liberalno sredstvo i te!nika

življenja."ako se iko može spasiti laganja# Ako je opšte pozmato da svi svakodnevno

lažu i ko onda odre$uje granicu % do koje mere smemo lagati, a da za sebemozemo re&i da smo casni, moralni i pošteni# 'a li je onda čin laganja krivo ioštro osu$en kao bestidan# (ožda se ipak ta granica odre$uje lako pomo&uose&anja griže savesti ) kada se javi. * +ažovom bi mogli proglasiti onog ko se neobazire na unutrašnju poruku savesti, ko se još jednom ne zapita da li je ovostvarno jedini način da postignem cilj# „ako &u ubrzo da uvidim da ja, doduše,

mogu želeti laž ali da ni u kom slučaju ne mogu želeti neki opšti zakon koji binalagao laganje- jer prema takvom zakonu apsolutno se ne bi mogla činiti ikakvaobe&anja pošto je izlišno da svoju volju u pogledu budu&i! radnji predstavljamdrugima, koji mi u tome ne veruju ili bi mi se, ako bi mi brzopleto ipak poverevali,odužili jednakom merom, pa bi moja maksima morala samu sebe da razori, čim bi

postala opšti zakon.

"ao što je Aristotel govorio da su ljudi po prirodi egoisti, sebični i da trebada se leče od egoizma, tako „treba da se leče od laganja prilikom upadanja uiskušenja da lažu /kad je ve& nemogu&e da laganje bude opšzi zakon0. 1 laganje jeoblast u kojoj dominira autonomija volje i od pojedinca zavisi koliko &e se njomeslužiti % da li mu je ideal laganje ili se divi i poštuje suprotan karakter.

1 Pošto je poznato da se, recimo, kod psihopata ne javlja.2 Imanuel Kant


2/7

ISTINOLJUBIVOST (VERACITAS)

"ant objašnjava da je moralno načelo koje kaze da je govoriti istinu dužnostako bi bilo uzeto na apsolutan način učinilo svako društvo nemogu&im, a opetodbacivanje te dužnosti potkopava svako poverenje me$u ljudima i raskidadruštvene veze. 'užnost istinoljubivosti znači može se pokazati kao destruktivnoako je ustoličeno bezuslovno načelo. Stiče se utisak da govoriti istinu „nijenajmudrije i stvara se bojazan da se današnje društvo uveliko nalazi u nekojmoralnoj ravnodušnosti.

2 totalitarnim režimima, na primer, ljudi su vrlo često imali samo dvemogu&nosti3 pri!vatanje neistine ili život u tišini. 1ako je u ve&ini zemalja sa tim

režimima bila proklamovana sloboda govora tj. 4ovekovo pravo da kaže istinu, tou ve&ini slučajeva nije poštovano. 5ašto# 5ato što je istina tim vlastima donosilanemire i nesigurnost, budila savest masi i ra$ala pobunu protiv laži. 6vo je samo

jedan istorijski primer koji pokazuje da je izraz „imati pravo na istinu 7 vrlo čestorelativizovan.

4„(ogu&e je da sve ono što neki čovek smatra za istinito, zapravo to i nije/ jer je mogu&e da se čovek vara 0- ali zacelo sve što kaže treba da je istinoljubivo /ne sme da vara 0, bilo da je njegovo priznanje naprosto unutrašnje / pred Bogom 0

ili, pak,spoljasnje.

5„Nema laži...bez izričite intencije želje ili !tenja da se neko prevari.6ni objasnjavaju da je laganje laganje ako je čin s predoumišljajem, aistinoljubivost je želja i subjektivno mišljenje pojedinca da govori istinu jer jeube$en u tačnost svoji! iskaza. „1stinoljubivost u iskazima...predstavlja &ovekovu8ormalnu dužnost prema svakome, koliko god da je velika šteta koja &e odatle

proiste&i za njega ili za nekog drugog. Biti istinoljubiv / čestit0 u svim izjavama,

to je, dakle, sveta, bezuslovna zapovest uma koja se nikakvim razlozima pogodnosti ne sme ograničavati.

3 Konstan4 Kant5 Sv.Avgustin


3/7

DOSTOJANSTVO LJUDSKOSTI

„+až može biti spoljašnja ili unutrašnja. Spoljašnjom laži čovek sebe čini

predmetom prezira u očima drugi!, a unutrašnjom, što je još važnije, u svojimsopstvenim očima...+až je odbacivanje i takore&i poništenje sopstvenog ljudskogdostojanstva. 4ovek koji sam ne veruje u ono što drugome kaže / makar to bila ineka idealna osoba 0, ima još manju vrednost nego da je samo stvar...Alisaopštavanje svoji! misli nekom drugom rečima koje ipak / namerno 0 sadržesuprotnost onome što govornik pri tome misli, jeste svr!a koja je upravosuprostavljena svrsis!odnosti njegove mo&i saopštavanja svoji! misli, dakleodricanje od sopstvene ličnosti i tek prividna pojava čoveka, a ne sam čovek.

% 1stinitost u izjavama naziva se poštenje i, ako su to ujedno i obe&anja, čestitost,naime, uopšte rečeno, iskrenost.

4ovek treba istinu. raži je u knjigama, nauci,medijima, na google)u, uistoriju...6na mu je često potrebna da bi očuvao svoj ose&aj dostojanstva/adostojanstvo čoveka je koren svi! ljudski! prava0, naspram laži koja mu povre$ujedostojanstvo ljudskosti jer svako lažno izražavanje ili lažno in8ormisanje nosi sasobom rizik da postane predmet moralnog prezira.

Ali isto tako istina traži !rabrost, uspravan stav, što drugim rečima znači bitidosledan sebi, naklanjati se okolini ili optužbama okoline koja unapred ima svojstav i imati svest o dužnosti iskrenosti, prvenstveno čoveka prema samom sebi.

Nedostatak iskrenosti u izjavama, i bilo kakvo pretvaranje koje je često svojstvenoljudima, se rasprostranjuje i seje seme zla i nepovernja i svakako dosta šteti ume$uljudskoj interakciji.

9itanje dostojanstva čoveka ili dostojantva ljudske osobe danas se ponovoname&e kao krucijalno pitanje samoga života i o njemu se živo raspravlja zadnji!godina. :alja naglasiti i jednu zanimljivu činjenicu3 o ljudskom dostojanstvu nije

još napravljeno niti jedno ispitivanje. ;ta je, zapravo ljudska osoba 1 koja su njena prava tj. "oji je njen status# ;ta, zapravo, znači dostojanstvo#

"lasičnu postavku !rš&anske koncepcije dao je sv. oma Akvinski u svomgovoru o ljudskom životu /antropologija0, ali su, nažalost, njegove tvrdnje bilezanemarene u daljnjem razvoju katoličke teologije. o i je 1 jedan od razloga

Kant


4/7

pojave laičke koncepcije dostojanstva što je započela s "antom /Njemačka0 koji je odbacio jedinstvenu i teleološku koncepciju ljudski! bi&a, a stvorio onudualističku.9ojam dostojanstva pojavljuje se i u religijama, posebno ga ima uBibliji. "asnije su ga sve više koristili i 8ilozo8i. "ant smatra da je čovečnost sama

po sebi dostojanstvo, jer čoveka ne može koristiti drugi čovek /ni njegov bližnji,niti on sam sebe0 kao neko sredstvo, nego se prema njemu uvijek treba odnositikao prema cilju, jer se upravo u tome sastoji njegovo dostojanstvo. 4ovek posedujeunutarnju vrednost ne utoliko ukoliko je animal rationale, ve& ukoliko je nositelj

bezuslovnog moralnog imperativa. 9rema ljudskoj osobi se valja, dakle, odnositikao prema cilju koji je u njoj samoj i to zbog samog kvalitete ljudskog bi&a.+ogično tome, onda sve ono što je nespojivo s ljudskim dostojanstvom je ono štoruši ili ponižava ljudsko bi&e, ono što vrije$a njegova osnovna prava.

'ostojanstvo ljudske osobe je vrijednost koja se čovjeku priznaje zbog samečinjenice ljudskosti. 'ostojanstvo ljudske osobe upravo znači da se prema čovjekutreba odnositi upravo kao prema čovjeku i da ga se ne može povezivati sa drugimživim bi&ima koja nisu dio čovječanstva jer bi na taj način izgubio svaki smisao.Ali, da li ce dostojanstven čovek slagati# N


5/7

takvim ljudima # >de je koren tog problema # 'a li mozete pouzdano da prepoznate kada govore istinu a kada ne, ili smatrate za laž sve što kažu# +aganje je prilično raširena pojava i ljudi su, kažu istraživanja, prilično vešti u tome.+aganje je veština koju naučimo vrlo rano u životu. :e& od mali! nogu deca mogu

razlikovati maštu od realnosti, razvijaju savest i mogu izmisliti laž da bi izbeglikaznu ili neodobravanje od strane roditelja. 1ako bi ve&ina roditelja rekla da svojudecu ?čitaju lako, kao otvorenu knjigu? istraživanja ne potvr$uju taj osje&aj.

Naime, pokazuje se da roditelji nisu baš precizni u prepoznavanju laži kod svojedece, bez obzira na nji!ov uzrast. 5animljivo je pritom da, iako deca s lako&om,

bez obuke i vrlo rano u životu savladaju veštinu laganja da bi prikrili svoje greške,laganje da bi se zaštitila druga osoba /npr. ?=eci baki da ti se svi$a džemper koji ti

je poklonila?0 uče teže, s mnogo više uputstava i duže im treba da to usvoje. 1pak,

živimo u svetu u kom je jedno važno moralno načelo N< lagati. 1 zaista, kako bi bilo živeti u svetu u kom govoriti istinu nije uobičajena praksa# 2 takvom svetu ne bi mogli verovati nikome i ničemu što nam kažu ili što pročitamo. (i zapravo jako pro8itiramo žive&i u svetu u kom postoji puno poverenja, u svetu u kojem je praksagovorenja istine raširena. 5apravo sve važne stvari koje želimo učiniti u životu setemelje na poverenju. 5ašto onda ljudi lažu# 1z stra!a od kazne ili posledica#'a bi?sačuvali obraz?, postali ili ostali pri!va&eni ili da bi izbegli neugodnosti i sva$e#'a bi pove&ali mo&, dobili privilegije, novac ili divljenje# 1straživanja pokazuju da

je @ laži rečeno da bi osoba koja laže imala dobrobit od toga, dok je C lažirečeno da bi druga osoba imala dobrobit od toga ili da bi se nekome drugome

pomoglo. A kako prepoznati da nas neko laže#+judi se razlikuju po sposobnosti prepoznavanja laži. :e&ina nas zapravo nije vešta u prepoznavanju laži.1straživanja pokazuju da oni koji su usmereni na otkrivanje laži nisu bolji u tomeod oni! koji nisu usmereni na to. (la$i nešto bolje prepoznaju laž od stariji!, ažene od muškaraca. 9osebno je interesantno da, što su ljudi bliskiji, nji!ovasposobnost da detektuje laž se smanjuje. Dene su, pritom, sklonije tome da

poveruju u laž partnera nego što su to muškarci.9ostoje li pri!vatljivi razlozi za

laž#4uti istinu nije uvek ugodno ili lako. 5apravo, me$u najbolnijim postupcimakojima možemo povrediti druge najčeš&e nije laž, nego upravo kazivanje istine. ose može dobro videti upravo u bliskim odnosima. Na primer, ko bi od nas želio čutiod partnera neku od slede&i! izjava3 „Nisi više atraktivana kao što si nekada bilaili „ponekad se pitam trebamo li ostati zajedno.6no što je važno jeste upravo to danas laganje o ovakvim ili sličnim temama čini zadovoljnijima i bliskijima partneru


6/7

i da niko od nas ne želi od partnera čuti ovako bolne izjave. 'ok god nismo svesnida partner nešto taji, ose&amo se dobro. Niko ne bi mogao izdržati da čuje baš svešto partner pomisli. S druge strane, baš kada želimo povrediti partnera, kažemo onošto stvarno mislimo. "ada ljudi nisu više zainteresovani za to da sačuvaju odnos,

istina izlazi na videlo i poga$a snažno i precizno kao strela . Ako, pak, neka osobalaže često, čak i oko nevažni! stvari, sasvim sigurno ima problem koji ju je ve&doveo ili &e je dovesti do ozbiljni! problema u odnosima s drugim ljudima, u poslui privatno. =azumeti zašto osoba laže prvi je važan korak u pomo&i osobama sovim ponašanjem. o znači da bi bilo dobro da osoba koja ima ovakav problem

potraži stručnu pomo&.Naravno, re&i istinu ili lagati je moralna odluka svakogčoveka. Ako se naučimo lagati, ako laganje postane navika, verovatno je da &emosve više lagati u budu&nosti, ako ništa onda zbog toga da prikrijemo pret!odne laži.

Svaki čovek &e re&i da ne voli lažljive ljude. 5ašto# o je pitanje poverenja,neizgovorenog dogovora da je poverenje temelj svi! odnosa, i da se odnosimo prema drugim ljudima onako kako bi !teli da se oni odnose prema nama. 6zbiljnelaži, ukoliko su otkrivene, kao i ponovljeno laganje, mogu zauvek razrušiti odnose

jer drugoj osobi postaje nemogu&e opet izgraditi poverenje. Naravno treba uzeti uobzir i sve činjenice i okolnosti zbog koji! je neko „nateran da slaže. 9rvo, samodruštvo u kojem živimo nas tera na laž, samo društvo nas zapravo uslovljava dalažemo.

ZAKLJUČAK

=e&i istinu nije lako. Naprotiv. >ovoriti istinu je je često teško i često nasstavlja u okolnosti koje su prilično neprijatne.Ali iako sam pisala rad na ovu temu iizložila sve činjenice gde pokusavam na neki način „opravdati laž donekle iuoblažiti sve to, s!vatila sam da ipak ne mogu da je razumem. 'a li je to s!vatanjerazličito od čoveka do čoveka, da li se laž s!vata na različite načine kod pojedini!,

ja zaista ne znam, ali znam to da vise volim bolnu istinu nego lepu laž...jer 1S1NA"A' A' 15AE< NA :1'


7/7

„9ravo na laganje , 1mmanuel "ant• Izdavač F9 S+25B+ASN1" • G!d"#a "zda#$a GGH

I%%a#&' Ka#)>asammelte Sc!ri8ten / Akademie % Ausgabe, priredila3 "oniglic! % 9reussisc!enAkademie de Iissen) sc!!a8ten u Berlinu, *JG0, 1 % KK111

B'#$a%"# *!#+)a#)

pravo na laganje

Documents