Naslov originala Carole Hallston STAN IN BRIDE

Kerol Halston

POSTELJA OD RUŽA

Nikol pogleda mrzovoljno na sat, a zatim u mladića koji je sedeo za stolom. Držanje mu je bilo takvo kao da su mu potonule sve lađe.

Njegove inače lepe crne oči, tako slične sestrinima, sada su bile mutne i bezizrazne.

- Znam, Endrju, da ti se sada čini kako je sve beznadežno, ali najvažnije je da... - Glas joj se na trenutak prekide, a onda uspe da završi: - ...da si živ.

Oči joj se napuniše suzama kada se setila očevog pogreba. Prošlo je od tada tek dve nedelje i još nije bila dovoljno očvrsla da bi podnela taj bol stoički. Osećala je snažnu želju da sedne pored brata i isplače se. Ali morala je ostati pribrana i jaka, a časovnikju je podsećao kako za dvadeset minuta mora biti kod Angele.

- Jeste, živ sam - odgovori joj brat s gorčinom - ali bolje da nisam. - Na licu mu se čitala duboka tuga, a ramena su mu se tresla od potisnutog plača. Nakon očeve smrti kretao se kao mesečar, ne opažajući ništa oko sebe.

Njihov otac izgubio je život u oluji koja je uništila njihov veliki ribarski brod, pri čemu je Endiju pravim čudom ostao živ.

- Ne govori tako! - prekorela ga je sestra. - Nikad više da mi to nisi rekao!

Endrju obrisa suze.- Šta ćemo sada? - pitao je više sebe nego nju. - Ti znaš da osiguranje

koje će nam isplatiti neće biti dovoljno za kupovinu novog broda. A koja će banka dati zajam jednom dvadesetogodišnjaku? - Očajnički je zavrteo glavom. - Moraću da radim bar sedam godina na tuđem ribarskom brodu dok ne zaradim dovoljno da kupim sopstveni.

Nikol se osećala bespomoćnom. Znala je da ne može rešiti taj Endr- juov problem. Oh, kada bi postojalo bar nešto što bi ona mogla učiniti! Bar nešto!

Ponovo je pogledala na časovnik. Ostalo joj je još petnaest minuta. Endiju primeti njen nervozni pogled, pa ironično dobaci:

- Nemoj da te tvoja bogata prijateljica čeka! Kamo sreće da se ti udaš za tog Luja Diboa! To bi rešilo sve na- še probleme!

- Ne govori gluposti! - brecnu se Nikol. - Ja se nikada ne bih mogla uklopiti u takav način života. Uostalom, Angela i Luj su stvorenijedno za drugo.

- Može biti. Mada ona meni nimalo ne liči na devojku koja se pri udaji drži onog gesla ,,dok nas smrt ne rastavi". Stalno se nalazi s onim lordom, kome sam, evo, zaboravio ime.

- To su samo zlobni tračevi - branila je Nikol svoju prijateljicu, zado- voljna što su Endijuove misli krenule drugim tokom. Poljubila ga je u čelo i potrčala prema kolima.

Vozeći, pokušavala je da se oslobodi osećanja nelagodnosti, koje su u njoj izazvale Endrjuove reči o Angeli i Gregori Bentonu, otmenom Englezu, s kojim su je viđali posled- njih nekoliko sedmica.

Luj Diboa, opet, iako je trebalo da se uskoro oženi, nije provodio mnogo vremena u Albervilu, starom gradiću u južnoj Luizijani, smeštenom u srcu oblasti u kojoj se gajila šećerna trska. Angeli izgleda nije smetalo što je njen verenik tih poslednjih nedelja pred venčanje odsutan. - Luj je takav, ne ume da uživa - govorila je. - Samo misli na taj prljavi posao oko šećera!

Ta njena opaska zvučala je Nikol veoma čudno, jer su njena shvatanja o braku bila potpuno drugačija. Pažljivo je motrila svoju drugaricu, tražeći makar mali znak ljubavi prema muškarcu za koga je nameravala da se uda. Ali Angela se i prema svojoj udaji ponašala bezbrižno i lakomisleno, kao i prema svemu drugom što je činila.

Parkirala je svoj stari beli „ševrolet" ispred Angelinog doma u centru Albervila, opazivši koliko njen automobil odudara od ostalih. Da, Nikol nije pripadala ovom društvu, ali samovoljna Angelajoj je često govorila: ,,Ti si jedino biće na svetu koje me prihvata onakvu kakva sam. Osim toga, ti si, sa tim tvojim ogromnim crnim očima i glatko začešljanom kosom, sušta suprotnost meni!"

Angela je ličila na princezu iz bajke. Imala je plavu, svilenkastu kosu, koja joj se kovrdžala oko lica, izrazito beo ten i krupne plave oči. Nikol se, sa svojom gustom smeđom kosom, podeljenom po sredini glave i vezanom na potiljku, osećala običnom od neprimetnosti. Nije bila svesna toga da poseduje urođenu otme- nost koja se ispoljavala u svakom njenom pokretu i gestu. Glas joj je bio dubok i melodičan, s blagim francuskim naglaskom. Veomabi se izne- nadila kad bi joj neko rekao da poseduje eteričnu lepotu, kojabi još dobi- la na svojoj blistavosti kada bi je čovek bolje upoznao.

Angela je bila navikla da sve bude po njenoj volji i Nikol je znala da bi njena prijateljica bila u stanju da nanese velike neprijatnosti onima koji bi joj se usprotivili. Zato je bilo lakše povinovati se njenim željama nego navući na sebe njen bes.

Angela je uporno insistirala da Nikol bude glavna deveruša na njenom venčanju. Pritom ju je dovukla do svog ogromnog ormara i rekla: - Hajde, izaberi šta ti se sviđa. - Pokazala joj je gomilu divnih haljina, koje je iz- dvojila da ih pokloni Crvenom krstu.

Uprkos želji da odbije tako divan dar, Nikol je s uživanjem probalaha- ljine, diveći se izvanrednom kroju imaterijalu. Obrazi su joj se rumeneli od zadovoljstva dok je posmatrala sebe u haljinama kakve nikada ne bi mogla sama da kupi. Tada je za ovu priliku odabrala svetložutu haljinu s dugačkim rukavima i plisiranom suk- njom.

Kada je ušla svi pogledi se usmeriše ka njoj. Osećanje nelagodnosti u njoj se pojača kad je Angela uzviknula:

- Nikol, mila moja, ova haljina ti savršeno pristaje! Meni nikada nije bila dobra!

Te reči ispuniše Nikol stidom, jer su sada svi prisutni saznali kako ona nosi haljinu koju je Angela odbacila.

Baš u tom trenutku primetila je Luja Diboa kako stoji po strani. Njegove zagonetne plave oči odmeriše je od glave do pete, što je još više povredilo. Šta li je on pomislio, pitala se. Smatra me osobom koja nema ponosa i koja se lepi za njegovu lepu i bogatu verenicu.

Srećom, Angela tada reče nešto što ponovo skrenu pažnju prisutnih na nju. Ali ubrzo se opet svi pogledi okrenuše prema Nikol.

- Nikol, tvoj kavaljer za danas biće Greg. - Blesak u Angelinim očima i jedva primetno stisnute usne davale su joj jasno do znanja da joj ne bi bilo preporučljivo da joj se usprotivi.

- Biće mi zadovoljstvo - oglasi se Gregori Benton, muškarac koji je zbog Angele u poslednje vreme bio meta ogovaranja.

- Hej, nemoj sebi ništa da uobražavaš u vezi s Nikol - opomenu ga Angela oštro.

Nikol pocrvene od besa zbog prijateljičine opaske. Kako se samo usuđuje da bude ovako netaktična!

- Nikol je suviše lepa da ne bi bila izazov za mene - odgovori joj Gregori. Osmeh koji je pratio njegove reči, malo je ublažio nastalu napetost.

Angela priđe Luju Diboa. Na njenom licu pokaza se vidna promena kada joj je verenik nešto tiho rekao. To uznemiri Nikol. Primetila je da je Angela nervozna i da prati svaki pokret Gregori Bentona. Šta je

to rekao Luj Diboa što je navuklo oblak na Angelino lepo lice? Pitala se da nije i on čuo nešto od priča o Angeli i njenom stalnom pratiocu? Da je nije opomenuo zbog ponašanja koje ne dolikuje budućoj gospođi Diboa?

*

Luj Diboa je bio veoma zgodan. Imao je kovrdžavu crnu kosu i pro- dorne plave oči. Imao je tridesetak godina i bio bar deset godina stariji od Angele i Nikol. Možda je baš zbog toga delovao tako autoritativno.

Svi su znali da je posle smrti roditelja potpuno preuzeo porodične pos- love. Starao se o velikim plantažama trske i šećeranama u kojima se šećerna trska prerađivala. Zbog toga je veoma često bio na putu. Nikol je znala da on živi u divnoj kući, koja se zvala „Mimoza", te da se brine o svojoj maloj sestri koja je imala samo sedam godina kada su im roditelji poginuli u avionskoj nesreći.

- Hoćete li mi pokloniti ovu igru, lepa damo? - prijatni glas Gregori Bentona prekide je u razmišljanju. - Ovi bogati južnjaci znaju da uživaju - primetio je zatim, gledajući u raskošne lustere koji su osvetljavali prostoriju.

Ovaj muškarac zaista ima šarma, morala je Nikol priznati sebi dok je plesala s njim. Od srca se smejala njegovim duhovitim komentarima na račun nekih gostiju. Bilo joj je shvatljivo zbog čega Angela uživa u njegovom društvu. Uprkos svemu tome, Benton nije bio ni za inali prst Luju Diboa.

Muzika prestade i Nikol i Gregori se nađoše pored Angele i Luja. Angela dobaci zajedljiv pogled prijateljici i obrati se Englezu: - Greg, ti zanemaruješ domaćicu! Pleši sa mnom!

Muzika opet zasvira i na trenutak Nikol i visoki strogi muškarac pokraj nje ostadoše sami, gledajući za Angelom i Gregom kako se udaljavaju u čvrstom zagrljaju. Šta se to moglo desiti, pitala se Nikol, što je Luja Diboa od uglađenog i šarmantnog čoveka, kakav je još bio pre nekoliko meseci, pretvorilo u ovog ozbiljnog, smrknutog čoveka koji uopšte nije ličio na zadovoljnog mladoženju? Da li su ipak priče o Angeli i Gregu Bentonu stigle do njegovih ušiju? Da nije razmišljao o tome da odustane od venčanja?

Odjednom, kao da je tek sada opazio kako Nikol stoji pokraj njega, Luju se lice razvedri i on je upita:

- Hoćemo li da plešemo?Srce joj je snažno zakucalo kad su počeli plesati. U početku ju je Luj

držao na odstojanju, a onda ju je privukao bliže i skoro naredio: - Opustite se!

I, za divno čudo, ona se opustila! Ubrzo su plesali tako skladno kao da su jedno biće. Nikol zatvori oči i poče da tone sve dublje i dublje u svet u kome nije postojalo ništa drugo sem blizine njegovog snažnog i vitkog tela i diskretnog mirisa finog duvana koji se Širio oko njega. Sve to kao da je još pojačavalo utisak koji je stvarala stara ljubavna pesma, koju je orkestar svirao.

Nikada ranije nije plesala na ovakav način. Imala je samo jednu želju: da se ovo divno osećanje nikada ne prekine. A taj muškarac, koji je u njoj ovo osećanje budio, uskoro će postati Angelin muž.

- Hvala - promrmljao je u njenu kosu. - Bilo je divno. - Nikol se trže i naglo otvori oči, shvativši da je muzika prestala i da ona uprkos tome još stoji u njegovom zagrljaju, nesvesna stvarnosti oko nje.

- Oh! - prošaputala je, odmakavši se od njega, nastojeći da prikrije ne- lagodnost. Kao da joj je čitao misli, on je uze za ruku i povede na drugi kraj prostorije u kome su stajali gosti i bučno razgovarali. Prošli su kroz gomilu i došli do vrata koja su vodila na terasu. - Bolje će biti da iziđemo malo iz ove ludnice - rekao je, ne pitajući je za pristanak.

Nikol iziđe u tamnu, svežu noć. Bi- la je još opijena od igre s budućim mužem svoje prijateljice. Luj izvadi lulu i pripali je upaljačem. U tom kratkom trenutku dok je plamen obasjavao fine crte njegovog lica, pogledi im se susretoše i Nikol zadrhta.

- Angela vas sigurno traži - rekla je tek da nešto kaže kako bi preki- nula neugodnu tišinu.

- Sumnjam.Opet se čulo samo zujanje insekata, a iz daljine su dopirali smeh i

mu- zika. Nikol se osećala kao putnik koji se na proputovanju probudio u nepoznatom mestu. Ona se tiho nakašlja:

- Hoćete li vi i Angela živeti u Albervilu kada se venčate?- Možda - odvrati neodređeno, a zatim je iznenadi

primedbom: - Žao mi je zbog vašeg oca. Dobro je za vas što ste pristali da prisustvujete ovom venčanju, s obzirom na okolnosti. -

Njegov glas je zvučao tako iskreno zainteresovano i saosećajno dok se raspitivao kako se nesreća dogodila da je naveo Nikol da. spontano počne da mu priča o nastalim svojim i bratovljevim problemima. - Učinila bih sve samo da pomognem Endrjuu - govorila je upravo kad su se vrata iza njih otvorila, propustivši zlatnu svetlost koja je dopirala iznutra.

- A, tu ste vas dvoje! - začuše se veseli glasovi.Nikol oseti istovremeno i olakšanje i žaljenje. Zdrav razum joj je

govo- rio da će Luj Diboa uskoro izići potpuno iz njenog života. Otputovaće s Angelom na svadbeni put, a njoj će preostati da potraži posao kako bi mogla da zaradi za život.

Kada je završila školu odlučila je da ostane kod kuće i vodi domaćinstvo ocu i svom mlađem bratu. Istovremeno je radila skraćeno vreme u biblioteci kako bi zaradila za svoje lično potrebe. Veoma se trudila da od skromne kućice stvori udobni dom za njih troje. Nagrada za to joj je bio sjaj očevih očiju, a i toplina njegovog gla- sa u onim retkim trenucima kada je svoja osećanja izražavao rečima.

„Mama bi bila ponosna na tebe kada bi sada mogla da te vidi", govorio bi joj. Onda bi mu se izraz lica smekšao i Nikol je po tome znala kako se seća žene, koju kroz sve te godine nije uspeo da zaboravi. Umrlaje kada je Nikol bila sasvim mala.

Potražila je pogledom Angelu, očekujući da će je videti u društvu Gregori Bentona, ali rnedu prisutnima nije bilo ni njega ni nje. Valjda se nije naljutila? Angela zbilja nema razloga da bude ljubomoma na nju.

Odjednom oseti umor. Poslednja sedmica bila joj je zaista teška. A poželela je i dabude sama. i da sredi utiske o onim magičnim trenucima dok je igrala s Lujem Diboa i stajala s njim na terasi. Znala je da u tom sanjarenju nema budućnosti, ali je želela da u sebi sačuva uspomenu na te trenutke. To joj čak ni Angela ne može oduzeti.

Izdvojila se iz gomile i pošla prema Angelinim roditeljima, koji su toliko bili zauzeti razgovorom da je nisu ni primetili. Nikol se na brzinu pozdravi s njima i pođe kući, pitajući se šta se to moglo desiti kada su Angelini roditelji tako zabrinuti, čak, činilo se, preplašeni.

II

Nikol se probudila rano. Provirila je u Endijuovu sobu. Sve je bilo isto kao kad se sinoć vratila. Endrju nije spavao kod kuće. Gde li je bio cele noći? Veoma zabrinuta, skuvala je sebi kafu i izišla u baštu.

Uspomene na oca počeše da naviru. Oči joj se napuniše suzama i zamagliše joj pogled. Nepravda je da posle svega toga sve izgleda tako normalno, kao da se ništa nije desilo. Ovo junsko jutro bilo je lepo i sunčano. Lišće umiveno rosom lelujalo se na blagom jutarnjem povetarcu. Ta harmonija prirode oko nje bila je u potpunoj suprotnosti s njenim depresivnim raspoloženjem.

Iz letargije je trže zvonjenje telefona. O, ne! pomislila je, preplašivši se da se Endrjuu nešto desilo. Uletela je u kuću i podigla slušalicu. - Da? - jedvaje izustila. Srce je htelo dajoj iskoči.

- Nikol, jesam li te probudila? - bio je to glas Angeline majke.- O, gospođo Pelter, to ste vi! - odahnu Nikol.- Izvini što te zovem tako rano, mila, ali da li bi mogla sad odmah da

dođeš kod nas?- Svakako. Nešto nije u redu?-Sve ću ti objasniti. Molim te, dođi odmah!Nikol je još neko vreme držala neodlučno slušalicu. Šta sad? Na

brzinu se obukla i pošla.

*

Pola sata kasnije sedela je u biblioteci raskošne kuće Pelterovih i gle- dala s nevericom u ostale tri osobe, prisutne u sobi.

- Angela otišla? - ponovila je tupo. - Ali danas popodne trebalo je da se venča!

Meri Pelter je sedela ukočeno na rubu stolice, bleda ispod tankog sloja besprekorne šminke. Njena haljina i frizura bile su bez zamerke kao i obično. Podigla je pogled s lista hartije koji je držala u ruci. - Mislim da smo najviše krivi njen otac i ja - rekla je pribrano. - Oduvek smo je mazili. Uvek je izgledala kao anđelče kada bi bila zadovoljna.

Nikol oseti sažaljenje prerna gospodinu Pelteru. Kako je Angela mogla naneti takvu sramotu ovim divnim ljudima, koji su joj pružili toliko ljubavi? Prema pisamcetu, Angela je odjednom shvatila kako

nije spremna da uđe u brak. Smatrala je da bi to bila strašna greška u ovom trenutku i zato je rešila da ode nekud na nekoliko meseci, da razmisli. Obećala je da će se javiti roditeljima. Oni ne treba da se brinu jer će Gregori Benton biti uz nju ibrinuti se o njoj. „Voli vas vaša Angela", potpisala je.

Nikolin pogled krenu prema širokim plećima Luja Diboa, koji je stajao pored prozora, zagledan negde napolje. Lice mu je videla samo na trenutak kada je ušla. Ličilo joj je na masku. Nije izustio ni reč dok su Pelterovi objašnjavali postupak svoje kćeri, koja ih je sada dovela u neprijatnu situaciju da moraju otkazivati venčanje kada je već sve bilo spremno.

Kako da jave zvanicama nekoliko sati pre venčanja da se ceremonija neće održati? Nikol je bila iznenađena neočekivanim obrtom stvari, ali još više time što su baš nju pozvali u ovakvoj situaciji. Zašto baš nju? Šta su očekivali od nje?

- Ja ću se rado prihvatiti toga da telefoniram svima koji su pozvani da prisustvuju venčanju samo ako mi date spisak - ponudila se. Meri Pelter pogleda nervozno u ukočenu priliku čoveka koga je njihova kćer napustila takoreći pred oltarcrn. Kao da je osetio njen pogled, Luj Diboa se okrete. Držeći ruke u džepovima, on sa suzdržanim besom pogleda u njih. Nikol zadrhta od straha.

- Venčanje se neće otkazati - rekao je hladno, gledajući Nikol u oči.U sobi nastade mrtva tišina. Onda Meri Pelter ustade i upitno

pogleda svog supruga. On jedva primetno klimnu glavom, dajući joj na znanje da je razumeo šta se traži od njega, pre nego što se obratio svom nesuđenom zetu.

- Mi ćemo se složiti s tobom, Luj, ma kakvu odluku da doneseš. Mislim da nije potrebno da ponavljam koliko se osećam krivim u ovom trenutku. Tvoji roditeiji i Meri i ja željno smo očekivali taj trenutak kada će njihov sin i naša kći... - Glas mu je prešao u duboki uzdah, Onda, pogledavši Nikol, izvede svoju suprugu iz sobe.

Vrata se za njima nečujno zatvoriše. Nikolino srce poče uzbuđeno da lupa. Nije još uspela da shvati šta se to desilo između Angelinog oca i ovog strogog čoveka, koji je sada gledao u nju. Sta su hteli od nje?

- Kako mislite... kako možete... - poče nepovezano da muca.- Mislite: kako mogu da se venčam bez neveste - prekide je on.

Klimnulaje glavom, nastojeći da izbegne pogled njegovih plavih očiju, koje su je uznemiravale.

- Postoji rešenje - rekao je. - Vi možete da zauzmete Angelino mesto.

- Šta? - Nikol naglo ustade, a njene krupne cme oči pogledaše ga s neve- ricom. - Vi ste sišli s uma! Ja se ne mogu udati za vas!

- Zašto? Možda sam uobražen što tako mislim, ali biti mojom supmgom ipak je bolje od nekog lakomislenog rešenja vaše situacije. Takav život možda odgovara nekim ženama, ali ne vama. - Zaćuta na čas. - Srećom, moći ćete da obučete venčanicu.

- Oh, još i to! - uzviknula je Nikol, pritisnuvši dlanove uz svoje vrele ob- raze. Umirala je od stida što ju je tako hladnokrvno zaprosio, jasno joj dajući na znanje da je ona niko i ništa.

- Pre nego što padnete u vatra - obratio joj se Luj mimo - predlažem vam da razmislite o mom predlogu. Sinoć ste mi rekli da biste učinili sve... mislim da su to bile vaše reči... kako biste pomogli bratu. Spreman sam da mu dam novac, koji mu je potreban za kupovinu novog, savremenog broda sa najmodernijom opremom. Može mi vraćati taj dugpolako, tokom dužeg perioda vremena. Od vas zauzvrat tražim samo to... sem, naravno, da nadgledate kućnu poslu- gu... da se brinete o Eleni. Njoj je sada dvanaest godina i potrebna joj je ženska briga i saveti. Nadao sam se...

Nikol je završila njegovu misao u sebi, dokju je on gledao, iščekujući odgovor. Ona oseti panični strah pred odgovornošću, koju je on tako mirno očekivao od nje. Očajnički se borila u sebi da donese odluku. - Zaboravili ste u ovom svom planu na jednu osobu - rekla je najzad uzbuđeno. - Endiju će dobiti brod, vi ćete spasti čast pred prijateljima i dobiti družbenicu za svoju sestru... a šta će biti sa mnom?

- Zašto to pitate? Zar imate neko bolje rešenje? Radili biste slabo pla- ćeni posao i možda biste se udali za nekog mladića iz mesta. Ja vam, međutim, nudim sve prednosti koju nosi sobom činjenica dabiste se zvali gospođa Diboa, uključujući divnu kuću, priličnu sumu novca za lične potrebe i priliku da pomognete bratu. Iskreno govoreći, ne shvatam čime sam vas uvredio. Da, bio je potpuno u pravu, složila se Nikol. Kako bi onda mogla oprostiti sebi ako bi odbila priliku da pomogne Endrjuu?

Posmatrao ju je kako se lomi. Napokon ju je upitao:

- Onda? Jeste li se odlučili?Slegla je ramenima, duboko uzdahnula i odvratila:- Jesam. Odlučila sam da prilivatim vaš predlog.Luj kao da se malo opusti. - Dobro - reče. - Onda je sve sređeno. Ja

ću se dalje pobrinuti za sve. Vi se vratite kući da spakujete stvari koje želite da ponesete sobom u „Mimozu". - Primetivši njenu zbunjenost i shvativši šta je razlog njene uznemirenosti, dodao je: - Znam! Brinu vas vaše bračne obaveze. Većina žena ne misli da sam fizički odbojan, ali, uveravam vas da nemam nameru da silom uđem u vašu spavaću sobu!

III

Posle četiri meseca Nikol se samo fragmentarno sećala svoga venčanja. Sećala se tupog izraza na Endijuovom licu, koji se brzo izmenio kada mu je ona objasnila koliko će se sada život za oboje poboljšati i promeniti. Sećala se sebe kako stoji pred ogledalom u Angelinoj sobi, ne prepoznajući se. Sećala se pogrebne atmosfere u kolima dok se vozila na venčanje s gospodinom Pelterom, koji je do kraja podržao Luja Diboa u odluci da zameni nevestu i da se venčanje ipak održi. Sećala se i lica, koja su se osvrtala za njom i zapanjeno se sašaptavala: ,,Pa to nije Angela!"

Sećala se i onog čudnog osećanja, kao da lebdi, dok je stajala pored visokog, usamljenog muškarca, čije su oči blesnule nekim čudnim žarom kada je pogledala u njega, odgovarajući na pitanje da li svojevoljno stupa u brak. A zatim i šoka, koji je doživela kada su se njegove čvrste usne priljubile uz njene pre nego što su izišli iz crkve. Poveo ju je prema svom plavom „mercedesu". Kada je sela u auto potpuno je klonula.

Gotovo je - konstatovao je on tada zadovoljno. U par reči obavestio ju je da će izbeći prijem i odmah produžiti u „Mimozu", gde će se ona osećati mnogo bolje, jer će biti daleko od zlobnih jezika i radoznalih pogleda dok se priče oko njihovog venčanja ne stišaju. Za to vreme imaće priliku da se upozna s Holdenovima, bračnim parom koji se starao o „Mimozi" i malom Elenom, koja je srećom bila kod

kuće. - Novine će pisati o ovom događaju - dodao je - ali za njih će „srećni mladenci" biti na bračnom putovanju.

Nikol bi se uvek nanovo zarumenela pri sećanju na Lujov prezrivi izraz lica kada bi pomenuo medeni mesec i bračno putovanje. I održao je reč, zaključilaje s tugom, prilazeći toaletnom stolu da bi očetkala kosu. Nije zahtevao svoja supružanska prava, ali nije ni imao mnogo prilike za to, jer ga ona nije videla od dana kada su se venčali. Ono nekoliko puta kada je razgovarala s njim telefonom, bio je učtiv i pažljiv i zvučao je kao uglađeni stranac.

Kroz prozor je čula glasove. To su Elena i Adrijan igrali tenis. - Odličan udarac! - čula je uzvik Adrijana Besona, nadzornika na Lujovim plantažama, koji je živeo u posebnoj kućici na imanju.

Zaista je drag, pomisli Nikol, vezujući svoju dugačku kosu na potiljku. Bila je zadovoljna svojim izgledom. Baš je prava teniserka! Samo kada bi savladala bekhend! Adrijan je bio tako strpljiv instruktor! Uvek je umeo da je pohvali i nikada je nije kritikovao zbog grešaka.

Izišla je i zastala pored teniskog igrališta, posmatrajući s divljenjem kako Adrijan dodaje Eleni visoke lopte. Za svoje godine Elena je bila odlič- na teniserka i već je osvojila brojne nagrade na juniorskim takmičenjima. Primetivši Nikol, dala je znak rukom da prekida igru, a onda pošla prema njoj gracioznim korakom.

Bila je prava ženska verzija svog starijeg brata. Dugonoga, crne kose i plavih očiju. Nikol se, međutim, pitala je li Lujovo ozbiljno lice ikada zračilo takvom mladalačkom vedrinom kao sestrino?

- Ti si na redu, Nikol! Ja sam ga zbog tebe dobro umorila! - našalila se na račun snažnog mladog čoveka koji im je prilazio. Njegova na suncu izbledela svetlosmeđa kosa bila je sva u kovrdžama, a oko kestenjastih očiju opažale su mu se sitne bore - posledice žmirkanja na suncu.

- Vidi ti samo nju! Nisam se još ni propisno zagrejao!Šalili su se spontano i dobroćudno. A Nikol je bila beskrajno srećna

što je u novoj etapi njenog života sve ispalo tako dobro. Tome je doprineo i Luj, koji je otvoreno razgovarao sa svojom sestrom. Objasnio joj je zašto se nije oženio Angelom, koju Elena očito nije mnogo volela.

Nikol i Elena su odmah u početku našle zajednički jezik, koji se još više učvrstio kada je Nikol priznala kako je uvek potajno želela da igra tenis, ali nije imala prilike. Na Elenino insistiranje kupila je najbolju opremu.- Za kratko vreme igraćeš na turnirima u klubu - predskazivala joj je devojčica.

Sem što je imala izvrsno igralište pokraj kuće, Nikol je imala i sjajnog instruktora - Adrijana. Ne samo da je znao sve o tenisu, već je bio i prijatno društvo.

- Jesi li spremna? - osmehnuo joj se.- Čujte vas dvoje, ja ću vas sada ostaviti jer idem da gledam finale

žens- kog turnira - doviknu im Elena, trćeći prema kući.- Da li to dete ikada normalno hoda? - šalio se Adrijan.- Nisam primetila - smejala se Nikol.- Ti si zaista premija za nju! Ona je tako zrelo i staloženo dete da

ljudi zaboravljaju kako je život bio nemilosrdan prema njoj. Imala je samo sedam godina kada je izgubila roditelje. Duboko u duši, ona je još mala devojčica kojoj je potrebno mnogo ljubavi.

- Ali L... brat je mnogo voli - odgovori Nikol, nadajući se da Adrijan nije primetio kako se splela kada je trebalo da izgovori ime svoga supruga. Zašto je izbegavala da ga zove po imenu? Pocrvenela je blago opazivši kako je Adrijan gleda. Jednog dana će joj bez sumnje postaviti pitanje koje mu je očigledno bilo na vrh jezika.

- Da, Luj voii Elenu - blago je naglasio ime - ali njoj je potrebno mno- go više nego što sav novac porodice Diboa može da kupi. Njoj je potrebno da bude nekome važna kao ličnost. Potreban joj je neko s kim može da razgovara o problemima, neko ko će joj pomoći da donosi važne odluke tokom narednih godina.

- U pravu si - složila se Nikol za- mišljeno, sećajući se razgovora s Lujem pre četiri meseca. Adrijan nije mogao znati kolika je bila njegova briga za Elenu. Nije li to možda bio jedini razlog što se oženio njom, upitala se. Bez sumnje je dobro procenio njen karakter i zaključio kako će ona ako stupi u taj brak, učiniti to veoma odgovorno. Međutim, sada je Elena njoj značila mnogo više od od- govornosti. Zavolela ju je kao mlađu sestru.

- Hej, nisam nameravao da te navedem na razmišljanje - uzviknu Adrijan. Njegove oči su sa divljenjem gledale njeno vitko telo u beloj

haljinici i glatki, preplanuli ten. - Ne mogu da shvatim kako Luj... - zaćutao je opazivši pogled njenih očiju i brzo promenio temu. - Hajde da se počne- mo zagrevati, a onda ćemo vežbati bekhend.

Nikol odahnu. Tenis je zahtevao punu koncentraciju, pa ju je to odvlačilo od razmršljanja o neprijatnim stvarima.

Adrijan ju je uveravao daje talentovana i ona se trudila da sluša njegove upute, jer je sigurno znao šta govori pošto je u najmlađim godinama postizao vrlo dobre rezultate. Zato se izvinjavala kad bi propustila loptu. - Izgleda da ne držim dobro reket - rekla je odjednom.

Adrijan priđe i stade iza nje. - Hajde da vidimo! Stavi palac ovde - uh- vatio je levom rukom okvir reketa, a desnom, obgrlivši je oko struka, dršku. Nikol je bila toliko obuzeta željom da nauči pravilno držanje reketa da nije ni opazila kako stoje u vrlo intimnoj pozi. - O, čini mi se da sam najzad shvatila - uzviknula je obradovano. Osmeh joj se zaledio na licu kad je opazila da on ne gleda u nju već u otvorena vrata igrališta. Okrenula se radoznalo da vidi šta je to pri- vuklo njegovu pažnju.

- Interesantna tehnika davanja instrukcija, Besone - začu se hladni glas Luja Diboa, koji je stajao s rukama u džepovima na vratima i posmatrao ih.

Nikol oseti kako joj je krv jurnula u glavu, videvši muževljev prezrivi pogled. Adrijan spusti ruke i pođe prema njemu. Misao, koja joj je tog trenutka pala na um, naterala je Nikol dajoš jače pocrveni. Ovaj muškarac, koji je privlačio poglede tolikih žena, bio je njen muž!

*

Nervozno je uzdahnula, zbacivši bledožuti satenski pokrivač. Hoće li već jednom zaspati? Misli su joj se neprekidno vrtele oko istih scena, menjajući samo redosled događaja. Oh, kako bi volela da može da iskijuči mozak i zaboravi ovu poslednju sedmicu, od kako se Luj vratio!

Zašto je njegovo prisustvo u ,,Mimozi" tako pomutilo njen miran i vedar život, kakav je vodila do njegovog dolaska? Po stoti put

postavljala je sebi to pitanje. Luj se držao učtivo i na odstojanju uvek kada su se viđali za stolom. U ostalo vreme bio je zauzet poslom.

Nikol nije provela s njim više od nekoliko minuta i to joj je godilo jer se u njegovom prisustvu osećala kao šiparica na prvom randevuu. Srećom, Elena je uvek bila negde u blizini, uživajući u društvu svog starijeg brata. Sva srećna, pričala mu je o svemu što su ona i Nikol radile. Pričala mu je kako su išle u kupovinu ili bioskop. Nikol je opazila kako Luj s vremena na vreme baca pogled prema njoj i pi- tala se šta li pritom misli.

Tokom poslednjih meseci, na insistiranje Elene i Nikol, Adrijan je dolazio na ručak kod njih i Luj je to prihvatio bez komentara. Nikol se u njegovom društvu osećala prijatno i mnogo sigurnije nego sa strogim čovekom za koga se udala. Ali Adrijanovo ponašanje prema njoj kao da se malo promenilo od kako se gospodar kuće vratio. Na licu mu se sve češće ocrtavala zabrinutost.

Nikol upali lampu na noćnom stočiću i ustavši poče nervozno da hoda po sobi. Nije se desilo ništa zbog čega bi trebalo da bude uznemirena. Baš ništa. Zašto onda nije mogla zaspati?

Za trenutak pogled joj se zaustavi na ogledalu. Videla je sebe s kosom raspuštenom niz naga ramena i očima velikim i tamnim kao dva jezera u čijim se dubinama naziralo pitanje. Zastala je. Zašto je tako ispijena? Dosta, zaboga, te besmislene brige!

Odlučno se uspravila. Moraće da se oslobodi te nerazumne nesigurnosti, kojaju je mučila cele prošle sedmice. Osećala je kako ima snage da se suoči s budućnošću, ma kakva ona bila.

Prvo se morala ispavati. Ali kako? Možda da popije malo mleka? Moraće otići do kuhinje. Srećom, ovako kasno neće usput sresti nikoga i niko neće znati da pati od nesanice. Zato se nije ni potrudila da ogrne penjoar preko spavaćice. Kao duh sišla je stepenicama u centralni hol i krenula prema kuhinji.

Šta bi Luj Diboa. pomislio daje sada vidi! Nikol načini grimasu i uli sebi mleko. Prinela je čašu usnama i počela da pije.

-I ja bih jednu - začu poznati glas iza sebe. Trgla se i naglo okrenula. Bila je toliko utonula u sopstvene misli da nije čula korake. Nag do pojasa, u tamnozelenom donjem delu pidžame, stajao je u polumraku Luj. Od blizine njegovog snažnog tela srce poče da joj mahnita.

- Uplašio si me! - prošaputala je, spustivši pogled na svoju spavaćicu, osećajući da ni ona nije pristojnije odevena od njega.

- Izvini - rekao je mirno. - Izgledala si mi kao boginja sna. Plašio sam se da ćeš iščeznuti ako progovorim.

Njegov pogled bestidno je lutao po njenim oblinama, koje su se nazirale ispod tanke tkanine. Kako je mogla dabude tako lakomislena i iziđe ovako neobučena kao da je sama u kući! Da on nije stajao tačno između nje i vrata pobegla bi u svoju sobu.

Kao dajoj čita misli, rekao je: - Nemoj da ideš. Voleo bih da porazgovaram s tobom nasamo. Sedi.

Kao opčinjena, ona ga posluša. On uli sebi mleko, a onda izvadi iz kredenca bocu brendija. Seoje naspram nje i ulio malo žućkaste tečnosti u mleko pre nego što je gurnuo bocu prema njoj. - U ovome je tajna brzog dolaska sna - rekao je, ispivši polovinu čaše u nekoliko velikih gutljaja.- Hoćeš li i ti?

- Ne, hvala - odbila je nervozno. Srce joj je i dalje snažno udaralo. Ia- ko se trudila, nije mogla da odvrati pogled od njegovih snažnih grudi, koje su bile tako blizu da bi ih mogla dotaći i pomilovati. Zadrhta od iznenadne želje da to učini. Ne opažajući da duboko diše, savladala je tu želju i zagledala se kao opčinjena u njegove lepe ruke, kojima je držao čašu. Ćutali su. Onda je podigla pogled i videla da je on uporno posmatra.

- Nisam mogla da zaspim... - zaustila je.- Ni ja - odgovorio je, a pogled mu kliznu niz njenu gustu kosu do

nagog vrata i ramena, do oblih grudi, koje su se podizale i spuštale ispod tanke bele spavaćice. To još više pojačanjeno osećanje nelagodnosti. Osećajući kako uzbuđenje raste u njoj ona ustade u želji da pobegne.

- Šta je sada? - upitao je promuklo. Uhvatio ju je za mišicu da je zadrži.

- Ne bi... ne bi trebalo da me tako gledaš!- Zašto? Pa zar ja nisam tvoj muž, iako ne uživam supružanska prava

- odvratio je, milujućijoj ruku. Neobična toplota širila se njenim telom, čineći je potpuno nemoćnom.

- Obećao si... - podsetila ga je.

- Znam šta sam obećao. To je bilo pre nego što sam te video u spavaćici... - rekao je tihim, zavodničkim glasom, ali kad je primetio da hoće nešto da mu kaže, dodao je brzo: - U redu, u redu... čekao sam priliku da ti kažem kako sam veoma zadovoljan što se ti i Elena lepo slažete. Očito te veoma voli.

- I ja volim nju - odgovori Nikol. - A i Adrijan. Nas troje se divno slažemo.

- Primetio sam - potvrdio je ledeno. - Sad si me podsetila da sam hteo da razgovaram s tobom o još jednoj stvari. Prošlo je četiri meseca od kako smo se venčali. Došlo je vreme da se pojavimo zajedno u društvu kao gospođa i gospodin Diboa. Počećemo odlaskom na prijem kod Martinovih.

Ovo uplaši Nikol. Kako da se pojavi u najvišim krugovima Albervila kao Lujeva žena? Kako mu nije jasno da ona ne može u to društvo? Šta ako ne bude umela da se ponaša, pa osramoti ime Diboa? A nije imala ni šta da obuče za tu priliku. Osim teniske opreme nije dosad ništa kupila za sebe. Nije smatrala da novac, koji joj je Luj galantno davao, zbilja pripada njoj. Dosta joj je bilo što udobno živi u nje- govom lepom domu.

Ne znajući da joj je ta nova briga toliko promenila izraz lica, ona sede i zamisli se. Kao da joj je čitao misli, Luj se opet javi:

- Biće ti potrebno nešto prikladno da obučeš. Neću da moja žena nosi tude iznošene haljine.

Ove njegove reči nateraše je da pocrveni. Hteo je, znači, da bude siguran kako neće obući neku Angelinu haljinu. Da li se bojao da će ga to podsećati na ženu koja ga je ostavila uoči venčanja? Je li Angelin postupak još bio bolna rana za njega? Pomisao da je tako pričini joj užasan bol. - Daću sve od sebe da te ne dovedem u neprijatnu situaciju - rekla je prigušeno.

On htede nešto da odgovori, ali se uzdrža i ustade.- Bilo bi bolje da sada odeš da spavaš. Kasno je.Nikol brzo ustade, uze čaše, priđe sudoperu i poče ih prati, nadajući

se da će on prvi otići. Ali Luj je i dalje stajao pored stola, čekajući je.Izašli su zajedno iz kuhinje i krenuli gore ćutke jedno kraj drugog u

mrtvoj noćnoj tišini, kao da idu ka istom cilju. Nikol zastade pred vratima svoje sobe, svesna da on ima zakonito pravo da uđe za njom, iako je obećao da neće ući silom.

- Laku noć, lepa nemilosrdna gospo -rekao je tiho, ironičnim glasom. Uzeo je pramen njene dugačke kose i prineo ga usnama. - Elena mi je rekla da hoćeš da skratiš kosu. Nemoj. - Rekavši to, on se naglo okrete, pođe hodnikom prema svojoj sobi i nestade u njoj.

Zašto ju je tako nazvao, pitala se, čudeći se. „Lepa nemilosrdna gospa" se pominje u jednoj od Kitsovih divnih pesama. Bilaje to jedna od njenih najomiljenijih pesama. Uvek je žalila mladića iz te pesme, koji se probudio iz sna i našao se sam, dok je lepa devojka iz tog sna nestala. Ta devojka iz pesme imala je dugačku, zamršenu kosu, setila se.

Potpuno ošamućena, ušlaje u svoju sobu, osećajući da se u poslednjih pola sata u njoj nešto zbilo. Sada joj je postalo jasno zašto nije mogla da zaspi. Vodila je borbu sama sa sobom kako bi se oduprla snažnoj privlačnosti koju je osećala prema čoveku za koga se udala. Nikada ranije nijedan muškarac nije na nju fizički tako delovao. Sada je znala da nikada neće imati snage da rnu se odupre ako on zatraži svoja prava. Iako je nije voleo, ona će biti njegova ako on bude želeo da je uzme... a deo nje je upravo za tim očajnički vapio.

*

Sledećeg jutra, kada je sišla na doručak, Luja nije bilo. Našla je samo poruku da je dolazio Endiju i poručio da će nekoliko dana biti ukotvljen u zalivu. Nikol se obradovala što će imati razloga da toga dana iziđe iz kuće i poseti brata na njegovom novom brodu „Velika nada".

Tokom poslednja četiri meseca Endiju je više puta navraćao u „Mimozu". Elena gaje veoma zavolela i jedva je čekala dajoj se ukaže prilika da navrati u zaliv i poseti ga. Ovaj put, međutim, Nikol nije nameravala da joj saopštava svoje planove, iako je zbog toga osećala pomalo grižu savesti.

Devojčica je za doručkom brbljala o svemu i svačemu. - Sprema se takmičenje parova u klubu - govorila je Nikoli. - Zašto se ti i Luj ne biste prijavili? On je prilično dobar. Prošle godine su on i njegova partnerka osvojili nagradu.

- Onda će sigurno želeti neku bolju partnerku nego što sam ja - odgovori Nikol, pitajući se s kim je njen muž igrao prošle godine.

- Mogla bi igrati u paru s Adrijanom - nije popuštala Elena. - On je počasni član. A njemu i ne treba partner, toliko je dobar!

- Gluposti, Elena! Adrijan ne bi pristao da iziđe na teren s tako slabom partnerkom kakva sam ja.

- Potcenjuješ sebe, a nisi pravična ni prema svom instruktoru - začu se prijatan muški glas s vrata. Nikol pocrvene videvši kako je Adrijan gleda. Elena je poskakivala na stolici od zadovoljstva.

- Reci ovom tvrdoglavom detetu, Adrijane, da nisam spremna da nas- tupim na takmičenju. Ja još učim osnovne udarce - molila je Nikol, sipajući mu kafu.

- Znaš, možda je ovo derište u pravu - osmehnu se on šarmantno. - Pre ili kasnije moraćeš da izađeš na teren da osetiš čari takmičenja. Spoznaćeš svoju snagu i slabosti i to će ti dati novi podstrek da treniraš. - Popio je gutljaj kafe. - Osim toga, bio bili počastvovan da mi budeš partnerka uvek i na svakom susretu.

Nikol je iznenadila ozbiljnost njegovog glasa. Da li Adrijan oseća nešto prema njoj? Odbaci tu misao kao smešnu i istog trenutka je zaboravi. Elena i Adrijan se počeše dogovarati o partiji tenisa, a Nikol poče u sebi da pravi planove za ovaj dan. Prvo će otići da vidi brata. Onda će se odvesti do „Lafajeta" da kupi haljinu za prijem kod Martinovih.

*

Tako je i učinila. Sela je u srebrnastosivi „inercedes" i odvezla se do pristaništa, Duboko udišući poznate mirise sveže ribe i ribarskih mreža namočenih slanom vodom, lagano je pošla daskama doka, zapažajući izvežbanim okom ribarske kćeri sve što se zbiva na pristaništu. Najzad je stigla. do mesta gde je bila usidrena „Velika nada". Bio je to jedan od najmodemijih i najbolje opremljenih brodova u zalivu. Motor je tiho zujao, ali od Endrjua nije bilo ni traga ni gla sa. Zastala je neodlućno, a onda se popela na palubu i pošla prema otvorenim vratima kapetanske kabine. S osmehom pumm išcekivanja provirila je unutra. Vrata na podu, koja su prekrivala dva velika motora, bila su otvorena, a Endrju je klečao na ivici otvora i gledao doie.

- Zdravo! - uzviknula je veselo, videvši koliko joj se brat obradovao. Endiju ustade i pođe prema tabli s instrumentima kako bi isključio motore. U iznenadnoj tišini njen glas je zvučao prejako: - Odlučila sam da napustim sav luksuz i doselim se ovde, kod tebe, Endi!

Mladić se trže i zbunjeno je pogleda. - Šta je? - šalila se Nikol dalje. - Nećeš ni ti da me primiš? - Ušla je u kabinu i iznenadila se videvši da Endiju nije sam. U hodniku koji je vodio u kabine za spavanje stajao je Luj i kiselo se smeškao.

- Nisam znala da si ti ovde - zbunila se.- Očigledno - složio se on ironično. - A nisam ni ja znao da ti je

u ,,Mimozi" tako strašno da želiš da pobegneš.- To je samo šala! Nikol se uvek šalila s tatom i sa mnom - umeša se

Endrju. Spustio je vrata na podu. - Pokazivao sam Luju motore - objasnio je sestri.

- Voleo bih da se jednom provozam s tobom - reče Luj Endijuu. - Tvoja sestra je u pravu. Ovakav život zbilja ima čari.

Endrjuovo lice zablista od zadovoljstva. Voleo je da razgovara o svom poslu. Endi je počeo raditi s ocem još dok je bio sasvim mali i dobro je poznavao i voleo ribarenje. Nikol je s velikim zadovoljstvom slušala kako Luj postavlja pitanja a Endriu odgovara. Potajno je pogledala u svog muža, opažajući kako je zgodan u tesnim farmerkama i tamnoplavom puloveru sa rolkragnom, koji su isticali mišićavost njegove figure. Svetloplavu jaknu je nemarno prebacio preko ramena. Crna kovrdžava kosa bila mu je sva u sjajnim talasima, a svetloplave oči izazivale su u njoj drhtaj kad god bi je pogledao.

Tako joj je biio žao što je nesmoreno rekla kako želi da se preseli kod Endijua! To je zvučalo veoma nezahvalno, jer da se nije udala broda ne bi ni bilo! Ali srećom Luj se očito dobro slagao s Endijuom, a osećanja njenog brata bila su ispisana na njegovom otvorenom i iskrenom licu. Pogledala je na sat. Bilo je vreme ručku. Trebalo je da krene. Usred razgovora ustala je, ali ustao je i Luj. Zahvalio se Endijuu što mu je pokazao brod i pozvao ga da češće dolazi u „Mimozu".

- Hajde da ručamo ovde, kod Vere, da se ne vraćamo kući - predložio je Nikol, vodeći je prema malom, skromnom restoranu, podignutom na stubovima iznad vode. Terasa je bila otvorena s tri strane i tu se moglo jesti preko cele godine, sem u januaru i u

februaru, kada su posetioci ulazili unutra da se sklone od vlage i hladnoće. Dan je bio izuzetno lep. Luj je povede prema stolu, odakle se pružao najlepši pogled na usidrene brodiće.

Specijalitet ovog lokala bila je, naravno, sveža pržena morska riba.- Umeš li ti da kuvaš? - upitao ju je dok su čekali jelo.- A koja devojka u Luizijani, koja drži do sebe, to ne ume?- Da li ti nedostaje kuvanje?Razmišljala je malo, želeći da odgovori iskreno, a da ne ispadne

nezahvalna. - Da, na neki način - priznala je najzad. - Ne nedostaje mi toliko pripremanje hrane, koliko zajednički obroci kao kada smo tata, Endrju i ja bili zajedno... - Glas joj zadrhta pri sećanju na te dane. - Za mene kuvanje samo po sebi nije toliko bilo uživanje koliko želja da nekome ugodim - pokušala je da objasni.

Njegove plave oči potamneše od tihe unutrašnje patnje. Opazivši to, Nikol se seti da je i on izgubio roditelje. Je li sada pomislio na njih? Pokušala je da ga malo razveseli: - Da si samo video kako me je gospođa Holden pogledala kada sam se ponudila da joj pomognem u kuhinji! - Pokušala je da imitira glas kućedomaćice: „Majka gospodina Luja nije razlikovala oklagiju od tave".

Na njeno iznenađenje, umesto da se osmehne, Luj još čvršće stisnu usne. Šta li je sada pogrešno rekla?

- Ti izgleda ne shvataš - glas mu je zvučao zapovednički i ona zadrhta - da si ti moja žena, gospodarica ,,Mimoze". Možeš da radiš u kuhinji sve što hoćeš, bez obzira na to što Sara Holden misli ili govori. Treba da joj to jasno staviš do znanja.

Odjednom atmosfere prisnosti nestade. Nikol se opet seti prijema kod Martinovih i odluke da kupi haljinu.

- Trebalo bi sada da krenem - rekla je. - Hvala na ručku.Otpratio ju je do auta. Ona otvori vrata i sede za upravljač. Brze

promene njegovog raspoloženja toliko su je zbunile da nije znala šta bi rekla. A njegov sledeći gest uhvati je potpuno nespremnu. Sagnuo se i podigavši joj bradu, približio svoje lice njenom. Onda joj lagano poljubi usne. Nikol zadrhta od tog poljupca. osećajući kako joj žmarci prolaze telom.

- Lepo se provedi, gospođo Diboa - promnnljao je, okrenuo se i krupnim, elastičnim koracima uputio se prema parkingu. Ona ostade

da gleda za njim, dodirujući prstima usne, koje su je još bridele od njegovog poljupca.

*

- Zbilja si divna! - uzviknula je Elena kadaju je videla.- Drago mi je što ti se iraljina sviđa - odgovori Nikol zabrinuto, jer je

znala da će uskoro morati izaci pred Luja i izdržati njegovu procenu pre nego što prvi put krenu u društvo kao gospodin i gospođa Diboa. Haljina jeste bila izuzetno lepa, ali Nikol još nije imaia pouzdanja u svoj ukus. Zato je Elenina pohvala malo ohrabri. Devojčica je ležala potrbuške na Nikolinom krevetu, podbočivši bradu.

- Zašto ti i Luj ne spavate u istoj sobi kao drugi? - upita iznenada.Nevino Elenino pitanje delovalo je na Nikol kao bomba. Obrazi joj

se zažariše. Valjalo joj je smisliti pravi odgovor.- Sećaš li se kad si se prošlog meseca vratila u školu kako su te druga-

rice zapitkivale o Lujevom i mom venčanju? - počela je.- Da, sećam se. Htela sam da im kažem da me ostave na miru i

gledaju svoja posla, ali ti si me unapred upo-zorila da će one biti radoznale i da je to prirodno.

- Jesu li te svašta pitale?Eleni postade neprijatno. Kao da je najednonr zažalila što je

započela ovaj razgovor. - Nisu, ali ja sam načula nešto u kiubu. Pitaju se šta će biti sada kad se Angela vratila...

- Angela se... vratila? - zaprepasti se glasno Nikol. Je li Luj to znao? Mora da je čuo. A ako jeste, zašto joj nije rekao? Nije li se on zato vratio u ,,Mimozu"? Možda hoće da se uključi u društveni život zato da bi bio bliže Angeli?

Njene zbrkane misli prekide kucanje na vratima. Elena skoći s kreveta. - To je sigurno moj veiiki brat! Uvek je tačan. Lepo se provedi, Nikol! Ti ćeš tamo biti najiepša, sigurna sam! Zagrlila ju je na brzinu pa pošla ka vratima.

Pred njinra je stajao Luj u svečanom večernjem odelu, maio namrš- ten.

- Nikol je lepša od tebe! - dobaci mu sestra pre nego što je otprhnula niz hodnik. Nikol instinktivno podiže glavu i ispravi se dok ju je on odmeravao pogledom, od kose podignute na temenu, preko

jednostavnih linija crvene somotske haljine s dubokim dekolteom. Haijina se spuštala u blagim naborima sve do članaka.

- Onda? Mogu li proći kao gospođa Diboa?Na zvuk njenog giasa čudan izraz se za trenutak pojavi na njegovom

licu. Onda se nagio okrenuo i rekao:- Ostani tu! Odmah se vracam!Ubrzo se vratio sa crnonr kutijom, koju stavi na sto. Kada ju je

otvorio, dijamanti zableštaše. - Potpuno sam zaboravio na mamin nakit - rekao je, vadeći ogrlicu i stavljajući joj je oko vrata. Onda je čvrsto uhvati za ramena i povede prema ogledalu. - Ovo možeš sama da staviš - dodao je, pružajući joj brilijantske minđuše.

Prsti su joj bili ukočeni dok je skidala svoje jednostavne zlatne i stavljala brilijantske. Pogledala se u ogledalu. Promena je bila fantastična. Luj je stajao iza nje i posmatrao preko ramena u ogledalu. - Savršeno - rekao je najzad zadovoljno, nagnuo se i pritisnuo usne na njen vrat, od čega joj se puls opet ubrzao kao i svaki put kad bi je on dodirnuo. Strahovala je da će Luj primetiti njeno uzbuđenje, pa uze torbicu za veče i ogrtač i uputi se ka vratima.

- Čemu žurba? - čuo se tihi glas iza njenih leđa, od koga joj se zažariše ušne školjke. Zna li on kako deluje na nju? Je li uživao u njenoj nesigurnosti? Oh, večeras će mu pokazati koliko je sigurna u sebe, makar umrla!

*

Za Nikol je bila sreća što nije unapred znala šta je očekuje u velikoj kući Martinovih. Bio je to zaista gala prijem. Žene su se nadmetale nakitom i skupocenim haljinama. Nije bilo prijatno izdržati radoznale poglede ljudi o kojima je dotad znala samo iz lokalnih novina, ali najteži trenutak je došao kada je u beloj haljini, s na- kitom od safira, ušla Angela.

Među gostima, koji su se nalazili u blizini, prostruja talas uzbuđenja od želje da vide kako će se sresti Angela, njen bivši verenik i njegova supruga.

- Divno izgledaš, Nikol - cvrkutala je Angela, mereći prijateljicu ledenim pogledom. Onda se okrenula ka Luju i obgrlivši ga oko vrata,

poljubila ga u usta. - Kako si se mogao oženiti drugom? - rekla je tiho i posednički, na šta se Nikol ukruti, podigavši glavu.

Luj se samo nasmeja i skide njene ruke s vrata. Pogledao je Nikol i iznenadio se videvši njen izraz lica. Ničim nije pokazao da ga je Angelino ponašanje povredilo, pomisli Nikol s gorčinom.

Ostatak večeri Luj i Angela se nisu razdvajali. Prepuštena sama sebi, Ni- kol je morala da prikupi sav svoj ponos i razgovara, smeje se i pleše, kao da je na ovakve prijeme išla celog života. Ako posle ove večeri bude ogovaranja, zaključila je, to neće biti zbog njenog ponašanja. Ipak, svaki put kada bi opazila da je Luj krenuo ka njoj, brzo bi se okrenula i prišla nekoj grupi, ili prihvatila poziv za igru.

Onda muzika prestade i ona pođe prema baru s Džoom Martinom, krupnim muškarcem gustih brkova i dubokog, bučnog glasa.

- Došao sam da zamolim svoju ženu za igru - začu Nikol poznati glas iza svojili leđa. Odmah potom dve ruke je čvrsto uhvatiše oko struka.

- Nemam ništa protiv - osmehnu se Džo Martin. – Ja bih je, da sam na tvom mestu, momče, bolje čuvao!

- Večeras je to lakše reći nego učiniti - odgovori Luj, privlačeći Nikol ka sebi. Ona je jedva disala od uzbuđenja. Kako se usuđuje da se ovako ponaša kada je skoro celo veče proveo s Angelom!

Luj je povede prema sredini sale gde su i ostali plesali. U početku se držala kruto, ali se, nemajući kud, prepustila slatkom uživanju njegove blizine. Zatvorila je oči i isključila razum, potpuno se prepuštajući čulima, kao one večeri četiri meseca pre večanja.

- Nije lepo što si mi okrenula leđa - prekoreo ju je tiho.- Ti si bio zauzet Angelom - promrmljala je uzbude.no.- Srećom nisu sve žene ravnodušne prema mom muškom šarmu

kao moja žena. Dobiću komplekse zbog tebe - zadirkivao je.Odahnula je, ali osetila istovremeno i razočaranje kada je muzika

utihnula i ona se oslobodila te čudne fizičke veze. Gosti su se već počeli razilaziti i ona spremno pristade kada joj Luj predloži da pođu kući. Izmigoljila se iz njegovih ruku i pošla po svoj ogrtač. Tek što je ušla u tu prostoriju, a vrata se ponovo otvoriše i zlobni, piskavi glas prosikta: - A, tu si, zmijo! Čekala sam da mi se ukaže prilika da razgovaram s tobom nasamo!

Okrenuvši se, Nikol se nađe lice u lice s Angelom. Bes je izobličio lice njene prijateljice. - Znam šta misliš- rekla je - ali to uopšte nije istina!

- Nemoj se truditi da mi objašnja- vaš štaje istina- siktala je dalje An- gela. - Dozvoli da ti kažem nešto, draga prijateljice! Luj je moj. Uvekje i bio i ti tu ništa ne možeš izmeniti. Oženio se tobom da bi se vratio meni čim shvati kakvu je grešku učinio, jer se ti nećeš uklopiti u njegov svet. Naći ćeš se tamo odakle si došla, aja ću biti gospoda Diboa! - Oči joj potamneše gledajući brilijantsku ogrlicu na Nikol.

Nikol se osećala kao da je neko čeličnom četkom prevukao preko njene kože. Uzela je ogrtač i izletela napolje, jedva zadržavajući suze koje su joj pekle oči. Primetivši kako je Luj pažljivo gleda, uložila je svu snagu da bi se sabrala.

U trenutku kada su se pozdravljali s Kler i Džoom Martinom pojavila se Angela na vrhu stepeništa i privukla pažnju prisutnih.

- Luje - rekla je svojim piskavim glasom - doći ću sutra. Mama je odabrala mene da predstavljam „Mimozu" ove godine.

On se namršti. - Nisam imao prilike da kažem Nikol kako se svake godine organizuju obilasci starih kuća... Tvoja mama me je stvamo večeras pitala da li pristajem da se ove godine opet poseti „Mimoza".

Angela se umiljato osmehnu: - Nikol će ove godine verovatno samo posmatrati. Potreban nam je neko ko dobro poznaje stvari, neko ko će moći da odgovara na pitanja.

Nikol je teško disala. Ovo je bio otvoreni napad. Insinuacija je bila jasna: ona, koja nije iz tih krugova, neće biti spremna da odgovara na pitanja o umetničkim delima, antičkom nameštaju i posebnoj arhitekturi te fine stare kuće. Posetioci su plaćali priličnu cenu za ulazak u takva zdanja, a prihod je išao Istorijskom društvu Albervila. Stajala je ćutke pored Luja kao bespomoćni posmatrač. U to Luj odvrati:

- Moja žena je jedina koja može biti zvanična domaćica „Mimoze". Ako ona to ne želi, tvoja majka će morati odabrati neku drugu kuću.

Onda se naglo okrenuo i pošao. Nikol pođe za njim, primetivši jedino suzdržani bes u Angelinim očima. Znači, ipak joj nije oprostio što gaje napustila, razmišljalaje. Bilo je očigledno kako joj daje na

znanje da ne može tek tako ponovo da se ušeta u njegov život i zauzrne svoje staro mesto.

Vozeči kuči, Luj je sve vreme ćutao. A Nikol se osećala sve jadnije. Stali su pred kapijom. - Ja ću odvesti kola u garažu - rekao je, otvorivši joj vrata. Ona bez oklevanja iziđe i pohita u svoju sobu. čim je ušla skinulaje brilijantsku ogrlicu i minđuše i vratila ih u kutiju. Bilo je divno biti opet u svojoj sobi, ali samo da nije tog jakog bola u srcu! Skinula je haljinu i stavila je u ormar. Onda se počela spremati za spavanje.

U želji za kontaktom sa svojim nekadašnjim životom, za nečim što bi spralo uvredu, Nikol uze meku belu batistanu spavaćicu, koju je sama sašila. Bila je vrlo tanka i isprana i u njoj je izgledala devičanski čisto. Obukla ju je i sela pred ogledalo.

Začu se tiho kucanje na vratima, a onda Luj uđe, noseći dve čaše. - Pomislio sam da bi ti možda prijala čaša šerija - rekao je, stavljajući obe čaše pred nju. Pogledala ga je tužno.

- Htela sam da legnem - glas joj je podrhtavao.- Cele večeri sam želeo da učinim ovo - reče Luj, ne obraćajući

paznju na njenu izjavu. Stao je iza nje i počeo da vadi šnale iz njene kose. Onda je uzeo četku i počeo da je četka. U sobi se čulo samo njihovo disanje. Nikol se prepustila tom divnom trenutku intimnosti, opuštajući se i zatvorivši oči.

- Eto - rekao je muklo i ostavio četku. Onda je skinuo sako i preba- cio ga preko kreveta. Uzeo je čašu i seo, Zatim je otkopčao kragnu i radoznalo pogledao po sobi.

Nikol ustade, zaboravivši da joj je spavaćica providna i da se njeno lepo telo jasno u njoj ocrtava. Jedina želja joj je bila ta da što pre ostane sama. Da bi prikrila nervozu, okrete se od njega i ponovi: - Ja bih sada legla, ako nemaš ništa protiv...

On je obgrli.- Pusti me! Kako se usuđuješ! - prošaputala je iznenađeno, plašeći se

svoje burne reakcije na njegov dodir.- Usuđujem se jer si ti moja žena - glas mu je podrhtavao od strasti.

Ona se naježi kad je sklonio njenu dugačku kosu i poljubio je u vrat. Nije imala snage da se pobuni kada ju je okrenuo prema sebi i sklonio joj kosu s lica đrhtavim rukama. - Nikol, potrebna si mi... - mrmijao je. Ona podiže glavu, začuđeno ga pogledavši, zapanjena izrazom lica

tog čoveka., koji je uvek bio tako smiren i pribran. Ondaje on, pre nego što je shvatila šta namerava, podiže i položi na žuti pokrivač od satena, a zatim leže pored nje. Počeo je strasno i pomamno daje Ijubi.

Nju uhvati panika kada je shvatila šta se događa. Pokušala je da ga odgurne, ali njegovi poijupci po licu, očima, vratu i usnama oduzeli su joj snagu. Ruke je izdadoše i sklopiše se oko njegovog vrata, milujući mu potiljak.

To milovanje razbuktajoš jače njegovu strast. A njeno telo je reagovalo na ovaj izazov moćnim i za nju do tada nepoznatim osećanjem. Bilaje spremna da vodi ljubav s čovekom koji se nije oženio s njom iz Ijubavi i koji je ni sada nije voleo... i koji če možda vrlo brzo shvatiti kako ona nije žena za njega.

Jedini izlaz iz ove situacije bio je da ostane pasivna. Kada Luj bude primetio da ne reaguje na njegova milovanja, to će ga vratiti u stvarnost i setiće se pogodbe koju su načinili kada su se uzeli. Ali uprkos želji da se tako ponaša, usne su joj postajale sve mekše pod njegovima i ona je ječala od zadovoljstva kakvo nikađa do tada nije osetila. - Ne! - šapnula je kada su njegove mke kliznule ispod spa- vaćice i počele da je miluju po nagom telu. Dah joj je zastao kad joj je do- dirnuo grudi. Potpuno je bila nespremna za ovakvo uzbudenje koje ju je nagonilo da rnu se preda.

Luj je teško disao kada je seo i počeo da raskopčava košulju, nespretno, jer su mu ruke drhtale. Nikol ga je kao ošamućena gledala. U tih nekoliko sekundi koliko je nije dodirivao vratio joj se zarav razum. Nije mogla da mu dozvoli da vodi ljubav s njom... zato što je ne voli onako kako ona voli njega... svim srcem i dušom.

Hej, o čemu onato razmišlja? Uzalud se opire... ona voli Luja. Zaprepašćenje izazvano tim saznanjem kao da joj je dalo podstrek da se odupre. - Obećao si! - prošaptala je molećivo.

On se ukoči i zagleda u njeno lice. Nikol zatvori oči kada je u njegovima pročitala neizgovoreno pitanje, jer se nije usuđivala da oda istinu. S obzirom na uslove pod kojima su stupili ubrak, smatrala je da je za oboje bolje ako sakrije od njega svoja najdublja osećanja.

- Obećao si - ponovila je tiho, kao da se već povukla na sigurno, daleko od njegovog domašaja. Ćutanje je trajalo dugo. Nije se usuđivala da otvori oči i pogleda ga.

- Kako sam mogao učiniti takvu glupost! - zaškrgutao je zubima i naglo ustao. Brava škljocnu. Nikol je ostala sama. Njene kočnice popustiše i ona poče bolno da jeca svesna beznadežnosti svoje situacije. Ali samo je sebe mogla da krivi što je dozvolila sebi da se zaljubi u muškarca koji je nije voleo i koji je možda još bio osećajima vezan za devojku s kojom je trebalo da se oženi. A ona je večeras jasno dala na znanje da ga još želi i da ne odustaje od namere da ga dobije.

IV

Ne obraćajući pažnju na svoje podočnjake, Nikol uplete kosu u pletenicu, stavi svoje omiljene zlatne minđuše i siđe na doručak. Nije želela da razmišlja više o prethodnoj večeri i raaovala se što će tog prepodneva imati čas sa Adrijanom. Bio je ovo jedan od lepih svežih jesenjih dana, kakvih ima malo u Luizijani. Jedva je čekala da izađe i potraži zaborav u igri.

Zastalaje na čas, a osmeh se izgubi s njenog lica kada je za stolom u trpezariji, na mestu na kome je ona obično sedela, ugledala Angelu, čije ledene, plave oči odmeriše Nikol od glave do pete. Ugiovi nsana joj se za trenutak prezrivo opustiše.

- Rekla sam joj da ne seda na tvoje mesto, Nikol - reče Elena uzbuđeno.

- Ti nemaš ništa protiv, zar ne, Ni- kol? - javi se Angela stisnutog grla, streljajući pogledom Nikolinu mladu saveznicu. - Nije lako promeniti stare navike.

Nikol sede pored Adrijana, kome je očito bilo nepnjatno. Okrenula se ka njemu, smešivši se. - Jedva sam čekala naš današnji čas. Unapred se radujem. Napolju je fantastično!

Reagovao je spremno na. njenu toplinu: - Žao mi je što sam u poslednje vreme malo zanemario časove s tobom. - Naglo je zaćutao, shvativši kako je za njegovu zauzetost bio kriv Luj koji je takođe sedeo za stolom.

Sve do tada Nikol je izbegavala da pogleda svog muža, aii kada je tada preletela pogledom preko njegovog lica opazila je kako je on opet hladan i nepristupačan.

- Adrijan kaže kako je Nikol veoma talentovana za tenis - naglasi Elena, gledajući Angelu s otvorenom netrpeljivošću.

Kompiiment upućen Nikol proizveo je dva crvena pećata na Angelinim obrazima. Onda. kao dajoj je iznenada nešto palo na pamet, ona se obrati Luju: - Da, skoro sam zaboravila! Uskoro će se održati prvenstvo u takmičenju parova. Hoćemo li da odbranimo titulu, koju smo stekii prošle godine?

Nikol se žustro umeša u razgovor: - Adrijan je bio toliko ljubazan da je pristao da bude moj partner.

Adrijan i Elena se iznenađeno pogledaše. U napregnutoj tišini, koja je usledila posle ove izjave, ona usredsredi pažnju na doručak.

- Onda, Angela, zna se šta nam preostaje - reče Luj sarkastično.Nikol nije rnorala da pogleda Ange- lu da bi znala kakav joj je izraz

iica. U glasu njene suparnice osećalo se zadovoljstvo kada je spremno predložila: - Idem odmah kući da se presvučem, pa ćemo vas Luj i ja pozvati na probni meč!

- Ne dolazi u obzir - odvrati Adrijan mirno. - Nikol i ja sada imarno čas.

—Ali, Luj - usprotivila se Angela kao razmaženo derle. - To je tvoje igralište!

- Nemoj da naši protivnici kažu kako im nismo pružili sve šanse - odgovori Luj podrugljivo. - Mi bismo mogli da odigramo jednu partiju u klubu.

- jesi li spremna, Nikol? - Po Adrijanovom držanju bilo je jasno kako jedva čeka da pobegne iz ove neprijatne atmosfere. Onabrzo ustade, ne obraćajući pažnju na plave oči, koje su je streljale pogledom.

Izlazeći, čuia je kako je Elena rekla: - Ovo dvoje će biti „strašan" par, verujte mi! - Nikoline usne razvu- koše se u smešak zahvalnosti zbog devojčine odanosti.

Za pet minuta boravka na terenu Nikolje zaboravila sve što se dogodilo tog jutra. Njena pažnja bila je usredsredđena samo na ono što je Adrijan govorio. Posle četrdeset pet minuta intenzivnog treninga počeo joj je objašnjavati kako da hvata visoke lopte. Posle

sledećih pola satabilaje mrtva od uinora. Adrijan odluči da prekine čas. - Dosta je za danas - reče.

- Hvala, Adrijane - odgovori Nikol, stojeći kraj mreže i stavliajući reket u futrolu.

- Uživao sam u svakom minutu - izjavi on jednostavno. - Ali moram priznati kako sam ipak bio malo iznenađen kada sam čuo da ćemo nastupiti u takmičenju parova.

- To mi je došlo da kažem u tom trenutku - priznala je ona, pitajući se da li Adrijan u potpunosti shvata kakvi su odnosi između Luja, Angele i nje. - Nisam, međutim, ni za trenutak pomislila da ćeš pristati na to. Ti zaslužuješ pravu partnerku!

- Sada nema povlačenja - reče on odlučno. - Znaš, imam jednu knjigu kod kuće koju bih voleo da pročitaš. Govori se o tehnici igre parova. Hoćeš li da pođeš sada po nju? Do ručka ionako imamo još ceo sat. Mogli bismo malo i da porazgovaramo o tome.

Išli su jedno pored drugog uskom krivudavom stazom u senci visokih hrastova. Adrijanova kućabilaje pola kilometara udaljena od glavne, a oko nje je raslo gusto šiblje, koje je sada bilo u cvatu. Nikol je dosad bila kod njega nekoliko puta, ali uvek s Elenom. Sada se osećala pomalo neprijatno dok se penjala stepenicama na terasu.

- Sačekaću ovde - rekla je i sela na ijuljašku.Bilo je mirno i savršeno tiho. More je bilo blizu i čulo se

zapljuskivahje talasa. Uz samu obalu rasli su čempresi, a dalje, iza kuće, pružale, su se močvare na kojima se gajila šećerna trska. Te plantaže pripadale su porodici Diboa.

Adrijan se vrati s knjigom i sede pokraj nje. Približivši glave, počeli su da prelistavaju knjigu. Adrijan joj je objašnjavao ulogu svakog od igrača i uobičajene situacije u lgri parova. Odjednom nešto natera Nikol da podigne pogled. Adrijan ju je posmatrao s ozbiljnim izrazom lica.

- Voleo bih da znam šta se dešava - rekao je bez uvijanja. Nije ni pokušala da se pretvara kako ne zna o čemu on to govori.

Bilo je jasno da će mu se pre ili kasnije poveriti, bar do izvesne gra- nice. Najzad, bio im je prijatelj i sigurno ga je štošta čudilo. S teškim uzdahom, počela je da mu priča o svojoj udaji za Luja što je delikatni- je mogla. - Znači, sada se nesuđena supruga vratila i pravi gužvu što je on našao zamenu - zaključi Adrijan.

Nikoline oči su bile pune tuge. - Da, Angela hoće da ga vrati - potvrdila je s bolom u glasu.

Uhvatio ju je za bradu i podigao joj glavu, prisilivši je da ga pogleda u oči. - A kako se ti osećaš kad vidiš kako „pali anđeo" proganja tvog muža? - Nešto u njegovom glasu i očima govorilo je da ovom divnom mladom čoveku njen odgovor znači više od zadovoljenja puke radoznalosti.

Nije pokušala da sakrije istinu pred njim kada je pogledala u njegovo zabrinuto lice. On je privuče sebi.- Ti ga voliš, je li?

Ćutke je klimnula glavom, ne osećajuci žeiju da se odmakne napusti toplinu koju joj je pružao. Biio je divno ppdeliti s nekim svoju brižljivo čuvanu tajnu.

- Ako igraš tenis s mojom ženom, to ne znači da treba da vodiš i ljubav s njom! Nikol i Adrijan se naglo razdvojiše kao dva krivca, kada su začuli Lujev glas. Knjiga s Nikolinog krila pade na pod. Luj je došao iza ugla, a da ga nisu opazili. Stajao je ispred njih, visok i muževan, u kratkim pantalonama i košulji. Lice mu je bilo preteći namršteno, a oči skoro tamne.- Jesi li završila? - upitao je, jedva suzdržavajući bes.- To nije ono što ti misliš - reče Adrijan, ne pokušavajući da mu bilo šta objašnjava. Nikol je odmah shvatila da to čini zato što neće da oda njenu tajnu. Ne obraćajući pažnju na Adrijana, Luj se zagleda u Nikol. Ona zbunjeno podiže knjigu i pođe za njim. Kolena su joj klecala od straha da je možda čuo njen razgovor s Adrijanom.- Lepo je od tebe što si odabrala Adrijana za partnera, a da me nisi pi- tala štaja mislim o tome. Nisam ni ja tako rđav u tenisu - rekao je kada su krenuli.- Pa ti si želeo da igraš sa Angelom- odgovorila je, iznenađena njegovim uvredenim tonom.Besno i ironično podigao je obrve.- O, je li? A otkud ti to znaš? Da nisam možda buncao u snu?

Pocrvenela je. Duboko uzdahnuvši i pažljivo birajuci reči kako bi bila što iskrenija, a da ipak ne otkrije previše, rekla je: - Elena je prva predložila da Adrijan i ja igramo zajedno na takmičenju parova.

Verovatno je smatrala da ćete ti i Angela, kao par koji je osvojio nagradu, želeti da ostanete zajedno. Ja uopšte nenram nameru da učestvujem, jer sam još početnik. Jutros, kada je Angela počela da go- vori o takmičenju, plašila sam se da ćeš odbiti da igraš sa mnom iz obzira prema mojim osećanjima. Zato sam...

- Zato nisi vodila računa o mojim osećanjima, pa si izjavila da ćeš učestvovati s Adrijanonr, korne, izgleda, nimalo ne smeta što će mu partner- ka biti početnik. - Činilo se da je stvarno ljut, iako po njenom mišljenju za to nije bilo razloga.

- Adrijan je divan prijatelj - pohvalila ga je iskreno.-Je li? - primetio je ironično. - Znaš, bolje bi mu bilo da se drži dalje

od moje žene.Nikol je skoro trčala za njim da bi ga sustigla. - Ja neću učestvovati

na takmičenju - ponovila je uporno.- E, bogami, hoćeš! - nasmejao se iako mu nije bilo do smeha. -

Angela se pobrinula za to na oduševljenje svih prisutnih u klubu. Ako se sada povučeš, opet će početi govorkanja... a s imenom Diboa već su dosta dugo ispirali usta.

Znači, zbog toga je bio ljut! A ona se rradala da mu je bar malo bilo krivo zbog toga što je htela da igra u paru s drugim, a ne s njim! To je dotuklo. Raspoloženje joj se pokvarilo. Ušii su u kuću. Bilo je vreme ručku i Nikol pogleda prema maloj zastakljenoj terasi, na kojoj su obično ručavali, nadajući se da će videti Angelu.

- Na žalost, samo smo nas dvoje - začu tihi glas iza sebe. Luj kao da joj je čitao misli.

- Šteta. Tebi. će biti dosadno - rekla je bez ironije. Bila je sigurna da je nju smatrao nezanimljivom, posle prepodneva provedenom u Angelinom društvu.

Seli su za sto. Luj utonu u razmišljanje. Ručak je protekao u tišini.

*

Tokom narednih dana Nikol je malo viđala Luja. Po svemu sudeći on je najveći deo vremena bio zauzet polom i kući je dolazio samo da prespava. Mada je s vremena na vreme putovao i u inostranstvo, ta putovanja nisu trajala duže od nekoliko dana.

Angela je provela nekoliko dana u „Mimozi", praveći planove za obilazak poznatih kuća. - Sreća što dobro poznajenr ovu kuću - govorila je zlovoljno, očigledno razočarana Lujevim odsustvom. I ona i Nikol su znale da je jedini razlog što se bavi tim poslom bio njena želja da bude u njegovoj kući. - Trebalo bi da razgovaram sa Lujem o onim starim pričama iz Građanskog rata. Ne sećam ih se više dobro - rekla je, ne trudeći se da sakrije svoj pravi odnos prema istoriji i tradiciji.

Jednoga dana Nikol je ostala sama kod kuće. Angela nije došla, Elena je bila u školi, a Adrijan u poslednje vreme, od kako ih je Luj zatekao za- jedno, nije često navraćao. Zato je odlučila da sama iziđe na igralište i trenira serviranje. Do turnira je preos- talo još samo dve sedmice. Onai Ad- rijan su igrali nekoliko puta protiv Elene i Džima Martina, sina Džoa i Klare. Pobedili su mladi par, ali ne lako. Adrijan je tako dobro igrao da je celi teren držao pod kontrolorn, ali je insistirao da i Nikol učestvuje u igri. - Nikada nećeš naučiti da igraš u paru - govorio joj je - ako budeš samo stajala i gledala šta drugi rade.

Bacila je loptu visoko i pokušala da je dočeka u visini, onako kako ju je Adrijan učio.

- Ne valja!Trgla se kada je čula taj duboki glas, koji je u poslednje vreme retko

slušala. Na otvorenim vratima stajao je Luj i u ruci držao reket. Odakle li je došao?

- Ti samo nastavi da serviraš, a ja ću ti vraćati - rekao je, odlazeći prema drugom kraju terena. - Treba da se navikneš da prihvataš oštre lopte. Adrijan ti ih verovatno vraća blago.

Na tren je oklevala, a onda mu servira loptu tako da je mogao da je vrati forhendom. Lopta odskoči tačno ispred njenih nogu. - U pravu si - rekla je. - Čak mi ni Džimi Martin ne vraća tako oštre lopte.

- Do sađa si igrala samo s dobronamernim prijateljima - odgovorio je ljubazno. - A na takmičenju nema ni prijateljstva ni sažaljenja. Koristi se slabost protivnika.

Nastavila je da mu servira sve dok nije predložio: - Hajde sada da probamo da ti vraćaš moje serve!

Isprobali su i to, a onda je Luj upitao:- je li ti Adrijan rekao da bi bilo dobro da mešaš serve? Da ne servi-

raš samo na forhend ili samo na bekhend.

- Ja to još ne mogu.- Možeš, možeš. Treba samo da se koncentrišeš na mesto gde hoćeš

da ti lopta padne, a onda da okreneš ramena u tom smeru, kao da hoćeš da pođeš za loptom.

Poslušala je ovo jasno uputstvo i na njeno čuđenje loptica pade baš kako je želela. - Uspela sam! – uzviknula je oduševljeno.

Sledećih pola časa usredsredila je svu svoju pažnju na serviranje i hvatanje munjevito vraćenih lopti. To je trajalo sve dok se nije dobro umorila. - Hoćeš li sada da ti serviraš ponovo meni? - zamolila je stidljivo.

Njegove serve letele su preko mreže takvom brzinom da nije mogla ni da dodirae loptu. Počela je da uviđa kako je on odličan igrač. - Ja ne stižem ni da vidim loptu - pravdala se.

- Stani rnalo dalje iza linije i gledaj u loptu od trenutka kada je bacim u vazduh i udarim.

Opet ga je poslušala i opet je vredelo! Uspela je da mu vrati nekoli- ko servi, ali je sada već bila vrlo umorna.

- Dosta je - reče Luj i poče da skuplja lopte po terenu.- Lepo je od tebe što si mi pomogao.- Morao sam to da dodam Adrijanovoj obuci. Mada je on lepo obavio

posao s talentovanom učenicom - pohvalio ju je što izazva rumenilo u njenim obrazima.

- Bio si stvarno dobar! - uzvratila je pohvalom.- U početku sam imao problema. Nisam mogao da se koncentrišem.- Možda bi trebalo da se na turniru koncentrišem baš na to - našalila

se.- Ako si spremna da prihvatiš posledice - zagonetni osmejak umekša

liniju njegovih usana.Skrenula je popločanom stazom, koja je vodila do dvorišta s druge

strane kuće. On pođe za njom.- Dajem ti petnaest minuta da se presvučeš - reče kada su stigli do

udobnih pletenih fotelja.Nikol ga pogleda iznenađeno preko ramena.- Ići ćemo u klub na ručak. Rekao sam gospođi Holden daje danas

slobodna - objasnio je glasom koji nije trpeo protivljenje. Nije je pitao želi li ona to ili ne.

- Mogla bih i ja da pripremim ručak - pokušala je da se snade izmedu mogućnosti da ostane sama s njim u kući i straha da se suoči s Ijudima u klubu.

- Jesi li zaboravila da neću da bežim od sveta? Jedini način da pres- tanu govorkanja je da se pojavljujemo zajedno kao i dmgi bračni parovi.Njegovo zapovedničko držanje je ohladi i ona bez reči pođe u svoju sobu da se presvuče i ponovo zauzme svoje mesto zakonite žene.

V

Obukla je novu plavu haljinu, tesno pripijenu u stmku i oko bokova, a lepršavu oko listova nogu. Preko nje je obukla belu jaknu, kojaje isticala boju njene kose, zagladene i skupljene na potiljku. U ušima je imala jednostavne zlatne minduše - jedini nakit koji je nosila, osim burme.

U klubu je bilo dosta sveta. Većina prisutnih je dobro poznavala Luja i trudila se da privuče njegovu pažnju. A Luj je odgovarao: - 0, zdravo, Meri Džejn! Da ti predstavim svoju ženu Nikol... Kako napreduje golf? Ne... Ona više voli tenis... Da, opet sam u Albervilu i ostaću jer sada imam razloga. - Pozdravljao se sa svima srdačno i toplo i za svakog je našao pravu reč, uvek vodeći računa da i Nikol predstavi. Konačno su stigli do stola, koji se nalazio na zastakljenoj verandi, odakle je bio lep pogled na teren za golf. Odahnuvši, Nikol sede i ljupko pocrvene kad ju je on pogledao s puno razumevanja:

- Nije bilo tako strašno, zar ne? I oni su ljudi kao ti i ja.- Kao ti, ali ne kao ja.- Gluposti. Ti se odlično snalaziš. Niko ne bi rekao da nisi rođena u

luksuzu. U stvari - dodao je - zapažam kako te neke žene ovde gledaju sa zavišću.

- To je zbog toga što sam s tobom. Ti si bez sumnje najzgodniji muškarac ovde - odgovorila je Nikol iskreno.

- To je lep kompliment od moje supruge. A ja sam mislio da ti to ne primećuješ - tamnoplave oči mu blesnuše. - A sada, kada smo izrazili uzajamno divljenje, hajde da se dogovorimo šta ćemo jesti.

- Šta preporučuješ?

- Supa od komjače je ovde izvrsna. A i plavi patlidžan s rakovima. Ili bi ti više volela odrezak?

- 0, ne! To što si predložio zvuči izvrsno.Pojavio se konobar i primio porudžbinu. Nikol se osećala vrlo

prijatno. Ceo dan je protekao divno, zahvaljujući nekom novom prijateljstvu, koje su njih dvoje uspostavili. Uživala je u njegovom dmštvu, istovremeno uverena kako mu ona nije ni upola toliko zanimljiva kao žene iz njegovog kmga, koje su putovale po svetu i do- življavale ono što je ona mogla samo da pročita u časopisima. Kako bi bilo lepo kad bi njih dvoje bili na ravnoj nozi!

- Hej i ja sam tu! Ja sam onaj zgodni tip s kojim si izišla na mčak! - pre- nu je iz razmišljanja njegov glas. - O čemu misliš?

- O tome da bi trebalo da iskoris- tim ovu priliku da porazgovaram sa tobom... Htela sam da te pitam jesi li razmišljao o tome da pustiš Elenu da učestvuje na državnom prvenstvu?

Njegov pogled milovao joj je lice, usmerivši se na njene usne na tako uzbuđujući način da se jedva uzdržala da ne prekrije mkama obraze kako bi prikrila rumenilo. - Pa? - pitala je nervozno.

U tom trenutku konobar donev jelo. Kadaje otišao, Luj odgovori: • Razmišljao sam... ali trebalo bi da ima pratioca, nekog kome je staio do njenog uspeha i ko bi mogao da izdrži taj put i sedenje na terenu po ceo dan. Nekoga kome ne bi smetalo da stanuje u moteiu i hrani se u restoranima. Teško je naći osobu, kojabi bila toliko požrtvovana. Sem roditelja.

Nikol brzo i spremno odgovori: - Ja bih rado to prihvatila. Ne samo zbog Elene, mada ona zasiužuje da joj se pruži prilika da se dokaže, Vrlo je vredna i mnogo trenira. Želela bih da učinim nešto korisno. Sada sam prilično slobodna, jer čini se da gospođa Holden gleda na moju želju da joj pomognem kao na pretnju njenom položaju.

Izraz njegovog lica izazva da joj srce brže zakuca.- Ti si opravdala svoje mesto u ,,Mimozi" ne samo time što si

omogućila da budem miran u pogledu Elene, Istina je da sam na nju mislio u trenutku kada sam zaprosio... tebe. U to vreme mi se činilo da je to pametno.

Prizvuk žaljenja u njegovom glasu dok je govorio o svojoj na brzinu donetoj odluci zari joj se u srce kao nož. Znači, ono što mu se u jednom tre nutku činilo pametnim, sada, kada se vratio u Albervil i

shvatio da još voli Angelu, razbilo se u paramparčad. Šta da radi sa ženom koja je samo nominalno njegova supruga? Jedina razumna stvar, zaključi Nikol, koju bi trebalo da učini bila bi da se ukloni, ali joj je ta pomisao bila nepodnošljiva. Sem što bi i sama patila što više ne bi imala prava da ga vidi, znala je da bi i Elena bila duboko povređena njenim odlaskom. Devojčica joj je bez ustezanja otvorila svoje srce i smatrala bi Nikolin odlazak ličnom uvredom.

- Je li ti sada žao što si se oženio sa mnom? - Supa, koju je jela, bila joj je sada kisela kao sirće.

U sali se začu neko komešanje. Nikol podiže pogled i vide kako Luj gleda u pravcu odakle su se čuii glaso vi i smeh. Okrenula je glavu da vidi šta se događa. Društvance, u čijem središtuje bila Angela, ušlo je u salu. Na Lujovom licu se videla odsutnost kada je rekao: - Da, bilo je trenutaka kada sam žalio.

Samo je s maksimalnim naporom uspeia da ne pokaže koliko joj je teš ko pala ta izjava, Srećom, nije moraia ništa reći, jer je Angela krenula pravo k njima.

Nikol se oseti suvišnom. Je ii zažalio što ju je doveo ovamo na ručak? Odlučila je da nađe neki izgovor i vrati se kući sama, kako bi on mogao da uživa u Angelinom društvu.

- Luj! Nisi me čekao! - rekla je Angela uvređeno kao razmaženo dete. - Rekla sam ti sinoć da ću maio zakasniti.

Nikol pogieda u Luja i lice joj se smrači kada je shvatila da je on pret- hodne večeri večerao s Angeiom. On pogleda u Angelu i usne mu se ste- goše kada je odgovorio: - Tebi se ne može dogoditi da ostaneš bez kavaljera.

- Hajde da pozovemo konobara da spoji stolove - cvrkutala je ona. - Mogli bismo sesti s vama.

Luj se naroguši na Angelin predlog, ali ona, ne obraćajući pažnju na njega, poče da se dogovara s konobarom. Onda sede pored Luja.

Nikol je jedva gutala jelo, koje bi inače s uživanjem pojela. Društvo, koje je došlo s Angelom, upoznalaje na svadbi. Osećala se veoma neprijatno i nije znala šta bi rekla. Nije joj bilo lako ni na prijemu kod Martinovih, ali ovo je bilo još teže. I Luj se ponašao usiljeno i učestvovao je u razgovoru samo kada bi mu neko postavio direktno pitanje.

- Igraš li bridž? - upita je Kreg, koji je sedeo s njene leve strane, s očiglednom namerom da je uključi u razgovor.

- Ne, na žalost - priznala je sa žaljenjem. - Nikada me nije toliko pri- vlačio da bih ga naučila. - Setni osmeh pojavio joj se na usnama kada su je svi zapanjeno pogledali. To je za njih značilo kao da je rekla kako ne voli da spava ili da jede.

- Ja sam bio poznat u koledžu po tome što sam učio mlađe da igraju - hvalisao se Lari. - Ako nemaš ništa protiv, rado ću te uvesti u misterije te igre i obećavam da ćeš onda biti isto toliko luda za njom, kao i mi.

- Ja sam savršeno sposoban da naučim svoju ženu da igra bridž, ako je to interesuje. - Nikol pogleda svog muža, iznenađena žestinom njegovog odgovora.

- Prema onom što čujem, stari moj - bio je uporan Lari - suprug je poslednje biće na svetu koje treba da uči svoju ženu. Čujem da je Adrijan postigao fantastične rezultate u tenisu s Nikol za samo nekoliko meseci. - Glas mu je bio vedar i dobroćudan, ali je Luju zvučao drugačije. Bio je bled kao krpa.

- Videćemo kad se budemo ogledali na turniru - umeša se Angela. Nag- nula se prema Luju i uhvatila ga za ruku.

- Kakve to ima veze? To je samo igra.- Ja se kladim na Nikol - izazivao je Lari, gledajući smelo u Angelu i

Luja. Onda pogleda na sat: - E, dragi moji, moram da se vratim na posao! Hoće li neko da ga povezem?

- Ja bih htela.Svi iznenađeno pogledaše Nikol. Rekla je to ne razmišljajući, iz čiste

želje da pobegne odavde i spase se ovog društva, u kome se nije dobro osećala.

Na njeno zaprepašćenje, Luj ustade i pruži joj ruku. Ona je prihvati i promrmlja: - Molim te, ostani. Obećala sam Eleni da ću joj danas kupiti neke stvari.

Za trenutak joj se učinilo da će se on usprotiviti, ali smeh za susednim stolom podseti ga da je sala puna i da njih dvoje privlače ljubopitijive poglede gostiju. Zato joj je još čvršće stegnuo ruku i privukao je sebi. Ona iznenađeno podiže pogled, shvativši odjednom da on hoće da je poljubi.

To nije bio običan poljubac, kako se obično ljubi na javnim mestima. Poljubio ju je strasno i to pred svima..

Kada ju je pustio više joj nije bilo teško da pogleda u oči mladim ljudima, koji su sedeli za stolom i radoznalo je gledali. Osećalaje dajoj lice gori. Pozdravila se sa svima i otišla.

*

Na povratku u „Mimozu" deo njenog uma bio je usredsređen na razgovor s Larijem, a deo je bio obuzet scenom rastanka. Zašto ju je Luj poljubio pred svima kada je samo nekoiiko minuta pre toga priznao da je zažalio što se oženio njom? Angela, koja je iz prikrajka pratila šta se događa, bilaje očito besna. Nikol dođe do jedinog mogućeg objašnjenja: kažnjavao je Angelu zbog patnji koje mu je nanela i u isto vreme da pokaže pred svetom kako je njegov brak ipak uspeo. Da je bar uspeo, pomislila je potišteno dok je Lari vozio prema. glavnom ulazu u kuću porodice Diboa. Čak i ovako rastrojena primetilaje daje ispod svoje blagoglagoljive naravi Lari bio iskreno stvorenje, koje se istinski interesovalo za njeno mišljenje i nazore. Kada se oprostio od nje, izrazivši nadu da će se uskoro opet videti, znala je da nije bio samo učtiv, već da je stvarno uživao u njenom društvu. To saznanje malo joj popravi raspoloženje i podiže morai.

Tog popodneva se osećala teško jer izgovor pod kojim je otišla iz kluba nije bio pravi razlog njenog odlaska. Najednom je odlučila. da rizikuje da je Sara Holden izgrdi, pa je pošla u kuhinju da ispeče kolače s jabukama, kakve je često pekla ocu i Endrjuu. Želela je da nešto radi kako ne bi razmišljala. Na njeno iznenađenje gospođa Holden je njenu želju lepo primila.

- Ponekad poželim da uđem u kuhinju i spremim neku poslasticu -pravdala se Nikol. Na obično kiselom licu gospode Holden pojavi se izraz odobravanja.

Došlo je veče, a Luj se još nije pojavio, pa su ona i Elena provele veče same. Kada je devojčica otišla da legne, Nikol ostade sama u dnevnoj sobi. Gledala je televizijski program, pa je malo i zadremala. Najednom je čula kako su se vrata tiho otvorila i Luj uđe, noseći čašu mleka i parče kolača, koji je ona popodne ispekla. Instinktivno je zatvorila oči kada je seo kraj njenih nogu. Jeo je kolače i pio mleko, pogledavši je s vremena na vreme. Srce joj je pomamno udaralo.

Posle izvesnog vremena, koje se njoj činilo kao večnost, on ostavi šo- ljicu i tanjirić na sto, vešto podiže Nikol i stavi je sebi u krilo.

- Hvala ti što si me ostavila i otišla s mlađim - rekao je nadureno.- Mislila sam da ti se sviđa to društvo - odgovorila je, zaboravivši da

treba da se pravi da spava. - Nisi došao kući ni na večeru.- Nisam se usudio - promrmljao je zagonetno, uzevši među prste pra-

men njene kose i prinevši ga licu. - Iskušenje je bilo suviše veliko.Nije imala pojma o čemu govori, ali pre nego što je shvatila šta se

dogada on ustade i noseći je na rukama pođe gore, u njenu sobu. Osećala je kako mu srce snažno kuca i pripisivala je to fizičkom naporu.

Nežno ju je spustio na krevet. Kratki, nežni poljubac izmami joj suze, ali pre nego što je stiglaišta da kaže otišao je i nečujno zatvorio vrata za sobom.

Sledećeg jutra na stolu ju je dočekala knjiga u mekom povezu. Bio je to zbir svih podataka o teniskim turnirima u Luizijani. Počela je da je prelistava baš u trenutku kada je Luj ušao. Oči joj zablistaše kada je pogledala u njega i osmehnula mu se. - Jesi li odlučio da pustiš Elenu? – upita ga.

- Kuda? - začu se radoznalo pitanje devojčice, koja je poskakujući ušla u sobu i sela za sto.

Nikol pogleda upitno Luja i protumači njegovo ćutanje kao saglasnost da saopšti novost Eleni, koja je poskočila na stolici i podigla obe ruke uvis od sreće.

- Ne šalite se? Čija je to ideja? Sigurno od Nikol! Kladim se! O, baš si divna! Ti si nešto najlepše što se pojavilo u ovoj staroj kući poslednjih godina! - Potrčala je plrema Nikol i zagrlila je, a onda odskakutaia do diugog kraja stola da zagrli Luja, koji je blagonaklono pratio njeri izliv radosti.

- Nisam znao da ti je do tog takmičenja toiiko stalo - u glasu rnu se osećao prizvuk samoprekora.

- Čini mi se da sam ti nešto govorila o tome, sećaš li se, Nikol? - De- vojčine tamnopiave oči, tako slične bratovljevim, blistale su od sreće, tako da se Nikol od srca nasmejala.

- Pravo derle - našalila se i odmali zažalila videvši kako se Lujovo lice naglo promenilo. Kakve li je to bolne uspomene probudila? Da bi

prikrila svoju zbunjenost, otvorila je knjigu i počela da je prelistava. - Da vidimo. Gde se održava prvi susret?

- Verovatno u Nju Orleansu - odgovori Elena.- Tačno. Pošto je to samo tri sata vožnje, ne moramo stanovati u

motelu. - Pogledala je Luja, tražeći njegovo mišljenje.- Ne dolazi u obzir da se vozite tamo i nazad. Nema ni potrebe da

stanujete u motelu. - Kada je ugledao zaprepašćenje na licu svoje supruge, objasnio je: - Imam stan u Nju Orleansu. U Francuskoj četvrti.

Iznenađenje mora da joj se jasno čitalo na hcu, jer je odmah mirno nas tavio: - Mi smo uvek držali stan u gradu. Moji roditelji su često ostajali da prenoće tamo kada su odlazili u grad na koncerte ili prijeme.

- Je li Francuska četvrt opasna? - raspitivala se Nikol, sećajući se uskih uličica i beskućnika, koji su se vukli duž zidova.

- Neću dozvoliti da vas dve budete tamo same - izjavi Luj odlučno. - Udesiću da i ja u to vreme budem u gradu.

Nikol htede da uzvikne ,,Ne", ali je Elena preduhitri sa: - Oh, divno!Nikol je, međutim, znala da je on primetio njenu reakciju.

Pocrvenela je i upitala: - Koliki je taj stan?On se ironično osmehnu:- Ima mesta za troje.Bilo je vreme da Elena krene u ško lu. Nikol ustade s namerom da je

odveze, ali je Luj zadrža. - Holden će je odvesti - reče. - Hoću da razgovaram s tobom. - Oho, Nikol, ovo je šefovski glas! Čuvaj se! - dobaci joj Elena preko ramena, izlazeći.

Kada su ostali sami Luj se osmehnu:- Imao sam nameru juče da ti nešto kažem, ali ti si posle ručka

odjurila s Larijem, a ja sam se sinoć zadržao na jedrioj zvaničnoj večeri. Kada sam se vratio učinilo mi se da nisi bila raspoložena za razgovor.

- Šta si hteo da mi kažeš? - glas joj je drhtao od uzbuđenja i iščekivanja.

- Hteo bih da danas pođeš sa mnom u Nju Orleans. Tamo bismo prenoćili. Ja moram da obavim neki posao, a ti bi mogla da ideš u

kupovinu. - Zaćutao je malo pa dodao: - Jedna moja prijateljica, Kerol Larson, rado će poći s tobom.

- Nemaš poverenja u moj ukus - Nikol je bila uvređena njegovim predlogom.

- Ne brinem se ja zbog tvog ukusa, već zbog toga što odbijaš da trošiš moj novac. Večeras ćemo izići na večeru s Kerol i njenim suprugom, Edom.

Nikol pokuša da nađe izgovor: - Adrijan i ja smo se dogovorili da po- podne igramo tenis sa Elenom i Džimijem Martinom. Znaš da je turnir sledećeg vikenda.

Njegovo duguljasto lepo lice se natmuri:- Žao mi je, ali ti ćeš ići sa mnom. Neka Adrijan nađe nekog drugog

koga će zaseniti svojom teniserskom veštinom. Imaš petnaest minuta da se spremiš. U gradu možeš kupiti sve što ti je potrebno.

Šta je mislio kadaje rekao ono o Adrijanu? Ona nije bila zasenjena njime. Baš naprotiv. Osećala se opušteno i prijatno u njegovom društvu, a s Lujem je uvek bila napeta i živci su joj treperili.

Okrenula je Adrijanov broj da mu javi da tog popodneva neće moći da igra tenis.

*

Veći deo puta između Albervila i Nju Orleansa bila ja autostrada s četiri trake, ali se na pojedinim deonicama put sužavao na dve trake. Prolazili su pored usamljenih kućica farmera, okruženih poljima i pašnjacima. Skoro svaka kuća, čak i ona najskromnija, imala je bašticu, koja je u ovo doba godine delovala zapušteno.

- Ne znam zašto su ove kućice dobile naziv „puškice" - razmišljala je Nikol glasno, dok su prolazili pored uskih, neokrečenih kuća.

- Nikada mi nije palo na pamet da pitam nekoga - odgovori Luj. - Mož- da je to zato što se u sobe ulazi direktno. Nema predsoblja.

Razgovarali su smireno i prijateljski o svemu i svačemu.- Ja nemam sklonost ka kolekcionarstvu - rekla je Nikol. - Iako

volim starinski nameštaj jer nije rađen samo da bi poslužio svrsi, već se vodilo računa i o lepoti. - Razmišljala je o bakinom nameštaju, koji je morala da proda.

Kao da joj čita misli, Luj je upita:

- Šta se desilo s nameštajem kada je Endiju prodao kuću?- Prodat je i nameštaj. Nekoliko komada je bilo vredno i dobili smo

dobru cenu. Činilo mi se da je glupo da ih čuvam.Mahnuo je rukom.- U „Mimozi" ima toliko mesta da. bi mogio stati bar deset puta

toliko koliko je bilo u vašoj maloj kući.Nikol se zagleda kroz prozor prema niskim močvarama, što su se

pružale nekoliko milja ispred Vest Benka, koga je od Nju Orleansa delila reka Misisipi. Dah joj je zastao kada su stigli do uskog mosta sa koga se pružao prekrasan pogled na reku. S leve strane prostiraio se gigantsko brodogradilište Ejvondejl, čiji su se dokovi pružali dokie je oko moglo da dosegne i biii krcati ogromnim brodovima u raznim fazama izgradnje. Na desnoj strani ove moćne reke biia su skladišta, koja su delovaia sićušno naspram gomile brodova iz svih krajeva sveta. Ljudi na palubama iičiii su na mrave u poređenju s džinovskim kranovima.

- Prilićno impresivno - primeti Luj tiho. - Uvek se čudno osećam kada prelazim preko ovog mosta.

Uskoro zatim uključili su se u gust gradskr saobraćaj, vozeći se giavnim putem, s kojeg su ubrzo skrenuh pre- ma starom gradskom parku. Kada su ušli u ulicu Felisiti Luj se zaustavi nred jednom trospratnicom.Ostaviću te kod Keroi - rekao je kad su počeli da se penju stepenicama, usečenim u strmu padinu male livade. - Naći ćemo se u gradu popodne. Popićemo nešto s Kerol i Edom, a onda ćemo se presvući u sta- nu i naći se s njima kasnije kod ,,An- toana". - Pritisnuo je osvetljeno zvono kraj vrata koje melodično zazvoni negde u unutrašnjosti kuće. Pojavi se zgodna žena kratke kestenjaste kose, koja dočeka Luja raširenih. ruku. - Krajnje je vreme biio da dovedeš svoju ženicri da upozna tvoje prijatelje u gradu - korila ga je, gledajući Nikol. - Hajde, idi sada! Naći ćemo se kasnije.

Kada je Luj otišao, Kerol uvede Nikol u kuću, rekavši joj da će odmah krenuti u kupovinu, samo još da da nekoliko uputstava kućnoj pomoćnici. Nikol malo žacnu konstatacija da je ova žena savršeno doterana. Da li bi i ona mogla ikad tako da izgleda?

Ostavši sama u sobi, pogledala maio pažljivije oko sebe. Sve je bilo uređeno s merom i puno ukusa. Ako je za to bila zaslužna Kerol,

onda nije čudo što je Luj želeo da baš ona po- mogne njegovoj ženi pri kupovini garderobe. - Imate divnu kuću - rekla je domaćici kad se ova vratila.

-I mi je volimo! - zablistala je Kerol. - U stvari, više smo uživali u njoj dok smo je uređivali nego sada. Dođite sutra na ručak pa ću vam je detaljnije pokazati.

U grad su krenule Kerolinim tamnoplavim „kadilakom". Nikol je brzo shvatila da se nalazi u društvu izuzetno sposobne žene. U svim boljim radnjama dobro suje poznavali. Pred Nikol se otvorio jedan novi svet - svet luksuza i raskoši, što je bio pravi doživljaj za nju - kćer ribara.- Ova crna haljina bi vam izvanredno stajala uz tu klasičnu frizuru - uzviknu Kerol, pokazujući joj haljinu u izlogu. Ušle su i zamolile prodavačicu da im iznese haljinu koju su videle. Nikol je probala tu, a onda i druge haljine, ne mogavši da se odluči. - Bojim se da su preskupe - rekla je oprezno.

Kerol se osmehnu s puno razumevanja. - Nema razloga da se brinete. Za vašeg supruga to neče predstav- ljati nikakav izdatak!

Nikol oseti kako joj se zavrtelo u glavi. Znala je da je Luj bogat, ali nije zamišljala da je baš toliko. To saznanje učini ga odjednom još nedostižnijim za nju.

Kada su nakupovale gomilu haljina, kompleta i druge garderobe Nikol se oseti umornom više psihički nego fizički. - Mislim da je sada dosta - rekla je.

- Da, sve smo kompletirale - odgovori Kerol zadovoljno i pogleda na svoj mali zlatan ručni časovnik. - Za nakit je potrebno malo više pažnje i vremena, ali ja sam zaboravila da vi već imate onu lepu zbirku gospođe Diboa... Kada se vratimo kući sve ovo što smo kupile biće već tamo, u vašem stanu.

Malo kasnije, dok su svi četvoro sedeli uz kafu u jednom lepom malom kafeu Nikol nije mogla verovati da je ono što se događa oko nje stvarnost. Kerol i Ed su je prihvatili svim srcem kao Lujevu suprugu.

Ed je bio snažno građen muškarac, poput rvača, koji je govorio vrlo tiho. Videlo se da su Luj i on dobri prijatelji. Razgovaralo se o zajedničkim poznanicima, ali Nikol se nije osećala isključenom, kao kada su bili u društvu Angele i njenih prijatelja.

Luj je bio zadovoljan Kerolinim izveštajem o kupovini, a po njegovom držanju svako bi poverovao da je Nikol njegova žena u pravom smislu te reči.

Osećanje nestvarnog se nastavilo kada su Kerol i Ed otišli. - Blago vama - uzviknula je Kerol, pozdravljajući se - što možete da uživate u onom što grad pruža! Periferija je za ptice.

Idući kući, Nikol je počela da shvata da će te večeri prvi put ostati sama s Lujem preko noći. Ta misao je plašila.

Stan se nalazio na drugom spratu jedne stare zgrade, tipične za Fraccusku četvrt. Luj pođe strmim drvenim stepenicama i otključa vrata, a onda se vrati do kola da uzme prtljag.

Uzviknuvši od iznenađenja, Nikol krenu kroz stan, razgledajući ukusno nameštene sobe. Bilo je tri spavaonice. Otvorila je uska vrata koja su iz jedne od soba vodila na mali balkon s tipičnom ogradom od kovanog gvožđa.

- Jesi li ovu sobu izabrala? - trže je Lujev glas. - Sviđa li ti se stan?- Da, savršen je - odgovorila je, trudeći se da potisne strepnju što će

ostati sama s njim.- Imamo dovoljno vremena da popijemo nešto pre nego što se

presvučemo za večeru. Šta bi htela?- Ima li vina?- Po vašoj želji, madam - odgovorio je naklonivši se i oponašajući

konobara. Nasmejavši se zadovoljno, Nikol podiže glavu i pođe u dnevnu sobu.

- Stigli su neki tvoji paketi - reče Luj, pružajućijoj kristalnu čašu. Ona je uze i popi gutljaj hladnog belog vina.

- Kako ti se dopadaju Kerol i Ed? - upita je Luj, sedajući pokraj nje.

- Divni su - skoro je uzviknula, a onda dodala tiše: - Samo... pitam se da li znaju...

- Šta: da li znaju?- Pa, znaš... da nismo... - opis njihovog odnosa nije mogao da

joj prede preko usana.- Oni znaju da si ti moja supruga - rekao je tiho, spustivši čašu

na sto i uzevši njenu da je stavi pored njegove. - Mislim da bi trebalo da počnemo da se spremamo za večeru - u glasu mu se osećao prizvuk žaljenja. Onda je poljubi, od čega je njen puls pomahnitao.

- Da, trebalo bi - promrmljala je. Možda ipak nije morala da popije to vino. - Gde su oni paketi o kojima si govorio? - Zamišljala je sebe u crnoj haljini, koju je Kerol izabrala za nju. Bila je smelijeg kroja od ijedne koju je dosad imala.

Biti sama s Lujem u elegantnom stanu u staroj Francuskoj četvrti Nju Orleansa i spremati se za večeru kod „Antoana" bilo je opojno i potpuno uestvarno! Nikol se vrtela pred ogledalom, ne verujući da je ta zanosna žena u crnoj dekoltovanoj haljini zaista ona.

Dijamantska ogrlica i minđuše koje je imala na prijemu kod Martinovih savršeno bi se slagale s ovom haljinom, mislilaje, stavljajući u uši svoje zlatne karike. Pogledavši se poslednji put u ogledalu, uze malu večernju torbicu i pođe prema vratima. Ali pre nego što je stigla do njih ona se naglo otvoriše : Luj uđe. Pažljivo ju je od- merio i oia upita: - No?

- Trebćlo bi da krenemo - odgovorio je kratko i ponudio joj ruku. Ona oseti lako razočaranje što je, videvši je u večernjoj haljini, ostao bez komentara.

*

Veče je bilo kao iz bajke. Kerol je blistala u smaragdnozelenoj haljini, koja je divno pristajala uz njenu riđu kosu. I Ed je bio elegantan, a Luj, vitak i atletski građen, u večernjem odelu, koje mu je stojalo kao saliveno, bio je tako zgodan da se Nikol jedva usuđivala da ga pogleda. Sve njene strepnje i strah nestali su u ovom prijatnom društvu i opuštenoj atmosferi. Hrana joj se nikada nije učinila ukusnijom nego te večeri. Vina su bila od najbolje sorte. A ona se u društvu Lujevih prijatelja nikada nije osećala tako razdraganoin i slobodnom. Smejala se i razgovarala opušteno kao da je s Elenom ili Adrijanom. Jednom ili dvaput opazila je kako je Luj gleda kao da ne može da poveruje u činjenicu da su ta blistava mlada žena i ona rezervisana osoba koju je dotle poznavao jedno te isto biće.

Bila je skoro ponoć kad se večera završila. Ed odbi poziv da svrate negde na još jednu čašicu pred spavanje, izgovarajući se da ga sutra očekuje težak dan. Kerol je bila iskreno razočarana kada je čula kako Luj namerava da se več sledećeg dana vrati u Albervil, pa je pokušala

da nagovori Nikol da ostane neko vreme kao njena gošća. Ne dozvolivši joj da se sama izjasni, Luj energično odbi poziv.

- Dobro - rekla je Kerol pomirljivo - ali moraćete onda češće da dolazite u grad. Samo mi unapred javite, pa ću prirediti veliki prijem kako bi Nikol upoznala sve tvoje prijatelje.

Za vreme kratke vožnje od „Antoana" do kuće Nikol se opet povukla u sebe. Zašto je Luj bio tako mrgodan kada su se zaustavili pred kućom?

Francuska vrata na drugom spratu se otvoriše i snop svetlosti iz sobe obasja ulicu. Sudeći po smehnu i mu- zici, neko je priredivao prijem, pomis- li Nikol. Onda najednom shvati: to je bio Lujev stan! Je li moguće da je pozvao goste a da joj to nije rekao?

Lujevo lice je bilo tako smrknuto da se nije usudila da ga pita. Otvorio je vrata i propustio je da uđe. Njena omamljena čula pokušavala su da razaberu šta se dešava u dnevnoj sobi. Angela je stajala na otvorenim vratima kroz koja se izlazilo na balkon s podmukiim osmehom na licu. Njen ledeni pogled prelete preko za- prepašćenog lica Nikol i zadrža se na Luju, koji je stajao odmah iza svoje žene i držao je oko struka.

- Sinoć nisi pomenuo da ćeš danas biti u gradu! - optuživala ga je. To je, znači, bila Lujeva „zvanična" večera, pomisli Nikol, otrgnuvši se iz njegovih ruku. Trebala je znati da je bio s Angelom! Ali zašto ju je onda doveo u Nju Orleans i predstavio svojim bliskim prijateljima, pružajući joj nadu da mu je možda ipak malo stalo do nje?

- A ni ti nisi pomenula da nameravaš da koristiš moj stan bez dozvole - odgovorio je Luj odsečno, prateći pogledom Nikol, kojaje pošlaprema Lariju. - Kako si ušla?

Angela napući usta kao da je uvređena zbog hladnog prijema. U sobi nastade neugodna tišina. Svi su bez daha čekali Angelin odgovor.

- Mili, pa ti si mi dao ključ, zar se ne sećaš? Rekao si da sam dobrodošla u svako doba. - Pogledala je trijumfalno u Nikol, a onda je zavodnički pošla prema. Luju.

Njegov bes zračio je prostorijom, ali kad je progovorio glas mu je bio lede- no miran: - To je bilo pre venčanja, kada ste ti i tvoja majka dolazile u grad skoro svakoga dana da kupujete stvari potrebne za svadbu. Od tada su se okolnosti promenile.

Od gorčine u njegovom glasu Nikol se steže srce. Njena ljubav prema njemu bila je toliko jaka da je ona patila zbog njegove patnje i bila nesrećna zato što je on bio nesrećan.

Angelina samouverenost da će lako izgladiti stvarbila je sve manja. Upotrebila je svoj najumilniji glas kada je rekla: - Nećeš nas valjaa tek tako izbaciti na ulicu u ovo doba noći? Najzad, nismo mi krivi što se baš sada ovde održava kongres lekara pa su svi hoteli zauzeti.

- Trebalo je da to proverite pre nego što ste došii - Lujev glas zvučao je i dalje neprijatno.

- O, hajde, mih, molim te - ulagivala se Angela. - Ima dovoljno mesta. Očigledno je da ste ti i Nikol nameravali da spavate u posebnim sobama, pa bi ona možda pristala da primi u sobu jednu od nas. Bilo bi fer.

Nikol pocrvene od poniženja. Angela je očigledno već bila pronjuškala kroz sve sobe i primetila da Lujev i njen kofer nisu u istoj spavaćoj sobi. Tog trenutka postade svesna da neće moći da ostane u tom stanu više ni časa, a kamoli da spava s Angelom ili nekom od njenih prijateljica. Skupivši hrabrost, ona reče s ležernošću i'ođenom iz čistog očaja:

- Što se mene tiče, ja sam spremna da se noćas vratim u Albervil kako se ne bismo ovde gurali kao sardine. Slobodno ustupam svoj krevet nekome.

Njena izjava izazva žagor u sobi. To joj je pružilo izvesno zadovoljenje, jer su očigledno svi mislili da će se ona smerno pokoriti svemu što joj se nametne. Angeline oči se suziše zbog ovog neočekivanog obrta.- No? Hoće li neko da me pozove? upita Nikol.

Lari htede nešto da kaže, ali ga Luj preduhitri:- Sam ću voziti svoju ženu. Kasnije se Nikol sećala te scene dou detalje: Angelinog cvilećeg protesta i pogleda punog mržnje, upućenog Nikol, zatim iznenađenjakoje se čitalo na Larijevom licu i, više od svega, promene u ponašanju Krega Džonsona i druge dve devojke, kao da su oni najednom nešto shvatili.

Duga vožnja do Albervila protekla je u ćutanju. Bilo je skoro neverovatno da je ovaj odsutni, ozbiljni čovek bio ista osoba u čijem je društvu uživala vozeći se u grad.

Najzad je prikupila hrabrost da prekine to mučno ćutanje:

- Zbilja nije trebalo da me voziš. Lari verovatno ne bi imao ništa pro- tiv...

- Siguran sam da Lari ne bi imao ništa protiv - odvrati ironično Luj. Učinilo joj se da mu u glasu oseća mržnju i protumačila je da je to bilo upućeno njoj. Skupila se što je više mogla pored vrata. Tako ju je uhvatio san.

Nešto kasnije osetila je kako ju je svetlo zaslepilo. Otvorila je oči i sh- vatila da je u snu promenila položaj i da je sada bila naslonjena na Lujevo rame. Pokušala je da se uspravi i razbudi. Onda je promrmljala:

- Mogla bih sada ja da vozim, ako hoćeš da se odmoriš.

Posle toga više ništa nije znala, dok se automobil nije zaustavio i dve snažne ruke je podigle. S uzdahnom zahvalnosti prepustila se si- gurnosti koje su joj pružale.

VI

Sledećeg jutra probudila se u svom krevetu u svetložutoj sobi. Pokušala je da se seti kako je dospela ovamo, ali se nije sećala ničega, sem divnog zadovoljstva što je neko nosi.

Morala se ipak probuditi bar toliko da se skine i raspusti kosu, osim... Od te pomisli obrazi joj se zarumeneše.. Kako da pogleda Luju u oči ako je on to učinio? Nije, međutim trebalo dabrine. Luj se nije pojavio na doručku. Elena je bila puna pitanja o odlasku u grad, a Nikol se trudila da joj sve ispriča s oduševljenjem koje se od nje očekivalo.- Znaš - rekla je devojčica - sada bi trebalo da ti i Adrijan svakodnevno trenirate. Sledećeg vikenda je turnir. Mogu ti reći da je on bio veoma razočaran kada si otkazala trening zbog odlaska u Nju Orleans.- Nisam spremna da učestvujem na tom takmičenju.- Ne brini! Angela neće imati prilike da trenira sa svojim partnerom.- Elena je to izgovorila s velikim zadovoljstvom.- Zašto?

- Pa znaš! Luj će biti u Njujorku do petka. Otišao je jutros rano. Zar ti nije rekao?- Jeste - slagala je Nikol, nastojeći da sakrije svoju zbunjenost.- Hej, nije kraj sveta! Vratiće se - Elena je prodorno posmatrala Nikol.- Nisam znala da si toliko luda za mojim velikim bratom.-Vreme je da kreneš u školu - skrenu Nikol razgovor, ne znajući štabi odgovorila a da ne bude neiskrena.

*

Luj je toliko nedostajao Nikol da je i sama bila iznenađena. Kuća joj je bila prazna i pusta bez njega. Silazila je na doručak svakog jutra znajući da on neće biti za stolom i da je neće pogledati onim nedokučivim plavim očima. Činilo joj se besmislenim da se doteruje samo za Elenu i možda Adrijana.

Sada joj je sve biio teško. Još pre nekoliko sedmica bila je zadovoljna svojim životom u „Mimozi". Od tada se ništabitno nije promenilo... osim njenih osećanja. Čak su i Elena i Adrijan primetili da je potištena. Pokušavali su da je razvedre, hvaleći njene uspehe u tenisu, ali sve je bilo uzalud, jer su je mučili mnogo ozbiljniji problemi od teniskog turnira. Neprestano se pitala kako je mogla da dozvoli sebi da se uda za čoveka koji je i dalje voleo devojku koja ga je ostavila. I, što je još gore, kako je mogla da se zaljubi u njega kada je znala da joj on ne može uzvratiti na isti način.

U očima sveta imala je sve što žena može poželeti, što je zapravo značilo ,,sve što se novcem može kupiti". Samo nije imala ljubav...

- Hej, opet je odlutala! Udari je malo reketom po glavi! - šalila se Elena, iako je i njen glas zvučao zabrinuto. Nikol se trže i pribra. Moraće prestati s tim beskorisnim razmišljanjima, zaključila je.

- Što ne biste ti i Adrijan izišli na večeru ili u bioskop? Dobro bi vam došlo. Ne biste mislili na turnir – predložila je Elena.

Stvarno, zašto ne bi, pomisli Nikol. Luj je izlazio na večeru s drugim ženama, čak i ovde, u Albervilu. Možda bi joj prijalo da se malo razonodi.

- Hoćemo li ići? - upita je Adrijan.

-Mislim da ne bi bilo rđavo - odgovorila je veselo. Onda se okrete Eleni: - Hoćete li i ti i Džim da nam se pridružite? Elenino srce zablista od sreće, čdi e Adrijanovo smrknu.

- Žao mi je, ali večeras ne bih mogao - izvinjavao se Džim.-I ja imam druge planove - požuri Elena s odgovorom, krijući

razočaranje.

*

Nikol je ravnodušno otvorila svoj ormar, sadapun divnih haljina, pitajći se šta da obuče. Izlazak bez Luja nije imao čari. Bilo joj je svejedno kako će izgledati.

Prekorevši sebe zbog takvog držanja, ipak se potrudila da odabere garderobu. Uzela je dugačku kariranu sknju od mekog vunenog žerseja, uz koju je nosila svilenu bluzu tamnozelene boje s dugačkim rukavima. Utisak je bio fantastičan, jer je svoju bujnu kosu obavila oko glave, a u uši stavila zlatne minđuše. Sišla je stepenicama, noseći u ruci šal od iste tkanine kao i suknja.

Adrijan, koji je baš u tom trenutku ušao i podigao pogled bio je iskreno adivljen njenim izgledom. On nije bio vičan davanju komplimenata, ali za njega je Nikol biia kao junakinja iz neke klasične tragedije.- Divno - promrmljao je. a oči su mu odavale osećanja, koja ona nije htela da primeti.- I ti lepo izgledaš - odgovorila je iskreno. Adrijan je bio zgodan mladić.Nije bio visok kao Luj, ali je bio lepog stasa, a i pokreti su mu bili odnegovani. Njegovo otvoreno, dobroćudno lice bilo ie uokvireno gustim svetlim kovrdžama.

- Onda? - Njegov glas je trže i ona pocrvene, shvativši da već nekoliko sekundi stoji ukočeno i zuri u njega.

- Upravo sam rekla sebi kako imam zgodnog kavaljera - rekla je galaiitno.

- Šteta što si se udala pre nego što si malo više razmislila. Mogla si uvek imati ovakvog kavaljera - odgovorio je vedro, ne krijući crtu ozbiljnosti u glasu.

- Sada je kasno razmišljati o tome.

- Uvek postoji razvod.- Ti zaboravljaš neke stvari! Žena moga kova shvata bračne zakletve

vrlo ozbiljno. Osim toga, ja nemam razloga za razvod. - Stajalo ju je napora da uopšte govori o razvodu od čoveka koga je volela.

Dok su se vozili prema Lafajetu i ona i Adrijan sves.no su se trudili da razgovaraju o prijatnim stvarima. Večerali su u jednom prijatnom restoranu, a onda su otišli u bioskop. Gledali su neku laku komediju, koja je još poboljšala njihovo raspoloženje. Nikol se nije osećala tako opušteno i prijatno još od one famozne posete Nju Orleansu.

- Hoćeš li da popijemo kafu? - upita je Adrijan kad su se vratili kući.- Kasno je - opirala se.- Molim te - prošaputao je toplo.- Dobro, onda.Ušli su u kuću na prstima, kao zaverenici. Nikol ga povede u

kuhinju i pristavi. kafu, Malo kasnije sedeli su za stolom jedno naspram drugog i pili topli mirisni napitak. Adrijan pokaza glavom prema vratima. - Čuješ li nešto?

- Ne.On se naže prema njoj i stavi ruku na ujenu. Nikol ga iznenađeno

pogleda. - Ne mogu da ti opišem koliko sam večeras uživao - rekao je tihim, malo promuklim glasom, punim osećanja.

- Molim te - prošaputala je, povukavši ruku blago, ali energično - molim te, nemoj da. se zagreješ za mene! To nije pametno. Pokušala sam da ti objasnim večeras... moj brak je zakletva zauvek.

On je pogleda sa čudnom svetlošću u očima.- Kasno je da mi to govoriš... Već sam se zaljubio. Brak se može

poništiti ako... nije pravi.- Na tvoju žalost, taj uslov u ovom braku ne postoji i zato laku noć! -

Ledeni glas dopirao je od vrata. Par koji je sedeo za stolonr pogleda u tom pravcu. Na licu Luja Diboa Nikol vide prezir.

- Odakle si došao... mislili smo da ćeš... - Adrijan je gledao svogposlo- davca s bolnim izrazom lica, kao da su rnu najlepše nade potonule samo zbog Lujevog dolaska. - Izvini, stari - nastavio je. - Nisam imao prava.

- Nisi - potvrdi Luj strogo. - Ako nameravaš da ostaneš ovde, jedno ti mora biti jasno: Nikol je moja žena. I neće biti razvoda.

Adrijan pogleda upitno u Nikol, a onda h de iz kuhinje promrmljavši: - Laku noć!

Ona je stajala pored stola pognute glave. Ruke je držala sklopljene kao da moli.

Ništa se nije čulo osim njihovog disanja. Nikol podiže glavu i pogleda svog muža, koji je stajao naslonjen na doviatak i prekrstivši ruke čekao,

- Nadam se da se ne ljutiš na Adrijana. - rekla je.- To nije prava reč - odgovorio je besno, stigao u jednom skoku do

nje i podigao je na ruke.- Šta to radiš? - Bila. je suviše iznenađena da bi se branila.- Ono što je odavno trebalo da uradim - zaškrgutao je zubima i krup-

nim koracima krenuo prema stepenicama. Nju obuzme panični strah. Počela je da se otima, ali uzalud. Ruke su mu bile čvrsto stegnute oko nje kao obruč.

Ne ovako, mislila je uplašeno kada ju je uneo u svoju sobu i zalupio vrata za soborn. Ondaje pustio, držeći je čvrsto za mišice. Držala se potpuno pasivno kada je počeo da je ljubi kao pomahnitao. Odjednom je osetila kako je noge izdaju i ona se uhvati za njegova široka ramena da ne bi pala.

Nije vredelo. Telo ju je izdalo. Počeo je daje svlači. Nije se opirala. Samo je mrmljala „nemoj" kadaje počeo dajoj ljubi grudi, ali je ječala od zadovoljstva. Osećala je kako mu ruke drhte dok joj je milovao telo, izazvajući u njoj strasni odaziv. - Pomozi mi - šaputao je, prinoseći njene mke da bi mu otkopčala košulju. Ne razmišljajući ona je činila šta je tražio od nje i uskoro se njegovo nago telo našlo kraj njenog.

Kada ju je spustio na postelju, šapućući njeno ime, poslednji trag njenog otpora nestade. Svaki živac u njenom telu odazivao se njegovoj strasti i ona se potpuno prepusti ekstazi koja se prođužavala dotle dok nisu postaii jedno. Ja ga volim! Ja ga volim! Te reči su joj odzvanjale u umu sve dok nije doživeia vrhunac.

Kako joj se telo smirivalo, a mozak razbistravao, počele su da je razdiru dve želje: da joj on kaže nešto i strah od onoga što bi mogla čuti. Njena sreća se malo-pomalo topila od straha da ovaj izliv strasti za Luja nije značio ono što je značio za nju... izraz duboke ljubavi.

Nije znala šta je probudilo u njemu želju da je ima posle toliko meseci braka.

Disanje mu je postalo ravnomerno. Pomakla se s namerom da ode u svoju sobu, ali on pospano promrmlja: - Nemoj. Ostani sa mnorn.

Ostala je pokraj njega, uživajući što oseća njegovo telo u tami. Duboko u sebi priznala je da je, uprkos svemu, bez obzira što se može desiti sutra ili sledećih dana, njoj drago što se ovo desilo. Uspomenu na to moći će da čuva zauvek.

S tim prijatnim mislima je zaspala.

*

Probudila se s čudnim osećanjem da nije sama. Neko ju je posmatrao. Odmah je shvatila da nije u svojoj sobi i da leži naga i nepokrivena. Okrenula je glavu i videla Luja kako je gleda svojim zagonetnim plavim očima.

Pocrvenela je kada joj je pogled kliznuo niz njegovo snažno telo, koje se nije potrudio da zakloni pred njenim pogledom. Htela je odmah da ustane, ali je onda primetila da njene stvari leže na podu.

- Zašto žuriš? - uhvatio ju je za ruku. Neki neobjašnjivi strah dade joj natčovečansku snagu. Otrgla se i stala pored kreveta, a dugačka crna ko- sa kao plašt pokri joj ramena.

- Zakasniću - rekla je zbunjeno. - Adrijan i ja smo se dogovorili da tre- niramo. Sutra je turnir. - Podigla je suknju i zaklonila telo pred prodornim očima koje kao da su otvrdnule nakon što je to rekla. Luj ustade i priđe plakani. Kada se obukao, uzeo je njenu belu satensku haljinicu i pošao prema njoj. Svukao joj je kariranu vunenu suknju i počeo da joj oblači tu haljinicu. - Stvarno ne bi trebalo da dozvoliš da te tvoj teniski idol čeka - rekao je ironično.

- Ti si pianirao to... to što se desilo sinoć! Zašto?- Iz više razloga, ako se izuzme ovaj očigledni da je to bilo lično

zadovoljstvo. Ja sam došao do istog zaključka kao i tvoj vatreni obožavalac i mentor u tenisu, pa sam zaključio da je vreme da naš brak učinim pravim da ne bi nekome palo na pamet da ga poništava. Mislim da ne bih bio tako energičan, da nisam sinoć naišao na vas dvoje.

Te reči potvrdiše samo ono što je i ona znala i razočaraše je. Znači, ta ljubavna scena sinoć nije imala za njega nikakvog dubljeg značenja. On je hladnokrvno odlučio da je uzme kako bi odstranio Adrijana. Hteo je da potvrdi svoje vlasništvo!

- E, pa to se više neće desiti! – planula je.- Posle onog sinoć, žao mi je, ne mogu ništa obećati. Nisam siguran

da bih mogao održati obećanje. - Blaga ironija u njegovom glasu dok ju je značajno gledao izazva u njoj zbrku osećanja.

- Nikol, gde si? Adrijan i Džimi su već stigli - začu se nestrpljivi Elenin glas. Nikol duboko udahnu, a Luj se nasmeja njenom osećanju krivice.

- Strašna stvar! Uhvaćena u muževljevoj sobi. Pa to je sasvim zakoni- to i moralno, mila!

- Nemoj tako da me zoveš - odvratila je i pokupivši svoje stvari s poda krenula ka vratima. On u jednom skoku dolete do nje i, uhvativši je za ramena, privuče je uz svoje tople, snažne grudi, opijajući je svojom blizinom. Poljubio ju je i razgoreo žudnju i u njoj.

- Do đavola i Adrijan i tumir... Ostani ovde sa mnom... - mrmljao je nežno.

- To bi ti hteo, je li? Onda bi bio siguran da se nećeš izložiti riziku da te porazi žena - amater! Znači da tebi nije ni do čega stalo sem da sačuvaš svoje uvaženo ime i ugled! - Otrgla se od njega i otrčala u svoju sobu.

Trebalo joj je mnogo više vremena da se obuče nego obično. Plašila se susreta s Elenom i Adrijanom... Stajala je pod toplim tušem dugo, dugo... samo da bi izbrisala sve tragove noćašnjeg milovanja.

Ali sećanje se nije moglo izbrisati, kao ni posledice! Na neki jedva primetan način telo joj je postalo drugačije i ona se pitala hoće li još neko opaziti tu promenu. S tom uznemirujućom pomisli setila se kako ju je Elena nestrpljivo dozivala. Da, toga dana trebalo je da se održi poslednji turnir pred takmičenje.

Najzad se obukla i očešljala a onda sišla na doručak. Elena, Džimi i Adrijan već su sedeli za stolom. - Gde si bila? - upita je Elena, ljuta na nju što se toliko zadržala. - Nisi se odazvala kada sam kucala na tvoja vrata, a kada sam provirila unutra tvoja postelja... - Devojčica naglo zaćuta kada je opazila kako ju je Nikol pogledala, pa naglo, u pola rečenice, promeni temu: - Mogli bismo da počnemo s doručkom.

Nikol je izbegavala Adrijanov pogled. Sela je na svoje mesto i počela da sipa kafu. Kada ga je malo kas- nije ipak pogledala videla je u njegovim očima prekor, pomešan s nekom molbom.

Džimija je više zanimalo šta jede nego šta se dešava oko njega. - Ovo je baš odlično - mrmljao je izmedu zalogaja.

Elena se nervozno vrtela na stolici. Za nju su se toga jutra stvari odvijale vrlo sporo. Toga dana dobila je odobrenje od Nikol i razrednog starešine da može izostati iz škole. Čak je uspela da nagovori i Džima Martina da ubedi roditelje da i njega puste. Oboje su bili odlični đaci, tako da oko toga nije bilo problema.

- Kakav je bio film? - upita Elena, obraćajući se Nikol, koja se skoro za- grcnula kada je videla Angelu kako prilazi, držeći Lujapod ruku. Kao opčinjena gledala je u njegov vitki stas i široka ramena. Setila se da je samo pre sat vremena gledala to nago telo. Intimni izraz u tamnoplavim očima, kada ju je pogledao, još više pojača njenu zbunjenost. Da li joj je čitao tnisli?

Angela je imala na sebi crveni pleteni komplet, koji je isticao svaku oblinu njenog sitnog stasa. Oči joj se sumnjičavo suziše kada je primetila kako su Nikol i Luj ćutke izmenjali poglede.

Atmosfera je počela da biva sve zategnutija. Elena je otvoreno ispo- ljavala nervozu zbog straha da se njeni planovi za taj dan neće ostvariti. - Odakle sad stižete vas dvoje? - pitala je glasom koji je jasno izražavao njeno žaljenje što nisu ostali tamo gde su bili do sada.

Na njenu neučtivost reagovali su i Nikol i Luj, ali Angeli je izgleda godilo njeno pitanje. Odgovorila je medenim glasom: - Kada je Luj sinoć bio u klubu zamolila sam ga da mi pomogne u pravljenju plana za obilazak starih kuća. Nikol, mada je prilično raspoložena za to, nije od velike koristi.

Svima je bilo jasno šta je time htela da kaže. Koristila je svaku priliku da podvuče kako Nikol nije dorasla da bude Lujeva supruga.

Ali Nikol nije toliko zabolela niena izjava, koliko saznanje da je Luj prošle večeri bio u klubu pre... pre.. Nije imala snage da završi misao.

- Angela hoće da objasni - umeša se Luj mirno - da sam sinoć, nakon povratka kući, kada sam video da nikoga nema, svratio u klub. Naleteo sam na Angelu i obećao joj da ću ujutru otići po nju, jer su joj kola na opravci. - Onda se obrati Nikol direktno: - Voleo bih, ako si slobodna, da sedneš s nama da načinimo plan tih obilazaka.

- Ja sam sinoć bila kod kuće - umšala se Elena.- To je bilo posle deset, a ti si u tovreme bila u krevetu, gde sve

dobre devojčice tvojih godina u to vreme treba da budu - odvrati njen brat.

- A gde je bila Nikol? - zainteresova se Angela.Adrijan, koji je opazio daje Nikol neprijatno, pokuša da skrene razgo

vor, ali bez uspeha. Angela nije lako htela da odustane od tog razgovora. Kada je, međutim, uvidela da niko neće da joj odgovori na to pitanje, ravnodušno je slegla ramenima: - Pa, Luje, izgleda da je Nikol spremna za tenis sa svojim omiljenim partnerom. Sumnjam da ona ima vremena za tako krupne stvari kao što jc dolazak stotine zainteresovanih posetilaca u tvoju kuću.

- Nikol svakako u to vreme neće biti ovde - izjavi Elena uvredeno u ime svoje prijateljice.

- Zašto? - Angela je pogledala Elenu kao da gleda nekog gadnog insekta.

Zato što ćemo ove godine ići na državno prvenstvo! Bićemo u Nju Orleansu!

-Stvarno? - Angela nije izgledala nimaio ožalošćena tom vešću. - Pošto je „Mimoza" ušla u program, sada je kasno da to menjamo. Moraćemo da nađemo nekoga ko će zameniti Nikol. Mislim da neće biti teško pronaći neko sposobno stvorenje. - Okrenula se prema Luju: - Ti ćeš biti ovde, zar ne, mili?

On odmahnu glavom. - Žao mi je, ali ne mogu pustiti Elenu i Nikol same. Nameravam da pođem s njima. Poveriću tvojoj majci i gospođi Holden se brinu o kući. Obe su dovoljno iskusne.

Angeline punačke usne se stisnuše. Besno je pogledala Nikol.-Biće malo nezgodno objasniti ljudima da je tebi važniji tenis od

ispunjavanja svojih dužnosti domaćice u „Mimozi" - prosiktala je.Nikol se uzdržai ne odgovori. Eiena joj je bila daleko važnija od

nekih dokonih žena, koje nisu znale šta će sa sobom. Angela ionako ne bi mogla to da shvati. Zato je samo mirno primetila:

- Sigurna sam da će se naći neki kompromis i da će Luj moći da udovolji svojim obavezama.

Oči njenog muža suziše se u dva proreza. Zato ona požuri da doda: - Takmičenjatraju nekoliko dana. Ako Elena uđe u finale... a ja se nadam da hoće... možda bi Adrijan pristao da uskoči... - Glas joj

zadrhta kad vide kakvu je reakciju izazvao njen nedovršeni predlog. Luj besno progunđa nešto. Adrijan spremno prihvati. Angela lukavo uzviknu:

- Pa naravno!Džimi Martin je sedeo po strani, potpuno zaboravljen. Pitao se

dokle će trajati ovo nagvaidanje. Bolje bi mu biio da je otišao u školu nego da siuša ovo celo prepodne. Lrce mu se ozari kada je Elena rekla: - Ako ovako nastavimo, sedećemo ovde ceo dan. Ne znam kako vi... - pogledala je neprijateljski u Angelu - ali mi imamo program.

Luj pogleda na sat.- Niste li vas dvoje zakasnili u ško-lu?To je bila prilika da se Džimi, posle dugog ćutanja, prikijuči

razgovoru:- Danas ne idemo u školu. Dobili smo slobodan dan. Posle meča s

Adrijanom i Nikol, Nikolin brat će nas voziti brodom! - Glas mu je drhtao od uzbuđenja.

- Ne idete u školu! - uzviknu Angela zlobno. Okrenula se Luju s izrazom sažaljenja na licu: - Vidiš li šta se dešava čim ti odeš?

Ako je mislila da će ga time izazvati protiv Nikol, grdno se prevarila. Lujovo lice bilo je potpuno flegmatično kada je rekao:

- Elenaje odličan đak i ja imam poverenja u Nikoline odluke. A sada bi bilo bolje da krenemo. Endrju će nas čekati.

Nikol odahnu. To nije bilo prvi put da je Luj stao u njenu odbranu i do sada je već mogla znati da je neće izneveriti.

Pravo iznenađenje došlo je tek posle ovoga. Svi su ustali od stola, spremni za polazak. Luj stade poredNikol. - Lepo ti stoji ovaj komplet, mila - rekao je. Onda se sagnuo i poljubio je u usne. - Hajde, idite sada da igrate tenis - naredio je, ne obraćajući pažnju na blesak mržnje u Adrijanovim očima i neskriveni bes u Angelinim.

- Kakvu to igru igraš? -- upita Adrijan tiho, dok je išao pored Nikol prema igralištu.

- Kako to misliš?- On posle toliko meseci izigrava zaljubljenog supruga. Istina, svaki

normalan muškarac morao bi da te voli, ali zašto onda stalno , s tom otrovnom plavušom?

Zbog ovog poslednjeg pitanja, na koje je postojao očigledan igovor, Nikol nikako nije mogla da se koncentriše na igru. To joj nije dato mira. Gde su sada bili Angela i Luj? Šta su radili? Da li je i nju sada grlio?

- Bolje bi bilo da danas više ne igramo - predložila je Elena rezigni- rano. Džimi spremno prihvati predlog. A Nikol je jedva čekala da ode s terena. Ovaj put tenis nije mogao da joj odvuče misli od problema koji su je mučili.

- Kada ćemo se naći u zalivu? - interesovao se Džimi.Dogovorili su se i razišli. Adrijan je obećao da će doći po Nikol i

Elenu.- Baš bih volela da znain šta je s Lujem i Angelom - Elenino pitanje

bilo je kao glasan odjek Nikolinih misli. A Adrijan promrmlja nešto nerazumljivo što je ličiio na „Kome je to važno".

Nikol automatski stade u Lujevu odbranu:- Moraš priznati da on ipak nije tako rđav. Bar ne prema tebi.Adrijan razvuče usta.- U pravu si. Ne bih voleo da napustim ovaj posao iz više razloga. U

stvari, Luj mi se uvek sviđao... i divio sam mu se... sve do nedavno... - Zaćutao je i Nikol shvati da nije želeo da otvoreno govori pred Elenom.

Ali onaje znala šta je hteo da kaže. Voleo je svog poslodavca dok ona, Nikol, nije stupila na scenu i pobudila u njemu duboke simpatije. Smatrao je da ona živi u senci divne Angele i sažaljevao ju je. A sada je mogla da ugrozi i njegovu budućnost, ako ga Luj otpusti. Sve joj je jasnije bilo da bi jedini izlaz iz ove nerešive situ- acije bio da ona napusti „Mimozu". Samo da nije Elen! Nikol uzdahnu misleći na svoju nesrećnu sudbinu.

VII

Džimi ih je čekao u zalivu. Čim su stigli, pohitao je da im pomogne da iznesu hranu i sokove koje su poneli. Onda zajedno krenuše prema Endrjuovom brodu.

Endrjuihje sačekao na palubi. Nekoliko minuta svi su bili zauzeti unošenjem ručnih frižidera i smeštanjem.

Džimi je oclmah počeo da bombarduje Endrjua pitanjima. Nikol je bila ponosna na svog mlađeg brata. Iako nije bio mnogo stariji od Džimija, bio je znatno zreliji. Iako je rano iskusio životne nedaće, delovao je srećno i zadovoljno dok je pokazivao svom mladom gostu svoj lepi ribarski brodić. S vremena na vreme pogledao bi na sat. - Šta to očekuje? - upita Nikoi Adrijana dok su stajali i posmatrali troje mladih s mešavinom blagonaklonosti i uživanja. Malo kasnije dobili su odgovor na to pitanje.

- Oho! Vidi ko dolazi! - promrmijao je Adrijan.- Ja sam kriva što ste nas čekali! - uzviknula je Angeia, držeči čvrsto

Luja ispod ruke. Njeno samopouzdanje malo se poljuljalo kada je videla da su već svi na brodu. Garderoba joj očito nije bila prilagođena ovakvom izletu. Na sebi je imala beie pantalone i plavi blejzer preko mornarske bluze. Bio je to lep i očigledno skup komplet, savršen za krstarenje luksuznom jahtom, ali je potpuno odudarao od ambijenta na običnom ribarskom brodu. Ali njena najveća greška sastojala se u izboru obuće. Nikol se pitala kako je uspevala da hoda na tako visokim potpeticama, a da ne polomi vrat. Čak je i Endrju mrgodno pogledao u njene tanke potpetice, bojeći se da će mu oštetiti glatke daske na palubi.

Situaciju je spasla Elena koja je bez ustručavanja uzvikrmla:- O,Endru ne dozvoljava nikome da hoda po palubi bez gumenih

đonova!- Za to sam ja kriv - javi se Luj. - Već smo kasnili, pa nisam opazio da

Angela nije obula druge sandale.Izgovor, pomislila je Nikol, ali je ipak odlučila da pomogne da se

situacija izgladi. U tom trenutku čak je osetila malo sažaljenja prema Angeli, kojoj su usne počele da drhte.Ovo ti je super komplet, Angela – pohvalila ju je, pošavši prema njoj.- A te sandale su suviše opasne na brodu, ali srećom ja imam jedan par patika koje obujem kada iznenada svratim kod Endrjua. Evo, uzmi moje mokasine. Žao mi je što nisu baš odgovarajuće boje.Izuo je smeđe mokasine i dodala ih Luju. U njegovim očima pojavi se zahvalnost, pomešana s nekim još neodređenim osećanjem.Angela je malo oklevala, a onda je odlučiia da prihvati to što joj je po- nuđeno.

- Nikol mi nikada nije rekla da ima tako lepog brata - rekla je, gledajući Endrjuvo lice, tako slično sestrinom. Endrju se blago zarumeni, a Nikol se okrete prema Luju. On protunrači njen pogled kao pitanje.- Endrju je telefonirao prepodne, dok ste vi igali tenis - objasnio je.- Hteo je da utvrdi vreme dolaska. Kada je čuo da sam i ja kod kuće...-ćuta i sleže ramenima. Nikol je znala šta je mogao biti kraj rečenice. Okrenula se i promrmljala:- Razumem. Idem sada da nadem te patike.Endrju se ponašao kao pravi kapetan. Izdavao je naređenja, a muškarci su ga slušali. Džimi Martin je bio van sebe od sreće.Ubrzo su ogladneli. Elena i Nikol počeše dapripremajujelo. Angela im se pridružila. Bilaje sve vreme inače pored Endijua i divila se i brodu i rnladom kapetauu. Endijuovo lice je biistalo od sreće Što mu jedna od najlepših devojaka u Albervilu ukazuje toliko pažnje.

Adrijan se držao vrlo uzdržano od kako je Luj stigao i uglavnom je razgovarao s Džimijem. Luj je bio napolju, pored ograde i zamišljeno gledao u more.

Visok i vitak, u uskim platnenim pantalonama delovao je kao sastavni deo ambijenta. Svojom pojavom ulivao je sigurnost i samopouzdanje, odajući ličnost koja bi umela da se snađe u svakoj situaciji.

- Hajde, Nikol, što stalno piljiš u Luja, kao da ga nikad nisi videla! Unrirem od gladi! - Elenin glas trže Nikol iz sanjarenja.

- Gladnice! - branila se Nikol. - Budi malo strpljivija!Kadaje jelo stavljeno na sto Endiju isključi motore.- Prema meteorološkom izveštaju možemo očekivati nevreme -

saopštio im je.- I? Šta će onda biti? - Džimijev glas i izraz lica govorili su da ga je to

veoma uzbudilo.-More će se uzburkati. Mislim, međutim, da ćemo uspeti da se

vratimo pre nego što postane opasno.Svi su jeli s velikim apetitom. Džimi je stalno šetkao, noseći svoj

tanjir čas unutra, a čas napolje. Naposletku je seo na palubu.Elena kao verni pas pođe za njim.

Endrjuove oči zablistaše kad je Angela predložila da i oni izađu i sednu negde ,,gde nema toliko sveta". Ne- đđkoliko minuta kasnije on je podiže na krov kabine i sede pokraj nje.

Unutra su ostali samo Luj, Adrijan i Nikol. Šta je to Angela pokušavala da dokaže time što je posvetila toliko pažnje Endrjuu? Istina, on je bio lep mladić i privlačio je devojke svojih godina, ali Angela je bila kao leptir iz nekog drugog sveta. Da h joj je cilj bio da kazni Nikol preko mlađeg bra- đđta?

- No, hoćemo li i mi da pronađemo neko mestašce ili ćemo ostati ovde? - Lujev glas podseti je da je i on u kabini. On, njen suprug, a i Adrijan, koji se sve vreme durio i nije hteo da je prepusti drugome.

Nikol bespomoćno pogleda prvo u jednoga, a onda u drugoga.Ne rekavši više ni reči, Luj iziđe i pođe prema mestu na kome su

sedeli Endrju i Angela. Nikol oseti kako je obuzima razočarerije kada je on seo pored Angele, rekavši joj nešto što je ona očigledno smatrala zanimljivim. Osmehnula mu se zanosno, okrenuv- đđši potpuno leđa Endijuu.

Nikol oseti bol primetivši senku kojaje preletela licem njenoga brata. Kako su joj osećanja bila protivreč- đđna! Luj je spasao Endrjua opasnosti koju je za njenog brata predstavljaJ.a Angela! Ali olakšanje, koje je Nikol osetila zbog Endrjua zadalo joj je istovremeno novi bol što mora da gleda svog privlačnog muža pored Angelinih plavih uvojaka.

- Posmatraš kako se ponaša stručnjak - procedi Adrijan kroz zube.Posmatram kako se ponašaju dva stručnjaka, htela je Nikol da odgo-

vori. Sada joj je postalo jasno da je Angela flertovala sa Endrjuom samo zato da bi načinila Luja ljubomornim. I očigledno je uspela u tome, sudeći po tome kako joj se on osmehivao.

Nije trebalo dugo čekati da Endiju odustane. Ušao je da ponovo uključi motore. Razočaranje što je napušten videlo se samo po njegovim čvrsto stisnutim usnama i ponosnom držanju glave - tako karakterističnim porodičnim gestom.

Proći će ga, pomisli Nikol.- Bolje bi bilo da krenemo nazad - izjavi u međuvremenu njen brat

sa notom brige u glasu. - More se dosta uznemirilo.Nikol poče da pakuje ostatke od ručka, zadovoljna što ima šta da

radi. Šteta što je ovaj lepi izlet za nju bio pokvaren. Teško je bilo

gledati Luja i Angelu skupa, naročito sada, kada mu se potpuno predala.

Talasi su bivali sve veći. Endiju ih upozori da treba da ostanu unutra i da niko ne izlazi.

Onda se Elena požali da joj je muka.- Dole, u kabini, ima krevet. Ako se ne osećaš dobro, idi i lezi - posa-

vetovao ju je Endiju. - Uskoro ćemo stići.Iskoristivši priliku, i Nikol pođe stepenicama dole, ali umesto da

ode da legne kao Elena, ona otvori vrata i iziđe na bočnu palubu.Koračajući prema pramcu broda, čvrsto se držala za ogradu da ne bi

izgubila ravnotežu.Za vrlo kratko vreme vetar se neverovatno pojačao. More je počelo

da se peni. Navukli su se crni oblaci. Naleti vetra prosto su joj šibali telo kroz tanku bluzu, ali je sve to ipak bilo prijatnije od one teskobne atmosfere iz koje je pobegla. Čakbi, danije morala dobro da pazi da ne izgubi ravnotežu, mogla i da uživa u ovoj jakoj nepogodi. Bilo je nečeg uzbudljivog u tim planinama pobesnele vode, nečeg što je u njenom srcu istovremeno izazivalo i zadovoljstvo i strah.

Najednom Nikol opazi da joj se neko približava. Bila je to Angela. U plavim očima sijala joj je duboka mržnja. Podsećala je Nikol na zmiju spremnu da napadne. Ona me jako mrzi, pomislila je.

Ukočena, ispružena ruka uhvati je u trenutku kada je brod udario u talas. Da li je taj pokret bio nameran ih instinktivan, slučajna reakcija, koju je prouzrokovao nagli trzaj broda, ili se sve to njoj samo učinilo, to Nikol nikada neće saznati. Tek ona oseti kako je izgubila tlo pod nogama i kako joj telo leti... i pada u uzburkane talase.

Tonula je sve dublje i dublje, beskrajno dugo, u mračno ništavilo, dok sujoj bubne opne naprosto pucale od pritiska, a pluća vapila za kiseonikom.

Najzad spuštanje prestade i voda je izbaci na površinu, da bi je odmali zatim udario novi talas.

Panični strah paralisao joj je udove kada je shvatila da će izgubiti život. Onda joj se povrati snaga i zdravo rasuđivanje. Mora preživeti! Mora pobediti razbesnelo more!

Postepeno je počela da se opušta i koncentriše na to da se održi na površini. Oh, Bože, pomislila je, mora da je bar neko na brodu do

sada već primetio da je nema! Endiju će pohitati da je spase, samo ako se bude držalajoš malo...

Nije mogla da proceni vreme koje je proteklo, ali činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što je osetila vibracije motora. Bila je užasno slaba. Što od visokih talasa, što od vlažnih pramenova sopstvene kose, zalepljenih preko lica, nije bila u stanju ništa da vidi. Kada je čula povike, koji su dopirali odnekud s površine mora, pokušala je da mahne rukom. Osećala je strašan zamor i činilo joj se da će klonuti baš sada, kada je, osećala je to, spasenje bilo sasvim blizu.

Onda je osetila da ju je neko čvrsto uhvatio za ruke. Pokušala je da se otrgne. Bez uspeha. Lagano i za nju bolno, neko ju je izvukao iz vode, preko nečeg tvrdog i neprijatnog kao zid. Kada su je spustili na dno čamca za spasavanje izgubila je svest.

*

Nikol se malo promeškolji, a onda joj se lice iskrivi od bola. Imala je osećaj kao da joj je preko tela prošao parni valjak.

Neko ju je držao za ruku i govorio joj nešto tihim, umirujućim glasom, ali ona nije mogla da otvori oči. Kapci su joj bili teški kao olovo. Bilo je nešto veoma važno, što je trebalo da uradi danas, ali nije mogla da se seti šta. Neko joj je sklonio kosu s čela, veoma nežno. Ona se opusti pod tim prijatnim dodirom i prestade da se opire potrebi da opet utone u mrak. Možda kasnije...Prošlo je dosta vremena dok nije opet došla svesti. Ovaj put uspela je da podigne teške kapke.Za trenutak je ugledala ženu u belom, kojajoj je dobrućudno rekla:- Zašto samo spavate, kada je danas tako lep dan? Onda je obavila nešto oko ruke Nikol i počela da pumpa, sve dok se taj omot nije zategao. Nikol oseti pravilno udaranje svog pulsa.Odjednom joj se vratilo pamćenje: pa, dabome, danas je biio takmičenje! Ali ona neće moći da učestvuje. Mora nekako razgovarati s Adrijanom! On sigurno računa na nju. Glas joj je bio tako tih da ni sama nije mogla da razabere sopstvene reči.- Molim, mila? Šta želite? - upita je žena u belom.

- Adrijana... hoću Adrijana - šaputala je Nikol, izgovarajući slog jpo slog s ogromnim naporom. Nastade neko komešanje, negde van prostora do kojeg joj je pogled dopirao. Da li jfe još nekoga bilo u sobi? Nikol pokuša da se podigne da to utvrdi, ali od najmanjeg pokreta bol u glavi postade joj još jači. Odlučila je da za neko vreme odustane od svega.Kada se ponovo probudila, glava joj je bilabistra. Osećalaje glad. Spolja je čula neko zveckanje. Do nje je dopirao prijatan miris hrane. Ljubopitljivo je pogledala unaokolo. Utvrdila je da se nalazi u bolnici. Ipak se nije udavila! Nekako su je spasli, ali se nije sećala ničega sem

onog čvrstog stiska za ruke. Cela scena, koja se odigrala na palubi pre nego što je ona pala u vodu, bila joj je kristalno jasna. Samo nije znala da li je Angela namerno gurnula.

Sećala se samo njene ispružene ruke i mržnje u pogledu.Stresla se kada je sestra podigla postelju u polusedeći položaj.- Hajdete - rekla je - ova supica će vam prijati!- Izgleda divno - potvrdila je Nikol iznemoglo.- Jeste li raspoloženi da primite posetu? - upita je sestra kada je Nikol pojela supu.- Jesam.Nikol podiže ruke i opipa glavu.- Ja ću očetkati tu vašu lepu kosu - reče joj sestra. - U poređenju s onim što ste izdržali, izgledate sjajno.- Kosa mi je bila upletena u pletenice kada sam pala - sećala se Nikol glasno.- Bila je potpuno zamršena kada su vas doneli. Vaš suprug ju je veoma nežno očešljao. Nikol se iznenadi. Luj je, znači, bio u ovoj sobi s njom! Možda su to bile njegove ruke, čijeg se nežnog dodira sećala?Od same pomisli na to ubrza joj se puls i obrazi joj se blago zarumeneše.- Evo, dobro je - sestra odloži četku zadovoljno. - Reći ću sada vašim posetiocima da mogu ući na nekoliko minuta.Malo kasnije na vratima se pojaviše Elena i Adrijan.

- Hajde, uđite - pozva ih Nikol, tražeći pogledom iza njih još jedno poznato lice.

Ali Luj nije došao.

Elena i Adrijan stadoše pored kreveta. Nikol im pruži obe ruke, trudeći se da ne pokaže koliko je razočarana Lujevim odsustvom.

- Bože, pa ti izgledaš kao da ćeš zaplakati - zacvilela je Elena zabrinuto.

- Srećna sam što vas vidim - objasni Nikol kroz suze, koje su joj zbilja potekle. - Primaknite stolice i sedite! Hoću da mi sve ispričate! Ko me je spasao i ko je pobedio na turniru. Adrijane, veoma mi je žao što sam te izneverila!

- Ne govori gluposti! Nisi ti kriva za ovo što ti se desilo! - procedio je on kroz zube i stegao joj ruku.

Elena, kojoj se učinilo daje Nikol sada sasvim dobro, počeo da joj priča kako je teklo spasavanje:

- Luj je video kada si pala i odmah je izleteo napolje. Onda se vratio da kaže Endijuu da okrene brod, a on je spustio čamac za spasavanje.

Nastade kratka pauza. Posle nekog vremena Nikol upita:- I štaje onda bilo?- Skoro smo se potukli dok smo se dogovorili ko će sići u čamac, ali

Luj je pobedio. Da znaš, nije mu bilo lako! Talasi su bacali čamac kao orahovu ljusku, ali on je uspeo nekako da dođe do tebe i da te izvuče. Svima nam je tada laknulo.

Elena zagnjuri lice u ruke i uzviknu:- Nikol... ja sam se strašno bojala da ćeš se udaviti, znaš...- Hej, dosta toga, smiri se... - prekorevao ju je Adrijan blago. -

Trebalo bi da oraspoložimo Nikol, a ne da joj još pogoršavamo stanje.Videći koliko je devojčica potresena, Nikol promeni temu. Poče da

se raspituje o takmičenju.- Jesi li našao novu partnerku? - upita Adrijana.- Ko mi mogao zauzeti tvoje mesto? - našalio se on, izazvavši osmeh

na njenom licu.- Svako! - odgovorila je, prihvata- jući šalu. Onda je skupila snagu i

upitala: - Jesu li Luj i Angela pobedili?- Ne, oni su odustali - odgovorila je Elena umesto Adrijana. - Luj je

bio ovde s tobom cele prošle noći i danas... trebalo je da ga vidiš kako je izgledao kada se danas popodne vratio kući. Mislila sam da neće biti u stanju da ide na službeni put, ali on je ipak otputovao. Pitala sam ga kada će se vratiti. Odgovorio je da ne zna.

Nikol je morala da uloži svu preostalu snagu kako ne bi pokazala koliko je razočarana. Kako je samo čeznula za tim da Luj sedi pored nje, da je drži za ruku i priča joj kako ju je spasao! Želela je da podeli s njim to užasno osećanje usamljenosti i straha, kojeje doživela pre nego što ju je on izvukao iz vode. Kako ju je mogao ostaviti u ovakvoj situaciji kada joj je bio najpotrebniji?

Adrijan ustade i nežno je poljubi u čelo.- Sada je vreme da odemo i da te pustimo da se odmoriš - rekao je. -

Sestra nan je kazala da ćeš ujutru verovatnobiti puštena kući. Ja ću doći po tebe ukoliko ne misliš da je bolje da te prevezu bolničkim kolima.- O, ne! Molim te dođi! Želim da se što pre vratiin normalnom životu!Samo što su oni otišli, a pojavio se njen brat Endrju. Nikol nije htela da ga opterećuje svojim problemima. Rekla mu je da se dobro oseća i da mu zahvaljuje što je u tom kritičnom trenutku tako vešto upravljao brodom.- Luju treba da zahvališ. Bio je sjajan - odgovorio je Endrju uzbuđeno.Posete se završiše. Nikol ostade sama. Više nije mogla da se pretvara kako je raspoložena i suze joj spontano poleteše. Istinu govoreći, bila je srećna što je ostala živa, ali sve ostalo bilo je kao i ranije. Zašto ju je Luj spasao i bdeo nad njom, a onda je ostavio? Zašto?Odjednomje savladaumor. Ona zaspa, a pitanje ostade bez odgovora.

VIII

Prošlo je nedelju dana od kako je Nikol izišla iz bolnice. Fizički se osećala sasvim dobro. Spolja je izgledalo da sve ide glatko kao i dosad.Luj se, međutim, još od one nesreće nije pojavio. A ni Angela, o kojoj izgleda niko ništa nije znao. Nikol je sada mnogo vremena provodila s Elenom. Adrijan je i dalje bio rado viđen u kući i skoro svakodnevno je trenirao s Elenom. Nešto je međutim ipak postalo drugačije: Nikol više nije igrala tenis s

njim. On ništa nije pitao, ali je jednoga dana prestao da je zove, iako je i dalje bilo topline u njegovom odnosu. Ophodio se prema njoj s puno naklonosti, ali Nikol je znala da se među njima dosta toga promenilo.

Kada bi se bar Luj vratio da može da se nade s njim oči u oči i reši sva pitanja koja su je mučila!

Do tada joj je preostalo samo da čeka.

*

Vratio se iznenada jedne večeri rano u novembru. Bilo je to pred večeru, tako da Nikol nije imala priliku da razgovara s njim nasamo. Elena je bila presrećna zbog njegovog dolaska i odmah je počela da mu priča novosti.

Adrijan je pokušao da se izvuče odmah posle večere, ali Luj ga je zadržavao da ostane još neko vreme. Uz kafu i piće razgovarali su o poslovima.

Samopouzdanje Nikol polako se topilo. Luj je bio tako ozbiljan i strog da nije znala kako bi započela razgovor. Njoj se obratio samo s nekoliko učtivih pitanja o kući. A u očima mu nije bilo nimalo topline za nju.

Zbog toga se Nikol, čim joj se ukazala zgodna prilika, izvinula i povukla u svoju sobu. Satima je šetala po njoj kao zver u kavezu, ne mogavši da se koncentriše ni na šta.

Ugasila je sva svetla i ostavila upaljenu samo stonu lampu pored kreveta. Pokušala je da čita.

Štepenice su bile zastrte tepihom tako da nije čula korake koji su se zaustavili pred njenim vratima. Začula je tek kucanje. Srce joj je zatreperilo od radosti kad su se vrata otvorila i na njima se pojavio Luj.

Nije mogla dobro da mu razazna lice dok je stajao u polutami i gledao je.

- Ne brini - rekao je. - Nisam došao da ti se namećem.Nikol se napola podiže iz kreveta i htede da mu kaže ono što je već

bila odlučila. Želela ga je, iako on nije voleo nju!Ućutkao ju je jednim pokretom ruke.

- Vratio sam se samo zato da te smirim. - Došao je do kreveta i čvrsto se uhvatio za njega. - Žao mi je što sam te uvukao u ovaj besmisleni brak.

Promuklo se nasmejao i posle kraćeg ćutanja nastavio:- Poništenje, na žalost, ne dolazi u obzir, zato što nisam imao

dovoljno čvrstine da održim obećanje. Nadao sam se... - Slegnuo je ramenima i počeo da hoda po sobi. - Jedino što sada mogu da popravim je da ti obećam kako nikada viće nećeš morati da strepiš zbog mene, iako to u ovom trenutku znači da ću morati biti odsu- tan. Što se mene tiče, ovo je tvoja kuća i nadam se da ćeš zbog Elene ostati.

Opet je zaćutao, zastavši na sredini sobe. Očito se trudio da uprkos unutrašnjoj borbi ostane sabran.

- Još nešto! - nastavio je konačno. U glasu mu se osećala gorčina. - Večeras sam rekao Besonu, kada si ti već bila otišla, da ne treba da brine... Posao mu je siguran.

Izgovorivši to, okrenuo se i izišao iz sobe.Sledećeg dana je otišao.

*

Elena se jedva malo pobunila kada je to saznala, jer su njene misli bile obuzete predstojećim prvenstvom. Adrijan nije ništa govorio, ali u njegovom pogledu bilo je neke zbunjenosti svaki put kad bi im se oči srele. U glavi Nikol neprestano se vrtela ista ploča. Zapamtilaje sve što je Luj rekao bolje nego što bi to registrovao magnetofon.

Sve to skupa nije imalo nikakvog smisla. On nije želeo razvod, a nadao se da će ona ostati u „Mimozi". Uz sve to, smatrao je dajedino ako bude daleko od kuće može održati obećanje.

I zašto joj je rekao ono o Adrijanovom poslu? Zašto Adrijanov posao ne bi bio siguran? Nikada ga nije čula da se žali da Adrijan ne radi kako treba.

Te noći, kada joj je Luj održao taj neobični govor, dugo nije mogla da zaspi. Sklupčala se u postelji i dugo plakala. A sledećeg jutra, kada je ustala, ustanovilaje daje on otišao. Pošto nije bila od one vrste ljudi koji sepovlače pred problemima, nastavila je da živi što je umela bolje.

Srećom, Elena je bila suviše zauzeta da bi primetila njenu zamišljenost. Togajutra, dan pre nego što je trebalo da krenu u Nju Orleans, devojčica nije mogla da jede od uzbuđenja.

- Hoćeš li danas da mi učiniš jednu veliku uslugu? - zamolila je Nikol. - Moji reketi su u klubu na popravci. Da li bi otišla po njih?

Nikol pristade. Nije bila u klubu od onog dana kada ju je Luj izveo na ručak. Što ne bi išla? Nije bilo razloga da se plaši tih ljudi.

Kada je ostavila Elenu pred školom, odvezla se do gospođe Pelter kako bi razgovarala o obhasku poznatih kuća. Za razliku od Angele, njena majka je bila potpuno ravnodušna prema činjenici da će Nikol i Luj biti toga dana odsutni.

- Uđi, draga moja - pozvala ju je gospođa Pelter ljubazno. - Sigurno bi rado popila šolju kafe.

Nikol se osmehnu u znak saglasnosti i pođe za njom u sobu.Meri Pelter joj je ukratko izložila plan: samo neke sobe biće

otvorene za publiku, a dobro informisani vodiči davaće obaveštenja o svemu što bi posetioce moglo interesovati.

- Žao mi je što ni Luj ni ja nećemo biti kod kuće - izvinjavala se Nikol.

- To je sasvim u redu! Nije neuobičajeno da domaćini budu odsutni. Mi cenimo vašu saradnju.

Nastade kratka pauza. Nikol opazi kako gospođa Pelter traži načina da otpočne neki drugi razgovor.- Kako je Angela? - upita Nikol tilio i odmah shvati kako je Meri Pel- ter mučio baš razgovor o njenoj kćeri. Plave oči joj se zamagliše od suza.- Oh, Nikol, tako sam zabrinuta za nju! Ona je kod jedne rođake u Nju- jorku. Ima tu strašnu opsesiju da je pokušala... - Glas joj pređe u šapat: - Pokušala da te ubije.Nikol se sva naježi, ali brzo povrati prisustvo duha:- Ma koješta! Pa to je bio samo nesrećni slučaj! Dobro se sećam svega! Angela je izgubila ravnotežu i spotakla se...Ko će ikada saznati pravu istinu, poinislila je. Lice starije žene razvedrilo se od očiglednog olakšanja. Kada se rastala od gospođe Pelter, Nikol pođe u klub. Bilo je još rano pa je bila uverena kako neće nikoga tamo sresti.

Ušla je i javila se mladiću za šankom. Najednom je trže jedan poznati muški glas:- Gle, gle, a gde ste vi u poslednje vreme, gospođo Diboa? Nikol se okrete i ugleda Larija. Pred oči joj iziđe ono veče u Francus- koj četvrti kada ga je poslednji put videla.Ravnodušno je slegla ramenima.- Hoćete li da popijemo kafu? - upita je. Opazivši njenu grimasu, promeni ponudu: - Ili bi vam možda više godio vermut?- Što da ne? - odgovorila je i sama iznenađena svojim pristankom.On je povede do stola, osmehujući joj se s puno šarma.

- Bili ste veličanstveni one noći - rekao je. - U sebi sam vam aplaudi- rao.

- U tom trenutku nije bilo drugog izlaza - priznala je, setivši se kako ju je Luj čvrsto držao oko struka, stojeći iza nje. Kako bi volela da je mogla u tom trenutku da mu vidi lice. Možda bi tada drugačije reagovala? Ali... da li bi zbog toga išta bilo drugačije?

- Bilo kako bilo, to je bio kraj zabavi - reče Lari. - Nikada nisam vi- deo Angelu tako dotučenu.

Piće je bilo posluženo. Nikol oseti olakšanje što se zbog toga taj razgovor na trenutak prekinuo.

Lari joj ponudi cigaretu, ali ona odbi.- Mora da ipak imate neki porok - smeškao se on. Onda promeni

temu:- Luja retko viđam u poslednje vreme.

Ona mu objasni da je Luj odsutan zbog poslova, a onda skrenu razgovor i poče da mu priča o državnom prvenstvu u tenisu, nemajući pojma koliko njen duboki, melodičan glas deluje na ovog mladog čoveka.

- Nije čudo što se Luj zaljubio u vas - rekao joj je, prateći je prema kolima.

- Nemojte da mi laskate! Ja sam udata žena - podsetila ga je.- Ozbiljno to mislim. Nisam ni sanjao da ću ikada doživeti taj dan da

Angela Pelter bude tako očajna, kao one noći kada ju je Luj ostavio dabi vas odvezao kući. Mislila je da još može da ga mota oko malog prsta. Niko nije zbilja verovao da će ga izgubiti zbog svoje smerne školske drugarice. Nikol je intenzivno razmišljala o tim rečima dok je vozila kući.

Oko podneva rešila je da ode kod Adrijana. Plan koji je smislila izaz- vao je u njoj veliko uzbuđenje.- Adrijane, ja sam! - doviknula mu je s vrata.Vrata se otvoriše i njegove smeđe oči, dočekaše je sjajem dobrodošlice, pomešane s diskretnom nadom.- Ovo je suviše lepo da bi bilo istinito - rekao je obradovano.Nikol uđe i sede.- Šta te je nateralo da dođeš k meni? - upitao ju je Adrijan.- Jesi li razgovarao skoro s Lujem?- Naravno. Kad nije kod kuće obič no razgovaramo jednom ili dvaput sedmično. Zašto?- Imaš li njegov broj telefona? Preko njegovog lica prelete senkaneverice kada je čuo njene reči.- Nije valjda... Da, naravno, odmah ću ti ga doneti!Izišao je iz sobe, pruživši joj priliku da savlada zbunjenost zbog činjenice da je morala da mu prizna kako Luj ne održava vezu s njom.- Nadam se da je sve u redu? - upitao ju je, vrativši se.- Jeste... u redu je. Sutra idemo u Nju Orleans. Kerol Larson nas je pozvala da odsednemo kod nje i Eda. - Ustala je, presavivši ceduljicu. - Nadam se da ćeš i ti doći. Eleni bi bilo veoma žao da ne budeš prisutna kad ona bude igrala.- Doći ću. Pozovi me sutra uveče i javi kakav je raspored.Izvesna rezervisanost u njegovom držanju kazivala joj je da je zbog nečega uvređen.- Hvala ti na svemu, Adrijane - rekla je toplo.

*

Sada, kada je imala telefonski broj, počela je da razmišlja šta da kaže Luju. Ušla je u telefonsku govornicu i okrenula brojčanik.- Hotel „Mariot" - javi se recepcionar. - Izvolite?- Molirn vas gospodina Luja Diboa..- Sačekajte malo, molim. Odmah ću proveriti je li gospodin Diboa ovde. Šta ako nije, pomislila je panično. To joj do sada nije palo na pamet! A ako je tu... šta će mu reći? I šta će biti ako se bude držao hladno kao one poslednje večeri?

- Da? - čula je poznati, učtiv glas, malo nervozan.- Zdravo, Luj, to sam ja, Nikol.Glas joj je užasno drhtao.- Nikol? Nešto nije u redu?- Ne, ne, sve je u redu! Sve je sjajno! Tišina. Ovo je za nju bilo gore od svega. S krajnjim naporom nastavi- laje:- Zvala sam te da te podsetim da prvenstvo počinje u ponedeljak. Elena i ja sutra idemo u Nju Orleans. Bićemo kod Kerol i Eda.Glas je izdade. Zašto on, pobogu, ništa ne odgovara?- Hoće li i Adrijan ići s vama? - oglasi se Luj najzad.

- Ići će, ali ne s nama. On će biti u stanu. Hoće da bude prisutan kada Elena bude igrala.

Opet ta mučna i nepodnošljiva tišina na drugom kraju linije.- Htela sam sarno da ti kažem... da bi Eleni mnogo značilo kada bi i

ti došao.- Je li te ona zamolila da mi telefoniraš?- Nije. - Kako se sve ovo pretvorilo u užasnu zbrku, mislila je. -

Znam da imaš mnogo posla, ali sam mislila...- Videću šta mogu da učinim - odgovori joj Luj. - Hvala ti što si me

podsetila.Nikol spusti slušalicu. Oh, Bože, kako se osećaia poniženom! Kao da

je razgovarala sa strancem. Kako se mogla uopšte toiiko prevariti da pomisli kako je Luju stalo do nje?

Sva ojađena, bila je toliko sigurna kako je njen telefonski poziv bio uza- ludan, da ga sledećeg jutra nije ni pmenula Eleni.

Toga dana spakovale su se i otišle za Nju Orleans. Uveče je Nikol uživala u društvu Kerol i Eda, mada je obnova poznanstva probudiia i bolne uspomene. Luja nisu mnogo pominjali, jer im je izgledalo sasvim prirodno to što je bio odsutan zbog posla. jedini neprijatan trenutak je nastupio kada se Elena izlanula, rekavši:- Luj nikada nije kod kuće!Taktičnost Larisonovih pomogla je da tu neugodnu situaciju premoste.

Sledeći dan bio je pun uzbuđenja. Elenu je očigledno obuzela i trema i nervoza pred nastup, pa se jako obradovala kada je videla da je i Adrijan stigao.

U prvom meču pobedila je protivnicu glatko u dva seta. Nikolje odahnula.Ta pobeda kao da je Eleni dala krila, jer je nastavila da pobeduje s.ve dok se nije plasirala u polufinale.Taj meč je bio težak, jer među najboljima nije biio velike razlike u kvalitetu igre.Meč je bio zakazan za sredu u deset.

*

Adrijan je sedeo pokraj Nikol i posmatrao kako se devojčice zagrevaju pred susret.- Šta misliš? - upita ga Nikol zabrinuto.- Mislim da našem detetu nije lako. Bio je u pravu. Elenina protivnica dobila je prvi servis. To je izgleda bilo psihološki odlučujuće jer je Elena izgubila prvi set.Pred kraj drugog seta Nikol je potpuno izgubila živce zbog neizvesnosti borbe na terenu.- Ne mogu više! - uzviknula je i ustala. Meč su pratili sa otvorene tribine na drugom spratu zgrade, koja je služila i kao gledalište sa dva zatvorena gledališta na oba sprata, ali su tu bile i prostorije za svlačionice, kancelarija direktora sportskog centra, prodavnica sportske opreme i pomoćne prostorije. Nikol pođe dole i odluči da ude u zatvoreno gledalište kako bi se malo sklonila od vetra. Srce joj je snažno zakucalo kada je pošla prema staklenim vratima i ugledala njega... Luja! I on je pogledao nju. Nije mu mogao promaći izraz iznenađenja na njenom licu.

Koliko li je dugo tu stajao, pitala se Nikol. Da li je video kako je nekoliko puta uhvatila Adrijana za ruku i zagnjurila lice u njegovo rame?

Nije pošao prema njoj. Samo joj je dao znak da uđe.- Jeste, sve vreme sam bio tu - rekao je, odgovarajući na njeno neiz-

rečeno pitanje, uzimajući je za obe ruke i čvrsto ih stisnuvši. Pogledom joj je milovao lice, a onda mu je pogled skliznuo na njen vrat, grudi, bokove... - Dobro izgledaš - koristatovao je i naglo joj pustio ruke. Onda mu se na lice opet navuče bezizražajna maska. -

Stigao sam u toku prvog seta, ali nisam hteo da vam priđem da ne bih dekoncentrisao Elenu. Još se ne usuđujem da se pojavim.

- Igra kao pravi mali šampion, je li? - Oči Nikol su blistale ne toliko zbog Elene, koliko zbog blizine čoveka koga je volela.

- Zašto Kerol nije došla? - upita Luj. - Rekla je da ćete odsesti kod nje.

- Ima neki neodložan posao.- Hej, Elena je dobila drugi set! Znači, meč se nastavlja! A ti si, izgle-

da, izgubila mesto!U gledalištu je zaista nastala gužva. Ni Adrijan se još nije vratio.- Nije važno za mesto - reče Nikol. - Suviše sam nervozna dabih

sedela.- Dobro. Onda stani ispred mene.Postavio ju je tačno pred sebe, odakle je imala nesmetani pogled na

teren.Počeo je treći, odlučujući set. Nikol je jedva izdržala napetost i

uzbuđenje zbog neizvesnog ishoda. Luj ju je stiskom ruku smirivao.Elena je izgubila ovaj set i meč.- Oh, ne! - uzviknula je Nikol neutešno. Okrenula se i oslonila na

Lujeve ruke, kojimaju je on obujmio, prilačeći je na grudi da bi je utešio. Nežno je protrljao obraz uz njenu kosu.

- Biće joj teško da podnese ovaj poraz - mrmljala je Nikol, u kojoj su se mešali žalost zbog Eleninog poraza i uživanje zbog Lujeve blizine.

- Hajde da je razveselimo! - predloži Luj.

-

*

- Luje! Došao si da me gledaš! - Elenino tužno lice se razvedri čim je ugledala brata.

- Ne bih to propustio ni za šta na svetu! I znaš, nisi uopšte bila loša - Luj ju je nežno milovao po kosi.

Na iznenadenje Nikol Elena je veoma dobro podnela ovaj poraz. Kao da je potpuno zaboravila na turnir, uz- viknulaje:

- Hej, da li bismo mogli noćas svi da prenoćimo u stanu? Molim te! - obratila se svom velikom bratu. - Strašno bih volela da vidim Burbon strit! Ja sam jedina u razredu koja još nije prošetala tom ulicom!

Ručali su svi zajedno. Posle ručka Adrijan izjavi kako mora odmah da se vrati u Albervil. Luj, Nikol i Elena preneše svoje stvari od Larisonovih. A uveče su, da bi ispuniii Eleninu želju, izašii da se prošetaju Burbon stritom.

Vratili su se u stan mrtvi od umora. Elena je odmah otišla da legne. Luj i Nikol ostadoše sami.

Tražeći neku pogodnu temu za razgovor, Nikol se priseti svog razgovora s gospođom Pelter. Ispričala ga je Luju, a onda dodala:

- Angela je u Njujorku.- Da, video sam je nedavno - potvrdi on.Njegova izjava delovala je na Nikol kao električni šok.- Je li? - uspela je ipak da se sabere. - Majka joj je veoma zabrinuta.

Izgleda da je uobrazila kako me je ona gurnula u more.- O njoj se brine jedan od najboljih psihijatara, koji je slučajno i moj

školski drug. - Rekavši to, Luj promeni temu: - Deluješ umorno - konstatovao je. - Hajde da pođemo na spavanje.

Nikol nije mogla poreći da je umorna, ali joj se nije spavalo. Stajala je dugo u mraku u svojoj sobi, razmišljajući šta da učini. Oh, kako je silno želela da joj Luj da neki znak ili učini neki korak, koji bi smanjio ogromni jaz koji ih je razdvajao!

Trgao je neki šum. To je sigurno Luj otvorio vrata balkona, pomislila je i izišao napolje. Očigledno ni on nije mogao da spava.

Odjednom se u njoj nešto prelomilo. Postala je svesna da više neće moći da podnese tu nerešenu situaciju. Mora konačno saznati da li ima nade da ovaj brak počne funkcionisati kao pravi brak.

Izašla je iz svoje sobe i pokucala na njegova vrata.Niko se nije odazvao. Ušlaje unutra. Sobu su diskretno osvetljavale

ulične svetiljke, a na vratima terase stajao je on.Nikol tiho zatvori vrata i nasloni se na njih. Tišina je bila takva da

bi se mogla čuti i muva u letu. Srce joj je snažno lupalo.- Luje, ja ovo više ne mogu da izdržim - rekla je, opazivši kako se

ukočio.-I ja sam se pitao šta je stajalo iza onog telefonskog poziva -

odgovorio je hladno.- Nije mi bilo lako da dođem u tvoju sobu - s mukom je izgovarala te

reči - ali ja želim pravi brak.

- Razumem. - Glas mu je zvučao oporo. Imala je utisak da su sve njene nade osuđene na propast još pre nego što ih je izrekla. - Nadam se da znaš da više ne postoji osnova za poništenje?

- Šta sad to treba da znači? – upitala je.Odgovorilo joj je ćutanje. Dolazila je u iskušenje da se okrene i otrči

nazad u svoju sobu sa svojim površnim ponosom, ali u ovom trenutku nije bila spremna da se suoči s potpunim porazom.

Ma koliko je to bolelo, želela je da izrazi svoja osećanja rečima. Nije htela više da živi u nadi da će se jednoga dana možda nešto promeniti. Bolje da ono najgore sazna odmah!- Ja ne želim poništenje - prošaputala je. - Ja želim da budem tvoja žena. U prvi mah kao da se sledio. Ali već u sledećem trenutku našao se pokraj nje i čvrsto je zgrabio za ruke:- Šta si rekla?- Znam da ti nije stalo do mene, ali mnogi brakovi su zasnovani na jednostranoj ljubavi.Glas joj je drhtao a kolena su joj klecala.- Nikol, pokušavaš li ti to da mi kažeš...- Volim te, Luje - priznala je.Njegov stisak popusti i on joj obujmi lice rukama s takvom nežnošću, da to u njoj odjednom probudi nadu. - Bože, već sam izgubio veru da ću to ikada čuti od tebe - rekao je uzbuđeno. Ondaju je nežno poljubio. Nikol ga zagrli. A on joj je milovao telo, privlačeći je sve bliže sebi. Poljubac, u početku nežan, sve je više dobijao na strasti.Bila je bez daha, kada je odvojio usne od njenih i upitao je: - Jesi li sigurna u to, mila moja? Umesto odgovora, ona privuče njegovu glavu i poljubi ga. Kada ju je poneo u postelju više nije osećala onaj nekadašnji otpor. Njegove ruke su je milovanjem uzdizale u nebesa dok su njegove usne tiho izgovarale reči ljubavi. Kasnije dok su ležali smireni jedno kraj drugog ona reče:- Bila sam ubeđena da voliš Angelu!- Nikada nisam voleo Angelu, čak ni u početku, ali sam prihvatio ideju

da se oženim njom, jer nisam voleo ni neku drugu ženu... Onda, pred samo venčanje, primetio sam tebe i ti si bila sve ono što Angela nije: topla, nežna i osećajna.

Njegove reči je i zaprepastiše, ali izazvaše u njoj i pravu poplavu srece, Postojalo je, međutim, još jedno pitanje na koje nije znala odgovor:

- Zašto si tako iznenada otišao ka da sam bila u bolnici? Ćekaia sam te... i bila veoma razočarana što nisi došao.

- Bio sam u tvojoj sobi kada si došla svesti... Tražila si Adrijana. Bšc sam zabrinut za tebe i želeo sam da ti kažem da te volim... i bilo mi is strašno kada sam čuo da želiš njega ne mene. Ah pomisao da te potpune napustim bila mi je nepodnošljiva. Pobegao sam... da ližem rane.

Nikol ga pomilova po obrazu.- Sećam se samo da sam imala potrebu da javim Adrijanu kako neću

moći da nastupim na turniru. - Uzdahnula je. - Oh, Luje, izgubili smo mnogo vremena. Ali dobro je da se sve srećno završilo!

Luj je još čvršće zagrli.- Moram ti priznati nešto užasno, mila. Greg Benton nije uopšte tako

rđav kako je onda svima izgledalo Došao je kod mene dan pre venča- nja i rekao mi da Angela. loše stoji s živcima. Ja sam ga zamoiio da je nagovori da pobegne.

- Ali zašto?- Tada sam vec shvatio da bi bila strašna greška da se oženim njom.

A pošto si me ti već privukla, nije mi bilo teško da izvedem svoj plan. Nadao sam se da ću uspeti da te nagovorim da zauzmeš Angelino mesto. Tvoja briga za Endijua idealno mi je poslužila pri tome. - Zaćutao je malo, pa dodao: - U svoju odbranu imam da kažem to kako mi se činilo da bi ovaj brak mogao biti rešenje svih problema: mojih, tvojih, Endijuovih i Eleninih.

- Ne, ne mogu naprosto da poverujem u sve to! - uzviknu Nikol. - Za- ista si me prevario! Bila sam uverena da patiš za Angelom, naročito kada sam videla kako si odmali posle venčanja otišao.Lui se nasmeja.- Hteo sam da ti dam vremena da s oporaviš od gubitka oca i

prihvatiš Elenu i „Mimozu". Onda sam se vratio da te osvojim... i našao te u Adrijanovom zagrljaju.

- Nije istina!- Seti se onog dana na teniskom igralištu! Zamalo ga tada nisam ot- pustio.- On mi je zaista samo pokazivao kako se drži reket. Nikada nisam pomišljala na njega kao na... A onda se Angela vratila i ja sam pomislila da ti...- Kakva zbrka - uzdahnu Luj i ponovo je zagrli.Oko njih je vladala blaga noć, a u njihovim telima buktala je vatra.

KRAJ

By Voki