poreĐenje neverbalnih formi izraŽavanja u italijanskom i Španskom jeziku u poslovne svrheđenje...

7/26/2019 POREENJE NEVERBALNIH FORMI IZRAAVANJA U ITALIJANSKOM I PANSKOM JEZIKU U POSLOVNE SVRHEenje Never

1/11

Zbornik radova sa tree meunarodne konferencije

Jezik struke: prolost, sadanjost, budunost, Beograd 26/27/09/2014

str.51-59

!"#$%&'$( )aja*niver+itet )egatrend, -aku.tet +a meunarodnu ekonomiju, Beograd, rbija

%!'$( 'ojis.ava*niver+itet )egatrend, -aku.tet +a meunarodnu ekonomiju, Beograd, rbija

#&3&!%& !&'B!$5 -#)$ $Z#'!% * $$%!) $8!) %&Z$* * '!& '#5&

Saetak: Ovaj rad se bavi kontrastivnom analizom neverbalnih elemenata u nastaviitalijanskog i panskog jezika u poslovne svrhe na Fakultetu za meunarodnu ekonomiju

Megatrend Univerziteta, kao i pitanjem njihove svrsishodnosti za razvoj interkulturne

kompetencije kod studenata na nivou A1!1" #roz poreenje njihove upotrebe u ova dva

romanska jezika i utvrivanje sli$nosti i razlika, zasnovano na postulatima %o&steda

'%o&stede, 1((1) *++1 i %ola i %olove '%all - %all, 1((+, isti$e se neophodnost uvoenja

neverbalnih &ormi izra.avanja u nastavu /* i va.nost istih za postizanje uspene poslovne

komunikacije kroz adekvatno ponaanje u$esnika u komunikativnom $inu"

lju!ne re!i: neverbalne &orme izra.avanja 0 kontrastivna analiza 0 italijanski u poslovne

svrhe 0 panski u poslovne svrhe 0 interkulturna kompetencija

*vod

Savremene metode usvajanja stranih jezika istiu kao osnovne ciljeve nastave ovladavanjerazliitim kompetencijama i pospeivanje komunikacije sa izvornim govornicima u realnimsituacijama, koja pored lingvistikih komponenti ukljuuje i ekstralingvistike aspekte ciljnekulture. Akcenat se stavlja na dinamiki koncept kulture koji odraava elementesvakodnevnog ivota i sisteme vrednosti govornika ciljnog jezika, iji su sastavni deo ielementi neveralne komunikacije. Stoga smatramo da je potreno da uenici !" usvoje,prepoznaju i koriste razliite kinezike i paralingvistike kodove ciljne kulture kojima se vodeizvorni govornici, kao i njihov odnos prema prostoru i vremenu, kako i stekli to oljuinterkulturnu kompetenciju i ostvarili smislenu komunikaciju i zadovoljavaju#u interakciju.$enomen gloalizacije je temu interkulturalizma stavio na centralno mesto u procesuusvajanja stranog jezika, pa tako i onog u poslovne svrhe. %oderni tokovi poslovanjapodrazumevaju saradnju sa drugim zemljama i me&usono razumevanje. 'ripremaju#i se zarad u nekoj kompaniji, svaki pojedinac, pa tako i studenti $akulteta za me&unarodnuekonomiju %egatrend univerziteta(spremaju se za stalni kontakt sa strancima, te im se, osimrazvijanja etiri osnovne jezike vetine, mora priliiti i kultura stranog jezika koji usvajaju,kroz situacije iz realnog poslovnog i svakodnevnog ivota, a iji su deo i neveralni elementi.)jihovo zapostavljanje u nastavi !" dovodi do toga da se ljudska komunikacija svodi nasamo veralnu komponentu dok je realna diskurzivna stvarnost predstavljena strukturom

(

)a $akultetu za me&unarodnu ekonomiju %egatrend univerziteta studenti su pored engleskog kaoprvog stranog jezika u oavezi da odaeru i drugi strani jezik i to izme&u slede#ih sedam navedenih*italijanskog, panskog, nemakog, +rancuskog, ruskog, kineskog i japanskog, koje ue etiri semestra.


2/11

veralnog, paralingvistikog i kinezikog kontinuuma te je kao takvu trea i prouavati.rea naglasiti da se isti nikako ne mogu ora&ivati izolovano od onih veralnih -a i ornuto,pa ih uvek moramo situirati u odre&eni kontekst i okruenje, jer oni u ve#ini sluajeva prate iupotpunjuju ili nesvesno opovrgavaju veralne elemente.

!everba.ne forme i+raavanja i nastava 2

/skazivanje kulturnih vrednosti me&u kojima su i one vezane za ponaanje u poslovnimkrugovima, u tolikoj meri je povezano sa neveralnom komunikacijom, da su prepreke uusvajanju elemenata ciljne kulture mnogo vie neveralne nego veralne -0ro1n "222* "3","34. 5og toga se ne moe zanemari njihova vanost u nastavi !". 'od komunikativnomkompetencijom podrazumeva se i poznavanje neveralnih elemenata ciljne kulture, kao isposonost kodiranja i dekodiranja nedvosmislenih neveralnih poruka. 6ramatikakompetencija, na primer, pored poznavanje gramatikih pravila podrazumeva i niz

parajezikih elemenata kao to su intonacija, visina i jaina tona, tiina, itd. Sociolingvistikakompetencija ukljuuje i odogovaraju#e kori#enje neveralnih kinezikih, proksemikih ihronemikih znakova kao to su gestovi, izrazi lica, potovanje linog prostora i vremena.Strategijska kompetencija uvodi neveralne strategije u odre&enim situacijama kada, naprimer, do&e do prekida u komunikaciji ili slui da pospei e+ikasnost komunikacije -mimika,imitacija, emlemi, itd.. 7azliiti neveralni elementi imaju odre&ene +unkcije* neki od njihimaju drutvenu svrhu -pozdrav, otpozdrav, estitke, itd8 drugi neveralni elementi slue zausmeravanje diskursa -ora#anje, zapoinjanje ili zavretak interakcije, itd, tre#i pak imajukomunikativnu svrhu - identi+ikacija, opis, lociranje, itd..Sestero %ansera -9estero %ancera "22:* 4;4 de+inie neveralne komponente kao skupznakova koji ulaze u sastav paralingvistikog, kinezikog, proksemikog i hronemikogsistema neveralne komunikacije. inezika"i parajezik=su, tvrdi autorka, sistemi neveralne

komunikacije koji direktno i aktivno uestvuju u govornom inu " 'roksemika:i hronemika4su sekundarni neveralni sistemi koji su kulturoloki oojeni -9estero %ancera, (;;;* (3(?.)a asovima panskog i italijanskog jezika u poslovne svrhe interkulturna komponenta je odneprocenjivog znaaja. ako uopte pregovarati, ako ne poznajemo kulturu naegsagovornika, kako raditi sa pripadnicima druge kulture, ako znamo kako se ponaaju, delaju ikomuniciraju Stoga su interkulturni elementi, iji su neizostavni deo i neveralni elementi,nezaoilazni deo usvajanja stranog jezika u poslovne svrhe, te ih je neophodno uvrstiti ukurikulum. %e&utim, tu se sre#emo sa prvom od mnotva prepreka za njihovo usvajanje, a toje injenica da se kako italijanski, tako i panski kao drugi strani jezik na $akultetu zame&unarodnu ekonomiju %egatrend univerziteta poinju usvajati od poetnog, A( nivoa.Stoga je veoma teko prona#i odgovaraju#i udenik koji #e integrisati osnovne gramatike,leksike i pragmatike konstrukcije sa vokaularom i strukturama vezanim za jezik u

poslovne svrhe. toliko je jo tee proeti ih elementima kulture ciljnog jezika, a naroitoonim neveralnim. /pak, smatramo da ih je neophodno uvoditi i ora&ivati od samog poetka

" Bva disciplina prouava gestove, pokrete i poloaje tela koji samostalno ispunjavaju odre&enukomunikativnu +unkciju ili se koriste da preciziraju veralnu poruku.= Sistem neveralnih znakova koji prate veralno izraavanje i modi+ikuju ili preciziraju odre&enu

poruku, odnosno nain na koji se neto izraava. o su vokalni neveralni znakovi koji su kulturolokiodre&eni i imaju komunikativnu vrednost, te su deo su komunikativne interakcije. parajezike +ormespadaju uzvici, naglaavanje odre&enih rei, intonacija, jaina, rzina i ritam glasa, kvazileksikielementi, pauze, tiina, zamuckivanje, smeh, pla, uzdisanje, itd.:'roksemika je posve#ena prouavanju organizacije i upotree prostora u govornom inu u razliitimkulturama i nainu na koji se vri teritorijalno razgranienje i uspostavljanje razdaljine u odnosu na

sagovornika.4Cisciplina koja prouava nain na koji odre&ena kultura posmatra, organizuje i koristi vreme i vanostkoju mu pridaje.


3/11

usvajanja datih jezika i to upotreom dodatnih, autentinih materijala, simulacijominterkulturnih susreta, kao i komentarima zasnovanim na iskustvima samog predavaa ilistudenata u komunikaciji sa govornicima ciljne kulture, koji i pratili jedinice iz udenika.ao pro+esori stranog jezika, a naroito onog u poslovne svrhe, uzeli smo u ozir prethodnonavedene injenice, kako ismo utvrdili koji su to neveralni elementi na koje trea skrenutipanju studenata prilikom usvajanja italijanskog i panskog jezika, a kasnije ih metodomkontrastivne analize zasnovane na teorijskim postavkama Do+steda -Do+stede, (;;(, "22( iDola i Dolove -Dall E Dall, (;;23poredili, smatraju#i da su oni veoma znaajni za poslovnukomunikaciju, jer nerazumevanje ili pogreno tumaenje istih moe iti kljuno za njen ishod.)a taj nain i ilo mogu#e da studenti modi+ikuju sopstveno delanje i u odre&enoj meripredvide ponaanje uesnika u interakciji i planiraju najadekvatnije strategije kako i postigliodgovaraju#i rezultat, koji i zadovoljio oe ili vie strana u procesu pregovaranja.

na.i+a neverba.ni: formi i+raavanja u ita.ijanskom i ;


4/11

mukostIenskost, izegavanje neizvesnosti, pragmatizam i tenja ka zadovoljenju sopstvenihpotrea.

6ra+ikon (. /talija u pore&enju sa Kpanijom i Argentinom L kulturne razlike kroz Do+stedeovih estdimenzija. - izvor* http*IIgeertho+stede.com

6ra+ikon ". /talija u pore&enju sa Kpanijom i %eksikom L kulturne razlike kroz Do+stedeovih estdimenzija. - izvor* http*IIgeertho+stede.com

'rema Do+stedovim istraivanjima, dostupnim na 1e stranici njegovog istraivakog centra,-Do+stedov centar* http*IIgeertho+stede.com, italijanska kultura potuje hijerarhiju, to jenaroito vidljivo u organizacionoj kulturi preduze#a* postoji strogo potovanje ne samo


5/11

pretpostavljenih, nego i starijih kolega. /talijani se uvek oslovljavaju titulama dottore,pro&essoreili ako im je titula nepoznata koristesignore,signora i signorina. )a jugu /talijeova dimenzija je jo izraenija. ako&e je vrlo esta upotrea prezimena pri oslovljavanju./talijanska kultura je individualistika, naroito u velikim gradovima severne /talije. )a juguse prime#uje manje individualistiko ponaanje, pa porodica i prijatelji imaju ve#u iznaajniju ulogu.%ukost italijanske kulture ukazuje na okrenutost prema uspehu. Bd ranog detinjstva se uida je takmiarski duh veoma znaajan, vano je iti poednik i uspeh se potvr&uje statusnimsimolima -automoili, ku#e, putovanja i sl. -Do+stede "224/talija je zemlja u kojoj se izegava neizvesnost. o se postie mnotvom pravila,irokratskih procedura i vrlo detaljnim planiranjem. sled velikog roja +ormalnosti iindividualizma u kulturi imaju potreu za oputanjem, te zog toga imaju este pauze za ka+ui dugaku pauzu za ruak. 'otovanje tradicije prati i njeno prilago&avanje datim uslovima,situaciji i vremenu. -iid.Do+stede smatra da su /talijani pragmatini, odmereni i uzdrani, pre svega zog drutvenihnormi koje ih ograniavaju, ali sa druge strane i strastveni, ekspresivni i emotivni, te tu svojuemotivnost ne mogu da zadre za see, ve# je ispoljavaju upotreom gestova i govora tela.

)a osnovu Do+stedeovih gra+ikona, moe se zakljuiti da Kpanija i Argentina imaju slianodnos prema autoritetu, dok je on u %eksiku mnogo vie izraen, te se kako u svakodnevnojkomunikaciji, a naroito u onoj poslovnoj veoma potuje hijerarhijski odnos. ovom sluaju,hispanoamerike telenovele predstavljaju veoma korisne autentine materijale jer jeprotagonista skoro uvek na elu odre&ene kompanije, te su tako neiscrpan izvor primeraposlovne komunikacije, kao i veralnog i neveralnog ponaanja uesnika u interakciji kojestudenti mogu posmatrati, opaati, komentarisati i porediti sa sopstvenom i drugim kulturama.Cok se u Kpaniji poslovni partneri oslovljavaju sa seor2seora2seorita, u %eksiku iArgentini se koriste titule poput licenciado2abogado. Argenticima je jako stalo donaglaavanja drutvenog statusa i razmetanja materijalnim dorima8 normativna su kultura, teje veza izmedju poslodavca i podre&enih isto pro+esionalna i postoji striktna podela izmedjuprivatne i poslovne s+ereF, gde svi ele da se istaknu i pokazuju veliku kompetitivnost, to im

je zajednika osoina sa /talijanima -verovatno zog velikog roja stanovnika italijanskogporekla.ako&e se moe zapaziti da prisustvo ena u poslovnoj komunikaciji u %eksiku jo uvek nijedovoljno zastupljeno i moe se re#i i nedovoljno cenjeno jer se, udu#i da je to i dalje vrlomaistiko i tradicionalno drutvo -kao i ona u 9entralnoj Americi i severu i centralnom deluHune Amerike, sumnja u njihovu strunost i kompetenciju;. Argentini i Kpaniji to nijesluaj jer ene aktivno uzimaju ue#a u poslovnoj komunikaciji i nalaze se na rukovode#immestima.'rethodno navedeno se moe videti i na Do+stedovoj skali vezanoj za mukostIenskost, gdeje prva osoina veoma izraena u navedenim zemljama !atinske Amerike, a skoro za polania u Kpaniji udu#i da e+ovi rado konsultuju svoje podre&ene i oino nema persiranja. odnosu na individualizam, odnosno me&uzavisnost pripadnika odre&enog drutva,

hispanske zemlje tee grupnom radu, lojalnosti, moralu i oslanjaju se na podrku kolega iporodice, jer su to kolektivistika drutva. /zegavanje neizvesnosti je vrlo izraeno, a to setie pragmatizma, on je na vrlo niskom nivou u %eksiku i Argentini. Kto su rezultati ovekategorije nii, to su drutva normativnija, potuju tradiciju, zaziru od drutvenih promena i+okusiraju se na trenutne rezultate, a ne na dugorono planiranje. enja ka zadovoljenjusopstvenih potrea je jako izraena u %eksiku u odnosu na Argentinu i Kpaniju u kojoj senajmanje javlja. %eksikanci su prema Do+stedovoj skali optimistini, vrlo oputeni, i spremnida uivaju u ivotu, te pridaju veliku vanost sloodnom vremenu.

Fnpr. http*II111.mercado.com.arInotasImanagementIF2(3?F2Icmoeselje+eidealMNurelacin

mantieneconsusempleados-(2. novemar "2(:.;npr. http*IIdinero.univision.comIeconomiaMnegociosInoticiaseconomicasIarticleI"2(42=((IenmeOicoaunpersisteladiscriminacionlaoralenlasmujeres-"2.mart "2(4
http://www.mercado.com.ar/notas/management/8016780/cmo-es-el-jefe-ideal-y-qu-relacin-mantiene-con-sus-empleadoshttp://www.mercado.com.ar/notas/management/8016780/cmo-es-el-jefe-ideal-y-qu-relacin-mantiene-con-sus-empleadoshttp://dinero.univision.com/economia-y-negocios/noticias-economicas/article/2015-03-11/en-mexico-aun-persiste-la-discriminacion-laboral-en-las-mujereshttp://dinero.univision.com/economia-y-negocios/noticias-economicas/article/2015-03-11/en-mexico-aun-persiste-la-discriminacion-laboral-en-las-mujereshttp://www.mercado.com.ar/notas/management/8016780/cmo-es-el-jefe-ideal-y-qu-relacin-mantiene-con-sus-empleadoshttp://www.mercado.com.ar/notas/management/8016780/cmo-es-el-jefe-ideal-y-qu-relacin-mantiene-con-sus-empleadoshttp://dinero.univision.com/economia-y-negocios/noticias-economicas/article/2015-03-11/en-mexico-aun-persiste-la-discriminacion-laboral-en-las-mujereshttp://dinero.univision.com/economia-y-negocios/noticias-economicas/article/2015-03-11/en-mexico-aun-persiste-la-discriminacion-laboral-en-las-mujeres


6/11

)eposredan uticaj na razvoj interkulturne komunikativne kompetencije prema Dolovima-Dall E Dall imaju* kontekstualnost -visoka ili niska(2, proksemika, hronemika i kinezika.'ored pomenutih dimenzija, Dolovi su uveli jo neke pojmove na koje je vano oratitipanju, kao na primer, kako se u nekoj kulturi planira, koliko unapred se zakazuje nekisastanak, ta se smatra pristojnim kada je tanost u pitanju i kolika je rzina protokain+ormacijaL da li je protok vezan za hijerahiju -in+ormacije idu odozgo na dole i ornuto ilipostoji velika mrea kojom in+ormacije teku u svim pravcima. Cimenzije, slinoDo+stedovom modelu, daju okvir u kome se mogu prepoznati i ojanjavati pojedine razlikeme&u kulturama -%arkovi# "224* "?.ada govorimo o prostoru smatra se da, u toku razgovora sa poslovnim partnerima, distancame&u govornicima trea da ude jedna duina ruke -0aloni (;;;* 4F. )a severu /talije se tadistanca potuje, dok je na jugu ona manja, ak se sagovornik vrlo esto dodiruje. Pe# naprvim asovima studentima se na to skre#e panja.'rema vremenskim odrednicama /talijani, kao i svi mediteranski narodi uglavnom imajuneoavezan pristup -'ratesi "2(2. Ako se kasni sa razlogom, u poslovnom svetu #e se to lakoprihvatiti i opravdati. 7adni dan u /taliji podeljen je na dva dela, sa dugakom i znaajnompauzom za ruak. Preme nije uni+ormno u celoj /taliji* ranije se rua na severu, a kasnije na

jugu.ae se da /talijani govore rukama. 6estikuliranje je simoliko, tj ima precizno znaenje iupotreu. )eki od njih su slini ili isti kao i u drugim zemljama, ali ih ima i vrlo speci+inih,te sa upotreom gestova trea iti vrlo uzdran i pre svega tolerantan u razumevanju -9aon"2(2.'ri ora&ivanju neveralnih elemenata hispanskih kultura, studentima se skre#e panju da onepripadaju kontaktnim i polihronim kulturama visokog konteksta. 'ripadnici ovih kulturapridaju veliku vanost okruenju, govore glasno i rzo, koriste ekspresivno gestualnoponaanje, lizak i est +iziki kontakt kao i oputenost u odnosu na vreme. Bno to se unekoj netaktilnoj kulturi smatra ugroavanjem linog prostora i kritike distance, uinterkulturnoj komunikaciji sa hispanskim govornicima to nije sluaj. 'revelika udaljenost iliizdravanje pri pozdravljanju koji podrazumevanu poljuac ili zagrljaj moe se protumaiti

kao suzdranost ili neprijateljski stav. spostavljaju prisan odnos sa svojim sagovornicima,izegavaju kon+likte, ljuazni su, gostoljuivi i +leksiilni i zasnivaju svoje poslovne odnosena poverenju i prijateljstvu sa pripadnicima drugih kultura. 'rilikom predstavljanja ipozdravljanja ljue se dva puta u oraz ili pruaju ruku, gledaju direktno u oi, a ton im je utoku razgovora povien i esto prekidaju svoje sagovornike. iina, koja je u drugimkulturama znak potovanja, moe iti protumaena kao nagli prekid komunikacije i moedovesti do negativnog ishoda u pregovorima. 'ristup vremenu je polihronian, odnosnotanost i prethodno uspostavljena agenda nisu od presudnog znaaja. %nogi kulturni okovisa pripadnicima hispanskih kultura upravo su vezani za koncept vremena -postoji nedostatakpreciznosti u konstrukcijama kojima se iskazuje vreme, npr. te llamo luego, itd., pa studentitrea da uzmu u ozir da dan u hispanskim zemljama poinje i zavrava se kasnije, da jepodne veoma nejasan pojam i da jutro traje sve dok se ne zavri ruak -pozdrav buenos d3as

koristi se prilikom u&enja i u toku dana do ruka, buenas tardespoinje da se koristi tekkada je osoa koja ga koristi ruala, a buenas nocheskada je veerala, kao i pre odlaska naspavanje8 tako&e postoji i nedostatak preciznosti u izrazima koji odre&uju vreme. Premeoroka -a poseno ruka, kada se pravi velika pauza direktno utie na sve ostale aktivnosti,poslovne sastanke, radno vreme, itd. /sto tako, opratanje traje jako dugo, ilo da je lino,preko tele+ona ili elektronskih poruka, jer se svaki drugi nain smatra nepristojnim.

(2Bva dimenzija opisuje koliko se in+ormacija nalazi u kontekstu, odnosno okruenju u kome seodigrava komunikacija.ipine kulture visokog nivoa konteksta, prema Dolu i Dolovoj, sumediteranske kulture, gde u svakodnevnom ivotu nije potreno mnogo in+ormacija koje su pozadina

poruke, niti se to oekuje u razgovoru, dok su kulture sa niskim nivoom konteksta severnoamerika,

nemaka, vajcarska i skandinavske kulture u kojima postoji ve#a potrea za QpozadinomR in+ormacijeu svakodnevnoj komunikaciji. )esporazumi mogu nastati kada se ne uzima u ozir postojanje razliitihkomunikacijskih stilova u odnosu na postojanje visokog ili niskog nivoa konteksta.


7/11


8/11

.i=nosti i ra+.ike neverba.ni: formi i+raavanja u ita.ijanskom i ;


9/11

karakternih osoina i njihovim pore&enjem sa naom i drugim kulturama ili kada se ora&ujustrukture za izraavanja planova, elja, udu#ih radnji, itd83. %eksiko se pokazao zemljom u kojoj su ljudi veoma oputeni i tee zadovoljenjusopstvenih elja i potrea, dok je u /taliji ta kategorija najmanje izraena. Bvi elementi sestudentima mogu predstaviti pri oradi tema vezanih za sloodno vreme, putovanja, odlazak urestorane, itd8?. Analiziraju#i pristup pomenutih zemalja u odnosu na kineziku, proksemiku i hronemiku,zaljuili smo da su sve one vrlo sline, to jest da su njihovi pripadnici veoma ekspresivni ikoriste veliki roj gestova, manja je distanca uesnika u komunikativnom inu i imaju vrlo+leksiilan stav u odnosu na pojam vremena i veliku toleranciju kanjenja -u Kpaniji se aksmatra nepristojnim do#i tano na vreme kada pozovemo nekoga u ku#u, to se moepomenuti prilikom orade sati, radnog vremena, institucija, itd. %e&utim, ima identinihgestova koji imaju razliito znaenje, npr. spojeni svi prsti na ruci u Kpaniji oznaavajumnogo, dok u /taliji oznaavajuskrati pri$u, znakkoji +ormiraju spojeni palac i kaiprst, saostala dignuta tri prsta -znak Qu reduR u Kpaniji oznaava neto veoma doro, dok uArgentini ima vulgarno znaenje, itd., te se studentima savetuje da ih prilikom poslovnihsastanaka izegavaju, jer mogu dovesti do nesporazuma i kulturnog oka. Skre#e im se panja

i na veoma srdaan i nimalo uzdran nain pozdravljanja prilikom prvog susreta, pri emuprednjae Kpanci i !atinoamerikanci, dok su /talijani neto uzdraniji i radije pruaju rukunego koriste poljuac u oraz. 5animljivo je da se u hispanskim zemljama prilikom upotreepoljuaca poinje prvo sa desnim, a u /taliji sa levim orazom, to je itno uzeti u ozir kakoi se izegle mogu#e neprijatne situacije(:.0udu#i da je osnovna ideja nastave jezika struke da uenike osposoi za kompetentnokori#enje jezika u komunikaciji u okviru odre&ene diskursne zajednice, u kreiranju kursevaposlovnog jezika ne sme se preneregnuti interkulturna dimenzija. speh strunjaka uinternacionalnom pro+esionalnom okruenju zavisi#e u mnogome ne samo od njegovihjezikih kompetencija, ve# od poznavanja speci+inih kulturnih orazaca koji odlikujurazliite narode i njihovu komunikaciju u poslovne svrhe. ako&e, nastava poslovnog jezikatrea da oezedi uenicima dovoljno podataka, materijala, praktinih vei kroz koje #e ta

svoja interkulturna znanja mo#i da uveavaju praktino i kasnije uspeno koriste u realnompro+esionalnom kontekstu.

Zak.ju=ak

savremenom svetu koji se ve# uveliko razvio u gloalno trite neminovno je da poslovnapreduze#a i organizacije iz razliitih delova sveta udu u stalnom kontaktu, kao i da strunjaciuestvuju u internacionalnim projektima, rade u me&unarodnim organizacijama i sl.)ajvaniji aspekt poslovnih odnosa u dananje vreme jeste komunikacija. Ca i se onauspeno odvijala, neophodno je da nastava stranog jezika struke ponudi osnovna znanja oprirodi interkulturne komunikacije i razvija kod uenika interkulturne vetine koje #e im itikorisne u me&unarodnim poslovnim odnosima. Stoga je vano komunicirati na pravi nain sa

predstavnicima razliitih kultura i ize#i eventualne nesporazume i proleme koji mogupote#i od nepoznavanja kulturnih orazaca pojedinaca i grupa s kojima dolazimo u dodir ukarijeri.)everalna komunikacija predstavlja itan segment interkulturnih znanja i vetina. )ijejednostavno nauiti sve tajne neveralne komunikacije pripadnika razliitih naroda, variranjasu esta i nekad teko uoljiva, ali senziilizacija udu#ih strunjaka ve# u +azi priprema zapro+esionalni ivot osnova je svakog daljeg napretka u ovoj kompetenciji.

(:npr.http*II111.lavanguardia.comIestilosdevidaI"2(:2""(I4::2(42?":"Ielsaludoconesos.html\iOzz=TuzH$M(;-=2.avgust "2(:
http://www.lavanguardia.com/estilos-de-vida/20140221/54401507242/el-saludo-con-besos.html#ixzz3YuzJFy19http://www.lavanguardia.com/estilos-de-vida/20140221/54401507242/el-saludo-con-besos.html#ixzz3YuzJFy19http://www.lavanguardia.com/estilos-de-vida/20140221/54401507242/el-saludo-con-besos.html#ixzz3YuzJFy19http://www.lavanguardia.com/estilos-de-vida/20140221/54401507242/el-saludo-con-besos.html#ixzz3YuzJFy19


10/11

toku nastave italijanskog i panskog jezika u poslovne svrhe, a potuju#i zahtevesavremenih metoda usvajanja !" i postavljanja studenata na centralno mesto u tom procesu,nastojimo da iste osvestimo i omogu#imo im opaanje tu&ih i iskazivanje linih stavova,samostalno uenje i senziilizaciju na interkulturne aspekte, ali ne i potpuno poistove#ivanjesa izvornim govornicima. Bsim toga predstavljanje elemenata komunikacije tokom nastave,trea da oezede +leksiilnost u njihovim stavovima o drugim kulturama, ispravan nainveralnog i neveralnog reagovanja i upotreu svih dostupnih komunikativnih kanala zaprenoenje i primanje poruka.Studenti koji ue strani jezik sa ciljem da ga koriste u poslovne svrhe moraju da naue daudu +leksiilni i manje etnocentrini. rea da usvoje, razumeju i prihvate razlike izme&usopstvene i ciljne kulture i drugaijeg pogleda na svet, ne zaustavljaju#i se na sterotipima ipredrasudama, jer #e na taj nain imati potpuniji uvid u jeziku stvarnost kulture jezika kojiusvajaju.ako kontrastivni metod pomae u pripremanju materijala za nastavu i podstie teorijski ipraktini aspekt nastave stranih jezika, odluili smo se da ga iskoristimo kako i poredili ovadva romanska jezika, aziraju#i se na teorijama Do+steda i Dola i Dolove. prkos tome to jenaa polazna hipoteza ila da #e u ova dva jezika, zog injenice da njihovi govornici

pripadaju tzv. mediteranskim kulturama, iti mnogo vie slinosti nego razlika, kasnijaanaliza je pokazala da u odnosu na neveralne aspekte postoje i odre&ena neslaganja, kojautiu i na pristup poslovnoj komunikaciji. Smatramo da i se u nekim udu#im istraivanjimamoglo pristupiti i pravljenju inventara elemenata neveralne komunikacije za strane jezike uposlovne svrhe, koji i ili u skladu sa ostalim predmetima nastavnog plana i programa na$akultetu za me&unarodnu ekonomiju.

Bib.iografske reference

(. Andrijevi#, %. -"2(=* QPanost neveralne komunikacije za sticanje interkulturne kompetencije unastavi !">, UdicijaFiloloka istra.ivanja danas, tom ///* Savremeni tokovi u lingvistikimistraivanjima, knjiga " -ur. H. Puo E P. 'olovina, 0eograd* $iloloki +akultet niverziteta u0eogradu, str. ""=":=.

". 0aloni, '.U. -(;;;*4arole comuni culture diverse. izionario dei gesti italiani. 6uerra Udizioni , 'erugia

3. 9estero %ancera, A. %. -(;;;* 7omunicaci?n no verbal 8 enseanza de lenguas e@tranjeras,%adrid* Arco !iros

?. 9estero %ancera, A. %. -"22:* R!a comunicaciXn no veral]u ademBcum para la &ormaci?n depro&esores" 5nsear espaol como segunda lengua 2 lengua e@tranjera -S^nchez !oato, H. E /. Santos6argallo, Cirs., %adrid* S6U!, str. 4;=3(3..

F. Gor&evi#, 7. -"22:* Uvod u kontrastiranje jezika, 0eograd* $iloloki +akultet niverziteta u0eogradu.


11/11

;. Dall U. . E %. 7. Dall -(;;2* Understanding cultural di&&erencesC ke8s to success in Dest

poreĐenje neverbalnih formi izraŽavanja u italijanskom i Španskom jeziku u poslovne svrheđenje...

Documents