poglavlje 25

Poglavlje 25Poglavlje 25

Monopolsko ponašanjeMonopolsko ponašanje

Način određivanja Način određivanja monopolske cene monopolske cene

Do sada smo o monopolu razmišljali kao o Do sada smo o monopolu razmišljali kao o firmi koja prodaje svoj proizvod po istoj ceni firmi koja prodaje svoj proizvod po istoj ceni za sve potrošače.za sve potrošače. Ovo jeOvo je uniformno uniformno određivanje ceneodređivanje cene..

Da liDa li diskriminacijom cenadiskriminacijom cena monopol može da monopol može da ostvari dodatni profit?ostvari dodatni profit?

Tipovi diskriminacije cenaTipovi diskriminacije cena

Prvostepena diskriminacija cenaPrvostepena diskriminacija cena: : Svaka Svaka jedinica autputa prodaje se po različitoj ceni. jedinica autputa prodaje se po različitoj ceni. Cene su različite za svakog pojedinačnog Cene su različite za svakog pojedinačnog kupca. kupca.

Drugostepena diskriminacija cenaDrugostepena diskriminacija cena: : Cena Cena zavisi od količine koju traži kupac.zavisi od količine koju traži kupac. Ali, svaki Ali, svaki potrošač suočen je sa istom šemom cena.potrošač suočen je sa istom šemom cena.

Npr., popusti za velike kupovine.Npr., popusti za velike kupovine.

Trećestepena diskriminacija cenaTrećestepena diskriminacija cena: : Cena je Cena je ista za sve kupce koji pripadaju određenoj ista za sve kupce koji pripadaju određenoj grupi.grupi. Ali, cena je različita za različite grupe Ali, cena je različita za različite grupe kupaca.kupaca.

Npr.Npr., , stariji građanistariji građani i studenti dobijaju popust i studenti dobijaju popust dok ostali kupci plaćaju cenu bez popusta.dok ostali kupci plaćaju cenu bez popusta.

Prvostepena diskriminacija Prvostepena diskriminacija cenacena

Svaka jedinica autputa prodaje se po Svaka jedinica autputa prodaje se po različitoj ceni. Cene su različite za svakog različitoj ceni. Cene su različite za svakog pojedinačnog kupca. pojedinačnog kupca.

To pretpostavlja da monopolista može da To pretpostavlja da monopolista može da otkrije kupca sa najvećim vrednovanjem otkrije kupca sa najvećim vrednovanjem proizvoda, zatim sledećeg po visini proizvoda, zatim sledećeg po visini vrednovaja proizvoda, itd.vrednovaja proizvoda, itd.

p(y)

y

GT(y)

y

p y( )

Prodaje y’-tu jedinicu po ceni p(y’).€

yy

p y( )

y

p y( )

p(y)

GT(y)

Prodaje y’-tu jedinicu po ceni p(y’), zatimprodaje y’’-tu jedinicu po ceni p(y’’).

€

yy

p y( )

y y

p y( )

p y( )

p(y)

GT(y)

Prodaje y’-tu jedinicu po ceni p(y’), zatimprodaje y’’-tu jedinicu po ceni p(y’’). Na kraju, prodaje y’’’-tu jedinicu po ceni p(y’’’) jednakoj graničnom trošku.

€

yy

p y( )

y y

p y( )

p y( )

Monopolista ima dobitke od trgovine:p(y’) – GT(y’), p(y’’) – GT(y’’) i nula.

Dobici svih potrošača jednaki su nuli.

p(y)

GT(y)

€

yy

monopolista prisvaja sve, maksimalno moguće, dobitke od trgovine

PS

p(y)

GT(y)

€

yy

PS

prvostepena diskriminacija cena je efikasna u Paretovom smislu

p(y)

GT(y)

€

Prvostepena diskriminacija cenaPrvostepena diskriminacija cena::

• daje monopolisti sve dobitke od daje monopolisti sve dobitke od trgovine trgovine

• potrošače potrošače ostavlja bez dobitaka i ostavlja bez dobitaka i • dovodi do efikasne količine autputa.dovodi do efikasne količine autputa.

Trećestepena diskriminacija Trećestepena diskriminacija cenacena

Cena je ista za sve kupce koji pripadaju Cena je ista za sve kupce koji pripadaju određenoj grupi.određenoj grupi. Ali, cena je različita za Ali, cena je različita za različite grupe kupaca.različite grupe kupaca.

Monopolista menja tržišnu cenu menjajući Monopolista menja tržišnu cenu menjajući ponuđenu količinu proizvoda na tom ponuđenu količinu proizvoda na tom tržištu.tržištu.

Na taj načini pitanjeNa taj načini pitanje ““Koje diskriminatorne Koje diskriminatorne cene će odrediti monopolista za svaku cene će odrediti monopolista za svaku grupu ponaosob?”grupu ponaosob?” u stvari je pitanje u stvari je pitanje ““Koliko jedinica proizvoda će monopolista Koliko jedinica proizvoda će monopolista ponuditi svakoj grupi?”ponuditi svakoj grupi?”

Postoje dva tržištaPostoje dva tržišta, , 11 ii 22..

yy11 je ponuđena količina na tržištuje ponuđena količina na tržištu 11. . Na Na

tržištutržištu 11 inverzna funkcija tražnje jeinverzna funkcija tražnje je pp11(y(y11))..

yy22 je ponuđena količina na tržištuje ponuđena količina na tržištu 22. . Na Na

tržištutržištu 22 inverzna funkcija tražnje jeinverzna funkcija tražnje je pp22(y(y22))..

Za date nivoe ponudaZa date nivoe ponuda yy11 ii yy22 , profit, profit

firme je:firme je:

Koje vrednostiKoje vrednosti yy11 ii yy22 daju maksimalan profitdaju maksimalan profit??

1 2 1 1 1 2 2 2 1 2( , ) ( ) ( ) ( ).y y p y y p y y c y y

1 2 1 1 1 2 2 2 1 2( , ) ( ) ( ) ( ).y y p y y p y y c y y

Uslovi za maksimum profita su:

1 2 1 21 1 1

1 1 1 2 1

( ) ( )( )

( )

0

c y y y yp y y

y y y y y

1 2 1 22 2 2

2 2 1 2 2

( ) ( )( )

( )

0

c y y y yp y y

y y y y y

1 2

1

( )1

y y

y

1 2

2

( )1

y y

y

i pa

su uslovi za maksimum profita

1 21 1 1

1 1 2

( )( )

( )

c y yp y y

y y y

i

1 22 2 2

2 1 2

( )( ) .

( )

c y yp y y

y y y

1 21 1 1 2 2 2

1 2 1 2

( )( ) ( )

( )

c y yp y y p y y

y y y y

Uslov GPD1(y1) = GPD2(y2) zahteva da alokacija y1, y2 maksimizira ukupan prihod od prodaje y1 + y2 jedinica autputa.

Npr., ukoliko je GPD1(y1) > GPD2(y2) , ondatreba premestiti jednu jedinicu autputa satražišta 2 na tržište 1 da bi se povećao ukupan prihod.

1 21 1 1 2 2 2

1 2 1 2

( )( ) ( )

( )

c y yp y y p y y

y y y y

1 21 1 1 2 2 2

1 2 1 2

( )( ) ( )

( )

c y yp y y p y y

y y y y

Uslov za maksimum profita zahteva da:granični prihod bude isti na oba tržišta i granični prihod bude jednak graničnim troškovima.

GPD1(y1) GPD2(y2)

y1 y2y1* y2*

p1(y1*) p2(y2*)

GT GT

p1(y1)p2(y2)

tržište 1 tržište 2

GPD1(y1*) = GPD2(y2*) = GT i p1(y1*) p2(y2*)

Na kom tržištu monopolista određuje veću Na kom tržištu monopolista određuje veću cenu?cenu?

Prisetimo se da uvek važiPrisetimo se da uvek važi

Zbog uslovaZbog uslova

1 1 1 11

1( ) ( ) 1GPD y p y

2 2 2 22

1( ) ( ) 1 .GPD y p y

i

* * * *1 1 2 2 1 2( ) ( ) ( )GPD y GPD y GT y y

* *1 1 2 2

1 2

1 1( ) 1 ( ) 1 .p y p y

...imamo

Zato je samo ukoliko je* *1 1 2 2( ) ( )p y p y

1 21 2

1 11 1 .

monopolista određuje višu cenuna tržištu na kome je elastičnost tražnje manja

Dvodelne tarifeDvodelne tarife

Dvodelna tarifa sastoji se iz paušalaDvodelna tarifa sastoji se iz paušala, , pp11, , plus plus

cenacena pp22 po svakoj jedinici kupljenog po svakoj jedinici kupljenog

proizvoda.proizvoda.

Tako je trošak kupovineTako je trošak kupovine xx jedinica proizvoda jedinica proizvoda jednakjednak

pp11 + p + p22xx

Da li će monopolista preferirati dvodelnu Da li će monopolista preferirati dvodelnu tarifu u odnosu na uniformno određivanje tarifu u odnosu na uniformno određivanje cene, odnosno u odnosu na diskriminatorno cene, odnosno u odnosu na diskriminatorno određivanje cena koje smo do sada određivanje cena koje smo do sada razmatrali? razmatrali?

Ako je odgovor potvrdan, kako monopolista Ako je odgovor potvrdan, kako monopolista treba da konstruiše svojutreba da konstruiše svoju dvodelnu tarifudvodelnu tarifu??

pp11 + p + p22xx

PP: : Koji je je najveći nivo Koji je je najveći nivo pp11 koji monopol koji monopol može da odredimože da odredi??

OO: : pp11 jeje “ “taksa ulaska u granutaksa ulaska u granu””,, pa najviše pa najviše što može da iznosi jeste višak koji potrošač što može da iznosi jeste višak koji potrošač stiče ulaskom firme na tržište.stiče ulaskom firme na tržište.

OdrediteOdredite pp11 = CS = CS i sada se zapitajtei sada se zapitajte kolika bi kolika bi cenacena pp22 trebalo da bude?trebalo da bude?

p(y)

y

GT(y)

y

)y(pp2

Da li monopolista trebada odredi p2 iznad GT?

€

yy

CS)y(pp2

p(y)

GT(y)

p1 = CS.


€

yy

CS

PS)y(pp2

p(y)

GT(y)

p1 = CS.PS je profit od prodaje.


€

yy

CS

PSukupan profit

)y(pp2

p(y)

GT(y)

p1 = CS.PS je profit od prodaje.


€

yy

)y(pp2

Da li monopolista trebada odredi p2 = GT?

p(y)

GT(y)

€

y

CS

y

)y(pp2

p(y)

GT(y)

Da li monopolista trebada odredi p2 = GT?

€

y

Da li monopolista trebada odredi p2 = GT?p1 = CS.PS je profit od prodaje.

y

CS

PS)y(pp2

p(y)

GT(y)

€

yy

CS

ukupan profitPS)y(pp2

p(y)

GT(y)


€

yy

CS

PS)y(pp2

p(y)

GT(y)


€

yy

CS

dopunski profit nastao određivanjem p2 = GT

PS)y(pp2

p(y)

GT(y)


€

Kada koristi dvodelnu tarifu, monopolista Kada koristi dvodelnu tarifu, monopolista ostvaruje maksimalan profitostvaruje maksimalan profit kada odredi kada odredi cenu po jedinici autputacenu po jedinici autputa pp22 jednaku jednaku

graničnom trošku, a paušalni iznosgraničnom trošku, a paušalni iznos pp11

izjednači sa potrošačevim viškomizjednači sa potrošačevim viškom..

Maksimiziranje profita posredstvom Maksimiziranje profita posredstvom dvodelnih tarifa daje efikasan tržišni ishod dvodelnih tarifa daje efikasan tržišni ishod pri čemu monopolista dobija, u obliku profita, pri čemu monopolista dobija, u obliku profita, ukupne dobitke od trgovine.ukupne dobitke od trgovine.

poglavlje 25

Documents