UVODNaSi inostrani statistidki po.daci 9kq?"19

da znatau -broj dece' om-

ladine i odraslih """gl""ii- pr;;id". N*ieui.u se nepravilno izgovaralu

pojedini glasovi. p,"Ei"* "rJ-Joi*J..i;';;;; [""r"^aon"o znati sta je

normalan izgovor, ;";;; i*f. ".8iti,-al"g""stikovati i ispraviti ne-

oravilnosti i"eo'rori-p;jldinih glaso"i' T"rioae' potrebno je upoznati

uzroke koii dovodJ A""'i"6"""iirt--4""i5*ijq i ndstolati,da se oni ot-

ktone. Neophodno i;""#til5il"diti rr'o.*"ttt" osob-ine izgovora naSih

glasova, naEin njih6vbg izgovirania i "iitto"" akustitka obeleZja' pa na

osnovu toga proce,,:i'oi-ti f"tu i itepen';-"t"p""ia od opiteprihva6enih

normi za naie er"#"Ll ;ii; d" il ki'i#""""J iti biiagnoiti.kbg porekla'

Naro.ito je vaz*o iJj;#ii,']* i:-:{--gi dee'ji-uzrait-prirodna' razvojna

pojava, a Bta patoioiki proces ptogou""""j"'.UoZu'se- slobodno pretpo-

staviti da dete .o iii^e"5ii"l"E"-f;iti "-tt"*"i" da.izgovara s'e glasove'

ito je sasvim ,"",rJi'iii"'i};;"!';1191"u"r9 llasovima prolazi kroz raz-

vojne zakonitosti, ."u"iie"i nadin kao Sto'kr-oz proces r-azvoja prolaze i

ostali govorno*1"-rrdii llementi i sa.r iirioio5ki'i psihidki zivot deteta'

Medutim,"*"a"t""i;;-"tua*u-loaineZivota'rtemoZedaizgo-vara neke gi"rorJ,;ii"k"-;&rt" ortf," izgovara. drukdije od svojih

sunarodnik", p" ti*"'"Jrlu"-skre6e paznju, znak je da s tim govorom

nije nesto ili33o*o ili nePravilnost i.zgov*1 -p:l:g':ih

glasova ne bi

trebalo da uspori opiti- ieziEki 31ol de"teta' on- rrcZe mnogo da smeta

u zivotu pojedinih'osob!. upotreba Zive re6i uvek podrazumeva upo-

trebu odredenih 'gritJ""' Siittovito ""f""t'-

gfasovi- su materijali od

kojih su reEi sastfv'liLfi #;'itt"lth se one govorom ?9 bi mogle izra-

ziti. Stoga su onr u"Zho sredstvo ,".go"""o.i." k?munikaciju izmettu majke

i deteta, izme6u d;;; i po'oait"'-d;;;;;l;t" i Sire zajednice' a'kas-

nije u Zivotu ir,rll;i-"ri;il;-i-!k;ie, njegovog obrazovanja, pozrva r

u*"K#:lilitosti u izgovoru..glasova' nazvane zaj-ednidkim imenom

distatije, Stete poleiirr"-.i-i -kulttri.

loiiot" 1"dno-ga -naroda' Uspesnost

pojedinih p"ot"rii'"=?uiti'oJ-l"arit8; ;;;;;' P-"-'j:i: pojedinci koji

zu prirodo* ,uodl ff;S; ;ily"-:i"tut'"" d" se obra6aiu velikoj masr

slu.alaca. To su u prvom ,"o,, *r"rpiiili, Jait"tii, nastivnici, pionirski

11

rukovodioci, rukovodioci dedjih sportskih -organizacija i sli6no' Deca se

""*i:"j" poa nlitrovim uticijem u pogledu $icalia.znanja, pona5anja

i g"#;: it o ;" niihov izgovor pravilin predstavlja6e za decu i omla-diiu dobar uz6r piavilnog govora, ako je, pa.l5, njihov iz-govor nep-rl:;ii;,;-;;; ee, u Zetji da si iclentifikuju sa svojim nastavnikom, usvajatii "j"io"

naEin izgoiora, pogotovu ako. je to omiljena li6nost zlog svoiq;;;iir- Lr"Ui"". t?o ,",'ril"tto vaspitlnja dobrog govora, Sire govorniporeme6aji.^ Ne bi smela da bude manja uloga govora u tom pogledu ni ostalihiavnih govornika: na radiju, televiziji, pozoriStu, meflu politidkim rulio-vodiociira itd. Sirenje kulture govora jednog naroda najdeS6e treba dase ostvaruje preko onih koji se obra6aju narodu,- pd bi svaki nemaranodnos ,profeiionalnih govornika< trebalo da bude drustveno kontroli-san, narbdito govor prosvetnih radnika, jer su deca na predSkolskom iSkoiskom uzraltu najvi5e podloZna pogre5nom govornom uticaju.

_

Nedostatak izgovora pojedinih glasova ne mora uvek da ima kobneposledice po pojedinca. Meitutim, u naBoj klinidkoj praksi zabeleZeni s1i t"k.ri strifai-evi da je neko zbog nedostatka izgovora pojedinih g-lasova

promucao, ai ie ftio redi u kojima ne1a po njega kritidnog gtT4 iiako izbegavao da njegov nedostatak bude prim_e6en, da su- dryer _yecu zrelijim"godinama uplrno veZbali godinu pa i_dve godine da bi otkleniti rn6; nJdostatak, di su neki odbijeni na konkursu za poz-orilnu aka-demiju ili za spiker:e zbog svojih izgovornih nedostataka, iako su pose-

Jon"ii druge kvalitete z{ te pozive, da je_govor s velikim izgorrolnimnedostacimi, kao 3to je, na primer, nazalizacija,. teiko razumljiv' 1n{""'"ai do piekida u k6munikaiionim odnosima pojedinaca i dru5tva itd-

Nemi sumnje da se svi izgovorni nedostaci odraZavaju prvo 1aemocionalnom planu a zatim na sociolingvistidkom. De_vojdili koja ni-iemoglS da izgov-ara jedan glas, uditeljica je _uvek goworila: >Ti ne moidaa ireestvujis u priiedbi fer ne izgovaraS dobro<. Devoj[ica j-e _rzgubilapouzdanje ne r.*o u svoi govor,. +ego i u svoju liinost_i podela ie dai"""", St"o predstavlja izuz-etno teZak poreme6aj govora i lidnosti. Pesnikkoji nije tiogao da-izgovara glas r, stvarao je pogre$an sistem govorne

t omunikaciie, da bi prikrio svoj nedosta"tak. Student koji, takoile, Tiie;;g; a; fal. etiJ i, a imao gb ie u imenu i prezimenu, 6ak i u ixrdu6"em pozivu, smatrao je da 6e njegov autoritet zbog toga biti umanjeni da 6e u *aio* mestu, u kojern je Ziveo, predstavljati predmet isme-javanja, pa je zato hteo da naudi taj glas kad-mu vreme nije, jer su ze

bi"r i go"or"ni organi fiziololki spremni do sedme godine Zivota, a posle

[og" p;t""cijalnifunkcija se guti-.i s uzrastom sasvim zakrZljava- On

S;j"'svojom uporno36u-naudio, ali je zbog njega izgubio mnogo vre-il"riu, " .. autitr-lrtvu sve to moglo se da koriguje nlnog-o brZe i jedno-

rG""ii". Omladinci i omladinke" toji su sanjali o odredenom Zivohompori".i, neprijatno su se suodili s dinjenicom da mu se zbog svog na6ina

irgovo.a ng mogu posvetiti. A pojedinci s velikim govornim poreme-

Oa'iima u izgovolu !hro'/" pate -zbog

izolovanosti -od drustvene za-jed-

;;l;; ;";.;s"njihovd! obrazivanja pisebno- je oteZan, moraju s9-duggpodvrlavati mhogim-t"edicinskim i togopedskim tretmanirya {a bi-woj!""""-r."ri!ovali,"tako da njihov govorni problem predstaviia i problenporodice i Sire dru3tvene zajednice.

t2

s obzirom na individuarne i d-rustvene posredice, koje ostavljajuporemedaji u izgo_voru grasova, "*tilgitg i1-ffi;=#i'njihovu prirodu,vrste i stepen,

"::*:^.1-"\"_rrr'stanja, mioiost<ri-;;;;" i njene nedo_statke koji se odraZavaju na govor, poznavati u kojim normarnim oso-binama sovora oosroje"g"G;fi"r,ii i,rffi';; ;#i#: devijacije, uzi_mati normalan izgovb" i."o p&"r;" osnovu za dijagnostiku, tuma.itioblike patologije gt"r-"y1 p;ri;;i"6i'se na normarna'JbeleZja glasova, aprilikom korekcije .govori_ razvilati onu ti"i"i"lr."-ioarogu koja je,upravo' deficitarna, izuog roi"':i i"sl";';;;ffii.,lg,rgo.rora i, nakraju, znati _koje elemente grl.""il;;';"X#"d;';T':L nedostatak is_pravio i pribliZio normalnom"izgovoru.

Savremena ranenar"!""i"iTilx""ri!,""r*is;lFF1il,lr?Ji1ifr #";ffi:Ii,"#razvoja primarni zadatak togop"eaije, pa su i-ovl studiJe usmerene katomecilju. 'l-'

SIS?EMI GOVORNE KOMUNIKACIJE

Govor je osnovna. spona rjudske komunikacije. za rearizovanje go-vo*e komunikacije potrebno :u au plrto;e-na;mai;;;;; osobe _ jednakoja govori i druga ioi" p"-ili 6dl nl uil"-":ii"io"rpo""r,rmevanjemoglo, ostvariti pitrebiro'j" o" 'ou"'rica vladaju istim jczikoin. Jedinoupotreba istog :iezidkog sisiema i kt riscenje lil'h _g,;;;;ih signala moguobezbediti pravilno oaisill anl e i priinan; e" go.ro"rrit i.rio"L""i; ".Teorij a informacij e

- noi"seiva aq . osl"r"i - r.ir."

-i" odr..ij a procesodasiljanja i primanja infdrmacile-okojim i" r;";;;riii-" postize in_formacija i sla se u sagovornil.l

- dovet u r."ii s;;ri i onome koiiprima saopiten-ie - aos?.d" priiikor., komunikacijeu 0ur. iirr",i'=r8?;')'Proces odasiljanja govoriih silnata-zove se enkodiranjl, a osoba kojagovori enkoder. proles primanja gouo."ih-lig."i;-;;;J se dekodiranje,a osoba koja prima govolnu poiuk"u a-"-t*i"i, 1;1"Lq?"":" i dekodiranjesu dva procesa sunrotnog smlra. U jr.ro-.rludaju_l"riti" zamisao pre_tv'ara se u sovo"r,i sig}{rr.r!urJ""'i reEi,

" "'a;"g;; sludaju prim-ljeni glasovi-i reri orfrisrl'"""1?;'il ui;ft i ilr[lt""e";isljenja, prekonjihove govorne formutacije,',, g1"rri j,e{nog,. bt p;fi;ja i shvatanjaporuke, u glavi drugog tiia, p,r? ;" ,roz"r, i u mnogim etapama jo.nepoznat.rnformaciia kgia putuju

.o-d. govornika do sagovornika zapoEinjena kortikalnom nivou,_: "jdl iq"iJl'i""'ier." ;-rf;,":,t';iile se prenosiu srpkortikahe ":gt*":*^::1traln"o! nervnog sistema, potom, pomo6unervnih impursa, u. periferne govoine organe, tzv. efektore (efektornisist'em). Efektorni sisiem iu ""3"2""'za.pietvar"riu .r""*ih impulsa uzv'Ene signale, odl::lo u"izgovffie g-tisorra. ,s"i pr"""ri, od korteksado perifernih sovornih g"g"li, p"ipJa.i"

"i.ii",irii".,r,i.ii:arnog nervnogdr*cna i u oinovi,preasfavtjir;'" -il"'"55u pojavu. od momenta stva-

ffilffSy.il;1"8?':"iXT":#i.?;T:t{"-#,""T,,,:"il,*r."poi".,",*"g* rffi :f, ilf#1?tJ3u3"J.tffi Tffi?"j?i;kn: Jj":ma,fi :T:?:vd im",rsa, koji-t"oz ne"*r;;i;;" i supkortikarne puteve putuju

13

dalje, do odredenih regiona korteksa. Primljena poruka, koja na tajnadin dospeva do slusaoca, mora da bude dekodirana, desifroiana Tionda je ona, zapravo, stigia do mesla opredeijenja.

Prilikom odasiljanja poruke govornik duje svoj sopstveni goyorrjer mu se on vra6a sistemom povratnih veza (feed bacli sistemoln), odemu 6e posebno biti redi- sanders (1971) je predstavio pojednostavijenkomunikacioni sistem na slede6i nadin:

subjelct A subjekt B

Drenos prrler)

enkodiranje

Sl. 1 - Pojednostavljen procqs govorne komunikacije

Medutim, govorna komunikacija se ne ostvaruje samo oralnomekspresijom i,slusanjem, odnosno auditivnim putem. eovek se oslanjei na druge ekstralingvistidke informacije, koje pra're govor ili sluicnjegovom emitovanju i primanju. Stoga je, pored akustiEkog, wlo zna-dajno i vizuelno pra6enje govora. Ni3ta nije manja uloga unutrasujihsenzora, tj. kinestetidkog i taktilnog oseta, koji se jednim imenom nrzivaju i proprioceptivnim osetima. Njihova uloga najvise dolazi do iaa-Zaja u- povratnoj vezi, kojom se ostvaruje kontrola, a rezultat izgovorauporetluje se s prvobitnom zar.aisli. G. Fairbanks je izradio model naosnovu kojeg se moZe razumeti rinutraSnji sistem povratnih veza koji-ma se kontroliSe kvalitet sopstvenog govora.

Cilj komunikacije meclu ljudima sastoji se u tome da se na slu-Saoce prenese informaejia na najbolji mogu6i naiin. Ali, dok neko emi-tuje govornu poruku, on istovremeno prima od slu5aoca reagovnnja natu poruku. Prema tome, ne bi se moglo re6i da odgovor moZe da risleCitek kada se poruka zavr5i, poSto govornik prima sluSaodeva reagovanjajo5 tokom emitovanja svoje poruke. Oralna komunikacija predstavljastalnu, uzajamnu, simultanu interakcrju u preno5enju informacije sjedne osobe na drugu ili druge. Na osnovu slu5aoEeva izraza lica ges-tova, pokreta tela i sl. u stanju je da kontroli5e tok svoga daljeg iska'o

14

Cekodiranje

1Z\r'Or

kortekscilj

korteks

prcriosnikgovorniorgani

cfektorrle jedinicc (eferentne)

ulsi

F;;;.1'rr- -'i- --I

_t

signatilavrrtneveze senzc'rrle jedinicg$iifercntnc)

sl. 2 - Ljudski sistem komunikacije - model zatvorenogkontrolnog sisterna za govor (Fairbanks)

tllODIR/qlLrE ( lirEvistidlo )LJUDSKI SISIEtrl KOI'IJNI(/rCIJE

TFI!\iSi'{IS;IJA (f iziolcgka)gmrni orgoi

SIGIIALI U vdNALIl{A (fizi.tki)

sredina

auditimi.lbnal

I

I

I

I

viarrcfni lxarnf

I

I

I

I

taktir.ni I kala1I

I

ulaznisignal

Sl. 3 - Model transnr.isionih procesa u liudskoi komun'ifl<aciji

15

i da ga, prema potrebi, koriguje. st-alna iinterakciia izmedu govornika i;agovornika !ry9gu6ava kruZenje informaciie i-ohii""iii;-" govora meduliudima. slededi model transmisionih proc6sa to 6e objlr"Tu ioJ b;lt;:M_nogobrojni senzorni_j.ryp"Jqi iryl.g -svoje """uiiu putinje, tijtse zavr5etci nalaze.na r-azlicitim hijerarhijskim-nivoima clqs. tb znatida svi ne stizu do korteksa, ve6..se pojediie funkcije oJtvaruSu i razli-ditim subkortikalnim centrima, sto doZvoljava brze i neposrdanije

"ea-govanje.Iako vrlo sloZena, govorna komunikacija izmedu dva lica ostva-ruje se uspesno sarno oarda kad svi kaaali, ftojima se informacija pre-

nosi, rade.isp.-ravno. Bilo kakav zastoj, sriretnja iti gresi<a " iiit6-i

komunikativnih veza moze imati manje'itj ve6e poslefiice za pravilnostnjegoyog funkcionisanja. Zahvaljujqfi spfelu p";;;6ih'vera, koje gaopominju, i ako d.rugi putevi dovoijno -dobro- funkcionisu, toveii iframogudnosti da samoga sebe automatski ispravi ako je neSto pogr"l";izgovorio. Takvi samouf)r_avljadi ili korektoii narodito su prisutli "u tazirazvoja govora dece. Zahvaljuju6i_ nlim_a, dete stalno p6mera granicupo-boljsanj-a svoga go-vora, dok ne docte do normalnog. Nbrmalan"korrru-nikacioni krug izmedu dve osobe sematski je prikazin na slededol i1ici.

Iako su lingvistidki i :-krlf.ut+gvistidki faktori znaEajni za spora-zumevanje, nedostatak jednih ili drugih {aje dovoljno po-clataka 6 go-vornim sposobnostima neke osobe. svako liie moralo bi da vlada odie-9.qlip govorno-jezidkim strukturama u pogledu njihovog obima i forme,giii jq bloj u jeziku ograniden (na primer, B0 glasova,-1 pade|a, B licaitd),.da.'bi.-9d njih gradilo neograniten rbroj iskaza i da bi doiivljavalolepotll jezidkog stvaranja. ograniden broj jbzidkih elemenata daje neo-granidene_moguCnosti kombinovanja jezitkih izraza. Deca, dija i6 trea-tivna j.ezi6ka mogu6nost _uskra6ena, nesposobna su da osivaie

-govornu

komunikaciju na zadovolj?vaju6i nadin. Komunikacija meelu iiuaimazasniva_ se na govoll i jeziku. Govor i jezik nisu identidni pojmovi iakojedan drugog ne isklju6uju u celini. Elementi gov.ra_sn -Ji.rLsiia- srp-l*"SSSCgtn€man

i neverbalni elementi koji uEestvuju u komunikaeiji, to su:vid, izraz lica, prirodni pokreti ruku, pokreti tela, gestikuracij q io^-zayalj-e. ugovorenim signalima ruku ili prstiju (daktilotogija) kio i se-miotidki znaci.

Sekundardne manifestacije govora i jezidkih sposobnosti su Eitanjei pisanje. ove dve funkcije se stidu na bazi prethodno steEenih govorn6--jeziEkih sposobnosti. Dete naudi da govori, pa onda da dita i pi5e.

Izraz artikulacija znadi rasdlanjavanje. Misli se na rasdranjavanjeredi na pojedine glasove. artikulacija u logopediji je proces stvaranjaglasova, koji -nastaju -modeliranjem vazdu5ne struje u perifernim 96-vornim organima (oralno-nazalnim prostorima), dijom se slozenom ko-ordinacijom i sinhronizacijom stvaraju pojedinadni glasovi i Eitavi si-stemi njihovih veza u redima.

.. T"s" izlaganje.,.-ovoj knjizi odnosi se na nedostatke i nepravil-nosti izgoyora pojedinih glasova, uzroke takvih polava, tipologiju od-stupanja i mogu6nost njihovog ispravljanja. Glas6vi su'ne6phoini ere-

16

EroAoFz! If€?auerod 3

!*a

g!o

I d5

t.aDi

t16.lxtF.

l*g

o

I

5

c

dod

tt,Tq

o

ar$

I

o,EgEoroiiptf!,(.,

o

r\x! ''.H zVr.d'tu\.t oE4/,\

r 3 c Ir' d t ,t-ff r;;-r*--q 6li-- rE--*l l9i* ri | 3l' -l_?, rir;, l$ I irl 9ri

o

;

8gF53.'

ai

menti govora, jer bez njih ne bi mogla nastati nijedna red. Planiranoje stoga da se prvo upoznaju njihove norrnalne artikulacione i akustiEkeosobine, etape njihovog razvoja u dece i fizioloika zavisnost govora isluha, odnosno zavisnost auditivne percepcije i na6ina izgovora, kakobi se bolje uo6avale pojedine izgovorne'neBravilnosti. Poredenje ne-pravilnog izgovora s pravilnim i4govorom treba da posluZi za odrediva-nje vrste i stepena nepravilnosti. DijagnostiEki kriterijumi o artikula-cionim osobenostima pojedinaca i o akustiEkim kvalitetima njihovogizgovora izgratluju se na osnovu poznavanja normalnih osobina glasovaIsto tako, rad na ispravljanju_ne-pravilnih.glasova, ili.na razvijanju onihkoji ne postoje u dece ili omladine, zasniva se na poznavanju anatom-sko-fiziolo3kih i akustidkih uslova, od kojih zavisi dobar izgovor, kao ina traZenju nadina kako da se odredene smetnje u govoru prevazidu.Iz navedenih razloga posvedena je posebna paZnja normalnim akustiEkinosobinama naSih glasova, koje sluZe kao cilj kome se teZi u svakodnev-noj, logopedskoj, rehabilitacionoj praksi.