DEO IIAKUSTICKA OSOBINE GOVOBA

OSNOVNI LARINGEAITNI GLAS (Fo -

nulti formant)Osnovni zadatak glasnica je da proizvedu zvuEni talas koji moZe

da Euje sagovornik. eovek je u stanju da pode5ava sopstveng jadinuglasa prema potrebi, zavisno od okolne buke, znadenja koji daje go-t'oru, a i da bi samoga sebe kontrolisao i ispravljao. Glasnice,proizvodeIiste tonovg Cija visina i intenzitet zavise. od oblika laringsa, duZineglasnica, njihove napetosti i brzine treperenja. Sve ove osobine glasajako su promenljive i razlikuju se od individue do individue, kao Stose neprestano menjaju i kod svakog pojedinca tokom govorenja. Osnov-ni glas (F0) kod rnudkaraca je najnili, kod Zena vi5i, a kod dece je naj-vi5i. Mu5ki Sleggv.i'"-q!!ff1q=kr*fu,.^se*CId.80.-.do*-18&.$s..{trepta,i*-.r*...se--Ytsl. Ivl_ursKl glas-oJ"lr*gplgna'= KDeeu,.^se*CIC. fl0.'rlo*-lE0-.J*s..{f,re$tale"'{*i"s-kundi),?Ei;Etffibovi od 180 do 230 Hz, a dedji od 230 do e00 Hz. Nekipffii:*T5t$$ugdg*fiolii ;i*e--i . -Inaiviciualni'lltiniiiiii id:Fniiiiii to:*gis-tr-r glasa u proseku varira za jednu oktavu. DuZe glasnice proizvodedublje glasove, a kra6e viSe, sliEno voilinskim iicama. Do promene gla-sa u pubertetu dolazi zbog naglog Sirenja laringsa i produZavanja glas-nioa. Visina glasa moZe se menjati, u granicama individualnih mogu6-nsti. Individualna variranja visine glasa zavise od akcenta redi, melo-dije redenice i znaEenja koje se pridaje iskazu. Osim toga, osnovni la-ringealni glas ima i svoj intenzitet, koji, takotle, varira. Sveko mole dagOvori tiho, normalno ili da vide.

9_Wi xt"" " {p lepotu tiudsFom . i qraz' r, i eL. se. -.r-Ji egoyft+ _r}-o.di :s-rpb*4nr".'a-''se;;;;;i*= .&:'-ar-_.sa",,24.fiExirilittd'di' ima mnogo r"68"Tji."Gffiffi ii"s FilTsnovni instru-nen! za govor. Da njega nema ne bi bilo ni glisnoj govora. Laringeal-ua aktivnost generi3e osnovni glas, ali ga ne molemo odvojiti od i-zgo-

31

::tiril

''lrii:

vornih glasova, jer zvudni talasi osnovnog glasa moraju da prottu hcartikulacione organe koji ga dalje moderlju. tato, na -osronti taribge.t=ne- aktivnosti kojom se stvara osnovni glis i, zatim, aktivnstima -rFkulacioaih org_ana,- kojima se modelira- osnormi taias, nastaj,r glaovtGlasovi su nadgradnja stvarar:a raziiditim pokretima lovornii ofoa"e iodnosima rezonantnih prostora. od toga aa u ee glaiice attivni estvovati u stvar_anju glasa zavisi zvudnost i bezvuEnost glasova zvuluiglasov.i svoju, akustidku energiju dobijaju aktirmo3du glasnica, dok ebezvudni_ grade nl slobodnom toku vazdusne struje t

SvakiglasjeakustidkisloZerq.Umestogaserastvaranabojekaosvettost,-oni" *"o2" r"stvoriti na tonove ili Sumove od kojih je.sastav-r:"". eri"riiri

0).9cott{)ta

,r4

Lq

dv6g3g-qs6(l,

trq')6'=h$aetse'EdbABobocii o(!k(ll

J1EEEaIA

E.EF.Y .-i,!( oq)fit

b0?46JE^3{h0o

,j(c)o.o

I

F-E{

a

j ii i r'$ g fi .$ . $ E ,l ;t f e' '$ F34

4. Fosforescentna traka $irine 10 cm i duiine B0 cm nalazi se nadisku koji se stalno vrti i na koju se postepeno upisuju informacije odniskih do visokih frekvencija. Zavrsen ?apiJ zove si spektrogram.

TRAJANJE GLASOVA

. Svaka- go.vgfne_pqjeva-_r.gls

_svoje trajap.jp, Govor ss realizuje krozsukcesivno vremenski redosled,

. kroz redosled akustidkih pojava, kao

Sto su: delpvi (el-ementi) ygla.sova, glaswi u celini, njihovi pri:tdzi ka na-1e41om-glasu, slogovi, redi, sintagme, redenice'i ve6e g6vo"tte celine.?WgJ-e, koje je varijabilno kao i sve druge po-Jave u govoru.

Uvo ,ne unoZe da3to govore mazno, iazvutenije. GiasoviF*g$t+qFr'duire, zlpg izuaetnog ictican.is0jE'-0 ceg..

-welna*$elaau--0r B. DordeviEa G"&nja srailiAi" liajiniasova nije utvrdena. ona zavisi od afektivnog nadina izgovora. Ispltivanja su pokazala da na trajanje glasa utidu vrsta akc6nta i pofoZajglasa u redi, kao i sama priroda glasa. NaidUZe__prirgdnovgE4L- po!o'n.. dolqze*stquj4i_..gl3sovi (fri!;r-!i_v,i1l zatiil,tEt-lre{rdni.-gJ.rasi*j' na k1iJu, glasovi'i i6tdvremenorii "piaEfihom- irilrujno56u. unutar jedne glasovne grupe postoji, takode. r-aztika meiludrujnoS6u. Unutar jedne glasovne grupe postoji, takode, ra

u pogledu trajanja. Tako, iako minimalno, bezrpd plulrt\ Spektrografska tnerenjh afiftata, lau pogledu trajanja. Tako, iako minimalno, bezvudni glasovipd efgg1n Spektrografska tnerenjh afiftata; na diimff-86:da .glaS c

-

traje 10,84 sec., glas 6 -

15,b6 sec.. qlas t -

-- traje 1 glas 6

-

15,56 sec., glas t -

--- 'o--- !v tuv Ill,Ol sec., glas E -

15,45 sec. i glas dZ -

L2,74 sekundi.Glasoyi po'd dejstvwr dugnh akcenata uvek su duZi nego pod dej-

ril*-om kratkih. ProduZavaju se ne samo vokali, ve6 i konsonanti koli suPGed njih. U glasovima lioji se sastoje iz dva dela

-

okluzije i ekiplo-4ie X1 okluzije i afritkacije

-

mogu se nezavisno produZavati samo ok-lnija,_ ili samo eksplozija, odnosno afrikcija, isto 1ako, ti delovi mogu-

i da skra6uju, ali sve to zavisi od na6ina izgovora. Osvrdudi se iratrelmje glasova, B. DorG[evid kaZe: >Granica minimuma je pnbliZnoreieanru4 dd( se granice md

i!II

?: :: tgi 9l.se l;uds_!$ govor ]ccece--uJsekserlcr1sk@pg4rqgig--&0-U;999-F".

.

Istina FJ-editrglffirvi zahva raj u razlidita tretG;GEa-l?i-ryEja-- niZa ili viBa, dd< se neki,glasovi proteZu i u niskom-i u frso-|9m frerkvencijskom podrudju. u wakom sludaSu, opseg 8.000 ili 10.000Hz smatra._-se opt-imalnlm o_pqegom, u kojem sb ispbtiivaju frekvencij-ske akustiEke osobine ijudskih izgovornih glasova. To ne- znadi da po-jedini elementi nekih glasova ne preiaze granicu iznad 10.000 I{2, ali^ taprelazenja nisu bitna, jer se osnovne karakteristike (osobine) glasovave6 nalaze u naznalenom opsegu B0

-

10.000 I{2.Jt*eteznqGre-i iznad ove visine, sluF

se, obiEno, ispituje sa,mo u naznadenom opsegu, odnosno u podruEju ko.je je potrebno za percepciju govora. Tono:llj

tuekrcneiiske osobineTZgovorenifi*glhsovi" iavise od veliEine rezo-3+-::++:ii4#l-rul"!".ff!$;lffim*truru:sro. Pored glavnog rezonatora, u kojem se-stGitosnovno akustidko obeTeZje i frekvencjjske osobine jednog glasa, glas

sludskiule 1I

J e -

J e_ potrebng ?a percepci ju govora. To1glyljznadlQ$QQ j.z*_kgig*!o-_vek-iqie,-zmi*ini" str "? *rjegou_s-rgr*gguft#Ii ,"e" toHke-iG;ffylrylq-zr+aeJ{*r" s{+4e"{r]egau_Ir-rgljSi_ .F-luh.--nli. ne" tolike-i-za*eo$or.

vazno je_ konstatovati da se frekvencifslif-opseg govora i frekveicijsE--ODsep sluha nodudarairr i da ie ta niihmra rrzlirmio rrazq trrln znaxai--opseg sluhg podudarajrl i da je ta njihova uiajamna veza vrlo znaEa]naza akustidki kvalitet glasova i auditivnu preditavu o akustidkim osobi-nama ,govor?. Tguiedno-ukatrie*a-"tesnu v.ezu izmqGlu s-luhg.1*gprlzsrrs,n.lihovur uz,Fjalg_nost,i zavrsnost. Poznalo je da

'S*e.*gg.voX' hez,sturra_AemoZe razirti, a o5te6en sliih'rislovljava-oEieden di6i::.' *

iiliiliirlil

nosi i neke frekvencijske karakteristike ostalih rezonatoia, "hroi fo;eprolazi zvuni alas ili vazdu6na struja. ,s obzirom na to da zvuEni ti-las, odnosno vazdu5na struja prolaze kroz sistem rezonatora, svi onidaju pg neko obeleZje izgovorenom glasu. Tako se, na primer, u istomglasu objedinjuju tonovi niskih frelivencija, oblikovani ir velikom rezo-natoru, i tonovi srednjeg frekvencijskog podruEja, ako su oblikovani une5to manjem rezonatoru. U akustiEkom pogledu izgovoreni glas je

-LUl\TIp15itu0da,10

mp

6C0 7200 1800 2q00 3000

it5ua

0

Sl. 18.r -

Obl,ik vokalrog trakta za (i) i (a) ifrekvencijslre osobine

l--

36

njihove

kompozicija tonova 'i Sumova razliiitog frekvencijskog sastava. Ari,posto tonovi i sumovi u j;&oi ;t"il.*lY- istog intenzitEta, gras 6e is-poljavati karakteristie"" "oroui"u ?riiri i"riar.ir,

"iriilir""#ioji su najin_tenzivniji, tj., koji dominirajut2

8

40

t28l+

0

t2840

87? 16

F1=750q0f F^:1200

;ilM^+r,| r'r'.o24

',?t;(/'

ii-t*;#A3'iilIijffi ,f,.INTENZITET GLASA

n2qIar,i,ngsa {o usnog otvora ii, a, u (Lieberrnan, lg??)

Intenzitet je fizidka osobina glasa.faktora. MoZe se ir""iiiirrit"i"""'trirf'limerenje akustidkog intenziteta.- - -----:"

Iltenzitet glasa zavisi od vi5edecibelima (dB), jedinicom za

. SUPRASEGMENTNI FAKTORI

zitet wak6g3*ffi .{i:?nr#3ri"f ":::k:, j::iil1gJgdBstogaiiEnog bf*"i -biu ":" rl.rY+r"l!' :rv--Ju-'ql'' Droga I

nosfnii in,ri,,;],.^r__:ga, z.avisi od snage koijomg1,"lll__9'im- jgsa,nggtoTi-i"ali,iiir"ii.J?"f,i!HHHt?*t#i"Hmi;;il,il;:"Tffiffi :*1t:uTreti'?av*'ffi sc;,;d.S'rffi ?#.-

,*::ln, ltit i "y: i"-t"-"it"i"il-ffi ffi ;!f;l"l#ruI"qffi #*:*:.;"t"*"-""6isi-"_,i$fr f d;ii:i,r;i:fu|[Hl

inten-dovek

tHffi f,ffi T"i'#fi "irm:!il*"3iJijl:,&lu$!ffi_ca3)37

I

4) Melodija reenice iz.dti,e ili priguiuje pojedfure redi unutar re-Eenice, kao i pojedine delove redi, Sto se odraZava na ukupan intenzitetsvakog glasa.

FONETSKI FAKTORINezavisno od suprasegmentnih fdktora, 'koji utiEu na variranje in-

tenziteta jednoga glasa, izgovaranih pod razliEitrm uslovima, svaki glasima svoj sopstveni intenzitet. Ukupan intenzitet jednoga glasa, iz bilokoga glasovnqg sistema, qra i na3eg, zavisi od njegove celokupne akus-ti6ke strukture i natina izgovora. Glasovi koji sg sastoje od formantnestrukture, tj. distih tonova, intenzivniii su-ocl Sumnih giasova.

netatlvna fonetska jadina nekih glasova kod obiEnog govornikaje slede6a:o-680a-680o-510u-460e-350i-260r-?10t-100

s-80m- 52E-42n-36j-23z-16s-16t-15

g-15k-13v-12b- 7d- 7p- 6f

-

5th- 1Relativan intenzitet englesilrih glasova izraLen u rnikrovatima (H. Flet-sher)

Razlika izmedu najjadeg i najslabijeg glasa iznosi oko 28 dB. ZanaBe glasove, na Zalost, jo5 nisu uradena takva ,merenja.

To znadi da nezavisno od suprasegmentnih faktora (alicenat, me-lodija) i fonolo5kih struktura (vrsta i poloZaj glasa u- re6ima) postoji in-tenzitet glasa, kao njegova inherentna osobina, bez kojeg se on uop5tene bi mogao da ispolji, s obzirom na to da ve6 sam govor predstavljanekakav nivo akustidke- energije. Fletsher objalnjava da naj_vegi-i4len-

" { olaze*1iolr;-o-kal-i, sonanii. ffi;nqggtaje. beffiEii{i'inlgig itrU-.-intenzitet-,itlqqig*bf-:intenzitet*-kao*Bpeu*otati-.Iatim, dE"J-ae i.'sst&xi*&ikafiviieFplo,z-irrLmeilu kojirna l, d, p i-f imaju najmanju.snagu-..(Fletsher str.BO). D[agla6eni slog je, po,njemu, tri do tetiri pu'ta ja6i od nenaglalenog.

,Postoji i vsa izmeilu visine osnovnog laringealnog glasa (Fo) iukupnog intenziteta glasova. Zapai,eno je da su vi$i glasovi istovremenoi jaEi, odnosno prodorniji.

Pored ukupnog intenziteta jednoga glasa i njegovog relativnogintenziteta, u odnosu na ostale glasove, postoji razlika u intenzitetu tz-medu svakog akustiEkog segmenta unutar glasa tokom njegovog traja-nja. Drugim reiima, za sve vreme izgovora jednoga glasa, odnosno zavreme njegovog trajanja, intenzitet glasa stalno se menja. Ove promenepokazuju koliko je artikulacioni proees dinamidan. Tranzitorne promenbmi3idne napetosti, uslovljene elektromiografskim naponom mi5i6a go-vornih organa, dejstvuju tokom celog govora, pa i u fazi maksimalnoispoljenih osobina' jednog glasa, '3to samo dokazuje da u gworu nemanitega statiEnog.

38

--ti a,t frli i

I{R A D^ Vo SOSl. 20

-

Razlika u intenzitetu h i fr tokom njihovog trajanjaLjudsko uvo percipira glas u celini. Jedino dobro trenirano lice

moze da _p-ercipira _zubfo4emske intenzitetne informacije. spektnografsfi ... bilaprinarna audibilna glasovna komponenta.daponiknu u sve oblasti vezane za nastanak govora( (19??).

Glasovi se mogu klasifikovati na vi5e nalina. UobiEajeno je da seposrnatra mesto izgovora nekoga g1asa, na6in oblikovanja vaz.du$ne stru-ig prisusfuo ili odsustvo zvuEnosti. Fored toga, g,lasovi se mogu klasifi-bvati na osnovu vidljivosti rada govornih organ4 kao i na osnbvu udeS-Ca pojedinih govorniih orana za iqgovor odredenog glasa. Postoje i dru-Ee klasifikacije na osnovu kojih se gtasovi svmtavaju na glaso're sastav-

39

ljene od Eistih tonova i,li Cistih Sumova, na glasove u koji,ma se kombi-nuje tist ton i )dist 5um, kao i na glasove s poluzvudnim i Sumnimspektrom.

PONASANJE VAZDUSNE STRUJEvazdusna struja, koja od fonatornih organa teEe izmedu artikula-

cionih organa, radom artikulacionih organa moZe biti za trenutak zaus-tavljena, a potom naglo ili postepeno propu5tena. Na ovakav nadin stva-qajg se prqgradni, plozivni ili afrikcioni glasovi. Zbog zaustavljanja vaz-du5nog toka D. Kosti6 ovakve glasove naziva diskontinuiranim.

Svi ostali glasovi imaju kontinuirani tok vazdu5ne struje, s timSto je tok vazdu5ne struje moduliran na razliEite naiine: kod vokala jetok potpuno slobodan, kod frika,tiva suZen kroz tesnace, kod lateralaskre-nut u stranu, a kod nazala usmeren kroz nozdrve. Pqre5an smervazdu5ne struje dovodi do raznih distorzija ili dak i do nemogu6nostiizgovora pojedinih glasova.

ULOGA PREGRADEPregrada stvorena artikulacionim organima ima zadatak da pot-puno zaustavi vazdusnu struju (okluzija), da doprinese modelovanjure-

zonatora ili da skrene vazdusni tok (laterali i nazali). Nepotpuni pre-grada dovodi do o5te6enja gtrasova..

Za.lye qale gJasove postoje po dve pregrade. Jedna koju stvara-ju usne ili meki delovi jezika s krovom usta i druga koju stv:ara mekonepce ili s faringsom (nazofaringealna),,kad treba da usmeri vazdu$nus-trgiu u uqta, ili sa zadnjim delom jeziil

Napomena: Glascyi V i J takodjc su sonanli, ali ng idu ni merlju likvicjc nimedju nazale Oni su odvojcni i od mekonepdanih i grlenilr : zato su oniizdvojeni u zaseban pravougaonik i dodati sonarnim vokalima

Tabela 1 _ TABLICA .SUGLASNIKA (A, BEI,IC)

dvo-'usnenibilabij

zubno-usnenilentolab

pod-zubnisubdent

post(lentalmzazubni alveolarni tvrdo-

nepianimeko-nepianivelarni

grleni

laringmeki tvrdi oronal5rJ,ya,cdIr

mukli P ttebet

to uc =tscurl oK

rukek

kapazvucnl bbaba

ddeda

ddud w##" ono.qe cQO

'iJ

.s iimukli c

k,,;f,u dakru{a

A't z\1lcnl djipa-

u'dija.i rrnn^ djdiavog.

prega

tna ta)oi:uL./^tr

mukli ffos

s srv5 Siblie

s suvs sum

nhleb

-h-

zvr.lcll1 vnov

z zid/, 21v

z zubI Luli

jeLo /t/ yu iak'Jr.){.tt

n-

toqt

z"\,'llc ll r mati njn iiva

nnit

ltila

zvucnl Ijpol je

! u al.ira,LuI)

1

I ala

l}