Savladajte veštine koje će unaprediti

vašu svakodnevnu komunikaciju sa

decom

Suzana Vemić, dipl. psiholog,

Transakcioni Savetnik

Meka ljubav

Čvrsta ljubav

Meka ljubav je sposobnost da budete topli i puni saosećanja,

sposobnost da prekinete sa mozganjem i odbacite pritiske

okoline kako biste bili uz svoje dete. Kada smo opušteni i

prosto dopustimo sebi da budemo ono što jesmo, naša

sposobnost za ovu vrsu ljubavi prirodno raste.

Nismo svi podizani uz meku ljubav i zato nam je ponekad

teško da je aktiviramo. Ako ste imali prilično hladne i

zatvorene roditelje, možda pred malom decom osećate

napetost i nelagodnost, umesto opuštenosti i ljubavi.

Otkrivanjem ove vrste ljubavi, mnogo toga se može

promeniti na bolje.

Čvrsta ljubav je sposobnost da prema deci budete ljubazni,

ali strogi, dakle da postavite jasna pravila i da ih se

pridržavate, ali bez ljutnje i bez slabosti i popuštanja.

Mnogi ljudi pogrešno smatraju da ljubav uvek treba da bude

topla i meka.

Ako na primer svom sinu tinejdžeru pozajmite novac, koji on

ne vraća, a vi ništa ne preduzmete, to nije ljubav, već

popustljivost. Primer čvrste ljubavi je reći: Volim te, ali duguješ mi

1000 dinara. Neću ti više pozajmljivati novac, dok mi to ne vratiš.

Čvrsta ljubav je snaga uz ljubav. Dobri roditelji moraju biti

čvrsti, naročito prema maloj deci, na primer kada im je

ugrožena bezbednost.

Dobri roditelji su takođe spremni da budu strogi prema svojoj

deci, jer znaju da će im tako pomoći da vode srećniji život.

Pružanje meke i čvrste ljubavi deci uvek je pitanje nalaženja

pravog puta, podešavanja ravnoteže u hodu.

NIKO NE MOŽE SVAKI PUT DA POGODI PRAVU MERU!

Takozvani problemi koji se povremeno javljaju u svakoj

porodici detetov su način da vam pokaže kako treba

promeniti ravnotežu. Ponekad moramo da razvijemo nove

načine ispoljavanja meke i čvrste ljubavi, drugačije od onih

koje smo primali u detinjstvu, kako bismo pomogli svom

detetu. Roditeljstvo nas vodi izvan naših ograničenja- zato je

to velika prilika za rast naše ličnosti.

Pitanja o mekoj ljubavi

Često grlim svoju decu. Volim da ih grlim i da im govorim koliko

su divna.

Uopšte ne 1 2 3 4 5 Veoma

Ja sam mirna osoba. Ne žurim. Mogu da provedem sate sa svojom

decom i da uživam u tome.

Uopšte ne 1 2 3 4 5 Veoma

Zbir meke ljubavi_____________

Pitanja o čvrstoj ljubavi

Mogu da budem odlučan i strog i da postavim pravila i navedem decu da ih se pridržavaju. Deca znaju kada ozbiljno mislim i skoro uvek poslušaju.

Uopšte ne 1 2 3 4 5 Veoma

Smirena sam i dobro raspoložena, i kada sam stroga zapravo se ne naljutim jako. Nikada ne udaram decu.

Uopšte ne 1 2 3 4 5 Veoma

Zbir čvrste ljubavi_____________

5

Stavite krstić na mesto vašeg

Rezultata meke ljubavi

Stavite krstić na meto

Vašeg rezultata čvrste ljubavi

0 101 2 3 4 6 7 8 9

6

7

8

9

10

0

1

2

3

4

*

Meka ljubav- sposobnost za nežnost, velikodušnost i toplinu,

postoji u svakoj osobi.

Meka ljubav u nama može biti moćna, kao jak plamen ili opstaje

kao sićušna iskra, gotovo neprimetna, koja čeka da se razgori.

Naučnici su utvrdili da očevi, ako prisustvuju rođenju ili

učestvuju u nezi novorođenčeta, postaju vezani za dete, vrlo

su zadovoljni roditeljskom ulogom i jedva čekaju da provedu

što više vremena sa bebom.

Majčino telo, ako spava pored svoje bebe od samog početka, a

naročito ako doji bebu, oslobađa snažan hormon prolaktin, koji

deluje tako da ona uživa u tome da bude majka. Ovaj hormon je

opušta i usporava, pružajući joj duboko zadovoljstvo što je uz

svoje dete. On priprema njeno telo da pazi na dete i da bdi nad

njim.

Dakle osećanje ljubavi ugrađeno je u nas i čeka da se

probudi.Ponekad se to dešava lako i brzo, a ponekad je

potrebna pomoć.

Ako kao beba i malo dete niste dobili mnogo meke ljubavi, to

može postati prepreka u trenutku kada želite da pružite ljubav,

jer niste naučili da volite. Ipak, ne brinite, jer nikad nije kasno.

Sigurno je da su nas naši roditelji voleli, ali nisu to svi uvek

pokazivali, niti su često govorili o tome. Neki su se plašili da će

razmaziti decu ako budu ljubazni prema njima i ,,suviše,,ih

maze. Drugima je savetovano da puste bebu da plače, ako to radi

,,bez razloga,, ...

S druge strane bilo je i pozitivnih strana roditeljstva: ljudi su

najčešće imali više od jednog deteta i živeli su blizu rođaka pa su

starija deca i rođaci pomagali oko beba. Danas ima mnogo

novopečenih roditelja koji nikada nisu ni držali bebu, pre no što

su dobili svoju. Zar je onda čudno što se plaše?

Da roditeljstvo ne bi postalo previše naporno, potrebno je da

naučimo da primamo ljubav. Kada postoji obilje ljubavi sve se

odvija mnogo lakše. Utvrđeno je da prisustvo oca, ili druge osobe u

koju žena ima poverenja na porođaju u velikoj meri smanjuje broj

carskih rezova!

Dodir je od ogromnog značaja za ljudska bića, a naročito za bebe

i malu decu.

Kada mazimo prevremeno rođenu decu, stvara se više hormona

rasta!

Kada nas neko mazi, naš imuni sistem se aktivira i mi postajemo

otporniji na infekcije.

Utvrđeno je da prevremeno rođena deca koja su mažena tokom

boravka u inkubatoru napreduju znatno brže od beba koje niko

nije mazio.

Postoji mnogo načina da se maloj deci pokaže ljubav- maženje,

golicanje, nošenje, ljuljanje, grljenje, držanje za ruku...

Svaki od ovih načina daje detetu poruku:

Volimo te. Ti si vredan. Ti si dobrodošao.

Ove poruke su od ogromnog značaja za mentalno zdravlje.

Naravno da je moguće promeniti neprijateljski stav koji prema

svetu razvijaju zanemarena deca, ali mnogo je bolje početi kako

treba.

Kako deca rastu, sve je više načina da im pokažemo svoju ljubav.

Reči su vrlo značajan način pokazivanja ljubavi maloj deci koja su

progovorila.

Deci je potrebno da čuju bezuslovne pohvale svog bića, npr:,,Volim

što si moje dete,, ,,Drago mi je da sam baš tebe rodila,, i sl.

Pored toga važne su i uslovljene pohvale nekog dečijeg ponašanja,

npr:,, Kako si to lepo nacrtao!,, ,,Divno pevaš.,,

Deci je takođe potrebno da znaju i šta nam se ne dopada- dakle

kritika je neophodna, ali isključivo ona koja se odnosi na ponašanje-

,, Nisi složila svoje stvari, vrati se i složi ih,, umesto:,, Ti lenjo

derište! Uvek ja moram da sklanjam za tobom!,, - što je uvreda,

odnosno negativna poruka usmerena na samo biće deteta.

Ovakve i slične negativne poruke onemogućavaju detetu razvoj

zdravog samopouzdanja, jer deca na osnovu njih zaključuju da nisu

dovoljno vredna , a često i da ih roditelji ne vole dovoljno.

Jedan važan sastojak blage ljubavi je vreme, a ono podrazumeva

da ste tu za svoje dete, odnosno da imate vremena za njega.

Ma koliko govorili svojoj deci da ih volimo, ako nismo dovoljno sa

njima, oni će naše reči doživljavati kao lažne, jer deca mnogo više

značaja pridaju onome šta radimo ,nego onome što govorimo.

Danas su često oba roditelja na poslu do ranih večernjih sati, tako

da im ostaje vrlo malo vremena za jednostavno druženje sa decom.

Najbrži način da povećate količinu ljubavi i pozitivnosti u svojoj

kući jeste da živite u sadšnjosti.

Deca žive za danas. Sadašnjost je vreme u kojem žive. Ona ne

brinu o budućnosti, niti su opterećena prošlošću.

Većina roditelja, nažalost, jedva da su ponekad u sadašnjosti.

Igramo se sa svojom decom i mislimo o tome šta nas čeka sutra

na poslu ili kad da operemo veš. Poznato vam je?

Deca ovo vrlo lako osete, pa počinju da pričaju glasnije, jer

imaju utisak da ih nismo čuli, ili nas fizički primoraju da budemo

sa njima- npr. okreću nam glavu i sl.

Zadržavanje u prošlosti

Razmišljanje o budućnosti

Želja da budemo negde drugde

Zadržavanje u prošlosti služi nam uglavnom da bismo se mučili

starim tugama ( zbog onoga što smo propustili), krivicama (zbog

onoga što nije trebalo da uradimo, a uradili smo) ili zamerkama

drugima ( zbog onoga što je drugi trebalo da urade, a nisu).

Razmišljanje o budućnosti obično se odnosi na različite brige o

onome što bi moglo poći naopako, tako da postajemo zabrinuti i

ne uživamo u sadašnjosti zbog straha od budućnosti.

Želja da smo negde drugde odnosi se na razmišljanja: ,,Eh , da

sam samo... Prihvatio onaj posao, završio neku drugu školu...,,

Razmišljajući na ovaj način, propuštamo mnoge predivne

trenutke u sadašnjosti.

Najlepši trenuci u životu jednostavno

nam se dese.

Naravno da nam sreća ponekad dolazi i planirano, ali se češće

prosto događa, samo ako to umemo da primetimo, a deca znaju

da uživaju u svakom trenutku, pogledajte ih!

Predlog: svake večeri pre spavanja popričajte sa svojom decom o

tome koji su im trenuci tokom dana bili najlepši. Prvo im vi

možete reći koji deo dana je vama bio najprijatniji, a zatim

pustite njih da vam pričaju.

Utemeljivanje je jednostavan i efikasan način da navedemo um

da se smiri i usmeri na ovde i sada.

Možete je raditi bilo kada i bilo gde- vozeći auto, šetajući,

usisavajući sobu...

Najpre opazite unutrašnje osećaje svog tela- usmerite se na njih

ma koliko da su slabog intenziteta.

Zatim počnite da primećujete šta dodirujete- svoje ruke, naslon

stolice iza leđa, dodir odeće na koži...Samo primetite.

Sada prenesite pažnju ka spolja- pogledajte oko sebe, oslušnite

zvukove u svojoj okolini. Postanite svesni svoje okoline.

Sada možete da primetite tri odvojena sloja iskustva- svoju

unutrašnjost , svoje ivice i svoju okolinu.

Dok radite ovu vežbu, um će vam se usporiti i jače ćete osećati

sadašnji trenutak.

Za razliku od opuštanja, opisana vežba može se raditi bilo gde i

bilo kada. Možda će vam u početku biti neobično, ali vremenom

ćete se navići i sve duže ćete boraviti u sadšnjosti. Tada ćete

lakše primećivati kada postanete previše užurbani, uznemireni ili

zaneti mislima i moći ćete da se vratite sadašnjem vremenu.

Da bismo svojoj deci pružili ljubav, potrebno je da volimo i

poštujemo sebe, a za to nam je potreban prostor da budemo ono

što jesmo.

Zato je važno da svakog dana odvojimo neko vreme samo za

sebe!

Neki ljudi se dogovaraju sa partnerom, tako da svako ima neko

vreme za sebe, drugi ustaju ranije od ostalih ukućana ili ležu

kasnije, kako bi sebi obezbedili to vreme.

Odrasli su deci naneli veliku štetu u proteklih nekoliko decenija,

time što smo im oduzeli detinjstvo. To se događa na nekoliko

načina:

To se događa na nekoliko načina:

Bombardovanje medijima- mediji nas sve zasipaju istim

porukama, bez obzira koliko imamo godina.Svoju decu

zatrpavamo nepotrebnom negativnošću, nevažnom za njihov

život, sa kojom ne umeju da izađu na kraj.

Programiran život- danas deca često popodneva i vikende

provode odlazeći sa treninga na časove baleta,a zatim engleskog.

Kada se ove dodatne aktivnosti saberu sa domaćim zadacima,

prosečno dete ima vrlo malo vremena da prosto bude dete.

Kompetitivnost – usled prevelikog broja aktivnosti, deca sve

češće dolaze do zaključka da moraju da se bore protiv drugih i

da ih pobede, kako ne bi bili neuspešni.Umesto da se igraju sa

drugom decom, ona bivaju uključena u takmičarske sportove.

Roditelji iznureni preteranim radom- nakon posla, koji obavljamo

prekovremeno kako bismo deci obezbedili najbolje privatne

časove, sportove i sl. ne ostaje nam vremena za uspostavljanje

kontakta sa decom. Napeti smo i često prasnemo za sitnicu. Zbog

toga posle osećamo krivicu, pa deci poklanjamo nove stvari i

časove, jedino im ne dajemo sebe.

Nesiguran svet- danas mnogi roditelji vode decu u školu i u

trećem, četvrtom razredu, dok je nekada to bilo nezamislivo.

Čuvamo svoju decu od saobraćaja, nepoznatih ljudi i zločina.

Većina današnjih roditelja u velikoj je nedoumici u vezi sa

disciplinovanjem dece. Disciplinu uglavnom primećujemo onda

kada je nema. Sigurno poznajte nekoga čije je dete potpuno

nekotrolisano, a možda i sami imate jedno takvo.

S druge strane postoji manji broj roditelja koji su sve fino sredili.

Ovi roditelji pozovu svog trogodišnjaka da dođe i dete odmah

dolazi, odete im u posetu, a njihov desetogodišnjak vam skuva čaj ili

kafu...Njihovi tinejdžeri telefoniraju da će se ranije vratiti kući...

U čemu je njihova tajna?

Svi mi želimo da imamo disciplinovanu decu jer nam to umnogome

olakšava život. Roditelji koji oklevaju da deci postave granice brzo

ustanove da im deca postaju sve gora. U nedostatku jasnih pravila

osećaju se loše.

Sa metodom discipline koji brzo deluje, brzo ćemo rešiti nastale

probleme i u našem domu ponovo će zavladati mir.

Disciplina je deci neophodna i zbog njih samih, u stvari prava

svrha discipline jeste naučiti decu da funkcionišu u spoljašnjem

svetu, drugačije rečeno da žive u zajednici sa drugim ljudima i

uživaju u tome.

Ako roditelji ne ispoljavaju određenu strogost, deca ne razvijaju

unutrašnju samokotrolu i nastavljaju da se ponašaju kao

trogodišnjaci i kada napune osam, petnaest, pa i dvadeset

godina.

Bez samodiscipline detetov život pretvara

se u haos!

Roditelji koji puštaju deci da rade šta

požele, ozbiljno ih onesposobljavaju za

život u stvarnom svetu!

Takva deca postaju nesrećna, usamljena, besna, nezaposlena,

bez partnera...

Deca naučena samodisciplini znaju kako da pregovaraju sa

stvarnim svetom i držaće se dalje od nevolja.

Posle ljubavi, najvažnije je da deci pružimo disciplinu, ali u

obliku čvrste ljubavi. Ovakav način disciplinovanja znači da

roditelj nikada- ne udari, ne povredi i ne okrivljuje decu.

Kada dete uporno radi nešto što nije dozvoljeno, pošaljemo ga

na određeno mesto u sobi i kažemo mu da stane i razmisli o svom

ponašanju.

,,Kada se smiriš moći ćeš da izađeš,,.

,,Hoćeš li sada ostaviti ...,,

Kada su u pitanju mala deca, u početku ćemo morati da ih

odnesemo na to mesto, jer će se ona otimati i ritati. U tom

slučaju im priđite s leđa i jednostavno ih odnesite na određeno

mesto u prostoriji.

Važno je da ste vi mirni dok ovo radite, i da su vam pokreti

lagani.

Pitanja koja treba postaviti detetu nakon što je neko vreme

provelo na ,,mestu za razmišljanje,,

Doći ću da razgovaram sa tobom, kada budeš spremna za...

Jesi li sada spreman za dogovor?

Šta si pogrešio?

Šta ćeš sad da radiš?

Pripreme- određivanje jasnog cilja. Pitanja koja treba postaviti

sebi:,,Šta ovde ne valja?,, Šta želim da se promeni?,,

Kada je u pitanju sasvim malo dete dovoljno je da ga odnesete

do mesta koje ste odredili i kažete mu:,,Moraš da ostaneš ovde

dok ne budeš spreman da pristaneš. Možeš izaći kad se smiriš.,,

Ako ga držite recite mu:,, Pustiću te kad se smiriš,,U ovom

uzrastu dete pustite čim pokaže znake smirivanja ili se izvini.

Kada je u pitanju starije dete razgovor je sve važniji. Dete treba

da vas uveri kako će promeniti ponašanje. To se zove dogovor. Na

ovaj način učimo decu da se dogovaraju. Recite detetu šta od

njega tražite:,, Stani tu i razmisli u čemu si pogrešio. Čim smisliš,

doći ću da razgovaram o tome.,,

Razgovor

o Pitajte dete: ,,Šta si uradio?,, - na ovaj način dete uči da

prizna sopstveno ponašanje

o ,,Šta si osećao, šta ti je trebalo?,,- razmišlja o svojim

osećanjima

o ,,Šta je trebalo da uradiš da bi to dobio?,,- utvrdite da li dete

zna bolji način, ako ne zna, naučite ga.

o ,,Šta ćeš ubuduće raditi?,, - obavezivanje na promenu

ponašanja.

o ,,Pokaži mi kako ćeš to da uradiš.,,

Zadovoljstvo dogovaranja je u tome što se problem razrešava. Ako

sada uložite malo vremena problem se više neće ni javljati( možda

još par puta).

Tehnike čvrste ljubavi poštuju decu, nenasilni su, a ipak jasno

govore da je roditelj odgovoran. One olakšavaju vaspitanje.

Kada se disciplina razume na pravi način, nema potrebe za

korišćenjem bola, stida ili straha. Mnogi od nas povezuju

disciplinu sa lošim osećanjima.

Mnogi sukobi mogu se sprečiti. Ako razmišljate unapred, često

možete sprečiti da situacija stigne do tog nivoa. Možda ćete u

početku morati da koristite ,,stani i razmisli,, po deset i više puta u

toku dana, ali uskoro će deca naučiti da reaguju na prvo upozorenje

ili na brojanje do tri. Iskustni roditelji često znaju da se problem

može izbeći razmišljanjem unapred, tako da su sukobi minimalni.

Mnoge nevolje sa decom potiču od stresa, iznurenosti ili gladi. Zato

odredite raspored aktivnosti i izbacite ono što je nepotrebno kako

ne biste bili pod pritiskom ni vi ni dete. Dok su deca vrlo mala ,

važno je da pojednostavite život.

Neka vam dan bude prijatno ritmičan, tako da se deca naviknu na

rutinu. Provedite kod kuće prijatno vreme, zabavljajte se dok radite

obične stvari- pustite muziku dok obavljate kućne poslove. I

zaboravite na perfekcionizam kada je sređivanje kuće u pitanju.

Decu ,,puno radno vreme,, imamo samo dok ne krenu u školu, a

posle toga samo delimično. Zato, uživajte u roditeljskoj ulozi.

Deca su ponekad nemirna zato što im treba više kretanja,

omogućite im to.

Probleme sa decom često je moguće izbeći nalaženjem boljeg

načina, postizanjem pogodbe, pa čak i podmićivanjem npr. ,,Kada

stignemo u prodavnicu kupiću ti čips, ali sada mi moraš pomoći i

smiriti se da bih ti vezala pojas!,,

Mnogi dečiji ,,bezobrazluci,,nastaju zato što deca ne znaju kako se

nešto radi, pa je važno da su roditelji spremni da to primete i nauče

ih.

Ponekad je glavni problem koji muči decu dosada, a tada im možete

dodati neki novi element u igru, dok ne nauče da to rade sami.

Ima slučajeva, kada sve što smo naveli, jednostavno ne pomaže i

deca i dalje ostaju uporna. Moguće je da ona žele sukob. Deca žele

sukobe zbog unutrašnje potrebe da osete jasne granice ili nisu u

stanju da bez pomoći discipline reše neki problem koji imaju sa

drugom decom.

Tada treba reći ,,stani i razmisli,,.

Bez obzira da li je problem sukob oko igračke, korišćenje reči

umesto udaranja, strpljenje, pomaganje, poslušnost u kriznoj

situaciji, učenje da se uključi u igru- tehnike ,,stani i razmisli,, i

dogovor pomažu detetu da savlada privi impuls, da razmsli i

izabere način delovaja koji će uspeti.

Želimo da ponašanje svog deteta učinimo efikasnijim.

Meka ljubav otvara dečije srce, a čvrsta ljubav mu daje snagu.

Potreba za čvrstom ljubavlju javlja se kada dete ima jednu i po

do dve i po godine života. Tada obično kreće

razdoblje,,bezobrazluka,, koje je vrlo uznemirujuće ako roditelj

želi da sve bude lepo i mirno.

Potrebno je da ste spolja strogi, a iznutra opušteni. Nemojte

dozvoliti deci da misle kako su slatki, dok se ponašaju drsko ili

nerazumno.

Potrebe beba su vrlo jednostavne- one plaču kada su gladne,

usamljene, mokre ili ako ih nešto boli ili im je dosadno.

Sve zajedno, to znači mnogo plakanja, ali njihovi roditelji su tu,

brzo utvrđuju šta mu je potrebno i spremni su da im zadovolje

potrebe.

Bebama disciplina nije potrebna. One mogu biti veoma naporne,

ali nisu nevaljale, već samo pokušavaju da nam kažu šta im je

potrebno. Zato je bebama potrebno mnogo razumevanja.

Kako rastu bebine sposobnosti, dete počinje da radi i želi stvari

koje mu nikako ne možemo dopustiti. Dete prilazi zabranjenoj

stvari, smeška se i gleda nas u oči kao da pita: ,, I, šta ćeš sad.,,

Kada vi kažete ne, ono se opet smeši i naravno nastavlja da radi

započeto.

Mala deca rade upravo ono što nas najviše nervira , jer ona

duboko u sebi žele da budu zaustavljena, njima su potrebne

granice, a još ih nemaju i zato teže da ih uspostave. Za to im je

potrebna roditeljska pomoć!

Nije uvek u pitaju formiranje ili ispitivanje granica. Ponekad su

deca samo umorna ili gladna. Dovoljno dobri roditelji koriste

najrazličitije načine da navedu dete da se smiri. Međutim,ima

trenutaka kada dete mora učiniti ono što mu se kaže.

Ovo razdoblje obluje potrebom za čvrstom ljubavlju!

Ako krenemo na vreme sa primenom čvrste ljubavi, onda ćemo

sve ređe morati da koristimo,, stani i razmisli,, kako deca rastu,

jer će ona uglavnom brzo biti spremna na ,,dogovor,,.

Važno je saslušati dečiju stranu priče- jer možda su ona u pravu.

Ako deca mogu da objasne šta žele i osećaju, ne treba ih terati

na nešto samo zato da biste vi bili pobednik.

Tako će deca naučiti da je u redu imati osećanja i želje ali da

ponekad ne mogu dobiti ono što žele ili moraju da smisle drugi

način da dođu do onoga što žele.

Uvek saznajte od dece šta osećaju i koristite čvrstu ljubav tako

da deca znaju kako zaista želite da im pomognete, a ne da ih

ponizite.

U ovom uzrastu ,,stani i razmisli,, postaje ,,sedi i razgovaraj,,.U

mozgu tinejdžera, oko trinaeste godine dešavaju se nagle

promene. Oni postaju zaboravni, neorganizovani i pomalo

izgubljeni. S druge strane, ove promene ih čine vrlo ,,mekim,,.

Ovaj uzrast može biti i vreme velikog poverenja između

tinejdžera i roditelja- prilika da se ponovo zbližite. Naročito ako

ste bili prezauzeti u vreme kada je bio beba, sada je pravi

trenutak za izgradnju bliskosti.

Sa četrnaest godina tinejdžeri se ponašaju slično

dvogodišnjacima- ispituju granice, žele da se sukobljavaju i to im

je potrebno. Ignorisanje je najgore što možete učiniti. Oni žele

nezavisnost, ali moraju naučiti da budu odgovorni i pažljivi,a to

zahteva stalnu roditeljsku pažnju.

Za četrnaestogodišnjake čvrsta ljubav ponovo je vrlo važna, samo

su pitanja drugačija- vreme dolaska kući, držanje odeće i sobe u

redu, održavanje obećanja.

Ako primenimo meku i čvrstu ljubav na malu decu i osnovce,

imamo dobre osnove za postupke sa tinejdžerima.

Svakako najstariji način disciplinovanja dece su batine. Kada ga

koristimo, deca mogu postati uplašena, uče da i sama mogu da

udaraju kad porastu. Tučena deca mogu postati zbunjena i

bezvoljna, a ponekad uzvraćaju udarcem.

Nasilničke metode disciplinovanja su štetne i nemaju dugoročne

efekte.

U nekim zemljama batine su zabranjene zakonom, a takav zakon

se priprema i u Srbiji.

Kada su roditelji odbacili batine kao način disciplinovanja dece,

nisu bili vični komunikaciji i često su koristili stid, krivicu i strah-

govorili su deci da nisu dobra, da ništa ne valjaju...

Deca vaspitavana na ovaj način bila su povređena i ranjena.

Ako decu ponižavamo rečima – ti si glup, lenj, sebičan... Ona će

najverovatnije postati takva.

Takođe ovako vaspitavana deca mogu postati depresivna ili se

buniti protiv svega, puna unutrašnjeg besa.

Korišćenje nagradi i kazni u osnovi nije loš način vaspitavanja

dece. On podrazumeva da se deci npr. povećava džeparac kada

obavljaju neke dodatne kućne poslove,npr. operu auto i sl.

Takođe se može napraviti poster sa zvezdama, gde dete dobije

zvezdu za dobro ponšanje, a određen broj zvezda vodi do neke

nagrade. Ovaj poster pomaže i roditeljima i deci da se usmere na

pozitivno ponašanje.

S druge strane roditelji puštaju dete da doživi tzv. ,,prirodne

posledice,, svog ponašanja- imaće neopravdani, ako zakasni u

školu... Međutim ima situacija kada nije moguće dozvoliti detetu

da oseti prirodne posledice.

Ovo je dosta popularna mera, koju preporučuju i neki stručnjaci.

Pritvor znači da dete pošaljete u njegovu sobu, da se smiri, na

par minuta. Kao kratkoročna strategija, pritvor je povremeno

odlična metoda zato što daje priliku i roditelju da se smiri.

Međutim sama po sebi, ova metoda zapravo i nije metoda

disciplinovanja, jer ne uključuje razgovor i razmišljanje o

promeni ponašanja.

Deca često lupaju po sobi, polome nešto, a mogu i pobeći kroz

prozor, ako su veća.

Često se dešava da ponavljaju istu grešku čim izađu iz sobe.

Stani i razmisli je brže. Kada je dete u istoj sobi sa vama, odmah

ćete videti kada je završilo sa razmišljanjem o svom postupku.

Na ovaj način podstiče se brzo odlučivanje.

Kod ,,stani i razmisli,, nema skretanja pažnje. Dete ostaje u

ćošku dok ne razmisli, tako da ostaje usmereno na problem.

,, Stani i razmisli,, nije kazna. To je vreme za razmišljanje i

učenje, te ne stvara otpor kod deteta. Dete može brzo da završi

sve, dogovorom.

,,Dogovor,, stvara bliskost između roditelja i deteta. Nevaljalu

decu ne treba izolovati- njima često treba još bliži dodir.

Razgovorom im pokazujete da vam je stalo do njih i da želite da

im pomognete da reše svoj problem.

Nekada, pre četrdeset ili pedeset godina bilo je sasvim

uobičajeno da odrasli tuku svoju decu. Međutim, stavovi o tome

su se promenili.

Sada na raspolaganju imamo mnogo bolje metode postizanja

discipline. Verujem da roditelji ne bi udarali svoju decu, ako bi

znali za bolje oblike discipline.

Mnogi roditelji će reći: ,, I mene su kao dete tukli i nisu mi

naudili!,, Međutim, nije baš tako. Batine uništavaju ljubav i

poverenje između roditelja i dece i deca postaju neposlušnija.

Pored toga,udarci su ponižavajući i deca se od tog osećaja brane

pretvaranjem da ih ne boli. Ali bes koji se skuplja u njima,

kasnije se ispoljava na mnogo različitih načina.

Udarci ne funkcionišu- osim na vrlo kratke staze.

Ako smo iskreni- priznaćemo da decu udaramo zbog sopstvenih

potreba. Bojimo se da ćemo izgubiti kontrolu nad decom. Ili nam

često, naročito sa malom decom, nestane energije. Iznureni smo,

neispavani, nemamo ni trenutka vremena za sebe.

Udarac je način samoodbrane, kao da kažemo:,, I ja imam svoje

potrebe!,,

Udarac je ponekad i način samozaštite- dete vas je tresnulo

kašikom po glavi ili vas je počupalo.

Najčešće dete udaramo kada nam se ,,skupi,, sve i svašta, a dete

je još nestašno.

Ako sebi odobravamo male udarce, lakše ćemo preći na velike,

jer mali uskoro neće delovati.

Kada odlučimo da nikada (više) ne udarimo svoje dete,

pronalazićemo bolje načine disciplinovanja.

Neophodno je da decu naučimo disciplini. Same reči nisu

dovoljne, naročito kod male dece i zato ponekad moramo

uhvatiti i obuzdati malo dete,kako bismo mu pomogli da se smiri.

Ako na vreme počnemo da primenjujemo tehnike ,,stani i

razmisli,, i ,,dogovor,, imaćemo mnogo manje problema kasnije.

Naredno predavanje i radionica održaće se

04.04.2012. godine u 18h

Tema:Kako ostvariti svoja prava, a ne

povrediti drugog

Cena učešća- 300 dinara

Broj mesta je ograničen

Suzana Vemić

Individualne konsultacije sa psihologom

064 23 56 169