Neuroloki poremeaji

Neuroloki poremeajiAkutni Hronini

Delirijum afekat straha psihomotorna agitacija pomuenje svesti obmane ula Drugi mentalni poremeaji izazvani modanim oteenjem i disfunkcijom i somatskim oboljenjem (npr. organska SH) Promene mogu biti reverzibilne

Demencije Mogu biti: kortikalne u prvom planu su kognitivni deficiti subkortikalne u prvom planu su promene u ponaanju i afektivitetu opte i nespecifine

Vrste neurolokih poremeaja Cerebrovaskularne bolesti Degenerativna oboljenja mozga Tumori mozga Traumatske povrede mozga Cerebralne infekcije

Cerebrovaskularne bolesti (akcidenti) Modani udar (log) vrste i uzrocilogInfarkt / ishemiki MU zaepljenje krvnog suda

embolija tromboza

Hemoragiki MU pucanje krvnog suda

aneurizme

Ishemiki i hemoragiki MU Znacci i posledice MU

trnjenje, slabost, paraliza (jednog ekstremiteta ili jedne strane tela) nerazumljiv govor ili nerazumevanje govora zamuen vid ili gubitak vida konfuznost, nestabilnost afazija, agnozija, apraksija druga kognitivna oteenja emotivna labilnost, tupost ili depresija Epidemiologija meu vodeim uzrocima smrtnosti u svetu 150-200 obolelih na 100000 osoba godinje

Faktori rizikana koje se ne moe uticati na koje se moe uticati

starost (>55 godina) pol (muki) rasa naslee/hereditarno optereenje

hipertenzija fibrilacija pretkomora (aritmija) bolesti srca eerna bolest dislipidemija (povienje/snienje holesterola) puenje cigareta + gojaznost, fizika neaktivnost, nain ishrane, zloupotreba alkohola...

Hronini organski psihosindrom

Degenerativna oboljenja Odlikuje ih klinika slika demencije koja podrazumeva: postepenu, polaganu optu deterioraciju kognitivnog, emocionalnog i fizikog funkcionisanja obino poinje u starijem dobu (7% onih preko 65 godina i 30% onih preko 85 godina) izazivaju ih organske promene u mozgu

Demencija u Alchajmerovoj bolesti Kortikalna demencijaKlinika slika progresivno slabljenje kratkotrajne memorije afazija, apraksija, agnozija oteano zakljuivanje i donoenje odluka dezorijentisanost u kasnijim fazama sve vea konfuznost afektivna inkontinentnost bihejvioralna otkoenost Epidemiologija najei tip demencije najee nakon 65. godine bolest traje od 8-10 godina Rizik faktori starost pol (enski) genetika Alchajmerova bolest i druge demencije istorija povrede glave nizak edukativni status

Protektivni faktori fizika aktivnost duvan? alkohol (malo) vitamini B6 i B12

Alois Alzheimer

Hipoteze o uzrocima Alchajmerove bolesti razvoj beta-amiloidnih plakova zbog abnormalne sinteze proteina u mozgu, ovi proteini se gomilaju i ubijaju zdrave neurone neurofibrilarni vorovi abnormalno skupljanje spiralnih vlakana usled ega se javljaju greke u prenoenju impulsa i eventualno ubijanja neurona pogoene su oblasti mozga zaduene za proizvodnju neurotransmitera acetilholina sniena nivo (memporijski i ostali deficiti)

Vaskularna demencijaKlinika slika zaboravnost nerazgovetan govor dekoncentrisanost tekoe praenja/izvravanja instrukcije lako odlutaju od teme razgovora dezorijentisanost vrtoglavice slabost ekstremiteta oteana kontrola afekta Uzroci oslabljeno snabdevanje delova mozga krvlju zbog blokiranje krvnih sudova usled naslaga na zidovima (ateroskleroza) tromba aneurizme Epidemiologija druga demencija po uestalosti u svetu poetak izmeu 60. i 75. godine ee oboljevaju mukarci nego ene

Parkinsonova bolest Subkortikalna demencijaKlinika slika usporenost, tekoe zapoinjanja radnje i due trajanje, laka zamorljivost tremor i uvrtanje ruku, aka i glave ukoenost miia i oteano kretanje 75% ovih bolesnika razvije demenciju problemi pamenja, uenja, koncentracije i zakljuivanja socijalno povlaenje i apatija Uzroci oteenje bazalnih ganglija, pogotovo dela supstantia nigra zaduenog za stvaranje dopamina (problemi koordinacije)

Epidemiologija preko 4 000 000 ljudi u svetu pati od Parkinsonove bolesti poetak nakon 50. godine mukarci marginalno brojniji

Hantingtonova bolest Subkortikalna demencijaKlinika slika nespretnost horeatini pokreti (udno uvrtanje udova) karakterne promene primitivnost, afektivna labilnost kasnije kognitivne promene i puna demencija Uzroci greka na 4. hromozomu, stvara se mutant Hantingtin protein koji vodi unitavanju neurona u bazalnim ganglijama

Epidemiologija 5-10 obolelih na 100 000 stanovnika ne poinje pre 35 godina nema polnih razlika

Demencija sa Levijevim telima Zahvata koru i subkortikalne strukture mozga Obino poinje posle 60. - 65. godine Kognitivni, bihejvioralni i ekstrapiramidalni poremeaji (nevoljni pokreti)

Demencija u Pikovoj bolesti Kortikalna demencija Poetak spor sa stalnom deterioracijom U ranim fazama bolesti poremeaji ponaanja su izraeniji u odnosu na poremeaje pamenja Pretena zahvaenost frontalnog i temporalnog renja: emocionalna otupelost, grubost u socijalnom ponaanju, dezinhibicija, apatija ili nemir, afazija

Demijelinizaciona oboljenja: multipla sklerozaNervna elija

Multipla sklerozaKlinika slika irok spektar kognitivnih i bihejvioralnih simptoma zavisno od zahvaenog dela mozgamotorika percepcija kontrola nad telesnim funkcijama afektivitet - depresija kognitivne funkcije panja memorija brzina obrade informacija

Uzroci unitavanje mijelinskog omotaa neurona u bilo kom delu mozga atrofija mozga

Epidemiologija 2 do 150 obolelih na 100000 stanovnika poetak obino u 30-im godinama ee kod ena

Tumori mozgaVrste Simptomi

Primarni tumori mozga (nastali transformacijom tkiva) Sekundarni tumori mozga (metastaze primarnih tumora drugih lokalizacija/sa drugih organa)

U poetku glavobolje pospanost munina i nagon za povraanjem Kasnije problemi panje i pamenja dezorijentisanost loa motorna koordinacija abnormalni refleksi Drugi mentalni poremeaji sa ose I i ose II

Vrste povreda mozgaPovreda Uzrok Simptomi

Kkomocija (potres mozga)

Zzatvorena povreda glave nema strukturalnih povreda Uudarac izaziva oticanje i krvne podlive koji pritiskaju mozak Ootvorena povreda glave, prskanje lobanje i pucanje ovojnica

Kkontuzija (nagnjeenje mozga) Ppenetrantne povrede mozga

Ggubitak svesti (ree i krae), konfuznost, glavobolja, munina, zamuen vid, amnezija, perseveracije Mmogua je koma, konvulzije, delirijum, kognitivna oteenja Oopasne po ivot, javljaju se trajne promene u afektivitetu, ponaanju, osobinama linosti

Tipovi hematoma: 1. epiduralni hematom (krvni ugruak izmeu kosti lobanje i omotaa mozga - dura mater); 2. subduralni hematom (ugruak izmeu omotaa mozga i mozga); 3. intracerebralni hematom (ugruak unutar mozga)

Sluaj: Phineas Gage

Akutni modani psihosindrom

Vrste cerebralnih infekcijaBolest Uzrok Simptomi

Meningitis

Upala modanih ovojnica Lokalizovana upala mozga

Cerebralni apscesi

Encefalitis

Virusna infekcija mozga

Temperatura, glavobolja, pospanost, ukoenost vrata, iritabilnost, deficiti memorije Glavobolje, slabost miia, promene vida, problemi ravnotee ili koordinacije, napadi Iritabilnost, konvulzije, delirijum

Primeri cerebralnh infekcijaBolest Uzrok Posledice

Bakterijski meningitis

Bakterijska upala modanih ovojnica

HIV infekcija

Infekcija mozga HIV-1 virusom

Slepilo, gluvost, kognitivna oteenja: usporenost, vizuomotorna oteenja, depresija (moe biti i reverzibilna) Kognitivne i motorne potekoe minimalne slabije pamenje, raunanje...

Varijanta KrojcfeldJakobove bolesti

Spongiformna encefalopatija kortikalnih i subkortikalnih struktura

tee HIV demencija

Promene raspoloenja i ponaanja, deficit memorije, konfuznost, smrt u roku od 4 meseca od prve pojave simptoma