POLJSKO-SRPSKE KNJIZEVNE VEZE

PREVODI I RECEPCIJA

Dejan Ajdačić

Dejan A

jdačić

Wydawnict wo Uniwersytetu Gdańskiego ISBN 978-83-8206-249-6

ˇ

ˇP

OLJSK

O-SR

PSK

E KN

JIZEVN

E VEZE. PR

EVO

DI I R

ECEPCIJA

Dejan Ajdacic� (rod. 1959) fi lolog, slavist a, folklorist a, etnolingvist a, teo-retičar književnost i, prevodilac i urednik. Radio je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu i predavao na slavist ici Univerziteta u Kijevu, Lodu i Gdanjsku. Osnivač je i glavni urednik časopisa Kodovi slovenskih kultura, Ukras, Novo-rečje i upravnik e-biblioteke Projekat Rast ko. Autor je knjiga na srpskom (14), ukrajinskom (8) i poljskom (2) jeziku i urednik niza slavist ičkih tematskih i autorskih zbornika.

ˇ ´

POLJSKO-SRPSKE KNJIZEVNE VEZE

PREVODI I RECEPCIJA

ˇ

POLJSKO-SRPSKE KNJIZEVNE VEZE

PREVODI I RECEPCIJA

Dejan Ajdačić

Wydawnictwo Uniwersytetu Gdańskiego Gdańsk 2021

ˇ

Recenzent / Recenzentprof. Petar Bunjak

Korekta techniczna / Tehnička korekturaJustyna Zyśk

Projekt okładki i stron tytułowych / Dizajn korica i naslovnih stranaJan Rutka

Skład i łamanie systemem LATEX/ Priprema za štampu i prelomMaksymilian Biniakiewicz

Publikacja sfinansowana ze środków Instytutu Studiów Klasycznychi Slawistyki Wydziału Filologicznego Uniwersytetu Gdańskiego /Publikacija je finansirana sredstvima Instituta za klasične studijei slavistiku Filološkog fakulteta Gdanjskog univerziteta

© Copyright by Uniwersytet GdańskiWydawnictwo Uniwersytetu GdańskiegoISBN 978-83-8206-249-6Wydawnictwo Uniwersytetu Gdańskiegoul. Armii Krajowej 119/121, 81-824 Sopottel.: 58 523 11 37; 725 991 206e-mail: wydawnictwo@ug.edu.plwww.wyd.ug.edu.pl

Księgarnia internetowa / Internet knjižarawww.kiw.ug.edu.pl

Druk i oprawa / Štampa i povezZakład Poligrafii Uniwersytetu Gdańskiegoul. Armii Krajowej 119/121, 81-824 Sopottel. 58 523 14 49

SadržajUvodna reč 71. Okvirne postavke 8

Predistorija 9Teorija recepcije i translatologija 10

2. Poljski prevodi srpske književnosti 13Bibliografski izvori i književnoistorijski pregledi 13Srpska književnost u poljskim antologijama 15Poljske izdavačke serije i časopisi 20Poljski prevodioci srpske književnosti 23Prevodi od srednjeg veka do danas 28Srpske drame i pozorišta u Poljskoj 46Srpske drame u poljskim izdanjima 54Poljski pisci o Srbiji i Srbima 56

3. Srpski prevodi poljske književnosti 59Bibliografski izvori i dosadašnja istraživanja 59Poljska književnosti u srpskim antologijama 59Poljska književnosti u srpskim časopisima 61Srpski prevodioci poljske književnosti 61Prevodi poljske književnosti od srednjeg veka do danas 66Poljske komedije u pozorištima u Srbijiu drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka 85Poljska drama i pozorište u Srbiji od 1945. 87Poljske drame u srpskim izdanjima 95Srpski pisci o Poljskoj i Poljacima 96

4. Čitaoci i proučavaoci 99Zaključna razmatranja 99

Literatura 104

Indeks imena 111

Beleška o autoru 123

5

Uvodna reč

U okviru saradnje filologa beogradskog i varšavskog univerzitetarodila se ideja o zborniku kojim bi poljskim studentima slavistikebili predstavljeni radovi nekoliko srpskih srbista i slavista u ko-lektivnoj monografiji Slovenska susretanja: jug i zapad. ProfesorRajna Dragićević, jedna od autorki ove monografije, me je po-zvala (Molas ured. 2021) da se priključim Mini Đurić, DaliboruSokoloviću i njoj, i napišem tekst za zbornik. Nameravao samda esejistički osvetlim istorijske mene i (a) simetrije interesovanjaPoljaka za srpsku književnost i Srba za poljsku književnost. Me-đutim, tekst je počeo da se „otima” i nameće svoja načela sa prvimnavođenjima prevoda i njihove sudbine. U nastaloj borbi, početnazamisao opisa književnoistorijskih pojava na izabranim primerimaje nadvladana idejom pregleda prevoda i recepcije. Ali obim prilo-ga je, uz dozvolu urednika, prekoračio postavljene okvire, a nastalitekst, profesor Petar Bunjak je slikovito odredio kao „bezmalo mo-nografiju”. Tekst iz kolektivne monografije je ovde proširen, dodatisu neki odlomci i indeks imena, čime je zaokružena ova nevelikaknjiga.

Knjigu posvećujem prošlim i budućim srpskim prevodiocimapoljske i poljskim prevodiocima srpske književnosti.

7

1. Okvirne postavke

Proučavanje recepcije jedne književnosti u drugoj kulturi zasnivase na poznavanju objavljenih prevoda knjiga, priloga u časopisi-ma, listovima i antologijama, kao i uvidu u kritike i tumačenjaprevedenih autora i dela. Od prvih prevoda u 19. veku do danasraste broj dela poljskih pisaca prevedenih na srpski jezik i delasrpskih književnika na poljskom, kao i prikaza i studija koji ihprate. Hiljade prevedenih pesama, priča ili drama, te stotine knji-ga u okviru razmene književnih dobara Poljaka i Srba prekoračujemogućnosti kako potpunog uvida u građu, tako i sažetog izlaganjatih saznanja. Stoga je pokušaj predstavljanja srpsko-poljskih knji-ževnih veza u obimom nevelikoj knjizi unapred osuđen na nužnaskraćenja, propuštanja uz svest da se takav naum može ostvaritisamo u mnogo opsežnijim publikacijama. Ovde će biti ponuđenajedna opšta slika o književnim prevodima i elementima recepcije(1) srpske književnosti kod Poljaka i (2) poljske književnosti kodSrba. Sažeto predstavljanje književnih veza Poljaka i Srba zasnivase na nalazima bibliografa i književnih istoričara komparatista, ko-jima obe kulture duguju zahvalnost za otkrivene i sistematizovanepodatke. U ovom tekstu neće biti otkriveni neki do sada nepoznatiprevodi, a njegov doprinos će činiti popis srpskih književnih delau poljskim prevodima po epohama, te uvid u prevedene književ-ne tekstove Poljaka na srpski jezik od prvih prevoda do danas.Pored toga biće ukazano na radove istoričara književnosti, po-trebu razrade preciznijih termina opisa recepcije književnih dela,a u zaključnom odeljku biće predložene aktivnosti za unapređenjeknjiževnih veza dva slovenska naroda.

Razgraničenje između srpskih i hrvatskih pisaca je jasno usta-novljeno još u 19. veku. Uprkos isticanju jugoslovenskih idejai u Kraljevini i u socijalističkoj Jugoslaviji, Srbi su svoju knji-ževnost nazivali srpskom, a Hrvati svoju – hrvatskom književno-šću. Ali u Crnoj Gori i Bosni nakon stvaranja svojih nacionalnihdržava svojataju tuđe pisce, odričući time njihovu pripadnost srp-skoj književnosti. Per Jakobsen je u članku „Ko je čiji?” izneo

8

i obrazložio stav da nacionalno poreklo, ni regionalni izbor temenisu pouzdani argumenti u utvrđivanju pripadnosti nekog piscaodređenoj nacionalnoj književnosti, već da je lični izbor, piščevosamoodređenje presudno za nacionalnu pripadnost pisca (Jakob-sen 2010: 327). Njegošu niko ne može oduzeti srpstvo kao što muniko ne oduzima ni crnogorstvo. Dakle, Andrića, Selimovića, De-snicu, Kiša, Bulatovića, braću Micić smatram srpskim piscima. neodričući mogućnost njihove pripadnosti po tematskim preokupa-cijama i drugim književnostima. Istoričari književnosti će utvrditikoji su pisci svojim izjavama oglasili da pripadaju ili više ne pri-padaju srpskoj književnosti.

Predistorija

Istorija književnih veza uslovljena je političkim i kulturnim veza-ma u istoriji dva naroda, koje zavise od bliskosti verskih, ideo-loških, nacionalnih činilaca njihovog identiteta i od sprovođenjadržavnih interesa u oblasti kulture. Poljaci kao katolici i Srbi,kao hrišćani većinom pravoslavne veroispovesti, kao pripadnici la-tiničke i ćiriličke pismenosti, kao geografski udaljeni narodi bezsusedskih razmirica i narodi na severu i jugu kontinenta, retkosu do 20. veka imali slične protivnike i sudbine. Kada su SrbijaNemanjića i despotovina propale, jaka država Poljaka sa obrazova-nom plemićkom i crkvenom elitom, podržavala je visoku, pismenukulturu i umetnost. Srbi su tek nakon velike seobe u austrijsko Po-dunavlje počeli u javnim nastupima imućnih i učenih ljudi javnoda govore o svom „narodu”. Pod uticajem Herderovih ideja o bu-dućem značaju slovenskih naroda, do tada sporadične i lične vezePoljaka i Srba postaju činilac u delovavanju obrazovanih elita koježele približavanje Slovena. U književnom procesu 19. veka srpskipisci u kontaktu sa drugim Slovenima na studijama širom Habs-burške monarhije od Požuna i Budimpešte do Lavova i Krakovabili su skloni slovenskom približavaju na osnovama ravnopravno-sti slovenskih naroda, manje je bilo pobornika slavenofilstva sapredvodničkom ulogom Rusa, dok su austrofili i ungarofili biliu manjini.

9

Teorija recepcije i translatologija

Teorija recepcije nemačkog romaniste Jausa (Jaus 1978) je do-kumentovana primerima iz francuske književnosti, ali proučavaociknjiževnosti su uočili univerzalnu primenljivost Jausovog spoja so-cioloških, književnoistorijskih i književnoteorijskih pristupa, što jeomogućilo i razvoj ove teorije.

Karl Robert Mandelkov pojam „horizont očekivanja”, kao ključ-ni pojam Jausove teorije recepcije, razdvaja na „tri različite folijeočekivanja” – horizont očekivanja epohe, očekivanja delai očekivanja autora (Mandelkov 1978: 122–123). Kako se odnosčitalaca prema književnim delima menja sa proticanjem vreme-na i promenama ukusa, u istoriji književnosti postaje potrebanknjiževnoteorijski pojam „horizonta očekivanja epohe”.

Mandelkov izdvajajući horizont očekivanja epohe omogućavaopise istorije delovanja književnosti u različitim epohama. Ta po-treba tiče se, naravno, književnih procesa u okvirima jedne kultu-re, ali i recepcije jedne književnosti u drugim kulturama.

Primena teorije recepcije na prihvatanje jedne književnostiu drugoj kulturi, na osobenosti širenja informacija o toj književ-nosti i na raznovrsno delovanje prevoda u novoj sredini zahtevaodređene dopune. u poređenju sa književnim procesom u komedelo pisca sa čitaocima povezuju posrednici poput urednika, štam-para, knjižara, kritičara, u recepciji prevednih dela pojavljuje seprevodilac, koji nije samo posrednik između dva jezika, već je ko-autor tog dela čija veština utiče i na sudbinu prihvatanja samogadela. Pored toga, prevodilac može da bude posrednik u širenjučitavog opusa jednog autora ili jednoga žanra, pa i dela jedneknjiževnosti.

Hans Robert Jaus (1978: 137–138) je istakao da u trouglu au-tor – delo – publika, publika nije pasivna, tj. da čitaoci utiču i naautorove zamisli dela, ali Jaus ima u vidu nekog prosečnog čita-oca, a čitaoce odlikuje različita motivacija za čitanje, različiti tipčitanja i tumačenja pročitanog. Recepcija književnosti u školamausmerena je pre svega na dela nacionalne književnosti, a kada obu-hvata strane književnosti, učenici je čitaju u ograničenom obimu.

10

u akademskoj recepciji stranih književnosti znalci odgovarajućegjezika i kulture razmatraju filološke aspekte prevedenih književnihdela. Čitanje pisaca, izdavača, prevodilaca i kritičara jeste čitanjeznalaca književnih aspekata tekstova u prevodima. Običan čita-lac nema stručna znanja o književnosti i čita prevedena dela povolji i ukusu. O kome i čemu treba da govorimo kada želimo daosvetlimo recepciju srpske književnosti u Poljskoj? Treba li da go-vorimo o tome šta poljski učenici u školama znaju o njoj ili štao njoj pišu profesori koji na univerzitetu predaju srpsku književ-nost? Da li nam broj prevedenih naslova, broj izdanja i njihovitiraži mogu ukazati na interesovanja čitalaca ako odluka o izborunaslova i tiraža nije zavisila prevashodno od samih čitalaca? Istra-živači recepcije ne znaju mišljenje čitalaca o pročitanom, ali čestone znamo ni uredničku motivaciju, niti finansijsku motivaciju priizboru dela za prevod. Zapravo, kada govorimo o recepciji, najče-šće mislimo na recepciju elite – kako delo prihvataju i razumejuu akademskoj ili književno kritičarskoj sredini. Dakle, kada se go-vori o recepciji srpske književnosti u poljskoj kulturi, ili poljskeknjiževnosti u srpskoj kulturi, nemam u vidu sve Srbe ili Poljakekoji čitaju književnost, već grupe filološki i književno obrazovanihčitalaca – kritičara, urednika, prevodilaca i proučavalaca.

Pitanje recepcije književnosti može se proširiti i uvođenjemrecepcije književnih dela u drugim umetnostima – u pozorištu,filmu, stripu, muzici i dr. Kada je reč o srpsko poljskim kultur-nim vezama, radi se o poljskim filmovima po klasicima poljskeknjiževnosti (Faraon, Lutka, Zadušnice, o Nikodemu Dizmi) kojinisu bili poznati Srbima, kao što ni Poljaci nisu znali filmske ilitelevizijske obrade Korena, Seoba, Banović Strahinje. Balkanskogšpijuna, Profesionalca i dr.

Translatologija. Proučavanje prevoda se odvija u dodiru disci-plina koje se bave jezikom i književnošću, pa su znanja i vešti-ne analize povezane sa komparatistikom, stilom i značenjem odpresudne važnosti. U srpskoj translatologiji temeljne knjige Ori-ginal i prevod (1979), Novi original. Uvod u prevođenje (1990),

11

Novi život originala (2007) objavio je slavista i prevodilac Mio-drag Sibinović. Na slavistici Šleskog univerziteta su profesori Bo-žena Tokaž i Lešek Malčak stvorili školu proučavalaca poljskihprevoda južnoslovenskih književnosti. Poređenje teksta originalai njegovog prevoda na drugi jezik nosi kulturno-istorijska obeležjaepohe i svih činilaca koje povezuju dva teksta pri prevođenju.

POLJSKO-SRPSKE KNJIZEVNE VEZE

PREVODI I RECEPCIJA

Dejan Ajdačić

Dejan A

jdačić

Wydawnict wo Uniwersytetu Gdańskiego ISBN 978-83-8206-249-6

ˇ

ˇP

OLJSK

O-SR

PSK

E KN

JIZEVN

E VEZE. PR

EVO

DI I R

ECEPCIJA

Dejan Ajdacic� (rod. 1959) fi lolog, slavist a, folklorist a, etnolingvist a, teo-retičar književnost i, prevodilac i urednik. Radio je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu i predavao na slavist ici Univerziteta u Kijevu, Lodu i Gdanjsku. Osnivač je i glavni urednik časopisa Kodovi slovenskih kultura, Ukras, Novo-rečje i upravnik e-biblioteke Projekat Rast ko. Autor je knjiga na srpskom (14), ukrajinskom (8) i poljskom (2) jeziku i urednik niza slavist ičkih tematskih i autorskih zbornika.

ˇ ´