Oblici dr avne vlasti

Funkcije (grane, delatnosti) dr avne vlasti

Oblik dr avne vlasti govori nam kakvi su me usobni odnosi dr avnih organa koji obavljaju funkcije dr avne vlasti. Da bi istra ili oblike dr avne vlasti potrebno je

razjasniti ta su to funkcije dr avne vlasti i koje su osnovne vrste tih funkcija. ko su i kakve osobine imaju organi koji vr e te funkcije.

Funkcija dr avne vlasti je metod, na in delovanja dr ave. On mo e biti

stvaranje op tih normi (zakona) izvr avanje op tih normi (dono enjem pojed. normi ili izvr enjem materijalnih radnji) Re avanje sporova povodom (ne)primene op tih normi

Tek potom je mogu e ispitati da li takvi organi sara uju me usobno ili nare uju jedni drugima, da li su personalno ili funkcionalno povezani ili razdvojeni, itd.

Zakonodavna funkcija

Pojam: izdavanje op tih pravila Istorijat Prvi oblik: obi aji, prirodno pravo... sa nastankom pojma suverenosti ona pripada suverenoj vlasti Ona daje pravac svima drugim vlastima Odlike zakonodavnog organa danas

Kolektivno telo Predstavni ko telo Spor i slo en postupak odlu ivanja

Upravna funkcija

Pojam: primena (izvr avanje) op tih pravila stvarnom ivotu Nu no postoji u svakoj dr avi Upravna i izvr no-politi ka funkcija no

neposredno dejstvo dr ave u

prva se bavi dono enjem pojedina nih pravnih akata i preduzimanjem materijalnih radnji druga se bavi izvr avanjem zakona tako da i sama donosi op te pravne akte + koordiniranjem i usmeravanjem rada prve (tj. uprave)

Odlike upravnog organa danas

stru nost (birokratski organi) brzina i efikasnost jednostavniji postupak inokosnost

Sudska funkcija

Pojam: Funkcija dr . vlasti usmerena na za titu i uspostavljanje prava u slu ajevima pravnog spora ili povrede prava Istorijat Izgled sudskih organa

posebno pravni ko znanje spor i formalan postupak mala kolegijalna tela

Podela vlasti

Zna enje teorijskog koncepta (organizaciona i funkcionalna nezavisnost) Monteskje Jedna elja (o uvanje individualne slobode u dr avi) i jedan uvid - jo od Polibija ( svaki ovek koji ima vlast sklon je da je zloupotrebi ) Ukoliko se tri vlasti sjedine tad se individualna sloboda uni tava Stoga je politi ka sloboda u ograni enju one mo i koju ima politi ka vlast A najbolje sredstvo za ograni enje vlasti je druga vlast ograni iti dr . vlast kroz podelu vlasti i uspostaljanje ravnote e mo i. Otuda je engleski sistem cheks and balances uzoran primer obuzdavanja vlasti, a tu je za Monteskjea najva niji bio odnos zakonodavne i izvr ne vlasti (koje se uzajamno ograni avaju)

Ameri ki o evi osniva i

najve a opasnost za slobodu u republici je u neograni enoj vlasti ve ine, jer u demokratiji je najve a mo u zakonodavnom telu otuda obuzdavanje zakonodavne vlati (kroz podelu te vlasti na dva doma) i oja avanje sudske i izvr ne vlasti u SAD

Predsedni ki sistem

Izvr na vlast

u rukama predsednikabez veze sa Kongresom

poluneposredan izbor (elektori) opoziv kroz impeachment sekretare departmana postavlja predsednik suspenzivni veto odnos prema Kongresu

Sudska vlast

u rukama Vrhovnog suda

ispitivanje ustavnosti zakona (negativna zakonodavna vlast) nezavisnost sudske vlasti (stalnost, nepokretnost)

Zakonodavna vlast

u rukama dvodomog kongresa

samo kroz bud et i zakone uti e na rad izvr. vlasti senat odobrava neka imenovanja i ratifikuje me un. ugovore ne mo e izglasati nepoverenje izvr noj vlasti Medison: za podelu vlasti dovoljno je u injeno ako je svakoj vlasti onemogu eno da dobije prete an uticaj na poslove druge vlasti

Mana i vrlina ovog sistema

Parlamentarni sistem

Zakonodavna vlast - u rukama parlamenta

istorijat bira izvr nu vlast (premijera i vladu) oni su lanovi parlamentarne ve ine izglasavanje nepoverenja pravo interpelacije

Izvr na vlast

u rukama vlade

ona mo e u odnosu na parlament sve ono to ne mo e predsednik SAD kontrola parlamentarne ve ine

Na ela parlamentarnog re ima

ravnopravnost zakonodavne i izvr ne vlasti saradnja dve vlasti sredstva uzajamnog uticaja

Jedinstvo vlasti

Istorijat konventski sistem U moderno vreme jedini primer je tzv. skup tinski sistem vajcarska kao moderna varijanta I u ovom sistemu postoje tri glavne vrste organa Bitan je odnos zakonodavne i izvr ne vlasti,

i u ovom sistemu sudska vlast u iva iroku nezavisnost kada se ka e da zakonodavna vlast ima premo nad izvr nom to prevazilazi uobi ajenu prevlast koju ona ima po prirodi svoje delatnosti to zna i mogu nost me anja u rad te vlasti, preuzimanje njenih poslova i potpuna personalna zavisnost

Moderan primer: vajcarska