DEO VII

KOREKCIJA GOVOPII{IH PORNMEEAJA

CILJEVI GOVOR,NE KOR,EKCIJEGovorng korekcija u Skoli ili zabavi3tu mora biti u skladu s op-

Stirii ciljevima obrazoyanja i vaspitanja. Sa stanovi5ta Skole, ona trebada odgovori obrazovnim zadacima nastave, normalizovanju govora ude-nika, razvoju verbalnih i pismenih sposobnosti pojedinih uienika, Fo-boij5anju uspeha, normalizovanju njihovog ponaSanja, voelenju raEuna omentalnom zdravlju udenika, r'azvijanju ose6anja solidarnosti, upozna-'uranju, pona5anj:a uEenika. Sa stanovi5ta pojedinca, govorna korekcijareiava emocionalne probieme udenika, olakSava njihovu socijalizaciju,razvija funkcije koje 6ine osnovu ne samo za govor, ditanje i pisanjenego i za udenje uopSte, pomaZe medicini u njenim,grarnidnim podruE-jima, roditelje rasterecuje posebne brige i odgovornosti, doprinosi pozi-tivnijem stavu uEenika prema Skoli i drugovima, omogu6ava izbor tak-vog poziva; za koji je potreban dobar govor, oslobada dete ose6anja in-feriornosti.

Zadatak govome korekcijeRad na govornoj korekciji odvija se u nekoliko faza. Eije uspe5no

ostvarivanje treba da obezbedi Skola.1. Prva faza rada sastoji se u Sto ranijem: otkrivanju dece koja

imaju govorne poremeiaje. Otkrivanje se zasniva na jasnoj simptomat-skoj slici, ali su dozvoljene i opravdane sumnje. Rano otkrivanje pore-me6aja omogu6ava uspeiniji ishod horekcije, jer spreEava dugotrajnoukorenjivanje izgovornih nepravilnosti, suzbijaju se posledice (osedanjeinferiornosti), jer mlada deca Eesto nisu svesna svog govornog poreme-6aja, omogu6ava se preventivan postupak, usled dega postoji manja po-treba za direktnim korekcionim veZbama. Po starom pravilu: >Bolje je

175

spreEitinegolediti(,blagovremenimrazvojem-psihomotornefunkcije;;;;il";";ni porernecaji-mogu se na vreme spreciti'2. Drugu fazu rada Eini pravilno dijagnosticira,lje',.lo Eega se do-

tazi testiranj"- poj"a]"ift-io"'ot"ih funkiita konsultacijarna s ostalim,Gij"U.ii*L,

" i"j;if.p;"Tatranjem u reainim govornim situacijama.

svaki govorni po.u*ue"i^moZe. se pravilno oceniti. Najvaznije je otkritiu 6emu su stvarne';;;t"J;.-Alio iri deteta u odeljenju ne iz-govarajuir* i,-i"a"t- moZe i-aii "*urta"i6ke smetnje (11 plimel' visoko tvrdonepce), drugo

"r"r"".ri'j'"i.r.ffii[;.ryr diskriminaiiiu, a tre6em je neko od

roditetja druge ,r"rodibrti u kojoj se glas r. izgovara d-rukEije nego unas (sliino tr"rr".rrtiil-;1u.| ill oy." siznanja iu veoma vaZna' jer sena osnovu njih planiraju govorne vezDe'

S.Tre6afazaradasastojiseubriZlj-ivomplaniranjuveZbi'ras.poredu govornih

""ZU'i,-g."p"ig tlt indiviiualnof rada, ili i jednog i

drugog, u ostvarivanju' k"ontikti ru ro,lit"lii*a, lribavljanju potrebnihsredstava za rad,

"iitai"""i"- t o""t "iottih rieZbi f u bliZem odredivanju

poj;ai"ih etapa korekcionog postupka'4. Cetvrta faza rada predstavlja izvotlenje korekcionog postupka'

Neke vezbe *og" UiJi-t"ii"i"i deo grupnog -rad3' druge se izvode samoindividuatno, a za ilill!;o|;a se frouiine"da deca dospevaju i do dru-Ah ;;d"lil", dija im je intervencija potrebna'

Neophodno je stvoriti atmosferu za govorne .veZbe' kako medunastavnicima tako i;;; decom. Govorna- korekcija_ postaje zadatakSkole iti zabavista ;;; ukoliko je svi prihvate kao

-obavezan vid radas decom.

Pravila za gororne veZbeGovorneveZbemorajubitiprilagotleneuzrastuuEenika.Smla-

dom decom mogu;; i;iliti " "ia" igara, -sa starijom

one dobijaju ka-""r.T""

-i"""ingal vezue se moraju- prilag-oditi vrsti i stepenu govornog

ooreme6aja. potreiil-in :" i"""aiii intividualno i grupno. Skola 6e;;;;iti ?;; ;;i;;;';"--grrii"T raa, ah mora postojiti i individualnipristup.

Govorne veZbe treba izvoditi bar dva- puia nedeljno'- t1ai'aniggrupnih govornih i"zui

"" treua aa prede iedair Eas, a individualnih 20

do 25 minuta.DecatrebadasumotivisanazagovorneveZbe...Malojdecitreba

da predstavr:aiu zaiavu, -a

oarastima ze"lju za pravilnijim govorom. Tre-b; i; razvijiti Pouzdanie u usPeh'

SvakomdetetupotrebnajesveskazagovorneveZbe.MaliSanitnace se u njoj lepiti rffi" lii na"i.tati ono Sto lreba da zapamte. UEenici-* ;;;""st ot" i"urt" 6e posluziti za odredene vezbe.

Zagrupniradtrebaizvr5itipribliZnuklasifikacijudeceprematipuo3te6eniligli"o.,a ili drugom govornom poreme6aju'

Treba otkloniti "*rJXi

pt"t or, kaZnjavanje 31i ismejayanle zbog go-vornos ooremeeaja, f;-t ibog tt"nrpelih pokuiaja pravilniieg izgovorana poEefku ili tokom veZbanja'

1?6

uvesti sistem bodovanja za ostvareni uspeh i samoocenjivanje, ko-je se prvo ubeleZava u svesku, zatim, na pano u udionici.Nikad ne treba direktno ukazivati na udinjene govorne pogreike,

naroiito ne imitirati nadin p.9gr9Snog izgovaranj-a, veE sopstveniir pri-merom i podsticanjem navoditi clete na pravilnijl izgovor.

Za vreme vezbi preporudljivo je snimati dediji govor na magne-tofonu, ikao rutinsku praksu, da bi-dete Ees6e imilo-priliku da lebeeuj9. Daji m-g mgeufnosti da samo otkriva svoje greSke, da duje tem-po i nadin.Eitanja ili pridanja i da uporeduje svoj govor s govoromdruge dece i s govorom uEitelja.- -

Dgci koja slabo duju i vide omoguciti sedenje u prvoj klupi, kakobi biia blize izvoru zvuka i tabli. Nastojati da nagluvi-dobiju alarat zasluh, a kratkovidi naodare.

ilzrazito levoluku 9ecu ne ,treba preorijentisati na upotrebu des-ne ruke- Deci_ koja se sluZe podjednako obema rukama treba postepenorazvijati naviku da vi5e upotrebljavaju desnu ruku.

Od dece s lak5om cerebralnom paralizom ili drugim fizidkim in-validitetom ne traZiti lepo pisanje; omogu6iti im veZbe motornostr, aliih ne forsirati. Deci_ s nedovoljnom ili povrsnom jezidkom razvijeno5tup:qZiti obilje stimulativnog govornog materijala, u vidu filmova, do-iivijaja, pria, ilustrativnih tekstova i dramatizovanih situacija. Ne tre-!a biti {k$ u pohvalama, njih treba taktiEno koristiti kao podsticaj. IrIedavati slabe ocene deci koja zbog teZeg govornog poremedaja pokizujuneuspeh u govoru, ditanju ili pisanju.

Prona6i moguCnost za proveru znanja nasamo, u direktnom kon-taktu s detetom. U dece Eije su objektivne smetnje neprem

zuelnih predstava, prosil'uje saznanje i vodi ka novim artikulacionirnuspesima. Istadi kontrast s govorom koji nije bio pravilan._

-

uEenie pomodu "regiiacrie (integracije).

-

svaka nova funkcijalakse-se uti_i bolje utvrtluje ako j9 udenji povezano (sluh-vid-izgovoi-ni pokreti), kao Sto je ceo proces korekcije povezan. korekcija i"atrogglasa, na primer, povezana je sa strukturom-redi, ditanjem i pisinleml

Uienje kroz neposredno pamGenje. -

Svakom veZbom se teLi zaneposrednim efektom, uspelom imitacijom dobrog izgovora, dobrim go-vornim ritmom. Sposob_nost neposrednog zapam6ivanja pokreta prlli-kom govora, izgovora

.glasa ili nekog elementa jeziki ukizuje ,ra'mo-gucnost uspe5nog uvezbavanja i trajnog usvajanja onoga Eto se udi.Automatizovanje.-.- Predstavlja proces usvajanja novog izgovora

u ciiju trajnog- zapamdivanja. on je najvazniji jef obezbettujE kJnadanrrspch.lorekas o\al prDces \ra1e dugo i predstiv)ja niz etapa, )iao raz-raclen sistem veZbanja, dok se ne postigne iur uspeh...-..

g"tg"alizacija. -

Jedanput dobro nauden izgovor glasa, grama-tidki oblik, sintegma,. tempo gbvora itd., pokaz"iu ilnaeniiiu siie -lri-mene na one elem93tg-govora koji nisu airektn6 vezbani, "ri su *ilguuvrstiti u ista pravila ili nadin_izgovora.. To je ur"r"""Jr.d;i o*o9.16"?"govornu korekciju i pokrede dalji govorni razvoj.

. ..Razuslo-vli?va1j_t, =

{svfjSnje.novog govornog pona3anja pretpo-stavlja razuslovljav-3nje- (gasenjl) ve6 autJmitizovafih- iunrrcija. H#;_mi, odnosno kinetidke, kinestetidke, auditivne i vi"uei"e lreastave loci_rane su u moZdanoj kori i uzajamno su i-sprepletene. uiln:u i uti"a":enovih puteva mogu6e je samo iskorenjivan;

Otkrivanje poigreSaka u ,tudem izgovonr. -

Potretbno je kod decerazvijati interesovanje da slu5aju druge. Dati im uzorke dobrog izgo-vora jedne reEi, zatim, vrlo pogreinog, kao i uzorke kra6ih i duZih re-Eenica s kontrastima pravilnog i nepravilnog izgovora. Pogre5ni izgo-vori treba da budu vrlo upadljivi. Ovo se iskljudivo odnosi na nepravi-lan izgovor glasova i agramatizma. Nikakvi primeri mucavog govora nesmeju se upotrebiti, mucanje se ne sme dernonstrirati pred decom. IJecatreba prvo da slu5aju posmatrajuti, zatim se iskljuduje vid i traZi kon-centracija sluha. Deca treba da otkrivaju greSku u izgovaranju glasa, azatim ukupan broj ponovljenih greSaka. VeZba se moZe izvesti ir vidutakmiEenja.

Otkrivanje pogreiaka u sopstvenom izgovoru. -

Uporeduju6i do-bar izgovor sa svojim, dete otkriva soqrstvene 'nedostatke, Sto

-je prvikorak'ka korekciji. -Ako dete uvitla da mu .je drukdiji izgovor glasa, neznadi da 6e odmah moci da se ispravi, ali ie, pod sugestijom uditelja,poku3avati da svoj izgovor izmeni. Prilikom raznih poku5aja korekcijeive vi5e 6e da osluikuje sebe i da proizvedene glasove uporeduje s pred-stavom o pravilno izgovorenom glasu.

Sistematske veZbe za auditivnu diskriminaciju glasova. -

U po-detku za diskriminaciju se uzimaju samo po dva glasa. Logoped nastojida pove6a akustitke razlike meclu njima pomerajufi, izgovor za jedanglal malo vi5e unapred., a za drugi vi$e unaz?d, iii jedan izgovara mek-Ee, a drugi o5trije, sve jo5 u granicama pravilnog izgovora.

Ako deca ne razlikuju 6 i E, veZbe se izvode siede6im redom:a) Logoped skrede deci paZnju da de uvek izgovarati isti glas,

-aona da pazljivo slusaju i gledaju. Zatim, izgovara 3 do 4 puta glas 6.

b) Skrete deci paZnju da 6e izgovarati drugi glas, glas 6, i u ma-lim razrnacima, 3 do 4 puta, izgovara glas [.

Zatim, raspituje se da li su deca primetila kakvu razliku.c) Ponovo skreie paznlu da ce naizmeniino izgovarati oba glasa:

6-\ i-8,6-6. Potom, pita decu da li prime6uju, na osnovu pokretausana, i da h duju razliku.

d) Trazi od dece da prestanu s posmatranl-em i d3. se skoncentri-5u samo na izgovor. Deca

-og,, da zafimure, pokriju odi rukama i ok-renu leila. Logoped i dalje naizmenidno izgovara 6-8,

-potenciraju_Ci raz-liku. Ako de6a- izjave da primeduju razliku, logoped poEinje da obaglasa izgovara prirodnije, sve dok ne dode do sasvim prirodnog izgovora.

e) Ako logoped veZba s predskolskom decom od 6 godina ili saSkohk6m decom] treba da veZba auditivnu predstavu glasova za slovnesimbole. On napile na tabli slovo 6, izgovara ga, dok deca posmatrajui slu3aju. TraZf da deca isto slovo nadu u slovaricl i da ga nalepe-nasredinu prazne strane sveske, na levoj strani (ili da ga krupno napiSu).

Zatim, napi5e slovo d na izvesnom odstojanju od 6,.pa ponovo na-izmeniEno izgovara oba glasa, pokazujuci na slovo koje izgovara.

179

Deca lepe ili ispisuju E na desnoj strani sveske'g Logoped izvodi jedno dete na tablu, izgovara jedan iii drugi

glas, a ono pogada i pokazuje odgovaraju6e slovo.g) Logoped traZi da sva deca pokaZu u svojim sveskama koje je

slovo bn izgovorio. S decom koja se kolebaju mora i6i na individualneveZbe i, verovatno, ponovo na povedanje razlike.

h) Kad deca utvrde razliku izolovanih glasova, prelazi 1a ljihovopovezivanje sa samoglasnicima, prvo u inicijalnom, zatim u finalnom inajzad, u intervokalnom PoloZaju.

Logoped izgovara dva ista sloga. Dete treba da pogodi da li suisti ili razfieltl. Logoped izgovara dva razlidita sloga. Dete pogacta.

Glasovi se, pod uticajem susednih glasova, pomalo menjaju. Detetreba postepeno da navikne na te promene.

Intervokalni poloZaj je neSto sloZeniji i treba "ga duZe veZbai.i.Logoped se ne mora drZati redosleda, slogowe moZe da izgovara

po slobodnom izboru. Diktiranjem proverava koliko su deca sigurna upogledu njihove diskriminacij e.

i) Tek kad se uveri da su deca ovladala razlikovanjem glas-ova6 i d, moZe podeti s namerno pogreSnim pokazivanjem slova, a od dececia traZi budno pra6enje, kako bi otkrili zabunu.j) VeZbe s osmiSljenim redima dolaze na kraju. Prvo se odabirajui proveravaju redi koje su Eesto u upotrebi, zatim one rede. RedosledveZbania je opet: glasovi u inicijalnorn, finalnom i intervokalnom po-loZaju."VeZbe -s grupom suglasnika se, kao najteZe, ostavljaju za kraj.

opseg auditivne painje i memorije. -

ovo se vezba na viSe naEina:a) diktatom slogova (istih i razliditih)'b) diktatom redi (poznata i nepoznata imena),c) diktatom redenica (kra6e i duZe),d) veZbama rimovanih stihova, ie) veZbama proznih tekstova.U svim ovim veZbama treba postepeno prelaziti na teZe zadatke.

Zadatke postavlja nastavnik. Od dece se traZi da neposredno ponavljajuili da odreileni niz ponove posle nekoliko minuta, sati ili dana.Postupak za korekciju izgovoraPostoji vi5e nadina za korigovanje izgovora glasova. Klasidna Sko-

la je negovala >artikulacioni< metod. Detetu je pokazivan poloZaj go-vornih organa i specijalnim ka5idicama (sondama) pomagano je da sejezik postavi u odgovaraju6i poloZaj. Novija Skola je i5la na korekcijuiskljudivo putem sluha. Pravilnim akustidkim stimuliranjem trebalo jeda dete samo otkrije nadin za izgovot glasova.

Naia praksa je pokazala da se kombinovanjem ova dva metodskapostupka postiZe najbrZi i najbolji rezultat. S obzirom da se u zabaviS-180

tima i redovnim osnovnim Skolama nalaze preteZno deca s lakSim izgo-vornim smetnjama, teZi5te rada treba da bude na akustidkom metodu.U izuzetnim sluEajevima, kombinacija s modifikovanim artikulacionimpristupom bi6e od velike koristi. Korekcioni postupak sastoji se iz neko-liko etapa:

a) Rad na auditivnom razvoju i prestrukturiranju,b) Rad na auditivno-artikulacionom izazivanju glasa, ic) Rad na usvajanju i upotrebi novoga glasa.

.

a) Ra{- na auditivnom razvoju. -

postupak se prilagottrava vrstiostedenja. Ako je u.pitanju omisij-a glasa (mlacla deca'u viiieimi), po-!r9b-1o je usporavati izgovor deteta i rasdlanjivanjem redi na srogove,istadi glas koji nedostaje, kako bi dete uoEilo njegovu akustiiku stlruk-turu i ljegov poloZaj u reEi, kao i nadin povezivanja s ostalim glasovi-*1. S decom se igraju i igre, koje omogudavaju da se glas >materijali-zujeu, na_p1im.er, reelaju se kocke, a svaka od njih je oznaEena jednimglasom. Pokazivanjem jedne po jedne kockice,- uz izgovaranje- glasa,stvori6e se u dedjoj svesti i vizuelna i akustidka struktura rLei.*raadete u-oEi koji glas ne izgovara, lakse 6e ga izgovoriti. ReE auto, na pri-mer, deca desto skraduju u >>ato

On im prdthodno objasni da 6e kroz sastavljeng- zube polako usisavativazduh.'vazduBna struja 6e ulaziti izmerlu sekutica. vazduh kgli qe- qf.i;r"""

"""X je hladniji od temperature u ustima. On 6e, u1aze6i, ohladitisreainu goinje povi5ine jezika. Onome ko usisava vazduh osta6e natttk" ,t"rag,i trtidne vazdu5ne struje. Taj osecaj traje dovoljno dttgoha svat o ttio/u at oseti kojim je putem vazduh usisavan. Potrebno

-je't"a ru udisaj zavrsi, zastati za trenutak, a onda veqPa polako i paZlji-vo, istim putem, po hladnom tragg., vratiti vazdusnu struju- napolje.Vlrauft 6e'se viaEati sredinom Seiinog ileba i, izlazet1 probii-16e sek"oz testtace sekuti6a. Pri tome se duie Sum koji je slidan tiho ali pra-vilno izgovorenom glasu s. Kad logoped zavr5i objalnjenje, onda de-monstrira tri do det"iri puta usisavairje i vra6anj-e vazdu5ne struje, za-iin"-t""Zi od dece da t6 isto ponove' Jak pritisak vazdulne struje pri-likom usisavanja moZe dovesti do njenog probijanja |{ Pogre5nom.mes-iu. 1'ek kad ioloped ustanovi da su deca usmerila izdah sredinom jeziE-nog Zdrefu i kioZ sredinu sekuti6a onda moZe fia1iti da pojaEaju vaz-duEnu struju. potom traZi da samo zamisle udah, a da glasno

_izv-eduizdah, odnosno da voljno usmere vazduinu,struju kako- treba. Kad seto dobro uveZba, povezivati glas sa samoglasnicima i kra6im reiima,dok se potpuno nL usvoji pravilan g]as. Katkad uprrtstva mogu bitikra6a, zivisiro od toga kome se daju. MoZe se samo redi: >Stegnite_zube.DrZite jezik mirno wa zuba. Usisavajte vazduh kroz zube i vra(ajte gaistim pirtem napolje. Ponovite to viie puta da biste uveZbali

U interesu pravilnijeg metodskog postupka glasove treba grupi-sati na slede6i naiin:srzrc !, i, d, dz, r 6, d, l, lj k,g

Svakom detetu starijem od tri godine potrebno je izazvati ili ko-rigovati glasove k i ,g, ukoliko ih nema ili ukoliko su nepravilni. Sa-vladivanjem tih gtasova jada se artikulaciona osnova kor-ena jezika istvaraju se bolje mogu6nosti za ispravljanje ostalih glasova. S ob-zirom na komplikovaniji postupak oko njihova izazivanja, objasnidemoih kasnije.

Grupa s, z, c. - .qya tri glrasa se izgovaraju tako Sto se jezikpostavi-iza donjih sekuti6a i vazduh se usmerava sredinom jezidnog

Zleba. Ako i_g ie_zik suvi5e zbijen uz zube, ne moZe da propusta vazduslnu struju, ili glas ispada o5tar kao c. ?a izazivanje gtaia c najlak3eje po6i od glasa t i malo ga produZiti. eu6e se u podeiku t-s. Kad seizgovor ubrza, t i s 6e se sliti u c.

, Grupa S, i, E, dZ, r. -

Zajzgovor ovih glasova najbolje je pokazatidgci {a jezik podignu prema zazubnom rprostoru, iza deini goinjitr seku-ti('a._za izgovor glasova '5 i z dodir s ovi,m prostorom nije potpun da biva7{uh mogao da prostruji. Za t, i dZ jezik mora da je ha'njbga dobroprislonjen da bi se vazduFni tork za trenutak pofi>uno pokrenuo, Zatim, dabi se postepeno oslobadao i propu'S,tao. za glis iiezik' je u istom poloZa-ju; brzim titrajirrna das pravi-pretrrreku, das,pro,puita vazdu5nu struju dase tare izmedu njegove prednje povrsine i zizubnog prostora. zi ao-bar-izgovor ovih glasova, takocle, vaZno je da se jeziE dovoljno ra3irii osloni na desni kutnjak, kako ne bi do5lo do bodnog prodiranja vaz-duha._

Rede se dogada da deca ne izgovaraju pravilno nijedan od ovihglasova. ukoliko dete v_e6 imq. gfas f, gkazivanjem na niegov polozajlako se mogu tzazvati glasovi 5, Z i i, dZ. Ukoliko, pak, aeti ima dolbar izgovor glasa 3 ili e, potrebno je iskoristiti aitikulacionu osnovuovih glasova i pravilan tok vazdu3ne struje za izgovaranje glasa r.

Ima dece kojoj odizanje i Sirenje prednjeg dela jezika ide teZe,zato_je s njima potrebno raditi predveZbe. one su neka vrsta gimnasti-ke,-kojom

-se postiZe ve6a elastiinost i spretnost jezika: imitiraju serazliditi pokreti i poloZaj jezika bez izgovaranja, ili se pokuiava dase izgovori sliian glas, na primer, brzo isturati i uvladiti jezik, siritii skupljati njegov prednji deo, presaviti njegov prednji deo i-pridrlava-ti ga ivicama gornjih sekutida, presavijen njegov vrh elastiino izbacitinapolje, poigravati se brzih pokreta jezifuom, imitirati trenje vazdu.(nestruje u podesnim slogovima, kao Bto su: tri, drZ, dri

-

pri tome prviglas produZiti i spojiti ga s tre6im, a jezik uvu6i dublje kad se zipo-dinje t ili d i sve vreme ga drZati u tom poloZaju.

Glasovi 5, Z i i, dr. -

Ovi glasovi mogu se izgovorati i bez odi-zanja vrha jezika, ako se jezik dobro povuEe unazad i njegov srediinideo izbaci prema zazubnom prostoru, za glasove S i Z, ili osloni na nje-ga, za glasove d i dZ. Tako, vrh jezika ostaje dole, a usne se neSto

183

vi5e zaoble i isture. Ovakav izgovor navedenih glasova, s vrhom je-zika nadole, umek5aniji ie od izgovora za koji se vrh i prednji deojezika podiZe nagore. U Beogradu je prva varijanta Ee56a, ali i drugapodinje sve viSe da se javlja.

Grupa glasova 6, d. -

Potrebno je najrpre fgrmirati jasnu aku-sti6ku prddstivu ovih glasova i razliku izmetlu njih i glasova d i dZ.Za njiliov izgovor postoji jedna jedina varijanta, i to s vrhom jezikaiza donjih set

poznate i korisne redi, u kojima se nalazi odreden glas. Lake su jedno-sloZne i dvosloZne redi. Dete 6e pokazati vi5e interesovanja za reEidije znaEenje zna i koje moZe odmah da upotrebi u govoru. Pred5kol-skoj deci se reEi mogu prikazati u slikama, u posebnoj veZbanci zagovor.

U poEetku se veZbaju samo dve do tri reEi, nekad i samo jedna.Ako je dete dobro usvoji, lakSe prelazi dalje.

Posle se reEi stavljaju u male retenice. Na primer: MiSa Seta.Bata piSe. Idemo u Sumu. Pada kiSa. Solja mleka. Seka je u 5koli.Iza usvojenih glasova u redenieama treba uEiti kratke, rimovane pes-mice koje 6e dete lako da zapamti i sa zadovoljstvom da ponavlja.

Naredni korak je navikavanje dece da glas pravilno upotrebe upriti kojy 6e logoped pripremiti naroEito za iirrr. ^pritica treua oa iekratka i da se redi s glasom 5 desto ponavljaju.-

Ako su deca uspesno prosla kroz ove faze, treba nastojati da pra-vilan glas 5to Ee56e koriste u razredu, igri, boravku i kod ku6e. Deci sele smeju zaustavljati na svakoj re6i na kojoi pogre5e, jer bi to mogloda izazove strah od govora.

-Treba ih blago poasetiti, to znadi da uditdlj,vaspitaE- ili roditelj -tr-eba da pravilno iigovara red, ne zahtevajuii oddeteta da se vrada i da se popravlja. Doprinos uveZbavanju je -takmi-

denje-medu decom: crvenim-kiuZicem obe-lezava se svaki a"ouio izgovo-ren glas, a plavim pogre5ni i slidno.

sistematske veZbe su i za stariji uzrast sli6ne, samo bez korisdenjasiika, a umesto pesmice vezbaju se korisne, svakodnevne fraze (sinta!-me). q ob3irgm d1 su deca ve6 sposobna za ozbiljniji rad, pre prehs[ana red uditetj radi slogovne vezbe, prvo za povLzivanje novola glasasa-.samoglaslicima, zatim, i sa suglasnicima. Odmah,- zatim, veZbatiredi koje podinju, zavr5avaju se ili imaju r u sredini.-

Posle ovoga dolazi gradenje redenica, paZljivo Eitanje, udenje sti-hova napamet, upotreba traza, prepriiavanje i slobodan rizgoyor.

Roditelji u saradnji s logopedom mogu pozitivnim stimulisarrjernsvoje dece mnogo da doprinesu spontanoj pravilnoj upotrebi glasa. po-trebno je, razume se, da i sami dobro govore. U protivnom, brigu ogovoru svog deteta bolje je da prepuste uditelju i logopedu.

186