politika potrošačkih kredita i ostali oblici bezgotovinske prodaje

8/15/2019 Politika potrošačkih kredita i ostali oblici bezgotovinske prodaje

1/42

strana 0 Diplomski rad

Univerzitet u Beogradu

Ekonomski fakultet

TEMA : Politika potrošačkih kredita iostali obli i bezgotovinske proda!e

DIPLOMSKI

RAD

MENTOR STUDENT


2/42


Dr PETKOVIĆ GORAN GOLOČEVAC MILJAN


3/42


Sadržaj

Uvod 2

1. Krediti odobreni od strane trgovinskog preduzeća 3

2. Krediti odobreni od strane banke 9

3. Prelaz funk i!e kreditiran!a na banke 12". #ek kao sredstvo plaćan!a a ne kreditiran!a 13

$. Doba karti a 1$

$.1. Dina%ard 1&

$.2. Platne karti e iEPOS sistemi 19

$.3. 'snovni tipovi platni( karti a 23). Politika potro*a+ki( kredita 33

,. Programi lo!alnosti 3"

-akl!u+ak 3&

Literatura "0


4/42


Uvod

astavni deo poslovan!a trgovinski( preduzeća obu(vata proda!u dobara potro*a+ima. Plasman roba iz maloproda!e potro*a+ima !e me/utim ograni+izme/u ostalog i raspolo ivim do(otkom potro*a+a. rgovinska preduzeća u el!i da poveća!u svo! promet prinu/ena su da iznalaze re*en!a u il!u povećan!a proda!eKao !edan od re*en!a za povećan!e proda!e u maloproda!i koriste se potro*a+krediti.

stori!ski razvo! trgovine tekao !e od proste razmene proizvoda trampom prekuvo/en!a nov a do dana*n!i( na!moderni!i( sredstva plaćan!a kreditnim karti amako!e u sebi ima!u ugra/eni +ip i umesto potpisa korisnika koriste identifika ioni bro!. totinama godina unazad poznato !e da trgov i u il!u povećan!a proda!e robakoriste kredite odlo eno plaćan!e i druge oblike proda!e za ko!e se +esto ka e4koristi sada plaća! kasni!e4. rgov i su uvek bili spremni da ponude pogodnostodlo enog plaćan!a ili plaćan!a na rate u il!u privla+en!a novi( i veće potro*n!e posto!eći( kupa a.

U savremeno! trgovini mogućnosti plaćan!a kupl!ene robe se povećava!u5ani!e se ogromna većina plaćan!a obavl!ala u gotovom nov u. Danas iako !e dal!e na!va ni!e sredstvo plaćan!a gotov nova u stalnom padu !e n!egovo relativnu+e*će u ukupnom bro!u transak i!a a naro+ito u vrednosti ti( transak i!a. 'no će u budućnosti i dal!e zadr ati prvo mesto po bro!u transak i!a ali prose+an iznos ko!i s plaća gotovim nov em !e sve man!i. o ima za posledi u da se trgovina mora prilagoditi i stalno pratiti trendove kako bi na na!bol!i na+in zadovol!ila potreb potro*a+a.

Potro*a+ki krediti posta!u nezamenl!ivo sredstvo u savremeno! distribu i!i robi usluga. 6!i(ov zna+a! !e vi*estruk za po!edine u+esnike i nivoe u organiza i!dru*tvene reproduk i!e. 'ni vr*e posredan i neposredan uti a! na ekonomi!u po!edin a zatim na ekonomi!u proizvodni( i trgovinski( preduzeća i na organiza i!ui funk ionisan!e makroekonomskog sistema u elini. 6osio i ekonomske politikedru*tva +esto koriste potro*a+ke kredite kao instrument za regulisanrobnonov+ani( odnosa za usmeravan!e privredne aktivnosti u prav u n!eneekspanzi!e ili kontrak i!e i za usmeravan!e svi( vidova potro*n!e u el!enim prav ima. Potro*a+ki krediti predstavl!a!u prema tome va an instrument zadirektno ili indirektno usmeravan!e i ubrzavan!e svi( tokova dru*tvene reproduk i!e


5/42

strana " Diplomski rad

1. Krediti odobreni od tr!ne tr"o#in $o"%red&'e(!

Potro*n!a na kredit ne mo e biti autonomni oblik potro*n!e stanovni*tva !er btada predstavl!ala determinantu inflatorni( kretan!a i privredne nestabilnosti. 'bim idinamika proda!e na potro*a+ki kredit treba da su funk ionalno zavisni od obimrasta *tedni( uloga stanovni*tva. Ukoliko se kreću u tim okvirima potro*a+ki kred povećava!u sklonost ka potro*n!i stanovni*tva i stvara!u nove potrebe i mogućnoza n!i(ovo zadovol!avan!e. z tog ugla posmatrano potro*a+ki krediti ima!u zna+a!ulogu u zadovol!avan!u stalno rastući( potreba i za(teva potro*a+a.1

Potro*a+i su veoma zainteresovani za kredite naro+ito iz sledeći( razloga7

• omogućava!u im relativno vi*i nivo ivotnog standarda i pre nego *to suga stvarno obezbedili8

• omogućava!u im veći obim potro*n!e i bol!i kvalitet upotrebni( vrednosti8• pro es kupovine na kredit !e relativno !ednostavan8• man!i su rizi i od inflatorni( kretan!a8• u pitan!u su sigurna sredstva u n!i(ovim rukama ko!a im garantu!u da će

se trgovina pona*ati u skadu sa sklopl!enim sporazumom8 i•

relativno !e lak*a mogućnost vraćan!a neispravne robe i zamena zaispravnu ukoliko !e potro*a+ kupio robu na kredit.

ra n!a za kreditima !avl!a se tek pri prelazu potro*a+a iz ni eg u vi*i standardodnosno nakon obezbe/en!a minimuma egzisten i!e. 5ealno bi bilo o+ekivati dastanovni*tvo sa većom plate nom sposobno*ću ispol!ava man!e preferen i!e zkupovinama putem potro*a+ki( kredita. e/utim istra ivan!a ko!a su vr*ena u:D;u to nesuml!ivo demantu!u. 6aime oko $&< ukupni( maloproda!ni(

transak i!a realizu!e se putem kredita. U velikim robnim kućama u :D;u odukupnog robnog prometa preko &0< otpada na kreditne proda!e. Prema pro en

6a ionalnog udru en!a za maloproda!ne kreditne karte preko 9$< stanovni*tva u:D;u se koristilo !ednom od mogući( formi kreditne kupovine.2 Kredit !e u stvari postao nerazdvo!no sredstvo ameri+kog na+ina ivota tako da oni svo!e dru*tv+esto naziva!u =kreditnom ekonomi!om>.1 ?ovreta . Petković @. 5adunović D. Kon+ar D. rgovana 7 teori!a i praksa avremenaadministra i!a Aeograd 2000. str. 2$$.2 A. %. Aut (er and B. 5. :nellC undamentals of 5etailing (e a millan %ompanC 6eEFork 19,3 str. 3$2.


6/42

strana $ Diplomski rad

Potro*a+ki krediti nisu zna+a!ni samo za potro*a+e već i za trgovinska proizvodna preduzeća s obzirom na to da se pomoću n!i( ubrzava pro esreproduk i!e ostvaru!e veći obim realiza i!e i u elini ostvaru!u povol!ni!iekonomski rezultati poslovan!a. o se posebno odnosi na trgovinu +i!i se osnovnzadatak ispol!ava u vr*en!u prometa roba i usluga. Potro*a+ki krediti postali sintegralni deo poslovne prakse većine trgovinski( preduzeća. -a trgovinska preduzeća potro*a+ki krediti predstavl!a!u svo!evrsnu uslugu ko!u pru a! potro*a+ima ali istovremeno i sredstvo za promo i!u sopstvene maloproda!naktivnosti. U politi i proda!e putem potro*a+ki( kredita treba uzeti u obzir nizrelevantni( +in!eni a ko!e se pre svega odnose na potrebe i za(teve potro*a+a i nan!i(ovu plate nu sposobnost zatim na osnovne dimenzi!e proda!nog asortimana naraspolo iva sopstvena sredstva i sredstva ko!a se za ovu svr(u mogu dobiti od banaka i drugi( privredni( organiza i!a na uslove konkuren i!e politiku dru*tvakamate na kredite i ostale tro*kove ko!i nasta!u prilikom proda!e robe na potro*a+

kredit i na kra!u na planirane efekte ko!i u sumarnom obliku dolaze do izra a!a u povećanom obimu proda!e. U savremeno! privredno! praksi mali !e bro! trgovinsk preduzeća ko!a ne koriste kredite kao sredstvo za povećan!e svo!i( ekonomskirezultata.

6osio i robnog prometa ima!u mnogobro!ne koristi od primene kreditne proda!e potro*a+ima. 'ne bi se mogle sa eti u sledećem7

• krediti omogućava!u trgovini proda!u veći( koli+ina uglavnomkvalitetni!e robe po dato! eni8

• pomoću kredita uspostavl!a!u se neposredni!i +vr*ći i tra!ni!i odnosi s potro*a+ima i stvara se veće uza!amno poveren!e8• kreditne kupovine su u proseku veće8• prilikom kupovina pomoću kredita potro*a+i su man!e osetl!ivi na visin

proda!ni( ena a vi*e pa n!e posveću!u kvalitetu roba i usluga8• planskim usmeravan!em kredita mogu se ubla iti sezonske os ila i!e u

proda!i a time ostvariti i ravnomerni!e kori*ćen!e kapa iteta8 i• pomoću kredita obezbe/u!e se lista odgovara!ući( segmenata potro*a+a

ko!i u trgovini mogu da poslu e prilikom istra ivan!a i utvr/ivan!an!i(ovi( za(teva i potreba.

Kreditno odel!en!e na ta! na+in posta!e u trgovinskim preduzećima veomzna+a!an izvor informa i!a. Potro*a+ki krediti +esto su i sredstvo konkurentske borkao deo elokupnog paketa usluga ko!e nude trgovinska preduzeća. Potro*a+i +esupore/u!u ne samo nivo ena po!edini( trgovinski( kuća već i ostale uslove pri


7/42

strana ) Diplomski rad

kupovini. Presudan zna+a! me/u n!ima ima!u uslovi plaćan!a i mogućnost odlo eno plaćan!a bez naplate kamate.

Pro es kreditni( transak i!a obu(vata +etiri osnovna elementa7 rizik ineizvesnost8 plaćan!e u budućem periodu8 odnose izme/u du nika i poverio a t!

odnose izme/u potro*a+a i trgovine8 i tro*kove. Kreditna proda!a u elini povećavtro*kove poslovan!a s obzirom na to da za(teva dosta raspolo ivi( sredstava da suneki poslovni gubit i neizbe ni i da se uglavnom poslu!e sa potro*a+ima ko!i za tnisu obu+eni *to za(teva savremenu organiza i!u pro esa rada.

rgovinska preduzeća mogu koristiti nekoliko vrsta kreditne proda!e. Posebnose ima!u u vidu odre/eni na+ini proda!e na potro*a+ki kredit i kreditne i +ekovnkarti e. ako/e i sami potro*a+ki krediti mogu biti veoma razli+iti premavremensko! du ini tra!an!a otplate kredita. rgovinsko preduzeće mo e se opredelitisa ili bez gotovinskog u+e*ća potro*a+a u kreditu a kod banaka se +esto kred

!avl!a!u sa ili bez depozita. @arant trgovini da će potro*a+ vratiti kredit mogu bitiranti ko!i u slu+a!u da du nik ni!e isplatio svo!e obaveze na sebe preuzima!u tuobavezu.

Posto!e razli+ite vrste kreditni( karti a. 'ne mogu biti izdate od strane banakako!e na!+e*će nose brend dve na!veće prova!derske kuće za karti e GHisa i aste%ardI ali i od veći( putni+ki( i turisti+ki( agen i!a G:meri an J press Diners i dr.I.Poznate su i dve vrste kreditni( karti a ko!e glase na ime trgovinske kompani!e.Bedna !e u iskl!u+ivom vlasni*tvu trgovinske kompani!e a druga mo e da glasi trgovinsku kompani!u a da pri tome bude u vlasni*tvu druge veće proizvodnotrgovinske aso i!a i!e.

-a trgovinsko preduzeće nasta!u izvesne prednosti kada se koriste navedene bankovne i putni+ke kreditne karti e73

• za trgovinsko preduzeće ne posto!i rizik od naplate potra ivan!a8• za potro*a+e su kreditne karti e veoma !ednostavne za kori*ćen!e8 i• trgovinsko preduzeće ne snosi posebne tro*kove u vezi sa administra i!om

ovakvi( kreditni( karti a.

Helike trgovinske korpora i!e ko!e izda!u kreditne karti e u sopstvenomvlasni*tvu ostvaru!u tako/e bro!ne efekte. Posebno treba istaći sledeće7

• potro*a+i sa navedenim kreditnim karti ama kupu!u u proseku znatno vi*u odnosu na druge oblike plaćan!a8

3 . ?evC i A. Leitz 5etailing anagement rEin Aoston 1999 str. ",1.


8/42

strana , Diplomski rad

• potro*a+i o en!u!u trgovinske korpora i!e sa sopstvenom kreditnomkarti om pozitivno i u elini presti nim na tr i*tu8

• trgovinske korpora i!e sa kreditnom karti om mogu dobiti kompletneinforma i!e o potro*a+ima i n!i(ovim navikama u kupovinama8

• trgovinska preduzeća sa sopstvenom kreditnom karti om mogukontrolisati kreditne limite kreditne potvrde i ukupne usluge potro*a+imai

• trgovinska preduzeća naplaću!u posebnu nadoknadu od potro*a+a ko!i nvreme ne plaća!u ra+une po osnovu kupovina putem kreditni( karti a.

U praksi se de*ava da trgovinska preduzeća destimuli*u proda!u putemkreditni( karti a. 6a!+e*će to +ine putem davan!em posebni( popusta za gotovinskekupovine !er !e u nekim slu+a!evima i zakonom propisano da ni!e dozvol!ennaplaćivati dodatno ako se plaća nekim drugim dozvol!enim sredstvom plaćan!argovinska preduzeća to +ine u slu+a!evima kada !e u+e*će kreditne kupovin

preterano visko. ada ona te e da poveća!u u+e*će gotovine da bi pobol!*ala svo=ke* flou> ali i da bi u izvesno! meri redu irala tro*kove putem kreditne proda!e.

zvesno !e dakle da upotreba kreditni( karti a predstavl!a sastavni deostrategi!e i politike ena trgovinskog preduzeća. -bog toga politika izdavan!a potro*a+ki( kredita i ostali( oblika bezgotovinskog plaćan!a sastavni !e deo politikena trgovinski( preduzeća. Putem kreditni( karti a povećava se konkurentnost

preduzeća na tr i*tu.

itni maloprodav i u rbi!i su rani!e +esto imali obi+a! da da!u mogućnostsvo!im na!bol!im mu*teri!ama da ima!u otvoren ra+un u prodavni i. ime bi imal pogodnost da plaća!u kra!em mese a ili kada im stigne plata na ova! na+in strgov i eleli da privuku stalne mu*teri!e da !o* +e*će kupu!u ali i da im u+inuslugu odlo enog plaćan!a. a po!avom platni( karti a i fiskalni( kasa ta! obi+a! !esve re/i.

V!)no t %rod!*e n! $redit

Ha nost kredita !e dramati+no porasla pret(odni( godina !er sve man!e i man!etransak i!a se obavl!a u gotovom nov u a potrebe potro*a+a neprekino rastu. okom posledn!i( desetak godina stalno !e sman!ivano u+e*će gotovine u bro!u transak i!aHeliko! Aritani!i sa ,"< u 1993. na oko )3< u 2003. godini sa tenden i!om dal!egsman!en!a. 6asuprot gotovini transak i!e kreditnim i debitnim karti ama sudo ivele pravu ekspanzi!u i sa svega "< narasli na preko 13< za navedeni period."

" zvor7 :P:% ; :sso iation for PaCment %learing ervi es


9/42

strana & Diplomski rad

ako/e se mora uzeti u obzir i da su transak i!e ko!e se odvi!a!u preko platni(karti a u proseku zna+a!no veće u pore/en!u sa gotovinskim transak i!ama.avremeni na+in poslovan!a banaka omogućava veoma lako i brzo odobravan!kredita svakom po!edin u.

6apredak te(nologi!e !e omogućio potro*a+ima mnogo veću primenu kreditnii debitni( karti a i dozvolio kompani!ama i finansi!skim institu i!ama da u poslovan!u sa kreditima budu mnogo vi*e sofisti irane. Danas kredit uz pomokreditni( karti a mo e da se kreće elektronski *irom sveta sa velikom lakoćom.e/utim sve ovo !e uti alo da va an zadatak kontrolisan!a kredita za na ionalnenadle ne organe bude !o* slo eni!e.

Heoma fleksibilno izdavan!e kreditni( karti a i lako izdavan!e kredita presvega od strane banaka stvara veću tra n!u *to +esto ima za posledi u rast op*tegnivoa ena. -bog toga !e neop(odno regulisan!e elokupne oblasti odobravan!a

kredita i kreditni( karti a.Dva osnovna oblika proda!e robe prema na+inu plaćan!a u trgovinskim

preduzećima !esu7 proda!a za gotovo i proda!a na kredit. 'd spe ifi+nosti poslovan!samog trgovinskog preduzeća zavisi kakva će biti struktura n!egove proda!e rob prema na+inu plaćan!a. U trgovinskim preduzećima se za promet robe na velik prete no vr*i proda!a robe na kredit dok !e proda!a robe za gotovo neznatnaPlaćan!e unapred u ovim preduzećima !e zanemaru!uće.

U trgovinskim preduzećima za promet robe na malo za razliku od trgovinski(

preduzeća na veliko prete no !e zastupl!ena proda!a robe za gotovo. truktura proda!e roba prema na+inu plaćan!a !e tako/e razli+ita kod po!edini( trgovinski preduzeća na malo Gmaloprodava aI. ako na primer kod trgovinski( preduzeća namalo za promet name*ta!a i kućni( aparata uglavnom !e zastupl!ena proda!a robe nkredit. %ena ovi( roba !e u proseku veća i potro*a+ima !e te e da od!ednom izdvoveće sume nov a za kupovinu tra!ni( potro*ni( dobara tako da se na!+e*će odlu+uda kupe robu uz pomoć kredita *to za potro*a+e predstavl!a veliku olak*i u. akavkredit mo e odobriti trgova ko!i proda!e tu robu banka ali posto!i i mogućnost da proizvo/a+ ko!i !e zainteresovan za povećan!e proda!e svo!e robe da!e kredit.

Kod trgovinski( preduzeća na malo za promet pre(rambeni( proizvoda prete no !e me/utim zastupl!ena proda!a robe za gotovo u strukturi proda!e robe prema na+inu plaćan!a dok !e proda!a robe na kredit neznatna. U novi!e vreme s !e izra eni!a tenden i!a rasta u+e*ća proda!e robe na kredit. Do skora su se masovnza odlo eno plaćan!e kod nas koristili +ekovi a sada kreditne karti e kao i u ostalimzeml!ama razvi!ene tr i*ne ekonomi!e.


10/42


:dekvatnim kreditnim programom trgovinsko preduzeće mo e uspe*no da poveća i obrt poslovni( sredstava. Pored povećan!a koefi i!enta obrta va no pitan!ekod trgovinski( preduzeća i pitan!e zali(a ko!e se mo e mnogo lak*e re*avatifleksibilnom kreditnom politikom. 6a ovom podru+!u finansi!skog upravl!an!trgovinsko preduzeće uglavnom preduzima sledeće mere7

• podsti+e proda!u putem poznati( kreditni( karti a Gkao *to su Hisaaster %ard i sli+ne karti eI8

• obezbe/u!e potro*a+ima dopunske popuste pri gotovinsko! proda!i8 i• sprovodi stalnu i elovitu kontrolu nenaplaćeni( dospeli( meni a.

pak ne treba zanemariti ni uti a! potro*a+ki( kredita ko!i svo!im uti a!em preko povećan!a tra n!e u privredi mogu uti ati i na povećan!e infla i!e. -bog prave

ekspanzi!e potro*a+ki( kredita u rbi!i u posledn!e dve godine i infla i!a !e većanego *to bi bila da dostupnost kredita ni!e bila tako velika. #esto 6arodna Aankarbi!e poku*ava da svo!im merama poskupi potro*a+ke kredite i u+ini i( man!dostupnim. ako !e novim merama kra!em 200$. godine na sve kredite sa rokomotplate do deset godina propisano da gra/ani prilikom zadu ivan!a mora!u da polo edepozit od 20 odsto a ni mese+na rata neće moći da prelazi 30 odsto od ukupni priman!a domaćinstva. Bedini izuzetak na ko!i se neće odnositi ova mera 6arodn banke rbi!e !esu stambeni (ipotekarni krediti. 'vo se pre svega radi u il!usman!en!a infla i!e kao i zadu ivan!a stanovni*tva.

'd februara 200). godine svaki kredit odobren gra/anima moraće obavezno daima i izve*ta! Kreditnog biroa o n!egovo! zadu enosti a istu obavezu imaće i lizinkompani!e ko!e će morati da prikazu!u lizing naknadu. o će biti !o* !edna preprek prekomernom zadu ivan!u potro*a+a ko!i su sve vi*e zainteresovani za sve vrssada dostupni( kredita.

Uti+!* %otro,!-$i $redit! n! /i$#idno t

enad ment u trgovini sa posebnom pa n!om treba da vodi ra+una olikvidnosti preduzeća ko!a se +esto upore/u!e se krvotokom kod +oveka zbog n!enva nosti. Ukoliko se trgovinsko preduzeće opredeli da iz svo!i( sredstava odobravakredite ono mora imati za to obezbe/ena sredstva slobodna svo!a sredstva naraspolagan!u.

6eop(odno !e da trgovinsko preduzeće stalno utvr/u!e efekte potro*a+ki(kredita na likvidnost. Detal!nom analizom koristi i tro*kova od odobravan!a kreditasa !asnim planom ko!a roba će se prodavati i koliko vremenski će da tra!e proda putem kredita moguće !e pobol!*ati performanse preduzeća.


11/42


0. Krediti odobreni od tr!ne b!n$e

Privla+nost kredita sa otplatama na mese+ne rate za potro*a+e !e posebno tome *to dozvol!ava poten i!alnom kup u da u iva prednosti vlasni*tva nadrelativno skupl!im dobrom dok ga otpaću!e postepeno iz n!egovog budućeg pri(odaKupa ko!i eli da do/e do nekog dobra umesto da prvo *tedi nov+ana sredstvaodre/eni vremenski period od svog pri(oda za enu ko!u treba da plati dobi!a mnogolak*i i za n!ega pogodni!i na+in i mogućnost da prvo dobi!e i koristi odre/eno dobra da ga kasni!e otplaću!e.

Krediti sa otplatama na rate zato nude veliko povećan!e kupovne moći zaobi+ne potro*a+e. -a kupovinu tra!ni( potro*ni( dobara krediti sa otplatama na rat

su se prvo po!avili u proda!i name*ta!a. Hremenom i prodav i drugi( dobara su pri(vatili ova! metod kreditiran!a svo!i( kupa a zbog n!egovi( prednosti. ogućnostda odma( koriste proizvod a otplaću!u kasni!e +ini da ova! metod kupovine veom privla+i veliki bro! kupa a i stvara trgovinskom preduzeću veći promet.

6a banke !e prenet na!veći deo poslova kreditran!a kupa a !er one to moguobaviti na mnogo !eftini!i i efikasni!i na+in. Aanke su +esto u stan!u da nude kreduz ni u kamatnu stopu u odnosu na trgovinska preduzeća ko!a +esto ima!u problemsa man!kom obrtnog kapitala. rgovina na!+e*će nema dovol!ano kapitala da bi s bavila poslovima kreditiran!a i ta! posao obi+no obavl!a u saradn!i za!edno

bankom ko!a !e prati u n!enom poslovan!u. ime trgovina dobi!a !o* vi*e prostora dse kon entri*e na poslove samog prometa a poslove kreditiran!a potro*a+a prepu* bankama. Aanke obavl!a!u posao obezbe/ivan!a kapitala pro ene rizika podnosio aza(teva za kredit odre/ivan!a kamatni( stopa i obra+un otplata *to predstaval!a deoaktivnosti iz n!enog redovnog poslovan!a.

U domaćim bankama !e posledn!i( pet godina !e naglo povećana *tedn!stanovni*tva usled povratka poveren!a u banke. a *tedn!a !e kasni!e bila osnov zdal!e odobravan!e kredita potro*a+ima i privredi. Aankarski sistem !e restruktuirauspostavl!eno ponovno poveren!e me/utim banke odobrava!u kredite stanovni*tviskl!u+itvo sa deviznom klauzulom *to zna+i veći nivo rizika za gra/ane. oistovremeno zna+i i veći rizik za banke po pitan!u urednog vraćan!a kredita !evećina du nika nema devizni priliv i plate prima u dinarima.


12/42


S/i$! 1. !d&)eno t %o t!no#ni$& & e#ri2! %re2! b!n$!2! $

Kao *to se mo e videti sa slike dugovan!a stanovni*tva po osnovu razni( vrstakredita ko!e su odobreni od strane bankama su u posledn!e dve godine do iveo pravu ekspanzi!u. ako !e sa ne*to vi*e od 3$M po+etkom 2003. godine porastao oko 1)0M u septembru 200$. godine. Plasmani banaka po osnovu kredita su imali !veću stopu rasta u dinarima ali zbog stalnog sman!en!a vrednosti dinara nisuporediva. 5azlozi za to su sve lak*i uslovi za odobravan!e kredita tako da vi*e nineop(odno imati uvek iranta za neke man!e kredite. ledeći razlog praveekspanzi!e uziman!a kredita su kamatne stope ko!e su u padu !er !e i rizik zemlzna+a!no opao posledn!i( godina. Kamatne stope za kredite su !o* uvek na viskonivou u odnosu na ostale evropske zeml!e a i kamatne mar e su u rbi!i veće nego uzeml!ama u okru en!u ali tako/e sa tenden i!om pada.

ako/e i ostalim zeml!ama se bele e veće stope rasta zadu ivan!a stanovni*tva

naro+ito putem kreditni( karti a. U :D;u !e dug po vlasniku karti e sa ".311N u199$. narastao na 9.312N u 200$. godini *to !e stopa rasta od 11)


13/42


gotovo u svim zeml!ama *to za(teva dobru me/usobnu komunika i!u izme/u banaka i Kreditnog biroa o nelikvidnim po!edin ima.

-a posledn!e dve godine bilans banakarskog sektora se udvostru+io. 6a to suuti ale reforma bankarskog sektora i ulazak na domaće tr i*te inostranekonkuren i!e veliki( strani( banaka. U istom periodu se nivo odobreni( kreditautrostru+io *to !e sve rezultiralo u povećan!u prometa tra!ni( potro*ni( dobara kodo tada nisu bila dostupna za kupovinu većini potro*a+a a n!i(ova kupovina sstalno odlagala u posledn!o! de eni!i pro*log veka ko!u !e karakterisala te*kekonomska kriza i nemogućnost dobi!an!a bilo kakve vrste kredita !er n!i(ov ponuda gotovo da ni!e ni posto!ala.

Posledn!i( pet godina ostvareni su veliki poma i u bankarskom sektoru iura/eno !e mnogo *to se neminovno odrazilo i na trgovinu. 5eforma bankarstvaobu(vatila !e mnoge poslove ali !e mo da na!va ni!i prelaz platnog prometa u banke

i zatvaran!e nelikvidni( dr avni( banaka. Povratkom poveren!a gra/ana u bankarskisistem dovelo !e i do velikog povećan!a *tedn!e u bankama *to !e samo dalo noimpuls bankama da !o* vi*e odobrava!u kredite. o !e sve uti alo da se u bankarskom sektoru po!ave mnoge nove usluge kao *to su razne vrste brzi( i lakike* kredita usluge u vezi sa izdavan!em kreditni( i debitni( karti a kao i vo/en!emli+ni( finansi!a e;banking itd.

Predvi/an!a za naredni period govore da se mo e o+ekivati dal!i rast bro!a potro*a+ki( kredita odobreni( od strane banaka !er posto!i velika tra n!a. o uti+esvakako i na rast tra n!e i na infla i!u. tanovni*tvo u rbi!i !o* uvek ni!e

prezadu eno i vrlo !e visok pro enat urednog vraćan!a kredita pa banke relativnolako odobrava!u kredite. ako/e mo e se o+ekivati !o* veće zadu ivan!e gra/ana pokreditnim karti ama !er su one sada lako dostupne svima. Konkuren i!a u bankarskom sektoru će sigurno uti ati da ena ti( kredita izra ena kroz kamatnustopu bude ni a nego *to !e sada. Do sada su karti e pre svega bile namen!ene stalnzaposlenim i osobama sa redovnim većim priman!ima.


14/42


3. Pre/!' 4&n$+i*e $reditir!n*! n! b!n$e

rgov i u el!i da poveća!u svo! promet i da privuku kup e odavno su s(vatili prednosti kredita ali su ubrzo uvideli i sve n!egove nedostatke i tro*kove kodavan!e potro*a+ki( kredita sa sobom donosi. rgovinsko preduzeće ukoliko seodlu+i da odobrava kredite mora pronaći i finansi!ska sredstva ko!ima će te kredite podr ati. Kao mogući izvori za kreditiran!e potro*a+a moguće !e prvo iz svo bud eta za kreditnu aktivnost izdvo!iti sredstva ili poza!miti nova od banaka.

Ukoliko iz sopstveni( sredstava odobrava kredit trgovinsko preduzeće morastalno imati u vidu odnos tro*kova u vezi sa odobravan!em kredita i pri(oda ko!ostvaru!e dodatnim obimom proda!e ko!e ne bi bilo da u svo!u ponudu ni!e uvrstilo

potro*a+ke kredite. :ko pak trgovinsko preduzeće dobi!e finansi!ska sredstva o banke ko!im eli podstaći kreditiran!e a time i proda!u svog preduzeća ono na n!imora svakako plaćati odre/enu kamatu.

' tome da su gra/anima neop(odni krediti govore i statisti+ki poda i o u+e*ćuosnovni( ivotni( potreba u porodi+nim bud etima prema ko!ima za minimalnu potro*a+ku korpu treba izdvo!iti gotovo !ednu prose+nu platu. i poda i istovremenotkriva!u i prepreke za masovno odobravan!e kredita !er banke neće na sebe d preuzmu rizik poza!ml!ivan!a onim gra/anima za ko!e !e malo verovatno d poza!mi u mogu da vrate pa !o* uvek vode ra+una da pri odobravan!u kredit

mese+na rata otplate ne pre/e polovinu priman!a podnosio a za(teva za kredit a+e*će i trećinu priman!a.

Prelazak samog kreditiran!a na banke !e trend ko!i tra!e već du e vreme. Kako !e kapital veoma skup a naro+ito za domaću maloproda!u tako se i trgov i odlu+uda posao kreditiran!a prepuste bankarskom sektoru ko!i će to efikasi!e obaviti i uni e tro*kove a da sama trgovina mo e svo! oskudni kapital iskoristiti na povol!ni!na+in. #esto su trgovinska preduzeća neefikasna u odobravan!u kredita i skamatnom stopama ko!e su znatno iznad oni( ko!e nude banke svo!im kli!entima.


15/42

strana 1" Diplomski rad

5. Če$ $!o red t#o %/!(!n*! ! ne $reditir!n*!

Kra! 200". godine obele ila !e odluka 6arodne banke rbi!e o postepenomukidan!u +ekova kao sredstva kreditiran!a i postepenog skraćen!a perioda napla+eka. Kao rezultat ovog pro esa +ek će dobiti svo!u pravu namenu i postati samo !o !edno od sredstava plaćan!a. 'va odluka uti ala !e na domaću trgovinu tako *to !e primetan nagli pad u+e*ća +ekova u bezgotovinskom plaćan!u.

Hirtuelni nova ko!i su gra/ani imali koristeći +ekove na po+ek bio !e tu daim pru i oseća! sigurnosti a na kra!u su ipak morali da pokriva!u nemale iznose kosu im se nagomilali prispećem +ekova na n!i(ov tekući ra+un na!+e*će opet nov eko!i su dobili unov+avan!em +ekova.

6edosta i +eka upravo dolaze do iza a!a kada su se po!avile kreditne karti e.spisivan!e +eka tra!e !ako dugo *to sve produ ava transak i!u u ta+ki proda!esamim tim ta transak i!a !e i skupl!a. Plaćan!e +ekom naro+ito gubi na popularnosrazvo!em karti a po*to za razliku od karti a plaćan!e +ekom za(teva i no*en!e drugiidentifika ioni( isprava i olovke i vrlo !e opasno ako se +ek izgubi !er neposto!mogućnost za*tite. U slu+a!u da !e kreditna karti a izgubl!ena ili ukradena za*tićen !e *ifrom t!. P 6;om GPer on!/ Identi4i+!tion N&2berI ko!u zna samo vlasnik karti e. Helika prednost !e kod karti a i to *to posto!i mogućnost da se blokira 2"+asa u toku dana preko svo!e banke ko!a ima otvoren korisni+ki servis i ne posto

mogućnost da neko tro*i potro*a+ev nova bez n!egovog znan!a. Kori*ćen!e+ekova posto!i veća mogućnost za gre*ku !er se popun!ava ru+no i falsifikovan potpisa kod ukradeni( +ekova !e mnogo lak*e a potro*a+ osta!e neza*tićen. -botoga *to se +ekovi +esto zloupotrebl!ava!u trgov i +esto uvode praksu obaveznoispisivan!a na pole/ini podataka i telefonskog bro!a potro*a+a *to !o* vi*e produ atransak i!u.

Kori*ćen!e +ekova u razvi!enim zeml!ama ima tenden i!u opadan!a u ukupno bro!u transak i!a tako da su na primer neke kompani!e u Aritani!i odlu+ile da n prima!u vi*e +ekove ; tako !e Shell ob!avio da na svo!im pumpama vi*e ne pri(vata plaćan!e +ekom. U po!edinim trgovinskim kućama GWal-mart I mo ete izabratiizgled +eka po va*o! el!i tako da !e u ponudi ogroman bro! +ekova veseli( bo!a slikovima Dizni!evi( !unaka za de u. ve !e u il!u privla+en!a potro*a+a i n!egovogzadovol!stva. ako na primer na!veći svetski maloproda!ni lana Lalmart nudimogućnost plaćan!a +ekom na ko!em !e od*tampana bilo ko!a fotografi!a ko!u izabrao potro*a+ kao podlogu za +ek. o sve ukazu!e da +ek posta!e polako sporednsredstvo plaćan!a ko!e gubi bitku sa mnogo sofisti irani!im konkurentima kao *to s platne karti e.


16/42

strana 1$ Diplomski rad

S/i$! 0. 6ro* i'd!ti -e$o#! & Ve/i$o* 6rit!ni*i & %eriod& 1771 8 0993. "od.)

6a primeru Helike Aritani!e !e lako uo+iti tenden i!u opadan!a bro!a izdati(+ekova. U Heliko! Aritani!i !e plaćan!e +ekom dostiglo vr(una tokom 1990. godinsa skoro " mili!arde izdati( +ekova a n!i(ovo izdavan!e se prepolovilo do 2003godine na ne*to vi*e od 2 mili!arde +ekova. U proseku !e svake godine kori*ćeno 1)$ miliona +ekova man!e. li+ne tenden i!e opadan!a izdavan!a +ekova se o+eku!kako u Aritani!i tako i u ostalim razvi!enim zeml!ama.

) zvor7 :sso iation for PaCment %learing ervi es ; :P:%


17/42

strana 1) Diplomski rad

:. Dob! $!rti+!

obzirom na vi*egodi*n!u op*tu izola i!u od svetski( kretan!a u bankarskomsektoru sasvim !e razuml!ivo *to domaću trgovinu dugo zaobilazili i modernsistemi plaćan!a po+ev*i od e;bankinga do plaćan!a putem mobilne telefoni!e. 6sreću danas smo po tom pitan!u deo sveta a u nekim domaćim re*en!ima kao *to e;banking +ak smo napredni!i od većine zemal!a u okru en!u. istem plaćan!a4plastikom4 t!. raznim vrstama debitni( i kreditni( karti a deo !e konzistentnog iko(erentnog sklopa modernog bankarstva i mre e sistema usluga bezgotovinskogtransfera nov a ko!a se razvi!a !o* od sedamdeseti( godina pro*log veka. 5azvo!emte(nologi!e naglo se razvi!a i ova! deo bezgotovinskog plaćan!a. 'n za(tevaanga ovan!e veliki( sredstava !er su potrebni razni svi+ing entri za obradu

podataka : G A&to2!ti+ Tr!n 4er M!+ ineI to !est bankomatiPOS terminalikomunika ione lini!e itd.

'blast primene platni( kati a !e sve *ira kao i n!i(ova pri(vatl!ivost dok gotovina i dal!e osta!e glavni vid plaćan!a ali sa padom svoga u+e*ća naro+ito ktransak i!a gde su veće sume nov a u pitan!u. 5azvo! plaćan!a karti ama !ena!dinami+ni!a oblast od svi( vrsta plaćan!a. Pri(vatan!e platni( karti a !e razli+ito u po!edinim zeml!ama tako na primer u :D;u !e prosek posedovan!a oko $ razli+iti(karti a po osobi dok !e u Jvropi ta! prosek ni i. 'lak*ava!uću okolnost uzapadnoevropskim zeml!ama i :meri i predstavl!a +in!eni a da mnoge robne kuće

naftne kompani!e Gbenzinske pumpeI i drugi trgov i ima!u svo!e GkreditneI kartienden i!a !e u razvi!enim zeml!ama da gotovo svi trgov i ali i ostale kompani!eizda!u svo!e platne karti e i za!edno sa informa ionom te(nologi!om to koriste uil!u kako bol!eg zadovol!avan!a potreba potro*a+a tako i uspe*ni!eg poslovanPri(vatan!e karti a od strane konven ionalne trgovine Gturisti+ki( transportni( iugostitel!ski( preduzećaI !e preduslov za *iren!e n!i(ove popularnosti me/ustanovni*tvom. ako se sada u većini slu+a!eva koriste druga sredstva plaćan!a veliko! ekspanzi!i !e bezgotovinski na+in plaćan!a.

Prva transak i!a kreditnom karti om obavl!ena !e u :meri i. 'd tada pa svedo danas gotovo da ne mo emo zamisliti modernu zeml!u sveta ko!a !e bez sistemP' G Point o4 S!/eI terminala na naplatnim mestima ili bez bankomata na bro!nimloka i!ama po gradovima i naravno u proda!nim ob!ektima. ako/e kori*ćen!e platne karti e !e na!efikasni!i na+in za kupovinu putem nterneta na nekom od proda!ni( Eeb sa!tova kao *to !eA2!'on.+o2 i n!emu sli+ni. Kreditne karti e ko!ese izda!u u na*o! zeml!i nisu sredstvo namen!eno samo na!bogati!em destanovni*tva već svima onima ko!i ima!u stalno radno mesto. U dogledno vreme ć+ak i oni ko!i zaziru od plaćan!a karti ama a usled nemogućnosti da dobi!u +ekove


18/42

strana 1, Diplomski rad

svo!o! ban i biti primorani da apli ira!u za neku od kreditni( karti a da bizadovol!ili svo!e potro*a+ke potrebe.

Karti e danas toliko dominira!u u plaćan!ima u nekim zeml!ama da !e postaloote eva!uće iveti bez n!i(. 6eke usluge i kupovine se !edino mogu obavl!ati uz pomoć platni( karti a. akav primer !e kod rent;a; ar usluga u Heliko! Aritani!i !er kreditna karti a gotovo da zamen!u!e li+ne isprave u zeml!ama gde i( ni!e uvek potrebno imati sa sobom. Helika !e prednost kreditne karti e *to !u !e veoma te*kfalsifikovati za razliku od dokumenata a u slu+a!u kre/e vlasink !e pri!val!u!korisni+kom servisu.

Audućnost karti a se mo da na!bol!e mo e predvideti praćen!em tenden i!aupravo u zeml!i u ko!o! su platne karti e i nastaleO :D. nogo toga se promenilo u:D;u posledn!i( 3$ godina *to !e omogućilo da platne karti e budu svuda prisutne.ako da !e u 19,0. godini svega 1)< domaćinstava imalo platne karti e i pro en!u!e

se da i( !e pri(vatalo svega oko 20< maloprodava a. Preko platni( karti a tro*eno !e u proseku svega ne*to vi*e od ",N mese+no ili 2 $< ukupnog pri(odadomaćinstva. Danas svi veliki trgovinski lan i pri(vata!u platne karti e kao i sveveći bro! restorana brze (rane i drugi prodav i. Platne karti e su naravno glavnosredstvo plaćan!a pri kupovini preko nterneta. Dok !e u 2002. godini prose+an iznoko!i se tro*i porastao na 1.2&0N mese+no ili oko 2$< ukupnog pri(oda domaćinstsa dal!om tenden i!om rasta kako mese+nog tro*ka ko!i !e plaćen platnim karti amtako i u+e*ća u ukupnom pri(odu domaćinstva.,

Aro! platni( karti a u :D;u !e prema*io 1 $ mili!ardi me/utim bro! potro*a+a

ko!i posedu!u karti e !e 1$& miliona *to !e oko $$< ukupnog bro!a stanovnika :D.'vi poda i u proseku da!u oko $ karti a po stanovniku ili *to !e !o* va ni!e ne*toman!e od 10 karti a po vlasniku karti e.&

Karti a pru a veću za*titu potro*a+u od no*en!a gotovine i to !e !edan odrazloga n!enog sve masovni!eg kori*ćen!a. Kod kupovine telefonom koristi skreditna ili debitana karti a i u slu+a!u da naru+ena roba ne stigne posto!mogućnost da korisnik karti e obavesti svog prova!dera kreditne karti e i da otka etransak i!u. 'vakva mogućnost za*tite poto*a+a ne posto!i kod ostali( oblika plaćan!a kao *to !e +ek ili gotovina.

Kod poslovan!a sa platnim karti ama trgovinske kompani!e bi posebno moraleda obrate pa n!u na sledeće stvari7

1. #uvan!e podataka. U ovo! oblasti treba standardizovati softver ko!i se koristi vrstu podataka ko!i se +uva!u8 ukoliko se informa i!e o kupovini ne +uva!u, David Jvans O PaCing Eit( Plasti Press 200$& %redit %ard 6ation7 (e %onse uen es of :meri aQs :ddi tion to %redit 5obert D. anningDe ember 2001.


19/42

strana 1& Diplomski rad

elektronskom obliku treba preduzeti mere da ra+un sa bro!em kreditne karti e bud bezbedan.

2. -akoni i standardi. Utvrditi da li zaposleni pozna!u zakone i propise u pogledu za*tite podataka vlasnika kreditni( karti a. Kup ima se preporu+u!e dakupu!u samo kod oni( kompani!a ko!e po*tu!u zakonske propise vezane za upotrebkreditni( karti a.

3. Provera. Kompani!e treba konstantno da ukazu!u svo!im zaposlenima nlo*e strane 4viren!a4 u tu/e li+ne podatke i informa i!e.

". Pristup. Kompani!e treba da ograni+e bro! zaposleni( ko!i mogu doći u dodisa poda ima vlasnika kreditini( karti a.

Pre/!'!$ ! -e$o#! n! od/o)eno n! $reditne $!rti+e

Po!am odlo enog plaćan!a !e do skoro bio gotovo identi+an po!mu +eka sodlo enim plaćan!em u domaćo! maloproda!i. e/utim kroz elu 200$. godinu seskraćivao vremenski period odlo enog plaćan!a putem +eka tako da se od po+etk200). godine +eku vraća n!egova prava namena kao sredstvu plaćan!a. #ek tako presta!e da bude sredstvo kreditiran!a. esto +eka kao sredstva kreditiran!a polakozauzima!u platne karti e tako da će se bro! izdati( i realizovani( +ekova zna+a!nosman!iti.

'vakav model kreditiran!a putem karti a bio !e u opti a!u kod banaka usamom startu izdavan!a t!. pre ne*to vi*e od tri godine mada se i danas uvek mo eopredeliti za takvu op i!u. Aanka odobrava kli!entu limit po karti i a on za ta! iznoslimita mo e plaćati robu i usluge ili podizati nova sa bankomata te kompletaniznos zadu en!a po prispelom izvodu iz banke iz !ednog mese a platiti u narednommese u ili nakon dva mese a.

Po!am rivolving kreditne karti e Gengleskire#o/#in" ; ona! ko!i se okrećeobrćeI zastupl!en !e u mnogo većo! meri i poznat u svetu !o* od po+etka izdavankreditni( karti a. Ukoliko se potro*a+ odlu+i za ova! model obaveze iz na primemese a februara izmirivaće samo delimi+no u martu a ostatak obaveza će biti preneu april i na ta! ostatak će mu se obra+unati kreditna kamata Gprema poslovn politi i banke izdavao aI. Pri odabiru banke posebnu pa n!u treba obratiti na visinute kamate !er !e ona i na!va ni!a stavka i na!bol!e merilo za pore/en!e sa uslovimko!e nude druge platne karti e. znos ko!i se mo e koristiti u martu biće razlikaizme/u limita i izmireni( obaveza. reba napomenuti da se ovakva otplata kredita po karti i odvi!a u krug t!. ako !e karti a na primer rivolving $ to zna+i da potro*a


20/42


treba izmirivati minimum petinu zadu en!a svakog mese a ali ni!e ograni+eni nakori*ćen!e kredita samo pet mese i već prakti+no koliko god eli dok ne promenlimit ili na+in otplate ili pak na sopstveni za(tev ne otka e kori*ćen!e kreditnekarti e.

Heoma bitan momenat ako ne i presudan pri odabiru banke ko!a izda!e platnkarti u ko!u će potro*a+ koristiti !este ; devizni ili dinarski depozit meni e i iranti. 6aime kao !edan od uslova za karti u banka će kli!entu zatra iti polagan!eodre/enog iznosa na!+e*će deviza na depozitni ra+un ko!i će obezbeditizmirivan!e obaveza ukoliko on ne bude mogao a na ova! depozit banka ćisplaćivati kamatu. znos depozita kreće se od 20< limita pa sve do 100


21/42


kli!enta i time doprinese u kona+nom odlu+ivan!u banke da li će ili neće izdati kredili kreditnu karti u kli!entu. a! biro pru iće zainteresovano! ban i informa i!u oeventualnim blokadama ra+una fizi+ki( li a minusnim stan!ima tu bama protivkli!enata ra+unima kod drugi( banaka a kasni!e će se pru an!u podataka prikl!u+itikomunalna preduzeća i telekomunika ione kompani!e. Dakle svi gra/ani ko!i budu pro*li kroz 4filter4 kod svo!e banke i Kreditnog biroa će moći bezbri no da ra+unana dobi!an!e rivolving kreditne karti e bez ikakvi( depozita i polagan!a sredstavaobezbe/en!a.

Kod situa i!a ko!e su nam generalno ne!asne ili nerazuml!ive domaćefinansi!ske institu i!e treba da gleda!u na iskustva suseda i da u+e na n!i(ovim pozitivnim propisima ali i na gre*kama s obzirom na finansi!sko stan!e u kakvom na* bankarski sektor gde se svaka gre*ka skupo plaća. Poo*travan!e uslova z poslovan!e ko!e 6arodna Aanka rbi!e diktira bankama povla+i i po!a+anu kontrolsvakog kli!enta banke *to fizi+kim li ima za posledi u donosi kra!n!e ra ionalno

raspolagan!e sopstvenim finansi!ama a ne virtuelni ivot uz pomoć +ekova ko!i smnogi potro*a+i pret(odni( godina vodili ili potro*a+ki( kredita ko!i se nisu vraćaili su vraćani u man!em iznosu od same glavni e.

enden i!a u trgovini razvi!eni( zemal!a ko!a !e po+ela da dolazi i kod nas !eda sve vi*e dominira!u veliki proda!ni ob!ekti veli+ine nekoliko (il!ada kvadrataogromnim prometom tako da oni ne sme!u sebi dozvoliti da ne prima!u na!poznati platne karti e. ako/e smatra se velikim nedostatkom ukoliko bilo ko!i veći tr nientar ili (ipermarket ne posedu!e bankomate na ko!ima bi potro*a+i mogli da

podignu svo! nova .

:.0. P/!tne $!rti+e i EPOS i te2i

rgov i danas (teli to oni ili ne mora!u biti opreml!eni za bezgotovinsko plaćan!e. Domaća trgovina !e !o* uvek tu u zaostatku u odnosu na ostale evropskzeml!e ko!e već odavno ugradile savremene JP' GE/e+troni+ Point o4 S!/eIsisteme i pru a!u svo!im potro*a+ima maksimalnu uslugu. #esto se u razvi!enimzeml!ama na kasi +u!e pitan!e 4Paper or plasti 4 ; papir ili plastika !er !e tolik plaćan!e platnim karti ama postalo rasprostran!eno da !e potpuno iz!edna+eno sgotovim nov em ko!i !e vekovima unazad imao primat u svim plaćan!ima pa i utrgovini.

6a!veće kompani!e ko!e poslu!u kreditnim karti ama organizovale su zasebneelektronske klirin*ke i obra+unske sisteme radi efikasi!eg transfera plaćan!aster%ard i Hisa ima!u sopstvene mre e ko!e se koriste za verifika i!u transak i!a*irom sveta. Jlektronski terminali na mestu proda!e Gsistemi za elektronski transf


22/42


nov a na mestu proda!e ili usluge O J RP' terminaliI omogućava!u da se poda isa karti e provere za svega nekoliko sekundi u okviru mre e ko!e povezu!e trgov e*irom sveta sa entrom za obradu kreditni( karti a i emitentom kreditni( karti a. 6a primer sistem ko!i koristi Hisa Hisa6et sasto!i se od tri ra+unarska entra od ko!i(su dva u !edin!enim Dr avama a !edan u Heliko! Aritani!i.

Siroke komunika ione mre e povezu!u trgov e ko!i koriste Hisa sistem saovim ra+unskim entrima. ako/e za autoriza i!u !o* uvek posto!e telefonski servisiko!i omogućava!u trgov ima ukoliko ima!u problema sa karti om da provere da l !e moguće sa n!om izvr*iti plaćan!e. Komunika ione mre e se sve br e *ire uporedosa trendom pri(vatan!a kreditni( karti a od strane potro*a+a. Aezgotovinsko plaćan!e platnim karti ama na!poznati!i( svetski( brendova moguće !e i u na*ozeml!i ponovo od 2002. godine. (vativ*i zna+a! razvo!a bezgotovinskog plaćan! pri 6arodno! Aan i rbi!e !e oktobra 2003. godine formiran 6a ionalni entar za platne karti e sa il!em da koordinira n!i(ovo izdavan!e od strane poslovni( banaka.

zuzetan !e i zana+a! kori*ćen!a karti a pri sman!ivan!u u+e*ća sive ekonomi!e zblak*e kontrole nov+ani( tokova.

S/i$! 3. Udeo %o*edini $!rti+! & &$&%no2 bro*& & Srbi*i9

renutno samo u rbi!i ima preko 3 miliona platni( karti a od ko!i !e preko 1 ,miliona iz Dina%ard sistema kao domaće na!bro!ni!e karti e me/utim aktivno !

samo "1< Gili oko ,00 (il!adaI zatim Hisa karti a oko 1 2 miliona iz aster%ardsistema 300.000 i ostali( karti a ima oko 300.000 me/u ko!ima su Fuba Post%ardDiners itd.10 o !e povećan!e od +ak 12 puta u odnosu na pre samo dve godine.-na!ući da !e u razvi!enim zeml!ama znatno veći bro! karti a po stanovniku mo e seo+ekivati dal!i intenzivan rast bro!a karti a !er domaće tr i*te ima veliki poten i!aza rast. Aro! transak i!a svi( platni( karti a u rbi!i !e okvirno pro en!en za 200$.9 zve*ta! 6a ionalnog entara za platne karti e 6A oktobar 200$.10 sto kao i 10


23/42


godinu na 30 miliona *to !e svega " transak i!e po stanovniku na godi*n!em nivoudok !e na primer u Heliko! Aritani!i ta! bro! dostigao 130 transak i!a i dal!e raste. ogovori da se !o* uvek nedovol!no koriste platne karti e i da !e veliki poten i!al rastau budućim godinama naro+ito posle ukidan!a +ekova i povećan!a bro!a trgova a ko pri(vata!u platne karti e. Kako !e ovo oblast u ko!ima se promene de*ava!uintenzivno7 kako u pogledu bro!a izdati( karti a povećan!a bro!a transak i!amese+nog prometa uvo/en!a novi( usluga tako i domaća trgovina mora sa n!ima iću korak.

Kreditne karti e uglavnom za(teva!u +etiri strane u svako! transak i!i7 vlasnikakarti e trgov a ko!i proda!e robu ili usluge onoga ko vr*i obradu plaćan!akreditnom karti om i emitenta kreditne karti e. U izvesnim slu+a!evima firma ko!avr*i obradu plaćan!a kreditnom karti om i emitent kreditne karti e biće iste madaone uglavnom poslu!u kao razli+iti pravni entiteti.

rgovinska preduzeća u na*o! zeml!i biće prinu/ena da investira!u ne malasredstva u moderne sisteme ko!i omogućava!u brz i bezbedan bezgotovinski transfsredstava sa potro*a+eve platne karti e na svo! ra+un. Domaća maloproda!a morodgovoriti sve većim za(tevima potro*a+a i pratiti svetske trendove u uslovim(iperkonkuren i!e. 5ezultat će biti zadovol!an i veran potro*a+. -adovol!ni potro*a+ !esu na!zna+a!ni!i kanal promo i!e. (odno tome oni su nezamenl!iv faktor privla+en!a novi( potro*a+a i *iren!a apsorp ionog poten i!ala tr i*ta u elini.

Preduslov za masovnu upotrebu bezgotovinski( na+ina plaćan!a !e i razvo prateće bankarske infrastrukture. Posto!an!e platni( karti a kao ra*irenog sredstv plaćan!a !e moguće samo ako !e opreml!enost banaka za uspostavl!an!e veza elektronskim trgov ima brza i efikasna radi verifika i!e karti a i automatskog preba ivan!a sredstava sa ra+una kup a na ra+un trgov a. %eo ta! pro es !e uslovl!eni dobrom telekomunika ionom infrastrukturom pravnom regulativom ali iekonomskom stabilno*ću. Aanke su veoma zainteresovane za razvo! bezgotovinsksistema plaćan!a putem kreditini( i debitni( karti a !er oko 30< tro*kova banaka+ine tro*kovi vezani za upravl!an!e gotovim nov em.

rgovinska preduzeća za usluge obrade plaćan!a putem kreditni( i debitni(karti a mora!u plaćati nadoknadu. Usluge pro esiran!a i obrade nude kompani!e ko!su spe i!alizovane za te poslove i n!i(ove naknade mogu da zavise i od obima poslako!i obavl!a!u. -a trgovinske kompani!e !e ipak mudro da ima!u potpisane ugovorsa na!većim prova!derima karti a.


24/42


S/i$! 5. ; 6ro* $reditin $!rti+! & #et&11

r i*tem kreditni( karti a u svetu dominira!u dva konzor i!uma banaka OVi !i M! terC!rd . Aanke ko!e izda!u platne karti e su +esto +lanovi oba ovakonzor i!uma. stori!ski bilo !e te*ko da ostali konkurenti u/u na tr i*te kreditni(karti a osim ako novi konkurent ni!e +lan Hisa ili astrer%ard programa. 'd sredine1990;i( tr i*te posta!e konkurentni!e !er i drugi po+in!u da nude karti e sa bol!imuslovima i ni im kamatama. amo na!veći prova!der kreditni( karti a Hisa ima preko 1 3 mili!arde karti a ko!e se pri(vata!u na preko milion bankomata u 1)0zemal!a. ' razvo!u sistema platni( karti a govori i podatak da se karti e sa oznakomHisa pri(vata!u na preko 2" miliona trgova+ki( mesta.

S/i$! :. ; U-e,(e & bro*& $!rti+! & #et&12

11 6elson 5eport O LorldEide %redit %ard BulC 2002.12 sto kao i 12.


25/42


a padom op*ti( kamatni( stopa glavni prova!deri karti a gube tr i*ni udeo i potro*a+ki krediti kroz kreditne karti e su postali mnogo povol!ni!i. 5astuća popularnost debitni( karti a O gde u transak i!ama nema elemenata revolvingkredita O navodi na to da kreditne karti e dosti u svo! limit u razvi!enimzapadnoevropskim zemal!ama. 'vo !e uti alo na nebankarske izdavao e karti a kao*to su maloprodav i +i!i udeo na tr i*tu kreditni( karti a !e opao. U rbi!i !e ova! posao tek u po+etku ali o(rabru!uće !e da smo posle Kine na!uspe*ni!a zeml!asistemu Hisa karti a !er !e tri godine izdato milion n!i(ovi( karti a.

:.3. O no#ni ti%o#i $reditni $!rti+!

Posto!e tri osnovne kategori!e karti a ko!e se mogu koristiti kao supstitut zagotovinu ili +ekove kada se plaća!u proizvodi i usluge. 'ne se sve obi+no naziva!u

Tkreditne karti e 8 me/utim ne nude sve one kreditne mogućnosti tako da nisu svekreditne već platne karti e.

6!n$!r $e $reditne $!rti+e

Aankarske kreditne karti e nude kredit do odre/enog limita ko!i na!+e*ćezavisi od plate kli!enta ili polo enog depozita. Hlasnik karti e ima mogućnost da plaća mese+ne ra+une ili da uzme kredit do odre/enog limita po mese+no! kamatnstopi sa spe ifi iranim minimalnim otplatama svakog mese a. -a ove karti evlasnik obi+no plaća godi*n!u nadoknadu ili nadoknadu pri ukl!u+en!u.

Kada apli ira za kreditnu karti u aplikant treba da obezbedi detal!e o svomfinansi!skom stan!u i okolnostima i prema tome biće mu data karti a i odgovara!ućkreditni limit. 6eki kreditni limiti na primer oni za studente mali su ali mogu posto!ati i veliki limiti za one sa zna+a!ni!im sredstvima. Hlasni i karti a ele da i(ima!u ili da bi dobili kredit O kao sredstvo odlagan!a plaćan!a za dobra ili da bimali mogućnost da karti u koriste kao alternativni metod plaćan!a umesto gotovinili +ekova. U ranim danima kreditni( karti a na!veće banke su izve*tavale da !evećina vlasnika karti e iste koristila za mese+na plaćan!a ali ni!e dozvol!avala sebda uzme kredit danas oko ,0< vlasnika karti a koristi iste i za kredite.

Posto!i i element besplatnog kredita ko!i se da!e imao ima karti e !er7 1I ra+unse *al!u mese+no i pokriva se kupovina dobara i usluga od vremena posledn!emese+nog izve*ta!a i 2I vlasnik karti e mo e da odlo i plaćan!e za 2$ dana oddatuma slan!a mese+nog izve*ta!a. 'vo zna+i da kad se normalno *al!e izve*tare imo 1$. u mese u svaka kupovina ko!u imala kreditne karti e napravi 1). umese u mo e nositi sa sobom benefit beskamatnog kredita od $$ dana.


26/42


ro*kovi funk ionisan!a bankarski( kreditni( karti a mogu se podeliti na +etirikomponente Gpredstavl!eno po redu va nostiI7

• ro*kovi fondova za finansiran!e neplaćeni( ra+una imala a karti e.• -a banke u izvesnim grupama kreditni( karti a Gnpr. : ess groupI

posto!i tro*ak entralne uslu ne kompani!e t(e Boint %redit %ard %ompanC. 'vatro*ak se deli izme/u banaka po rani!e utvr/enim osnovama.

• ro*kovi vo/en!a odel!en!a za kreditne karti e u svako! ban i *to !eodgovornost svake banke.

• ro*kovi dodatni( usluga ko!e svaka banka obavl!a u svo!imkreditnim opera i!ama.

Seme bankarski( kreditni( karti a obi+no ima!u tri osnovna izvora prinosa za banku. Prvo posto!i"odi,n*! n!do$n!d! #/! ni$! $!rti+! n!do$n!d! %ri&$/*&-en*& kao in!do$n!d! '! & /&"e $o*& %/!(!*& i tr"o#+i ali pravi izvor pri(oda !e$!2!t! ko!a se naplaću!e vlasni ima karti a u slu+a!u da uzmu kredit.Kada bi svi vlasni i karti a plaćali svo!e mese+ne ra+une u okviru predvi/enog perioda profit kompani!a bi bio mali i one bi verovatno radile s gubitkom. -ato !e un!i(ovom interesu da o(rabre vlasnike karti a ne samo da vi*e koriste svo!e karti enego i da uzima!u kredite na osnovu n!i(.

Kamata ko!a se naplaću!e kli!entima se normalno izra ava kao mese+na rata'+igledno !e da godi*n!a plaćan!a varira!u u odnosu na kamatnu stopu ko!a preovla/u!e u ekonomi!i kao elini. 'dvo!eno od tro*kova fondova ko!i tako/e

zavise od minimalne stope za za!move G ?5 ;2ini2!/ /endin" r!te I i primarnestope GP5 ;%ri2e r!teI u obra+un mese+ne rate treba u obzir uzeti i druge faktore7

• Poza!ml!ivan!e !e nesigurno i bez garan i!e.• o e se koristiti besplatan kredit za odre/eni bro! dana zavisno od

datuma kada se kupu!u dobra.• 6e posto!e za(tevi za mandatornim nadoknadama sem mininalne

mese+ne nadoknade.• Kredit !e u formi revolving sredstva i uzima se do odre/enog limita.• 'lak*i e i usluge za vlasnike karti a prevazilaze prosto obezbe/en!e

kreditni( sredstava.

e/utim kon ept godi*n!e pro entne stope stvara mnoge nesporazume. Bedinou slu+a!u pogodnosti ko!e se ti+u gotovine godi*n!a stopa predstavl!a i efektivstopu !er se interes naplaću!e po ekvivalentno! dnevno! stopi od dana kupovine


27/42


:ritmeti+ka konverzi!a mese+ne rate u godi*n!u ratu za kupovine ne uzima u obzidozvol!eni beskamatni period tako/e izostavl!eni su i drugi faktori.

• Kada !e tro*ak kupovine prvo ukl!u+en u izve*ta! svako plaćan!etokom sledeći( mese i sman!u!e preostali dug pre nego se primeni stopa. porazumisa Hisa;om : ess;om i Aar laC ard su druga+i!i O ako plaćan!a ne izmiru!u eodug naplaću!e se puna kamata Gpre odbi!an!a par i!alnog plaćan!aI.

• 6isu samo transak i!e ko!e pret(ode !ednom mese+nom izve*ta!u beskamatne nego i dugovan!a za kupovine ko!a se odla u du e od 2$ dana od danaizve*ta!a u kome se prvi put po!avl!u!u su mese+ne rate kamate za prvi mese . Posovoga svaki preostali dug u ovim stavkama !e sub!ekt ekvivalentne dnevne rate.

-bir svi( ukl!u+eni( faktora zna+i da će stvarna kamatna stopa ko!u plaća!uvlasni i kreditni( karti a biti razli+ita od godi*n!e stope.

Debitne $!rti+eDebitne karti e su vrsta platni( karti a ko!e omogućava!u potro*a+u da tro*i

iskl!u+ivo nova ko!i ima na ra+unu. 've karti e iako izgleda!u identi+no kao ikreditne karti e nema!u mogućnost kreditiran!a već se iznos kupovine automatskskida sa bankovnog ra+una ko!i !e povezan sa ovom karti om. 'va karti a tako/eomogućava i podizan!e gotovine sa bankomata uz obavezno uno*en!e *ifre GP 6;atako/e moguće su i druge vrste plaćan!a kao i kori*ćen!e moderni!i( telefonski(govorni a i naravno kupovina preko interneta.

Debitne karti e se ne posmatra!u kao stvar presti a *to !e u po+etku va ilo zakreditne karti e već su one stvar potrebe svi( u+esnika u nov+anim transak i!amada !e obave na brz !eftin i siguran na+in. U Heliko! Aritani!i debitne karti e su s po!avile 19&,. godine i vrlo brzo stekle popularnost tako da su 199$. prestigle p bro!u transak i!a kreditne karti e. Debitne karti e ima!u na!br u stopu rasta uukupnom bro!u transak i!a od svi( vidova plaćan!a na u*trb pre svega plaćan!+ekom ali i gotovinom. Plaćan!e gotovinom se u posmatranom periodu sman!ilo s,$< na )$< ali !e i dal!e na ubedl!ivo prvom mestu pre svega kod plaćan!a ko!anema!u veliki iznos G)2< svi( gotovinski( transak i!a !e ispod $VI. 've tenden i!esu u na!većo! meri rezultat razvo!a informa ioni( i komunika ioni( te(nologi!a u

posledn!i( desetak godina i velikog pri(vatan!a platni( karti a *irom sveta.


28/42


S/i$!


29/42


dugova. mao i karti e tako/e mora!u da se nose sa administra i!om i tro*kovimanenaplativi( dugova. ro*kovi administra i!e su prose+no 21 funtu godi*n!e poimao u karti e. Aanke pro en!u!u da su n!i(ovi tro*kovi prikupl!an!a i nenaplatividugovi oko 22< nov a zara/enog od kreditni( karti a a obrada i potro*a+ke uslugedoda!u !o* 1$


30/42


ekonomski( uti a!a vezani( za vreme i udal!enost. -a(val!u!ući elektronskom poslovan!u svi transak ioni tro*kovi svode se na minimum pri +emu elektronsktr i*te za(teva kompletno institu ionalno prilago/avan!e uz nov pristup organi;za ionom i interorganiza ionom upravl!an!u u trgovinskom preduzeću.

S2!rt $!rti+!

mart karti a !e plasti+na karti a ko!a po izgledu podseća na obi+nu kreditnuili debitnu karti u s tim da posedu!e !edan detal! ko!i !e odva!a od n!i( a to !eintegrisano kolo ili +ip. 6a +ipu se na siguran na+in mogu +uvati odre/eni poda i 6a!veća snagaS2!rt C!rd te(nologi!e !este u raznovrsnosti mogući( primena.

radi ionalna kreditna ili debitna karti a +uva podatke na magnetno! tra i. 'vatraka nema kapa itet za +uvan!e velike koli+ine podataka. a druge strane upisani poda i su podlo ni spol!nim uti a!ima i lako se mogu obrisati ili o*tetiti. martkarti a ima oko 100 puta vi*e memori!skog prostora sa mogućno*ću da se ta! bro poveća za !o* nekoliko puta. Karti a sadr i na sebi i pro esor pomoću koga sumoguća razna izra+unavan!a direktno na karti i i ba* u ovom kontekstu uvi/a serazlog za*to ovakve karti e nazivamo pametnim ; 42!rt 4. %eo pro es kriptovan!ena primer po+in!e tra!e i zavr*ava se na samo! karti i i nikakvi poda i ne napu*ta!karti u *to sistem +ini izolovanim. ime se spre+ava kopiran!e i zloupotreba podataka sa karti e. U prelazno! fazi na karti i se nalazi i magnetna traka i +ip. %il !e povećan!e bezbednosti svi( u+esnika u transak i!i po*to !e ovu 4pametnu4 kartite e falsifikovati i time o*tetiti potro*a+a.

In; tore $!rti+e

've karti e potro*a+ima izda!e maloproda!a ili druge kompani!e i generalno semogu koristiti u ob!ektima te iste maloproda!e ili za kupovinu proizvoda datkompani!e. Posto!i vi*e tipova Tin;store kreditni( karti a O na!+e*će su sledeće7

• Aud etske7 za(teva!u se redovna mese+na plaćan!a a tro*kovikupovine odre/eni( dobara prostiru se kroz odre/eni period.

• 'p ione7 plaćan!a se mogu vr*iti u potpunosti ili već po vol!ivlasnika karti e. 'va op i!a !e ob!ekat minimalne otplate a ura+unava se i kamatako!a !e +esto veća nego kod banaka !er sman!u!e likvidnost trgovinskog preduzeća

• ese+ne7 posto!i i mese+no plaćan!e bez dobi!an!a kredita. Plaćan!au potpunosti se za(teva!u svakog mese a. 'vo se razliku!e od bud etske karti e gdese preostali kredit mo e rasporediti na mnogo mese+ni( otplata npr. 30 mese+ni(otplata.


31/42


've karti e se izda!u od strane trgova+ki( kompani!a sa il!em povećan!alo!alnosti potro*a+a i n!i(ove veće kupovine. 6udeći mnogobro!ne pogodnosti ka*to su7 diskonti povraća!i dela nov a od kupovine odlo enog plaćan!a bezura+unate kamate i sli+ni( pogodnosti trgovina dobi!a veći promet stalne i vern potro*a+e. Pri izdavan!u karti a trgovina dobi!a detal!ne podatke o svakom vlasnikkarti e tako da uz pomoć karti a uvek mo e pratiti navike u kupovini i time predvi/ati proda!u i prilago/avati ponudu.

-a trgovinu !e veoma va no da ukoliko odlu+i da izda!e sopstvenu platnukarti u ima !asno osmi*l!en plan oko iznala ena!a sredstava za finansiran!aodlo ene kupovine. Posle isteka perioda bez kamate potrebno !e odrediti i kamatnustopu ko!a će biti dovol!no visoka da kup i plaća!u svo!e ra+une na vreme ali i da ne odvrati od uziman!a trgovinske karti e.

Karti e maloproda!ni( kompani!a su !o* uvek nedovol!no iskori*ćeni poten i!al naro+ito kod domaći( maloprodava a. Ukoliko potro*a+ plaća kupl!enrobu gotovim nov em trgovina nepovratno gubi sve informa i!e o n!emu kao po!edina+nom kup u !er tada ne zna ni koliko ni *ta !e kupio i niti ima demografsk podatke o n!emu. Kori*ćen!em store karti a i n!i(ovom kasni!om obradom krosoftver mogućnosti za analizu proda!e i otkrivan!e trendova su ogromne. ?ak*a umnogome i klasifika i!a kupa a u odre/ene grupe i omogućena bol!a kasni!akomunika i!a sa n!ima.

vr(a platni( karti a maloproda!ni( kompani!a se razliku!e od bankarski( i

WJ karti a. 5estorani naftne kompani!e i robne kuće koriste karti e uglavnom kaomarketin*ko sredstvo diza!nirano da po!a+a lo!alnost potro*a+a i poveća proda!u.

E/e$tron $! tr"o#in!

Po!ava prvo plasti+nog a sada već i digitalnog nov a u+inili su preokret na putu ka potpuno! demateri!aliza i!i i virtueliza i!i nov a. o !e izazvalo pravurevolu i!u u trgovini i !avl!an!e novog tipa trgovine O elektronske trgovine Ge;+o22er+e I. 6ovom impulsu razvo!a trgovine sigurno !e doprineo i sistem platni(

karti a za!edno sa razvo!em informa ioni( te(nologi!a. e(nolo*ki razvo! i inova i!evezane za afirma i!u upotrebe bar;koda elektronski transfer sredstava GE@T O Jle troni und ransferI kori*ćen!e karti a kao plate nog sredstva donele suzna+a!ne u*tede u operativnim tro*kovima kako grosista tako i detal!ista.


32/42


6e'"oto#in $o %/!(!n*e %re$o Internet!

vo!u pravu snagu platne karti e pokazu!u kada !e u pitan!i proda!a prekointerneta. :psolutna domina i!a kada !e u pitan!u plaćan!e za kupovinu prekointerneta pripada karti ama. 'ne su !edino efikasno sredstvo plaćan!a roba i uslugako!ima se trgu!e putem nterneta dok su svi drugi na+ini spori!i i skupl!i. Ukoliko preko nterneta proda!u informa i!e ili softver prodava ne mora +ekati uplatudanima već !e se plaćan!e obavl!a veoma efikasno u trenutku.

e/utim preduslov masovnog kori*ćen!a prednosti nterneta i kupovine prekonterneta su razvi!ena prateća bankarska infrastruktura pri(vatan!e platni( karti akako od strane stanovni*tva tako i od trgovine pri(vatan!e rada sa tastaturom*iren!e same kulture nterneta itd. U vezi sa trgovinom preko nterneta poredspremnosti prodav a i trgov a potrebni su i odre/eni te(ni+ki preduslovi da bi se

n!i(ove te n!e za kupovinom na dal!inu i plaćan!em Tplasti+nim nov emrealizovale. Pro esiran!e same transak i!e i verifika i!a validnosti karti e za(teva daelokupan pro es bude brz i efikasan *to za(teva savremena telekomunika ionare*en!a. o !e već ostvareno u Heliko! Aritani!i gde oko 3< svi( plaćan!a karti ama predstavl!a plaćan!e putem nterneta sa tenden i!om da do 2012. godine poraste n9


33/42


6e'"oto#in $o %/!(!n*e $!o %/!(!n*e b&d&(no ti

@otov nova gubi svo! primat u odnosu na bezgotovinska plaćan!a. 6o*en!velike svote gotovog nov a sa sobom i mogućnost da se izgubi su veliki rizik ko!snose potro*a+i. Hreme potrebno za transak i!e gotovim nov em su u proseku du e nepouzdani!e u pore/en!u sa platnim karti ama.

U+e*će gotovog nov a u na*o! zeml!i !e tako/e po+elo da se sman!u!e i ptome mi pratimo svetske trendove da se sve man!e sa sobom nosi velika svotgotovog nova a a sve vi*e plaća raznim bezgotovinskim sredstvima plaćan!a O prsvega nekom od poznati( platni( karti a. Kao *to !e prikazano na sli i u+e*ćegotovog nov a u rbi!i stalno opada u 1. Bedan od razloga !e i stalni rast bro!a svi(vrsta platni( karti a i bro!a bankomata u elo! zeml!i. Do pre svega pet godinau+e*će gotovog nov a u na*o! zeml!i bilo !e oko $$< a danas !e palo na oko 3$< uodnosu na 1.

S/i$! . U-e,(e "oto#o" no#+! & M11)

1$ %ommuni ation from t(e %ommission o t(e %oun il (e Juropean Parliament (e J onomiand o ial %ommittee L(ite Paper on %ommer e Arussels 1999. str. 12.1) tatisti+ki bilten 6arodne Aanke rbi!e !ul 200$. godine.


34/42


Aezgotovinsko plaćan!e platnim karti ama i razvi!ene informa ionete(nologi!e omogućava!u bol!e vo/en!e finansi!a potro*a+a i novi vid usluge banakelektronsko bankarstvo=e;b!n$in"I. Prednost kori*ćen!a platni( karti a za potro*a+a !e to *to !e non;stop u mogućnosti da koristi svo! nova t!. 2" +asa na daDa bi stanovni*tvo !o* vi*e pre*lo na bezgotovinske na+ine plaćan!a i savreme bankarske usluge ono mora imati sna no poveren!e u banke. U rbi!i !o* uvek velikdeo stanovni*tva svo!u u*te/evinu dr i kod kuće i u strano! valuti !er !e poveren!e na ionalnu valutu i bankarski sistem !o* uvek nedovol!no.

@otov nova će i u budućnost biti na prvom mestu po bro!u transak i!a ali ćen!egovo u+e*će opadati naro+ito kod transak i!a sa većim iznosima. Domaćtrgovina uz podr*ku dr ave mora stanovni*tvo *to vi*e d motivi*e na kori*ćen platni( karti a zbog n!i(ovi( mnogobro!ni( prednosti. 6ovim propisima trgov i sudu ni da obezbede post terminale za platne karti e tako da će na svim proda!nimmestima biti moguće plaćan!e bez gotovine. #uvan!e i transport gotovine su veom

skupi *to se u kra!n!em slu+a!u odra ava i na vi*e ene u trgovini ko!u na kra! plaća!u potro*a+i tako da !e i u n!i(ovom interesu razvo! bezgotovinskog plaćan!a


35/42



36/42


. Pro"r!2i /o*!/no ti

Popularnost bezgotovinskog plaćan!a putem karti a !e sve veća. rgovinska preduzeća nisu smela ostati van ti( trendova ko!i su već odavno za(vatili (otelerestorane benzinske pumpe itd. :vio kompani!e +esto privla+e svo!e korisnike dkoristeći karti e ostanu verni kompani!i a time steknu pogodnosti kao *to suTbesplatne mil!e i razne vrste popusta. 5azvo!em informa ione te(nologi!e programi lo!alnosti dobi!a!u mnogo *iru primenu !er se otvara!u nove mogućnosti n!i(ovo kori*ćen!e. noge kompani!e su uvidele prednost izdavan!a sopstveni(karti a a prvi ko!i !e to zapo+eo i uveo store ard bio !e arks W pan er u saradn!isa aster%ardom. rgov i time ima!u direktan odnos sa potro*a+em i koristećisavremene ra+unarske sisteme mogu formirati baze podataka svo!i( korisnika

n!i(ovi( navika u potro*n!i. ime bi samo napravili prvi korak ka marketinguzasnovanom na bazama podataka Gd!t! b! e 2!r$etin" I ko!i nudi velikemogućnosti. Hećina trgovinski( lana a !e da bi pratila te trendove po+ela da izda!esopstvene karti e.

zrada programa lo!alnosti mo e se odvi!ati na razli+ite na+ine ali glavni il! programa !e da privu+e *to vi*e potro*a+a i poveća n!i(ovu potro*n!u za *ta će biti adekvatno nagra/eni. e/utim većina veliki( trgovinski( lana a eli da zna kosu n!eni kup i *ta kupu!u i kada. e informa i!e su veoma vredne i dva suspe ifi+ana pristupa kod upravl!an!a bazama zasnovani na te(nikama skladi*ten!

podataka rudaren!e po poda ima Gd!t! 2inin" I i mikromarketing.1,

ikro;marketing predstavl!a mogućnost da uz pomoć ti( podataka ponuda bude prilago/ena potrebama i navikama uskog segmenta kupa a ili +ak i po!edina+ni( potro*a+a. stra ivan!a zakonitosti o profilima kupa a po!edini( roba i perioda uko!ima su te robe kupovane omogućava korisne informa i!e za dal!u promo i!u proda!u.

Kreditna istori!a svakog po!edin a se u većini razvi!eni( zemal!a +uva i sadr inivo rizika ko!i svaki podnosila za(teva za kredit ima na osnovu informa i!a ko!esadr i n!egov dosi!e ko!i se +uva u Kreditnom birou. :ko !e nivo rizika za kredit prekora+en kompani!a ko!a odobrava kredit neće odobriti n!egov za(tev. 'vo nemora da zna+i da podnosila za(teva za kredit ne izmiru!e svo!e obaveze to !ednostavno zna+i da na osnovu informa i!a ko!e sadr i n!egov kreditni dosi!ekompani!a ni!e spremna da riziku!e tako *to bi mu dala kredit. Kreditini biro postou većini razvi!eni( zemal!a i na osnovu prikupl!eni( podataka da!e kreditnu pro enusvakog podnosio a za(teva za kredit. Kroz pro es nazvan O kredit skoring G+redit+orin"I i u rbi!i se kreditna sposobnost utvr/u!e po uzoru na razvi!ene zeml!e.

1, ?ovreta . Petković @. rgovinski marketing Aeograd 2002.


37/42


Kreditni biro kao me/ubankarska institu i!a ko!a prikupl!a sve podatke ofinansi!skim transak i!ama ko!e obavl!amo Gzarade uplate isplate kredite platnkarti e da li su iranti eventualne zloupotrebe po tekućim ra+unima i platnimkarti ama itd.I od septembra 200". godine funk ioni*e i kod nas. 6egativni poda io podnosio u za(teva za kredit se +uva!u tri godine a pozitivni pet godina.

rgovinske kompani!e ko!e odobrava!u kredite iz sopstveni( sredstava tako/emogu koristi usluge Kreditnog biroa. 6a osnovu dobi!eni( podatka o solventnosti bonitetu podnosio a za(teva za kredit trgovina ta+no zna da li da odobri kredit potro*a+u sa obzirom na stepen kreditnog rizka ko!i bi izdavan!e kredita imalo n poslovan!e. Do sada !e preko 9,< stanovni*tva uredno vraćalo svo!e kredite.

ve vi*e l!udi koristi karti e kompani!e sve +e*će dok kompani!e izda!ući ovekarti e sman!u!u svo!e ene kroz istovremeno povećan!e svoga prometa time nudećniske ene i na!bol!u vrednost. @otovo da se ne mo e naći veća trgovinskakompani!a ko!a nema sopstvenu platnu karti u.

Pogodnosti za potro*a+a su da mu se posedovan!em karti e omogućava bezgotovinsko plaćan!e na!+e*će plaćan!e na odlo eno razne pogodnosti pkupovini kao *to su povraća! 1< vrednosti kupl!ene robe vau+eri sa odre/enomvredno*ću za novu kupovinu. Kroz store karti e u bazu podataka se sliva sve vi*informa i!a o svakom kup u. Kako za trgovinu nisu svi kup i !ednaki !er i nedoprinose isto profitu po!edinim kategori!ama se mora pru iti mogućnost da pripada!u klubu elitni(. o se +esto posti e izdavan!em zlatni( i platinasti( karti a.ti an!e novi( kli!enata ko*ta vi*e nego zadr avan!e stari( tako da !e raditi nalo!alnosti i me/usobnom poveren!u veoma va no za trgovinu. '+uvan!e profitabilni( potro*a+a !e preduslov uspe(a trgovine a pri tome se veoma mnogmo e iskoristiti program lo!alnosti za!edno se informa ionim sistemima ko!i moguobraditi velike koli+ine informa i!a.

Uobi+a!ena transak i!a pomoću kreditne karti e odvi!a se na sledeći na+in7

• rgova izra+unava vrednost kupl!ene robe i tra i od kup a da plati.• Kupa da!e trgov u kreditnuRdebitnu karti u.• rgova provla+i kreditnuRdebitnu karti u kroz P' terminal. Hrednost

prodate robe se unosi ru+no ili se preuzima iz registar kase.• rgova podnosi podatke o kreditno!Rdebitno! karti i i vrednosti

kupl!ene robe svo!o! poslovno! ban i sa za(tevom za autoriza i!u. P'terminali su obi+no pode*eni tako da za(teva!u autoriza i!u u momentu proda!e a stvarni prenos podataka sa ra+una se vr*i kasni!e.

• Poslovna banka zatim obra/u!e transak i!u prosle/u!ući za(tev zaautoriza i!u ban i ko!a emitu!e kreditnuRdebitnu karti u. Aro!


38/42


kreditneRdebitne karti e identifiku!e vrstu karti e banku ko!a !u !eemitovala i ra+un vlasnika karti e.

• :ko vlasnik karti e ima dovol!no nov a na svom ra+unu da pokri!ekupovinu ili mu !e odobrena kreditna lini!a banka ko!a emitu!e platnukarti u autorizu!e transak i!u i generi*e autoriza ionu *ifru. 'va *ifra se*al!e nazad poslovno! ban i. Aanka ko!a emitu!e karti u rezervi*e novana ra+unu vlasnika karti e u iznosu ko!i !e ekvivalentan iznosu kupl!enerobe. e/utim ra+un vlasnika karti e se !o* uvek ne zadu u!e.

• Poslovna banka obra/u!e transak i!u a zatim *al!e *ifru za odobran!e iliodbi!an!e P' terminalu trgov a. vaki POS terminal ima svo! !edinstveni identifika ioni bro! tako da !e institu i!a ko!a vr*i obradutransak i!a u mogućnosti da prosledi podatke upravo tom terminalu.

• 5a+un *tampa P' terminal ili registar kasa. rgova za(teva od kup ada potpi*e ra+un ko!i ga obavezu!e da nadoknadi nazna+eni iznos banko!a emitu!e kreditnuRdebitnu karti u.

• Kasni!e u na!većem bro!u slu+a!eva kra!em dana kada se radn!zatvara trgova upore/u!e autoriza i!e ko!e su memorisane u P'terminalu sa potpisanim ra+unima. Kada izvr*i proveru podudarnostsvi( autoriza i!a sa potpisanim ra+unima trgova će prevesti ili preneti podatke o svako! autorizovano! transak i!i kreditnomRdebitnomkarti om poslovno! ban i na depozit. sto tako on mo e deponovati kod banke i realne potpisane papirne ra+une.

• Poslovna banka za svaki po!edini ra+un vr*i sa odgovara!ućom

bankom ko!a !e emitovala karti u ono *to se naziva zamenom. Aankako!a !e emitovala karti u odobrava poslovno! ban i iznos konkretnogra+una uman!en za iznos provizi!e za zamenu.

• Poslovna banka zatim deponu!e iznos svi( ra+una ko!e !e podneokonkretni trgova na n!egov ra+un uman!u!ući ga za diskontnu provizi!u.

U domaćo! trgovini +esto se programi lo!alnosti koriste u svom na!prosti!emobliku bez ikakvog ili sa veoma zanemarl!ivim kori*ćen!em mogućnosti savremeninforma ione te(nologi!e. Kori*ćen!e karti a ko!e izda!u maloprodav i za(teva iopreml!enost svi( trgovinski( ob!ekata u sistemuEPOS i n!i(ovu me/usobnu povezanost.


39/42


Pri2er IKEA

Poznati *vedski maloprodava name*ta!a KJ: !e i rani!e u Heliko! Aritani!iimao svo!u karti u ali !e polovinom 200$. godine odlu+io da pokrene veliku

marketin*ku kampan!u. 'dlu+eno !e da se na tr i*te izda/e sa novom platnomkati om i da se modernizu!e eo sistem izdavan!a koristeći na!novi!u informa ionute(nologi!u. zdavan!em svo!e nove karti e u kompani!i su odlu+ili i da iza/u samnogim novinama kao *to !e znatno man!a kamatna stopa ko!a se naplaću!e ukolikse ra+un ne plati u vremenu ko!e !e bez kamatne stope. Kako !e konkuren i!a korazni( platni( karti a veoma sna na kamatna stopa i uslovi su morali biti ni i.

amo u Heliko! Aritani!i posto!i preko 300.000 potro*a+a sa KJ: karti omG IKEA Home Card I ko!a nudi mnogobro!ne pogodnosti. Pogodnosti za vlasnikakarti e će biti *to će me/u prvima biti obave*ten direktno o svim novostima izn!egove na!bli e prodavni e. ve nove ide!e i stilovi ko!i će se po!aviti u budućnosti biće mu prezentovane u besplatnom katalogu i raznim prospektima ko!i će mu bi besplatno dostavl!eni na kućnu adresu pre nego *to su se po!avili i u prodavni aminansi!ski deo ovog ugovora ko!i se sklapa sa kompani!aom omogućava $$ danodlo enog plaćan!a bez kamate fleksibilne otplate i kreditne limite. 'va karti a seizda!e kao i većina TtoreB karti a bez naplaćanivan!a +lanarine. Potro*a+imaomogućava da dobi!u !o* mnoge pogodnosti kao *to su neke besplatne uslug besplatno piće u svako! prodavni i i neke spe i!alne ponude. 'na !e prevas(odnonamen!ena stalnim potro*a+ima.

KJ: se odlu+ila za uvo/en!e svo!e karti e ko!a omogućava stalnim kup imada mnogo lak*e i br e kupu!u. Helika prednost kori*ćen!a ove karti e !e n!en !ednostavnost i brzina prilikom kori*ćen!a. ime sama KJ: !o* +vr*će uspostavl!avezu sa svo!im potro*a+ima. vi poda i o potro*a+ima se +uva!u u !edinstveno! ba podataka i analizira!u da bi se pratili trendovi i reagovalo na vreme. Ponuda se tim !o* lak*e i !eftini!e prilago/ava onima ko!i su na!verni!i.


40/42


!$/*&-!$

Politika trgovinski( preduzeća kada su u pitan!u potro*a+ki krediti !e va an deostrategi!e i politike ena u trgovinskom preduzeću. Heć du e vreme su tende i!e da banke preuzima!u funk i!u kreditiran!a od trgovine. 5azvo!em te(nologi!e sve !e+vr*ća veza potro*a+;trgovina;banka i u tom trouglu komunika i!a mora bimaksimalno efikasna pri svako! transak i!i.

6a osnovu komp!uterizovanog elektronskog sistema izme/u dobavl!a+atrgovine i n!eni( potro*a+a izvr*ava!u se automatizovani pro esi naplate alistovremeno i naru+ivan!a robe u proda!ne ob!ekte razmene informa i!a i sli+n-a(val!u!ući tome ostvaru!u se zna+a!ne u*tede u tro*kovima prometaAezgotovinsko plaćan!e povećava svo!e u+e*će u odnosu na gotov nova naro+itransak i!e sa platnim karti ama !er !e i u interesu trgovine da sman!i enu svaketransak i!e i rizik ko!e sa sobom nose velike koli+ine gotovog nov a u trgovinamaU rbi!i !e !o* uvek na niskom nivou kori*ćen!e platni( karti a mali !e bro! mesta z pri(vatan!e i nedovol!an !e bro! bankomata. U tom pogledu smo tek na po+etku asa brzim rastom bro!a karti a bankomata transak i!a i prometa. ako/e znan!ena*i( gra/ana o karti+nom poslovan!u !e skromno iz razloga *to nema!u informa i!o prednostima n!i(ovog kori*ćen!a u odnosu na gotovinu.

Poslovan!e sa gotovim nov em izaziva veće tro*kove i +esto sa većim pro entom gre*ke u odnosu na bezgotovinska plaćan!a putem platni( karti a.oderna trgovina mora biti opreml!ena a radni i u trgovini osposobl!eni da pri(vatesve vrste platni( karti a i da transfer obave efikasno. Do sada !e oprema za bezgotovinsko plaćan!e bila skupa ali posledn!i( godina !e razvo!em te(nologi!ena naglo pala. Domaća trgovina mora da u(vati korak sa razvi!enim zeml!ama po

pitan!u plaćan!a platnim karti ama. amo za!edno trgovina sa bankama i uz podr*kudr ave ko!a treba da obezbedi povol!an makro;ekonomski ambi!ent mogumodernizovati sisteme plaćan!a i olak*ati potro*a+ima kupovinu +ime bi svi bili dobitku.

ogućnost platni( karti a ko!e izda!u trgovine za!edno sa bankamatakozvani( kobrending karti a su velike. o trgovinski lan i treba!u iskoristiti iza!edno sa bankama emitovati karti e ko!e će potro*a+ima omogućiti lak*u povol!ni!u kupovinu a trgovini verne potro*a+e ko!i će !o* vi*e tro*iti. ime trgovidobi!a *to !e mo da i na!va ni!e informa i!e o potro*a+u ko!i vi*e ni!e nepozna


41/42

strana "0 Diplomski rad

trgovini. Kompani!a ko!a posedu!e detal!ne informa i!e o svo!im potro*a+ima imna!vi*e *ansi da na tr i*tu materi!alizu!e svo!u prednost. Uz pomoć baza podatakasavremene informa ione te(nologi!e trgov i mogu svo!u ponudu !o* bol!e prilagoditil!nom segmentu potro*a+a.

6a osnovu elokupnog uvida u tenden i!e domaća trgovina se mora opremitiza buduće povećan!e bro!a transak i!a platnim karti ama ali i svo!e radnikeosposobiti za rukovan!e terminalima za pri!em platni( karti a. U rbi!i !e !o* uvekna!veći deo trgovine usitn!en i neosposobl!en da prima platne karti e a samim tim nekonkurentan u odnosu na inostranu konkuren i!u.

Postoje tri vrste kompanija, One koje rade da se stvari dogode, one koje gledaju šta se dešava, i one koje se pitaju šta se desilo . 1&

1& P(ilip Kotler Kotler on arketing 7 XoE to %reate Lin and Dominate arkets 1999.


42/42

strana "1 Diplomski rad

Liter!t&r!

?ovreta . Petković @. rgovinski marketing Aeograd 2002.A. %. Aut (er and B. 5. :nellC undamentals of 5etailing (e a millan%ompanC 6eE Fork 19,3 str. 3$2.

. ?evC i A. Leitz 5etailing anagement rEin Aoston 1999 str. ",1.

:P:% .%' ; :sso iation for PaCment %learing ervi es UK

David Jvans O PaCing Eit( Plasti Press 200$.

5obert D. anning %redit %ard 6ation7 (e %onse uen es of :meri aQs :ddi tionto %redit De ember 2001.

zve*ta! 6a ionalnog entara za platne karti e 6A oktobar 200$.

6elson 5eport O LorldEide %redit %ard BulC 2002.

?ovreta . Petković @. 5adunović D. Kon+ar D. rgovana 7 teori!a i praksaavremena administra i!a Aeograd 2000.

%ommuni ation from t(e %ommission o t(e %oun il (e Juropean Parliament(e J onomi and o ial %ommittee L(ite Paper on %ommer e Arussels 1999.

tatisti+ki bilten 6arodne Aanke rbi!e !ul 200$.

P(ilip Kotler Kotler on arketing7 XoE to %reate Lin and Dominate arkets1999.

politika potrošačkih kredita i ostali oblici bezgotovinske prodaje

Documents