DEO IBIOLOSKA OSNOVA G1OVOEA

Biolosku osnovu govora, u 1lj3i-rem smisru, saEinjavaju centralni"".rT sistem, receptori, eferentni i'aferentni p,rt"rri t;;rid;"i g;;;Fd: u periferne organe sladaju: respirat6rni o"gioi, tonatJrni- sistem i artikulacioni organi. Vrlo .desto,

.poa go.ro*i*-;rganima pocl--rezumevaju se samo ovi

. poslednji, sto je polgresno. wtysik uuraja utrqrpnente--.govornog. sistema reieptore,- trininitore (pienosnike), r"-

FF.*. vi,5eg reda,- integratore nizeg reda i ,u*orrre*risteme. ,svaki$ oiF- je, kako on kaze,-medusobno-p_ovezan i zavisan i sadrzi ;";j;lmpleksne podsisteme. oni svi zajddno

""g"ris,, t""r."ij"-;;;;;;Ecepcije,. percelrcije, razumevanja, formulaciji, produkcije, toitrote iqnavljanja( (1920).

- ltgtisnie se organiztrje na najvGe* nivou cNS-a. Jezidka zamisaoran$orr[se se u motorne komande, koje stizu do perifernih govornihsFl" a" .!i.. proizvele

-govor. osnorma- jedinica u^cNS-u ie"neuron,ST. j" specifidan hemijski sastav pokretaE neuroetekt"it"ilr d"te*iiar".Itib"i-. kretanjem. kroz aksone-i dendrite prenoie

"" irrr'or-"cije st tury pksona do drugi, diji se-spgj_evi zgvu sinapse. preko njili-seuryctavlja veza izmetlu neurona i etet<tornih delija.'fim putem ,! p"e-rei 1nn*a od cNS-a ka spoljnjem svetu. postoji i neza izro"drr-;d;p-bnfh-6elii1_i neur91a. Tim trgtem se prenose iirtor*a"ije i, sporj"j5gEv€ta ka CNS-u. Efektorne 6alije se nallaze u mi5ifnim i'tattriti.a." CjnElgrguiu na elektrohemijske _impulse- koji do njih dolaze pomodu "*-nih

-vlakana, pa dolazi do odredene konirakcije mifida u tioli j; i*p;i,qrr6.n. Tako se nervna vlakna,:na osnovu nllhove funkcije, ki;rifiii"j;E Enzorna i motorna. senzor.na vlakna olavljaiu transmi,siju ovih ilir-

F"bq- koii zapgdinju spoljS, sprovodedi ih do iaineitog "i"""" c-lrd r."jiin odgovara- Motorng vl3|p--a-o${jaju transmisiju n"ervnitt i*p"rsi'snrdh nivoa cNs do yri{1.koji ii"6ae odgovariSu€u funkciju: J"iil.je ctatno- prisutan

" ,&y*jjg mozgu_ t<ao ,potericijalni mat-erij al zaFru, Eak i kad Eovek duti-iti spaval on je usktadiiien pameeriiarn i,19

kao takav predstavlja mentalnu psihofiziolo$ku realnost. Kad se aktiviratransformi5e se u zvuEni talas, glasove i Zivu red, u gol-orni vid iaa-Zavanja, odnosno u govor. Govor je, prema tome, poseban vid jeiEkogispoljavanja. Ali on nikad ne odraZava jezik u celini.

/1

Int

I

arK vrzuerni

\ , Senzorski sistem

Efektorni sistemenikulacioniIOnatornlr JerrzorsKl Slst / r \auditivni

I F__r -L+i l -^respiratorrri

l--taktilno -kine stetiiki

\

primanjeSOvOra

I

)-

egratorviSegreda

,,_. \ -/

eferentnisni sistemateientri

fIntegrttor ni Zeg red_g-

aferentn/

' eferentniZlf Receptorni sistili' -"""

I auditivni

t--, govorni fidbek

/

Sl. 5 - Povezanost i zavisnost gdvornqg sistema(Mysak, 1976)

ANATOMSKO-FIZIOLOSKA OSNOVA GOVORA

Periferni govorni organi

eesto se ovi organi nazivaju i artikulatorima, odnosno organimaza proizvotlenje glasova. Njihova,,prvobitna nameRa biia je disto fizio-loSka - sluZili su za odrZanje jedinke. Usne su sluiile za sisanje,vjliee za ?vakanje, jezik za gutanje tednosti i potiskivanje zalogaja-uZdrelo i jednjak; mefo lepce je sluZilo- za usmeravanje

-vazdu5ne sfrujeza vreme sisanja, glasnice su zatvarale prolaz da ne bi upala Evrstahrana u du$nik, a lplu6a zu sluZila satno za sloZen proces gksidacijekrvi prilikom disanja. Ovi organi i dalje obavljaju svoju primarnu fi-ziolo5ku funkciju. Nijedan od njih nije iskljudivo namenjen govonr-

20

vizuelni

govorenje

1

Medutim, dovek koristi iste te organe za govor.Postavlja se pitanje kako je mogu6no da, na primer, jezik' koji

svojim pokretima pwnaie gutanju hrane, dbavlja i ulogu glav:ro-g arti-kulatora. Prouiavanja su pbkazala da, iako se za govor koristi deo di-gestivnog i respiratornog trakta, iako su u pitanju isti mi5i6i usana'

iezika, mekog nepca i Zdrela; organizacija mi5ienog rada nije ista. Na-ime, radi se b sasvim drukEijoj inervaciji mi5i6a kad su u pitanju po-kreti radi Zvakanja i gutanja, a sasvim o druk6ijoj kad treba jezik s os-talim organima dL se postavi u poloZaj za izgovot nekoga gl?.sa. la\va'ljujuci toi finoi diferencijaciji inervacije mi5i6nih pokreta dovek je,ustairiu da-iste drgane korilti u razne svrhe. Tome je joB vi5e doprinelave[[a dinamiEnost mi3i6a u artikulaciono-fonatornom traktu.

Nepokretni organi koji sluZe za govor predstavljaju svod usta inosne hoane. Svod usta sidinjavaju gornja vilica sa zubima i tvrdonepce.-

Pokretni organi su glasnice, faringealni (Zdreoni) zidovi, mekonepce s uvulom, jezik, obrazi, donja vilica i usne.

TIZIOLOSKA OSNOVA FONATORNOG SISTEMA

Larings. - Laringealni sistem od svoje prvobitne za5titne ulogepretvorio se u znadajan sistem koji sluZi govoru. Glavnu ulogu u tornsistemu imaju glasnice, dva bodna mi5i6a sme3tena na unutra3njoj stra-ni laringsa. SloZena inervacija glasnica i ditavog laringealnog sistemadovodi do njihove veiike pokretljivosti. Za vreme mirnog disanja glas-nice su razmaknute. Taj prolaz se zove glotis. Kroz glotis prolazi vaznduina struja koja ide iz plu6a, bronhija i traheje ka faringealno-artiku-lacionom traktu u kojem biva modelirana. Odretlenim suZenjima gloti-sa stvara se Saptav govor i bezvudni glasovi. Potpunim spajanjem glas-nica i njihovom vibracijom stvara se laringealna zvudnost u vidu zvu6-nih talasa, Sto predstavlja osnovu za govor.

krikoaritenoidnizadnji ni6i6i aritenordne

rskavicebodnikr"ikotiroid

spoljnizi-dkrikoidnenskavice

spoljni zi.dtiroidne trskavi

glasnice

Abdukcija glasnica AduKcrla grasnlcd

Sl. 6 - Izgted glotisa za vreme rnirovanja i .pribliZavanjaglasnica

Larings se sastoji od- devet hrskavica: tri neparne i tri parne,od kojih je znaEajan samo jedan par.

Adukcija glasnjca

2L

Neparne

tiroidnakrikoidnaepiglotis

Ove hrskavice meclusobno su povezane vezivnim i misi6nim tki-vom. To omogudava njihovu veliku pokretljivost. U gornjem delu la-ringsa, usatlena u koren jezika, nalazi se hioidna kost. Ona iini sastav-ni deo laringealnog sistema, jer pokreti jezika neposredno utiEu i nakretanje laringsa.

MiSidi koji pokreGu ceo larings (spoljainji) molu da ga podizuili spu5taju, a mi5i6i koji upravljaju glasnicama (unutra5nji) obavlja;usledece funkcije:

stvaraju sfingterrazmiEu glasnicespajaju glasnicezateZu glasniceopu3taju glasnice.

Bez njihovog sloZenog rada ne bi bilo govora uopite.Prema aerodinamiEnoj mioelastidnoj teoriji (Van den tserg, lgig),

glls nastaje na jaj nadin Eto se ispod zatvorenih glasnica stvarfzubgio-talni.pritisak Cim pritisak naraite do te mere-da moze da razdiojiglasnice, vazduh se probija izmedu njih i pretvara u zvudni talas. Ci-varanje glasnica nije istovremeno po celoj duiini, ve6 otvaranje, obiE-no, zapotinje na jednom delu, pa se postepeno iiri. Ako postoji stalanrpali otvor izmetlu glasnica, tada se, pored zvuEnosti, javlja i Sum. Na-Ein vibracije zavisi od mnqo uslova, kao Eto su elastiEnost miii6a" na-petost, postacija laringsa i sI.

sr' ? - **"#*t"ti,"nfl?Xtt?*i'""rffi#tiffi'f (L' F' Bms-

Visina osnovnog laringealnog glasa zavisi od nekoliko faktora-NajvaZniji od njih su: duZina glasnica, zategnutost (tenzija), brzina kre-tanja vazdu3ne struje i razlika u subglotalnom pritisku, kompresija va:z-duha i visina laringsa.

22

Patae

aritenoidna

-tt$\-7i\

t

a

;ro

FIZIOLOSKA OSNOVA ARTIKULACIONIH ORGANA

^____?^I^bk respiratornih. organa jg da generilu vazduh, a fonatornihorgana da na raztiEite nadine-propqn!":" "va"auinu' ;r"il. er-iilir"r#i.jni organi iznad glotisa modifikir j rf a"t'Ji 1"il;;;;:#'#;j ;;;;;;;fiaisrsteme rezonatora, tesnace ili piegradl.. U frfjp"t ""tfii"il" govorne or-gane spadaju: jezik,. meko gepie i donja-vili6;;;k';u pokreti usananesto sporiji. NaroEito je vrh lezika spoioban d; ;; b;; kre6e, zahva-ljuju6i veoma organizovano-; nioiornoj'r.o*rori, tJi" -a'oi"""i

od >motor-ne seme u mozgu za raz[ilite ,artiliuracione-'poiiltJ""'ll.r"ija, l9b2:).

Usne. - U o{po5u na usnu clu.elju:usle ig"jU ulogu sfingtera.Presvudene su sluzoksZo- "sta.-sasiolu

ru -od ve6eg broja glatkih mi-si6a, koji .omogudavaju naj-razn;;ilij" pokrete. Glavni' kruZni misi6se zove orbicularis oris. S obzirom na to.u;;-;";F;;nastavlja ve6ibroj facialnih i vratnih misica, usne-imalu "urir."

poil-r?itiivost. Najdes-6i pokreti usana su.: zatvara"ii, "r""", p"ai..".i" g5""lu

"r"u, spuitanjedonje usne, zaokruZavanje usana istu""rriu, ,;ffi"J;'l;riva usana, po-dizanje uglova usana i njihovo "piiSt""j".

dizad gcrrije usne

dizai iigla u-snica

maLi mi5i6 jabuiice

xri5i6j. z.r i,zakarrjliki nigi6

jabudice (lice)

i'1i6ii za osneh

kruZni mi6i6 usnica

spuitad,io,'t3. u=r",3Pt5tae'.qclova usgL

Sl. 8 - Mi$i€i koji reguliSu Xokrrete usana

[llq,,::t:, ul?, :", ^n$::li lf "l ", "3j

vidlj ivi ji i- time naj pristupadni-:: 3 ftt'l:::]:: ol:.i

"- ;""!" riJiiis# H'# &Jr.["'lju{;"aj;"-;;"r""i"iiql;i,'il:"nff :t',"'"X,?,:i:ffi IJ" j?ti#fiiTt#:5;zvrr&e i bezvd6nd ekpioiii" i'Lo"rii"" stru.ie i sridno pnl-rori ,,<6h6

<iizad gornje ur,sne

-vrrc.e r Dezvuene _ekspl-o2ijs vazduine struj6 i ireno. pokreti ;;;naitise izlazavaju facijahe' i emo"io"alne eksoresiie T)nnir ,,o-o i6emocionalne .ekspresije. Donja usna je

ffiTi:*"xJ,Ht;"1:,1f.1,"",1"1':"**::"j*ll;i.i'&;#""*:ffi ":"*:1*"li:_'_"1'nga;yr";;;;-l;'p1'fr#,"i jffi?;::i,l;:g:t*-*::i:.1:TBiT:-zaiz[ovara"j";id;;-;;;pffi;;;"X'#:*I-ry_y:l:_.':i:1i"s.r.gy."".d!;Hfi "?ri?""#illi""-li'J#j;l"LilH:lfr gtasova zauzimaju

""iiieitu p"r"zii"Jcsit' - Anatomski se deli na oT3l$_i.{a.ringealni deo. Faringeal-- dco je sastao s uslloT aupt;gn.r i_it"i-_riiiaiiii-,'a.olami deo, kojidinjava dve tre6ine jezika, i"'r1oroa"". Na donjoj povr5ini jezika slo-Lt'i deo se-zavi*avi -"rorit, t;;;id"""t opnom, koja se naziva fre-

23

nulum lingve ili p_odjezidna veza. uzduzno, kroz sredinu jezika ide popredna pregrada. ona je vezivno tkivo koje spaja mi5ice leve i deile$ran9 iezika. PopreEna pregrada na svom donjem delu zavrsava se{renulumom. Na gorgj.oj povr3ini je{\a, na prdlazu ka farintealnomdelu, poredane su velike'gustativne 6elije u oirom obliku.

i deo jeiika-

n1c1

granica jezi€nihpapila .

dorzalni <ieoledja jezika

Sl.9 - Gornja povr5ina jezika

Jezik se sastoji od spoljnih i unutrasnjih misi6a. unutrasnji mi-5i6i.su.oni koji p-olaze i zavrsavaju se u saniom jeziku, a spoliasiiii-se-ryglanjajg_ na zidove. podiezidne kosti, tonzile i -tobanjske

r.oiti. bp"-li*":i mi3i6i omogutavaju osnovne- pokrete jezika, a unutrainji-;i-3i6i .omogu6avaju _najraznovrsnije pokiete, koniiguraciju i poloz"ju t

"-rodito slobodnog dela jezika. U unitra3nje mi5i6-e spatiaju:

longitudinalis superior (Cornji)longitudinalis inferior (donji)transverzus (popre6ni)vertikularis (usprarmi)

U spolja3nje mi5i6e jezika spadaju:

genioglosus, stiloglosus, palatoglosus, hioglosus.

donja polTEinajezika * redialu Sfaz<ia

vertilal.r^inGi6i

uzCuzniuutraSnj inigi6i

uzduZniIpovr5hskini5i6i

(lslgitudi-nalni. )

genioglesniriSidi

donja vilica

tlg*r;ii

Sl. 10 - Pravac skupljanja i istezanjaje@iinih m,i3i6a - Presek jezika pokazuje

PoloZaj mi5i6a

(ldo idna )kost

gen-ie,1osnini5i6i

sl. 11

)oitjttr:i:;:l!r"e.,'/A:nsPr

.r' - 'hioi&i niiici

hrotdrE (Ibdj€zi&E)kost

24

I Zahvaljuju6i mogu6no*1ot3 kombinacijg ov-ih sedam parametara

j mogu.e je "rii""iti r?L artikulacione pokr:ete-. Izgovor nekih glasova

! angaZ,rie *anii-lto; --islenih paiametira' dok iJ za druge potreban

i ""8i. prema nlta.oh" vokali se ostvaruiu prvtun. i ui"rff*1lril"ffi::"*

\ J;;;i.tiii-lui6vi pro'im, drugim, trecim' ietvrtim,

\ ffiil ii.iFlii.l'r iurtt"u" sloienu kombinaciju svih parametara'

Artikulaciona podrudja jezika su: vrh jezika (apiks),- prednji je-

zik, srednji i"l"iii-6lie""'i"&"), kot"tr j-e.zlt3 i ivica jezika (korona).

Donja po.,rsii"" "j}i[;--;";;s"i" r" pobjezidnom vezicom (frenulum

lingue).zddnji

oeo

parametara koji su sPeci-

Horizontalni pokreti napred-nazad

Vertikalni Pokreti gore-dole

Horizontalni pokreti napred-nazad s vrhom jezika

Vertikalni pokreti gore-dole s vrhom jezika

Popredni plm"ti konveksno-konkavni u odnosu na tvrdo nepce

Popredni pokreti duZ sredi6njeg Zljeba

PovrSina korena jezika Siroka-skupljena

St. 12 - '*rtilk'ulaciona podela jezika

U koren'u jezika nalazi se jezid-na kost.(hioidry ko:t) koja je svo-

jim prednjim ,ogorrilr;;;;;b .i-*fiiano tkivo jezika,-a o njen zadnji

deo obe5en je rarings.-p;kr;ti l"rit* u pravcu-napred-nazad podizu itp*t":" iitiirgs u za-visnosti od potreba artikulacije'

Donjavilica.-Imaobiikp'.gtkovice,iijiseotvorenikrajevisavi-iaiu naEore i zakadeni su za vilitni zgtbU i temporalne kosti. Mi3i6i

honje ltii." mogu da izvedu sledede pokrete:

PodizanjesPuStanjeisturanje (Protruziia)uvladenje (retrakcija)boEne Pokrete (tateralne)

25

I

1.

2.

D.

4.

5.

6.

7.

-t

****f,'Ililillifj?T##ljT"#li,l",iii.?,":?:'i*tr,*?ffirad@

ivaka6i ni5i6

prednji i zadnjikrak gornjeg deladonje vilice

spoljainji pterigqidni migi6

,H;l:*"jt pterigoidni

ugao donje vilice _-

ionji nil;iii usrreriupJ.je

prednji ni5ii cha jezika

sI' rB - Misici rroji reguli&.r mogu.e pra\rce *retanja donje v'ice

Mnogi pokreti. aolj! vilice zastupljeni .su- prilikom artikulacije.N;enim spuBtanjem i podizanjern- regurise"ru

"iiii"i ,rgao pr'ikom ii{go_vora glasova. spustanJem vilice po'Iedava ; ;;;i;i ]ezonantni prostor,Sto se odraZava na kvaiitet glasova.

s obzirom d* j" jezik usaaen_ u dno usne duplie, to svi pohetidonje vilice utiiu na'ipustan:e iti pJit"""iJiuiit?. **"

:' Artikulaciona podruEja donje vilice. - Donja rilica je jedina odi Ewstih organa zf 89voq,. koja se p9_l,Tgeg zahvaljujuci _viliinom zglobui koji odrZava neutrarran- iiipii"eEan vitidni ugao. i.Ieki glasovi zahtevajui odrerten v'idni ugao da oi ru *ogri formiilti: u;;; dno je fiksirano'! za donju vilicu. o-no ru "" t""e", "ir.priril."--!o.r-o"r"*enja svoju uda-;' ljenost od krova- usta, zavis"" o& pgkie? e;;i" .iiii""-. podrudje donje1 vilice Eine ivica donjih ;;k;ie;,;utra-inja strana don3rn sekutiGa, gama{ (desni) donjih r"i."tit" i"r,io;;":"

Gornja vilica, alveolarni rub i tv:do _nepce. _ Gornja vilica jekostano tkivo naslo_njeqo na kosti robanl;; k"j;;; einr ,repot retan deo.Nastaje od dve-boEl"__o9rlt koj; i;k;; -14;iffi#g-rr-zvo5a sras&rjupo sredini' Zavriava se nizovirira zub-a. I,ljena unutrisnSa strana pre€-vuiena je miii6nirn tkivom u vidu arveoilr"ig;;;;"". ceo taj pro_stor od ivice sekuti6a do alveolarnog ,"b" G;;i"i$-irua"tavlja najak_tivnije podruEje za artikulaciju.

Tvrdo nepce. - oro predstav-rja >krov< usne duprje, a istovreme-no sa svoje gornje povrsin", Eini odnou nosne !;piit "l I{astalo je sras_6ivanjem dveju rorn*r.kostij-u. i sp1gp. y ;;p;dJt*'i<osti. Konveksnogje oblika. presvuEeno je tankim i"isie"ir -JdF;'i muroznom opnom,koja obavija unutrasnju povriinu usta i osiatitt'tono"ril o"g"rr".

26

slepoo6ni rni6i6

Meko nepce. - Meko nepce je mi5i6ast nastavak tvrdog nepca.Ima zadatak da propu5ta vazdu5nu struju iii u usni (oralni)_ili-u nosni(nazalni) prostor.-Njegovi misiei su u stanju da ga:.a) podiZu, bJ spuS-i"j,r i ei iateLu. Ovu lktivnost mekog nepca omoguiavaju mi5i6i:

levator palaiinitensor palatinipalatoglasni ipalatofaringeni

NajaZniji od svih njih je levator palatini \oii. p-ottife mekg nepgei dlx*d se u tzv. liolenu. Njegovo

-odizanie i izboienje dovodi ga dokontakta sa Zdreonim zidom.

-wtetco nepce je za vreme disanJa opu3te-

no, jer propuSta vazduh u nozdrve, i obratno, u plu6ar a za vreme go-vrrra se ne s€rmo podiie, vef i isteZe unazad do Zdrelnog zida. Spajanie* obavija ba5 ni mestu gde je meko nepce najviSe i2boEeno. Kontaliti^"a" irekog nepca i Zdrtla ire *o"a uvek da bude potpun. Cak i kodoralnih glasoia riogu6 je maliL protok vazdusne stl]rlg u nozdrve, stoe ose6J kao izvesi-an jtep"n nizalizovanosti pojedinih glasova. y"F9Depce ima oblik zavese, fi;i Uoeni zidovi grade dva lufa, izmeetu kojihsu srne5tene tonzile (krajriici). iVlelio nepce je presvuEeno sluzokoZom(mukoza), ispod koje'se, pored mi3i6a koji ga vezuju za okolno tkivo,ialaze: vezi-vno tkivo, krvni suciovi i nervna vlakna. Mgko nepce se

zavrSava resicom (uvulom), koja nema aktivnu ulogu prilikom stvara-oj" pt"gt"de. Resica se koristi u nekim jezicima samo za artikulacijuresiEnog r.

,/lobanja

miSiii levatori

i!iii tenzorpalatini

Sl. 14 - Horizon-talno rastezanje ,1ffi* mi$ida levator'a (Riper'

Farings (Zdrelo). - Lidi na tubu dije se dimenzije meniaju pokr-e-tima okoln-ih

'organa i pokretima sopstvenih miSi6a. Farings se- _moZezuZavati u pravdu gore-dole (napred-nazad) pokretima jezikl At<o je

. prednji deolezika iituren, onda su koren i jezika. i firingsa siri, jer.su- iovuElni nalgre, na primer, kod izgovora glasa i' Alo je kore,n jezika'rab.E"tt visJunazad, qa primer, kao kod iZgovora glasa 1,, onda je fa-rings suZen i potisnut nadote. S donje strane faringsa slidne promene

27

I'

nastaiu usled laringealnih kretanjl. zghiry, i ram farings svojim prste-nagtim mi5i6ima moze da se siri ili skuplja. Ti pokreti"su spori i nisuod neke praktidne koristi za artikuraci:ri. "N:egofi ;;j;;i"iii-m*iai srr:

Konstruktor superior,, medius,, inferior

REZONATOR,I U VOKALNOM TRAKTUvokalni trakt se proteze od raringsa do usana. Na njegovom putupostoji ngko-li]<g prosir_enja, tj. rezonalora. Rezonatori--neprestano me-njaju.svoj oblik i velicinu ia"vreme golorl..oni su:eaa" s drugim po-vezani u jedinstven rezonantni sisteri. osobina ";d;d;; je da, zavis_

Ito.gd svoje velidine i oblikq, pojacava;u li prigua;j;;;;""e i Sumovekoji 5e u njima nala-ze, o-{nosno"koji kroz -"iih'fi;'";u."R"rorratori go-vornih organa_ 11 gj .na6in.modetri;u,,r.azdu*rur-ii""j" to:" f.ro" n]nprolazi. -zahvaljuju6i torn njihovorn oblikovanju ,t#*:" se izgovornigiasovi koji sluze kao elemenat ljudskog govora. Rezonantni sistem sa_

:T#i,"11,=1S'"'j1S",'J,"?ili,",:;,ff 'i,1.:'ji,*il#A'},* l,**l*n'Xi,*,:m

a- Iaringofarinksb-orofanksc-nazofarinksd-zadnji bukalni

rezonator

e-prednji bukdtnire zonator.

f - la.riodental-ni.t'e zonator

g-nosni rezonatorSl. l5 _ Vokall,ni traikt

F'pifarings _(laringo-flarfqs)- isprrnj^ava prostor od glasnica do epi-B.lqtiry,- u. donj em delu zdrela. brof aringi j-e prostor irmeau' steais"i*dela zdrela i otvora u usnoj supljini. Nizof?r:ingr rl

"ar"ri iza i iznad

28

mekog nepca. Zadnji bukalni prostor je delimidno omeden korenom je-zika i mekim nepcem. Prednji bukalni prostor je izmedu sekutida, al-veolarnog ruba i prednjeg dela jezika. Usni rezonator se nalazi izmeduprednje povr3ine zuba i unutra3nje strane usana. (Dolazi do izraiajasamo prilikom formiranja nekih glasova). Nosni rezonator predstavljajuhoane i nozdrve.

Osobina govornih rezonatora je da su veoma promenljivi. Naj-manja izmena u inervaciji mi5i6a utide na promenu nekog od rezonan-tshih prostora, 5to ima za posledicu manje ili ve6e kvalitativne prome-ne izgovorenih glasova.

Vokalni trakt kod mu5karaca od glasnica do usana dug je u pro-se&u oko 1? cm, a u poprednom preseku irna 5 cmz. rOva osobina ljud-skog vokalnog trakta omogu6ava da se u njemu formiraju glasovi urazliditom frekvencijskom rasponu od 100 - 10.000 Hz (treptaja u se-kundi).

Znali, akustiEke osobine ijudskog govora preclodreclene su veli- /6inom rljegovog govornog trakta. Izgovorni glasovi (bilo kog jezika) mo- tgu se proizvesti samo u onom opsegu koliki je rezonantni prostor ijud- /skog govornog aparata.

l.--J

ri

l:

29