pjesme o marku kraljevic487u

2

8 РОЂЕЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

10 МАРКО С МАЈКОМ

12 ЈУНАК НАД ЈУНАЦИМА

17 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ

24 ШАРАЦ МАРКА КРАЉЕВИЋА

28 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ






50 БОЛОВАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

51 МАРКО КРАЉЕВИЋ ОГЛЕДА САБЉУ

54 ПРАВДАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

58 КАД СЕ ПРЕПАНУО МАРКО

67 КАД СЕ ПРЕПАНУО МАРКО

73 ЖЕНИДБА МАРКА КРАЉЕВИЋА





3

122 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЉУБИ ВЕРЕНИЦУ А ОНА ГА НЕ ПОЗНА

124 ЉУБА МАРКА КРАЉЕВИЋА

129 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУБА АНЂЕЛИЈА

132 МАРКО КРАЉЕВИЋ КУША ЉУБУ

136 НЕВЈЕРА ЉУБЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

138 МАРКО КРАЉЕВИЋ И НЕВЈЕРНА ЉУБА

142 МАРКО КРАЉЕВИЋ И НЕВЈЕРНА ЉУБА.

147 ЉУБА МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕВАРИ ЈУНАКА

150 МАРКО КРАЉЕВИЋ МОЛИ БРАТА ДА МУ ПОГУБИ ЉУБУ

154 МАРКО КРАЉЕВИЋ МОЛИ ЉУБУ

ДА МУ ОТРУЈЕ БРАТА АНДРИЈУ

156 ЉУБА СЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕУДАЈЕ

160 МАРКО КРАЉЕВИЋ УСТРИЈЕЛИ ЉУБУ НЕ ЗНАЈУЋИ

167 МАРКО КРАЉЕВИЋ УБИЈЕ ЉУБУ

169 СИН МАТИЈАШ ИДЕ НА МЕЈДАН МЈЕСТО МАРКА КРАЉЕВИЋА

173 КРАЉЕВИЋ МАРКО И БРАТ МУ АНДРИЈА

176 МАРКО КРАЉЕВИЋ ТРАЖИ БРАТА АНДРИЈУ

181 МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСЛОБАЂА БРАТА АНДРИЈУ

183 СМРТ КРАЉЕВИЋ АНДРИЈЕ

190 МАРКО КРАЉЕВИЋ СВЕТИ БРАТА АНДРИЈУ

192 МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСВЕЋУЈЕ СМРТ БРАТА АНДРИЈЕ

196 МАРКО КРАЉЕВИЋ НАЂЕ СВОЈУ СЕСТРУ

201 МАРКО КРАЉЕВИЋ НАЂЕ СВОЈУ СЕСТРУ

205 СЕСТРА МАРКА КРАЉЕВИЋА ДВОРИ ЦАРА

209 СЕСТРА МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕВАРИ НА ВОДИ ЈУНАКА

218 СЕСТРА МАРКА КРАЉЕВИЋА УБИЈА

НА МЕГДАНУ СЕЊАНИНА ИВАНА

221 МАРКО КРАЉЕВИЋ И СВЕТА НЕДЈЕЉА

4

225 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЦАР СТЕФАН

226 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЦАР СУЛЕЈМАН

228 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЦАРЕВА ХАЗНА

230 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ДЕДО ЏИДОВИНА

233 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕРЂЕЛИ АЛИЈА

239 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ХЕРЦЕГ СТЈЕПАН

242 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА БРОДАРИЦА



249 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП ШОКЧИЋ

252 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП ШОКЧИЋ

254 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП ДРАГИЛОВИЋ

262 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ГАВРАН

264 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БАН СВИЛАЈИН

273 МАРКО КРАЉЕВИЋ И СЛУГА МИЈАИЛО

275 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ХРЕЉА БОШЊАНИН

284 МАРКО КРАЉЕВИЋ И НИКОЛИЦА БАН ОД РУМЕЛИЈЕ

289 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЗМАЈ

292 МАРКО КРАЉЕВИЋ И СОКО

293 МАРКО КРАЉЕВИЋ И СОКО

295 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОГЊАНИН ВУК

304 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ

312 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП МАЏАРИН

318 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН

320 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН

324 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН

332 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АЛИЛ-АГА

337 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА

5



348 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА

357 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИХНА КОСТУРАНИН

363 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИЊА КОСТУРАНИН

367 МАРКО КРАЉЕВИЋ И НЕЋАК МАРИЈАН

370 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН



391 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН.

397 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПА

400 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА

408 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА

412 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА АРБАМУСА

426 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН

432 МАРКО КРАЉЕВИЋ У АЗАЧКОЈ ТАМНИЦИ

438 МАРКА КРАЉЕВИЋА ОСЛОБАЂА СИБИЊАНИН ЈАНКО

И РЕЉА КРИЛАТНИК

453 МАРКА КРАЉЕВИЋА ОСЛОБАЂАЈУ СИБИЊАНИН ЈАНКО И СЕКУЛА

456 МАРКА КРАЉЕВИЋА ОСЛОБАЂАЈУ ЉУБА И СЕСТРА

461 МАРКО КРАЉЕВИЋ НА СВАДБИ СИБИЊАНИНА ЈАНКА

466 МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСЛОБАЂА СИБИЊАНИН ЈАНКА

471 МЕЈДАН МАРКА КРАЉЕВИЋА СА СИБИЊАНИНОМ ЈАНКОМ

473 СЕСТРА ЛЕКЕ КАПЕТАНА

488 ДЈЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА

491 МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕВАРИЛА ДЈЕВОЈКА

493 МАРКО КРАЉЕВИЋ УЛОВИО ДЈЕВОЈКУ

495 МАРКО ШАЉЕ ДЈЕВОЈЦИ КОЊА И ЈУНАКА

6

496 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПРЕВАРИО АРАПКУ ДЈЕВОЈКУ

498 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЏИДОВКА ДЈЕВОЈКА

500 МАРКО КРАЉЕВИЋ И КЋИ КРАЉА АРАПСКОГА

503 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПРЕВАРИО АРАПКУ ДЈЕВОЈКУ

510 ОКЛАДА МАРКА КРАЉЕВИЋА

515 МАРКО КРАЉЕВИЋ ИЗБАВЉА БЕГА КОНСТАНТИНА

520 МАРКО КРАЉЕВИЋ ИЗБАВЉА БЕГА КОСТАДИНА

522 МАРКО КРАЉЕВИЋ ИЗБАВЉА СЕКУЛУ БАНОВИЋА

524 МАРКО КРАЉЕВИЋ НА ПРИЧЕШЋУ

526 КАЈАЊЕ И ИСПОВИЈЕСТ МАРКА КРАЉЕВИЋА

530 ЖЕНИДБА МАРИЈАНА, СЕСТРИЋА МАРКА КРАЉЕВИЋА

544 ЖЕНИДБА МИЉЕНКА ВОЈИНОВИЋА, НЕЋАКА МАРКА КРАЉЕВИЋА

557 ВИЛА СТРИЈЕЉА МАРКОВА ПОБРАТИМА

561 МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСВЕЋУЈЕ СВОГА ПОБРАТИМА АЛИЈУ

564 ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

565 ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

569 МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ

576 МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ

584 ЛОВ МАРКОВ С ТУРЦИМА

587 ЛОВ МАРКОВ С ТУРЦИМА

589 ЛОВ МАРКА КРАЉЕВИЋА С ТУРЦИМА

591 ЛУЛА МАРКА КРАЉЕВИЋА

592 МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО

595 МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО

598 МАРКО КРАЉЕВИЋ НЕ ПОСТИ ПОСТА РАМАЗАНА

606 МАРКО КРАЉЕВИЋ НЕ ПОСТИ ПОСТА РАМАЗАНА

608 ТУРЦИ И НАПОЈНИЦА МАРКА КРАЉЕВИЋА

7

610 ТУРЦИ НЕ ДАДУ ПИТИ У СЛАВУ БОЖИЈУ

615 МАРКО КРАЉЕВИЋ СЛАВИ КРСНО ИМЕ

619 ТУРЦИ У МАРКА НА СЛАВИ

624 МАРКО ОСТАРИО

626 СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА




643 СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА.

М А Р К О К Р А Љ Е В И Ћ

8

РОЂЕЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Лов ловио Вукашине краљу,Лов ловио три бијела дана.Кад четврто јутро освитало,Сједе краљу на студену ст’јену,Крај ст’јене му копје ударено,За копје је коња привезао,Па се својим коњем разговара:

. ''Ну несрећни Вукашине краљу!Не да ми се птица ни видити,А камо ли данас уловити.Ја гладујем и жеђом и гладом!''Ал је краљу дозивала вила:''Мудар јеси, ал говориш лудо.Ниже тебе језеро зелено,Код језера вила Мандалина,Казат ће ти, како ћеш ловити.Али тешку узимала плаћу,

. Од јунака руку и мишице.''А кад чује Вукашине краљу,Он посједа добра коња свога,Иде краљу кроз гору зелену.Добра га је срећа намјерилаУ зеленој гори код језера,Код језера вила Мандалина.Ал је вилу санак преварио,Привуче се Вукашине краљу,Украде јој круну и кошуљу,

. Оде краљу б’јелом двору своме.Кад се вила од сна разабрала,Тужна вила у злу се видила,Јер не има круне ни кошуље.Лети она кроз гору зелену,Сретала је Вукашина краља,Па је краљу тихо бесједила:''Дај ми, краљу, круну и кошуљу,Честита ћу тебе учинити!''


9

Одговори –Вукашине краљу:. ''Не ћу, вило, ниједнога дара,Нег ако ћеш мени љуба бити!''Тужна вила у злу се видила,Иде за њим б’јелом њег’вом двору,Вјенча вилу Вукашине краљу.Два је њему породила сина,Првога је Краљевића Марка,А другога Андрију нејака.А кад било деветн’ест година,Жени Марка Вукашине краљу,

. Пред двором му дивно коло игра.Ал говори вила Мандалина:''Дај ми круну, Вукашине краљу!Отић ћу ти разиграти коло.''Превари се Вукашине краљу,Па јој даде круну и кошуљу.Оде вила коло разиграти;Двапут се у колу окренула,А трећи пут у облаке скаче.Из облака вила подвикива:

. ''Остај с Богом, Вукашине краљу!Мож’ ме чути, ал не ћеш ме видит.''Тад говори Вукашине краљу:''Врати ми се, вило Мандалино!Ком остави Андрију нејака,Лудо младо од пол годинице?''Одговори вила Мандалина:''Не брини се, Вукашине краљу!Андрију ће одгојити мајка,Јутром рано и вечери касно.''

. Па одлети високој планини.Назад се је често повраћала,Јутром рано, а вечери касно.Андрију је отхранила мајка,Хранила га један’ест година.Не види је Вукашине краљу,Нит је види Краљевићу Марко,Нег Андрија и љуба Маркова.


10

МАРКО С МАЈКОМ Вук Стефановић Караџић

Сјео Марко вечерати с мајкомБ’јела љеба и црвена вина.Насмјехну се Краљевићу Марко,Њега пита остарила мајка:''Да мој сине, Краљевићу Марко,''Ил' се смијеш маленој вечери:''Суву лебу и црвену вину;''Ил' што нас је мало за вечером,''Ил' се смијеш ти мојој старости? ''Ако с' смијеш маленој вечери,''Суву лебу и црвен вину,''Ти је био већу пребавити,''И ја бих је с тобом вечерала;''Ако с' смијеш што нас мало овдје,''Ти се жени, па ће више бити;''Ако с' смијеш ти мојој старости;''Да Бог даде ти је не дочеко. ''Одговара Краљевићу Марко:''Ој старице, мила моја мајко,''Не смијем се маленој вечери,''Не смијем се што нас мало овдје,''Нит' се смијем ја твојој старости,''Већ се смијем ја мојој итрости.''Кад сам био у горици чарној''На студенцу води на пландишту,''Ту пландова јуначе Алија,''И с Алијом три стотине друга.''Како стиже на бунар на воду,''Одма заче заметати кавгу.''Шарац бије ногама хатове,''А ја јунак Турке јаничаре,''Склепташе се Турци јаничари''Да ме вежу уз Шару коњица.''Кад се мајко виђех у невољи''Ја повиках из грла бијела:


11

'''Свака вила по једног Турчина,'''А вилове с Марком на Алију.”''Преплаши се Туре јаничаре,''Па побјеже што утећи може.''Шћаше исто и јунак Алија,''Ал' га стиже Шарац добар коњиц,''Према себе одкидох му главу,''И задобих блага и одвише,''Свр свег свега сабљу димискију''Са којом сам посјеко јунака''Пуно право до три стотинице.''Томе сам се насмијао, мајко.''


12

ЈУНАК НАД ЈУНАЦИМА Вук Стефановић Караџић

Вино пије Марко КраљевићуСу његова до два побратима:Прво ми је војвода МилошуОд пространа поља Косовога,А друго је Облачићу РадеОд широког шера Сарајева;Вино пију у Косово равноПод Кукуном зеленом планиномКод бијеле Ружарице црквеЗадужбине славног цар-Лазара,Вино пију разговарају се.Кад им вино разабрало лицеА ракија јеглен заметнула,Све јунаци зборе о јунаштву,О добријем коњма и јунацим’;Но да рече Марко Краљевићу:''Фала Богу, моја браћо драга!''Море л' који знати јал' виђети,''Да л' је од нас бољега јунака,''Ја Турчина јали Латинина,''Ал' нашега брата Ришћанина,''Који би нам сад дошао овђе,''Нама тежак зулум учинио,''Попио нам на срамоту вино,''Ни платио ни нам завалио,''Но на лакат руци омјерио,''Ми његову руку пољубили''Од стра', браћо, и невоље љуте,''Ми његова коња прековали,''Сребрне му клинце ударили?''Тако рече војвода Милошу:''А не лудуј, драги побратиме!''А тако ми Бога јединога''Тога ниђе у свијету нема.''Мучи Раде, доцкан проговара:


13

''Фала Богу, моја браћо драга!''Чудно ли сте луди и безумни!''А тако ми Бога праведнога!''А ја знадем бољега јунака''Од нас свијех у Косову ође:''Потурицу Ђурђевића Меја''Из Ђурђије града бијелога,''Баш такога у Турака нема:''Да он саде у Косово дође,''Што би хтио то би учинио''Свијем нама на срамоту љуту.''Погледа га Марко Краљевићу,Па се поче подругиват' њиме.Тада рече војвода Милошу:''Мучи, Раде, женска страшивице!''Чудно ли те препаднуо Мејо!''А тако ми Бога праведнога!''Да га виђу, пси му ј…и мајку!''Живу бих му савезао руке,''Удрио му штапа пет стотина,''А љубио булу на срамоту.''А то Раду добро жао било,Па овако ријеч бесједио:''Д' ако Бог да, моја браћо драга!''Да сад Мејо у Косово дође,''Да ви виђу свијетло јунаштво.''У ту ријеч коју бесиђахуДоклен стаде јека испријекаШирокијем пољем Косовскијем,Кад ево ти коња и јунака,По имену Ђурђевића Меја;Док га виђе Облачићу Раде,Упут позна Ђурђевића Меја,Па бесиди Марку и Милошу:''Ено Меја, моја браћо драга!''На лабуду коњу великоме,''На седлу му ноге прекрстио,''Носи голу у рукама ћорду,''Па се голом под облаке баца,''У голе је дочекује руке.''


14

Докле Мејо Ружарици дође,Кад га виђе Марко и Милошу,Оба пред њим на ноге скочила,Под Турчином коња уватили,Меју билу руку пољубили,И дали му ожђелдију вино:Чаше двије од двадесет ока,Ђогата му коња прековали,Сребрне му чавле ударили,Сједоше га чело у трпезу,Дају Меју од стра' пити вина;Ал' не хоће Облачићу Раде,Нит' му дава, нит' му коња вода,Но на Меја гледа попријеко.А вели му Ђурђевићу Мејо:''Копиљане, Облачићу Раде!''Што си јунак бољи настануо''Од сокола Марка и Милоша? ''Што се моје не приватиш руке?''Камо ли ти ожђелдија вино?''Тада ријеч бесједио Раде:''Ход' отоле, пси му ј...ли мајку!''Ја не давам ни бољему вина;''А што гледаш попријеко на ме,''Ђе ме видиш, све ми припрећујеш,''Ђе л' не видиш, све ми поручујеш?''Тебе, Мејо, двадест и пет љета,''Мене нема него седамнаест,''Причекај ме, курвин копиљане,''Док ми буде двадесет година,''Онда ћу ти на мејдан изаћи,''Ал' не могу срцу одољети,''Него устај да се облазимо,''Једном ми је земан умријети,''И потле ћу, Мејо, одмирати.''То Турчину добро мило било,Па јунаци на ноге скочише,На дебеле коње посједоше,А пламене сабље повадише,Јунаци се у образ љубише,


15

Један другом живот алалио,Па оскочи један од другога,На голо се гвожђе ударише,Око биле Лазареве црквеГонили се за четири сата,Докле обје саломили ћорде,Један другом ране не задали,Па окрњке сабље потурили;А челикли копља доватили,Јунаци се њима ударили,Докле бојна копља поломили,Један другом ране не задали;Онда добре коње осједоше,За била се грла уфатише,Па се носе по Косову равном.Док на таму починуло сунце.Јадан Раде балам' забалиоБијелијем пола крвавијем,Мало Турчин балам' забалио,Јадна Рада добро уморио,Готово га бјеше освојити.Ал' завика мали Радојица:''Видиш, Мејо, кукала те мајка!''Ђе почину на западу сунце.''Обрну се Ђурђевићу МејоДа он види ђе је жарко сунце,Око Рада ослабио руке,А Раде га себе притегао,Па га наже преко десне руке,Њим удари у зелену траву,Па га закла зубом бијелијем.Тада Раде сједе починути,И од себе умор утирати,Па се диже Облачићу Раде,Те Турчину посијече главу,И прими му свијетло оружје.Од јада га распорио Раде,Кад у Меју двије утробице,У ње има три срца јуначка,А око њих љута гуја спава;


16

Да се Меју гуја пробудилаТе би њему живот одржала,А Рада би јадна изгубила.Отоле се Раде подигнуоДа он Богом побратиме тражи,Кад ту Марка ни Милоша нема,Но утекли од Турчина Меја,Па завика Облачићу Раде:''Не бјеж' курво, Марко и Милошу!''Ево јадна у животу Рада,''А ђе носи од Турчина главу.''А кад чуо Краљевићу Марко,Ту причека побратима Рада,Доклен дође и донесе главу,Загрли га Марко и Милошу,Љубе Рада у бијело лице:''О аферим, наш соколе сиви!''Кад си таки јунак настануо.''А по томе сјели пити вино,Дијелили са Турчина оружје,Раду главу старјешинства дали.


17

УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ Вук Стефановић Караџић

Састала се четири табораНа убаву на пољу КосовуКод бијеле Самодреже1 цркве:Једно табор Вукашина краља,Друго табор деспота Угљеше,Треће табор војеводе Гојка,А четврто царевић:Уроша;Цареви се отимљу о царство,Међу се се хоће да поморе,Злаћенима да пободу ножи,А не знаду, на коме је царство.Краљ Вукашин вели: "На мене је;"Деспот Угљеш: "Није, нег' на мене;"Војвод' Гојко: "Није, нег' на мене;"Ћути нејак царевић Урошу,Ћути д'јете, ништа не бесједи,Јер не смије од три братијенца,Братијенца, три Мрњавчевића.Пише књигу Вукашине краљу,Пише књигу, и шиље чаушаДо Призрена града бијелогаДо онога протопоп-Недељка,Нека дође на Косово равно,Да он каже, на коме је царство;Он је св'јетла цара причестио,Причестио и исповједио,У њега су књиге староставне.Пише књигу деспоте Угљеша,Пише књигу, и шиље чаушаДо Призрена града бијелога,До онога протопоп-Недељка;Трећу пише војевода Гојко,И он шиље огњена чауша;

1 Једни пјевају код Грачанице


18

А четврту царевић Урошу,Пише књигу, и шиље чауша.Сва четири ситне књиге пишуИ пошиљу огњене чаушеСве потајно један од другога.Састаше се четири чаушаУ Призрену граду бијеломеКод дворова протопоп-Недељка,Али прота дома не бијаше,Но у цркви бјеше на јутрењи,На јутрењи и на летурђији.Кол'ко с' силни огњени чауши,Колико су силни од силнијех,Те не кћеше коње одјахати,Но у цркву коње нагонише,Потегоше плетене канџије,Ударају протопоп:Недељка:"Брже хајде, протопоп:Недељко,"Брже хајде на Косово равно,"Да ти кажеш, на коме је царство;"Ти си св'јетлог цара причестио,"Причестио и исповједио,"У тебе су књиге староставне;"Ја л' ћеш сада изгубити главу."Сузе рони протопоп Недељко,Сузе рони, па њима говори:"Одбијте се, силни од силнијех,"Док у цркви закон савршимо,"Знати ће се, на коме је царство."Тако су се они узмакнули.А кад закон Божји савршише,Изљегоше пред бијелу цркву,Тад' говори протопоп Недељко:"Ђецо моја, четири чауша!"Ја сам св'јетла цара причестио,"Причестио и исповједио,"Ал' га нисам питао за царство,"Већ за грије, што је сагр'јешио;"Но идите у Прилипа града"До дворова Краљевића Марка,


19

"А до Марка, до мојега ђака,"Код мене је књигу научио,"Код цара је Марко писар био,"У њега су књиге староставне,"И он знаде, на коме је царство;"Ви зовите на Косово Марка,"Хоће Марко право казивати,"Јер се Марко не боји никога,"Разма једног Бога истинога."Отидоше четири чауша,Отидоше ка Прилипу граду,Б'јелу двору Краљевића Марка.Кад су били пред бијеле дворе,Ударише звекиром на врата,То зачула Јевросима мајка,Па дозива свога сина Марка:"Сине Марко, моје чедо драго!"Тко удара звекиром на врата?"Баш ка' да су бабови чауши."Уста Маркс, те отвори врата,Чауши се поклонише Марку:"Божја т' помоћ, господару Марко!"А Марко их омилова руком:"Добро дошли, моја ђецо драга!"Јесу л' здраво Србљи витезови,"И честити цареви и краљи?"Чауши се смјерно поклонише:"Господару, Краљевићу Марко!"Све је здраво, али није мирно:"Господа се тешко завадила"На Косову пољу широкоме"Код бијеле Самодреже цркве,"И они се отимљу о царство,"Међу се се хоће да поморе,"Злаћенима да пободу ножи,"А не знаду, на коме је царство;"Тебе зову на Косово равно,"Да им кажеш на коме је царство."Оде Марко у господске дворе,Пак дозива Јевросиму мајку:


20

"Јевросима, моја мила мајко!"Господа се јесу завадила"На Косову пољу широкоме"Код бијеле Самодреже цркве,"И они се отимљу о царство,"Међу се се хоће да поморе,"Злаћенима да пободу ножи,"А не знаду, на коме је царство;"Мене зову на поље Косово,"Да им кажем, на коме је царство."Кол'ко Марко тежио на правду,Тол'ко моли Јевросима мајка:"Марко сине једини у мајке!"Не била ти моја рана клета,"Немој, сине, говорити криво"Ни по бабу, ни по стричевима,"Већ по правди Бога истинога;"Немој, сине, изгубити душе;"Боље ти је изгубити главу,"Него своју огр'јешити душу."Узе Марко књиге староставне,Па опреми себе и Шарина,Шарину се на рамена бациОтидоше у Косово равно.Кад су били краљеву шатору,Рече таде Вукашине краље:"Благо мене до Бога милога!"Ето мене мога сина Марка,"Он ће казат, на мене је царство,"Од оца ће останути сину."Марко слуша, ништа не говори,На шатора не окреће главу.Кад га виђе Угљеша војвода,Тад' Угљеша ријеч говорио:"Благо мене! ето ми синовца,"Он ће казат', на мене је царство;"Кажи, Марко, на мене је царство,"Оба ћемо братски царовати."Шути Марко, ништа не бесједи,На шатора не окреће главу.


21

Кад га виђе војевода Гојко,Таде Гојко ријеч говорио:"Благо мене! ето ми синовца,"Он ће казат', на мене је царство;"Кад је Марко још нејачак био,"Ја сам Марка врло миловао,"У свилена њедра увијао,"Кано красну од злата јабуку;"Куд сам гође на коњу ходио,"Све сам Марка са собом водио;"Кажи, Марко, на мене је царство,"Ти ћеш, Марко, први царовати,"А ја ћу ти бити до кољена."Шути Марко, ништа не говори,На шатора не окреће главу,Право оде бијелу шатору,Ка шатору нејака Уроша,Догна Шарца цару до шатора,Онђе Марко Шарца одсједнуо.Кад га виђе нејаки Урошу,Лако скочи са свил'на душека,Лако скочи, паке проговори:"Благо мене! ето мога кума,"Ето кума, Краљевића Марка,"Он ће казат' на коме је царство."Руке шире, у грла се грле,У бијело цјеливају лице,За јуначко питају се здравље,Па сједоше на свил'на душека.Тако мало време постајало,Данак прође, тавна ноћца дође;Кад у јутру јутро освануло,И пред црквом звона ударише,Сва господа дошла на јутрење,У цркви су службу савршили,Изљегоше из бијеле цркве,У столове пред цркву сједнули,Шећер ију, а ракију пију,Марко узе књиге староставне,Књиге гледа, а говори Марко:


22

"А мој бабо, Вукашине краљу!"Мало л' ти је твоје краљевине?"Мало л' ти је? Остала ти пуста!"Већ с' о туђе отимате царство."А ти стриче, деспоте Угљеша!"Мало л' ти је деспотства твојега?"Мало л' ти је? Остало ти пусто!"Већ с" о туђе отимате царство."А ти стриче, војевода Гојко!"Мало л' ти је војводства твојега?"Мало л' ти је? Остало ти пусто!"Већ с' о туђе отимате царство."Видите ли, Бог вас не видио!"Књига каже, на Урошу царство,"Од оца је остануло сину,"Ђетету је од кољена царство."Њему царство царе наручио"На самрти, кад је починуо."Кад то зачу Вукашине краљу,Скочи краљу од земље на ноге,Па потрже злаћена ханџара,Да убоде свога сина Марка,Бјежи Марко испред родитеља,Јер се њему, брате, не пристојиСа својим се бити родитељем,Бјежи Марко око б'јеле цркве,Око б'јеле цркве Самодреже,Бјежи Марко, а ћера га краљу,Док су трипут коло саставилиОко б'јеле Самодреже цркве,Готово га бјеше сустигао,Ал' из цркве нешто проговара:"Бјеж' у цркву, Краљевићу Марко!"Видиш, ђе ћеш данас погинути,"Погинути од свог родитеља,"А за правду Бога истинога."Црквена се отворише врата,Марко бјежи у бијелу цркву,За њиме се врата затворила.Краљ допаде на црквена врата,


23

По диреку удари ханџаром,Из дирека крвца покапала,Тад' се краље био покајао,Те је ријеч био говорио:"Леле мене до Бога једнога!"Ђе погубих свога сина Марка."Ал' из цркве нешто проговара:"А чујеш ли? Вукашине краље!"Ти нијеси посјекао Марка,"Већ пос'јече Божјега анђела."На Марка је врло жао краљу,Те га љуто куне и проклиње:"Сине Марко, да те Бог убије!"Ти немао гроба ни порода!"И да би ти душа не испала,"Док Турскога цара не дворио!"Краљ га куне, цар га благосиља:"Куме Марко, Бог ти помогао!"Твоје лице св'јетло на дивану!"Твоја сабља сјекла на мејдану!"Нада те се не нашло јунака!"Име ти се свуда спомињало,"Док је сунца и док је мјесеца!"Што су рекли, тако му се стекло.


24

ШАРАЦ МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Кад је синоћ сунце западало,Мако млади коња куповао,За њег дава три бијела града;Врани му коњ и четири ваја.У седлу му била вила сташе,А у гриви змај огњени спаше,А у челу драги камен сјаше.

. То се чудо до далека чуло,Све до двора паше богатога.Има паша слугу Маријана,Маријани слуги говорио:''Маријане, вирна слуго моја!Зачуо сам, што видио нисам,Сунце синоћ кад је западало,Марко млади коња куповао.За ње дава три бијела града,А коњик му и четири ваја,

. Да м¬¬’ у седлу била вила сташе,А у гриви змај огњени спаше,А у челу драги камен сјаше,Ма га Марко држи у потајно,Млади Марко и јуби његова.А ко би ме коња добавио,Кега Марко држи у потајно,Ја бих њега пашом учинио.''Говори му слуга Маријане:''Ма мој паша, драги господаре!

. Плати, паша, моје дуговање,Ја ћу га поћ Маркулу до двора,У њега ћу служит за јунака.Пак ћу те ја коња добавити,Кега Марко држи у потајно.''Када га је паша разумио,Пак му своје плати дуговање,Пак га иде Маркулу до двора.


25

Кад је дошо Маркулу до двора,Тот у двору јуби Маркулова.

. Мете дворе Марка господара,Метла јој је пауново перје.Добар јој је данак називао:''Дан ти добар, јуби Маркулова!Уморила јеси ли се младаМести дворе Марка господара?Је ли дома Марко господаре?''Говорила она му је млада:''Је ми дома Марко господаре,Још ми Марко тихи санак спава.

. Ма ти бора, слуга Маријане!До Маркова што си дошо двора,Ол је Марко паши од потрибе?''Говори јој слуга Маријане:''Вируј мени, моја госпојице!Није Марко паши од потрибе,Него сам се с пашом засвадио,Од његова двора одбигао,А у твоје биле долетио.Ма те молим, моја госпојице!

. Моли Марка, твога господара,Да би ли ме вазе за јунакаГодиницу оли до дви дана,Оли, Марко, колико му драго?''Разумила када га је млада,Шетала се к Марку у камаре,Овако му говорила млада:''А мој Марко, драги господаре!За двором ти слуга Маријане,Моли тебе, Марко господаре!

. Да би ли га вазе за јунакаГодиницу оли до дви дана,Оли, Марко, колико ти драго?Јер да се је пашом засвадио,Са пашина двора побегао,А у твоје биле долетио?''Марко јуби својој говорио:''Биле моје отвори му дворе,


26

Ја ћу њега вазет за јунакаГодиницу оли до дви дана,

. Оли, Марко, колико ми драго.''Ту је стајо девет годин дана,Ни му коња чуо, ни видио.Кад девета изајде година,Иде Марко у горе зелене,Собом води слугу Маријана.Кад су дошли срид горе зелене,Ту находе језер воде хладне,Тер попале утве златокриле,Од силе су воду замутиле.

. Кад то види Марко господаре,Мили Боже, жал ти му је било!Маријани слуги говорио:''Маријане, вирна слуго моја!Хоћеш ли поћ билен двору мому?Ти га реци мојо виреници, Да ми пошје камен златне стриле,Д аћу побит утве златокриле.''Говори му слуга Маријане:''Ма мој Марко, драги господаре!До твојега не ћу га појт двора,Јер ми не ће млада вировати.Него ми дај прстен десен руке,По билигу да би вировала.''Када га је Марко разумио,Па му дава прстен десне руке,Па га иде двору Маркулову.Када Марку за били двор дојде,Маркуловој јуби говорио:''А тако ти, јуби Маркулова!

. Посла ме је Марко господаре,Да му пошјеш вранега коњика,Кега Марко држи у потајно,Јер да му је од веле потрибе.''Говори му јуби Маркулов:''Ходи с Богом, слуга Маријане!Нима Марко вранега коњика.''А он јој је јунак говорио:


27

''Вируј мени, моја госпојице!Ма ако ми млада не вирујеш,

. Ево теби прстен десне руке,Што ти пошје Марко господаре,По билигу да би вировала.''Она прстен златни вазимала,И иде га у шталове коњске,И коња је врана вазимала,Дала му се најисти шенице,Пити воде из златне роминче.Не седла га седлом од коњика,Него седлом од жаркога сунца,

. Спрезала га свијелим појазом,Уздала га уздом позлаћеном,Огрне га свилом до земјице.Ма невира слуга Маријане,На коња се вранега метнуоИ иде за горицом зеленом.Кад је доша срид горе зелене,Запопива танко иза гласа:''Ала, бидна јуби Маркулова?Лудо ти ћеш изгубити главу

. Зарад мене, слуге Маријана.''Мали јој је срића и Бог дала,То зачула два њеје брајела,Зачули га и познавали га.Запивају танко иза гласа:''О наш Марко, наш драги куњаде,Што т¬¬’ учини слуга Маријане?Одве ти је вранега коњика,Ево ти га горицом зеленом!''Кад то чује Марко господаре,

. Боже мили, жал ти му је било!Отле се је Марко упутио,Другим су га путем притицали,На тисне га путе сузбијали.Пака су га млади ухитили,Русу су му главу откинули.


28

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Вук Стефановић Караџић

Рано рани Туркиња ђевојка,Прије зоре и бијела дана,На Марицу бијелити платно.До сунца јој бистра вода била,Од сунца се вода замутила,Ударила мутна и крвава,Па проноси коње и калпаке,Испред подне рањене јунаке;Па нанесе једнога јунака,Узела га вода на матицу,Окреће се низ воду Марицу.Виђе јунак код воде ђевојку,Па је поче Богом сестримити:"Богом сестро, лијепа ђевојко!"Баци мене једну крпу платна,"Извади ме из воде Марице,"Честиту ћу тебе оставити."Ђевојка је за Бога примила.Баци њему један крај од платна,Извади га води на обалу.На јунаку рана седамнаест;На јунаку чудно одијело;О бедри му сабља окована,На сабљи су три балчака златна,У балчацим' три камена драга:Ваља сабља три царева града.Вели јунак Туркињи ђевојци:"Сестро моја, Туркиња ђевојко!"Кога имаш код бијела двора?"Рече њему Туркиња ђевојка:"Имам једну остарјелу мајку,"И имадем брата Мустаф-агу."Проговара добар рањен јунак:"Сестро моја, Туркиња ђевојко!"Иди кажи брату Мустаф-аги,


29

"Да ме носи двору бијеломе;"Код мене су три ћемера блага,"У свакоме по триста дуката:"Ја ћу један тебе поклонити,"Други твоме брату Мустаф-аги,"А трећи ћу себе оставити,"Да ја видам моје грдне ране;"Ако Бог да, те ране извидам,"Честиту ћу тебе оставити"И твојега брата Мустаф-агу."Оде цура двору бијеломе,Те казује брату Мустаф-аги:"О мој брате, ага Мустаф-ага!"Добила сам рањена јунака"На Марици на води студеној;"Код њега су три ћемера блага,"У свакоме по триста дуката:"Један хоће мене поклонити,"А други ће тебе, Мустаф-ага,"А трећи ће себе оставити,"Да он вида своје грдне ране;"Немој ми се, брате, преварити."Да погубиш рањена јунака,"Донеси га двору бијеломе."Оде Туре на воду Марицу,А кад виђе рањена јунака,Узе гледат' сабљу оковану:Ману њоме, одс'јече му главу,Скиде с њега дивно одијело,Па он оде двору бијеломе.Пред њега је сестра излазила,А кад виђе, шта је учинио,Она рече брату Мустаф-аги:"За што, брате, да од Бога нађеш!"3а што згуби мога побратима?"На што си се, болан, преварио"А на једну сабљу оковану!"Еда Бог да, одсјекла ти главу!"То му рече, уз кулу утече.Мало време за тим постајало,


30

Дође ферман од цара ТурскогМустаф-аги, да иде на војску.Оде мујо на цареву војску,Припасао сабљу оковану;А кад дође у цареву војску,Гледа сабљу мало и велико;Никоме се извадити не да:Оде сабља од руке до руке,Дођ' у руке Краљевићу Марку,Сама му се сабља извадила.Кад је Марко сабљу загледао,Ал' на сабљи три слова ришћанска:Једно слово Новака ковача,Друго слово Вукашина краља,Треће слово Краљевића Марка.Пита Марко Туре Мустаф-агу:"Ој Бога ти, Турско момче младо!"Откуд тебе ова бритка сабља?"Или си је за благо купио?"Или си је у боју добио?"Или ти је од баба остала?"Или ти је љуба донијела,"Донијела љуба од мираза?"Вели њему Туре Мустаф-ага:"Ој Бога ми, каурине Марко!"Кад ме питаш, право ћу ти казат':"Све му каза, каконо је било.Вели њему Краљевићу Марко:"За што, Туре, да од Бога нађеш!"Нијеси му ране извидао?"Данас бих ти дао агалуке"Код нашега цара честитога."Вели њему Туре Мустаф-ага:"Бе не лудуј, каурине Марко!"Да ти можеш добит' агалуке,"Најприје би себе извадио;"Већ дај амо сабљу оковану."Ману сабљом од Прилипа Марко,Скиде главу Турчин-Мустаф-аги.Отидоше цару казивати,


31

Цар по Марка оправио слуге;Како који Марку долазаше,Марка зове, Марко не говори,Већ он сједи, пије мрко вино;Кад се Марку веће досадило,Он пригрну ћурак наопако,А узима тешку топузину,Па отиде цару под чадора;Колико се ражљутио Марко,У чизмама сједе на серџаду,Па погледа цара попријеко,Крваве му сузе из очију.Кад је царе сагледао МаркаИ пред њиме тешку топузину,Цар с' одмиче, а Марко примиче,Док доћера цара до дувара;Цар се маши у џепове руком,Те извади стотину дуката,Па их даје Краљевићу Марку:"Иди, Марко, напиј ми се вина;"Што су ми те тако ражљутили?" :"Не питај ме, царе поочиме!"Познао сам сабљу баба мога;"Да сам Бог д'о у твојим рукама,"И ти би ме 'вако ражљутио."Па он уста и оде чадору.


32

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Вук Стефановић Караџић

Султан царе у Косово сиђеСа својијех сто хиљада војске,И он паде крај воде Ситнице,Царев телал по ордији хода,И продаје сабљу димишћију:Гола сабља три стотин' дуката,Коре су јој три стотин' дуката,А гајтани три стотин' дуката.Ту се нико наћи не могаше,тко би сабљу за благо купио.Намјера је намјерила МаркаНа Турчина царева телала,Па говори Краљевићу Марко:"О Турчине, цареви телале!"Дај да видим сабљу димишћијуДаде Турчин ријечи не рече.Гледа Марко сабљу димишћију,Па говори цареву телалу:"Даћу тебе девет стотиница"Све жутијех у злату дуката;"Но чу ли ме, пареви телале!"Да гледамо Мјесто заклонито,"Да с' одавде мало уклонимо,"Да ти бројим све жуте дукате;"Мрзи ме се овђе распасиват',"Да одпанем три ћемера злата,"Јер сам овђе Турком млого дужан,"Не ће ми дат' сабље исплатити."То је Турчин једва дочекао,Отидоше уз воду СитницуПод бијелу камену ћуприју.Распаса се Краљевићу Марко,Те отпаса три ћемера злата,Па он стере зелену мавлуту,И истресе три ћемера злата;


33

Турчин броји све жуте дукате,Марко гледа сабљу димишћију,Ал' на сабљи три слова ришћанска:Једно слово свети Димитрије,Друго слово свети Аранђеле,Треће слово краљу Вукашине.Кад то виђе Краљевићу Марко,Он ми пита царева телала:"О Турчине, цареви телале!"А тако ти Бога јединога!"Откуд тебе сабља димишћија?"Или ти је од баба остала?"Или ти је љуба донијела?"Или си је ђегођ задобио?"Стаде Турчин Марку бесједити:"Ој Бога ми, незнана делијо!"Хоћу тебе право казивачи."Није сабља од баба остала,"Нити ми је љуба донијела,"Већ чујеш ли, незнана делијо"На мејдану сабљу сам добио:"Кад је Српско царство погинуло"И два цара пала у Косову:"Султан Мурат и царе Лазаре,"Ја сам онђе сабљу задобио:"Ја пораних рано на Ситницу,"Да напојим дора дебелога,"Намјера ме била намјерила"На зелена свилена чадора,"Под чадором лежи рањен јунак,"Та страшан је, да га Бог убије"Брци су му по прсима пали,"Покрио се зеленом мавлутом,"Поред њега сабља димишћија."Кад угледа мене рањен јунак,"Он је мене Богом братимио:"Богом брате, незнана делијо!"Не с'јеци ми моје русе главе,"Грднијех сам рана допаднуо,"Скоро ће ми душа излазити,


34

"Причекај ме само до по сата,"Сарани ме крај воде Ситнице,"Ев' код мене три ћемера злата,"И ево ти сабља димишћија,"Која ваља хиљаду дуката,"И ево ти свилена чадора." ""Ја му не шћех за Бога примити,"Већ извукох рањена јунака,"Тргох сабљу, одсјекох му главу,"Узех њега за бијелу руку"И баш ону за ногу десницу,"Бацих њега у воду Ситницу."Ту сам чудан шићар задобио,"И ту сам ти сабљу задобио."Кад то зачу Краљевићу Марко,Он говори цареву телалу:"О Турчине, да од Бога нађеш!"Оно ј' био мој мио бабајко,"Мој бабајко, краљу Вукашине!"Да си њему душу причекао,"Да си њега онђе саранио,"Ја бих тебе љепше саранио,"Па потеже сабљу димискију,Те Турчину одсијече главу,Узе њега за бијелу руку,А за руку и за десну ногу,Баци њега у воду Ситницу:"Ид', Турчине, тражи баба мога "Оде Марко у војску царевуИ однесе и сабљу и благо;Питају га Турци јаничари:"Ој Бога ти, Краљевићу Марко!"Камо тебе цареви телале?"А Турцима Марко одговара."Прођите се, Турци јаничари!"Узе Туре гроше и дукате,"Пак отиде морем трговати."Сами Турци Међу собом зборе:"Тешко Турком тргујући с Марком!"


35

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Матица Хрватска

Шеће ми се Краљевићу МаркоСа Косова нуз то поље равно,Сретало га Туре момче младо.У Турета сабља накићена,Све бисером и сувијем златом,Понајбоље драгијем камењем.Марко гледа сабљу накићену,

. Па бјеседи вјери некрштеној:''Ој Турчине, вјеро некрштена!Откуд теби сабља накићена,Све бисером и сувијем златом,Понајбоље драгијем камењем?Ил ти ју је бабо оставио,Ил с’ ју јунак на боју добио,Ил ти ју је љуба донијела?''Слушало је Туре момче младо,Слушало је, што га пита Марко,

. Па бесједи Краљевићу Марку:''Борај теби, Краљевићу Марко!Нит ми ју је бабо оставио,Нити сам ју на боју добио,Нит ми ју је љуба донијела,Веће сам ју с крвјом освојиоНа Косову, на равному пољу.Мораш знати, Краљевићу Марко!Кад је силна изгинула војска,На Косову, на равному пољу,

. Онда ме је мјера намјерилаНа Косово, на то равно поље.На Косову црвен шатор вије,Над шатором крст је позлаћени,Под шатором пресиједи старче:Б’јела му је до појаса брада,Бркови му до испод појаса,У рукама књига еванђеље.


36

Па он сједи, па се Богу моли.Старац моли, а мени говори:

. '' ''Ој јуначе, незнана делијо!Та тако ти тог Видова данаИ данашње младе недиљице!Довати ми хлађене водице,Да од жеђе старад не погинем.'' ''Ја погледа, да познајем старца,Ал код њега ова сабља бритка.Л’јепа сабља пристоји јунаку,А не слабом пресиједом старцу.Па ја јунак све на једно смисли,

. Мјесто воде одсјеко му главу.Оста старац у крви лежећи,А ја одо с’ сабљом пјевајући.''Кад је Марко р’јечи разумиоИ Туре си добро уочио,Он узима сабљу накићену,Па ју мотри и проматра Марко.Ал на сабљи три слова хришћанска:Једно слово свети Димитрија,Друго слово свети Пантелија,

. А треће је светитељу Ђурђе,Крсно име Вукашина краља,По имену Краљевића бабе.Кад је Марко слова проучио,Што на сабљи хришћански се пишу,Дознао је за бабину сабљуИ тко му је бабу погубио.Ал је Марко мудар и премудар,Он се гради ко да штит не знаде,Па он враћа сабљу накићену,

. Па бјеседи тихо и помудро:''Пошто сабља, Туре, момче младо!Пошто сабља, да се погодимо?''Одговара Туре момче младо,Одговара холо силовито:''Не будали, Краљевићу Марко!Скупа ј’ сабља, купит је не можеш!Сама оштра триста дукат ваља,


37

А корице триста су дуката,Два балчака триста су дуката,

. Једно с другим девет је стотина.Ако ти се не вјерује, Марко!А ми хајдмо Мермеду ковачу,Нек ју Мермед мјери и проц’јени,Мермед знаде, каква јој је ц’јена.''Туд је Марко Туре послушао,Па одоше Мермеду ковачу.Кад су дошли Мермеду ковачу,Бјеседио Краљевићу Марко:''Важи сабљу, Мермеду ковачу!

. Да ја видим, што та сабља вреди!Што ли вреди, што л’ се платити може,Што ли јој је по данашњем ц’јена.''Мермед слуша Краљевића Марка,Мермед слуша и послуша Марка.Баци сабљу на вагу кантаре,Баци сабљу, па све проесапи:''Богом брате, по Богу јуначе!Сабља важе, колик Турчин каже.''То ј’ Мермеду Марко вјеровао,Па ј’ Турчина на стран позивао:''Чујеш Туре, вјеро некрштена!Би л’ ме мого гдигод заклонити,Заклонити, да не виде Турци, Док ти платим шило за огњило,Јер сам тужан много њима дужан,Све по триста на хиљаду миста,Самом Јанку, да му псујем мајку!Самом Јанку до пет сто дуката.''Њему вели Туре, момче младо:

. ''Знам те, Марко, добро заклонити,У дубрави под Мијол ћуприје,Да те не ће ни сунце видити,А камо ли Турци напржице.''Кад је Марко Туре разумио,Они иду по Мијол ћуприје.А кад дошли под Мијол ћуприје,Стере Марко диван кабаницу,


38

Да истреса гроше и дукате.Сједе Туре да броји дукате,

. Ал је Марко мудар и премудар,Он не вади гроше ни дукате,Већ он вади бритку сабљу своју,Трже сабљу, одс’јече му главу,Па ју баца у воду Марицу.Па бјеседи Краљевићу Марко:''То је, Туре, шило за огњило!Да с’ ми бабу водом напојио,Ја би тебе руменијем вином.Ал ти уби старца бабу мога,

. И ја теби сад одсјеко главу.''То гледали Грци и трговци,Па говоре Грци и трговци:''Тешко оном, тко пазари с Марком,Не ће више с никим пазарити.''


39


Подранила Туркиња ђевојкаНа Марицу, на водицу ладну,Подранила бијелити платно.До сунца јој бистра вода била,А од сунца мутна и крвава,Проносила коње и јунаке.Око подне бијелога дана

. Донијела рањену делију,На њему је пречудно од’јело:На њему су три ћемера злата,На њему је сабља од мегдана.Ал говори рањена делија:''Посестримо, Туркињо ђевојко!Баци де ми једну крпу платна,Па ме вуци на обалу равну.''Ђевојка му за Бога примила,Па му баци једну крпу платна,

. Па г’ извади на обалу равну.Ал говори рањена делија:''Бога теби, Туркињо ђевојко!Имаш кога од племена свога?''Одговара Туркиња ђевојка:''Ја имадем брата јединогаПо имену агу Мустафагу.''Ал говори рањена делија:''Бога теби, Туркињо ђевојко!А ти ајде двору бијеломе,

. Па ти кажи брату јединоме,Нек ме носи бијеломе двору,Не би л’ моје ране изл’јечио:Дат ћу њему један ћемер блага,Други мени, трећи теби, душо!''Она оде двору бијеломе,Па казује брату јединоме:''О мој брате, ага Мустафага!


40

Кад сам јутрос рано подранилаНа Марицу, на водицу ладну,

. До сунца ми бистра вода била,А од сунца мутна и крвава,Проносила коње и јунаке.Око подне бијелога данаДонијела рањену делију,На њему је пречудно од’јело,У њега су три ћемера благаИ у њег је сабља од мегдана.Па говори рањена делија:'' ''Богом сестро, Туркињо ђевојко!

. Ти ми баци једну крпу платна,Па ме вуци на обалу равну.'' ''Бацила сам једну крпу платна.Кад сам њега млада извадила,Пита мене незнана делија:'' ''Посестримо, Туркињо ђевојко!Имаш кога од племена свога?'' ''Ја сам њему, брате, казивала:''Ја имадем брата јединога,По имену агу Мустафагу.''

. Мени вели рањена делија:'' ''А ти ајде двору бијеломе,Па ти кажи брату јединоме,Нек ме носи бијелому двору,Не би ли ми изл’јечио ране,Дат ћу њему један ћемер злата,Мени један, трећи теби, душо!'' ''Кад то чуо ага Мустафага,Он отиђе на Марицу ладну,Па он пита рањене делије:

. ''Побратиме, рањена делијо!Оклен јеси родом и породом?Ђе с’, делијо, ране задобио?''Вели њему рањена делија:''Побратиме, ага Мустафага!Кад ме питаш, да ти право кажем:Родом јесам из Прилипа градаПо имену Вукашине краљу,


41

А ране ти јесам задобио,Задобио на Косову бојном.''

. Кад то чуо ага Мустафага,Он прегледа његово од’јелоИ његова три ћемера златаИ његову сабљу од мегдана:Трже сабљу, од’сјече му главу.С њега свлачи од’јело његовоИ узе му три ћемера злата,И узе му сабљу од мегдана,Па он иде двору бијеломе.Далеко га сестра угледала,

. Ал га мало ближе сусретала,Па је свому брату говорила:''О мој брате, ага Мустафага!На што си се, брате, попаштио!На његово пречудно од’јело,На његова три ћемера злата,На његову сабљу од мегдана,Ала, брате, одсјекла ти главу!Што погуби побратима мога?''Тако рече, уз кулу утече.Али дуго не постало вр’јеме,Дође књига од цара турскога,Дође књига аги Мустафаги,Да он иђе на цареву војску,А на војску, на Косово бојно,Тамо ј’ поћи, ак’ и не ће доћи.Кад је доша на Косово бојноИ донио сабљу од мегдана,Свијем иде од руке до руке,Нико сабље отворит не море.

. Дође у руке Краљевићу Марку.Сама му се сабља повадила,А на сабљи три ришћанска слова:Једно слово Краљевића Марка,Друго слово Вукашина краља,Треће слово ковача Новака.Па говори Краљевићу Марко:''Ала курво, ага Мустафаго!


42

Ђе си ’ваку сабљу задобио?Еси ли је за мегдан ковао,

. Али си је на мегдан однио,Али ти је љуба донијела?''Ал говори ага Мустафага:''Нијесам је за мегдан ковао,Нити сам је на мегдан однио,Нити ми је љуба донијела;Већ сам једно јутро подраниоНа Марицу, на водицу ладну,Нашао сам рањену делијуИ њему сам одсјекао главу,

. Добио сам сабљу од мегдана.''Вели њему Краљевићу Марко:''Ала кујо, ага Мустафага!Да си њега л’јепо сахранио,Ја би теби плаћу извадиоПред овијем царом честитијем.''Вели њему ага Мустафага:''Потурице, Краљевићу Марко!Да си кадар кому извадити,Најпрвље би себи извадио

. Пред овијем царом честитијем.''Наљути се Краљевићу Марко,Трже сабљу, одс’јече му главу.Оста Туре ногом копајући,Оде Марко страном пјевајући.И он оде у Косово бојно,Па он сј’ече по Косову војску.С’јече Марко мало и велико,Марко с’јече, никог не пропушта.Дође тужба на Краљевић-Марка

. Са Косова цару честитоме,Да сас’јече на Косову војску,Силну војску цара честитога.Књигу пише царе господине,Па је шаље Краљевићу Марку:''Вај Бога ти, Краљевићу Марко!Зашто с’јечеш по Косову војску?''За то ниште и не хаје Марко,


43

Веће сједне ладно пити вино.Не пије га, чим се вино пије,

. Ван леђаном од дванаест ока,Један пије, други шарцу дава.Кад се Марко вина понапио,Он се шарцу у рамена баци,За се тури стару топузину,Управ оде цару господину.Кад је доша цару господину,Говори му царе господине:''Ај Бога ти, Краљевићу Марко!Што се јеси на ме расрдио,

. Конда сам ти бабу погубио?''Вели њему Краљевићу Марко:''Да си мени бабу погубио,Мањма би се на те расрдио.''Па се цару све примиче Марко,А за њим се топузина вуче.Кад се виђе царе у невољи,Вели царе Краљевићу Марку:''Тог се, Марко, ти окани врага,Дат ћу теби шест товара блага.

. Нек је од тебе моја глава мирна,А ти ради, што је теби драго.''Едва тога дочекао Марко,Он покупи шест товара блага,Па он опет оде у Косово,По Косову он сијече војску.Нешто мало Марко посјекао:Три хиљаде и триста стотина,Док је бабу осветио свога


44


Платно били Косара дивојкаНа Бојани , на ’ној води хладној.Засукала уз руке рукавеА пандиле уз бијеле ноге,У Бојану воду загазила,Па је цура билит започела.До поднева вода јој је текла,

. Текла јој је бистра и зелена,Од поднева мутна и крвава.Поче носит дрвље и камење,Поче ности рањене јунаке.Па нанесе једнога јунака,Он је грдних допаднуо рана,Седам рана од седам педаља,Свака рана срцу одговара.Виде му се биле џигерице,Када крене, и биле и црне.

. Кад је био крај дивојке младе,Дивојци је тихо бесидио:''О Косаро, кићена дивојко!Де загази у воду Бојану,Изнеси ме на крај од Бојане,Ја имадем три ћемера блага,Једнога ћу теби поклонити.''Када га је цура разумила,Она бише срца јуначкога,Загазила у воду Бојану,

. Па изнесе рањеног делију,Изнесе га на рудину траву.А што вели рањени делија:''О Косаро, кићена дивојко!Кажи право, тако била здрава,Отколем си, од којега града?''Све му она по истини каже:''Ја сам цура млада са Косова


45

Сестра млада Танковић-Османа.''Кад је јунак ричи разумио,

. Овако је цури бесидио:''О Косаро, кићена дивојко!Ти отиђи до Косова бојна,Кажи брату Танковић-Осману,Нека дође до воде Бојане.Ја имадем три ћемера благо,Једнога ћу теби даровати,Једног теби, једног брату твому.И имадем бријаткињу ћорду,И њу ћу ти брату даровати.''

. Отолем се цура подигнула,До Косова бојног доходила,Каже брату Танковић-Осману,Све му каже, што је и како је.Кад је Осман сестру разумио,Отолем се они подигнуше,До Бојане воде доходили.Када их је јунак сагледао,Он отпаса два ћемера блага:Једног даде Косари дивојци,

. Другог даде Танковић-ОсмануИ даде му бријаткињу ћорду.Кад се Осман ћорде добавио,Ћордом махну, одсиче му главу,Однесе му трећи ћемер блага,Њега баци у воду Бојану.Отолем се они подигнуше,До Косова бојног доходише.Ма не прође ни годину дана,Да је Осман паре потрошио.

. Он узимље бријаткињу ћорду,Па униђе у пијан-механу.У механи Краљевића Марко,Даде ћорду Краљевића Марку.Гледа Марко и пригледа ћорду,На ћорди су три златна имена:Једно име Марко Краљевића,А друго је Сибињанин Јанко,


46

А треће је Сењанин-Иване.Кад је Марко имена проштио,

. Осману је ричи бесидио:''Ова ћорда старца бабе мога!''Па му с њоме одсикао главу.


47

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ САНУ

Телал виче рано у недељу,Он телали сабљу оковануКо ће бритку сабљу куповати.Зло изнесе Краљевића Марка:''О, Турчине, Мемеде телале,Што је цена твојој сабљи бриткој?''Ал’ беседи Мемеде телале:''Цена сабљи три стотин’ дукатаИ баожа шњоме и цагрија,А и она кошта триста дуката,Којекако за девет стотина!''Ал’ беседи Краљевићу Марко:''О, Турчине, Мемеде телале,Да идемо доле до догања,До догања мајстора Ненада,Нек’ нам сабљу ту измери,Нека каже што је сабљи цена!''И одоше доле до догања,Мајстор им је сабљу измерио:Цена сабљи за девет стотина,Девет стотин’ жути дуката.Ал’ беседи Краљевићу Марко:''О, Турчине, Мемеде телале,Да идемо месту заклонитуПод широке дренопољске башче, Под високу под миол ћуприју,Крај Марице, крај воде ладне,Онде ћу ти сабљу исплатити,Јер сам јунак много дужан Турком,Турци ће ми потпазити благо,Па ти нећу сабљу исплатити!''Зла Турчина срећа искочила,И одоше месту заклонитуПод широке дренопољске башће,Крај Марице, лепе воде ладне.Простре Туре коласту аздију,


48

Просу Марко гроше и дукате;Ал’ је Туре лакомо на благо,Седе Туре одбрајати благо.Узе Марко сабљу оковану,Преврће и обрће Марко,И на сабљи угледао беше,Угледао три слова ришћанска:Једно слово краља Вукашина,Баш Маркова родитеља стара;Друго слово летњег светог Ђурђа,Баш Марково крсно име красно;Треће слово светог Димитрија.Ал’ беседи Краљевићу Марко:''О, Турчине, Мемеде телале,Што те питам, право да ми кажеш!''Откуд теби ова сабља бритка –Или си је на боју добио,Или си је за благо купио?''Ал’ беседи Мемеде телале:''Каурине Краљевићу Марко,Кад ме питаш, право да ти кажем –Нисам сабљу на боју добиоНити сам је за благо купио,Већ мож’ знати и паметоватиКад бијаше разбој по Косову,Кад ми ваше приотесмо царство,Ја сам био сирота нејака,Ја се шетам по новом разбојуДа би л’ јунак шта задобио.Намера ме намерила билаНа прекрасне зелене шаторе,Зелен шатор од зелене свиле,На њему је јабука од златаИ вашије дванаест крстова,Под њим лежи рањен каурине,На глави му круна позлаћена,На плећи му коласта аздија,По аздији појас позлаћен,Вран му перчин појас премашио,За појасом ова сабља бритка.


49

Од мене је воде заискао,Не хтедох га воде напојити,Трго сабљу, одсеко му главу,Па је баци у воду Марицу,Па продаде зелена шатораИ продадо круну позлаћену,Сад продајем ову сабљу бритку!''Када зачу Краљевићу Марко,Ал’ беседи Краљевићу Марко:''О, Турчине, Мемеде телалу,А јао, Турчине, жалосна ти мајка,Оно је мој родитељ био,Мој родитељ краљ Вукашине!Зашт’ га ниси воде напојио,Ја би тебе вина напојио,А да си га, море, саранио,Ја би тебе лепше саранио,Над тобом би правио ћуприју,Најмио би текијаше ТуркеНек’ над тобом текије изводе!''Ал’ беседи Мемеде телале:''Каурине Краљевићу Марко,Јеси л’ гдигод чуо и видиоДа сарани Тручин каурина,Ја га богме нећу саранити!''А кад зачу Краљевићу Марко,Трже сабљу, одсече му главу,Па је баци у воду Марицу:''Носи, водо, душманина могаНека тражи родитеља мога,Вољ’ се нашли вољ’ се и не нашли!''Па покупи гроше и дукате,Па се шета доле до догања.Питају га догањџије Турци:''Каурине Краљевићу Марко,Јеси л’ побро, сабљу пазарио,Оће л’ бити штогод алвалука?''Марко им срдито говори:''Останите, доганџије Турци!''Ласно вам је...


50

БОЛОВАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА САНУ

Болова’ је Краљевићу Марко,Болова’ је девет годин’ дана,Од кости му месо отпадало,Кроз главу му муве пролетале,Одбјегнула га љуба АнђелијаИ старица, остарела мајка,А остала сестрица Јелица,Која се стре и под главу меће.Санак снио Краљевићу Марко:Да је њему воде иза горе,Да би њему лакше било.Узе сестра ведро оковано,Паке оде за гору на воду.Ал’ на води Туре Емшинага,Бојно копје у земљу ударило,Под двором је ноге прекрстио,Па ми пјева пјесме свакојаке:''Мили Боже, чуда големога,Ђе болује Краљевићу Марко,Он болује девет годин’ дана!''


51

МАРКО КРАЉЕВИЋ ОГЛЕДА САБЉУ САНУ

Шеће Марко на нове пазаре,Па купује сабљу димискијуОд Новака, кулунџије млада:''Пошто сабља, кулунџија млади?'' –''Сабља кошта три товара благаСве жутије мљетачки дукати.''Даде Марко три товара благаСве жутије мљетачки дуката,Оде јунак у гору зелену.Сам се шеће по гори зеленој,Сам се шеће, сам сабљи беседи:''Моја сабљо, моја новајлијо,Ево ћу те данас опробати,Опробати, крвцом напојити,Јали турском, ја крвцом каурскомИл’ по реду мојим рођенијем!''Тијо језди Краљевићу Марко,Тијо језди, тијо прислушкује.Глас допаде ситне тамбурице,Глас допаде, делија испаде,Как’ зажели на састанак Марку,На дорату ноге прекрстио,Лулу пије, у тамбуру бије,Игра коњиц под делијом младимКако каже глас ситне тамбуре.Једва њега дочекао Марко,Сусрете га, па почиње кавгу:''С пута'' – вели – ''Туре, момче младо,Уклони се ил’ ми се поклониАко т’ није живот омрзнуо!''Туре вели Краљевићу Марко:''Мани, море, незнани јуначе,Ман’ се тога, не замећи кавге,Нисам була да ти се уклоним,Нит’ ропкиња да ти се поклоним,


52

Већ сам јунак од рода јуначкога,Ја сам јунак да се огледамо!''Плану Марко, плану и делија,Силазе се са добри коњица,Шчепаше се у плећи јуначке,Рваше се летни дан до подне –Свега Марка пена обузела,А Туре се текем разиграло,Не мож’ Марко Туре оборити,А и сам се не да надвладати.Доцне пита Краљевићу Марко:''Ој, Бога ти, незнана делијо,Откуда си, од које ли крај’не,Ког си рода, кога ли порода?''Вели Марку Туре момче младо:''Ја сам јунак са крајине љуте,Ја сам рода Краљевића Марка,И порода Вукашина стара;Ја сам чуо да имам ујака,Та ујака Краљевића Марка,Који добро бритком сабљом сече;Ја топузом добро бити знадем,Али сабљом не знам удесити,Па сам пош’о ујку КраљевићуДа ме учи сабљом сећи бритком!''На то рече Крељевићу Марко:''Та ево ти, јуначе, ујака,Ево ти га, не било га мајци,Кад не може Туре оборити,Већ си њему плећа одвалио!Оди горе, мој мио нећаче,Оди с ујком у нову мејануДа се рујна напијемо вина!''Частили се три дебела сата,Па се шећу пред двор на улицу.Гледну Марко сунцу под облаке,Па говори Турчину нећаку:''Јако нам се замутило сунце,Нешто нама добро бити неће!''Превари се Туре момче младо,


53

Па погледа сунцу под облаке;Злу се послу ујак одважио,Трже Марко сабљу новајлијуИ посјече Турчина нећака.Па јошт вели сабљи димискији:''Сабљо моја, моја новајлијо,Нисам ли ти право казиваоДа ћу тебе данас огледати,Огледати, крвцом напојитиЈали турском, ја крвцом каурском –Баш по реду мојега нећака!''Оде Марко гором пјевајући,Туре оста ногом копајући.


54

ПРАВДАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА САНУ

Шатор пење, Краљевићу МаркоНа равници, у земљи крајинској,Јошт је мало Срема заватио,Три аршина мермера камена,А четири растови дасака,Леже Марко санак боравити.Силна Турком изгинула војска,То сви Турци зборе од Марка је –И сам царе вели да је МаркоИсјекао Турке јаничаре.Па беседи царе господине:''Богом вама, Турци јаничари,Ко би смео пробудити Марка,Мени жива по шатор сазвати,Даћу њему богато уздарјеИ пашалук за живота мога,За живота и мога и свога?''Ту сви Турци ником поникоше,К црној земљи очи оборише,Не пониче Туре Емин-ага,Не пониче, већ јунак узниче,Па говори цару честитоме:''Ја ћу ићи у шаторе Марку,Теби жива под шатор дозвати!''Лепо царе даде му уздарје;Узе Туре богато уздарје,Па отиде по шаторе Марку.Беседи му Крељевићу Марко:''Побратиме, Туре Емин-аго,Које тебе силе дотераше,Дотераше мени под шаторе,Да ти мене иза санка будиш?''Беседи му Туре Емин-ага:''Богом теби, Краљевићу Марко,Силна Турком изгинула војска,


55

То сви Турци зборе од Марка је,И сам царе збори да је МаркоПогубио Турке јаничаре,Па ме царе теби оправиоДа те зовем цару на диване!''Насмену се Краљевићу Марко,Па је аги тијо говорио:''Побратиме, Туре Емин-аго,Узми ону видру оковануИ отиди за гору на воду,Донеси ми лађане водицеДа умијем моје бело лице,Да умијем моје беле рукеИ оперем сабљу димискију!''Узе Туре видру оковану,Он отиде за гору на водуИ донесе лађане водице.Уста јунак Краљевићу Марко,Па умива своје бело лице,Па умива своје беле рукеИ опере сабљу димискију,Те се шећу цару на диване.Кад је дош’о под шатора Марко,Проговара цару господину:''Поочиме, царе господине,Зашто мене на диван сазиваш –Ја сам синоћ био на дивану?''Вели Марку царе господине:''Мој посинко, Краљевићу Марко,Силна мени изгинула војска,То сви Турци зборе од Марка је,И сам главом зборим да је МаркоПогубио Турке јаничаре,Већ извади сабљу из корицаДа ти видим сабљу из корицаДа ти видим сабљу оковану!''Беседио Краљевићу Марко:''Светла круно, царе поочиме,Стара ме ја заклињала мајка,Заклињала на час смрти њене


56

Да не вадим сабљу напразно!''Вели Марку царе господине:''Ето теби малени Влашића!''Срдито му одговара Марко:''Нећу о њи сабље скрнавити!'' –''Ето теби два моја улака!''Од улака Марко започео,Код цара се сабља заустави –Све исече под шатором Турке,Па јошт вели Краљевићу Марко:''Авај мени и до Бога мога,Мал’ не згуби бољега од себека!''Све се царе од Марка одмиче,Марко му се све ближе примиче,Лак буздован за собом привлачи,Вучју капу на очи навлачи,Па замути очима јуначеКано гладно у горици вуче,Те на цара попреко погледа,Тако тер’о цара до дувара.Доцкан рече царе господине:''А мој сине Краљевићу Марко,Од тебе се све даље одмичем,А ти ми се све ближе примичеш,Лак буздован за собом привлачиш,Вучју капу на очи навлачишИ на мене попреко погледаш –Врати, сине, сабљу димискију!Зашто си се разљутио сине?''Враћа Марко сабљу у корице,Па он вели цару поочиму;''Што ти даље од мене одмичеш,Зато ти се ја јунак примичем,Мило ми је до цара сједити;Лак буздован за собом привлачим,Ја се бојим кавге и зулума;Вучју капу на очи навлачим,Моје ми се очи засенилеГледајући у те царевића!''Насмеја се царе господине,


57

Па се маша у златне џепове,Он извади стотину дукатаТе ји даје Краљевићу Марку:''Ево теби напојница, Марко,Те ти иди па се напиј вина,Тешко су те узмучили Турци –Иди, синко, куда теби драго!''Цар не даје напојницу МаркуШто је њему одвећ мио Марко,Већ да би се опростио Марка.


58

КАД СЕ ПРЕПАНУО МАРКО Вук Стефановић Караџић

Краљић Марко ладно пије виноУ Прилипу граду бијеломеСа старицом на вечери мајком.Кад се Марко напојио с мајком,Пак га поче запитиват’ мајка:''А мој синко, Краљевићу Марко!''Јеси ли се игда препануо,''Игда, синко, у земану твоме?''А Краљић је погледао Марко, Па се старој насмијао мајци:''Луда ти си, моја стара мајко!''Ко се није препануо, мајко,''Ко ли није, ко ли неће, мајко?''Доста сам се пута препануо,''Доста пута у мало земана;''Но што сам се једном препануо''Таман добро, моја стара мајко,''Кад с' ожени бан војвода Јанко''Од Сибиња града бијелога''Из Будима лијепом ђевојком.''Моја мајко, да ти јаде кажем,''Истаче се силна потурица,''Белил-ага с Бишћа бијелога,''И за њиме триста јаничара,''Зарече се дину и аману,''И својему посту рамазану,''Да ће чекат' бан-војводу Јанка''И његово свата пет стотина''У Ситницу зелену планину:''Ту ћу њему, богме, ударити,''И отет' му Будимку ђевојку,''И дарове у пет стотин' свата''На срамоту а не воље драге,''А све Србе гором рашћерати.''''Кад ти гласи допадоше Јанку,


59

''Па све Србе позва у сватове:''Од Косова војводу Милоша,''А из Босне Рељу полетара,''Од зелене горе Романије''Зове Јанко Старину Новака''И Грујицу Новакова сина''И његова Богом побратима,''Облак-Рада од Новог Пазара,''А за кума Ердељића бана;''И ја дођок у сватове, мајко.''Кад с' окупи пет стотина свата,''Све разреди бан војвода Јанко:''За првијенца Новаковић-Груја,''Барјактара Рељу полетара,''Старог свата старога Новака,''За војводе војводу Милоша,''За чауша Облачића Рада,''Даше њему седепли тамбуре''И наџаке од сувога злата,''А за кума Ердељића бана,''Мене јадна у ђеверство, мајко,''Отолен се подигосмо, мајко,''Од конака, па хајд' до конака,''Док дођосмо до Будима града,''Ту нас дивно дочекаше мајко:''Добре коње у нове подруме, ''А сватове на бијелу кулу.''За готову совру засједосмо,''Пили вина, разговарасмо се,''Док питоме птице запјеваше,''Тада викну од Будима краљу:''А сватови, моја браћо драга!''Ко је ђевер бан-војводи Јанку,''Ко ће њему пазити ђевојку''Од Будима до Сибиња свога?''''Ја устадох, моја стара мајко,''Па ја прођох проз бијелу кулу''Док сађосмо у шикли одају,''Дочека ме лијепа ђевојка,''Пољуби ми руку и кољено,


60

''Ја је привих под своје пазуво,''Обукох јој свилу и кадифу,''А саших јој свилене мараме,''Приватих је под бијелу руку,''У то свану и ограну сунце.''Сватовима објед донијеше,''Обједује свата пет стотина,''А на башка мени и ђевојци,''Док завика чауш од сватови,''Чауш викну, а тамбура рикну,''Ударише седепли тамбуре:''Ко је коњик, коње азурајте,''Ко ли пјешак, притежи опанке,''Да ранимо да не примрчемо,''Да раније конак уватимо,''Туђи људи, не знамо им ћуди,''Земља туђа, калауза нема,''Да идемо ка Сибињу своме, ''Ђевербаша, изводи ђевојку.''''Ја изведох под руку ђевојку,''Узеше је два банова сина,''Узјаше је на лабуда свога,''Предаше ми коња и ђевојку,''Па с' отоле подигосмо, мајко,''Пјевајући и лумбардајући,''Док дођосмо на врата Будима,''Кад ево ти краља и краљице''А ђе носе госпоцке дарове''Те дарују кићене сватове,''Сваком дају шта је за којега,''На коњика срмајли јаглука,''На пјешака златне бокчалуке,''Барјактару на барјак јабуку,''А првљенцу Новакову Грују,''Даше њему коласћаине,''Све од срме и од сува злата,''Милу куму Ердељићу бану,''Њему даше седло на ђогина,''Све од срме па од сува злата,''У јабуку алем камен драги,


61

''Он му ваља по Будима града,''А Новаку сребрну синију,''На синију два од злата сана''А у њему дванаест ожица''Све од чиста млетачкога злата,''А око њих оплетену гују''Од петеро и од деветоро''Све од чиста млетачкога злата,''У глави јој алем камен драги:''На то тебе, Старина Новаче,''Ти кад дођеш гори Романији''У студену камену пећину,''Ту вењера ни свијеће нема,''Ни у мраку видиш вечерати,''Да ти видиш с њоме вечерати''У по ноћи као усред подне,''Код гује ти не требује сунце.''''Богме дивна и бијаше, мајко!''А војводи Обилић-Милошу,''Њему даше бедевију суру''Оракћену и опусаћену,''Па отолен пољем Будимскијем. ''Сви сватови шемни и весели,''А ја, мајко, јадан невесело:''Сви сватови, мајко, даровани,''Мене ништа нема до камена.''С нама иде од Будима краљу,''Добро прати кићене сватове,''А сјетује лијепу ђевојку,''А ја мислим, моја стара мајко,''Богме ћу ти посијећи главу!” ''''Док ево ти Будимскога бана,''Он пода ме ухвати Шарина,''А извади посјеклицу ћорду,''А каква је, стара моја мајко!''Таква може, а љевша не може:''Сва у срми и у чисту злату,''Из балчака три синџира златна,''А у њима три камена драга,''А ваљају три царева града,


62

''Два на мору а један на суву,''Па овако мени проговара:''Ђевербаша, Краљевићу Марко!''На аманет предавам ти ћерцу,''Пази ми је као сестру своју,''Тамо кажу агу Белил-агу,''Су његово триста јаничара,''Да ти отме лијепу ђевојку,''Да је узме себе за љубовцу;''Ево има три године дана''Од како је ага на Ситницу,''Отео је тридест ђевојака,''И разбио тридест ђувегија,''Оженио тридест пашајлија,''И он чека моју ћерцу драгу;''Он се куне дину и аману''И његову посту рамазану,''Да се хоће оженити њоме,''Ал' Ситницом зеленом планином;''Него, Марко, аманет ти давам!''Не пушти ми ћерцу у Турака,''И ево ти даровница ћорда,''Удри њоме, Краљевићу Марко,''Она може посјећи Турчина''Под оклопом и под панцијером.''''Па се с њиме раздвојисмо, мајко,''Ми одосмо гором проз планину,''А све гледам даровницу ћорду,''Мила ми је како десна рука.''А кад бисмо Ситницом планином,''Понајпрви Новаковић Грујо''На дебелу цингалију вранцу.''Дочека га ага Белил-ага,''Крајем друма распео шатора,''Под њим Турчин ноге прекрстио,''Испод њега ријеч бесједио:''А хајдуче, Новаковић-Грујо!''Дану остав' господске дарове,''Али сврћи да их дијелимо.''''А кад чуо и видио Грујо,


63

''Од њега се добро препануо,''Па он даде колаићаине,''А побјеже гором проз планину;''Ал' ево ти Реље под барјаком,''А завика ага Белил-ага:''А Рељице, Босанско копиле!''Дај дарове од Будима града,''Али сврћи да их дијелимо.''''Даде Реља с барјака јабуку,''А побјеже трагом за Грујицом;''А наљезе бане Радивоје,''А завика ага Белил-ага:''Дај дарове, бане Радивоје.''''Даје Раде од злата наџаке,''А побјеже трагом за Рељицом;''А наљезе Старина Новаче,''А завика ага Белил-ага:''Дај дарове, Старина Новаче!''Али сврћи да их дијелимо.''''Ја погледах, моја стара мајко,''Е се ками уздах у Новака,''Новак даде сребрну синију''И на њојзи два од злата сана''И у њима дванаест ожица''И сву гују од сувога злата''И око ње алем камен драги,''Па побјеже Новак за сватима,''Ту ме, мајко, јади задесише;''Ал' ево ти Милоша војводе,''А завика ага Белил-ага:'' ''А војвода, Обилић-Милошу!'' ''Дај дарове из Будима града,'' ''Али сврћи да их дијелимо,'' ''Ма не сврћи, но давај дарове,'' ''Немој с ништа изгубити главу.''''Кад га виђе војвода Милошу,''Па му даде бедевију суру''Оракћену и опусаћену.''Кад ја виђех, моја стара мајко,''Ту ме виши јади задесише:


64

''Ја се уздах у Милоша, мајко,''А побјеже трагом за Новаком.''Кад ево ти Ердељића бана,''А завика ага Белил-ага:'' ''Дај де дара, Ердељићу бане!'' ''Што су ти га у Будиму дали,'' ''Али сврћи да га дијелимо.''''Бан му даде седло оковато,''А побјеже за Милошем трагом;''У то, мајко, свати пет стотина''Сваки даде господске дарове,''А све бјеже један за другијем,''Ја најстражњи уз ђевојку, мајко,''Кад наљегох путем широкијем,''А завика ага Белил-ага:'' ''Ђевербаша, Краљевићу Марко:'' ''Дај дарова из Будима града,'' ''Али сврћи да их дијелимо,'' ''За ђевојку ни питат' те нећу.''''Ја завиках, стара моја мајко:'' „Ласно ћемо, драги господару,'' „Дара мало, а ђевојка туђа,'' „Нећу с њега заметати кавге,'' „Него аго, драги господару:'' „Добро ми је жеђа додијала,'' „Готово сам Шарцу кидисати,'' „Да му пијем крви испод грла,'' „Но не знаш ли ђегођ воде ладне,'' „Да отпојим себе и Шарина?'' „Па ћемо се ласно насулити.''''Ага ђипи на ђогина, мајко,''А завика грлом бијелијем:'' ''За мном, Марко, пси ти ј…и мајку,'' ''Има овђе доста воде ладне.''''Па обрну путем широкијем''Да ми каже ђе је вода ладна.''Ја погледах на ђевојку, мајко,''Кад ђевојка грозне сузе пушта,''Све мараме сузам' поквасила,''Стакају се ђогу низ копита,


65

''Кад ја виђех, моја стара мајко,''А тако ми Бога праведнога!''Све ми срце пуче за ђевојком,''Па помислих, стара моја мајко,''Боље ми је погинути ође,''Но срамотно дома долазити,''Па потегох даровницу ћорду,''Њом ударих Белил-агу страга''По рамену и по десној руци,''А зажмурих очи обадвије, ''Да не виђу кад ћу погинути.''Кад погледах на Турчина, мајко,''Кад ту аге Белил-аге нема,''Но му стоје бакрачлије празне,''На лабуду нема господара,''Него двије поле око коња.''Кад ја виђох, моја стара мајко,''Тада ђипих од Шарина мога,''Силну аги те посјекох главу,''А узех му свијетло оружје,''А свукох му панцир и кошуљу,''Па завиках лијепу ђевојку:'' „А Будимко, моја снахо драга!'' „А ну сјаши бијесна ђогина,'' „Те искупи господске дарове,'' „Е ћу мало поћерати Турке.''Па посједох бијесна Шарина,''А потегох пламениту ћорду,''Те рашћерах јаничаре Турке,''Ту посјекох стотину Турака,''Отех њима стотину хатова,''Он' остало гором побјегнуло.''Ја се, мајко, опет натраг вратих,''Док ја дођох Будимци ђевојци,''Кад ђевојка скупила дарове,''А свезала коње витезове.''Ми с' отоле подигосмо, мајко,''Понијесмо господске дарове,''Поведосмо стотину парипа''И стотину глава од Турака,


66

''Да тражимо киту и сватове.''Ниђе, мајко, свата ђавољега, ''Но Сибињу прије долазили,''И казали бан-војводи Јанку,''Ђе су Турци изгубили Марка''И отели лијепу ђевојку:''Ту се црне пјесме запјевале,''А барјаци стрмо обрнули,''Жале, мајко, мене и ђевојку,''Више мене него и ђевојку:''Куд ће наша брука до вијека!''Кад виђоше мене и ђевојку,''Ђе водимо стотину парипа''И стотину глава од Турака,''И лабуда аге Белил-аге,''И на њему Белил-бега глава!''Ту се шемлук тежак учинио,''Три велика кола заиграла,''И велике пјесме запјевале.''Ту влјенчасмо Јанка и ђевојку,''Свадбовали за неђељу дана,''И дадох им господске дарове,''Сваком, мајко, што је кога било,''Они мене афериме празне,''Што никоме ништа не требује,''А ја узех шићар од Турака,''Тијем сам се добро помогао,''Тада сам се, мајко, препануо''Што нијесам у вијеку своме.''


67

КАД СЕ ПРЕПАНУО МАРКО Вук Стефановић Караџић

Синоћ Марко с мајком вечерашеКору крува и црвена вина,Ал' му стара говораше мајка''Ој богу ти, мили сине Марко,''Кажуј, сине, право по истини,''Јеси ли се кадгођ препануо,''Од када си се оружја фатио.''Марко њојзи тијо говораше:''Мајко моја, да ти право кажем,''Нијесам се никад препануо''Од Турчина нити од каура''Од како сам сабље опасао,''Али сам се једном препануо,''Кад сам био скоро у сватове,''Побратиму Бановић-Секулу.''Кад се кита свата сакупило,''Да ти кажем неке поглавице:''Стари свате Старина Новаче,''Првијенац стари деспот Ђуро,''Барјактаре Марић војевода,''Мањи барјак мали Радојица,''А војвода бан војвода Јаанко.''Отлен свати пут Мисира по'смо,''У Мисиру када приспједосмо''Пред дворове од Мисира краљу,''Пред дворе му шалу учинисмо,''У бијеле дворе уљегосмо,''Ту ти писмо за неђељу вино.''Кад неђеља напуни се дана,''Ал' бесједи старина Новаче:''О богу ти, од Мисира краље,''Износ' даре, изводи ђевојку,''Доста ј' било пива и јестива.''''Када зачу од Мисира краље,''Он изнесе даре на сватове:


68

''Свакојему што је за којега:''Старом свату Старини Новаку''Њему даде злаћену јабуку,''Првијенцу старом деспот-Ђуру''Њему даде од злата кошуљу,''Малом свату малом Радојици''Даде краље злаћену кошуљу,''А даде ми бан-војводи Јанку''Њему даде злаћене мараме,''Ђеверима коња и ђевојку,''Десни бјеше Реља Бошњанине,''А лијеви бјех ја, моја мајко.''Кад је свате редом даровао,''Из бијеле куле изиђосмо,''Пред дворе му шалу заметнусмо,''А нас краље бјеше испратио,''А за мене ни абера нема.''Отлен по'смо зеленом планином,''А за њима краље пристајаше.''Све уза ме па ме погледује,''И овако мени проговара:''Јеси ли се расрдио, Марко,''Е те нисам даром даровао''Али оћу данас, ако Бог да.''''То изрече, пак се натраг врати.''Кад ја виђех, моја стара мајко,''Да ме краље онђе не дарова,''Од бедре сам криву извадио,''Оћах њему одасјећи главу.''Када виђе од Мисира краљу,''Да ће онђе лудо погинути,''Од бедре је ђорду распасао,''Пак је мене на дар поклонио.''А каква је дивна и лијепа:''О њојзи су два гајтана златна,''О гајтан'ма два камена драга,''Ваља сабља по Мисира града.''Отлен свати планинама по'смо.''Када, мајко, у планину до'смо,''Све сватове попанула жеђа,


69

''Па су свати мени бесједили:''Ој богу ти, Краљевића Марко,''Знаш ли, Марко, ако Бога знадеш!''У планини извор воде ладне;''Ти с' одио вазда планинама,''Али знадеш ђе механе винске.''''Тадер сам им право казивао,''Да не знадем ниђе воде ладне''У планини ни близу планине,''А далеко ту механу винску,''А да знадем дубоко језеро,''Ал' језеро нигда није само''Без Турчина али горског звјера.''То зачуше кићени сватови,''Пак стадоше мене заклињати:''Казуј, Марко, ако Бога знадеш!''Ђе језеро бива, ђе л' почива,''Поцркасмо од немиле жеђи?''''Тадер сам им пута казивао,''Све сватове језеру водио.''Кад језеру близу примакосмо,''Кад над њему стражу угледасмо,''Силну стражу једно турско момче.''Колико је силно и бијесно,''На коња је ноге прекрстио,''Лулу пуши, гледа уз планину.''Кад виђеше кићени сватови,''Свијема је жеђа утрнула.''Када виђе са језера Туре,''Па завика из грла бијела:''Ој Богу ти, Старина Новаче,''Остави ми Мисирку ђевојку,''И све даре што сте понијели,''Или стани да их дијелимо.''''Кад то зачу Старина Новаче,''Пред њим баци мисирске дарове,''Плећи даде, а бјежати стаде.''Па дозива старог деспот-Ђура:''Ђе си, Ђуро, примакни се амо,''Даруј мене мисирске дарове,


70

''Или стани да их дијелимо.''''Даде Ђуро, не рече ријечи,''Пак побјеже Ђуро за Новаком.''Опет Туре на сватове вика:''Барјактару, Малић-војевода,''Донес' амо мисирске дарове,''Али к мене да их дијелимо.''''Кад то виђе Малић војевода,''Инако се њему не могаше,''Даде њему што је и имао,''Пак побјеже Малић за Ђурицом.''Опет Туре у сватове виче:''Мало момче, мали Радоњица,''Остави ми свилена барјака.''''Када виђе мали Радоњица,''Сави барјак, пред Турчином баци,''Отлен пође с врагом за Малићем.''Опет Туру доста не бијаше,''Него зове са језера Туре:''Дед' камо те, бан-војвода Јанко,''Што не вадиш мисирске дарове,''Али к мене да их дијелимо.''''Када виђе бан војвода Јанко,''Вади златну срмајли мараму,''Пак је баца Туру на коњицу,''Оде с врагом бане за Радоњом.''Опет Турчин на сватове вика:''Љеви ђевре, Реља Бошњанине,''Остави ми мисирске дарове,''И остав' ми Мисирку ђевојку,''Али к мене да их дијелимо.''''Кад то зачу Реља Бошњанине,''Он погледа с десне на лијеву,''Кад ли нема свата ниједнога,''Пушти цуру, а баци дарове,''И отиде с врагом за војводом.''Оста сама на друму ђевојка,''Цмили јадна кам би проплакао,''У мене је срце пропукнуло,''Ал' не смијем од Турчина, мајко,


71

''Ни да бјежим, ни да јој помагам.''У то Турчин са коњица вика:''Ти делијо, Краљевићу Марко,''Ти си био ђевер уз ђевојку,''Што сад мислиш и што ли размишљаш?''Остави ми мисирске дарове,''И пушти ми лијепу ђевојку,''Ал' овамо да их дијелимо.''''Препадох се, право да ти акжем,''Но м' укори краљева ђевојка,''Сузе рони овако говори:''Мој ђевере, Краљевићу Марко,''Ја сам чула ђе причају људи,''Да на свијет не има јунака''Као тебе Краљевића Марка.''Ако ли се од људи не стидиш,''Бој се, Марко, Бога јединога''Немој мене остављати саму.''Ако ти је жао погинути,''Мило живјет' стидан на свијету,''Подај мене твоју сабљу бритку,''Да Бог да ти останула пуста,''Бранићу се силноме Турчину.''''Укори ме, а невоља јој је,''А ја сам ти зао при укору.''Тада зажех очи обадвије,''Да не видим кад ћу погинути,''Пут Турчина снажно кидисао,''(Приђе он к мене, но ја к њему дође,)''На бритке се сабље ударасмо,''Да ми не би Шарац од мегдана,''Прес'јече ме на три половине,''Него клече на прва кољена,''Високо ме сабља премашила.''А ја жмећи там' овамо махам,''Док заватих коња ал' Турчина.''Страх ми не да очи отворити,''Још ја махам да бих замахнуо,''Кад ли мене нико не удара,''И још не шћах очи отворити,


72

''Ал' завика са коња ђевојка:''Бре аферим, Краљевића Марко,''Шта већ радиш, ајде да бјежимо.''''Ондар сам ти очи отворио,''Кад на земљи глава од Турчина,''Гола шија при њој до рамена,''Глава скаче, а Турчин се ваља.''Рекох ријеч краљевој ђевојци:''Брже снахо, ако Бога знадеш,''Ти сакупљај по путу дарове,''Ја ћу купит' по гори сватове,''Не бисмо л' их како сакупили.''''Тада скочи љепота ђевојка,''Зави скуце, а зави рукавце,''Она купи по путу дарове,''Марко зове по гори сватове,''Доклен их је Марко сакупио,''Свакоме сам даре поврнуо,''Сваком своје чије које било.''Отлен по'смо у Котаре равне,''Одведосмо лијепу ђевојку,''Оженисмо Бановић-Секула.''


73

ЖЕНИДБА МАРКА КРАЉЕВИЋА Вук Стефановић Караџић

Сједе Марко вечерати с мајкомСуха хљеба и црвена вина.Кад се Марко напојио вина,Онда му је мајка бесједила:''А мој сине, дели Краљић-Марко!''Што с' не жениш, живота ти, сине?''Не могу ти измета чинити''Мио сине, у бијелој кули;''Бога ми га ни чинити нећу!''Но се жени, живота ти, синко!''А Марко је бесједио мајци:''Луда ти си, Евросима мајко!''Ево има дванаест година''Ја обидох седам краљевина''И још осмо половину царства, ''Све вароши до Стамбола града,''Све тражећи за себе ђевојку;''Ђе ја нађох за себе ђевојку,''Нема, мати, за те пријатеља,''Ђе ли нађох за те пријатеља,''Нема, мати, за мене ђевојке.''Сад сам чуо кажују ми људи,''Да је скоро порасла ђевојка''У Прибињу преко мора граду''У силнога од Прибиња бана''Кажу, мати, Росанда ђевојка,''Нема друге ни у гору виле.''Од године косу запуштила, ''А од осам плела плетеницу,''Кад јој било дванаест година,''Састало се триста прстенова,''Па ђевојка неће ниједнога,''Но свакоме по махану тура.''Просило је двадест капетана''И тридесет и три ђенерала,


74

''И проси је фелдмаршаловићу,''И проси је влах-бег из Млетака,''И проси је Гојко Латинине''За својега Милутина сина,''И проси је од Котара Лука,''Па ни њега не хоће ђевојка,''И проси је са Змијња Рајко''Баш би Рајка узела ђевојка,''Но у Рајка никад ништа нема''Него тешке пушке кавалина''И Змијуља на крајину града''И под градом стотину читлука,''Штогод Рајку за годину дође,''Све попије ноћи у механу,''У томе је срећу изгубио,''Те га неће да узме ђевојка.''Мијеси ми, нено, брашненика,''Да ћу тамо до Прибиња поћи,''Да ја просим банову Росанду.''Далеко је до Прибиња сићи:''Три неђеље поља широкога,''Три неђеље луга зеленога,''Три неђеље брда и планина,''Три неђеље морем у бродове,''Три неђеље док Прибињу сиђем.''Па је Марко на ноге ђипио,Пак отиде у мрачно подрумље,Из подрума изведе Шарина,Поведе га Марко на чаршију,У налбанте поткова Шарина:Удари му плоче све четириИ тридесет и два пуно клинца,Пак извади четири цекина,Те их даде ономе налбанти,А он му је дову изучио:''Ха соколе, Краљевићу Марко!''На путу ти срећа дегдисала!''Душмани ти под ногама били''Како Шарцу под копита чавли!''Оде Марко право танкој кули,


75

А кад кули и авлији дође,Он привеза за вериге Шарца,Па дохвати воде и сапуна,Те Шарина тимар учиниоМлаком водом и раки-сапуном,У сунђер му воду покупио;Па му преви ћебе сарајлију,А по њему седло османлију,А по седлу крзли хабаију,Попуњена грошем и вижлином,Поткићена жутијем цекињом;А на прси решме позлаћене;Притеже му споне колане,Заузда га ђемом њемачкијем.Па кад свога опреми Шарина,Он пошета на танану кулу,Па отвори сандук од долафа,Па извади ђузел одјело,Па се овлачи те се преоблачи:Он обуче од свиле кошуљу,А по њојзи зелену доламуОд лијепе млетачке кадифе,На доламу тридесет путаца,Свако пуце по по литре злата,Под гроце од три литре златаИ оно се на бурму завија,Те њим пије на јутро ракију;По долами двоје токе сјајне,Једне лите а друге ковате;А на ноге копче и чакшире,Жуте му се ноге до кољена,Побратиме, као у сокола;А на главу калпак и челенке,Један калпак, девет челенакаИ десето крило оковано,А под њиме дирек од челика,А из њега тринаест шипака,Седамдесет и пера четири,Па кад Марко узмахује главом,Куцају га пера низ рамена;


76

Па се златном жицом опасао, И о бедри сабљу припасао,Пак дохвати топузину тешку,Изнесе је пред бијелу кулу,Објеси је Шарцу о ункашу,Па се опет у кулу поврати,Те наточи један мјешчић вина,Који миче седамдесет ока,Па га Шарцу у терћије свеза,Па се опет поврати у кулу,Те он узе за хашлука блага,Пак изиде на мермер-авлију,На авлију појаха Шарина,Рече Марко: ''Остан с Богом, мајко!''Ако мене суђен данак дође,''Ето доста готовине блага,''Те се стара за живота рани!''Вели мајка: ''Пођи с Богом, сине!''На путу ти добра срећа била!''Оде Марко пољем широкијемА матер му сузе пропануше,Пак изиде на бојали кулу,Па дохвати срчали дурбина,Мотри сина пољем широкијем.Колико је поља Прилипскога,Све је поље преиграо зечки,А лугове прекасао вучки,А планине претрчао мучки.Док ишћера Шарца на планину,Ту одјаха голема Шарина,Па је ватру наложио живу,А уз ватру кафу припекао.Кад рекао да је починуо,Одријеши мјешину са Шарца,Марко чаше ни маштрафа неће,Но он грло у грло окреће,Док се добро натрошио вина,Па појаха дебела Шарина;Доклен мору на јалију сидеИ тако му добра срећа била,


77

Ту находи на крају ђемију,Те увезе себе и Шарина.Из сињег се мора извезао,А прими се уз кршно приморје,А тешке га притиснуле мисли,Па у себе помислио Марко:''Ђе сам јадне кости затурио!''Ако мене суђен данак дође,''Нико виђет' гроба ни мрамора!''Ал' ми с' није фајде препадати.''Пак отолен оћера Шарина.Доклен Марко у чаршију дође,Уз чаршију наљути Шарина,Гледају га са града Латини,Колико је наљутио ШарцаСви од страха затворише врата.Догна Шарца пред новога хана,Кад погледа има л' ко у хану:Пристављено дванаест лонаца,Ни код једног чорбаџије нема,Но утекли од маркова зора.Стаде Марко мислит' и размишљат':''Дај да овдје разјашем Шарина,''Ја се бојим хоћу зачамати,''А ту нема нама ни јунаштва,''Ама нећу живота ми мога.''Пак отолен оћера ШаринаДоклен дође под банову кулу.Но је Марко лукава делија,Он не ћера Шарца у авлију,Но г' одјаха на уском сокаку,Па га шета испод танке куле,(Обрну га седам осам пута,Да ко броји и двадест би било),Не би л' Марка виђела ђевојка,Ал' пуница ђевојчина мајка.Не виђе га са куле ђевојка,Но пуница ђевојчина мајка,Сједијаше на демирли пенџер,Па кад виђе на сокаку Марка,


78

На њега се хашик учинила,Па с пенџера на шилте скочила,Два шилтета под собом сломилаИ још треће шилте орахово,Па потрча уз бијелу кулуУ одају Росанди ђевојци,Пред њом Роса на ноге ђипила:''Ходи, мати, на шилтету моме!' -'''Устан', кћери, за Бога једнога!''Какав бјеше јунак на сокаку!''Ево има четрдесет љета''Од како сам за бабајка твога,''Три пута се окупљала војска''И катана су четворо страна,''Онакога коња и јунака''Још нијесам очима виђела;''Но отиди, живота ти, ћерце!''Да м' нијесу очи превариле.''А ђевојка на ноге скочилаПа на ноге намаче папуче,А затури у џепове руке,Па пошета низ бијелу кулуДоклен дође на демирли пенџер,Па погледа ускијем сокаком,Док угледа на сокаку Марка,Грохотом се насмија ђевојка:''Вала, мати, пристала јунака!''Но је само блијед у образу, ''Чини ми се, млого пије вина.''То изрече па натраг утече,Па са собом говори ђевојка:''Биг волија у јунака Шарца,''Но све моје три стотин' просаца.''То зачуо на сокаку Марко,Како чуо, пошао у кулу,А за собом повео Шарина.Сретају га краљеви солдати,Па му ишту Шарца и оружје;Шарца даде, а не да оружја;Но отиде уз бијелу кулу,


79

Докле дође одаји на врата,Од одаје отворио врата,Па уљезе у одају Марко,Али сједи три стотин’ просаца,А међу њих од Прибиња бане,А Марко им Божју помоћ викну,А они му помоћ прифатише,Пом’коше се један до другога,Шћаху сјести удно софре Марка,Ама Марко удно софре неће,Но прогамба, сједе поред краља,Почеше му ожђелдије дават’,Ожђелдије и добродошнице.Пије Марко, а не кваси брка,А краљ викну своје вјерне слуге,Пред свакога по купу турише,А пред Марка двије купе вина,Обје купе прихватио Марко,У врх сркну а у дно турукну;Па кад виђе да му вина нема,Уста Марко, поред софре пође,Испред сваког купу дохватио,Па се добро вина натрошио,Па се врну, сједе поред краља;Сви у њега очи избечише,А Марко им пође бесједити:''Немојте се, браћо, зачудити!''Ево има три неђеље дана''Да не пијем ни воде ни вина,''Вина немам, а воде не смијем,''Е ме стара мајка заклињала''Да не пијем воде са бунара,''Јер је вода бунар грозничава,''Па ће мене ухватит' грозница.''А пита га од Прибиња бане:''Сератлија, Бога ти једнога!''Откале си, од кога ли града?''Чија л' слуга, кога л' господара? ''А Марко му вели Краљевићу:''Нисам слуга, нити дворим кога,


80

''Но у Стамбол цара честитога,''А код њега не мислим другога''Док је моја на рамена глава.''Јеси л' чуо, пријатељу краљу!''Пријатељу, ако будеш суђен,''Јеси л' чуо Босну поноситу''А више ње Прилип на крајину,''У Прилипу Краљевића Марка?''Ја сам главом од Прилипа Марко,''Па сам чуо, кажују ми људи,''Тешки ти је бостан процватио,''А приспјела грана за берања,''А ја јесам момак бостанџија,''Па сам доша у Прибиња твога,''Не бих ли ти укинуо грану.''Но се томе нико не осјети,Но с' осјети од Прибиња бане:''Стани мало, сератлија Марко!''Ништа тебе не умијем казат' ''Док ја идем да ђевојку питам.''Па је бане на ноге ђипио,И велики ћурак пригрнуо,Па пошета уз бојали кулуУ одају Росанди ђевојци.Пред њим Роса на ноге ђипила:''Оди, бабо, на шилтету моме!” -''Сједи, кћери, не сјело ти месо!''Да је Бог до срећа донијела,''Кад си ми се родила лијепа,''Да си с' онда родила слијепа,''Већ ми твоји просци дојадише;''Што би јечма, коњи позобаше,''Што би вина, просци полокаше;''Но узимај кога тебе драго!''А рече му Росанда ђевојка:''А зар сам ти досадила, бабо?''Баш ти више досађиват' нећу''Да ћу млада у воду скочити,''Него хајде тамо у одају,''И ја ћу ти у одају доћи.''


81

Оде бане низ бијелу кулу,А ђевојка на ноге ђипила,Па се свлачи, тер се преоблачи:Једна глава, а два истифана,Једне уши, четворе минђуше,Једно грло, три златна ђердана:Један ђердан грло јој прекрио,Други ђердан пао по дојкама,Прекрио јој дојке и подвољке,А трећи се пониско спустио,Те Росанду по златки куцаше;Једна леђа, три ката хаљина;Још каке су гаће на ђевојци!Све морскијем мишем постављене,Наоколо приморска ласица,Кад их веже да се не претеже,А на узлу цура ударила,Ударила царског кавеџијуИ табаку и тридест филџана,У руци му соха кириџијнска,Ко ђевојци гаће раздријешиДа га куцне сохом иза врата;Пригрну се стамболском чаткињом,Три јој краја на земљу панула,А четврти на главу турила,Те бијело заклонила лице;Па пошета низ бијелу кулу;Како шеће, колико се креће!Шетња јој је како у везира,Руке су јој како у бербера,Обрвице двије пијавице,Трепавице крила ластавице,Ока црна а солуфа густа,Медна ти су у ђевојке уста!Да је у њих пољубити пуста!И стар би се дервиш преварио,А камо ли момче нежењено. -Доклен дође одаји на врата,Од одаје отворила врата,Пак уљезе бану у одају,


82

Те размотри три стотин' просаца,А на Марку очи саставила,Па ђевојка тихо бесједила:''Чујеш баба од Прибиња бана''Што ми фали три стотин' просаца!''Бога ми му ниједнога нећу.''Пак извади срмали јаглука,Што су њега три везиље везлеУ Млецима за годину дана,Па га Марку на криоце баци:''Ти си мене суђен ђувегија.''То изрече, на врата утече.Тадер уста Краљевићу Марко,Па дофати паклену камџију,Па наћера три стотин' просаца,Опсова им и оца и мајку:''Гор' изласте, пси ви је..ли мајку!''Што ми тасту полокасте вино!”Све ишћера голе на сокаке,Осташе им ћурци и саруци,У подруму коњи седленици;Но се моле грдни са сокака:''О за Бога, сератлија Марко!''Истур'те нам ћурке и саруке''Извед'те нам коње седленике,''Не можемо низ механе грдни.''Марко викну на банове слуге:''Истур'те им ћурке и саруке,''Извед'те им коње седленике;''Бољег ћурка неима од мога,''А сарука неима бољега,''Ни бољега коња од Шарина,''Ни од Марка бољега јунака.''Истурише ћурке и саруке,Изведоше коње седленике,И одоше низ механе грдни,Оста Марко на бановој кули,Те он стаде свадбу уговарат':''Ова свадба по године дана,''Док отидем бијелу Прилипу,


83

''И покупим кићене сватове.''Док рекоше ђе му је дадоше,Похарчио хиљаду дуката;Док дарова свасти и пунице,Још похарчи хиљаду дуката;Док дарова момке и сеизе,Похарчио триста маџарија;И они су Марка даровали:Дали Марку девет бошчалукаСве од чиста исплетена злата.Отлен Марко појаха Шарина,Те отиде бијелу Прилипу.А кад био пољем Прилипскијем,Угледа га Јевросима мајка,Срете сина на мермер-авлију,Те се с њиме грли и целива,А слуге му Шарца прифатише.Оде Марко на танану кулу,Па за пуном софром засједоше,Па с матером пође пити вино,А пита га остарила мајка:''Сине мио, дели Краљић-Марко!''Јеси ли ми снаху испросио?'' -''Јесам, мати, живота ми мога!'' -''Јеси ли је очима видио? '' -''Јесам, мати, живота ми мога!''И ти ћеш је виђет', ако Бог да!''Но ме сјетуј, моја стара мајко!''Колико ћу купити сватова?''А стара му бесједила мајка:''Купи, сине, колико ти драго,''Имаш блага, немој га жалити.''Тадер Марко на ноге скочио,Па дофати перо и хартију,Па је књигу једну накитио,Оправи је Новоме ПазаруА на руке Рељи побратиму:''Чујеш ли ме, Реља побратиме!''Јеси л' чуо, је ли ти ко казао,''Ђе сам скоро цуру испросио


84

''Преко мора у Прибињу граду?''Но ми, побро, ходи у сватове,''Да ми ђевер будеш уз ђевојку,''И доведи свата пет стотина!''Другу посла бијелу СибињуА на руке војеводи Јанку:''Чујеш мене, Јанко побратиме!''Јеси л' чуо, је ли ти ко казао,''Ђе сам скоро цуру испросио''Преко мора у Прибињу граду?''Но те, Јанко, зовем у сватове,''Да ми сватски будеш старјешина,''И доведи свата пет стотина.''Трећу посла војводи Милошу:''Чујеш мене, војвода Милошу!''Јеси л' чуо, јели ти ко казао,''Ђе сам скоро цуру испросио''Преко мора у Прибињу граду?''Но те, побро, зовем у сватове,''Да ми сватски будеш војевода,''И доведи свата пет стотина.''Кад је књиге растурио Марко, Мало било, млого не трајало,Док ето ти Реље од Пазара,Води Реља свата пет стотина,И дођоше под Маркову кулу.Срете Марко Рељу побратима,Руке шире, у лица се љубе,Питају се за јуначко здравље;Па тек сјели, мало починули,Ал’ ето ти Сибињанин-Јанка,Води Јанко свата пет стотина,А срете га од Прилипа Марко,Руке шире, у лица се љубе,Питају се за јуначко здравље;Па тек сјели, мало починули,Ал’ ето ти војводе Милоша,И он води свата пет стотина,А срете га од Прилипа Марко,Руке шире у лица се љубе,


85

Питају се за јуначко здравље.Па војводе поведе на кулу,А сватови у поље под кулу,Те му свати ноћцу преноћили.Кад свануло и сунце грануло,Повикаше сватовски чауши:''Хазур да сте, кићени сватови!''Одтоле се свати подигоше,Пријеђоше поља и планине,Док дођоше мору на јалију,Те с' у море свати увезоше,Из мора се здраво изведошеИ одоше бијелу Прибињу;И тамо их добро дочекали,Те ту свати ноћцу преноћили.Кад свануло и сунце грануло,Чауш викну, далбулана рикну:''Хазурала, кићени сватови!''А ђевери, на коња ђевојку!''Изведоше лијепу Росанду,Дадоше је Рељи од Пазара,И лијепо свате испратише,И одоше здраво и весело.А све Марко иде пред сватима,Јер се боји кавге од просаца.Чуо жабор у стражње сватове,Кад се натраг поврнуо МаркоАл' сватима ударио Гојко,Три стотине свата посјекао.Тадер Марко на сватове викну:''Јуриш, браћо, ако Бога знате!''Па наћера дебела Шарина,Те пос'јече Гојка Латинина И његова Милутина сина,Оне друге свати рашћераше,Побјегоше тамо и овамо,Па одоше свати уз планину.А кад близу Буковице били,Све остаје најострагу Марко,Да га не би свати прекорили,


86

Ђе он иде близу код ђевојке;Кад сватови под гору дођоше,Али јунак стоји насред пута,На бојно се копље наслонио,Па он дара иште од сватова;Неки свати даваху му даре,Неки бјеже покрај друма пута,А кад Реља виђе од Пазара,Он побјеже на банду с ђевојком,И утече гором Буковицом;А кад Марко стиже на Шарина,И на путу угледа јунака:''А ту ли си, курвин копиљане!''Чије ли си свате резилио?''А рече му Арбанасин Ђемо:''Камо, курво, лијепа ђевојка?''Али оди да је дијелимо.''Заиста се наљутио Марко,Па на очи калпак намакнуо,Саставио калпак и обрве,Па на њега наћера Шарина,Па од бедре сабљу повадио,Па он ману тамо и овамо,Па је мало калпак подигнуо,Те погледа око себе Марко,Од Турчина пале половине.Па сватовске даре покупио,Па оћера гором Буковицом,Доклен стиже кићене сватове.Рони сузе лијепа ђевојка,Јер се бјеше цура препанула,Ђе је њојзи погинуо Марко,А ћеши је Реља од Пазара:''А не бој се, лијепа ђевојко''Ако биде погинуо Марко,''Водићу те Новоме Пазару,''Узећу те за вјерену љубу.''Докле тутањ у задње сватове,Кад се цура натраг обрнула,Док угледа Марка на Шарину,


87

Тадер му се млада осмејнула,А рече јој Краљевићу Марко:''А зар си се, Росо, препанула?''А и да је погинуо Марко,''А ти не би узела горега,''Него Рељу побратима мога.''А тако ми никога до Бога:''Да ми није на весељу моме,''Сад бих Рељи осјекао главу,''А зато му хоћу опростити.''И одоше бијелу Прилипу,И дођоше здраво и весело.Хоће Марко, весела му мајка!Њему мајка, а нама дружина!


88

ЖЕНИДБА МАРКА КРАЉЕВИЋА Вук Стефановић Караџић

Сједе Марко за вечеру с мајком,Стаде мати Марку бесједити:"О мој синко, Краљевићу Марко!"Већ је твоја остарјела мајка,"Не може ти приправљат' вечере,"А не може служит' мрка вина,"А не може лучем свијетлити:"Ожени се, мој премили сине,"Да замјену стечем за живота."Вели Марко остарилој мајци:"Ој Бога ми, моја стара мајко!"Прошао сам девет краљевина,"И десету Турску царевину;"Ђе ја нађох за мене ђевојку,"Онђе нема за те пријатеља:"Ђе ја нађох за те пријатеља,"Онђе нема за мене ђевојке,"Осим једну, моја стара мајко,"А под двором краља Шишманина,"Мати моја, у земљи Бугарској,"Ја је нађох на води чатрњи,"Кад је виђех, моја стара мајко!"Око мене трава окрену се."Ено, мати, за мене ђевојке,"Ено за те добра пријатеља;"Спреми мене танке брашњенице,"Да ја идем просити ђевојку."Стара мати једва дочекала,Та не чека док јутро осване,Већ му гради шећерли колачеКад у јутру јутро освануло,Спреми Марко себе и Шарина,Па наточи тулумину вина,Објеси је о седлу Шарину,С другу страну топузину тешку,


89

Па посједе помамна Шарина,Оде право у земљу Бугарску,Б'јелу двору краља Шишманина.Далеко га краљу угледао,Мало ближе пред њег' ишетао:Руке шире, у лице се љубе,За јуначко питају се здравље;Слуге вјерне коње приватише,Одведоше у подруме доње,Краљу Марка на бијелу кулу,За готову софру засједоше,Па стадоше мрко пити виноА када се понапише вина,Марко скочи на ноге лагане,Капу скида. до земље се свија,Он у краља запроси ђевојку,Краљ је даде, не рече ријечи.Док постави прстен и јабуку,И пореза рухо на ђевојку.И дарива свасти и пунице,Даде Марко три товара блага.Одгодио до мјесеца дана,Док отиде бијелу ПрилипуИ покупи кићене сватове.Бесједи му ђевојачка мајка:"О мој зете, од Прилипа Марко!"Немој водит' туђина ђевера,"Већ јал' брата, јали братучеда:"Ђевојка је одвише лијепа,"Бојимо се големе срамоте."Ту је ноћцу преноћио Марко,Па у јутру опреми Шарина,Оде право бијелу Прилипу.Кад је био до Прилипа града,Далеко га мати опазила,Мало ближе пред њег' ишетала,Руке шири, у лице га љуби,Марко мајку у бијелу руку.Пита мајка Краљевића Марка:"О мој сине, Краљевићу Марко!


90

"Јеси л' мене мирно путовао?"Јеси л' мене снаху испросио?"Мене снаху, себе вјерну љубу "Рече Марко остарилој мајци:"Јесам, мати, мирно путовао,"И ђевојку себе испросио,"Потрошио три товара блага,"И кад пођох двору бијеломе,"Рече мени ђевојачка мајка:""О мој зете, Краљевићу Марко!""Немој водит' туђина ђевера,""Већ јал' брата, јали братучеда:""Ђевојка је одвише лијепа,""Бојимо се големе срамоте."""А ја, мати, брата не имадем,"Брата немам, братучеда немам."Вели њему остарила мајка:"О мој сине, од Прилипа Марко!"За то немај бриге николико,"Већ начини једну ситну књигу,"Те је пошљи дужду од Млетака,"Нек ти пође на кумство вјенчано,"Нек поведе пет стотина свата,"Другу шаљи Земљићу Стјепану,"Да ти буде ђевер код ђевојке,"Нек поведе свата пет стотина,"Па се не бој никакве срамоте.Када Марко разумијо р'јечи,Онда своју послушао мајку,Он начини књиге на кољену,Једну шаље дужду Млетачкоме,Другу побру Земљићу СтјепануМало време за тим постојало,Ал' ето ти дужда од Млетака,Са њим иде пет стотина свата;Дужде оде на танану кулу,А сватови у поље широко;Мало за тим, ето и Стјепана,И он води пет стотина сватаСасташе се на кули тананој,


91

Те се мрка понапише вина.Одатле се свати подигоше,Отидоше у земљу Бугарску,Право двору краља ШишманинаЛијепо их краљу дочекаоВоде коње у подруме доње,А јунаке на бијеле куле;Придржа их три бијела дана,Починуше коњи и јунациКад четврто јутро освануло,Повикаше кићени чауши."Азурала, кита и сватови!"Кратки данци, а дуги конаци,"Хоће нам се дома застарати."Краљ изнесе господске дарове:Ком јаглука, коме бошчалука,Куму даде од злата синију,А ђеверу од злата кошуљуИ даде му коња и ђевојку;Још ђеверу краље говораше"Ето тебе коња и ђевојке"До Маркова двора бијелога,"Подај Марку лијепу ђевојку,"На част тебе коњиц од мејдана"Дигоше се кићени сватовиПутовати уз поље БугарскоЂе је срећа, има и несрећеДуну вјетар у пољу широку,Те подиже дувак на ђевојци,Указа се лице у ђевојке,Виђе лице дужде од Млетака,Од муке га глава забољела,Једва чека, кад ће ноћца доћиКад сватови на конак падоше,Тад' пошета дужде од МлетакаДо чадора Земљића Стјепана,Па Стјепану тихо говораше:"О ђевере, Земљићу Стјепане!"Дај ти мене твоју милу снаху"Једну ноћцу за вјерну љубовцу,


92

"Ево тебе једна чизма блага,"Мој Стјепане, жутијех дуката "Вели њему Земљићу Стјепане"Шути, дужде, окаменио се!"Пало ти је на ум погинути?"Поврати се дужде од Млетака.Кад су били на другом конаку,Шета дужде бијелу чадору,Па говори Земљићу Стјепану:"Дај, Стјепане, твоју милу снаху"Једну ноћцу за вјерну љубовцу,"Ево тебе двије чизме блага,"Мој Стјепане, жутијех дуката "Стјепан њему горко одговори:"Иди, дужде, изгубио главу!"Како ће се обљубити кума!"Поврати се дужде под чадора.Кад су били на трећем конаку,Иде дужде ђеверу Стјепану:"Дај, ђевере, твоју милу снаху"Једну ноћцу за вјерну љубовцу,"Ево тебе три чизме дуката."Превари се Земљићу СтјепанеНа три чизме жутијех дуката,Даде дужду своју снаху милу.Узе њему три чизме дуката,А дужд куму за бијелу руку,Одведе је под чадоре своје,Па је куми тихо бесједио""Сједи доље, моја мила кумо!"Да с' грлимо и да с' милујемо."Вели њему Бугарка ђевојка"Болан куме, дужде од Млетака!"Под нам' ће се земља провалити,"А више нас небо проломити,"Како ће се кума миловати?"Рече ријеч дужде од Млетака"Ој не лудуј, моја мила кумо!"Ја сам до сад девет обљубио,"Кумо моја! кума крштенијех,


93

"А вјенчане двадест и четири;"Ни једном се земља не провали,"Нит' се небо више нас проломи;"Већ ти сједи, да се милујемо."А ђевојка куму говораше:"А мој куме, дужде од Млетака!"Мене стара проклињала мајка,"Да не љубим брадата јунак,"Већ јунака млада голобрада,"Као што је Краљевићу Марко."Кад то чуо дужде од Млетака,Он бербере хитре добавио,Један мије, други браду брије;Поклања се лијепа ђевојка,Купи браду, у јаглук завија.Па бербере дужде изгонио,Својој куми тихо бесједио:"Сједи доље, моја мила кумо."А Бугарка њему бесјеђаше:"А мој куме, дужде од Млетака!"Ако чује Краљевићу Марко,"Обоје ћем' изгубити главе."Вели дужде лијепој ђевојци:"Сједи доље, немој лудовати!"Ено Марка на среди сватова,"Ђе је бијел чадор разапео,"На чадору јабука од злата,"У јабуци два камена драга,"Те се види до полу сватова;"Већ ти сједи, да се милујемо."Рече њему лијепа ђевојка:"Стани мало, мој предраги куме!"Док изиђем пред чадоре б'јеле,"Да погледам небу под облаке,"Ил' је ведро, или је облачно."Кад изиђе млада пред чадоре,Виђе чадор Краљевића Марка,Заигра се млада низ сватове,Кано јелен од године дана,До чадора Краљевића Марка.


94

Марко лег'о санак боравити,А ђевојка стаде више њега,Рони сузе од бијела лица,Кад се прену Марко Краљевићу,Онда рече Бугарци ђевојци:"Хорјаткињо, Бугарка ђевојко!"Зар не може мене причекати"Док дођемо до бијела двора"И ришћански закон савршимо?"Привати се сабље оковане.Поклони се лијепа ђевојка,Па говори Краљевићу Марку:"Господару, Краљевићу Марко!"Ја нијесам рода хорјатскога,"Већ једнога рода господскога,"Ти са собом водиш хорјатине:"Хорјатина кума и ђевера;"Продаде ме Земљићу Стјепане"Дужду куму за три чизме блага;"Ако ми се, Марко, не вјерујеш,"Ево браде дужда од Млетака."Па просипа браду из јаглука.Када виђе Краљевићу Марко,Он ђевојци бјеше говорио:"Сједи доље, лијепа ђевојко,"У јутру ће потражити Марко."Па он леже санак боравити.Када свану и ограну сунце,Уста Марко на ноге лагане,И пригрну ћурак наопако,А у руку топузину тешку,Оде право куму и ђеверу,Те он њима добро јутро даје:"Добро јутро, куме и ђевере!"Ој ђевере! камо твоја снаша?"А ти куме! камо твоја кума?"Шути ђевер, ништа не говори,Проговори дужде од Млетака:"О мој куме, Краљевићу Марко!"Сад су људи свакојаке ћуди,


95

"Сад се није ни нашалит' с миром."'Вели њему Краљевићу Марко:"Зла ти шала, дужде од Млетака!"Није шала обријана брада!"Камо тебе брада јучерања?"Још му ћаше дужде говорити,Ал' не даде Краљевићу Марко.Ману сабљом, откиде му главу.Побјеже му Земљићу Стјепане,Стиже њега Краљевићу Марко,И њега је сабљом ударио,Од једнога двојицу огради.Па се врати натраг до чадора,Те опреми себе и Шарина.Подиже се кита и сватови,Здрав' одоше бијелу Прилипу.


96

ЖЕНИДБА МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Лов ловио Краљевићу МаркоПо планини, гори по зеленој,Лов ловио љетни дан до подне.Није ништа лова уловио,Него се је тешко уморио.Сједе Марко под јелу зелену,Ал се њему погледати дало,

. Он погледа уз гору зелену,Коло б’јелих вила угледао.У том колу вила Надонојла,Којано је св’јем вилам госпођа,Па ми она дивн’јем колом влада.Кад је види Краљевићу Марко,У њему је срце поигралоКако утва води на студеној,Па сокола сива дозивао:''О соколе, сива тице моја!

. Вазда си ми од послуха био,Буди данас, сиви мој соколе!Залети се к небу под облакеВише кола вила бијелијех.Виј се више, мој сиви соколе!Виј се више, а падај у нижеВише главе Наданојле виле,Уграби јој крила и узглавље,Донеси их мени, господару!Да би теби доброј срећи било,

. Да би мене крила добавио,Ја би тебе л’јепо даровао,Жутио бих ноге до кољена,Златнио бих крила до рамена.''Кад је соко господара чуо,Он је њему од послуха био,Залети се к небу по облаке.Вије с’више, а пада у ниже


97

Више кола бијелијех вила,Више главе Наданојле виле.

. Уграби јој крила и узглавје, Па их носи своме господару.За њим б’јела вила пристајала,Соколу је сиву говорила:''О соколе Краљевића Марка!Врати мени крила и узглавје,Ја ћу тебе л’јепо даровати,Жутит ћу ти ноге до кољена,Златнит ћу ти крила до рамена!''За то соко ништа и не хаје,

. Нег долети к свому господару,Па му дава крила и узглавје.Кад се Марко крила добавио,Б’јелу се је двору потежио,За њим б’јела вила пристајала.Кад су били горицом зеленом,Вила Марка л’јепо свјетовала:''Мој соколе, Краљевићу Марко!Кад дођемо Прилипу б’јеломе,Баш на врата бијелога града,

. Р’јет ће теби с б’јела града стража:'' ''Добар дошо, Краљевићу Мрако!Окле ти је вила Надонојла,Добро ти се ухитити дала.'' ''А ти реци, мој соколе Марко:'' ''Борја вама, б’јела с града стража!Није ово вила Наданојла,Нег је ово млада чобаница,Која пасе по планини овце.Мому ми је срцу омиљела,

. Ја се хоћу оженити за њу.'' ''Кад дођемо двору бијеломе,Стара ће те причекати мајка,Р’јет ће теби, мој сиви соколе:'' ''Добар дошо Марко, д’јете моје!Јеси л’ л’јепа лова уловио,Окле ти је вила Наданојла,Добро ти се ухитити дала.'' ''


98

А ти реци, мој соколе Марко:''Н’јеси луда, мила моја мајко!

. Није ово вила Наданојла,Нег је ово млада чобаница,Која пасе по планини овце.Мому ми је срцу омиљела,Ја се хоћу оженити за њу.''У то дођу Прилипу б’јеломе,Питала га с б’јела града стража:''Добар дошо, Краљевићу Марко!Јеси л’ л’јепа лова уловио,Окле ти је вила Наданојла,

. Добро ти се ухитити дала¬?''Говори им Краљевићу Марко:''Борја вама, б’јела с града стража!Није ово вила Наданојла,Нег је ово млада чобаница,Штоно пасе по планини овце,Мому ми је срцу омиљела,Ја се хоћу оженити за њу.''Тијем пођу двору бијеломе.А кад Марко б’јелу дору дође,Стара га је причекала мајка,Па је сину свому говорила:''Добар дошо, драго д¬¬’јете моје!Јеси л’ л’јепа лова уловио,Окле ти је вила Наданојла,Добро ти се ухитити дала¬?''Марко мајци својој говорио:''Н’јеси луда, стара моја мајко!Није ово вила НаданојлакНег је ово млада чобаница,

. Штоно пасе по планини овце,Мому ми је срцу омиљела,Ја се хоћу оженити за њу.''Марку стара говорила мајка:''Чини, Марко, штогод ти је драго!''Иза тога до мала временаУ Маркову двору бијеломе,У двору му три била весеља.


99

Прво му је у двору весеље,Вила му је породила сина.

. Друго му је у двору весеље,Он удава Барбаре сестрицеЧал на ларго Унгарији равнојЗа св’јетлога унгарскога краља.Треће му је у двору весеље,Свети Марко крсно име своје,Штује Марко крсно име своје.Кад су били за свијетлом сопромИ добра се понапили вина,Господа се хвалити станула,

. Окле се је који оженио.Рече Марко, у зо час му било:''А ја Марко вилом Нданојлом,Ено ми је б’јелој у камари,Вила ми је и сина родила.''Све то вила из камаре чује.То је њојзи пуно жао било,Па је своје зове дозивала:''О Барбара, драга зово моја!Ходи к мени у б’јеле камаре,

. Зово моја, да те ресим л’јепо,Ресим л’јепо и свјетујем боље.О Барбара, драга зово моја!Кадар будеш горицом зеленом,Скупи жуту свилу уз коњица,Да се свила гроз гору не дере.Стави ситан бисер у њедарца,Да ти бисер од сунца не пуца!Кадар будеш унгарско кроз поље,Пушти жуту свилу низ коњица,

. Нек ти свила по пољицу праха.Проспи ситан бисер иж њедарца,Нек се бисер на прсима сјаје!Ал те молим, драга моја зово!Ти пошетај за свијетле сопре,Па ти реци милу брату твому,Да га јесам вила поздравила,Да ми даде крила и узглавје,


100

Да је мени дивно извес’ коло,Зово моја, дворим пред нашијем,

. На весељу и мому и твому!''Кад Барбара б’јелу вилу чула,Она шета за свијетле сопре,Па је брату свому говорила:''О мој брате, Краљевићу Марко!Б’јела те је вила поздравила,У поздрављу поручила ти је,Да јој пошљеш крила и узглавје,Да јој мало поиграт у колу,А мој брате, на весељу мому,

. На весеју мому и њезину!''Кад то чуо Краљевићу МаркоНије ћио, с мање није мого,Нег јој даде крила и узглавје.Кад се вила крила добавила,Пред б’јеле је дворе ишетала,Па је дивно коло изводила.Три је пута колом обрнула,Четвртим је вила полећела,Краљевића Марка дозивала:

. Господаре, Краљевићу Марко!Колико ти моје говорење,Ал пороклето твоје неслушање,Да с’ не хвалиш, господаре Марко,Да с’ се б’јелом вилом оженио!А сад с Богом, господаре Марко!Остављам ти моје чедо мало.Ја ћу г’ б’јела походити вила,Ти ме, Марко, ни видјети не ћеш.''Па напење стр’јеле на тетиве,

. Да устр’јели Краљевића Марка.Ал је Марку доброј срећи било,Он побјегне у б’јеле камаре.Иза тога до мало временаОтправи се Краљевићу Марко,Отправи се у лов у планине,На коло се вила намјерио,У колу је вилу угледао,


101

Наданојлу, драгу љуби своју,Па соколу сиву говорио:''О соколе, сива тице моја!Вазда си ми од послуха био,Буди данас, сиви мој соколе!Залети се к небу под облакеВише кола вила бијелијех,Виј се више, мој сиви соколе!Виј се више, а падај у нижеВише главе Наданојле виле.Уграби јој крила и узглавје,Донеси их к мени, господару!

. Да би теби доброј срећи било,Да би мене крила добавио,Ја би тебе л’јепо даровао,Зутио бих ноге до кољена,Златнио бих крила до рамена.''Кад је соко господара чуо,Он је њему од послуха био,Залети се к небу пд облаке,Вије с’ више, а пада у нижеВише кола бијелијех вила,

. Више главе Наданојле виле,Уграби јој крила и узглавје,Па их носи свому господару.За њим б’јела вила пристајала,Соколу је сиву говорила:''О соколе господара мога!Врати мени крила и узглавје,Ја ћу тебе даровати л’јепо,Зутит ћу ти ноге до кољена,Златнин ћу ти крила до рамена.''

. За то соко ништа и не хаје,Нег долети свому господсру,Па му дава крила и узглавје.Кад се Марко крила добавио,Б’јелу се је двору потежио.За њим б’јела вила пристајала.Он је води двору бијеломе,Да му гоји чеда малахнога,


102

Па се Марко с вилом помирио,Ш њом живио много годиница,

. Смрт немила док их раставила.


103


Проси драго Краљевићу МаркоУ Млецима, граду бијеломе,Ћери драге бана од Млетака.Марко проси, бане му је дава.Марко пуно потрошио блага,Док дјевојку накитио даром.Кад дјевојку л’јепо даровао,

. С тастом свој’јем вјеру уговара:''Ова вјера, тасте добро моје!Ова вјера не за дуго вр’јеме,Док ја Марко од Прилипа сађемИ ја моје покупим сватове,Моје драго преправи дарове,Чим ће моје причекат сватове.''Отоле се оправио Марко,Свој’јем се је тастом халанио.Иде Марко Прилипу б’јеломе,

. Здраво дође двору бијеломе.Ту је Марко починуо мало,Па ми стаде купити сватове.Пет стотина скупио сватоваСве по избор, ђе је који бољи.Кад прикупи кићене сватове,Кума зове Сибињанин-Јанка,Предава му кићене сватове:''Ајде куме, мило добро моје!Мили куме Млецима бијелијем.

. Ето теби кићен’јех сватоваИ доведи вјереницу моју.Ма те молим, куме добро моје!Кад се будеш враћат од Млетака,Мили куме, Орловом планином,Брзо ход’те, лако говорите,,А свијетле пушке не палите,Не ударај бубња ни свирала.


104

У гори је вила баждаркиња,Која чини велике зулуме,

. А на људе намеће мађије.Добре би ти охромила коње,А сватима очи осл’јепила.Одвела би моје вјереницеУ пећину у црљене ст’јене.''Отоле се свати отрпавили,Ш њима куме Синињанин Јанко,Отидоше здраво и весело.Кудгод иду, б’јелу Млетку сиду.И тамо их л’јепо причекаше,

. Л’јепијем их дардариваше,Сваком свату, што је за којега,Куму Јанку даре и дјевојку.Здраво иду од б’јел’јех Млетака,Преближу се Орлове планине.Кад су били Орловој планини,Проклети су кићени сватови,Не слушају Краљевића Марка,Него пале, св’јетле чефердале,Ударсају бубње и свирале,

. Још поп’јева сватски старјешина:''Не бојим се до Бога никога,А него ли виле баждаркиње,У мађије никад не вјерујем,Нег у мога Бога великога.''Тражио га Сибињанин Јанко:''Ну умукни, муком замукнуо!Да не речем, грло те бољело!Немој данас изгубит сватове.Н’јеси л’ чуо р’јечи Краљевића,

. Из Прилипа кад нас је спремио?''Све то мисле кићени сватови,Да им нико наудит не можеДа ли ће их вила предобити.Кад ето ти виле баждаркиње,Па се вила у свтове свила.Тешко се је вила расрдила,Осл’јепи му пет стотин’ сватова,


105

Охроми му пет стотина коња,Попадали трави по зеленој.

. Оста куме Сибињанин Јанко,А код њега Млеткиња дјевојкаВила ради да осл’јепи ЈанкаА одведе Млеткињу дјевојку,Ал се Јанко вили опр’јечио.Сабљом вије, црне очи крије,Да га б’јела не осл’јепи вила,Јоштер капу на очи навуче.Ал је б’јела вила облећелаОко јадна Сибињанин-Јанка,

. Докле му је капу уграбилаИ Јанкове очи осл’јепилаИ под Јанком коња охромила.Паде дорат трабе на зелене,Сл’јепи јаан покрај њега Јанко.Уграби му Млеткињу дјевојку,Л’јепу ћерцу бана од Млетака,Вјереницу Краљевића Марка,Одведе је у црљене ст’јене.У пећину вила се завуче,А он јадан Краљевићу МаркоУ Прилипу, у двору својему,Чека кума Сибињанин-ЈанкаИ Млеткињу своју вјереницуИ пет стотин’ кићен’јех сватова.Нит је Јанка ни од њега гласа,Нити води за собом сватова.Домисли се Краљевићу Марко,Да му их је б’јела вила уходилаИ њихове коње охромила,

. А јунацим очи осл’јепила,Па се Марко оправљсат стануо.Монке зове, води добре коње,Носи Марко пиво и једиво.За двадесет коња товриоХљеба б’јела, меса печенога,Црљенога винца и ракије.Гони Марко зелене у горе,


106

У Орлове високе планине.Ту изнађе пет стотин’ свтова,

. Гдје кукају како кукавице,Извијају како ластавице.Иште кума Сибињанин-Јанка:''Ђе си, куме, мило добро моје!Колико вам говорење моје,Проклето вам неслушање било!Брзо ходит’, а лако говорит,Не палити св’јетле чефердале,Ни ударат бубње и свирале,Да је овдје вила баждаркиња,

. Која чини велике зулуме,На јунаке намеће мађије.''Залагају по реду сватове,Зал’јевају вином црљенијем.Кад обреде кићене сватове,Тад је Марко куму говорио:''А мој куме, тако ти кумајства!А би ли се штогод домислио,Куд је б’јела вила одлећелаИ одвела вјереницу моју,

. Пут истока или пут запада?''Жалосно му Јанко одговара:''Драги куме, Краљевићу Марко!Чини ми се у срцу мојему,Да полети вила баждаркињаКрајем воде сунцу пут истока,У црљене улећела ст’јене,Мили куме, у спиле пећине.Нег ти, куме, мило добро моје!Ајде, куме, студене на воде,

. Даље од воде вита јела расте,Племенита, а веле висока.Сутра рано, прије нег изађе сунце,Узми турбин у бијеле руке,Па га баци њедра у јуначка,Припењи се јели у врхове,Добро гледај у црљене ст’јене.Кадар буде на истоку сунце,


107

Виле ће се у лов опремити,Добро гледај, ђе ће излећети.''

. Кад је њега разумио Марко,Он остави монке и дворане,Да слијепе оходе сватове,Давају им пиво и једиво.Марко пође до воде студене,Шарца веже за јелу зелену.Он се Марко око јеле шета,Док га б¬¬’јели данак оставио,Мркла га је нојца ухватила,Коњу дава зоба и сијена.

. И он сједе, хладно вино пије,Чини му се нојца три године,Свака ура петнајес данака.Једва б’јелу зору дочекао,Меће турбин њедра у јуначка,Па се пење јели у врхове.Узме турбин руке у бијеле,На десно га око поставио,Па разгледа у црљене ст’јене,Хоће л’ откле штогод излећети.

. Кад је било на истоку сунце,А излети вила баждаркиња.Не изл’јеће како женска глава,Него орле, тица страховита.Добро пази Краљевићу Марко,Откле орле тица излећела.Вила се је у лов опремила.Кад то види Краљевићу Марко,Сађе Марко под јелу зелену,Под јелом је коња оставио,

. Он се пење у црљене ст’јенеДо пећине виле баждаркиње.Али врата наћи не умије,Куд улази вила баждаркиња.Ал је Марку Бог и срећа дала,Чује Марко вјереницу своју,Ђе му цвили како змија љута:''Ђе си, Марко, црне очи моје!


108

Не ћу т’ веће виђет никадара,У зо час ме породила мајка!Тешка ти ме несрећа допаде, Ђе не видим сунца ни мјесеца,Бј’ела данка ни млада јунака!''Све то слуша Краљевићу Марко.Живу срцу одољет не може,Нег низ образ грозне сузе л’јева.Бог му даде, да та врата нађеИ по гласу до дјевојке дође.Кад је виђе Краљевићу Марко,Ал је Марко познати не може

. По бијелу лишцу дјевојачком,Ер је б’јела вила погрубила,Остарила, лице нагрдила.Па завиче Краљевићу Марко:''Ајме мени, драга душо моја!Што учини вила баждаркиња,Тешко ти ми тебе нагрдила,По ничему тебе не познадем,Нег по гласу твоме господскоме.Реци мени, драга моја душо!

. Како бих те избавити могоИ ухитит вилу баждаркињу?''Говори му баница млетачка:''Мили Марко, мој очињи виде!Не знам ништа, живота ми мога!Нег се чувај, мило моје драго,Да те б’јела не опази вила,Оба би ти ока ископала.''Говори јој Краљевићу Марко''Очи моје, млетачка банице!

. Кад вечерас б’јела вила дође,Нашали се с вилом баждаркињом'' ''Б’јела вило, моја госпођице!Што те питам, би ли ми казала¬?Хоћеш, вило, кадгод остарјети,Остарјети, оли погрубјети?Бојиш ли се на св’јету икогаОд Латина оли од Турака?'' ''


109

Ал се чувај, драга душо моја!Да се б’јела не разљути вила,

. Да те не би немило ударила.''Па изиде из спиле пећинеИ отиде студене на воде.Ту изнађе шарца коња свога,Па се њему на рамена баца,Поћера га кићен’јех до сватаИ кићене покр’јепи сватове,И говори Сибињанин-Јанку:''Мили куме, Сибињанин Јанко!Пећину сам спилу находио,

. Вјереницу моју сам видио.По ничему познат не може се,Да је оно млетачка баница,Нег би реко, мили побратиме!Да је зв’јере од горе зелене.Б’јела ми је нагрдила вила,Никако је познавао н’јесам.Не би реко, да но је дјевојка,Нег из горе каква укосница.Него сам је, побро, познавао

. По њезину гласу господскому.Кадар сутра б’јело јутро буде,Кад излети вила баждаркињаТражит шићар по гори зеленој,Ја ћу поћи у спиле пећинеПитат штогод вјереницу моју,Је л’ јој вила штогод указала,Боји ли се у св’јету икога?''Тако Марко свој’јем у сватима.Докле брзо на западу сунце,

. Ето б’јеле на вечеру виле.Кад уљезе у спилу пећину,Дочека је млетачка баница,Па се вили поклања лијепо,У б’јелу је руку пољубила:''Добро дошла, моја госпођице!Јеси ли се веле уморилаЛов ловећи гори по зеленој?''


110

Говори јој вила баждаркиња:''Не питај ме, банице дјевојко!

. Ја се н’јесам веле уморила,Имам крила, што су ме носила.''Тад говори баница млетачка:''Б’јела вило, моја госпођице!Могу ли се пошалити с тобом?Да те питам, би ли ми казала?''Говори јој вила баждаркиња:''Да ну питај, банице млетачка!Да те чујем, што ћеш говорити.''Тад говори баница дјевојка:

. ''Б’јела моја, питат ћу те, вило!Ти хоћеш ли остарјет икада,Ја остарјет, оли погрубјети?Бојиш ли се у св’јету икогаОд Латина оли од Турака?''Кад то чула вила баждаркиња,Жо јој било, зашто ли је пита.Плане вила ка и ватра жива,Па дјевојку круто ударила.Како је је ударила лагахно,Тешко јој је лишце нагрдила,Два јој млаза крви ударила.И говори баждаркиња вила:''Што ме питаш, што ли хоћеш знати?Чије ти је ово свјетовање?Ал је овдје Марко долазио,Па ј¬¬’ овако тебе свјетовао?Ако ти је долазио Марко,Ово кажи, ако опет дође:Да с’ не бојим на св’јету никога

. Од Латина, а ни од Турака,Штогод мало Краљевића Марка.Ал се данас не бојим ни њега,Док ми здраво утва златнокрилаУ Дунају, водици студеној,А у гори ува златноруна.Не ћу нигда крепос иyгубити,Нити ћу ти нигда остарјети,


111

Ни бијела вила погрубјети.''Ту су мрклу нојцу преноћиле,

. А он јунак Краљевићу МаркоУ сватима оставио слуге,А својега коња прихватиоИ отиде студене на воде.Веже коња за јелу зелену,Дава шарцу, што је од потребе.Сједе Марко под јелу зеленуИ ту ти је благоват стануо.А када је вечерао био,Хоће Марко да борави санка,

. Али му се спавати не даде,Нит му наум од спавања паде,Тер се Марко испод јеле шета,Све у мисли с вилом баждаркињом.Кад је зора б’јела заб’јељела,Припиње се у јелу зелену.Кад је сунце на истоку било,Вади Марко турбин иж њедара,Окреће га у црљене ст’јене.И разгледа Краљевићу Марко,

. Кад ће б’јела вила полећети,Из црљен’јех ст’јена излећети.Ал не лети, како лете виле,Нег се либи орлом великијем,Прелећела зелене у горе.Кад то виђе Краљевићу Марко,Сићен турбин у њедра бацио,Па ми сиде низ јелу веселоИ отиђе под црљене ст’јене.Те се вере од Прилипа Марко,

. Упантио од пећине врата,Те се пење и у ње уљеза,И изнађе вјереницу своју,Ђе је црна крвца обл’јевала.Цвили млада и сузе прол’јеваИ спомиње Краљевића Марка:''Ђе си, Марко, миловање моје?''Краљевићу озивље се Марко:


112

''Ево мене, драга душо моја!Што те тако вила нагрдила,

. Небеска је стр’јела разнијела!Кад те тако љуто нагрдила,А је ли ти штогод доказала?''Говори му дјевојка лијепа:''Чуј ме, Марко, мој очињи виде!Кад сам б’јелу упитала вилу,Горко се је расрдила на ме.Плану вила како ватра жива,Љуто ти ме руком ударила,Два ми млаза крви ударила,

. Па је мени вила говорила:'' ''Што ме питаш, млетачка банице!Што ли питаш, што ћеш за то знати,Откле ти је ово свјетовање?Ал је овдје Марко долазио,Па те Марко за то свјетовао?Ако ли ти опет Марко дође,Покажи му, млетачка банице!Да с’ на св’јету не бојим никогаОд Латина нити од Турака,

. Нешто мало Краљевића Марка.Ал се данас не бојим ни њега,Док м’ је здраво утва златокрилаУ Дунају, води у студеној,А у гори ува златноруна.Не ће вила нигда остарјети,Остарјети, ни ћу погрубјети.'' ''Кад то чује Краљевића Марко,Загрли је десном и лијевом,Пољуби је и два и три пута,

. Да је бројит, стотину би прошла.И говори Краљевићу Марко:''Аферин ти, и срце и душо!Сад ја идем Прилипу б’јеломе.Прије треће нег истече сунцеБић ће б’јела ухићена вила,А ти, моја душо, изведена,Све помоћи Бога великога!''


113

Отоле се од’јелио Марко,Сађе доље низ црљене ст’јене,Дође Марко на воду студену,Шарца коња за диздин хватио,Па се баци коњу на рамена,Поплаши га горицом зеленом,Докле Марко сађе у сватове.Зове кума Сибињанин-Јанка:''Остан’ с Богом, куме, добро моје!Ја ћу поћи до Прилипа града,Идем тражит, куме, добро моје!Уловити вилу баждаркињу.

. Ето вама вјерне слуге моје.,Које ће вас хљебом залагатиИ црљена вина преносити.''Одговара Сибињанин-Јанко:''Ајде, куме, мило добро моје,На путу ти Бог и срећа била!Здраво пошо, боље се вратио,Све изнашо, што ти од потребе,Бог да би ти у помоћи био!И помоћи Бога истинога,

. Да б’ проклету вилу уловио.''Тез’јем Марко коња ударио,Добар шаро низ планине скаче,Хитро дође Прилипу б’јеломе.Кад се Марко у Прилипу нађе,Купи Марко сиве соколове,По Прилипу њега и около,Ђе су хитри од лова соколи.Добре њорце за воде студене,Што ће тражит утве златнокриле,

. Соколове небу под облаке,Брзе хрте за зелене горе.Да ко види Краљевића Марка,Колику је војску сакупио!За тридести сив’јех соколова,За толико од воде њораца,За двадести хрта за планине.Отоле се оправио Марко,


114

Здраво своје у сватове дођеИ говори Сибињанин-Јанку:

. ''Драги куме, од Сибиња Јанко!Вапи, куме, Бога праведнога,Да ми бог да уловити вилу!Добру сам јој чету сакупио,О каковој ни сањала није.Околит ћу и горе и водеИ висине небу под облаке.Бог ће дати и божија мајка,Ја се уфам, мио побратиме!Помоћима Бога великога,

. Да ћу б’јеле уловити виле.''То изрече и до воде пође.Нетон воде на студене дође,Два сахата сунца оскочило,Оскочило горе од зелене,А четири воде од студене,А у Марка мировања нема.Пушти њорце у студене воде,Да му траже утве златнокриле.Утви њорци трага находише,

. Ш њом се рву води по студеној.Кад јој више тешко претужише,Излећела воде из студене,Па полети у сунчане здраке,У висину небу под облаке.А кад види Краљевићу Марко,Пушти Марко сиве соколове,Завили се небу под облаке,Изнађоше утве златнокриле.Изишла су пуна два сахата,

. Ни се види утва златнокрила,Нег се чују сиви соколови.Стоји звижда сив’јех соколова,Кад ево ти утве златнокриле,Побјегнула сив’јем соколима.Опет пада воде у студене,Ал јој њорци мировати не дашеНи у хладној води пребивати.


115

Плашише је, па јој претужише,Из студене воде излећела,

. Ал не може небу под облаке,Ербо се је тешко уморила,Нег полети врхом од горице,А за њоме сиви соколови.Плашише је гори по зеленој.Стала сквика утве златнокриле,Ухите је Маркови соколи,Доносе је своме господару.Марко је је тврдо прихитио,Привеже је јелу пред зелену.

. Пушти Марко хрте и соколе,Нека иду зелене уз гореБ’јелој вили потражит мађије.У планини уве златноруне,Да би хрти трага налазили,Златноруну уву опазили.Хрти уви у траг уљегоше,Те је гоне гори по зеленој.Тешко су је били уморили,Прескочили сиви соколови,Затекоше, па је ухитише,И њу воде господару своме.Кад су дошли на воду студену,Краљевићу прихвати је Марко,Привеже је за јелу зелену.Сједе Марко пити винце хладно,Мирно пије, да не има страхаИ он чека вилу баждаркињу,Кад ће доћи на мољење к Марку.Кад по подне четири сахата,

. Марко сједи јелом пдо зеленом.Кад ево ти јеке низ планину,Уздисања, тешка завијања.Краљевићу обрће се Марко:''Што је ова јека низ планину,Ко завија, а горе уздише?''Па изгледа Краљевићу Марко,Што ће изаћ из горе зелене?''


116

Кад ето ти из горе изађеСтара баба грдна и грбава

. И јоштер се на штапу штапуће.Кад испану под јелу зелену,Краљевићу препану се Марко,Да је оно горска укосница,А да није вила баждаркиња,Па потеже сабље маџаркиње,А завиче танко гласовито:''Уклони се, горска укоснице!Ако ли се уклонити не ћеш,Сабљом овом осјећ ћу ти главу.''

. А поцвили вила баждаркиња:''Не ударај, побратиме Марко!Ја нијесам горска укосница,Него б’јела вила баждаркиња.Пушти мени утве златнокрилеИ пушти ми уве златноруне.Кунем ти се и вјеру ти давам,Да ћу вазда с тобом мироватиИ свукуд ти у помоћи бити.''Кад то чује Краљевићу Марко,

. Љуто се је Марко расрдио,Па он плане како ватра жива,Па ухвати виле баждаркиње:''Е проклета баждаркињо вило!Тешко ти си мене удв’јелила.Прије моје доведи дјевојке,Да ми буде вјереница моја,Каква ми је у Млецима била,Да извидаш пет стотина коња,Да но буду, какви но су били,

. И пет стотин’ кићен’јех сватова,Да но виде, како су видјели.Пријатељство хитит ћу с тобомСве под вјеру и под руку десну,Тад ћу пуштит утву златнокрилу,А и твоју уву златноруну.''Јоштер вила о невјери ради,Гледа вила да превари Марка.


117

Б’јела вила Марку говорила:''Ја не могу, Богом побратиме!

. Прије твоје извести дјевојке,А ни твоје извидат сватове,Ни коњима ноге оздравити,Јер сам моју крепос изгубила,Док ми не даш утве златнокрилеИ из горе уве златноруне.''Кад то чује Краљевићу Марко,Хвати вилу за бијелу руку,А истрже гвоздену ханџијуИз селдаца у свога шарина,

. Па је куца гвозденом ханжијом.Ђе удара, свуд јој месо пуца,Ђе дотиче, црна крв промиче.А кад вили бати дотужише,Стаде вила заклињати МаркаИ живијем Богом побратити:''Не ударај, побратиме Марко!Довест ћу ти твоју вјереницу.Тврда вјера и по девет пута,Да ти не ћу учинит приваре,

. Каква ти је била у Млецијем,И још боље, мили побратиме!''Говори јој Краљевићу Марко:''Ну доведи на воду дјевојку,Пуштит ћу ти утву златнокрилуИ из горе уву златноруну.''Кад то чула вила баждаркиња,Не би шћела, ал не може с мање,И отиде у црљене ст’јенеХита вила за руку дјевојку,

. Доведе је воду на студену,Пол’јепи је више нег је била,Предаде је Марку Краљевићу:''Ево, брате, лијепе дјевојке!Сад ми пушти уву златноруну,А и моју утву златнокрилу,Да ја пођем уз горе зелене,Да сабирем траве од увида,


118

Да извидам коње и јунаке.''Ал јој Марко да вјерује не ће,Него ш њоме уз планину иде,Иде с вилом и носи мађије:''Ајде, вило, тер траве сабирај,Па ти моје извидај сватове,Све јунаке и коње њихове.Ево теби вјера моја тврда,Све ћу дати, штогод твоје буде,Пуштит ћу ти здраво и весело.Да бих теби криво учинио,Оба моја ока изгубио,

. Прије него ка Прилипу сишо.''Кад разумје вила баждаркиња,Бере вила трава од увида,Напунила скута и рукава,Па отиде вила у сватове.Вида очи кићен’јех сватова,Све извида пет стотин’ сватова.Када дође к Сибињанин-Јанку,Кад је Јанку очи оздравила,Кад је Јанко вилу сагледао,

. Разљути се Сибињанин Јанко,Ончас б’јеле да задуши виле,Ал не даде Краљевићу Марко:''Немој, куме, Бога за милога!Међу нама велика заклетва,Нек извида коње и јунаке,Да пођемо здраво и весело,Б’јелој вили мађије вратимо,Нека лети у црљене ст’јене.''Јанко се је Марку смиловао,

. Пушти б’јеле виле баждаркиње,Извидала коње и јунаке.Кад то виђе Краљевићу Марко,С б’јелом се је вилом халанио,Поврати јој утве златнокриле,А од горе уве златноруне.Оде вила врхом од планине,А он Марко у скупу сватима


119

Пјевајући и лубардајући.И дођоше здраво у Прилипа.

. Чудило се велико и мало,Краљевићу шта уради Марко.Ту се гради велико весеље:Кола воде, хладно вино пију,А повише од недјеље дана,Па ожене Марка за дјевојку.Кад учине потпуно весеље,Разд’јеле се кићени сватови,Сваки оде, откле који дође,Оста Марко на кули ш дјевојком

. И ш његовом остарјелом мајком.


120


Бога моли млађена дивојка:Да јој Бог да, густа магла пане,Па за маглом тија роса бане,Па за росом жарко сунце гране,Да молује своје биле овце,Биле овце и малене јањце.Јер дивојка богомолна била,

. Бога молећ Бога домолила,Бог јој даде, густа магла пане,Испод магле тија роса бане,Па по роси жарко сунце гране,Па молује биле овце својеПо ливади Краљевића Марка,Па је млада овцам бесидила:''Пас’те брзо, биле овце моје!Ако дође Краљевићу Марко,Вас ће клати вуци и ајдуци,

. Јер ће мене Марко заробити,Пак не ћете имати чобана.''Још дивојка ричи не изсти,У то доба на коњу делија:''Божја помоћ, млађена дивојка!Чије л’ овце, чија ли ливада?Чија ли је млађена дивојка?''А дивојка ричи одговара:''Бора теби, делијо незнана!Ливада је Краљевића Марка,

. Овце јесу Сењанин-Ивана,А дивојка, чија буде млада.''Кад то чује Краљевићу Марко,Он јој хвата овна најбољега,Најбољега овна деветака,Који носи звоно сува злата,А у звоно девет језичака.Па га веже коњу за репину,


121

Па га води двору бијелому.Дивојка му млада проговара:

. ''Води овна, Краљевићу Марко!Ја имадем овцу разблудницу,Излећ ће ми овна и бољега.Имам ујца на мору морнара,Донит же ми звоно и варклије,Од бисера, од злата сувога.''Кад је Марко ричи разумио,Он тад пушћа овна деветака,А њу хвата за десницу руку,Па је баца на коња прида се.

. Троструким је пасом опасао,А четвртим каишом од ћорде,Да је Дунав не однесе водаОли гране од зелене горе,Јер имаде гору приходити,А и Дунав воду припливати.Кад су дошли двору бијелому,Он вазимље перо и хартију,Па написа листак књиге билеА на руке Сењанин-Ивана:

. ''О мој шура, Сењанин-Иване!Шај’ чобана на ливаду к овцам,Да ти вуци не покољу овце,А ти ајде секи у поводе.''Кад Ивану била књига дође,Отолем се здраво подигнуо,Пак он иђе секи у поводе.Прид њиме је Марко ишетао,За узду му коња ухватио,За здравље је липо упитао:

. ''Ах мој шура, Сењанин-Иване!Јеси л’ здраво? јес’ ли с’ умориоИз далека путујући путе?''Тад га води у бијеле двореТер пирују за недиљу дана,Па се Иван двору повратио.Онда било, сад се спомињало,А ми браћо здраво и весело!


122

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЉУБИ ВЈЕРЕНИЦУ А ОНА ГА НИЈЕ ПОЗНАЛА

Матица Хрватска

Свилен шатор распео млади Марко Краљевићу,Он је шатор распео на ливади од Будима.Јутро рано подраниле Будимке младе дјевојке,Јутро рано заједно на хладенац хладне воде.Мимо шатор проходе млада Марка Краљевића,Свака Марку дјевојка добро јутро називаше.Која бјеше најмлађа међу њима и најљепша,

. Она Марку јунаку добро јутро не назива,Него бјеше у земљу црне очи обрнула.Пође Марко Краљевић тој дјевојци говорити:''Од кога си, дјевојко, л’јепа рода и племена?Зашто мене млађахна добро јутро не називаш?Али си се подн’јела твојом прил’јепом љепотом?Али, млада дјевојка, прстенцима злаћенијем?Ако си се подн’јела прстенцима злаћенијем,Да би твоје прстенке друге твоје радовале.Ако ли се подносиш твојом прил’јепом љепотом,

. Да би твоју љепоту црна земља обљубила.''Али млада дјевојка Краљевићу одговара:''Ход отоле, хурјатине, немој веле говорити!Ја сам драга сестрица млада Павла Бановића,И мени је братучед од Будима св’јели краљуИ ја ти сам вјереница млада Марка Краљевића.Ако к теби, хурјатине, под шаторе ја ушетам,Хоћу теби заисто корду твоју грабити,Пака ћу је одн’ети рођеному брацу мому,Ч’јем ћу хаштрит наранче по џардину браца мога.''

. Кад је Марко Краљевић ту дјевојку разумио,Брзо бјеше изишо испод свилена шатора.И њу бјеше ухитио млађахну за десну руку,Тере ти је уведе под његов свиони шатор,И једном јој целов да у румено б’јело лишце.Тадара је дјевојка младу Марку говорила:''Нека дођеш, хурјатине, ка л’јепу Будиму граду,


123

Ја се хоћу молити од Будима св’јетлу краљу,Нека тебе објеси о врат’јем од Будима.''Али Марко Краљевић том дјевојци одговара:

. ''Пођи, млада дјевојко, са другами на хладну воду,Кад се с воде ти вратиш ка л’јепу Будиму граду,Овако ћеш ти р’јети младу Павлу Бановићу,Младу Павлу Бановићу и будимском св’јетлу краљу:'' ''Драго вас је по мени они јунак поздравио,Који шатор распео на ливади од Будима,И мени је целов до у моје у б’јело лишце.'' ''Она млада изиде испод свилена шатора,Али не ће да иде са другам на хладну воду,Нег се брзо поврати ка Будиму б’јелу граду,

. Тере иде овако брацу свому говорити:''Који је оно хурјатин на ливади од Будима,Који сувраћа под шатор Будимке младе дјевојке,Кад проходе дон’јети са хладенца хладне воде,Јутроске ме, дјевојку, за десницу ухитио,И мене је увео под свој шатор под свилени,Пак ме пита, од кога сам ја рода л’јепа и племена.И кад му сам млађахна свеколико повидјела,Тада ми је целов до у румено лишце моје.И још ми је дјевојци ове р’јечи говорио:

. '' ''Кад се будеш увратити ка л’јепу Будиму граду,Овако ћеш ти ријети младу Павлу, брацу твому,Младу Павлу, брацу твому, и будимском св’јетлу краљу:'' ''Драго вас је по мени они јунак поздравио,Који је шатор распео на ливади од Будима,И мени је целов до у моје у б’јело лишце.'' ''Једа ти се ја могу, мили брате, умолити,Да се пођеш молити св’јетлом краљу од Будима,Да објеси хурјатина о вратијем од б’јела града?''Али Паво Бановић сестри својом одговара:

. ''Није оно хурјатин на ливади под шатором,Оно ти је вјереник јунак Марко Краљевићу.''Кад је млада дјевојка браца свога разумјела,На то ти му не бјеше ни р’јечи одговорила,Него се је млађахна у лишцу заруменилаИ ка земљи бијаше црне очи обрнула.


124

ЉУБА МАРКА КРАЉЕВИЋА САНУ

Подиже се од Удбиње Мујо,А за њим су тридест Удбињана,Ево чета планинама пође.Каде д’оше у Прилипу граду,На дворове Краљевића Марка,Свечера му околише дворе,А најутро кули ударише.Опази их Шарац од мегдана,Виском вришти, а копитом бије,Преко себе пјене премашаше.Али Марко зове своју љубуИ овако њојзи говораше:''А, Богу ти, моја љуби драга,Нијеси ми коња напојила,Ни питала бјелицом шеницом!Зашто вришти доље у амбаре?''Ал’ се њему љуба кунијаше:''Господару, за Бога једнога,Нијесам му зоби суманкалаНити вином њега напојити!''Ал’ Марко вероват’ не оће,Из постеље ђипимице скаче,Ево пође низ таване доње,Пак он пође у коњске ходајеДа ми види Шарца големога.Од куле је отворио врата,Око себе погледао Марко,Али су га околили Турци.Кад се Марко на невољу нађе,Он побјени да би побјегао,Ал’ му Турци уграбише вратаИ Марка жива уватише,И вежу му наопако руке,Од земље га одвојит’ не могу.Када виђе од Удбиње Мујо,


125

Удара га плетеном канџијом –Како којом Мујо удараше,Кроз кошуљу крвца пропадаше.Једва Марка освојише Турци,Пак га воде зеленом планином.Када дође у Удбињу граду,Пак га меће у студен-тавници,У студеној води до кољена,Ђе се легу змије и гуштери,А од мора црне пијавице,Ту ми стоји три године дана.Када трећа напунано билаИ кад виђе Маркова љубовцаНит’ је Марка ни од Марка гласа,Она мисли млада и размишљаШто ће чинит’ од живота свогаИ како ли избавити Марка.Да дозива хитра берберина,Обривала косу на ајдучку,Оставила перчин на турачку.Отолен ми у камару пође,Обукује Марково ођело,На се меће свилене кошуље,Врх кошуље токе и јечерме,Врх јечерме зелене доламе,Врх доламе токе с обје банде,Опаса се пасом свиленијем,А о пасу сабљу опасала,А на турску сарук обавила,А у руке чибук и синсију.Пак се мећа Шарцу у рамена,Заигра га зеленом планином.Када млада у планину дође,Ту наоди три ђевојке младеЂе бијеле на водици платно,Божју им помоћ називала:''Божја помоћ, лијепе ђевојке!''Оне њојзи помоћ приватише,Сагињу се до земљице црне,Те јој љубе руке и кољена,


126

Шарца коња доље у китице.Овако им млада бесјеђаше:''Богу вама, лијепе ђевојке,Чије ли сте, чије ли је платно?''Оне њојзи право казиваху:''Ми смо слуге од Удбиње Муја,И Мујово пребијело платно!''Тада њима она проговара:''О, за Бога, лијепе ђевојке,Ђе су двори од Удбиње Муја?''Оне њојзи младе бесјеђаху:''Када дођеш пред Удбињом градом,Обрни се по деснојзи банди –Што је кула на седам тавана,То је кула од Удбиње Муја,А пред кулом та жута наранџа,На наранџу соколић од злата!''Она млада наприједа пође;Када дође пред Удбињем градом,Ал’ јој Шарац напријед не оће,Но наигра на тамницу Марку,Виском вришти, а копитом туче,Преко себе пјене пребацаше.Ал’ говори из тавнице Марко:''Дура, Шаро, пуст му остануо –Ко те сече, ко ли те растече!''Она мучи, ништа не говори,Наврље га млада погледива,Пак је свога Шара огрнула,Пак отиде Мују на дворове,Пред дворе је кочје забусала,А при копљу привезела Шарца, Те улази у бијелу кулу.Каде дође на таване горње,Ту наоди од Удбиње МујаИ њему се поклонила дивно,Целива му руке и кољена,Мују стаде ’вако бесједити:''Господару, од Удбиње Мујо,Ево ме је царе одаслао


127

Да ми дадеш Краљевића МаркаДа га водим у Стамболу граду,Везаније руках наопако,Е сам чуо ђе говоре људиДа га оће царе објесити,Доста му је квара учинио,Исјекао премного Турака!''Кад је зачу од Удбиња Мујо,Од тамнице узимао кључеИ изводи Краљевића Марка,Изводи га из студен-тавнице.Кад је млада угледала Марка,Овако је Мују бесједила:''О, за Бога, од Удбиње Мујо,Кад ми даде Краљевића Марка,Ти ми подај тридест јаничара –Знаш ли, Мујо, јеси л’ запазио,Марко има доста побратима,У планини вила посестрима,Ја се бојим какове невоље!''Када виђе од Удбиње Мујо,Даде њојзи тридест јаничара,А под њима тридест коњица.Када горје у планину до’ше,Кад на ладну воду долазише,Неко пије, неко мије лица,Ту поспаше ка’ да их поклаше,Ту ми Турци трудно починуше.Кад ми виђе Маркова љубовца,Рече ријеч Крељевоме Марку:''Слуго моја, Краљевићу Марко,Проведи ми Шарца големога!''Марко рони сузе низ образе,Инако му бити не ногаше,У зубе јој коња проводива,Јер му беху савезане руке.Пако овако млада бесјеђаше:''Зло ти јутро, Краљевића Марко,Буд ли твоју љубу не познајеш,Али твоје свијетло оружје, -


128

Да ли твоју сабљу не познајеш,У коју је сунце уписано,И твојега Шарца од мегдана?''Погледа је Краљевићу Марко,Он завика иза свега гласа:''Благо мени јутрос и довијек!''Пак целива своју љубу драгу.Кад то виђе Маркова љубовца,Пак је бритку сабљу извадила,Окиде му са руке гајтене,Те ми Марку ослобођаше руке. Кад се Марко сабље доватио,Љуби сабљу горје у балчаке,Пак у Турке јуриш учинио,Те изгуби тридест јаничара.Када их је погубио Марко,Тадер скаче Шарцу у рамена,А за собом своју љубу драгу, Три пута је опасао пасом,А четвртом каишом од сабље,Када удри Шара големога,Да му не би низ коња панула.Здраво пође на дворе бијеле,Здраво пође, весела му мајка,Њему мајка, а мени дружина!


129

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУБА АНЂЕЛИЈА САНУ

Гором језди Краљевићу Марко,С њиме језди љуба Анђелија;Јошт говори Краљевићу Марко:''Запјевај-де, љубо Анђелијо!'' –''Како ћу ти јадна запјевати –У горици је Малета ајдуче;Мајка мене за Малету није дала,Ван ме дала за Краљевић Марка!'' –''Не будали, љубо Анђелијо,Ване пјевај танко гласовито!Ако изиђе тридесет ајдука,Ја имадем тридесет стријела,Устрељаћу тридесет ајдука,С Малетом се о плећи попасти!''Отуд иде тридесет ајдукаИ пред њима Малета арамбаша.Он ми трже тридесет стријелаИ устрели тридесет ајдука,С Малетом се о плећи попаде.Како су се попали око пол ноћи тавнеДржали су се до пол б’јела дана,Још говори Краљевићу Марко:''Бога теби, љубо Анђелијо,Помоз’ мени ал’ Малети јунаку!''Она купи дрвље и камење,Паке туче Краљевића Марка.Још говори Краљевићу Марко:''А јој, вило, Богом посестримо,Ево ћу ти јунак данас погинутиИ главу изгубити!''Вила виче извр горе зелене:''Бога теби, Краљевићу Марко,Ево ти данас ја ништа помоћи не могу,Ево јесу огњевити дани;Нег’ се јунак осетити не можеш –


130

Ето теби змије око паса,Па превари Малету ајдука!Како иде сунце и по сунцу облациОћемо ли се скоро растати?''Још говори Краљевићу Марко:''Погледај-де, Малета ајдуче!''Он је јунак тамо погледао;Трже Марко змију од појаса,Па удари Малету више паса.Како лако Марко ударио,Онак’ под њим три лакта земље просјека’.Кад је Марко погледао,Ал’ у Малети три срца јуначка:Једно се је јако уморило,Друго само што се заиграло,Треће није нигда ни опазило.Ај ти Марко, жалосна ти мајка,Каква јеси јунака данас погубио,Бољега него ли си и сам!Још говори Краљевићу Марко:''Бога теби, љубо Анђелијо,Ајдемо-де у горње чардаке!''Каде дође горе у горње чардаке,Ал’ говори Краљевићу Марко:''Бога теби, љубо Анђелијо,Ал’ волиш моју сабљу пољубитиАли мени лучем свијетлити''Још говори љуба Анђелија:''Волим теби лучем свијетлити,Него л’ твоју сабљу пољубити,Јер је твоја сабља отрованаПо Косову Турке сијећући!''Јоште Марко ништа не говори, Ван њу маже праом и сумпором,Од пете па до перчина,Па ужиже косе навр главе,Паке горе до црније очију.Још говори љуба Анђелија:''Утрн’, Марко, црне косе мојеДа не горе црне очи моје,


131

Доста су те пута загледале!'' –''Нека горе, курвањске су биле,Ако су мене, јесу и другога!''Кад догоре до бијелог лица:''Утрн’, Марко, црне очи мојеДа не гори б’јело лице моје, Доста си га пута пољубио!''''Нека гори, курвањско је било,Ако јесам ја, јест и други!''Кад догоре до б’јелије уста:''Утрн’, Марко, б’јело лице мојеДа не горе б’јела уста моја,Доста су те пута пољубила!'' –''Нека горе, курвињска су била,Ако су мене, јесу и другога!''Кад догоре до б’јелије руку:''Утрн’, Марко, б’јела уста мојаДа не горе б’јеле руке моје,Доста су те пута загрлиле!'' –''Нека горе, курвинске су биле,Ак’ су мене, јесу и другога!''Кад догоре до б’јелије дојки,Још говори љуба Анђелија:''Утрн’, Марко, б’јеле руке мојеДа не горе б’јеле дојке моје,Два су теби синка одраниле –Дабогда те ти обадва пушка убила!''То је изустила, а душу је пустила.


132

МАРКО КРАЉЕВИЋ КУША ЉУБУ САНУ

Синоћ мајка оженила Марка,А јутрос му књиге донесоше:Једна књига на цареву војску,Друга књига на венчано кумство,Трећа књига на крштено кумство.Пита Марко своју стару мајку:''Који ћу ти закон извршити –Ил’ ћу ићи на цареву војску,Ил’ ћу ићи на венчано кумствоИл’ ћу ићи на крштено кумство?''Мајка Марку лепо сјетовала:''Свршуј, синко, који стари’ закон –Прво иди на крштено кумство,Другом иди на венчано кумство,Потом шећи на цареву војску!''Кад се Марку на ино не свиди,Он по реду закон извршује:Прво шеће на крштено кумство,Другом шеће на венчано кумство,Потом спрема с’ на цареву војску.Оправља га љуба нељубљена,Нељубљена и незагрљена,Те је љуба Марку беседила:''Господару, Краљевићу Марко,Ти одлазиш на цареву војску,Мене младу код двора остављаш,Ал’ ме ниси научио, Марко,Како ћу ти дворе познавати,И у двору мајку подворитиИ браца ти, нејака Милоша!''Марко љуби тијо проговара:''Лако ћу те научити, љубо –Ако будеш адамског кољена,Ја ћу тебе с коња научити;Ако будеш орјатског кољена,


133

Ја те нећу никад ни довека!Мене чекај за девет годинаИ десете четири месеца;Ако дотле не дођем из војне,Удаји се, дуже ме не чекај!Пази мени остарилу мајкуИ браца ми, нејака Милоша!''Марко језди на цареву војску;Војевао за девет годинаИ десете четири месеца.Гњеван Марко по табору шеће,Њега пита царе поочиме:''Мој посинак, Краљевићу Марко,Што ми гњеван по табору шећеш –Или ти је коњиц оронуо,Или ти је руво повјештало,Или ти је сабља зарђала,Ил’ је тебе забољела главаИли ти је на ум пала мајка!''Марко цару невољан беседи:''Није мени коњиц ороноу,Није мени руво повјештало,Није мени сабља зарђала,Није мен забољела главаНити ми је на ум пала мајкаВећ је мени на ум пала љуба –Ево има девет годин’ данаИ десете четири месецаКако ме је оженила мајка,Нисам с љубом ноћце преноћио!''Насмену се царе господине,Па беседи Краљевићу Марку:''Мој посинко, Краљевићу Марко,Зашт’ ми прије казивао нисиДа је тебе оженила мајка?Узми синко, блага и момака,Те се шећи двору бијеломе,Од мене ти просто благосовно!''То је Марко једва дочекао,Он узима блага и момака,


134

Те се шеће двору бијеломе.Кад је дош’о близу двора Марко,Он не иде у бијеле дворе,Већ он иде горе у чаире,Шатор пење по зеленој трави.Угледа га љуба Анђелија,Па дозива дијете Милоша:''Ој Милоше, него материна,Иди горе у чаире, Миле,Па ти кажи незнану јунакуДа не гази по чаири травуИ нама ће трава требовати,Данас-сутра гости ће нам доћи!''Шеће Миле горе у чаире,Па он вели незнану јунаку:''Бога теби, незнани јуначе,Ти не гази по чаиру траву,И нама ће трава требовати,Данас-сутра гости ће нам доћи!''Пита јунак дијете Милоша:''Је ли дома Краљевићу Марко,Је ли здраво Краљевићу Марко?''Њему вели дијете Милоше:''Није дома Краљевићу Марко,Већ је Марко на царевој војсци!'' –''Је ли здрава љуба Краљевића,Је ли здрава стара мила мајка,Пази л’ љуба стару милу мајку,Пази л’ љуба дијете Милоша?''Одговара дијете Милоше:''Јесте здрава љуба Краљевића,Пази љуба стару милу мајку,Пази мене дијете Милоша,Куд год иде води ме за руку,Ди год сједне меће ме на крило!''Опет вели незнани делија:''Иди двору, дијете Милоше,Па ти реци старој твојој мајкиНек’ готови господску вечеру,Доћи ће јој незнани делија!''


135

Шеће двору дијете Милоше,Па беседи својој старој мајци:''Спремај, мајко, господску вечеру,Доћи ће ти незнана делија!''А кад дође незнана делија,Њега мећу за трпезу златну,Донесоше вина и ракијеИ господске сваке ђаконије.Зове љубу незнана делија,До себе је посадио младуИ до љубе дијете Милоша,Па је њојзи чашу напијао:''Здрав’ да ти је, љубо, Краљевићу!''Узе чашу љуба Анђелија,Узе чашу, ал’ не пије сама,Већ је даје оном до себека.''Здраво, љубо, и у твоје здравље!''Узе чашу љуба Анђелија,Узе чашу, ал’ не пије сама,Већ је даје оном до себека.''Здраво, љубо, у Милоша здравље,У Милоша, кућне старјешине!''Узе љуба, чашу испи сама.Цикну, викну незнани делија:''Дај овамо дијете Милоша,Вежите му руке наопако,Ви вежите, ал’ ји не стежите!''Сузе рони љуба Анђелија,Сузе рони, па плачем говори:''Еј Милошу, моја слатка рано,Да те види брате Краљевићу –Ко би теби савезао руке,Живом би му очи ископао!''Даље Марко држат’ се не мог’о,Већ говори Анђелији љуби:''Зар ти, љубо, мене не познајеш –Ја сам главом Краљевићу Марко!''Тада му се појавила љубаИ од тада познавала Марка.


136

НЕВЈЕРА ЉУБЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вук Стефановић Караџић

Опраља се Краљевићу Марко,Опраља се на цареву војску,Ал’ беседи мила стара мајка:''Ао Марко, моје дете драго,''Ти с' опраљаш на цареву војску,''А на киме мене наручујеш?''Ал' беседи Краљевићу Марко:''Ој старице, моја мила мајко,''На коме би тебе оставио?''С мојом љубом, а у твоји двори,''С мојом љубом, а твојом снашицом.'' -''Ао Марко, моје дете драго,''Сна ми љуби Дуку Сенковића,''Сна га љуби, на те и не гледи:''Ако л', сине, томе не верујеш,''Ти зготови госпоцку вечеру,''Сву господу зови на вечеру,''А не зови Дуке Сенковића,''Оће л' га се снаја усетити.''То је Марко послушао мајку,Зготовио госпоцку вечеру,Сву господу зове на вечеру,А не зове Дуке Сенковића.Ал' беседи Анђелија љуба:''Господару, Краљевићу Марко,''Шта је теби Дука учинио,''Те ти Дуке не зва на вечеру? ''Ал' беседи Краљевићу Марко.''Иди, љубо, те Дуку дозови,''Ја за Дуку и заборавио.''Љуба иде да Дуку дозове,Марко оде горе на чардаке.Дука спава на своме чардаку,Три пут га је млада пољубила. Докле она Дуку пробудила,


137

И четврти пут на Маркови врати.Она мисли нитко је не гледа,Гледао је господару Марко.Кад су они вечер вечерали,Сву господу даривао Марко,Не дарује Дуке Сенковића.Ал' беседи Анђелија љуба:''Господару, Краљевићу Марко,''Шта је теби Дука учинио,''Те ти ниси њега даривао? ''Ал' беседи Краљевићу Марко:''Иди, љубо, горе на чардаке''Тамо има до две бритке сабље,''Једна јесте од двадес дуката,''Друга јесте од тридес дуката,''Да дарујем Дуку Сенковића.''Она оде горе на чардаке,Па не носи ону од двадесет,Веће носи ону од тридесет,Не би л' Дуки што год више било.Узима је Краљевићу МаркоПа је Дуки оцекао главу.''Љуби, љубо, кога теби драго.''


138

МАРКО КРАЉЕВИЋ И НЕВЈЕРНА ЉУБА Матица Хрватска

Ожени се Краљевићу МаркоИ доведе љубу Анђелију,За њим била седам годин’ дана.Кад је седма била на заоду,Јако ми се љуба растужила.Ал је пита Краљевићу Марко:''Анђелијо, љубо моја вјерна!

. 'Што се, љубо, јеси растужила?Јал си гладна леба бијелога,Јал си жедна вина црљенога,Јал си жељна пољубљена лица?''Ал говори љуба Анђелија:''Вај Богом ти, Краљевићу Марко!Н’јесам гладан леба бијелога,Нити жедна вина црљенога,Нити жељна лица пољубљена.Има Марко седам годин’ дана,

. Да ја јесам, Марко, за те дошла,Н’јесам још код своје мајке била,Па ја не знам Краљевићу Марко!Је ли жива, ал је умријела.Нег да оћеш, да ид’мо обићи,Једва би нас мајка дочекала.'''' ''Хоћу богме, љубо Анђелијо!'' ''Узе Марко Анеђелију љубуИ узимље превијерну слугу,А не узе ништа од оружја.

. Кад је доша до горице црне,Тад је својој љуби говорио:''Запјевај де, љубо Анђелијо!''Ал говори љуба Анђелија:''Како ћу ти запјевати, Марко!Кад је у гори Малета ајдуче,У Малета тридесет ајдука.Док ја јесам још код мајке била,


139

Често ми се курва затицала,Да гдјегод се ја удадем млада,

. Да ће мојег погубити драга.''Говори јој Краљевићу Марко:''Ти се не бој, ван запјевај, љубо!Ја имадем тридест стријела,Устр’јелит ћу тридесет ајдука,Малетом се плећи уватити,Лако ћу се ш њиме нагодити.''Ту не шћеде љуба запјевати.А кад доша усред горе Марко,Онда својој љуби говорио:

. ''Запјевај де, љубо Анђелијо!''Вели Марку љуба Анђелија:''Како ћу ти запјевати, Марко!Н’јесам б’јела свог умила лица.''Узе Марко љубу Анђелију,Узе Марко за бијелу руку,Па је води зелену језеру.На руци јој девет прстенова,Сваки кошта до девет градова.Свију девет скину љуба Анђелија,

. Па их метну у траву зелену,Па је б’јело лице умивала,Б’јелијем га платном утирала.Заборави девет прстеноваКод језера у трави зеленој. Кад изаша насред горе Марко,Тад је својој љуби говорио:''Запјевај де, љубо Анђелијо!''Ал говори љуба Анђелија:''Како ћу ти запјевати, Марко!

. Заборави девет прстеноваКод језера у трави зеленој,Гђено б’јело лице умивала.''Марко звое превијерну слугу:''Лети, слуго, трагом узнатрага,Па ћеш наши девет прстеноваКод језера у трави зеленој,Где се моја љуба умивала.''


140

Лети слуга трагом узнатрага.А кад видје љуба Анђелија,

. Да је слуга узамакла била,Запјева ми танко, гласовито.Али рупи Малета ајдуче,За Малетом тридесет ајдука.Кад то видје Краљевићу Марко,Он се врати у џепове рукомИ извади тридесет срјелица,И устр’јели тридесет ајдука,А Малетом с’ плећи уватио.Дуго су се и гонили били,

. Од јутра па љетни дан до подне!Жарко било већ на подне сунце,Ал говори Малета ајдуче:''Анђелијо, моја заручнице!Приват’ руку Краљевићу Марку,Љубит ћу те боље него Марко.''Анђелији лоша срећа била,Па је Марку руку приватила.А кад виђе Краљевићу Марко,Да ће лудо изгубити главу,Тад подвикну Краљеивућу Марко:''Берберија, слуго превијерна!Пушти к врагу девет прстенова,Изгуби ти главу данас Марко.''Али вилче из облака вила:''Краљевићу, жалосна ти мајка!Камо су ти змије потајкиње,Камо су ти ножи иза паса?''Ал говори Краљевићу Марко:''Погледај де, Малета ајдуче!

. Погледај то зажарено сунце,Како ми се сунце замурило,Камо л’ не ће срце у јунаку!''Малети је лоша срећа била,У жарко је погледао сунце.Трже Марко ноже иза паса,Пак удари Малог иза паса.Мртва јунак црној земљи паде,


141

Јер га одма Марко распорио.Три је срца у њем налазио:

. Једно му се срце замурило,А друго се само разиграва,Треће срце за бој и не знаде,На трећоме љута змија спава.Вели Марку змија крилашица:''Мол’ се Богу, Краљевићу Марко!Гдје се прво н’јесам пробудила,Била би те, Марко, запанула.''Узе Марко љубу Анђелију,Узе љубу за бијелу руку,

. Па је води двору бијелому.Кад је дошла двору бијелому,Сам си Марко вечеру приправља,Сам приправља и на стол поставља.Кад справио и кад поставио,Онда својој љуби говорио:''Анђелијо, љубо моја вјерна!Волиш сада, да те сабљом с’јечем,Али, љубо, да те коњем газим,Али, љубо, да м’ вечеру св’јетлиш?''

. На Марку се љуба насмијала,Па говори љуба Анђелија:''Богом тебе, Краљевићу Марко!Јунак н’јесам, да ме сабљом с’јечеш,Блато н’јесам, да ме коњем газиш,Већ сам љуба, а вечеру св’јетлим.''Једва Марко дочекао тога,Намаза је праом и сумпором,Запали јој косе на вр’ главе,Све вечера, а љуба у св’јетли,

. Кад вечера, а љуба изгори.Тад извикну Краљевићу Марко:''Нека, нека, милом Богу вала!Кад с’ имаде ја овога врага.''


142

МАРКО КРАЉЕВИЋ И НЕВЈЕРНА ЉУБА Матица Хрватска

Отправи се Краљевићу МаркоЛовит лова у зелене горе.Лови лова по гори зеленој,Њега вила из горице виче:''Побратиме, Краљевићу Марко!Имаш Јелу, л’јепу љубу твоју,Али јој је залуду љепота,

. Љуби Јеле потајно јунаке,А највише вјерна слугу твога,Слугу твога Сенковића Луку,Кој’ је прије у тебе служио,И у тебе и у баба твога.''Говори јој Краљевићу Марко:''А не лудуј, б’јела моја вило!Није Јеле така љуби моја,Није никад о тому радила,Ни љубила младога јунака

. Изван мене, свога господара.''Говори му од планине вила:''Краљеивћу, послушај ме, Марко!Али мене вјеровати не ћеш?Кад ти двору бијелому дођеш,Справљај, Марко, господске обједеИ позови пријатеље твојеИ све слуге старца баба твога,Што су прије у тебе дворили,И у тебе и у баба твога,

. Немој слугу Сенковића Луку,Па ћеш видјет, Краљевићу Марко!Што ће р’јети Јеле, љуби твоја.''Кад је Марко вилу разумио,Он се врти двору невесело.Кадар Марко б’јелу двору дође,Справља Марко господске обједе.Све позове своје пријатеље


143

И све слуга старца бабе свога,Што су прије у баба дворили,

. Не ће слугу Сенковића Луку.Кад видјела Јелица Маркова,Рече Марку, господару своме:''Господаре, Краљевићу Марко!Све си слуге на објед позвао,Што су прије у тебе дворили,И у тебе и у баба твога,Н¬’јеси слугу Сенковића Луку,И он те је вијерно дворио,Није ти се Лука омразио.''

. Мудар био Краљевићу Марко,Па је Јели тихо бесједио:''Прости, Јеле, драга дупо моја!Прости мени, заборавио сам.Пођи, Јеле, али пошљи кога,Двор на б’јели Сенковића Луке,Да он дође у нас на обједе.''Кад је Јеле Марка разумјела,Она богме не шаље никога,Нег се л’јепо млада наресила

. И отиде кули низ скалине,Па прошета низ росне ливадеНа двор б’јеи Сенковића Луке.Кад му кулу под бијелу дође,Пред кулом ми млада Луке мајка.Кад је видје Јелица Маркова,Добро јој је јутро називала:''Добро јутро, млада Луке мајко!Је л’ у двору Лука, д’јете твоје?''Одговара млада Луке мајка:

. ''Прођ’ се, Јеле, Луке, сина мога,Не тражи га Бога до милога!Да обазна Марко господаре,Мој би Лука погинути мого.''Све то чује Сенковићу Лука,Ел у кули врућу кафу пије.Кад чу гласа Јелице Маркове,Врућом кафом у таван удрио,


144

Па потрча низ бијелу кулуУ сусрете к Јелици Марковој.

. Ђе је срио, ту је загрлио,Уведе је у бијеле дворе,Љуби Лука Јелицу Маркову.Ал говори Јелица Маркова:''Мој соколе, Сенковићу Лука!Мој те Марко пуно поздравио,Да ти дођеш нашој кули танкој,Да је велик објед преправио,Пријатеље на објед позваоИ све слуге старца баба свога,

. Што су прије у Марка дворили,Да ти са мном танкој кули дођеш.''Отоле се ш њоме оправио.Кад су били росне низ ливаде,Ни тамо се мироват не даде,Него пође Марку по за двореПод његове зелене наранчеИ ту љуби Јелице Маркове.Мисли јадан Сенковићу Лука,Да га нико не гледа одникле,Све га гледа Краљевићу Марко.Стисне тврђе срце од камена,Мучи Марко, не говори ништа.Дође Јеле двору у бијеле,Поред ш њоме Лука Сенковићу.Кад у б’јеле дворе ушеташе,Брзо вр’јеме од обједа било.Око св’јетле споре посједоше,Ту приносе монци и монкиње,Дворе госте око сопре св’јетле.

. А када је по боједу било,Да ко види Краљевића Марка,Ђе рствора шарене сандуке!Из сандука износио дре,Сваком Марко штогод даровао,Не дарива Луку Сенковића.Жао било Јелици Марковој,Говорила господрау Марку:


145

''Што ће ријет, драги господаре!Свакоме си штогод даровао,

. Н’јеси слуги Сенковићу Луци?И он те је вијерно дворио,Даруј и њег, драги господаре!''Говори јој Краљевићу Марко:''Прости, Јеле, драга душо моја!Прости мени, заборавио сам.Ал за Луку немам добра дара,Чијем бих га л’јепо даровао,Нег ти пођи у горње таване,Донеси ми са чивије ћорду,

. Што је јесам скоро куповао,Што ћу њоме Луку даровати.''Кад је Јеле разуамјела Марка,Скаче Јеле на ноге лагахне.Како кули уз скалине скаче,По четири скалина прескаче,Еда прије у чардаке дође.Па прихвати за чивије ћорду,Ш њоме иђе кулу низ бијелу,Носи бритку у десници ћорду.

. Кадар сађе за свијетлу сопру,Не да ћорду Краљевићу Марку,Нег је дава Сенковићу Луци.А бесједи Краљевићу Марко:''Дај је мени, Сенковићу Лука!Да ти кажем, теглит како ћеш јеИ како се из сагрије влачи.''Кад то чује Сенковићу Лука,Дава Марку из деснице ћорду.Када се је Марко добавио,

. Из сагрије ћорду извадио,А удари Луку Сенковића,По злу мјесту, по десну рамену.Како га је полако удрио,У двије га поле раставио,Дв’је га поле на таван паднуле.Викну Јеле, љубовца Маркова:''Што учиниш, да од Бога нађеш!


146

Што погубиш Луку Сенковића,Нема мајка, нег њега једнога,

. Јадну мајку у црно завио!Што је теби Лука учинио,У чему је теби сакривио?''Кад то чуо Краљевићу Марко,За жуте је косе прехитио,Па је вуче из танахне куле.Распреле јој двије плетенице,А уплеће шарцу у репину,Ш њоме оби дрвље и камење,Разнесе јој и кости и месо.

. Кога није, до хљеба не ије!Зло живјела, горе погинула.


147

ЉУБА МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕВАРИ ЈУНАКА Матица Хрватска

Вино пију до два побратима,Један побре Краљевићу Марко,А други је Даничићу Јуре,Вино пију, о свачем говоре.Кад им вино еглен отворило,Тад говори Јуре Даничићу,Он говори Марку Краљевићу,

. Он говори о туђим љубовцамИ о туђим секам неуданим.Говори му Краљевићу Марко:''Драги побре, Јуре Даничићу!Вино пијмо, о вину говор’мо,Не говор’мо о туђим љубовцам,Ни о туђим секам неуданим.Ја имадем вирну љубу моју,Ни ми драго, да о њој говоре.Да би дошли свега свита људи,

. Не би моју преварили љубу.''Бесиди му Јуре Даничићу:''Хоћемо л’ се, побре, окладити,Ни за сребро, ни за сухо злато,Нег за наше до дви русе главе,Да ћу с твојом ноћевати љубом?Тек ми подај шарца коња твога,Још ми подај свилену доламу,Златни прстен из деснице руке,Ја ћу твоју Јелу приварити.''

. Ионако се Марку не могаше,Већ му даде шарца коња свогаИ даде му свилену доламу,Златни прстен из деснице руке,Иде Јуре горицом зеленом.Кад је био на поглед Прилипа,Десила се млада МарковицаНа чардаку од бијеле куле.


148

Далеко га млада угледала,Угледала, а и запознала,

. Робињицу своју дозивала,Тер је њојзи тијо бесидила:''Робињице, по Богу сестрице!Ево иде Јуре ДаничићуНа коњицу млада мога Марка,У Марковој свиленој долами,Ово нам је ника приварица.Имала сам девет робињица,Све сам девет приваром удалаИ тебе ћу вечерас десету.

. Ти обуци свитло рухо моје,Ја ћу твоје, робињице моја!Ја ћу тебе звати госпојицом,А ти мене својом робињицом.''У то Јуре пред двор били дође,Пак дозива Јелицу Маркову:''Јеле моја, отвори ми дворе!Ево теби твога господара,Господара Краљевића Марка.Ако ли се мени не вирујеш,

. Погледај дер на десницу руку,Златни ћеш ми прстен угледатиИ на њему липо име твоје.''Брзо му је дворе отворала,Двор отвора, за здравље га пита:''Добро доша, Краљевићу Марко!Јеси ли ми добро путовао?''Одговара Даничићу Јуре:''Добро сам ти, Јеле, путовао!Али сам се мало уморио,

. Огладнио, а и ожеднио.''Приправља му господску вечеру,Добавља му вина тролитњега.Када се је Јуре заложио,Тада иђу на меке душеке.Туте они ноћцу кондисаше.Када ли је у зорици било,Устаје се Даничићу Јуре,


149

Пак робињи младој бесидио:''Робињицо, седлај нама коње,

. Мени једног, а Јели другога,Отић ћемо до Косова равна,У Косово Јури Даничићу,Поћ ћемо га млади походити.''Робиња му коње оседлала,Греду млади у Косово равно.Ал је Јели Бог и срића дала,Имала је дунда калуђера.У њег узе свите калуђерске,Пак с’учини црним калуђером.

. Прије њизих у Косово дође,Пак се шета по Косову равномУз то дође Јуре Даничићу,Пак бесиди Марку Краљевићу:''Бре ђиђијо, Краљевићу Марко!Пригни главу, нека ти је сечем.''Ал му вели црни калуђере:''Није преша, мили господаре!Није преша погубити Марка,Нек га прије са Богом средимо.''Када Јеле исповеди Марка,Тад се свлачи с црна калуђераИ остане Јелица Маркова,Пак бесиди Јури Даничићу:''Побратиме, Јуре Даничићу!Није га то Јеле Марковица,Него јој је њена робињица.Но ме чу ли, Даничићу Јуре!Девет јесам робиња имала,Сви сам девет приваром удала

. И тебе ћу, Даничићу Јуре!Ал с’ ожени за моју робињу,Ал ћеш лудо изгубити главу.''Одговара Даничићу Јуре:''Волим ти се јунак оженити,Нег на пољу главу изгубити.''Дозовнуше попа редовника,Винчаше га за робињу младу.


150

МАРКО КРАЉЕВИЋ МОЛИ БРАТА АНДРИЈУ ДА МУ ПОГУБИ ЉУБУ


Шетао се Краљевићу МаркоПо Новому, граду бијеломе,Испред двора Новкињице младе.Све га гледа млада Новкињица,Па је она њему говорила:''Лијеп ти си, Краљевићу Марко!Још је љепша Јеле, љуба твоја.

. Ал залуду њезина љепота,Кад не има од срца порода,Нит га има, нити ће га имат.Узми мене, Краљевићу Марко,Л’јепа ћу ти породити рода,Двије ћери и четири сина.''Кад то чуо Краљевићу Марко,Брзо се је на ноге скочио,Па он Марко б’јелу двору иде.Кад је дошо двору бијеломе,

. Андрију је брата дозивао:''О Андрија брате, добро моје!Пођи, брате, у горе зеленеИ погуби Јеле, љубе моје.''Ал је Андро брату говорио:''А не луди, брате, добро моје!Јер ћу љуби погубити твоје?Ево има девет годиница,Да је она за те доведена,Нигда ми се није омразила.''

. Али Марко Андру говорио:''О Андрија брате, добро моје!Ти погуби Јеле, љуби моје.Ако ли је погубити не ћеш,Ја ћу твоје откинути главе.''Мисли Марко, да не слуша нико,


151

Све то Јеле слуша из камаре.Па је Јеле лице наресила,Па ишета из камаре мале,Дјеверу је свому говорила:

. ''О Андрија, мој мили ђевере!Ја сам моје лице наресила,Води мене у горе зелене.''Па пошета у башче зелене, Ту находи румене ружице,Па се ш њоме млада разговара:''Л’јепа ти си, румена ружице!Досад сам те лијепо гојила,А одсад ће Новкињица млада.''По пошета под жуте наранче,

. Соколу је сивом говорила:''О соколе, вјерна птице моја!Досад сам те гојила лијепо,А одсад ће млада Новкињица.''Па пошета у коњске подруме,Па се млада ш њима разговара:''Добри коњи господара мога!Досад сам вас гојила лијепо,А одсад ће Новкињица млада.’У то Андро из двора изиде,

. Иду они у горе зелене.Кад су дошли у горе зелене,Ту је Јеле Андру говорила:''О Андрија, мој мили ђевере!Пушти мене под јеле зелене,Ербо ме је забољела глава.''Пође Јеле под јеле зелене.Малахно је вријеме постало,Она мало чедо породила.Кад то види млади Андријаше,

. Да је њему неве породила,Од себе је паса отпасао,Па је мало чедо опасао,Па је Андро Јели говорио:''Ход’мо, Јеле, двору бијеломе.''Али њему Јеле одговара:


152

''А не лудуј, мој мили ђевере!Кад ја дођем двору бијеломе,Погубит ће и мене и тебе.''Опет Андра Јели одговара:

. ''О Јелице, моја неве драга!Ми хајдемо двору бијеломе,Не ће Марко погубити тебе,Кад си мало чедо породила.''А кад га је млада разумјела,Није хтјела, од мање немогла,Него иде двору бијеломе.Кад су дошли двору бијеломе,Али Марка б’јелу двору нема,Ер је пошо сватим по дјевојку.

. Леже Јеле у меке душеке.Малахно је вријеме постало,Кад ето ти Марка сватовимаИ он води Новкињицу младу.Л’јепо их је Андро причекао,Води свате у бијеле дворе,Ставио их за свијетле софре.Кад је оно прек обједа било,У камари чедо проплакало.А говори Краљевићу Марко:''О мој брате, млади Андријаше!Откле оно чедо процмилило?'''' ''О мој брате, Краљевићу Марко!Оно ти је твоје чедо мало,Што ти га је Јеле породила,Породила у гори зеленој.Ако мени, брате, не вјерујеш,Ено ти га у камари маломСа Јелицом, са твојом љубовцом.'' ''А кад ли је Марко разумио,

. Скочио се на ноге лагане.Скочио се канда не сиђаше,Пушти чашу канда не пи вино,Па пошета у камаре мале,Па је својом љуби говорио:''Опрости ми, драга љубо моја!


153

Опрости ми, што сам учинио.''Па узимље чеда малахнога,Узимље га у своје науче,Па га Марко грли и целива,

. Па је Марко сватим говорио:''О сватови, мила браћо моја!Ви водите млађахну дјевојку,Водите је остарјелој мајци,Да не рече, да сам је љубио.''


154

МАРКО КРАЉЕВИЋ МОЛИ ЉУБУ ДА МУ ОТРУЈЕ БРАТА АНДРИЈУ


Завади се Краљевићу Марко,Завади се с братом АндријашомБаш за једно позлаћено перје.Марко вели: ''Моје ј’ св’јетло перје.''А Андрија: ''Није, него моје.''На то Марку врло жао бише,Па дозивље вјерну љубу своју:

. ''Анђелијо, вјерна љубо моја!Сутра свиће недиљица млада,Ја ћу поћи цркви манастиру.Послушај ме, вјерна љубо моја!Отруј мени брата Андријаша.Ако л’ ми га отровати не ћеш,Глава ће ти испод мача поћи.''Пак оседла коња Краљевићу.Још не била зора заб’јелила,Опет Марко љуби препоручи:

. ''Ол га отруј, оли ја ћу тебе.''То изусти, на коња се скаче.Ходе Марко кроз гору зелену.Кад је био усред горе црне,Жарко њему огрануло сунце.Гледајући Краљевићу Марко,Гледајући отклен грану сунце,Он угледа два орла крсташа,Гђе прогону сивога сокола,Гоне њега у јелове гране.

. Љуто цвили птичица соколе,Па долети коњу Краљевића.Вели сокол Краљевићу Марку:''Краљевићу, ако Бога знадеш,Ради данас мене опростити,Јер ја немам брата рођенога,


155

Он би данас мене осветио.Тешко брату, који брата нема!''А кад чује Краљевићу Марко,Брзо свога коња повратио,

. Па долази б’јелом двору своме.Пред Марка је љуба излазила,Под Марком је коња ухватила.Вели Марко вјерној љуби својој:''Љубо моја, обе очи моје!Јеси л’ мога брата отровала?''Зловољно му љуба одговара:''Јесам, Марко, моје сунце жарко!Јесам твога брата отровала,Јучер су му мученици били.''

. А кад чује Краљевићу Марко,Он с’ удари по кољену своме,Па је својој љуби бесједио:''Ајме мени, сва несрећо моја!Гђе погуби брата јединога.Да би зашто, не бих ни жалио.''Ал му љуба тих бесједила:''Нисам, Марко, брата отровала,Нег те јесам братом помирила.Имала сам од злата јабуку,

. Коју јесам од мајке донила,Пак је јесам, Марко, расковала,Мом ђеверу перје саковала,Љепше, веће, нег је твоје Марко!''А кад Марко љубу разумише,Хвата љубу око б’јела врата,Тер је љуби и два и три пута,Да тко броји, било би сто пута.Па је Марко љуби бесједио:''Здраво била, вјерна љубо моја!

. Здраво био и тко те родио,Кад си мене с братом помирила.''


156

ЉУБА СЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕУДАЈЕ Матица Хрватска

Синоћ мајка оженила Марка,Јутрос Марку била књига дође,Да млад Марко на војницу пође.Књигу штије Марко, дите младо,Књигу штије, сузом је облије:''Бог те убио, била књиго моја!Стопро сам се јунак оженио,

. Нисам љуби добро ни видио,Камо л’ сам се лишца наљубио.''Мал га Јеле љуба угледала,Пак се врата Марку око врата:''Шта је, Марко, прва срићо моја!Досад су ти књиге долазиле,Ниси тако сузе проливао.Окле књига, да је бро убио!''Својојљуби Марко проговара:''О Јелино, вирна љубо моја!

. Ево мени била књига дођеОд онога цара честитога,Да га дођем подворити јунак,Подворити за девет година,Да оставим Јелу, љубу своју,Да је оставим у бијелим дворимСа старицом остарилом мајком.Већ те молим, вирна љубо моја!Питај коња билицом пшеницом,Напој ми га студеном водицом,

. Нек ти иђем, вирна љубо моја!Нек ти иђем, подворити цара,Подворити девет годин’ дана.Чекај мене, вирна љубо моја!Чекај мене девет годин’ данаИ десете половицу, душо!Не удај се, вирна љубо моја!Кол’ не дођем за девет годинаИ девете половицу, душо!


157

Удај ми се, за кога ти драго,. Само немој за горег од мене,Мали не мој за Сењанин-Ива,То је моје коње тимарио.''Отолем се здраво подигнуо,Па када су били на растанку,Тад се маша у жеп од доламеИ извади бурму сув азлата,Па по дви је јунако поломио.С једном полом љуби даровао,Другу спрема у жеп од доламе,

. Пак отиде подворити цара.Не пролази ни година дана,Јелу просе свати са свих странаЗанајвише Сењанин-Иване.Мали млада за никога не ће,Док не прође девет годин’ данаИ десете, душо, половица.Када прође девет годин’ данаДесете, душо, половица,Јелу свати просе са свих страна

. Занајвише од Сења Иване,Ал баш млада за ниједног не ће,Већ за оног Сењанин-Ивана,Што је Марку коње тимарио.Љуто цвили младог марка Мајка,Љуто цвили и сузе пролије,Па вазимље перо и хартију,Те напише листак књиге биле:''А мој Марко, моје дите драго¨!Али не знаш, али ти не ајеш,

. Да се твоја љуба преудаје,Да за кога, не би ни жалила,Нег за оног Сењанин-Ивана,Који твога коња тимарио.''Књигу штије Марко, дите младо,Књигу штије, сузам је пролије.Угледа га царе господаре,Па је Марку тијо бесидио:''Шта је, Марко, вирна слуго моја!


158

Окле књига, да је бор убије?. Досад су ти њиге долазиле,Ниси тако сузе проливао,Што си сада, огњем изгорила!''Мали Марко цару одговара:''Ах мој царе, мили господаре!Ево мени била књига дођеОд старице, миле мајке моје,Да се моја љуба преудаје,Да за кога, не би ни жалио,Нег за оног Сењанин-Ивана,

. Што је моје тимарио коње.Већ те молим, мој честити царе!Да ме пустиш до бијела двора,Тврда ћу ти оставити јамца,Тврда јамца, Бога великога,Да ћу доћи до недиље дана,Да ћу доћи и донити даре.''Кад је царе ричи разумио,Овако је Марку бесидио:''Ах мој Марко, вирна слуга моја!Ну се шетај уз крајне коморе,Донеси ми сребре теразије,Да ти мирим благо небројено,С чим ћеш доћи старој мајци својој.''Оде Марко уз крајне комореИ донесе сребра теразије.Цар му мири благо небројено,Па га отолем царе опремио.Отолем се здраво подигнуо.Боже мили, на дару ти вала!

. Књиге иђу три литња мисеца,Марко није нег три била дана.Кад је дошо исприд б’јелих двора,То у дворих дивно коло игра.Божју име је помоћ назовнуо:''Божја помоћ, липа кита свста!'''' ''Да си здраво, незнана делијо!'' ''Коња веже, ди и Марко везаИ он сиди, ди и Марко сидио,


159

Ћорду меће, ди и Марко мећао.. За пуне га столе засидали,Ту се иде, рујно винце пије.А кад ми је било по обиду,Тада поче Марко бесидити:''Да вам бора, липа кита свата!Ди је ваша млађана дивојка?Ма је моја велика срамота,Да ја вашу не даривам љубу.''Пак се маша у жеп од доламе,Вади пола бурме сува злата,

. Па дарује млађену дивојку.Кад то види млађена Јелена,Све сандуке своје приметнула,Док је ону полу налазила.Једну ми је с другом саставила,Па се вата Марку око врата:''Шта је, Марко, прва срићо моја!Старије је сунце од мисеца,Старији је Марко од Ивана.''Ал бесиди Сењанин-Иване:

. ''Од отолем, један харамзаде!Не отворај се у туђе дивојке.''Ал бесиди Краљевићу Марко:''Када јесам један харамзаде,Нудер амо да се огледамо.Ко ће кому срићу подилити.''Није мога тому одолити,Нег одоше на ’но поље равноИ туте се они огледаше.Трже Марко од бедрице ћорду,

. Па му русу окинуо главу,Те је меће коњу у зобницуИ носи је цару за јабуку.''Бора теби, ти честити царе!Ево теби зелена јабука,Доресла је, узорила није.''Кад то види тај честити царе,И још га је боље дароваоИ натраг га двору повратио.


160

МАРКО КРАЉЕВИЋ УСТРИЈЕЛИ ЉУБУ НЕ ЗНАЈУЋИ Матица Хрватска

Купи дружбу Краљевићу Марко,Ш њоме иде у Косово бојноИ војује по Косову с дружбом.Оста Марку у дому дјевојка,На се облачи војничке хаљине,А за главу крило пауново,Од сухога злата саливено.

. На се баци тешке мађилуке,Пак се меће коњу на рамена.Удре коња бојно на Косово,Здраво бојно на Косово дође.Тражи млада по Косову Марка,Искала га три бијела дана.Један данак угледала Марка,А за њиме Рељу Бошљанина,А за Рељом Синиљанин-Јанка.Диже с главе крило пауново,

. Па га млада насред пута баци,Пак се млада у гору сакрије.Кад наљегу до три побратима,Када виде насред пута крило,Да би чула, што ће говорити.Кад нагази Краљевићу Марко,Види златно насред пута крило,Из тананхна грла покликнуо:''Да видите, мила браћо моја!Насред пута крило пауново,

. Од сухога злата саливено.Голем ти је они јуанк био,Ово крило који је носио.Ол је крило златно изгубио,Ол је добар јунак погинуо?''Пак се скочи са коња на траву,Па ухити крило пауново,


161

Подигне га до свилена паса.Тад прискочи Реља Бошљанине,Иде Реља подизати крило,

. Подиже га до више кољена,Па га пушти на траву зелену.Пак прискочи Сибиљанин Јанко,Иде крило да подиже златно.Од земље га мало подигнуо,Пак га пушти на траву зелену,Ја говори од Сибиња Јанко:''Побратиме, Краљевићу Марко!¨Голем ти је ови јуанк био,Ово крило који је носио.

. Ол је добар јунако погинуо,Ол је златно крило изгубио?''И пођоше тако наприједа.Све то слуша из горе дјевојка,Па изиде из горе зелене.Једном руком узе криломлада,Ставила га за капу на главу.То видио Краљевићу Марко,Што учини лијепа дјевојка.Тешко се је Марко препануо

. И говори Краљевићу Марко:''Ајме мени, мила браћо моја!Ев’ одовуд онога јунака,Што је био крило изгубио,Једном руком крило узимао,Ставио га за капу на главу.Страх је мене овога јунака,Да на мегдан не позове мене,Могу ласно изгубити главе.Нег дружино, мила браћо моја!

. Ја ћу поћи у црвку Петрову,У Петрову цркву сакрит ћу се.Ако они млади јунак дође,Да ли би вас за мене питао,Ви кажите, мила браћо моја!Није с нама Краљевића Марка,Отишо је Лимно у бијело


162

Донијет нам винца и ракије,И духана, што је за дружине.''То изрече, уз поље побјеже

. Право здраво цркве на Петрове,Сакрије се у цркву Петрову,Тврдо Марко врата затворио.У то доба лијепа дјевојка,Божију им помоћ називала:''Бог на помоћ, Маркова дружино!Камо вам је Краљевићу Марко?''Говоре јој Маркова дружина:''Здраво био, незнана делијо!Није с нама Краљевића Марка.

. Отишо је Лимно у бијелоДонијети винца и ракије,И духана, што је за дружине.''Кад то чула лијепа дјевојка,Под собом је коња ударилаИ отиде до цркве Петрове,То на цркви врата затворена.Куца млада лијепа дјевојкаИ дозивље Краљевића Марка:''Краљевићу, сиви мој соколе!Отворими свете Петра врата,Ево теби тврда вјера моја,Да ти нећу ништа учинити,Јем ми исту вјеру вјерујемо.''Мучи Марко како студен камен,Ни с’ озива, ни отвара врата.Други га је волат дозивала:''Краљевићу, мој соколе Марко!Отвори ми света Петра врата,Не ћу теби ништа учинити,

. Ми у исту вјеру вјерујемо.''Мучи Марко, не говори ништа.А кад види дјевојка лијепа,Па повади тешка буздохана,Па удара у Петрова врата,Док Петрова врата разломила.Па су врата на траву паднула


163

У четверо и у деветеро,И уходи у цркве Петрове.Кад је види Краљевићу Марко,

. Од неј се је тешко препаднуо,На љуту је стр’јелу дочекао,Па устр’јели по пасу дјевојку.Паде млада у цркву Петрову,А побјеже Краљевићу Марко,Иде Марко, да дружини каже.Још не био дошо до дружине,Тешко га је глава забољела.Дружини је Марко говорио:''Ајме мени, мила браћо моја!

. Ја устр’јелих онога јунака,Нетом сам га, браћо, устр’јелио,Тешко ме је глава забољела,Бог ће дати, да ће добра бити,Да не буде што у роду моме,У очину, ол у моје мајке!Вратит ћу се у цркве Петрове,Ако ли га у животу нађем,Да упитам онога јунака,Откуда је, од које крајине?''

. То изрече, на ноге се скачеИ отиде у цркве Петрове.Још дјевојка у животу млада.Говори јој Краљевићу Марко:''Богом брате, делијо незнана!Би ли мени право повидио,Откле јеси, из које крајине,Које јеси вјере и закона,Чијега си рода и племена?Нетом сам те устр’јелио Марко,

. Мене руса глава забољела,Да ми н’јеси што у роду мому,У очину, ол у моје мајке?''Говори му лијепа дјевојка:''Краљевићу, почуј мене, Марко!Кад ме питаш, казат ћу ти право.Ја сам добра рода и племена,


164

А побоље вјере и закона.Н’јесам ништа у роду твојему,У бабову, ни у мајке твоје,

. Ал сам теби више, мој соколе!Него да сам у роду твојему,Ја сам млада вјереница твоја,Ја сам јадна из МаћедонијеЛ’јепа Маре, вјереница твоја.''Говори јој Краљевићу Марко:''Да када си вјереница моја,Што си бојно у Косово дошла?''Одговара лијепа дјевојка:''Тебе тражит, сиви мој соколе!

. Да те видим очима мојијем.Ето сам те данас утражилаИ мојијем очима видјела,Ево данас првом и најзадњом.Сад не жалим, што сам погинула,Што ћу умр’јет у цркви Петровој,Кад сам тебе очима видјела.Причекај ме, Краљевићу Марко!Докле умрем и душу испуштим,Мој соколе, укопај ме л’јепо

. Пред Петрове ове цркве свете.Навали ме дрвљем и камењем,Да ме не би разн’јело звјерење.Тер знадбудеш, сиви мој соколе!Чигова се ова земља зове,Плати земљу, ђе ми гробље буде,Сваки аршин двадесет дуката,Да ми није туђа земља тешка.Када дођеш Прилипу б’јеломе,Пиши књигу јадној мојој мајци,

. Нек се влада, мени се не нада,Да ме веће видјет нигда не ће.Што имаде танка руха мога,Што јој буде боље рухо моје,Нед удава брез мајке сироте.Што погоре рухо изостане,Нек износи мила мајка моја


165

Вечер касно на наранчу жуту,Не по њему ноћна роса пада.Јутром моја да подрани мајка,Прије жарко нег изађе сунце,Диже рухо са наранче жуте,Па га носи воре у бијеле.Па га росна у сандуке слага,Ш њим се моја мајка разговара:''Гњи ми пусто у сандуку рухо,Моје Маре у земљици црној!''То изусти, а душу испустиНа рукама Краљевића Марка.Цвили Марко како д’јете мало.

. Скупила се Маркова дружина,Стали тажит Краљевића Марка.Укопали лијепу дјевојку,Наваљују дрвљем и камењем.Марко тражи земљи господараИ у њега замљицу купује,Ђе је своје укопао злато.Плати аршин двадесет дуката,Да јој није тешка земља туђа.И отиду из Косова бојна,

. Здраво дошли Прилипу б’јелому.Када Марко у Прилип допаде,Стаде Марко, б’јелу књигу пишеИ шаље је у Маћедонију,А на руке дјевојчиној мајци.Овако јој у тој књизи пише:''О пунице моја несуђена!Нека знадеш поздрав ћери твоје.Она те је пуно поздравила,Да се владаш, а њоме не надаш,

. Да је веће видјет никад не ћеш.Остала ти у Косову бојну,Пуно те је Марко поздравила.Што јој боље танко рухо буде,Да га д’јелиш сиротам брез мајке.Што ти горе рухо изостане,Да га носиш из куле танахне


166

И вечером кад западе сунце,Да простираш на наранче жуте,Не по њему ноћна роса пада.

. Па у јутро да ураниш рано,Прије него жарко гране сунце,Дижеш рухо са наранче жуте,Да га росна у снадуке слагашИ да јој се ш њиме разговараш:''Гњи ми пусто у сандуку рухо,Моја Маре у земљици црној!''Кад је б’јелу књигу накитио,Опреми је мајци дјевојчиној.Кад јој јадној б’јела књига дође,

. Књигу штије, грозне сузе лије.Стала пусто рухо преметатиИ по њему грозне сузе л’јева.Све што боље, све је под’јелилаСиротама, што немаду мајке.Што јој горе рухо изостаде,Износи га из куле танахне,Простире га на наранче жуте,Нек по њему ноћна роса пада.У јутро би уранила рано,

. Са наранче покупила рухо,Па га росна у сандуке слагаИ ш њиме се јадна разговара:''Гњи ми пусто у сандуку рухо,Моја Маре у земљици црној!''


167

МАРКО КРАЉЕВИЋ УБИЈЕ ЉУБУ Матица Хрватска

Рано рани љуба Краљевића,Рано рани у горње чардаке,Узимала сјајно огледало,Огледалу тихо бесидила:''Огледало, да би не гледало!Не би л’ моје лице угледала,Како ми је јадно ублидило

. Све од страшка Краљевића Марка.Да Бог да га пожелила мајка!''Мисли јадна, да нитко не чује.То је чула стара свекрвица,По имену Марку дозивала:''О мој Марко, моје дите драго!Јутрос љуба уранила бише,Па ми де у горње чардаке,Узимала сјајно огледало,Огледалу тихо бесидила:

. '' ''Огледало, да би не гледало!Не би л’ моје лице угледала,Како ми је јадно пожутилоСве од страшка Краљевића Марка.Да Бог да га пожелила мајк!'' ''Ал то Марку врло мучно бише,Па он узе ноже оковане,Па он иде љуби у чардаке,У срце је љубу ударио.Како је је лахко ударио,

. На ножу јој чедо извадио,На ножу га мајци доносио:''Ево, мајко, зелена јабука,Којој ниси сазријети дала.''Пе је својим двором бесидио:''Остајт’ с Богом, били двори моји!Кад у вама чујем кукавицу,Тад ће мајка причекати Марка.''


168

Па јаблану свом је бесидио:''Остај с Богом, зелени јаблане!

. Кад на теби јабука нарасте, Тад ће мајка причекати Марка.''Па говори црном гаврану:''Остај с Богом, мој црни гавране!Кад на теби пера побилила,Тад ће мајка причекати Марка.''Оста мајка у двору бијеломКукајући кано кукавица.Узимала вина и ракије,Зелени је јаблан заливала,

. Не би л’ јаблан јабуком родио,Не би л’ мајка сина причекала.Не хти јаблан јабуком родити,А ни мајка сина причекати.Пак хватала црнога гаврана,Билим га је поливала мликом,Не би ли му крила побилила,Не би л’ мајка причекала Марка.Не хтидоше крила побилити,Нити мајка причекаше Марка.


169

СИН МАТИЈАШ ИДЕ НА МЕЈДАН МЈЕСТО МАРКА КРАЉЕВИЋА


Књигу пише ага од УдбинеБаш на руке Краљевића Марка,У књиги је липо набрајаоИ овако Марку говорио:''Борај теби, Краљевићу Марко!Ако не знаш, да ти сада кажем,Да ти кажем, а да ти не лажем.

. Колико је од Мораве града,Од Мораве па до Бајне луке,А одовуд до равна Косова,На сваком сам затворио вратаИ побио, што ј’ у граду било.Побио сам младе господареИ донио благо небројено.Потуко сам слуге и слушкиње,Да не оста ни жијеве главе.Главе сам им на коље натицо,

. Нуз капије на бедеме мето.На капији глава господарска,Да се знаде, тко ј’ у граду био.Још ми кажу, Краљевићу Марко!Још ми кажу за твојега града,Град Прелипе једини остаде,У ком нисам рујна вина пио,Нити пио, нит се веселио,Нити русу одсјеко ти главу.Али, Марко, вјера ти је моја!

. Вјера моја тврђа од камена,Што не бише, мора скоро бити,Што с’ не чуло, да се скоро чује.Ако желиш, да т’ у госте не идем,Изиди ми на мејдан јуначки,Да се, Марко, туде огледамо,


170

Огледамо, за здравље питамо.Ако ли ми на мејдан не смијеш,Запалит ћу твојега Прелипа,Одсјећ ћу ти у рамену главу,

. Однет ћу ти до три добра твоја:Једно добро шарца од мејданаИ нуз шарца коњица дората,Кога јаши сине Матијашу,Кад са бабом на Косово иде.Друго добро вито бојно копје,Које, Марко, ти на мејдан носиш,Које ти је царе поклонио,Кад с’ код цара у Стамбулу био.Треће добро ону бритку ђорду,

. На којој су три златна гајтана,Сваки кошта по триста дуката.А сам балчак хиљаду дуката.''Кад је ага књигу навезао,Слао ју је Краљевићу Марку.Књигу штије Краљевићу Марко,Књигу штије, грозне сузе лије.Нуз њег сједи дите Матијашу,Нуз њег сједи, па у Марка гледи.Пса је Марку тихо бјеседио:

. ''Борај теби, мој роеђени бабо!И досад су кињег долазиле,Ти си штио, на ње си се смијо,А сад штијеш, грозне сузе лијеш.''Одговара Краљевићу Марко:''Књигу пише ага од Удбине,Па ме зове на мејдан јуначки,Ако ли му на мејдан не смијем,Запалит ће мојега Прелипа,Одсић ће ми русу главу моју

. И отет ће до три добра моја:Једно добро шарца од мејданаИ нуз шарца коњица дората,Кога јашиш, сине Матијашу!Када с меном на Косово идеш.Друго добро оно бојно копје,


171

Које јунак на мејдане носим,Које ми је царе поклонио,Кад сам био код цара у граду.Треће добро ону биртку сабљу,

. На кјој су три златна гајтана,Сваки кошта по триста дуката,А сам балчак хиљаду дуката.Не бојим се, моје драго д’јете!Не бојим се ја удбинског аге,Ал сам, синко, љуто оболио,Оболио, т’јелом ослабио,Па не могу аги на мејдане,Ако не ћу да лудо погинем.''Ал говори дите Матијашу:

. ''Не бој ми се, мој рођени бабо!Већ ми седлај коњица дората,Ја ћу тебе, бабо, зам’јенити,Ја ћу ићи аги на мејдане.Надат се је, да сам бољи јунак.''Кад је Марко дите разумио,Све је мисли на једну смислио,Па ј’ учио дите Матијаше.Учио га и свитово Марко,Свитовао, па је бјеседио:''Борај теби, дите Матијашу!Кад већ хоћеш, да мејдана д’јелиш,Послушај де старца бабу твога.Када дојдеш у пол Цариграда,Скочи с коња, клекни на колина,Па се моли, како с’ ми молимо,Па поздрави нашу драгу госпу:''Драга госпо, помози ти мене!Црна земљо, спремај мене у се,А не дај ме баш у турске руке,

. Да ме Турци млада покапају.''Што је бабо свитовао Мату,То је Мато липо упојмио,Па се сједа на добра дората,Па он иде аги намејдане.Ксд је дошо у пол Цариграда,


172

Скочи с коња дите Матијашу,Скочи с коња, клекну на колина,Па се моли, како с’ ми молимо,Па поздравља нашу драгу госпу:

. ''Драга госпо, помози ти мене!Црна земљо, спремај мене у се,Па не дај ме баш у турске руке,Да ме Турци млада покапају.''Истом Мато молитву свршио,Ал ето ти ага од Удбине,Па се спрда с младим Матијашом:''Голобрада једна кукавицо!Дед замахни, ако си делија.''Одговара дите Матијашу:

. ''Ти си старији, ти и прво маши.''То послушо ага од Удбине,Те он први сабљом замахује.У Мете је мудар коњиц био,Те је под њим брзо поклекнуо.Још мудрије дите Мато било,Па замахну с демешкињом сабљом.Како ј’ сретно момче замахнуло,Дочепа се демешкиња врата,Он одсиче ту агину главу.

. Паде ага, паде му и хвала,Од лошијег него ли је Марко,Од Маркова сина Матијаша.Тако бива свакоме јунаку,Кој’ се моли Богу и Марији.Оде Мате гором пивајући,Оде Мате својем двору билом,Па дарује старом баби свому,Па дарује ту агину главу:''Ево т’, баба, хваљивџина глава!''


173

КРАЉЕВИЋ МАРКО И БРАТ МУ АНДРИЈА Вук Стефановић Караџић

Седе Марко вечерати с мајкомБела леба и рујнога вина,Па беседи Краљевићу Марко:„Ој старице, моја мила мајко,„Зашт’ ми ниси брата породила,„Јел’ млађега, јели старијега,„Да се имам чиме заклињати.„Кад ја пођем међу дружиницом,„Заклињем се коњем и оружјем:„Шарцу коњу грива опаднула,А оружје светло посукнуло.”Сузе рони мила стара мајка,Па беседи Краљевићу Марку:„Ао Марко, моје чедо драго,„Мајка ти је чедо породила„Није млађег већ је старијега,„Име му је Краљевић Андрија,„Ал’ су њега заробили Турци„Јоште малог у повоју златном.”Беседи јој Краљевићу Марко:„Ој старице, моја мила мајко,„Меси, мајко, бијеле колаче,„Да ја идем у турску ордију„И потражим браца рођенога.”Уста мајка радо и весело,Па умеси бијеле колаче.Оде Марко у турску ордијуДа он тражи брата рођенога.Кад је био у турској ордијиТурски клече, српски бога моли,Беседе му Турци јањичари:„Ој Бога ти, незнана делијо,„Ил’ си јунак из земље далеке,„Или си се скоро потурчио?”Ал' беседи Краљевићу Марко:


174

„Нисам јунак из земље далеке,„Него сам се скоро потурчио,„Већ имате л’ каквога јунака„Који може са мном пити вина„С отом купом од дванаест ока.”Њему веле Турци јањичари:„Ми имамо такога јунака,„Који може с тобом пити вина,„Име му је Краљевић Андрија.”Ал' беседи Краљевићу Марко:„Ди је шатор Краљевић-Андрије?”Беседе му Турци јањичари:„Ласно ти је шатор познавати,„Шатор му је од зелене свиле,„А катарка од сувога злата,„И елћени од сребра ковани.”Прође Марко кроз турску ордију,Нађе шатор Краљевић-Андрије,И он седи рујно пије вино,Вино служи Туркињица млада,Туркињица љуба Андријина.Кад ушета Краљевићу МаркоПод шатора Краљевић-Андрије,И он седе рујно пити виноС отом купом од дванаест ока.Када су се понапили вина,Беседи му Краљевићу Марко:„Ој Андрија, мој рођени брајко,„Или си се у благу понео,„Или мене не мош познавати?”Њему вели Краљевић Андрија:„Ао Марко, мој рођени брајко,„Ја се нисам у благу понео,„И ја тебе могу познавати,„Али не смем од клети Турака,„Јел ј’ у мене љуба Туркињица,„Издаће нас Турком јаничаром,„Оба ћемо изгубити главе.„Већ почекај, Краљевићу Марко,„Док не буде вече по вечери,


175

„Док не поспе Турци јаничари,„И не заспи моја љуба верна,„Ја ћ’ узети млого силно благо,„Да идемо нашем белом двору,„Да ранимо нашу стару мајку,„Да ранимо и да саранимо.”


176

МАРКО КРАЉЕВИЋ ТРАЖИ БРАТА АНДРИЈУ Матица Хрватска

Синоћ Марко с мајком вечераше,Па је Марко мајци бесидио:''Ој старице, моја мила мајко!Што ми ниси брата породила,Оли млађег, оли старијега?Сваки братац својим пије вино,А ја немам брата ни рођака,

. Већ у здравље шарца, коња мога.''Ал му стара бесидила мајка:''О мој Марко, мој синко рођени!Ја сам теби брата породила,Нисам млађег, него старијега.По имену Краљевић-Андрију.Ти си, синко, понејаки био,Када ти је бабо проеминуо.Када Турци арач запиташе,Твоја мајка не имаше блага,

. Па за арач Турци одведошеАндријицу, сина старијега.Па сам чула, драго дите моје!Да је Андре у билој Удбини,У механи Турцим служи вино.''Кад је Марко ричи разумио,Тад је старој бесидио мајци:''Ој старице, моја мила мајко!Сигурај ми лаке брашенице,Нек су лаке ко коњу шарину,

. Не су слатке као твому сину.''Кад је мајка ричи разумила,Сигура му лаке брашенице,Лаке, побро, ко коњу шрину,Али слатке како свому сину.Оде Марко у подруме коњмам,Па привати шарца притилога,Изведе га внка на авлију.На авлији тимар учинио


177

Млаке воде и морског сапуна,. Оседла га седлом татаријом,А заузда љутом маџаријом.Па сокола тицу приватио,Напита га меса овновине,Па га метну коњу на јабуку,Док му мајка справи брашеницу.Кад је мајка приправила бише,Тад он оде у билу Удбину.Кога годир Марко сусритао,Свког пита за брата Андрију.

. Сусрита га Кумбрија робиња,Пак јој вели Краљевићу Марко:''Кумбријице, по Богу сестрице!Кажи мени, моја Кумбријице,Гди механа Краљевић-Андрије?''Цура њему по истини каже:''Ајде, Марко, управ ка Удбини,Срид Удбине пијана механа,Та механа Краљевић-Андрије.''А кад чује Краљевићу Марко,

. Тад он оде управ ка Удбини.Срид Удбине налази механу,Та механа Краљевић-Андрије,Прид механом разјаши шарина,Па улизе у механу Марко.У механи тридесет Турака,Сви се Турци маком помакнуше,Док и Марку мисто учинише.Дадоше му триест чаша вина,Триест чаша по добрих дошлица,

. А за тизим тридесет здравица,Пак и Марка редну допанула.Кад се Марко вина напојио,У њ ми, побро, улизоше врази,Па потеже паклену канџију,Па он бије по механи Турке.Све истира Турке из механе,А он леже с главом брез узглавја.Ал се Турци натраг повратише,


178

Па на Марка гвожђе навалише.. На врат мећу алку, гвожђе тешко,А на руке тешке лисичине,А на ноге тешке букагије.Кад се Марко санком разабрао,Главом крену, кренут не могаше,Рукам крену, кренут не могаше,Ногам крену, кренут не могаше.А веле му Турци Удбињани:А гога ми, незнана делијо!Дочим нами први петак дође,

. Ми ћемо те одвести Удбини,То јест, побро, на страну Удбине,Гдино Турци обисају људе,У Удбини тебе обисити.''А кад Марко ричи разумио,Тад је Турцим тихо бесидио:''Да вам бора, Турци Удбињани!Ако знате Бога великога,Дајте мени дивит и артије,Опростите моју десну руку,Да ја китим ситну бурунтију,Да је шаљем мојој милој мајци,Мојој мајци, да ми се не нада,А љубовци, да се приудава.''Турци биху, за Бога знадиху,Доносе му дивит и артију,Десну њему опростише руку.Кад се Марко књиге приватио,Он не пише, како Турцим каже,Не шаље је мајци ни љубовци,

. Већ је шаље милом ујцу свому,По имену Старини Новаку:''О мој ујче, Стрино Новаче!Ево сам ти јадан у сужањству,У сужањству цвилим и тугујем.Када Турцим први петак дође,Хоће мене обисити, ујче!''Кад је Марко књигу накитио,Тад сокола тицу подвикнуо,


179

Па соколу Марко бисидио:. ''Ој соколе, моја тицо сива!Носи књигу ка Новому билу,Билој кули Старине Новака.''Кад је соко књигу приватио,Разви крила небу под облаке.Кад је доша ка Новому билу,А над кулу Старина Новака,Чичи соко небу под облаком.Слушао га мали Маријане,Па је свому баби бесидио:

. ''А мој бабо, Старина Новаче!Чичи соко небу под облаке,Ја би река, мој мили бабајко!Да је соко Краљевића Марка.''А вели му Старина Новаче:''Маријане, моје дите драго!А ни пожи доли на авлију,Па ти види тицу Краљевића,Пто је дошла и отклем ли ише.''Кад Маријан ричи разумио,

. Одма се је на ноге скочио,Пак се сађе доли на авлију.Угледа га соко тица сива,Сави крила до земљице црне,Маријану паде на рамена,Остави му књигу на рамену.А Маријан књигу приватио,Днесе је старцу баби свому.Кад Новаче књигу проучио,Маријану стаде бесидити:

. ''Маријане, огријано сунце!Одма спани у подруме коњмам,Па сигурај два добра коњица,Себ’ једнога, а мени другога,Себи вилу, баби ластавицу.''Кад Маријан ричи разумио,Он се спаде у подруме коњмам,Па сигура два добра коњица,Себи вилу, баби ластавицу.


180

А када ји сигурао бише,. Одма своје посидоше коње,Полетише кано двије звизде,Брзо дошли у Удбину билу.Старина се бише уморио,Леже спават с главом брез узглавја,Али не хти мали Маријане.Мало вриме постајало било,Стаде чича од птице сокола,Стаде звика дебела шарина.Тад подвикну мали Маријане:

. ''Устан’, бабо, ако Бога знадеш!Нетијак ће теби погинути.''Док се Новак на ноге скочио,Маријане вилу поклопио;Доклем старац коња поклопио,Маријане насрид поља био;Доклем сарац насрид поља дође,Маријане и до Марка приђе,А уз Марка стотину Турака,А да видиш малог Маријана!

. Он привати сабљу оковану,До Марка је сокак учинио,Одма Марка бише опростио,Па му даде сабљу оковану.У та доба Старина Новаче,Марко сиче, Новак дочекује,А Маријан плаво опскакује.А да видиш Краљевића Марка!Како Марко разгоњаше Турке,Кано соко сиве голубове,

. Мрки вуче у планини овце!Стотину су глава откинули,Па одоше у билу Удбину.Кудгод они, побро, прохођаше,Све прид њима куга морјаше.Сву Удбину листом пробишеИ Андрију брата поведоше,Пак одоше двору бијелому,Пивајући, коње играјући.


181

МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСЛОБАЂА БРАТА АНДРИЈУ Матица Хрватска

Гором јаше до два брата млада,Оба брата, оба Краљевића.Једно ти је Краљевићу Марко,А друго је Краљевић Андрија.Јашећи су они бесидили:''Да је нами лички МустајбежеИ још с њиме до триест другова,

. Л’јепо би се за њег појагмили,Који ће ми одсијећи главу?''Сад настави Краљевићу Марко:''О мој брате, Краљевић Андрија!Ја би гледо ликог Мустајбега,А ти, брате, до триест другова.''Проговара Краљевић Андрија:''А мој брате, Краљевићу Марко!Ја би гледо личког Мустајбега,А ти, Марко, до триест другова.''

. Одговара Марко Краљевићу:''Не будали, мој брате рођени!Да ти видиш личког Мустајбега,Жива би те попала грозница,Камо ли би ш њиме бојак био.''У та доба лички Мустајбеже,И за њиме до триест другова,На ђогату ко на горској вили.Бисан му се ђогат помамио,По три копља у небеса скаче,

. По четири мјери по ледини.Кад то види Краљевићу Марко,Он удари претила шарина,Пак нагони на триест другова,Све другова личког Мустајбега.Окрену се и тамо и амо,Пак да видиш Марка и шарина,


182

Како су се клети помамили!Не би човјек ни оченаш реко,А погибе до триест Турака,

. Погуби их Краљевићу Марко,Сва му прса крвца пошкрапала.Кад погледа Марко Краљевићу,Ал му нејма брата рођенога,По имену Краљевић-Андрије,Нити има личког Мустајбега.Поплаши се Марко Краљевићу,Пак он гоња претила шарина.Гоња њега и тамо и амо,Дока дође кланцу јадиковцу.

. Када дојде кланцу јадиковцу,Он угледа личког Мустајбега,Свезо Андру за свога ђогата,А вранца му води у походу.Кад то види Краљевићу Марко,Удри свога претила шарина,Пак долети личком Мустајбегу.Ћордом ману, одс’јече му главу.Сад ухвати дебела ђогата,А одвеза свог брата Андрију,

. Пак је њему Марко бесидио:''О мј брате, Краљевић Андрија!Јесма ли ја теби говорио,Да не идеш личком Мустајбегу,Видиш сада, брате од матере!Да не б’јеше мене и шарина,Ти би своју изгубио главу.''Проговара Краљевић Андрија:''Хвала теби, мој брате рођени!Истина је, да би тако било.''

. То рекоше, ђогу привезашеИ одоше својој кули билој.


183

СМРТ КРАЉЕВИЋ АНДРИЈЕ Вук Стефановић Караџић

Скупила се велика дружбина,У дружбини Краљевићу Марко.Свак се фали својим рођенијем,Који братом, а који сестрицом,Јунак Марко коњем и оружјем.Коња језди Краљевићу Марко,Коњ језди своме б’јелу двору,Па бесједи својој старој мајци:„Ој старице, моја мила мамо,„Зашт’ не роди брата ја сестрицу,„Јал’ млађега, јали старијега„Да се имам киме пофалити?„Дружба ми се рођенијем фали,„Који братом, а који сестрицом,„Ја се фалим коњем и оружјем.”Бесједила остарила мајка:„Ја мој сине, Краљевићу Марко,„Родила сам млађег од тебека,„Али су га заробили Турци„Још нејака од седам година.”Мајци вели Краљевићу Марко:„М’јеси, мајко, бијеле колаче„Да ја идем браца потражити.”Ђипи мајка рада и весела,Па ум'јеси бијеле колаче,И бесједи Краљевићу Марку:„Да мој сине, Краљевићу Марко,„Кад с ким будеш друму на сусрету,„Ти не питај Краљевић-Андрију„Већ ти питај Кнежевић-Андрију.”Коња језди Краљевићу Марко,Коња језди кроз гору зелену,Намјера га намјерила билаНакрај горе бељарице младе,Платно б'јеле, ситан везак везу.


184

Њих питао Краљевићу Марко:„Бога вама, бељарице младе,„Знат л’ дворе Кнежевић-Андрије?”Марку веле бељарице младе:„Оно јесу Кнежевића двори,„Што на њима кула узвишена,„И на кули дгуња позлаћена,„Око дгуње гуја повила се,„У усти јој алем камен драги,„Који сјаје у по ноћи тавне,„У по ноћи као у пол данка,„Поред ког се Кнежевићу шеће,„Пред по ноћи наспрам мјесечине„Са љубовцом кад не пече сунце„Да му драго не опали благо.”Коња језди Краљевићу МаркоПутем право Кнежевића дворуПа удара пашмагом у врата.Како их је лако ударио,Сав је чардак с кулом задрмао.Истрчала Кнежевића љуба,Па говори Краљевићу Марку:„Ој Бога ти, незнани јуначе,„Која ми те нагони невоља,„Да ми лупаш пашмагом у врата,„И чардаке дрмаш са кулама?„Мол’ се Бога, манито кауре,„Што с’ не деси дома Кнежевићу,„Русу би ти одрубио главу.”Насмија се Краљевићу Марко,Па он пита Кнежевића љубу:„А ди ти је Кнежевић Андрија?” -„Кнежевић је у џамији с Турци.”Шеће Марко Турком у џамију,Турски клања, српски с' Богу моли.То гледали Турци јаничари,То гледали, па су се чудили,И овако собом бесједили:„Боже мили, лијепа јунака!„Висине је Краљевића Марка,


185

„А облика Кнежевић-Андрије,„Турски клања, српски с’ Богу моли.”Кад су Турци коран савршили,Напред шеће Кнежевић Андрија,Себи зове Краљевића Марка,Себи зове у бијеле дворе,За њим шећу сви Турци остали.Кад дођоше двору бијеломе,Посједаше, па ђаконисаше,Тад ће рећи Краљевићу Марко:„Да мој брате, Кнежевић-Андрија,„Ја не иштем слатке ђаконије,„Ја не иштем пива ни јестива,„Већ ја иштем пуну купу вина,„Рујна вина од седам година,„Којано је од дванаест ока.”Бесједи му Кнежевић Андрија:„Богом теби, незнана делијо,„Још ту купу ни видио нисам,„А камо ли из ње пио вино.”Ал' поскочи Краљевићу МаркоСкочи јунак Шари у зенгије,И извади купу из мавлате,Напуни је из мјешине вином,И наздравља Краљевићу Марко,Наздравља је Кнежевић-Андрији:„Здрав ми буди, брате Кнежевићу,„Попи вино, а купа на част ти„Да се имаш из чег напијати,„Тиме се је напијао бабо,„Кршан јунак Вукашине краљу,„Рођен отац меника и теби.”Ту се браћа братски изгрлише,Изгрлише, па и познадоше.Па узима купу рујна вина,Узима је Кнежевић Андрија,Вино попи, паде без узглавља.Скочи лака љуба Кнежевића,Горе диже свога господара,Па проклиње Марка Краљевића:


186

„Бог т’ убио, незнани јуначе,„Зашт’ отрова мога господара,„С тебе живо отпадало месо!”Љуби вели Краљевићу Марко:„Снао моја, Кнежевића љубо,„Не куни ме, твојега дјевера,„Не куни ме, већ коње опремај„Да идемо двору бијеломе„Нашој мајци, твојој свекрвици.„Нисам теби мужа отровао,„Веће сам га вином успавао,„До мајке ће с’ разабрат' Андрија.”То је љуба Марка послушала,И витешке коње оправила,Дотле Марко пробуди Андрију,Па одоше двору старој мајци.Кад стигоше насред горе чарне,Говорио Кнежевић Андрија:„Да мој брате, Краљевићу Марко,„Тешка ме је оборила жећца,„Знаш ли, Марко, воде, ја мејане?”Бесједио Краљевићу Марко:„Има, брате, мејана ајдучка„Ево с десна међ’ витким јелама,„Но кад будеш мејани на врати,„Ти не слази са коња витеза,„Нит’ дај другом коња ни оружја,„Већ заишти са коњица вина.”Коња језди Кнежевић АндријаПутем право мејани ајдучкој.Кад је био мејани на врати,Истрчала крчмарица Мара,Њој говори Кнежевић Андрија:„Изнеси ми, крчмарице Маро,„Пред капију један кондир вина,„Тешко ме је савладала жећца.”Њему вели крчмарица Мара:„Ту с’ не пије на коњицу вино,„Ни на коњу, нити под оружјем,„Већ се пије у мејани вино.”


187

Превари се Кнежевић Андрија,Не хтје слушат' брата рођенога,Већ послуша крчмарицу Мару.С коња слази, у мејану шеће,А оружје и добра коњица,Све предаје крчмарици Мари.У мејани тридесет ајдука,Вино пију, у тамбуру бију.Лијепо га дочекали млади,Сви се редом с мјеста покренуше,И до главе мјесто учинише.Погледаше један на другога,На Андрију вином навалише,Ударише вином на јунака,Опојише Кнежевић-Андрију,И русу му одсјекоше главу.Играли се тридесет ајдукаМртвом главом Кнежевић-Андрије,Кога чека Краљевићу Марко.Кад се Марку чекати досади,Коња језди мејани ајдучкој,Па удари пашмагом у врата.Излазила крчмарица Мара.Њој говори Краљевићу Марко:„Бога теби, крчмарице Маро,„Дај ти мени једну купу вина,„Тешко ме је обрвала жећца.”Ал’ говори крчмарица Мара:„Бога теби, незнана делијо,„Ту с’ не пије на коњицу вино,„Ни на коњу, нити под оружјем,„Већ се пије у мејани вино.”Доље скочи Краљевићу Марко,Шарца свеза капији на врата,Па се шеће доље у мејану.У мејани тридесет ајдука,Играју се од Андрије главом.Сви ајдуци редом сместише се,И до главе Марка посадише,Погледаше један на другога,


188

Напијаше Краљевићу Марку.Попи Марко тридесет здравица,Попи Марко, не окваси брка.Опет гледа један на другога,Повадише Кнежевића главу,Заметнуше игре и весеље.Кад је главу Марко угледао,Проговара грмно громовито:„Та то ј’ глава мог брата Андрије,„Шта чините да сад изгинете?”Па повади сабљу од појаса,Ману руком око себе Марко,Па начини још толко ајдука,Од тридесет учини шездесет.Па он узе Кнежевића главу,Завија је у свилен-мараму,Те је меће себи у џепове.То кад виђе крчмарица Мара,Заигра се преко горе чарне,Да утече Краљевићу Марку.Ал' је стиже на коњицу Марко.Према себе одруби јој главу,Па он језди Андричиној љуби,И говори жаловитим гласом:„Снао моја, Андричина љубо,„Ево теби Кнежевића глава!”Стаде јаук Кнежевића љубе,Ал' говори Краљевићу Марко:„Ти не плачи, нит’ ти рони суза,„Већ ајдемо двору бијеломе.”Кад стигоше двору старој мајци,Бесједи јој Краљевићу Марко:„Ој старице, моја мила мајко,„Ево теби твог Андрије љубе,„А ево ти од Андрије главе.”Мртва глава мајци проговара:„Ој старице, моја мила мајко,„Мол’ се Бога брату ми за здравље,„Што је мене ‘вако осветио,„И тебе ме доно у дворове,


189

„Он с тридесет једног осветио.„Љубу ми дај за кога ти драго,„Само не дај Турком у натраге.”


190

МАРКО КРАЉЕВИЋ СВЕТИ БРАТА АНДРИЈУ САНУ

Два се брата дигла Краљевића,Краљевићу Марко и Андрија,Отидоше у лов у планину,Докле им је жеђа додијала,Но Андрија Марку говорио:''Чујеш ли ме, мио брате Марко,Знаш ли, Марко, ер је одољела жеђа,Хоћу заклат’ испод себе ђогаКоња мога ал’ сокола твога!''Но му Марко таде бесједио:''Не, за Бога, мој брате Андрија,Досад смо се Краљевићи звали,А посад Кољикоњевићи!Но ја имам моју посестриму,Посесриму крчмарицу Јану,У механу надно Косовога;Ту отиди те се напој вина,Ја ћу те чекат’ у планину.''Ондоле се Андрија подигнуо,Зами коња преко Косовога.Виђе га крчмарица Јане,Па уљеже у механу винску,У њу сједи тридесет Турака,Па им Јана бјеше говорила:''Ево јунак Пољем косовијем,Немо’ му се који подигнути!''Кад Андрија пред механу дође,Он свеза великога вранца,Труцима у механу пођеИ њима божу помоћ вика,Турци му помоћ прифатилиИ дали му тридес’ чаша вина –Док се добро напоји Андрија,Па паде главом без узглавља,Те му Турци главу посјекоше.


191

Чека Марко докле подне било,Па потрча Пољем косовијем,Али нађе пред механу вранца,Па уз њега привезао Шарца,Уљеже Марко у механу.Кад погледа међу Турцима,Ал’ познаде од Андрије главу.Марко Турке оком погледује,Од бедрице сабљу извадиоИ посјече тридесет Тураках,А уфати Јану крчмарицу,Окиде ју и ноге и руке,Па ју покупи благо свеколико,Андрију брата укопаоИ жалосно на дворове пође.То је било кад се чинило.


192

МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСВЕЋУЈЕ СМРТ БРАТА АНДРИЈЕ Матица Хрватска

Подиже се Краљевићу Марко,Подиже се у гору зелену,Собом води Андру, брата свога.Старица му бесидила мајка:''Ах мој Марко, моје дите драго!Ма ти ајде у гору у лове,Ма не води Андру, брата свога,

. Јер је Андре понејака глава,Па ће лудо изгубити главу.''Мали Марко не послуша мајку,Него води Андру, брата свога,Па ми иђу кроз гору зелену.Кад су били посрид горе црне,Па је Андра Марку бесидио:''Ах мој Марко, мило добро моје!Врло ме је обрвала жеђа,Клати оћу дору, коња мога,

. Његове се понапити крви.''Ма ми брату одговара Марко:''О Андрија, моје добро мило!Не кољи ти дору, коња свога,Море доре ваљат до потрибе,Него ајде и још унаприде,Унаприде над равне механе.У механи крчмарица млада,Крчамрица Аница дивојка,Пти оћеш вина и ракије,

. А за своје паре и динаре.''Отолем се здраво подигнуо.Кад је доша над равне механе, Он дозивље Аницу дивојку:''Душо моја, Анице дивојко!Донес¬¬’ ми се понапити вина,Врло ме је обрвала жеђа.''Одговара крчмарица Ана:


193

''Бора теби, Андре, дите младо!И боље су дел¬¬’је долазиле,

. Ником нисам вина износила.Него ајде у равне механе,Оћеш пити вина и ракије,А за своје паре и динаре.''Кад је јунак ручи разумио,Веже коња под жуту неранчу,Па се шета у равне механе.Пије вино тридесет Турака,Помакне се Турчин до Турчина,А и Андри мисто учинише.

. Пије Андро једну купу вина,Није Андре ни брка стопио,Камо ли се вина напојио.Пије Андре другу купу вина,Није Андре ни грла стопио,Камо ли се вина напојио.Па су њему бесидили Турци:''Не пиј вина, Андре, дите младо!Хоћеш лудо изгубити главу.''Како су му Турци наерцили,

. Тако су му главу откинули,Мртву главу вином заливали.Замисли се Краљевићу Марко,Да му нема брата рођенога,Па се шета над рамне механе,Па дозивље Аницу дивојку:''Бора теби, Анице дивојко!Јес’ видила Андру, брата мога?Је ли пио вино ол ракије,Је ли даваг пара и динара?''

. Ал му куја Ане одговара:''Нисам ти га чула ни видила,Нит је пио вина, ни ракије,Нит је дава пара, ни динара.''Тад је њоме Марко бесидио:''Бора теби, Анице дивојко!Изнес’ ми се понапити вина,Врло ме је обрвала жеђа.''


194

Али њему Ане одговара:''Бора теби, Краљевићу Марко!

. Досад су ми дел¬¬’је долазиле,Ником нисам вина износила,Него ајде у рамне механе,Пит ћеш вина, колико ти драго.''А кад види Краљевићу Марко,Ма се шеће прид рамне механе,Прид механом коња налазио,Ди је доро под неранчу везан.Дочим Марко коња угледао,Одма ми се јаду домислио,

. Да је њему братац погинуо.Док је Марка коњиц угледао,Одма на њ се коњиц захржао,Па се шеће у рамне механе.Помакне се Турчин до Турчина,Па и Марку миста учинише.Пије Марко једну купу вина,Свак акупа од дванаест ока,Марко није ни брка стопио,Камо ли се вина понапио.Марко пије другу купу вина,Свака купа од дванаест ока,Није Марко ни грла стоио,А камо л¬¬’ се вина понапио.Ма су њему Турци бесидили:''Не пиј вино, Краљевићу Марко!Јер ћеш лудо изгубити главу.''Ма је њима Марко бесидио:''Да вам бора, Турци јањичари!Што је вами мој брат учинио,

. Па сте њему главу откинули,Мртву главу вином заливали?''Ма су њему бесидили Турци:''Шути туте, Краљевићу Марко!И ти ћеш ми изгубити главу.''Кад то види Краљевићу Марко,А он трже од бедрице ћорду.Једним ми је путем заманио,


195

Сви тридесет Турак’ погубиоИ три лакта земље заватио.

. Па ми вата Аницу дивојку,Па јој чрне ископао очи,Па јој биле провлачио руке,Биле руке кроз бијеле дојке.Андру меће на дорина коња,Па га гони двору бијелому,Ану веже коњу за репину,Па је вуче кроз гору зелену.Куд је годир гору сусретала,Туда јој је меса откидала

. За невиру, коју је учинила.Кад је био на погледе двора,Прид њим ми се ишетала мајка,Цвилећи је њему говорила:''О мој Марко, жалосна ти мајка!Ди је теби Андра, брата твога?Је ли теби говорила мајка,Да не водиш Андру, брата твога,Да ће лудо изгубити главу.'''' ''Еј старице, мила моја мајко!

. Ето Андре на дорину коњу.'' ''Липо су му греба ископали,Близу двора на врати од двора.На главу му цвиће посадили,А на ноге воду изводили.Ко је млађи, нека цвиће бере,Ко је жедан, нека воде пије,Нека рече: Покојна му душа!А са кога, усахла му рукаПри рамену, и лива и десна.


196

МАРКО КРАЉЕВИЋ НАЂЕ СВОЈУ СЕСТРУ Матица Хрватска

Синоћ Марко вечерао с мајкомСуха круха и водице ладне,Па је Марко бесидија мајци:''Ај старице, мила моја мајко!Што ми ниси породила, мајко,Јали секу, јал рођена брата?''Ал је Марку бесидила мајка:

. ''Ао Марко, моје драго дите!Ја сам теби породила сеју,Ма су ми је Турци заробили,За робје је мени односили.Ево има девет годин¬¬’ дана,Да је, дите, ја видила нисам.''Кад је Марко ричи разумија,Старици је мајци бесидија:''Ај старице, стара моја мајко!Пери мени танане кошуље

. И кувај ми биле брашенице,Појти оћу путовати, мајко!''То је Марка послушала мајка,Справила му танане кошуље,Кувала му биле брашенице.Чим зорицом забилија дане,Упути се Краљевићу Марко,Упути се горицом зеленом.Кад је био сред горе зелене,Гору јаше, гору проклињаше:

. ''Ој проклета црна гора моја!НИ у теби коња ни јунака,Нит у теби Дунај воде ладне,Да напојим себе и коњика.''Виче вила с Проложних планина:''Не будали, Краљевићу Марко!Нит ми куни црну гору моју.Него ајде понаприда мало,


197

Наћи хоћеш Дунај ладну воду,На Дунају девет дивојака,

. Платно биле биле биљарице,Напјит ће тебе и коњика.''Иђе Марко понаприда малоИ налази Дунај ладну воду,На Дунају девет дивојака.Божју им је помоћ називао:''Божја помоћ, биљарице биле!''Липо оне њему одвратиле:'' ''Да си здраво, незнани делија!'' ''''Дај, дивојке, напојите мене,

. Напојите мене и коњика!''Најлипша се скаче од дружине,Та се скаче на ноге лагане,Па узима видро оковано,Па напоји Краљевића МаркаИ напоји Марка и коњика.Када ли се Марко понапија,Он дивојци јесте бесидија:''Бора теби, гиздава дивојка!Ево теби од злата јабуку.''

. Машија се у џеп од доламе,Па извади јабуку од злата,Те је дава гиздавој дивојци.Привари се, уједе је змија!За зелену маши се јабуку.Десном јој је руком додавао,Ливом ју је руком прифаћао,Па је баца за се на коњика.Три је пута опасао пасом,А четврти од ћорде кајасом,

. Па он бижи горицом зеленом.Али виче девет биљарица:''Гди си сада, Шарац Надиманац!Ено теби незнани делија,Ено теби одводи дивојку.''Кад је Шарац ричи разумио,(Није Шарад ни далеко био,У пивници јер је вино пио)


198

Па се баца голој бедевији,Од прише је оседлат не може,

. Па он лети прико поља равнаАо звизда прико неба сјајна.Докле Шарац преко поља равна,Дотле Марко преко горе црне.Докле Шарац преко горе црне,Дотле Марко гору изјашио.Кад је Марко на крај горе био,Он скидива гиздаву дивојку,Па је баци на зелену траву,Да ће њојзи обљубити лишце.

. Бише ведро, па се наоблачи,Из облака капља крвце пада,На лишце је Марка ударила.Сам је собом Марко бесидија:''А мој Боже, на свему ти фала!До сада је ведро небо било,Окле нама капља кише паде?''А када је Марко погледао,Није киша него капља крвце.Ондака је Марко говорија:''Бора теби, гиздава дивојко!Кажи право, тако била здрава,Оклем ли си, од којега града,Чија ли си рода и племена?''А дивојка млада бесидила:''Бора теби, незнани делијо!Чула јесам, а видила нисам,Ди говоре Турци јањичари,Да ја јесам за роба дивојка,Липа сека Краљевића Марка.''

. Кад је Марко ричи разумија,Љуби, грли милицу сестрицу,Па је баца за се на коњика.Три је пута запасао пасом,А четврти од ћорде кајасом,Па он лети двору бијелому.Далеко га угледала мајка,Прид Марка се мајка ишетала,


199

Па је Марку говорила мајка:''Добро дошо, Марко, дите моје!

. И довео гиздаву дивојку.''Кад је Марко двору долазио,Старој мајци ’вако говорио:''Бора теби, моја стара мајко!Би л’ познала своју милу ћерцу?'''' ''Ах мој Марко, моје дите драго!Ја би лако ћерцу познавала,На руци јој десној мадеж био.'' ''Ал говори Краљевићу Марко:''Бора теби, гиздава дивојко!

. Ти рукаве загрћи над руке,Па ти гледај, моја стара мајко!Је ли ово твоје дите драго?''Кад је мајка дите угледала:''Јест истина, Марко, проговара,Ћер је моја, мила сека твоја.''Кад је мајка ричи изустила,У њој срце на четворо пуче.У то доба Шарац Надимане,Те дозивље Краљевића Марка:

. ''Ну изађи прид бијеле куле,На зелене изађи ливаде,Онде ћемо мегдан под¬¬’јелити,Чије ћеш ти љубе одводити?''Ал се Марко ш њиме подругиво:''Не будали, Шарац Надимане!Није ово вирна љуба твоја,Већ је ово мила сестра моја.''Опет њега Шарац дозивао:''А ти курво, Краљевићу Марко!

. Ако ли ми исходити не ћеш,Биле ћу ти куле развалити.''Ал се Марко на ино не може,Већ се скаче на ноге лагане,Па узимље добра коња свога,Па излази под бијеле куле,Па говори Шарцу Надиману:''Ал ћеш бижат, ал ћеш одабират?''


200

ал му вели Шарац Надимане:''Ај ти бижи, Краљевићу Марко.''

. За њим трчи Шарац Надимане,Баца га се перним буздованом.Ал у Марка добра срића била,Јер му добар коњиц од мејдана,На десно му колино клекнуо.Приметни га Шарац Надимане.Сада бижи Шарац Надимане,За њим трчи Краљевићу Марко,Баци га се перним будованом.Како га је мило ударио,

. На дви га је поле раставио.Ал утече шајка бедевија,Многа су се господа подигла,Док су пусту шајку уфатили.Сиче Марко Шарца Надимана,Он га сиче на четири банде,Па га виша о четири гране,Да уплаши орле и гавране.


201

МАРКО КРАЉЕВИЋ НАЂЕ СВОЈУ СЕСТРУ Матица Хрватска

Путовао Краљевићу МаркоПрико равна шехра Сарајева,Па долази у мејану гладнуИ налази крчмарицу младу,Крчми млада у мејани вино.Божју јој је помоћ називао:''Божја помоћ, млађена дивојко!''

. А она му липо одговара:Да си здраво, незнана делијо!''Још јој вели Краљевићу Марко:''Душо моја, млађена дивојко,Да те питам, би ли пошла за ме?''Дивојка му млада одговара:''Бора теби, незнана делијо!Немам мајке, родиал се јадна,Јер ја јесам робињица млада.''Истом они тако бесидили,

. У та доба пашиница млада.Па јој вели Краљевићу Марко:''Госпојице, млада пашинице!Даруј мени робињу дивојку.''Али му је бесидила млада:''Бора теби, голема делијо!Још је моје робље понејако.Нек је ово робињица млада,Али ми је мучно пригорити,Пригорити, теби поклонити,

. Јер је мени Манде угодила.''Опет вели Краљевићу Марко:''Ој бора ти, пашинице млада!На дому ми моја мајка стара,Она хоће узгојити Манду.''Када га је була разумила,Од мила је сузам оборила.Даје њему сиротицу Манду,


202

Манди даје сто дуката златних,Јоштер тому свиле недеране

. И доламе златом подшиване.Кад то види Краљевићу Марко,Ходе Марко к двору бијелому.Три дни хода кроз гору зелену.Кад је доша к двору бијеломуПрид њег стара ишетала мајка.Коња прима, за здравље их пита.Ал је Марко мајци бесидио:''Ој старице, мила моја мајко!Ево сам ти задобио злато

. Баш у шехру равном Сарајеву,Ал је моје понејако драго.Чувај ми је, моја стара мајко!И стери нам мекане душеке,Јербо смо ти трудни и уморниПутујући кроз гору зелену.''То је Марка послушала мајка,Стерала им мекане душеке.Леже Марко главом без узглавја,Покрај њега млађена дивојка.

. Када ли је о поноћи било,Запивала птица ластавица:''Мили Боже, велика ти хвала!Гди брат с’ секом на душеку спава.''Од дворана то не чује нитко,Него само мајка Краљевића.Мучи она, не говори ништа,Нити се је тому домислила.Мало вриме постајало бише,Пролићала два врана гаврана,

. Поврх двора Краљевића Марка,Пролићали, пак су загрчали:''Боже драги, чуда великога,Гди брат с’ секом на душеку спава.''И то стара слушала му мајка,Али мучи, ништа не говори.Када ли је прид зорицу било,Долетио соко птица сива,


203

Па дозивље Краљевића Марка:''Устани се, Краљевићу Марко!

. Зло га лега и зорицу заспа,Али не знаш, родио се јадан!С’ својом секом на душеку спаваш.''То не чује Краљевићу Марко,Јер је Марко трудан и уморан.Ал то чује Краљевића мајка,Тер дозивље свога сина Марка:''О мој Марко, моје дите драго!Ал не хајеш, али зар не чујеш?Три су птице ноћас пролићале

. Прико нашег двора бијелога,Сва три пута оне бесидиле:'' ''Мили боже, на дару ти хвала!Гди брат с’ секом на душеку спава!'' ''Једна птица мала ластавица,А друга је соко птица сива,А треће је гавран птица црна.Већ ти боре, моје дите драго!Ну упитај млађахне дивојке,Чијега је рода и племена?''Кад је Марко мајку разумио,Па дивојци тихо бесидио:''Ој ти бора, моја душо драга!Кажи право, тако била здраво!Чијега си рода и племена?''Дивојка му млада одговара:''Бора теби, Марко господаре!Не умим ти по истини казат,Чијега сам рода и племена.Него док сам у мејани стала,

. Кад би Турци вино напијали,Пак би гдигод мени бесидили:'' ''Здраво довојко, Краљевића секо!'' ''Малахну су м ене заробили,Понејаку од године дана.Од миола ме мајка билижила,Три ми ране на руци чинила,Једа би ме кадгод познавала.''


204

Кад то чује старица јој мајка,Пак процвили иза свега гласа:

. ''Ајмех, Мандо, моје дите драго!Кад су тебе заробили Турци,Три сам ране на теб’ уинила,Од лаката до била рамена,Једа бих те гдигод познавала.''Кад то чула Мандалина млада,Свлачи с’ себе танену кошуљу,Три биљешке налазила стара,Што је она билижила Манду.Па је Марку сину бесидила:

. ''А мој Марко, моје дите драго!А тако ти млика материна,Да ти ниси обљубио секу?''Али Марко мајци одговара:''Нисам, мајко, живота ми мога!Јер сам био трудан и уморан.Кад сам, мајко, у горици био,Тешко ме је санак обхрвао.На Манду сам главу наслонио,Машио се руком у нидарја,

. Одмах ми је притрнула рука,А моја ме заболила глава.Поплаших се, моја мила мајко!Да се не бих туте разболио,Па побигох к двору бијелому.Нег бора ти, моја мајко драга!Ето теби Манде, секо моја,Секо моја, драга кћерца твоја.А ја иђем к равном СарајевуДовест другу за себе дјевојку.''


205

СЕСТРА МАРКА КРАЉЕВИЋА ДВОРИ ЦАРА Матица Хрватска

Синоћ мајка оженила Марка,А јутрос му била књига дође,Да ми Марко на војницу пођеМало вриме подворити цара,Мало вриме деве годин’ дана.Књигу штије Краљевићу Марко,Књигу штије, а сузе пролије.

. Гледала га мајка и сестрица,Пак му мајка тијо бесидила:''Што то цвилиш, драго тиде моје!Каква ти је туга и невоља?''Одговара Краљевићу Марко:''Синоћ си ме оженила, мајко!А јутрос ми била књига дође,Да ја Марко на војницу пођемМало вриме подворити цара,Мало вриме девет годин’ дана.

. Истом сам се синоћ оженио,Нити била лишца наљубио.''Говори му сека Анђелија:''А ти брате, мило добро моје!Ја ћу отић подворити цараМало вриме девет годин’ дана.На војсци је Периша војвода,Који ме је и прија просија.Врло ми је Богом приклињао,Да ће моје лишце обљубити

. Оли прија, оли потла, Марко!Ал ти Марко, мој рођени брате!Дај ти мени своје аљинице,Дај ти мени коња испод себе,Ја ћу поћи цара подворитиЈедно вриме девет годин¬¬’ дана.''Све јој Марко и даде по реду,Пак отиђе цара подворити


206

Једно вриме девет годин¬’ дана.Осам годин’ у вујци ми сташе.

. Књигу пише Периша војвода,А на руке својој старој мајци:''Ој старице, мила мајко моја!У војску ми једно момче дојде,Мушкога је хода и погледа,Женскога је струка и образа,Иста сека Краљевића Марка.''Одговара Перишева мајка:''Бора теби, драго дите моје!Лако ти се тому домислити.

. У недиљу, која прва дојде,У водицу коње утирајте.Ако буде Краљевићу Марко,Најпрви ће воду припливати.Ако буде сека Анђелија,Она ми је допливати не ће.''Кад Периша књигу проучио,Једва чека да недиља дође.А кад дође била недиљица,У водицу коње утираше,

. Најпрва је воду припливала.Опет пише Периша војвода,Опет пише, а старици мајци:''Бора теби, стара мајко моја!У војску ми и делија дојде.Мушкога је хода и погледа,Женскога је струка и образа,Иста сека Краљевића Марка.''Ал му мајка књигу отписива:''А мој синко, Периша војвода!

. Тому ти се лако домислити.У недиљу, која прва дојде,Ти отиђи на Косово равно,Мећите се с рамена каменом.Ако буде Краљевићу Марко,Највише ће јунак уметнути,Ако буде млада Анђелија,Она млада дометнути не ће.''


207

Кад Периша књигу проучио,Једва чека, Периша војвода,

. Једва чека, да дојде недиља.Отиђоше на Косово равно,Тер се мећу с рамена каменом,Три аршина уметнула млада.Опет пише Периша војвода,А на руку својој старој мајци:''Ој старице, мила моја мајко!Ево к мени и делија дојде,Мушкога је хода и погледа,Женскога је струка и образа,

. Баш ко сека Краљевића Марка.''Ал му мајка књигу отписива:''Ах мој синко, Периша војвода!Лако ти се тому домислити.У недиљу, која прва дојде,Отиђите на нове пазаре,Купујте ми праха и олова.Ако буде сека Анђелија,Не ће купит праха ни олова,Већ ће она куповати младаСрме, свиле, сјајних огледала.''Кад Периши била књига дођеИ он види, што му књига каже,Једва чека, да недиља дође,Па ми иђе на нове пазаре.Купују ми праха и олова,Млада Анђе праха и олова,Срме, свиле, сјајних огледала.Говори јој Периша војвода:''Ште ће теби, делијо незнана,

. Срма, свила, огледала сјајних?''Она њему бесидила млада:''Код куће ми до три секе младе,Свака жели, да им братац дојде,Да им носи даре недеране.''То изусти млада Анђелија,Пак утече прико поља равна,На нидарја дојке повадила,


208

Војводи је Пери бесидила:''Цркни, пукни, Периша војводо!

. Ево дојке у младе дивојке,Видио си, додио се ниси.''Кад то зачу Периша војвода,За њом јунак јуриш учионио,Ал је не би соко ухватио,Камо ли ће на земљи јунаци.И утече, весела јој мајка!И утече двору бијелому.


209

СЕСТРА МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕВАРИ НА ВОДИ ЈУНАКА


Бол болује Марко Краљевића,Бол болује девет годин’ дана,Од кости му месо отпадало,Проз кости му сунце пробивало,Проз кости му мује пролитале,Одбигла га мајка и љубовца,Само није селе Ванђелија.

. Ал ј Марко сели говорио:''Теби бора, драга селе моја!Сваку си ме млада послушала,Да би ову, драга селе моја!Да б’ донила воде иза горе,Пари ми се, драга селе моја!Да би моје ране изличио,Да би мога коња обиграо.''А кад га је селе разумила,Овако је њему говорила:

. ''Теби бора, мој рођени брајне!Сваку сам те млада послушала,Ма ’ву не ћу, мој рођени брајне!На води је велики Јорландо,Девет лита у мајке ме пита,А десето, теби, милом брајну,Нит ме дали, нит ме обећали,Него сте се с њиме наругали.''А кад је је брајне разумио,Ал је својој сели говорио:

. ''Теби бора, драга селе моја!Слушај мене, научит ћу тебе.Ево теби деветери кључи,Па ти ајде у горње коморе,Мећи на се дви свите бијеле,А на руке девет прстенова,


210

Сваки ваља за девет градова,А на чело два драга камена,При којима можеш вечератиИ још девет коња потковати

. У поноћи кано и у подне,А на главу видро оковано,Па ти ајде на воде за гору.Питат ће те велики Јорландо,Чигова си рода и племена,А ти реци, драга селе моја!Ја сам рода Марка Краљевића,А племена Луке Сенковића,То су ваша до два пријатеља.Посла ме је Краљевића Марко,

. Да му дате воде иза горе,Да ће своје изличити ране,Да ће свога обиграти коња.''Када га је селе разумила,Ал је свога брајна послушала.Она вазме деветере кључе,Пака греде у горње коморе,Меће на се дви свите бијеле,А на руке девет прстенова,Сваки ваља за девет градова,

. А на чело два драга камена,При којим би мога вечератиУ поноћи кано и у подне,И још девет коња потковати.А на главу видро оковано,У доламу од злата јабуку,Ка ј ењоме на кршћењу дана,Пака греде за горе на воду.Кад је дошла за горе на воду,Тот на води велики Јорландо,

. Добро му је јутро називала:''Добро јутро бунар воде ладне!Добро јутро и ко воду чува!''Кад је чуо високи Јорландо,Липо јом је јунак говорио:''Добро Бога да, невистице млада!


211

Чигова си рода и племена?''Када га је млада разумила,Тијо му је она говорила:''Ја сам рода Марка Краљевића,

. А племена Луке Сенковића,То су ваша до два пријатеља.Посла ме је Краљевића Марко,Да му дате воде иза горе,Да ће своје ране изличити,Да ће свога коња обиграти.''Кад то чуо високи Јорландо,Он дозивље до дви своје слуге,Па је слугам јунак бесидио:''Вами бора, вирне слуге моје!

. Нацрпајте ово видро воде,Лагано јом на главу дигните,Допратите двору бијеломе,Поздрав’те ми Краљевића Марка,Уза Марка и његову селу.''Скочили се до дви вирне слуге,Нацрпали пуно видро воде,Лагано јом на главу дигнулиИ с њоме се кући упутили.Кад су дошли на поглед од двора,Машила се за жеп од доламе,Те је слугам тијо бесидила:''Вама бора од два пратиоца!Фала вами на ’вој липој дружби.Ево вами од злата јабука,Ка је мени на кршћењу дана.Подајте је великом Јорланду,Нек њу љуби, акд ни умио мене,И рец’те му до два пратиоца,Да ја нисам љубо Краљевића

. Венг прилипа селе Ванђелија.''Уз то млада дворе отворилађИ за собом брзо затворила.Тад је брајну воду доносила.Кад се Марко воде понапио,Онда своме Богу зафалио


212

И јединој сели Ванђелији,Па се скаче на ноге лаганеКа да никад болан није био,Доват се шарца, коња свога,

. Пака скаче шарцу на рамена,Па пројаше горицом зеленом.А када се кући повратио,Тијо му је селе говорила:''Теби бора, мој мијели брајне!Сваку сам те млада послушала,Била сам ти за горе на воду.Поздрави те велики Јорландо,Драге воље воде ти је дао.''Ал да чујеш, драги побратиме!

. Што учини велики Јорландо,Кад су слуге њему долазиле.Кад Јорланду слуге долетиле,Тијо су му млади бесидили:''Бора теби, мили господару!Ево смо се слуге повратилиИ заповид вашу извршили,Пуно видро нацрпасмо воде,Лагано јом на главу дигнули,До била је двора допратили.

. По свем путу ни нам ништа рекла,Венго само прид бијелу кулу,Она нам је млада говорила:'' ''Вами бора до два пратиоца!Фала вами на ’вој липој дружби.Ево вами од злата јабука,Ка је мени на кршћењу дана,Подајте је великом Јорланду,Нек њу љуби, кад ни умио мене,Вирну селу Краљевића Мрка.'' ''

. Није оно љуба Краљевића,Венг прилипа селе Ванђелија.Били би је ми два уфатили,Ал је одма улизла у двореИ за собом дворе затворила.Ево вами од злата јабука.''


213

Кад то чуо велики Јорландо,Смирио се шаком по колину.Како се је лако ударио,Троструке му доламе пуцаше

. И четврта и кожа и месо.Драги камен, ки на прсту бише,У три куса он се разлетио,Па завапи из грловца танка:''Ајме мени, моја мила мајко!Није мене јунак привариоШто прилипа селе Краљевића.''Тад он купи кићене сватове,Све дивојке младе, неудане,И младиће младе, нежењене,

. И коњице добре, неседлане,Па гре просит липу Ванђелију,А прилипу селу Краљевића.С далека их Марко сагледао,Све тамбурам и гуслицам танким,А при њима велики ЈорландоСа барјаком на враном коњицу.Кад је Марко њизи угледао,Он дозивље селу Ванђелију,Те је Марко сели бесидио:

. ''Теби бора, драга селе моја!Ево теби велики Јорландо,Ки ће тебе за љубовцу вазет.Ајме мени, куд ћу јадан сада,Нит ме мајке, нити ме љубовце!''Кад то драга селе разумила,Она баци прико себе платно,Па вазимље златну чашу вина,Па полети великом Јорланду.Коња вата за здравље га пита:

. ''Добро доша, незнана делијо!Јес’ ми добро гором путовао?Јеси ли ми јунак ожеднио?''Једном руком узду коњу вата,А другом му чашу вина даје.Кад то види велики Јорландо,


214

Он вазимље чашу рујан вина,Тијо јом је јунак бесидио:''Бора теби, прилипа дивојко!Добро јесам гору путовао, Путујући круто ожеднио.Ево данас и овога данка,Кога чекам од срца мојега.Здрава била ова чаша вина,А у здравље Краљевића Марка!''Кад је чашу оставио празну,Па се сајде са вранца коњица,А Марко му дворе отворашеИ још њему Марко говораше:''Што ће рећи велики Јорландо,

. Да с’ ти доша к мому билу двору,Све дивојкам, момцим нежењеним,И коњицим прво неседланим?''Кад то чуо високи Јорландо,Што говори Краљевића Марко,Тијо му је јунак бесидио:''Једанајсти ово пут сам доша,Да ти просим вирну селу твоју,Би ли ми је Марко поклонио,А за моју праву зарушницу?''

. Кад то чуо Краљевића Марко,Он му добар тестир подаваше,Па га вата за десницу рукуИ води га у кулу бијелу.Па је њему Марко бесидио:''Ево теби прстен с руке моје,Ево теби пола блага мога,Ево теби селе јединица,Не ти буде вирна зарушница,Мала плаћа достојанства твога,

. За водицу, ку ти мени даше,И за здравље, које си ми дао.Још ти дајем добра коња мога,Који ми је ка круна царева.Води свате у кулу бијелу,Ал те молим, високи Јорландо!


215

Ти почекај овде у дворовеТи почекај недиљицу дана,Докле мени вирна љуба дојде,А са љубом и старица мајка.''

. Кад то чуо високи Јорландо,Он се вата Марку у грловцеИ тијо му јунак бесидио:''Фала теби, наречени шура!Фала теби на твојим дровимИ највише на прилипој сели,Чекат хоћу и дви недиљице,Док ти дојде и љуба и мајка.''Кад је Марко њега разумио,Он отиђе у горње коморе,

. Па напише листак књиге билеИ ђаље је вирној љуби својој.У књиги јом ’вако говораше:''Да ти бора, вирна љубо моја!А ти реци старој мојој мајци,Да сам болан Марко оздравиоСа водицом великог Јорланда,Да је доша велики ЈорландоПросит моју селу јединицу,А за своју праву зарушницу,

. Да не могу не дат му сестрице,Кад је мени он ладне водице,С којом сам ти, љубо, оздравио.И реци јом, вирна љубо моја!Да што може да при кући дојде,Ти и она, вирна љубо моја!''Кад је љуби књига долетила,Књигу штије, а на њу се смије,Па дозивље Краљевића мајку:''Бора теби, мајко Краљевића!

. Ево мени листак књиге дојдеОд мојега и твојега Марка,Да се одма кући повратимо,Да је Марко болест оздравиоСа водицом великог Јорланда.Да је доша велики Јорландо,


216

Пита нами селу Ванђелију,Да не може де дат му сестрице,Кад је њему он ладне водице,С којом да је Марко оздравио.

. Ми ајдемо до билога двора,Ми ајдемо на пир на весеље.''Кад то чула мајка Краљевића,Брзо своју неву послушала,Па отиђу двору бијеломе.Кад су дошли у кулу бијелу,Липо их је зете дочекао,Прида ње је јунак ишетаоСа прилипом лубом Ванђелијом.Тоте су се липо веселили,

. Пир чинили осам пуних дана,А када је девети настао,Тад говори велики Јорландо:''Већ је вриме, Краљевићу Марко!Да ја гредем билом двору момен,Јер сам овде доста боравио.''Па поздрави драгог зета свога,По за зету и милу завицу,А за завом стару му пуницу.Тад је Ванђе мајку изљубила,А за мајком брата и невисту,Па је Ванђе мајки бесидила:''Да ти бора, моја стара мајко!Благослови твоју вирну ћерцу.''Кад је мајка ћерцу разумила,Липо јом је мајка бесидила:''Да ти бора, драга ћерце моја!Благослов ти драги Бог подао.Благослов ти у млику биломе,Којим сам те, ћерце, задојила.

. Благослов ти у носењу моме,Што сам, ћерце, ја тебе носила.Благослов ти, драга ћерце моја!Са небес’ ти на кућу дошаоКа и мени, драга ћери моја!Куд одила, Бог ми те пазио


217

Уз твојега великог Јорланда!''Па изљуби ћерцу Ванђелију.Тад се свати кући упутишеПивајући и попивајуићи,

. Јашећ вранце и пушке пуцаше,И здраво се назад повратишеСа прилипом селом Краљевића.


218

СЕСТРА МАРКА КРАЉЕВИЋА УБИЈА НА МЕЈДАНУ СЕЊАНИНА ИВАНА


Фалио се Сењанин-Иване,А у Сењу, граду бијелому:''Штогод има у Сењу дивојка,Сваком да је лишце обљубио,Ма да није секи Краљевића.Куне јој се и виру задаје,Да ће и њој обљубити лишце,

. Ако нигди, на ’ној води ладној,Јутром рано ал вечером касно.''Мисли Иве да не чује нико,Све то слуша Краљевићу Марко.Ма он мучи ка да и не чује,Нег се шеће до бијела двора.У двору је секу налазио,Божју јој је помоћ називао:''Божја помоћ, драга секо моја!Ти не оди на ’ну воду ладну,

. Јутром рано и вечером касно.Фалио се Сењанин-Иване,А у Сењу, граду бијелому,Штогод има у Сењу дивојка,Да је сваком лишце обљубио,Само теби да није дивојци.Ал се куне и виру задаје,Да ће и теби обљубити лишце,Ако нигди, на ’ној води ладној,Јутром рано ил вечером касно.''

. Млада мучи, не вели ни ричи,Већ се шеће у скрајне камаре,Облачи се што се липше мореИ вазимље видро оковано,Па се шета на ’ну воду ладну.Кад је дошла на ’ну воду ладну,


219

Тут на води Сењанин-Иване.Божју му је помоћ назовнула:''Божја помоћ, од Сења Иване!'''' ''Да си здраво, сека Краљевића!'' ''

. Ма бесиди Краљевића сека:''Бора теби, Сењанин-Иване!Је ли тестир заитити воде?'''' ''Тестир теби, секо Краљевића!Тестир теби, колико ти драго.'' ''Кад заити једно видро воде,Туте ми је млада починула,Па Ивану тијо бесидила:''Бора теби, Сењанин-Иване!Чула јесам, а видила нисам,

. Да се јунак јеси пофали,А у Сењу, граду бијеломе,Што у Сењу има дивојака,Да си сваком лишце обљубио,А да ниси мени дијевојци,Па да с’ кунеш и виру задајеш,Да ћеш мени лишце обљубити,Ако нигди, на ’ној води ладнојЈутром рано ил вечером касно.Не ћеш, Иве, вира ти је моја!

. Ако ли се мени не вирујеш,Када буде јутро осванути,А и жарко сунце истицати,Облачи се штогод липше мореш,Ватајмо се под бијеле руке,Па шетајмо на ’но поље равно,Онде ћу се с тобом огледати.Ако ли ми Бог и срића даде,Па да би те млада придобила,Вадит ћу ти ноже оковане,

. Клат ћу тебе како мало јање.Ако мене, Иве, предобијеш, Љуби, Иве, било лишце моје,Љуби, Иве, колико ти драго.''Кад Иване ричи разумио,У њему се срце разиграло,


220

Једва јунак зоре дочекао.Кад је јутро било освануло,А и жарко сунце огрануло,Облачу се штогод липше могу,

. Ватају се по бијеле руке,Па шетају на ’но поље равно.Туте су се огледали млади,Ма дивојци Бог и срећа даде,Да га она млада придобила,Па му вади ноже оковане,Па га коље као мало јање,Па побиже двору бијелому,А стара се мајка веселила.


221

МАРКО КРАЉЕВИЋ И СВЕТА НЕДЈЕЉА Матица Хрватска

Подранио Краљевићу Марко,Подранио у недјељу светуПрије зоре и бијела дана,Подранио у лов у планине.Нит се крсти, нит се Богу моли,Већ он иде у лов у планине.А кад дође у лов у планине,

. Лови лова по гори зеленој;Ништа му се уловит не дало.Сједе Марко под јеле зелене,Ведро било, па се наоблачи,Из облака тиха роса пада.Из облака тиха роса пада,А у роси змија шаровита,Паде она Марку на грлашце,Па се Марку око грла вије,Уз образ му главу наслонила.

. Кад то види Краљевићу Марко,Припаде се, како никад није.Хоће Марко да је скине с врата,Ал се змија ни кренути не да.Кад то види Краљевићу Марко,Још се горе јунак припануо,Па прихвати дебела шаринаИ њему се баца на рамена,Те поћера двору бијеломе.А кад дође пред бијеле дворе,

. Бијели му двори затворени.Виче Марко иза свега гласа:„Отвор’ дворе, стара мајко моја!”А кад ли га мајка разумјела,Ишетала на прозор од двора.Кад видјела свога сина МаркаИ на њему змију шаровиту,Тешко се је стара припанула,


222

Па побјеже у бијеле дворе.Кад то види Краљевићу Марко,

. Да је њему мајка побјегнула,Да му дворе отворити не ће, Он је своје љуби дозивао:„О Јелице, драга љуби моја!Отвори ми двора бијелога,Али сада, али већ никада.Сада ћу се дијелити душом.”А кад ли га љуби разумјеа,Ишетала на прозор од двора. Кад угледа господара Марка

. И на њему змије шаровите, Тешко се је млада припанула.Па затвори прозора од двораИ побјеже у камаре мале.Кад то види Краљевићу Марко,Да је њег’ва љуби побјегнула,Цмили Марко иза свега гласа И дозивље селе Анђелије:„Анђелијо, драга моја селе!Ако спаваш у душеку млада,

. Скочи млада на ноге лагане,Отвори ми двора бијелогаОли сада ол веће никада.Ево ћу се дијелити душом.”А кад га је млада разумјела, Још је она у душеку била.Хитро скочи на ноге лагане,Па отвори прозора од двора.Кад сагледа свога брата Марка,Што му се је јутрос догодило,

. Од жалости јадна поцмилилаИ она се тешко припанула,А Марко је сели говорио:„Анђелијо, драга моја селе!Узми, селе, са грла махраме,Па омотај десне твоје руке, Дижи мене змију шаровиту.Ево ћу ти преминути сада.”


223

А кад ли га селе разумјела,Па пошета низ бјеле дворе.

. Од двора је врата отворила,Диже она са грла махраме,Па је десну руку омоталаИ она је змији говорила:„Заклињем те, змијо шаровита!Што се јеси на Марка успела?Ол си, змијо, од Бога послана,Ол си дошла из зелене траве?”Тихо њоме змија одговара:„Анђелијо, Маркова сестрице!

. Што ме питаш, право ћу ти рећи: Ја нијесам из зелене траве,Нити стојим у трави зеленој, Него јесам од Бога послана.Ја нијесам змија шаровита,Него јесам света Недјељица.Зашто јунак Краљевићу Марко, ─ Силан јунак, никог се не боји ─Он је јутрос рано подранио,Нит се крсти, нит се Богу моли,Него иде у лов у планине,Да би Марко лова уловио.Да се Марко није припануоИ вратио двору бијеломе,Смрти би га уморила била!”Па је змија Марку говорила:„Хајде болан Краљевићу Марко!Ти одскочи шарца коња твога,А преломи сјајна џефердара,Па не рани у недјељу свету.

. Ти не рани у лов у планине,Нег се крсти и Богу се моли!”То изрече змија шаровита,Па се Марку са грлашца дигне,Паде она у зелену траву. Кад то види Краљевићу Марко,Он се скочи са коња својега. Селе му је шарца прихватила,


224

Па га води у коњске подруме. Узме Марко сјајна џефердара,

. Па га ломи на двоје и троје,Па се врати у бијеле дворе.Он се крсти и Богу се моли,Пости Марко свету недјељицу:Он не пије вина црвенога, Нити ије меса дебелога,Нег тјелицу круха јечменице И купицу студене водице.Тако јунак Краљевићу Марко, Тако Марко тешко запостио

. До старости и до смрти своје.


225

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЦАР СТЕФАН САНУ

Шетњу шеће цар српски СтефанеПо б’јелому граду Цариграду,Шњиме шеће Краљевићу Марко.Ал’ говори цар српски Стефане:''Д’јете моје, Краљевићу Марко,Да ми дођеш јесенијем даном,Кад ја служим крсно име своје,Крсно име Светог Димитрија,Па да уђеш у трапезу мојуИ да видиш што видио ниси –Како јунаци рујно вино пију!''Ал’ бесједи Краљевићу Марко:''Богом теби, српски цар Стефане,Дошао сам јесенијем даном,Када служиш крсно име своје,Крсно име Светог Димитрија,Уша’ сам ти у трапезу твоју,Видио сам што видио нисам,Видио сам до три небожањства!Прво ти је једно небожањство –Кад јунаци рујно вино пише,Не спомињу Бога јединога,Већ спомињу ђавла немилога;Друго ти је једно небожањство, -Кад јунаци рујно вино пише,Ристову капљу натраг повраћаше;Треће јему јест једно небожњаство –Бештимаше Бога јединога,Од стра’ Бога слушати не мореш!''Вели њему цар српски Стефане:''Ајде тамо, Краљевићу Марко,Ајде, вели, тамо, не било те амо,Здраво био, тебе не видио!''


226

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЦАР СУЛЕЈМАН Матица Хрватска

Овце пасе Краљеивћу Марко,На Косову пољу од мејдана.Зарече се Краљевићу Марко,Да се јунак оженити не ће,Док не љуби царице госпојеИ његове л’јепе султаније.Мисли Марко, да нитко не чује,

. Ал то чула була удовица.Оде она, па цару казује:''А да знадеш, царе господару!Што говори момче код оваца,Младо момче Краљевићу Марко.Да се јунак оженити не ће,Док не љуби царице госпојеИ млађане твоје султаније.''Кад то чуо царе господару,Он дозивље тридесет Турака,

. Па их шаље на поље Косово,Да ухвате Краљевића МаркаИ доведу к њему под шаторе.Кад дођоше Турци на Косово,На превару ухватише МаркаОдведоше к цару под шаторе.Пита њега царе Сулејмане:''Је л’ истина, млађано чобанче!Је л’ истина, што говоре људи?Да си река на пољу Косову,

. Да се јунак оженити не ћеш,Док не љубиш царице госпојеИ лијепе моје султаније?''Одговара Краљеивићу Марко:''Истина је, царе Сулејмане!Истина је, што говоре људи.''Тад говори царе Сулејмане:''Каквом смрти најволиш умр’јети!


227

Оли волиш танана вјешала,Ол ми волиш сабљу пољубити?''

. Говори му Краљевићу Марко:''Н’јесам хајдук, н’јесам за вјешала,Твоја сабља злочеста ковача,Моја би се отровала уста.Јунак јесам, нек гинем јуначки.Дај ми какво остарјело кљусеИ какову сабљу за’рђалу,Па ме пусти на поље широко,А натисни триста јаничара,На мејдану нек изгубим главу.''

. То је царе једва дочекао.Па му даје стару кљусетину,Што не може веће се ни мицати.И даде му сабљу за’рђалу,Па га пусти на поље широко,А за њиме триста јањичара.Ал Бог даде и срећа јуначка,Вила Марку сабљу наоштрилаИ његова коња помладила.Окрену се Краљевићу Марко,

. Међу Турке јуриш учинио,Све их с реда под мач окренуо.Кад то види царе СулејманеВиче царе иза свега гласа:''Не губи ми Осман-паше, Марко!''Ал то Марко чује и не чује,Већ му русу одвалио главу.Оде Марко у цареве дворе,Па он сједе на клупу до цара. Цар се одмиче, а Марко примиче.

. Кад је цару понестало клупе,Он се хвата себи у џепове,Па пред Марка тријест дукат’ баци.Вели њему царе Сулејмане:''Ајде, Марко, из мојега двора!Да Бог даде и Мухамед светац,Већ те моје очи не видјеле!!''


228

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЦАРЕВАХАЗНА Матица Хрватска

Телал виче около царева града:''Ко је цару хазну покупиоИ исјеко ђецу хазнадаре?''Турци веле: Краљевићу Марко.Али Марко под чадором спаваИ нико га пробудит не смијашеДо једнога побре Алил-аге.

. И он њега пробудити не смије,Не му вади испод главе тамбуру,У тамбуру ситно удараше.Кроз сан Марко бесједио таде:''Ко до Турак’ у тамбуру удара?Тамбура му се о главу разбила!''Њему вели побро Алил-аго:''Устн’ боље, драги побратиме!Царева је хазна покрадена,Исјечена ђеца хазнадари.

. Турци веле: Краљевић је Марко,Својијем побром Алил-агом.''Скочи Марко на јуначке ноге,Тер велки побри Алил-аги:''Сутра ће царе учинити диванИ све слуге на диван сазвати,Сви ће прид њим сабље извадити,У свакога је сјајна и свијетла,А моја је тамна и крвава.''Вели њему побро Алил-ага:

. ''Ах не бој се, побро Краљевићу!Ја имадем двије бритке сабље,Обје су кано и твоја саковане,Ја ћу једну поклонити теби.''Кад је сјутра освануо био данак,Тер је царе диван учинио,Све је слуге на диван сазвао,Који су пред њим сабље извадили,


229

Али не ће Краљевићу Марко.Цар је Марку тихо говорио:

. ''Вади ћорду, слуго Краљевићу!'''' ''Ах на виру, царе господаре!Моја ме је мајка проклињала,Да не вадим залудо саљбе.'' ''Цар је јоште Марку говорио:''Вади, Марко, на кога ти драго.''Кад је Марко р’јеч разумио,У нејму је живо срце поиграло.Прима себи Турак’ угледао,Све Турака, својих непријатеља,

. Махну сабљом и десницом својом,Тридес русих одсијече глава,Све од Турак’, својијех душмана.У столу се потресао цареБојећи се, да га не пос’јече Марко.Још је царе Марку бесједио:''Ај вире ти, слуго Краљевићу!Је л’ истина, што Турци говоре,Да си моју хазну покупиоИ исјеко ђецу хазнадаре?''

. '' ''Истина је, мили господаре!Бијаше ми понестало спенџе,Ја отидем да узмем малахно,Навалише ђеца хазнадари,Навалише да погубе мене.Махну сабљом и тамо и амо,Ништа не знам посикох ли кога.'' '''Хвала теби, слуго Краљевићу!Да нијеси учинио тако,Ја бих тебе погубио царе.''


230

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ДЕДО ЏИДОВИНА САНУ

Славу слави Деспотовић Ђуро,Он слави светога Ђорђију.На славу му млого гостах дође:Двјести попах, триста калуђерахИ лудијех триста ђаковчади,И четири српски патријараИ дванаест младијех владиках.Позно дође Дедо Џидовина,Пред кулом коња разјахаоИ уљезе у бијелу кул,Широко му мјесто учинише.Они пију вино и ракију,Па госпоцку совру поставише,Изнесоше пуње и свијеће,А да славу божу споменује –Не да Туре славу спомињати,Свак се осјети а весеља нема.Каде сјутри дан и зора дође,Но говори Деспотовић Ђуро:''О Јерина, моја вјерна љубо,Ну, дофати једну купу златну,У њу кани тридесет оках вина,Пони га преко Косовога,Дако сретеш од Угревах кога,Не би ли ти ко славу споменуо!''Она скочи од земље на ноге,Узе чашу с тридесет оках вина,Понесе је преко Косовога И сусрете Краљевића Марка,На Шарчића, коња големога.Десну му пољубила рукуИ даде му златну купу вина:''На то тебе, ђевере Марко,Да ти славу божу споменујеш!''Таде Марко погледа Јерину:


231

''Што би ово, Ђурова Јерина,А што славу дома не споменеш?''Јерину сузе пропануле:''Не да Туре Дедо Џидовина!Па је Марко таде говорио:''А, за Бога Ђурова Јерина,Има ли ту од Угревах кога?''А Јерина таде говорилиа:''Има доста, но су неваљатни!''Таде Марко чашу приватио,Вино попи, славу не поменуИ Јерини ријеч говорио:''Хајде дома, Ђурова,Ја ћу мало попослијед доћ’''Јерина на дворове дође,Све Ђуру по истину каже.Стаде мало, не би николико,Али Марко Краљевићу дође.Но га виђе Дедо Џидовина,Па је Туре ријеч говорило:''Фала Богу, чуда великога,Дође јунак под Ђуровом куломИ јахаше шарено говедо!''Но му рече Деспотовић Ђуро:''Није оно јунак на говедо,Не је Марко на коња Шаруна!''Оно рече, тадер дође Марко,Свако му се на ноге дигнуо.Колик’ се је Марко напучио,Он се ни с’ ким питати не хоће,Но фати пуње и свијећу,Па је таде ријеч бесједио:''Чујте, гости Деспотовић’ Ђура,Ко се овђе прекрстити неће,Нека излази из бијеле куле!''Скочи Туре од земље на ноге,А просу му пуње у рукама.На брицке се сабље ударише,Докле им се сабље поломишеДо крсницах и руках десницах –


232

Свак избјежа из бијеле куле.За б’јела се грла уфатише,Е се носе по бијелој кули,Прољетни се дан носе до подне.Јдева Марко доље Турчину,Те му пасју главу окинуо,Па га избачи из бијеле куле,Окупи госте на трпезу,Те је божу славу споменуо.Кад погледа по дружини Марко,Али није двадест калуђерах,Но су утекли пољем Косовијем –А нека их, неваљала војска!То је било кад се чинило.


233

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕРЂЕЛИ-АЛИЈА САНУ

Опрема се дели-соко МаркоУ широку земљу КаравлашкуДа он тражи за себе девојкуКод својега Богом побратима,Побратима Влашче Никодима.Кад се Марко на пут оправио,Па се крену с Богом путовати.Он путује крај тиха ДунаваИ сукоби једнога јунака,Баш Турчина Ђину Латинина,На враноме коњу маленоме,Маленоме, али дебеломе,Кратка врата а широка сапа,Све му грива у копите дира.Ал’ повика Ђина Латинине:''Каурине, уклон’-де се с путаДа ја твоју не уцвелим мајку,Да ти у род не оправим љубуБез колача и без убрадачаИ без кола и без кочијаша!''Ал’ се Марко не уклања с пута,Већ изману чизмом и мамузом,Па удара добра коња свогаДа прескочи Ђину Латинина,На Турчина јуриш учинио.Дочека га Ђина Латиниине,Па потрже перан буздованаИ удари Краљевића Марка –Како га је лако ударио,Спаде Маркои с добра коња свога,Па заплива у тио Дунаво.Ал’ говори Ђина Латинине:''Мол’ се Бога, јадан каурине,Што ми жао поквасити вранцаИ на њему чоју и кадифу,


234

Сад би теби одсјекао главу!''Пак он оде уз тио Дунаво.А кад види дели-соко МаркоДа је Ђина добро одмакао,Он исплива из тиха ДунаваИ ухвати добра коња свога,Пак говори Краљевићу Марко:''Ао мени и до Бога мога,Мал’ ја лудо не изгуби главу!Да се манем пута орјатскогаПутујући уз тихо Дунаво,Да се латим друма царевога,Да не сретам Турке ожђелдије!''Пак он пође кроз гору зелену,Право тежи друму призренскоме.Кад бејаше сред горе зелене,Он сукоби Туре момче младо:На витезу ноге прекрстио,Пак удара руком у тамбуре.Кад опази Краљевића Марка,Ал’ повика Туре момче младо:''Арамбаша, уклон’-дер се с пута!Већ ја видим да си добар јунак,Ал’ се мени ти уклони с пута,Поплашићеш пода мном витеза,Па ћеш твога оставити Шарца!''Ал’ се Марко не уклања с пута,Већ потрже перна буздованаДа поплаши Туре момче младо,Па изману чизмом и мамузомДа погази Туре момче младо.Лепо га је Туре дочекало,Он потрже перна буздована,Па дочека младожењу Марка –Како га је лако ударило,На долами попуцаше конци.Скочи Марко с добра коња свога,Пак он бежи у гору зелену.Ал’ се ити Туре момче младоДа удари Краљевића Марка –


235

Не погоди Краљевића Марка,Већ погоди у зелену јелу,Виту јелу из корена крену.Из горе му проговара Марко:''Богом брате, Туре момче младо,Ис’ си Турчин или си каурин?Ал’ говори Туре момче младо:''Нисам Турчин, веће сам каурин!Нејака ме заробили ТурциКад сам био у златној колевки,Кад су Турци Прилип поарали,Отада сам Турчином постао.Ал’ ја имам доста рода мога,Мога деде краља Вукашина,Имам ујка Краљевића Марка,Пак сам чуо да је добар јунак,Пак ја идем да потражим ујка,Да би мене научио ујкоСабљом сећи, буздованом тући.''Ал’ говори Краљевићу Марко:''Богом брате, Туре момче младо,Пусти мене да ја идем двору!''Говори му Туре момче младо:''Иди с Богом куд је теби драго!''Узе Марко добра коња свога,Пак он оде друму призренскоме.Тек се Марко друму управио,Он сукоби трећега јунака,Капа му је од читава вука,Баш Турчина Ђерђели-Алију,Кога на гласу крајина нејма,На враноме коњу великоме,Танке гриве а малене главе,Кроз ноздрве модар пламен лиже,На коњу је ноге прекрстио,Па удара руком у тамбуре,Па повика са коња витеза;''Каурине, уклон’-дер се с путаДа ја твоју не уцвелим мајку!Већ ја видим да си добар јунак,


236

Ал’ се мени ти уклони с пута!''Ал’ се Марко у образу мења,Пак беседи дели-соко Марко:''Авај мени и до Бога мога,Баш ћу данас изгубити главу!Да л’ би му се уклонио с пута,Да л’ јунаку стао на белегу?''Ал’ повика Ђерђели-Алија:''Каурине, јер се не уклониш?''Ал’ говори младожења Марко:''О, Турчине, веро некрштена,Ја сам моју саранио мајку,А милу сам удомио сеју,Јошт се јунак оженио нисам,Ал’ се нећу уклонити с пута,Баш макар се и не оженио,Већ зеленом травом зеленио!''Ал’ говори Ђерђели-Алија:''Каурине, жалосна ти мајка,Кад се нећеш да уклониш с пута,Стан’-де мени право на белегу,Ја ћу с’ теби уклонити с пута!''Стаде њему на белегу Марко,Ал’ се Туре не уклања с пута,Запе стрелу да устрели МаркаУ том гледи у срце јуначко,Пак не згоди у срце јунака,Већ погоди у кош пред јунака,Подроби му седло од мерђана,Преби копље надвоје, натројеПукоше му два колана златна.А кад види Ђерђели-АлијаДа јунаку ране не зададе,Врте коња, пак стаде бегати.Кад то види Краљевићу Марко,Он се сети перна буздована,Пак се ити право за јунаком,На добро га место погодио,Погодио међу плећи живе,На кош га је коњу натерао,


237

Пукоше му три колана златнаИ четврти ибришим-тканица,С којом Туре бојно седло стеже.А кад види Краљевићу МаркоДа га кћаше коњиц да однесе,Он уседе на голога Шарца,Па сустиже Ђерђели-Алију,А потрже мача зеленогаИ удара Ђерђели-Алију,Удари га право по појасу,Пресече му зелену доламуИ од свиле зелену ђечерму,И пресече до две пушке мале,И пресече лака џевердана,Што на њему три жице од злата,И пресече перна буздована,У коме су пера позлаћена,И пресече панцир на јунаку,И три струкае свилена појаса,И сребрне ноже за појасом,И јуначку танану кошуљу,Што му када из рода донела,Ни предана ни у брдо ткана,Већ од сува исплетена злата,И јунака по срцу посече –Како га је засјекао Марко,Да му крвца ране не заливаВид’ла би се џигерица бела.Ал’ говори Ђерђели-Алија:''Богом брате, Краљевићу Марко,Тако т’ Бога и закона твогаИ седмори у години поста,Немој мене више ударати,Пусти мене у Призрена белаДа поздравим по Призрену Турке –Гди год који сретне каурина,Нек’ се њему уклањају с пута,Особито коња шаренога,Нек’ се боје да не буде Марко –Ког ошине Краљевићу Марко


238

Више ране излечити неће,Макар звао цареве ећиме!''


239

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ХЕРЦЕГ СТЈЕПАН Матица Хрватска

Свјетлица је даницу корила:''Ој данице, једна лежакињо!Гдје омркнеш, туте и осванеш,Ја омркнем нада Цариграда,А осванем дворим Јерцеговим.''То их слуша царе Сулејмане,Па свјетлицу дозивао зв’језду:

. ''Причекај мене, св’јетла зв’јездо моја!Нек напишем лист хартије б’јеле,Слат ћу зету Јерцегу Стјепану,Да он пише на војску војнике,Нек не пише стара ни нејака,Ни јединка у матере синка.''Кад свјетлица разумила зв’језда,Она стала, па га причекала,Па јој дава лист хартије б’јеле ,Носи зв’језда Јерцегу Стјепану.

. Кад се Стјепан књиге дочепао,Све напише на војску војнике,Па записа стара и нејака,И јединка у матере синка,И јединка Краљевића Марка.Јадна мајка искупит не могла,Па продала своје б’јеле овце,Б’јеле овце, а и подворнице,Па два коња напртила блага,Носила их Јерцегу Стјепану.

. Кад се Стјепан блага дочепао,Спреми благо укулу бијелу,А њу стару коњима под витезе,Да је тару до б’јеле зорице.Иштом б’јела зора заб’јелила,Стара се је с душом разд’јелила.Кад војници к цару долазили,Сви војници здраво и весело,


240

Само није Краљевићу Марко.Бесједио царе господаре:

. ''Ах мој зете, Јерцеже Стјепане!Сви војници здраво и весело,Само није Краљевићу Марко.Ил је Марко јединак у мајке?''Бесједи му Јерцеже Стјепане:''Ах мој царе, мили господаре!Како Марко јединак у мајке,Кад имаде девет своје браћеИ десету своју милу мајку.''Тада царе Марку бесједио:

. ''Ах мој сужањ, Краљевићу Марко!Што ти јеси здраво невесело,Када ниси јединак у мајке?Кад имадеш девет своје браћеИ десету своју милу мајку.''Али му је Марко бесједио:''Ах мој царе, мили господаре!Како нисам јединак у мајке,Када немам од Бога никога,Већ сам има своју милу мајку,

. Па ме Стјепан на војницу пише.Јаднамајка искупит не могла,Па продала своје б’јеле овце,Б’јеле овце, а и подворнице,Па два коња напртила блага,Носила их Јерцегу Стјепану.Кад се Стјепан блага дочепао,Спреми благо у кулу бијелу,А њу стару коњим под витезе,Да је тару до зорице б’јеле.

. Иштом б’јела зора заб’јелила,А с душом се стара разд’јелила!Бесједи му царе Сулејмане:''Је л’ истина Краљевићу Марко!'''' ''Јест истина, царе Сулејмане!'' ''Кад то чуо царе Сулејмане,Стјепану је зету бесједио:''Ах мој зете, Јерцеже Стјепане!


241

Јесам ли ти царе говорио,Да не пишеш стара ни нејака,

. Ни јединка у матере синка.Ти си писа Краљевића МаркаИ још си ми лажно казиво,Да имаде девет браће милеИ десету стару мајку своју.Он не има никога до Бога,Него стару остарилу мајку.Јадна г’ мајка искупит не могла,Па продала своје б’јеле овце,Б’јеле овце, а и подворнице,

. Па два коња напртила благаИ теби је догонила стара.Па кад си се блага дочепао,Спремио га у кулу бијелу,А њу стару коњма под витезе,Да је тару до б’јеле зорице.Иштом б’јела зора заб’јелила,А стара се с душом разд’јелила.''Па кад царе све му казивао,Да је коња блага напртио,Па их дава Краљевићу Марку,Нека иђе двору бијелому,А Стјепана жива ухватио,Па га меће коњим под витезе,Да га тару до зорице б’јеле.Зора сване и сунце огране,А Стјепан се с душом разд’јелио.


242

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА БРОДАРИЦА Вук Стефановић Караџић

Гором језди Краљевићу Марко,Гором језди, а гором беседи,''Чарна горо, да те Бог убије!''Кад у теби ладне воде нема,''Већ ја хоћу коња да закољем''Да с' напијем крви од коњица.''Ал' беседи бродарица вила:''Не кољ' коња, Краљевићу Марко,''Не кољ' коња, не чини наино,''Не погани тела ришћанскога,''Већ ти пођи мало у напредак,''У напредак има вода ладна, ''Ал' је тешка бродарина, Марко:''Од коњица узмем поводника, ''Од пешица оба ока чарна.''Пође Марко мало у напредак,И он нађе ту водицу ладну,Те приниче ладну воду пити.Није с' Марко воде ни напио,Ал' долети вила бродарица:''Плаћај, Марко, бродарину тешку!''Њој беседи Краљевићу Марко:''Ој Бога ти, бродарице вило,''Ти погледај томе јарком сунцу, ''Како игра и гора и вода,''Ди ти иштеш бродарину тешку.''Зла несрећа вили прискочила,Те погледа томе јарком сунцу.Удари је Краљевићу Марко,Удари је лаким буздованом,Удари је међу плеће бело.Те како је лако ударио,Буздовану отпадало перје,Паде мртва црној земљи вила.Иде Марко гором певајући,


243

Па беседи Краљевићу Марко:''Ко ј' уморан, нека се одмара,''Ко је младо нека ружу бере,''Ко је жедно нека воду пије,''Од данаске бродарине нема,''Ја сагубих бродарицу вилу.''


244

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА БРОДАРИЦА САНУ

Гором језди Краљевићу Марко,Гором језди, а гору проклиње:''Чарна горо, не зеленила се,Кад у теби ладне воде нема,Ладне воде ни дебела лада,А у мешини понестало вина,Пак је мени додијала жеђа,Те ја морам коња да закољемДа с’ напијем крви от коњица!Беседи му из горице вила:''Не кољ’ коња, Краљевићу Марко,Не кољ’ коња, не чини зулума,Не пи’ крви, не погани тела,Веће пођи мало унапредак,Па ћеш наћи језер-воду ладнуИ на води вилу бродарицу,Па је вила на води заспала,Па се чувај да је не пробудиш,Јер је врло скупа бродарина!''Пође Марко мало унапредак,Па он нађе језер-воду ладнуИ на води успавану вилу,Та напи се Марко и коња напоји,Пак он пође кроз гору зелену.Ал’ се трже вила иза санка,Позна вила да се вода пила,Па отиде у гору зелену,Те увати трогоца јелена,Па га једном гујом зауздала,А другом га гујом престегнула,А трећом га гујом ошибује,Па достиже Краљевића Марка.Па беседи бродарица вила:''Стани, Марко, плати бродарину!''Ал’ беседи Краљевићу Марко:


245

''Ил’ ћеш, вило, гроша ил’ дуката?''Беседи му бродарица вила:''Нећу, Марко, гроша ни дуката,Веће оћу твоје очи чарнеИ од Шарца ноге до кичица!''А кад зачу Краљевићу Марко,Он потрже лака шестоперца,Те удара бродарицу вилу –Како ју је лако ударио,Са земљом је црном саставио,Пак он оде гором певајући,Оста вила ногом мицајући.


246

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА БРОДАРИЦА Матица Хрватска

Гором језди Краљевићу Марко,Гором језди, а гору проклиње:''Чарна горо, убила те туга,Каконо је жеђ данаске мене!Ђе у теби ладне воде нема,Ладне воде ни рујнога винца.Већ ћу заклат шарца и сокола,

. Напит им се испод грла крвце.''Ал му њешто из горице збори:''Не кољ’, Марко, шарца од мејдана,Не кољ’, Марко, сивога сокола.Не кољ’ дер иг, не чини зијана,Веће хајде гором понапреда.У гори је зелено језеро,Онђе ћеш се ладне напит воде.Ал се чувај замутит језеро;На њем спава бродарица вила,

. Острвац јој по језеру плови.Жље јунаку, који је пробудиИ који јој замути језерце,Јер узима тешку бродарину:Од јунака обе очи црне,А од коња све четири ноге.''Чује Марко, ал не хаје за то;Јоште мало језди понапреда.На језеру бродарица вила,Сан успала у јелаху густу.

. Табане јој водица умива,А лишћице хлатком је наткрива.Нагна Марко у језеро шарца,Напојио себе и коњица,Пак отпјева друмом кроз горицу.Мамом прену с’ брже бродарица,Писну клета као гуја љута.Допаше јој напрснице змије,


247

Допадоше и звијерад горска.Седмака је посјела јелена,

. Једном га је змијом зауздала,А од двије дизген начинила,Четвртом га по ребрима шиба.На далеко пристигнула Марка,На даље га грлом дозивала:''О јуначе, обазри се мало,Пак де иди, куд си наумио!''Вилу Марко у том послушао,Намакнуо калпак на обрве,Окрену се погледат је збиља.

. У то доба бродарица силна,Од горице баница госпоја,Како доспје, скочи са јелена,Змије јој га љуте прифатише,Шест сапиње стр’јела за тетиве.Скочи Марко са свога шарина,Поднесе јој међед-кожутину;Стријеле јој у њу пофатао,Пофатао, пак је изломио.Ал прискочи помамница горска,

. Хвата Марка по свилену пасу,Рада бјеше о раван га разбит.Нуто Марку јада и невоље!Уфатише с’ у плећи јуначке,Хрваше се љетни дан до подне;Пјена вилу попанула б’јела,Али Марка б’јела и крвава.Нико ником дохрват не може,Стаде Марко клечат на кољена,Стаде вила смијат се из грла.

. А то сину по ведроме зраку,Ко небеса да се отворише.Гледну Марко, а уздахну јако:''Посестримо, б’јела облакињо!Јер се његда криво кунијаше,Да ћеш Марку бити у невољи,Кам си сада, оли већ никада?''Јави му се посестримо вјерна:


248

''Не вељаг ли, побратиме Марко!Напред хајде, ал се чувај добро,

. Воде с’ напиј, језера не мути,Не пробуди банице виловне,Јер узима тешку бродарину:Од јунака оба црна ока,А од коња ноге све четири.Стид је двома на једнога сама,Већ ђе су ти од потаје ножи?''Трже очи к небу бродарица,Да би видла, с ким бесједи Марко.Превари се, уједе је гуја!

. Забезекну с’ у небеса ведра,А попусти Краљевића плећа.Трже Марко из потаје ноже,Просу јој се низ планину дробе.Врисну вила и клети га стаде:''Ао, Марко, чуда дочекао!Осл’јепио у обадва ока,Угинуо из св’јета бијела,Угинуо прије него умр’о!Јег погуби вилу и баницуОд горице и језера бистра,Гдје се утве и лабуди легу,У којено јањце пасе вуче,А јелени јахати се дају.''Чује Марко, ал не хаје за то,Већ размахну мачем по јелену,Опрости га од љутије гујаИ пушти га у гору зелену,Пак се баци шарцу на рамена.Оста вила ногом копајући,

. Оде Марко друмом певајући:''Благо томе, ко још има кога,Да га брани и за њега мари.Хајд, путниче, сад слободно гором,Бродарине, док је Марка, нема!''


249

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП ШОКЧИЋ САНУ

Пију вино два каурска краља;У свакога краља каурскогаПо двадесет и два капетана.Капетан се који с чиме фали,Сам се Филип својом сабљом фали:''Тако ми сабља главе не одсекла,Згубио сам триест мертоноша,А јошт ми се сам апуста вадиНа сокола Краљевића Марка!''Мисли Филип нитко га не слуша,Слушао га Момчило војвода,Баш побратим Краљеивћа Марка,И он оде Марковоме двору,Сунце сиже, а он двору ближе;Сунце седе, а он двору дође.Сео Марко вечерати с мајком;Стаде јека ситни таламбасаОко двора бијели Маркови.Младу Марку беседила мајка:''Ао, Марко, моје дете драго,Познајеш ли ситне таламбасе?'' –''Ао, старице, моја мила мајко,Ја познајем ситне таламбасе,Таламбасе побратима мога,Побратима Момчила војводе,Ал’ ја не знам, мила стара мајко,Која њега сила дотералаПо то доба око двора мога!''Уста Марко и отвори врата,И дочека Момчила војводу.Док се мало понапили вина,У вину се поразговарали,Ал’ беседи Краљевићу Марко:''Побратиме, Момчило војвода,Које тебе силе дотералеПо то доба око двора мога?''


250

Ал’беседи Момчило војвода:''Побратиме, Краљевићу Марко,Нису мене силе дотералеВећ милошта и моја и твоја!Ја сам синоћ у мејани био,И ту пију два каурска краља;У свакога краља каурскогаПо двадесет и два капетана.Капетан се који с чиме фали,Сам се Филип својом сабљом фали:,Тако ми сабља главе не одсекла,Згубио сам триест мертоноша,А јошт ми се сама пуста вадиНа сокола Краљевића Марка!’Мисли курва нитко га не слуша,Ја сам ти се, брате, наслушао,Дођо часом да ја теби кажем!''Скочи Марко као да се помами,Свечера је коња оседлао,У пол ноћи коњу зоби дао,А јошт к томе рано уранио,И он иде Филипову двору.Ал’ Филипа дома не бијаше.Већ прид врати љуба Филипова,Она седи на меки душеци,Она седи, хитар везак везе.Божју јој је помоћ називао:''Божја т’ помоћ, љубо Филипова,Је ли дома Филип побратиме?''Она њему љуто одговара:''Нису таки хрти у Филипа,А камо ли да си му побратим!''Марко Шарцу турски проговара:''Приступ’, Шарац, ближе на душекеДа ја видим какав везак везе!''Он не гледи какав везак везе,Већ је удара с трима прстима,Па се трипут млада преметнула,Три јој здрава искочила зуба;Одреши јој ђердан испод врата,


251

Па он оде у догање дојне,Распе шатор код догања дојни,И он седе рујно пити вино.А кад дође Шокчићу Филипе,Љуба му се са сузама тужи:''Господару, Шокчићу Филипе,Па ту дође незнани делија,С трима ме је прсти ударио,Трипут сам се млада преметнула,Три ми здрава искочила зуба;Одреши ми ђердан испод врата,И он оде у догање дојне!''Али иде Шокћићу Филипе,Пак удара Шарца Марковога;Шарац стоји као камен сињи,Умом уми, а ушима стриже,А у Марка попреко погледаЕ да би му помогао Марко.Ал’ беседи Краљевићу Марко:''Не ударај, Шокчићу Филипе,Не ударај Шарца, коња мога,Оди са мном да вино пијемо,Ни за моје ни за твоје благо,Већ за љубин ђердан испод врата,Да заједно ђердан попијемо!''Ал’ то Филип ништа и не слуша,Већ удара Шарца Марковога.Цикну, викну Краљевићу Марко,Цикну, викну кано змија љута:''Бритка сабљо, моја посестримо,Десна рико, моје село мало,Оћеш ли ми у помоћи бити?''И он трже бритку сабљу своју,Па погуби Шокчића Филипа,Пак погуби и њега и коња,Још му сабља земље заитила;И он оде Филипову двору,Стару мајку с коњем потлачио,А дворе му са земљом уравни,Верну љубу одвео у робље.


252

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП ШОКЧИЋ САНУ

Вино пије Шокчићу Филипе,Вино пије, а у руке гледи,Па је ’вако њиме беседио:''Руке моје, млогог сте згубиле,Јошт се вади сабља из корицаНа онога Краљевића Марка!''То зачуо Краљевићу Марко,Коња језди Шокчићевом двору,Па беседи Шокчићевој љуби:''Бога теби, Шокчићева љубо,Је л’ у двору Шокчићу Филипе?''Беседила Шокчићева љуба:''Ид’ одатле, незнана делијо,Свака шуша за Шокчића пита!''Плану јунак Краљевићу Марко,Па удара Шокчићеву љубу –Колико је лако ударио,Три јој зуба у грло сасуо,Па он језди царевим друмовом.Њега срета Шокчићу Филипе,Па зачеше кавгу заметати,Ударише један на дургогаКоњским гривам и прсам јуначким,Носише се три дебела сата.То је Марку и помучно било,Па беседи Шокчићу Филипу:''Курвин сине, Шокчићу Филипе,Вино пијеш, а у руке гледишИ рукама овако говориш –,Руке моје, млогог сте згубиле,Јошт се сам абритка сабља вадиНа јунака Краљевића Марка’,Па ја пођо да ти сабљу гледимКако ће се вадити на Марка!''


253

У том ману сабљом и десницом,Те му русу одсијече главу.Оде Марко друмом пјевајући,Филип оста с сабљом дремајући.


254

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП ДРАГИЛОВИЋ САНУ

Вино пије Краљевићу МаркоИ са шњиме Балашу Маџару,И мед њима Филип Драгиловић,Вино пију три велика банаУ Будиму граду на капији.Код свакога великога банаПо дванаест млади капетана,Код свакога српског капетанаПо тридесет и три војводе.Пак се фали Филип Драгиловић:''До саде сам Филип погубиоСедамдесет млади мартоношаИ Николу, баш матолозбашу,И сваком сам роба заробио.Што сам красна роба заробио,Милу сестру Николе војводе –Да се Филип оженио нисам,Узео би да ми буде љубаУ Будиму код моје госпође!И још ми се вади сабља бриткаНа три младе српске војеводе –На Милоша и на Рељу малогИ на никог у Прилипу Марка!''Ту се деси Балаш Маџарина,Добро слуша Балаш МаџаринаШто се вали вољени Филипе,Па одведе барну на налбанту,Па се диже од Будима града,Маџарском се земљом подигао,Док се турске земље преватио,Пети данак у Прилипа дође.Теке Марко сјео на ужину,Удри јасан таланбас пред двором.А беседи Краљевићу Марко:''Јевросима, моја мила мајко,


255

Какав ј’ оно таланбас пред двором?Рекао би, моја мила мајко,По гласу је побратима мога,Побратима Балаш-Маџарина,Чини ми се од б’јела Будима –Које би га ту силе донеле¬¬?''Па ишета пред бијеле дворе,Па погледа Балаш-Маџарина,Царскије се лицем целивашеИ десницом руком руковаше,Ушеташе у бијеле дворе,Па сједоше за трпезу златну,Па сједоше пити вино ладно.Пише вино три бијела дана,Кад четврти данак освануо,Ал’ бесједи Балаш Маџарина:''Побратиме, Краљевићу Марко,Ево има већ три б’јела данаКако сам ти у дворе доша’,Па не питаш, а ја ти не кажем¬!''А смеје се Краљевићу Марко:''Побратиме, Балаш-Маџарине,Разуман си и сам ћеш казати!''И онда му поче бесједити:''Побратиме, Краљевићу Марко,Дошао сам и донео гласаИз Будима у града Прилипа –Вино пију три велика банаУ Будиму граду на капији;Код свакога великога банаПо дванаест млади капетана;Код свакога тога капетанаПо тридесет и три војеводе,И међ’ њима Филип Драгиловић.Пак се вали Филип Дргиловић:’Ој, војводе, бојни копљеници,До сада сам јунак погубиоСедамдесет млади мартоношаИ сваком сам роба заробио,Коме љубу, коме ли сестрицу,


256

И Николу, баш мартолозбашу,И њему сам роба заробио –Каква ј’ красна госпођа девојка,Да се Филим нисам оженио,Узео би да ми буде љуба,Већ робује код моје Маџарке!И још ми се вади сабља бриткаНа три младе српске војеводе –На Милоша и на Рељу малогИ на никог у Прилипу Марка!Отићи ћу Николи налбанти,Потковаћу барну великога,Отићи ћу у града ПрилипаДо дворова Краљевића Марка,Б’јеле ћу му дворе поробитиИ жива ћу уватити МаркаСтару ћу му погазити мајкуИ Јелицу љубу заробити,Нек’ робује у Будиму граду,У Будиму код моје госпође!’ ''А то Марко једва дочекаоДоке Балаш избеседи речи,Господски се лицем целиваше:''Вала тебе, побратиме стари,Који си мене донео гласа!''Одброји му шест товара блага,Те путнику путнину платише,Сна га Јела лепо даровала,Дала м у је кошуљу са златом.Марко га је лепо испратио,Пак се натраг у дворе поврати,Па изведе Шарца од мејдана,Па оправи и себе и Шарца,Препасује сабљу оковануИ узима буздован позлаћен,Лак буздован од дванаест педи,Оковану сабљу мисиријем,Која сече дрвље и камење,Студен камен и студено гвожђе,На њојзи се ништа не познаје,


257

Па отиде с Богом путовати.Јарко га је обасјало сунцеНа ћуприји проћ бели Кумана,На ужину стиже у Београд.Платно беле бељаре девојке,Божију им помоћ називао:''Божја помоћ, бељаре девојке,Је ли оџа на подне викао,Је ли мене ужинати време?''А беседе бељаре девојке:''Да’ Бог добро, делија незнани,Јесу оџе викале на подне,Путнику је ужинати време!'' –''Има л’ овде врло добра вина,Које б’ вино за менека било?''А беседе бељаре девојке:''Видиш оне високе подруме,Ондека је Ана крчмарица,Онда има за путнике вина!''Кад напита Ану крчамрицу:''Божја ти помоћ, млада крчмарице,Изнес’-дер ми један чабар вина,Чабар вина од четр’ес ока!''Ал’ беседи млада крчмарицаИ дозива своју другарицу,Међу собом чабар износили.Како нагну Краљевићу Марко,Та у чабру не оста ни капи.''Донеси ми други чабар винаДа напојим Шарца великога!''Ал’ беседи млада крчамрица:''Мили Боже, чуда великога,Откуд дође једна хала винска!Одсед’ коња, делијо незнана,Па пиј вино колико ти драго!''Одсед’ Марко Шарца великога,Па наточи други чабар вина,Те напоји Шару великога,Пак се маша руком у џепове,Па извади дванаест дуката:


258

''Оди, Ано, да ти вино платим –Нај ти тебе дванаест дуката!''А беседи Ана крчмарица:''Пођи с Богом, делијо незнана,Ти толико нис’ попио вино!''Ал’ је Марко очима простреља:''Луда главо, крчмарице млада,Добро знадем што попијем вина!''Па уседе Шару од мејдана,Па отиде на тија Дунава,Пак дозива Маџар-скелеџију:''Превези ме, Маџар-скелеџија,На јуначку божју вересију,А ево ти буздованпозлаћенДок се вратим да ти скелу платим!''Ал’ беседи Маџар скелеџија:''Пођи с Богом, деља незнана,Од тебе се скела и не плаћа!''Превезе га Маџар скелеџија;Носи с Богом буздован позлаћен,Скелеџију грозница уватиГледајући буздован позлаћен.Усед’ Марко Шарца од мејдана,Пак отиде преко Срема равна,На вечеру стиже у Крушедо;Први су га запевали петлиЗапевалил проћу Манђелоша, Други су га запевали петлиБаш на Вуки испод Вуковара,Бела га је зора забелилаИ јарко га обасјало сунцеБаш на Драви под градом Осеком;И он воду Драву пребродио,Пак отиде у града Будима,А кад дође у града Будима,На ужину стиже у Будима.Платно беле бељаре девојкеИ међ’ њима сестра Николина –Везак везе сестра НиколинаЧистим златом, а по чистој свили.


259

Божију им помоћ називао:''Боћја т’ помоћ, госпођо девојко,Кој’ су двори ваљена Филипа¬?''Ал’ беседи сестра Николина:''Видиш оне високе чардакеИ на њима срчали пенџери,Оно с’двори ваљена Филипа,Ја сам јадна сестра Николина!''Оде Марко кроз бела БудимаДо дворова ваљена Филипа,А гледа га будимска госпођа.А кад дође Филипови двору,Пред двором је Филипова љуба,На ђерђеву ситан везак везлаЧистим златом а по чистој свили.У игли јој нестануло злата,Метну очи, погледа на пенџерИ угледа Краљевића Марка.Марко јој је божју помоћ назв’о:''Божја т’ помоћ, Филипова љубо,Је ли дома мој побратим Филип?И зови га да се поздравимо!''А беседи Филипова љуба:''Даље јаши коња, орјатине,Орјатине, пак орјатски сине –Ако дође мој господар Филип,Играће ти по авлији глава!''Марко Шарцу турски проговара:''Попни-де се, Шаро, добро моје,Попни-де се снаи на чардаке,Те ти види како снаха везе!''Шарац с’ попе снаи на чардаке.Удара га Филипова љуба:''Даље јаши коња орјатине –Ако т’ дође мој господар Филип,Играће ти по авлији глава!''А Марко ти поче беседити:''Немој ми га, снао, ударати,Јер је моме Шарцу омилилоКако снаа на ђерђеву везе!''


260

Пак се сагну Краљевићу Марко,Тријема је прсти доитио –Жалосна се трипут преметнула,Три јој здрава искочише зуба,Просуше се венци и ђердани.Купи Марко гроше и ђердане,На пооду љуби беседио:''Остај збогом, Филипова љубо,И поздрави господара твогаНека за мном у меану дођеДа ов’ мало сребра попијемо,Да и њему штете сасма није!''Па отиде Марко у мејануДо Илије, старог мејанџије.Седе Марко пити вино ладно,Па Илији стаде беседити:''О, Лијиа, брате мејанџија,Каде смо се, брате, састанули,Оди, брате, да се послушамо,Узми, брате, буздован позлаћен,Ти однеси младом екмеџији,Нек’ ми даде леба за ужину!''Узе јунак буздован позлаћен,Па он иде младом екмеџији:''Нај ти тебе буздован позлаћен,Послао ти Краљевићу МаркоДа му дадеш леба за ужину!''Екмеџију грозница увати:''Носи леба колико ти драго,Аратос му и залоге била,Однес’ Марку леба за ужину!''Када дође Краљевићу Марку:''Ој, Илија, брате мејанџија,Узми-дедер буздован позлаћен,Однеси-де младом пишерџијиНек’ ми даде сан ђаконије!''А Илија оде пишерџији,Па му даје буздован у залог:''Дај ми, брате, сан ђаконије!''Пишерџију грозница увати


261

Гледајући буздован позлаћен:''Носи јела колико ти драго!''Па однесе сана ђаконије.Седе Марко пити вино ладно,Поужина и напи се вина,Па уседе Шарца великога,Па отиде кроз бела Будима.Па чуде се будимска господа:''Мили Боже, ваљена Филипа,Он се вали да је добар јунак,Али ето доброга јунака –Доиста је из Прилипа Марко!''Оде Марко под б’јела Будима,Па узима сестру Николину,Па је меће за себе на коња,Три пута је препаса појасом,А четврти од сабље кајасом,Па отиде у Прилипа града.Када Марко у Прилипа дође,Он изива Јевросиму мајку:''Јевросима, госпођо краљице,Нај ти, мајко, моју посестриму,Рани, мајко, као сина Марка,А удоми као чедо своје!''Ранила је као сина Марка,Удомила као чедо своје,Отуд Марко стече пријатеље.


262

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ГАВРАН САНУ

Сјајно копље у планину сјаше,Подањ Марко болан боловаше,Црн му вране тица долазаше,Бона Марка у планину вида:Њему у кљун воду доношаше,Од крила му лада направљаше.Онда вели сабља Краљић Марко:''О, за Бога, вране тица црна,Какво сам ти добра учинио,Те мо бона у планину видаш?''Вели њему тица вране црна:''О, Богу ти, Краљевићу Марко,Добро си ми веље учинио –Знаш ли, Марко, није давно било,Кад погибе царство на Косово,Ми бијасмо тице попадалеПо широку пољу Косовоме,Ви нагнасте тридесет банова,Ви тридесет хата великијех,Ми бијасмо тице попадалеИ бјесмо се тада погојилеОд доброга јуначкога месе,Сва ни брчна попадаше перја.Сваки свога згазио гаврана,Ја се нагнах под Шарчића твога,Па ме не шће погазити Марко,Но се саже па ме доватио,Понесе ме у бојали кулу,Ту ме даде остарелој мајци,И овако бесједио њојзи:,Стара мајко, аманет ти тешки,Све ми рани црнога гаврана,Све га месом јагњећијем рани!’Ту ме мајка добро месом рани,Док ми брчна перја ударише


263

И тадер ме пушти у планинуКуд су мени дружина остала!''И ту Марка у планину вида,Док је Марка извидао дивно;Пошто га је извидао дивно,Овакоје бесидио Марко:''Ајде с Богом, побратиме вране!У неђељу која прва дођеОће свати Ђулагића кренут’;У суботу која прва дођеЈа ћу поћи насред друма путаУ сомину зелену планину,Дочекаћу свате Ђулагића,Оћу тебе сигурати меса!''То не било доба николико,Данак прође, док субота дође,Ето Марка у Сомину тврду,Ту дочека свате Ђулагића,Удари им Марко у планину,Посјече им три стотине сватаИ оте им лијепу ђевојку,Доведе је у Прилипу равну, Покрсти је, привјенча је за се.Пошто ти је привјенчао за се,Извезе је на нове таване,Ту лежали док огрија сунце.Кад истече сунце од истока,С истока је добро јутро звала,Мушкарцима на обрадовање,Ђевојкама да се поудају,Невјестама на јашиковање,А бабама да о души раде.Старе бабе о души не раде,Но гледају што но чине млада –Ђаволи им понијели душе,Штоно старе о души не раде,Но гледају што не младе раде!


264

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БАН СВИЛАЈИН Матица Хрватска

Синоћ Марко вечерао с мајкомСува круха и водице хладне.До у јутра три му књиге стигле,Три су књиге од три побратима,Свака књига друго пита Марка.Једна ј’ књига од б’јела Будима,А друга је ерцега Стјепана,

. Трећа књига бана Свилајина.Та која је од б’јела Будима,Она књига заповида Марку:Краљ будимски жени свога сина,Кума куми Краљевића Марка.А која је ерцега Стјепана,Она књига заповида Марку:Хајдер, Марко, за цара на војску.А која је Свилајина бана,Бане Марка зове на мејдане,

. На мејдане без сваке накане.У књиги је Марку говорио:''Курвин сине, Краљевићу Марко!Да ти мени на мејдан изиди,Да видимо, тко је бољи јунак,Тко ли бољи, тко ли и вјештији.А ако ли изићи не смијеш,Послат ћу ти прело и вретено,И три оке бијела мисира,Па ти преди гаће и кошуљу.

. Напреди је, донеси је, Марко!Донеси је, пак је кроји на ме.Што остане, то у сандук слажи,Па с’ удаји ко млада дивојка,Па ти д’јели та сватовом даре.''Кад је Марко књиге проучио,Проучио и добро проштио,Иде Марко својој старој мајки,


265

Па он пита Јеросиму мајку:''Јеросимо, стара моја мајко,

. Куд ћу сада, на коју ли страну?Три су књиге од три побратима,Три су књиге, на три стране зову.Прва књига од б’јела Будима,У њој збори краљу од Будима:Краљ будимски жени свога сина,Кума куми мене, моја мајко!Друга књига мени заповида,Да ја идем за цара на војску.А трећа је од бана Свилајина

. Ш њом ме бане на мејдане зове.''Кад је чула Јеросима мајка,Кад је чула, што бјеседи Марко,Липо ј’ Марка она свјетовала.Свјетовала, Марку говорила:''Чедо моје, Краљевићу Марко!Добро б’ било кумовати краљу,Јер је краљу с нами у родбини.Добро б’ било за цара на војску,Јер смо, Марко, у царевој земљи.

. Нејди, Марко, бану на мејдане,У бана су виле посестриме,А у Марка виле посестриме.Силне ће се ударити виле,Велик ће те зијан починити,Да сву црну гору поломити.Вјера моја тврђа од камена,Један ће вас изгубити главу,Један с’ не ће кући повратити.''Кад разуми Краљевићу Марко,

. Кад разуми р’јечи материне,Тад бјеседи Краљевићу Марко:''Ој старице, моја мила мајко!Вјера моја тврђа од мермера.Волим данас изгубити главу,Нег срамоту на себи носити.Та послушај, моја мила мајко!Та послушај, што ми збори бане:


266

Ако му ја на мејдан не дојдем,Послат ће ми прело и вретено,

. И три оке бијела мисира,Да му предем гаже и кошуљу,Да напредем и донесем бану,Да донесем и кројим на њега.Што остане да у сандук слажемТе удајем ко млада дивојка,И да д’јелим та сватовом даре.То је, мајко, што ми бане пише,Што ми пише, што ли приговара.''Кад је Марок доставио мајки,

. Што му пише Свилајине бане,Све је мисли на једну смислио,Па он седла коња шаренога.Седло меће, шаре поиграва,Уздом жвали, ђинђири му звече,Калпак меће, перје му трепће,Сабљу паше, сабља поскакује.Са земље је на шарца скочио,Вее му се шарац помамио.Зуби гризе, а ушима стриже,Ногом копа, под њим с’ земља тресе.Шаре ђипа, Марко мајки збори:''С Богом, мајко, скоро ћу те видит!Сада идем походити бана,Да му кажем, да прести не знадем.Па ја идем у бијели БудимКумовати краљевому сину,Па ја идем за цара на војску,Војеват ћу, док се војан сврши.Луд је царе, јер он зове Марка,

. Луд је царе, изгубит ће главу.''Оде Марко прико поља равна,Пак се својим шарцем договара:''Шарац коње, десно крило моје!Би л’ се мого поуздати у теИ у твоје ноге све четири?Проминит ћеш данас господара,Јашит ће те вира некрштена.''


267

Ал му шаре тихо одговара:''Господару, делибаша Марко!

. Пусти мени на слабину узду,Да кајаси до колина туку,Па се држи седла и серсана,Па превати гриву за стримена,Па ти гледи, што ти шаре ради.Ока зоби кад је дукат била,Сви јунаци коњма узмакоше,Ти си мени примицао, Марко!Примицао и мене товио.Како сам те, Марко, запамтио,

. Нигда нисам зоби пожелио.''Што је шарац Марку говорио,То је Марко мудро извршио.Пушћа њему на слабину узду,Да кајаси до колина туку,Па се држи седла и серсана,Па привати гриву за стримена,Те он гледи, што му шаре ради,Што му ради, што је наканио.Кад се курва шаре разиграо,

. Девет копја у висину скаче,А двадесет мало понаприда.Из зуба му зелен пламен сипа,Из ноздрва муње и громови,Све се поље у огањ обрати.Мало тому постојало вриме,Мало вриме чуда големога,Слетише се виле посестриме,Њешто мало деведесет вила,Окол Марка страхоту справише,

. Какве Марко ни видио није.Са шарцом се ново чудо згоди:''Из ноздрва студен витар пири,Из очију град и киша пада,Из копита та муње бљескаше,Из ушију громови пуцаше,Из гриве му бумбул птица пива,А на сапу мудра видра игра,


268

А у седлу сједи јунак Марко.Из далека то гледао бане,

. То гледао, пак се поплашио,Па бјеседи Свилајине бане,Па бјеседи својој дружиници:''Мили боже, на свему ти хвала!Откуд мраци, откуд ли облаци?Чини ми се да су од истока,Од истока, прелијепа града.Или се је разљутио Марко,Ил је свога коња разиграо,Ил су с Марком виле посестриме?

. Од мејдана данас ништа нема.''То говори Свилајине бане,То говори, па пред Марка иде.А чим ближе, с отим више гмижеИ не мисли на мејдан јуначки.Кад је бане до Марка допао,Љуби њега у скут кабаницеИ љуби му свитле узенђије,Узенђије, гди ципелом стаје.Па бјеседи Свилајине бане:

. ''Делибаша господару Марку!Не љути се, што сам се шалио,Нисам вридан с тобом се борити.Моја књига не тражи мејдана,Већ те мами да пијемо вино.Нисам вридан, вјера ти је, Марко!Нисам вридан с тобом се борити.Ман’ се дакле боја и мејдана,Рујан ћу те напојити вина,А гди чујем за трагове, Марко!

. Не ћу т’, Марко, прилазити трага.''То слушао Краљевићу Марко, То слушао, па је бјеседио,Бјеседио Свилајину бану:''Курво кујо, Свилајине бане!Ако те је и була родила,И Марка је танена Влахиња.Потурице, не насрћи на ме,


269

Данас хоћеш изгубити главу.Лако ти је рањена посјећи,А нејаку савезати руке.Дер савежи бега Одилега,Који иде мору на Мораву,Гди Морава у море удара.Дер савежи шестокриловића,Који носи до девет мачеваИ десетог перног буздована,Који важе до стотину ока.Дер јунака Краљевића Марка,Који носи стриље татаркиње,

. Који јаши шарца виловита.Курво кујо, Свилајине бане!Нисам жена, да ти гаће предем,Нит дивојка, да ти се удајем,Већ сам јунак, да се огледамо,Огледамо и мејдан д’јелимо,Ил о моју, ил о твоју главу!''Кад је Марко речи довршио,Он потрже сабљу демешкињу.Како ју је нагло потргао,

. Сину пуста као мисечина,Па завати Свилајина бана.Како га је ласно заватио,Одмах га је с главом раставио.Оста бане на пољу лежећи,Оде Марко пољем пивајући,А под њиме шарац играјући.Он ми иде у равна Будима,Па кумује краљу Матијашу.Липо га је краље дочекао,

. А још липше кума поздравио:''Здраво, куме, Краљевићу Марко!Што си тако, коња уморио?Зар га ниси данас назобио,Назобио, вином напојио?''Одговара Краљевићу Марко,Одговара краљу Матијашу:''Не будали, куме Матијашу!


270

Не будали и не троши ричи.Ја сам коња данас назобио,

. Назобио, вином напојио,Али сам ја с баном дангубио,Док сам русу њем одсико главу.''Кад с’ кумови липо диванили,Онда иду по младу дивојку,Па ју воде на свето винчање,А с винчања у б’јеле дворове.Кад су дошли у б’јеле дворове,Кум је куму липо даривао.Веже њоје ђердан окол врата,

. Који вриди хиљаду дуката,Нека знаде, да кума имадеНигди тамо у земљи каурској.И кума је кума даривала,Дала му је кошуљу везену:Више злата нег танкога платна,Да се дичи племе Краљевића.Чим је Марко свадбу докончао,Одма иде у цареву војску.Веже шарца шатору за врата,

. Па он стаде с царом пити вино.Ал пролазе Турци јањичари,Па све шарца пљешћу по ункашуПа бјеседе међу собом млади:''Мили Боже, да дебела шарца!Још оваква у Каурској хвале,У Прелипу, бијелому граду,У јунака Краљевића Марка.Ако ј’ ово Краљевића Марка,Мухамеде, изнеси нам главу!''

. Зато Марко хаје и не хаје,Вучју капу на очи навлачи,Сабљу бритку прико крила прича.Ал бјеседи цар турски Мурате:''Чедо моје, Краљевићу Марко!Та што капу на очи навлачиш?''Одговара Краљевићу Марко,Одговара цару господину:


271

''Горе очи цара гледајући,Зато капу на очи навлачим.''

. Тад примиче царе господине,Тад примиче и бјеседи Марку:''Дите моје, Краљевићу Марко,А шта сабљу прико крила причаш,Та да нам се не заметне кавга.Ако нам се баш заметне кавга,Тешко оном, тко сједи до Марка.''Цар измаче, а Марко примаче,Марко тира цара до Дунава,Ал под царом понестаде клупе.

. Скочи царе на ноге лагане,Па он склапа обе своје руке,Па говори Краљевићу Марко:''Немој синко, Краљевићу Марко!Немој узет главе на мејдану,Рујним ћу те напјити вином.Ето теби Цариграда мога,Па се храни и ода зла брани.''Ал бјеседи Краљевићу Марко:''Знај де, царе, виро некрштена!Љуто ме је заклињала мајка,Да на празно ја сабље не вадим,Гди је јунак окрвит не могу.''Па он махну сабљом демешкињомИ одсиче русу цару главу.Паде глава цара честитога,Паде глава у зелену траву.Кад то Турци бише угледали,Расуше се ко ракова војска.Оста Марко под свилиним шатором,

. Оста Марко, да он пије вино.А кад се је јунак понапио,Онда оде у Прелипа града,Пјевајући, шаре играјући.Кад је дошо у Прелипа града,Хвалио се Анђелији љуби:''Анђелијо, вирна моја љубо!Ево мени везена кошуља,


272

Та што ме је кума даривала.Ја сам цара липо даривао

. И бана сам липо даривао.Отсали су чувајући стражеБез помоћи, докле је крајине.''


273

МАРКО КРАЉЕВИЋ И СЛУГА МИЈАИЛО САНУ

Кад се жени ага Асанага,И он проси гиздаву девојку,Кума куми змај-деспота Вука,Старог свата из горе Новака,А девера Краљевића Марка.Кад су от’шли они по девојкуИ божиј’ су закон совршили,Ал’ беседи мила стара мајка:''Опраља’ се, Мијаило слуго,Опраља’ се што год боље можеш –На се мећи ајдучко одело,Рисовину и самуровину,А на главу од два вука капу,А у зубе два виљева зуба,И оседлај коња белу вилу,Пак растерај по гори сватове;Досад си је трипут отимао,А сад ћу је теби поклонити!''Мисли она нитко је не слуша,Слушала је лепота девојка.Здраво свати дошли до девојкеИ здраво се натраг повратили.Кад су били среди горе чарне,Удри уса са четири стране,Под њиме је коњиц бела вила,Из уста му модар пламен лиже,У зуби му два виљева зуба,И на глави капа од два вука,Пак растера по гори сватове,Сам остаде девер и девојка.Па беседи Краљевићу Марко:''Боже мили, чуда великога,Да ли ја знам да је аветиња,Не би му се с пута уклонио,Ал’ можда је божја страотиња,


274

Ја ћу јунак с пута узбегнути,Јер сам много Богу сагрешио!''Па он вади ногу из стременаДа он бежи у гору зелену,Ал’ беседи гиздава девојка:''Мој девере, Краљевићу Марко,И ти ли ме оћеш оставити –Та то није каквса аветињаНит’ од Бога каква страотиња,Већ мог бабе слуга Мијаило!''Трже сабљу Краљевићу МаркоТе је слуги одсекао главу,И он купи по гори коњице,И сазива кићене сватове,Пак одоше двору певајући.


275

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ХРЕЉА БОШЊАНИН Матица Хрватска

Пију вино до три побратима У Костуру, граду бијеломе.Једно ми је Краљевићу Марко,А друго је Сибињанин Јанко,Треће побре Хреља Бошњанине.Обазнали од Костура Турци,Од Костура тер затворе врата.

. Стала вика по граду Турака,Да ухите до три побратима.Успели се граду на бедеме,Да би кудар побри побјегнули,Ал се никуд побјећи не може.А кад види Хреља Бошњанине,Да ли ће их ухитити Турци,Скочи Хреља мосте од Костура.Тад поцвиље и Јанко и Марко:''Врат’ се амо, Богом побратиме!

. Па нам русе одас’јецај главе,А немој нас оставити жив’јех,Да нас муче по Костуру Турци.''А кад их је Хреља разумио,У живу га срцу забољели,Па прескочи мосте од Костура,И к њима се Хреља узврнуо,Јами Марка под десно пазухо,Јанка узме под пазухо л’јево,Скочи ш њима мосте од Костура

. И изађе под Костур на воду.То т’ на води проклета дјевојкаСестра драга Михне од Костура,Па повиче танко гласовито:''Ђе си, вуче, који два привуче!Обрни се главом пут дјевојке,Нек те видим лишце у јуначко.Вести ћу ти у махраму лишце,


276

Те ти игда ка Костуру сидеш, Да те по чем познати умијем.''

. Обрће се Хреља БошњанинеРусом главом пут дјевојке младе,А проклета Костурка дјевојкаУдари га стр’јелом мађијаном.Од милости Хрељу устр’јелила,Паде Марко траву на зелену.Кад то виде и Јанко и Марко,Како змије поцвилише љуте.Жао им га оставити било,Па га Маркои на плећи јамио

. И вуче га пољем костурскијем,Донесе га повише Костура.Кад се Марку носит додијало,Стави Хрељу под јелу зелену,Па ту побри гробље ископали,Укопали Хрељу побратима.Тешко цвиле како двије змије,Под јелу се чешће озираше,Ђе оставе Хрељу побратимаИ отиду зеленом горицом.

. Оста Хреља под јелом зеленом,А проклета дјевојка КостуркаСваки данак Хрељу походила,Носила му ручке и обједе,На промјену танахне кошуље.То је вр’јеме постојало мало,Састале се три јуначке мајке:Једно мајка Краљевића Марка,Друго мајка од Сибиња Јанка,Треће мајка Хреље Бошњанина,

. На Дунају, на води студеној,Па се оне хвалити стадоше.Рече мајка Краљевића Марка:''Није мајка родила јунака,Што ја мога Краљевића Марка.''Рече мајка од Сибиња Јанка:''Није мајка родила јунака,Што ја мајка од Сибиња Јанка.''


277

Мучи мајка Хреље Бошњанина,А низ образ грозне сузе л’јева,

. Да је њојзи Хреља погинуо,Под Костуром, он се не б’јелио!Све то мисле три мајке јунаке,Да их нико одникле не чује,Све то слуша Краљевићу Марко,Чује Марко иза воде хладне,Па говори Краљевићу Марко:''Умукните, дв’је јуначке мајке!Не хвал’те се, није вам пристојно,Нек се хвали Хрељичина мајка,

. Ти се хвали, теби је пристојно!Ти си мајка родила јунака,Примио је и мене и ЈанкаПреко моста од Костура града,Ал проклета Костурка дјевојка,Која побра устр’јелила мога!Ал да би ме не родила мајка,Нег кобила како коња мога,Ако не ћу ка Костуру поћи.Осједнут ћу студену водицу,Ол ухитит Костурку дјевојку,Оли моју изгубити главу,Оли побра осветити мога.''То изрече Краљевићу МаркоИ отиде двору бијеломе,Па изведе шарца, коња свога,Оправља га Краљевићу Марко.Кад је Марко коња оправио,Марко иде дворе у бијеле.Узме Марко, што је од потребе,

. Све његово оружје свијетло,Па изађе из куле бијелеИ баца се коњу на рамена.Иде Марко Костуру б’јеломе,Скрије коња од водице даље.Он се Марко хладној води вуче,Чека младу Костурку дјевојку.Кад је зора заб’јелила б’јела,


278

А ево ти Костурке дјевојке,Сестре драге Михне од Костура.

. Кад је дошла на воду студену,Прво б’јело лишце умивала.А гледа је Краљевићу Марко,Па ми скочи на ноге лагане,Ухитио Костурку дјевојку,Сестру драгу Михне од Костура,Па је води уз то поље равно,Докле дође до коња својега.Па је меће коњу на рамена,Ш њоме иде уз поље костурско,

. Докле дође зелене до гореБлизу гробља Хреље Бошњанина.Па је бије гвозденом канџијомИ говори Краљевићу Марко:''Реци мени, Костурко дјевојко!Зашто си ми побра погубила,Ол мађија побратима мога?Ако си га, кучко, погубила,Божија те ст’јела ударила,Што погуби онаког јунака?

. Црна би га земља проплакала.То л’ ми не ћеш повидјети право,Оба ћу ти ока извадити.''Говори му дјевојка Костурка,Сестра драга Михне од Костура:''Не ударај, Богом побратиме!Није теби Хреља преминуо.Н’јесам ти га, побре, ударила,Да погубим побратима твога,Нег је моме срцу омилио.

. Ударих га стр’јелом мађијаном,Од милости, Богом побратиме!Да м’ се могу назвати љубовца.Ако ћеш ми тврду вјеру дати,Да ми не ћеш ништа учинити,Нег да ћеш ме ш њиме оженити,Ја ћу ти га жива повратити.''Када чуеј Краљевићу Марко,


279

Да ће Хрељу повратит дјевојкаИ да же му побро оживљети,

. По трипут јој тврду вјеру дава,Да јој не ће ништа учинити,Нег да ће га ш њоме оженити.Тад да видиш дјевојке Костурке,Како скаче гори по зеленој.Бере млада вида од мађија,Па се сврне јеле под зеленеНа вр’ гроба Хреље Бошљанина.Па му с гробља црну земљу диже,Помаго јој Краљевићу Марко.

. Из земље су Хрељу извадили.Тадар млада дјевојка КостуркаПривија му вида од мађијаИ таре га лишце уз јуначко.Сједе Хреља траву на зелену,Јунак сио, очи отворио.Кад видио Краљевића Марка,Па је њему Хреља говорио:''Ђе си, побре, за Бога милога!Откле ти је Бог и срећа дала,

. Да ухитиш дјевојку Костурку,Која ме је стр’јелом ударилаИ у црну земљу поставила?Хвала моме Богу великоме,А и теби, мили побратиме!Који си ме, побре, слободио,А од младе дјевојке Костурке!Држала ме у мађијам тешким,Сваку ноћцу к мени доходила,Ербо сам јој срцу омилио.''

. Па да видиш Хрељу Бошњанина!И сам Хреља о женидби ради,Те бесједи побратиму своме:''Ајде, побре, да јој тако буде!Водимо је двору бијеломе,Покрстит је, за њу се вјенчати,Ти ћеш бити за кума вјенчана.''Да ко види Костурку дјевојку!


280

Боже мили, драго ти јој било!Па се Хрељи вије око вратаИ љуби га лишце у бијело,Пољуби га три четири пута,Да је бројит, би се забројио.Отоле се побри оправилиДвору б’јелу Хреље Бошњанина.Нетон дођу, покрсте дјевојку,Лијепо јој име износили,Л’јепо име: Јеле Хрељичина.Па ожене Хрељу Бошњанина,Марко био за кума вјенчана.

. Лијепо се с Хрељом миловала,Каконо се два ока милују.И то вр’јеме нестало за веле,То се чудо и до цара чуло.Жао било цару честитоме,Да је Хреља одвео дјевојку,Покрстио, ш њом се оженио.Царе ради Хрељу погубити,Па ми сједе, б’јелу књигу пишеИ шаље је Јели Хрељичиној.

. Овако јој у тој књизи кити:''О Костурко, Хрељичина љубо!Ти си прије Туркињица била,Сад се зовеш љуби Хрељичина.Ак’ се хоћеш назвати царица,Љуби моја, Стамболу госпоја,Отруј Хрељу, твога господара.Послат хоћу мојега везира,Ш њиме другу стотину Турака,Да те воде Стамболу б’јеломе.''

. Кад је царе књигу накитио,Отправи је Јели Хрељичиној.Када Јели б’јела књига дође,Књигу штије, а на њу се смије,Па дозивље Хрељу Бошњанина:''Ђе си, Хреља, жива жељо моја!Да ја теби једно чудо кажем,Да ти кажем, драги господаре!


281

Што ми пише од Стамбола царе.''Па му б’јелу књигу доносила,

. Пружила му руке у јуначке.Књигу гледа Хреља Бошњанине.Кад видио, што је накићено,Штоно царе из Стамбола пише,Он говори Јели, љуби својој:''Пиши књигу, Јелеј, љуби моја!Да си, Јеле, мене отровала,Нека шаље његова везира,Ш њим Турака, колико му драго.Кад опремиш листак књиге мале,

. Градит ћемо танахну коцију,Стави мене у коцију жива,Украј мене оковану ћорду.Кадар дође цареви везиреИ ш њим дођу јањичари Турци,Реци њима, Јеле, љуби моја:'' ''Кад је мени Хреља умирао,На смрти је мени наредио,Да г’ од двора даље укопамо,За то Турци, мила браћо моја!

. Прихитите тахахну коцију,Носите је зелене у горе,Нек у гори Хрељу укопамо,Нек исправим, што м’ је наредио.'' ''То малахно вр’јеме постануло,Јеле цару књигу отправила:''Царе св’јетли, мили господаре!Ја сам мога Хрељу отровала.Шаљи Турке, кадгод ти је драго,И твојега пред њима везира.''

. Кад је б’јелу књигу направила,Опреми је Стамболу б’јеломе.Када цару б’јела књига дође,Књигу гледа од Стамбола царе.Кад видио, што му Јела пише,Од милости књигу пољубио,Од весеља у њедра бацио.То не чини од Стамбола царе,


282

Да с’ весели Јели Хрељичиној,Него чини од Стамбола царе,

. Што погину Хреља Бошњанине,Тер пошиље својега везираИ стотину млад’јех јањичара.Иду на двор Хреље Бошњанина.Јеле Хрељу полоћила билаИ ставила у коцију танкуИ код њега оковану ћорду.У то доба цареви везиреУ бијеле дворе ушетао.Стаде цвилит Јеле Хрељичина,

. Брез невоље, како од невоље.Говори јој цареви везире:''Зашто цвилиш, млада султанија!Зашто цвилиш Хрељу Бошњанина,Ал за царем бит ти боље не ће?''Али му је Јеле говорила:''Жалим Хрељу, цареви везире!Ш њиме ми је свако добро било,Милово ме више него себе,А сад сам га јадна отровала.Ал је мени Хреља оставиоНа самрти, кад је умирао,Да г’ однесем од двора далекоИ укопам у гори зеленој.Узмите га, витезови Турци!Ностие га горе у зелене.''Кадар Турци Јелу разумјели,Прихитили танену коцију,Па га вуку у горе зелене.Носе њега на промјену Турци.

. Ал се њима ности додијало,Па завичу танко иза гласа:''Господаре, цареви везире!Копај врага ол г’ у гору бацај,Ми га више носит не можемо.''Ал говори цареви везире:''Ва баците у гору коцију,Нек се тамо с гором разговара


283

И звјерињем од горе зелене.''Баце Турци у гору коцију,

. С њом удрили о црну земљицу,Из коције Хреља излетиоБритком сабљом у десници својој,Па на Турке уриш учинио.Св’јех пос’јече, н’један не утече.Сама пушти царева везира,Нека иђе Стамболу б’јеломе,Нека цару св’јетлу припов’једа,Како му је на конаку било.Везир пође Стамболу б’јеломе,

. Једва духат Стамболу допадеИ донесе св’јетлу цару гласе.Цар се тешким чудом зачудио,Ал од стида никоме не каже.


284

МАРКО КРАЉЕВИЋ И НИКОЛИЦАБАН ОД РУМЕЛИЈЕ


Лов ловио Краљевићу Марко,Лов ловио љетни дан до подне,Ништа му се уловит не дало.Веће му се било додијало,Па он сједе под јеле зелене.Ту је сио, па је починуо.И он стаде Марко обједиват:

. Б’јела круха и главицу лука.Ал ето ти Сибињанин-Јанка,Божју Марку помоћ називао:''Божја помоћ, побратиме Марко!''Л’јепо њему Марко потпримио.Ту се они стану разговарат.Ал говори Сибињанин Јанко:''Да ти, побре, моје јаде кажем,Ти би вазда о њима мислио!Девет сам се пута оженио,

. Све ми девет љуби преминуло,А сад не знам, хоћу ли десетом?Ја дванаес имадох синова,Смрт је љута свијех покосила.''Ал говори Краљевићу Марко:''О мој побре, Сибињанин Јанко!Да ти, побре, моје јаде кажем,Ти би твоје позаборавио,А моје би на памет ставио.Бијели сам свијет обишао,

. Ја се Марко јесам оженио,Љуби ми је чедо породила,А до мало с чедом преминула.Опет сам се Марко оженио,Опет ми је љуби преминула.Трећим сам се Марко оженио,


285

Три ми сина љуби породила,Сва три су ми давно преминула.Опет ће ми љуба породити,Моли Бога, драги побратиме!

. Да би мени сина породила.''Ту се Јанко с Марком поздравио,А Марко се двору повратио.Кад еј арко б’јелу двору дошо,Маланоје вр’јеме постојало,Мало вр’јеме ни недјеља дана.Љуби му је чедо породила,Мало чедо, али мушка глава.Ал говори Маркова љубовца:''Господару, Краљевићу Марко!

. Кога ћемо поздравит за кума,Кад имамо свакуд пријатеља?''Ал говори Краљевићу Марко:''Не брини се, моја љуби драга!Ал немамо Румелији равној.Ми хоћемо позвати за кумаНиколицу, Румелија бана.''Па је Марко књигу написаоИ шаље је Николици бану.Овако му у књизи китио:

. ''Пријатељу, Николица бане!Досад јесмо пријатељи били,Одсад ћемо бољи, ако Бог да!Љуба ми је чедо породила.Молим тебе, драги пријатељу!Да ти дођеш ка Прилипу граду,А за кума чеду малахному.''Одговара Николица бане:''Пријатељу, Краљевићу Марко!Рад бих доћи ка Прилипу граду,

. Ал не могу, драги пријатељу!Ер сам ти се давно поболио.Већ ти дођи Румелији равнојИ доведи чеда малахнога,Па ћемо га крстити овамо.''Кад је Марку мала књига пала


286

И кад Марко књигу проучио,Не хће ићи Румелији равној.Али му је љуби говорила:''Господаре, Краљевићу Марко!

. Ми хајдемо Румелији равној,Да ја видим Николицу бана.''Кад је Марко љуби разумио,Два је добра коња опремио.На једнога љубу поставио,На другог се сам с чедом бацио.Здраво иду горицом зеленом.Кад су дошли Румелији равној,Л’јепо их је бане причекао.Стављо их је за свјетле совре,

. Примако им пива и једива,Пред Јелину црвенога вина,А пред Марка вина и ракије,Док се Марко није изопио.А када се Марко изопиоЂе је сио, туте и остао,У чврсти је санак ударио.Кад то видје Николица бане,Узме Марка у своје наруче,Ал га прије савезао био,Савеза му и ноге и руке,Па га носи у ледне тамнице,У студену воду до кољена,У зелену траву до рамена.Ту му даде круха сјерчаницеИ студене од коња водице,Још с њим ставља чеда малахнога.Цмили јадна Јелина госпођа,Никако се утјешит не може.Кад се Марко од сна пробудио,

. А кад види, да је сужањству,И код себе чеда малахнога,Цмили д’јете, ер му није мајке.Дрну руком Краљевићу Марко,Дрну руком тамо и овамо,Да б’ икако уже прекинуо,


287

Али ништа учинит не може.Тад поцвили Краљевићу Марко,Тад поцвили како д’јете мало,Па узимље сина малахнога,

. Дава њему круха сјерчанице,Ал га чедо ни такнути не ће,Већ до малу душу испуштило.Кад то види Краљевићу Марко,Поцвилио како змија љута,Плаче Марко и себе и чеда.Па се мучи јадан КраљевићуИ некако рука везанијехМалено је гробље направиоИ сина је свога укопао.

. Још је стојо јадан Краљевићу,Још је стојо три бијела дана,Али му је круха понестало.Трпи Марко још два пуна дана,Али више трпјети не може.Видје Марко, ђе ће погинутиУ тамници од љутога глада,Па је мало гробље откопаоИ мртва је извадио сина,Ш њим се б’јели данак прехранио.

. Али ето и горе невоље.И сина је већ појио Марко,А сад што ће јадан, како ли ће?Да ко види јадног Краљевића,Како се је разљутио Марко,Разљути се као горско зв’јере.Дрну рукам тамо и овамо,На рукам је уже прекинуоИ на ногам, штоно више б’јаше.Тамници је на врата спануо

. И у врата ногом ударио,Намах су се врата отворила.Па он пође у бијеле дворе,Б’јеле дворе Николице бана.Ту је своју љубу находио,Она цвили и сузе прол’јева.


288

Али јој је Марко говорио:''А не цвили, моја љуби драга!Ак’ и јеси изгубила сина,Али н’јеси господара Марка.''

. Па је своју ћорду узимао,По двору је пошетао Марко,Ал не нађе Николицу бана,Јер бијаше у лов отишао,Лов ловити гори по зеленој.Већ му био љубу находио,Ђено синка у бешљици шика,Па јој Марко одрубио главу,А малахно д’јете узимаоИ баци га доли низ прозоре.

. По двору је блага покупио,А у дворе огањ упуштио,Из подрума три коња извео.На једнога натовари благо,На другог је љубу поставио,На трећега и сам узјахао,Па он иде бијелу ПрилипуПјевајући и поп’јевајући.


289

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЗМАЈ Матица Хрватска

Синоћ Марко вечерао с мајкомКомад круха и главицу лукаИ попио један чабар вина.Кад им вино угријало тило,Поче Марко бесидити с мајком:''Ој старице, мила моја мајко!Јеси ли се икад поплашила

. Од Турака или од ајдука,Или икад икаквог јунака?''Унда мајка одговара Марку:''Нисам никад, драго дите моје!Ни Турака, нити сам ајдука,Нит сам икад иједног јунака,Него кас си на војницу поша,Унда сам се, дите, поплашила.''Тада Марка упитала мајка:''А ти Марко, моје дите драго!

. Јеси ли се икад поплашио?''Старој мајци одговара Марко:''Нисам ти се више поплашио,Него једном, моја мила мајко!Кад с’ ожени Сибињанин Јанко.Јанко мене позва у сватове,Био њему за дивера младог.А кад тамо цури доходисмо,Пировасмо недиљицу дана.Кад хтијасмо двору полазити,.

. Отолем се здраво подигосмо,Један другом вином наздрависмо.Испрати нас дивојачка мајкаИ извади врана од мејдана:'' ''Ево теби, Краљевићу Марко!Ево теби врана од мејданаИ ево ти јабуку од злата,Придај Јанку моју мизимицу.


290

Кад будете гори у Сколове,Гдино мајке јадикују синке,

. Изаћ хоће змаје су три главе,Су три главе и шестерим крилим.Када првим он омахне крилим,Сви ће свати на замљицу пасти.Када другим он омахне крилим,Сви ће свати листом изгинути.А кад трећим он омахне крилим,Нит је свата, нит од свата гласа,Тад он хоће цуру прихватити.'' ''Отолем се здраво подигосмо.

. Кад бијасмо гори у Сколове,Гдино мајке јадикују синке,Повирује змаје су три главе,Су три главе и шестерим крилим.Првим ми је путем замахнио,Сви су свати на земљицу пали.Другим ми је путем омахнио,Сви су свати листом изгинули.Кад је трећим путем омахнио,Ошину ме, моја мила мајко!

. Ошину ме баш по бедри ливој,Заболи ме моја нога лива.Таа сам га ћордом ударио.Како сам га лако ударио,Три сам њему крила окинуо.Кад сам другим путем замахнио,Лоша ми је срића прискочила,У пуцу ми ћорда искочила.Мали ми је Бог и срића дала,Уз цуру се ћорда пригодила,

. Што су браћа секи обисили,Да кад дође Сибињу б’јелому,Да дарује свог дивера младог.С том сам ћордом змаја погубио.Више сам се, мајко, уморио,Док сам цури свате сакупио,Него што сам змаја погубио.Здраво јесмо двору доходили,


291

Здраво прида Јанкову дивојку,Пировали недиљицу дана.''


292

МАРКО КРАЉЕВИЋ И СОКО Вук Стефановић Караџић

Разбоље се Краљевићу МаркоПокрај пута друма јуначкога,Више главе копље ударио,А за копље Шарца привезао,Још говори Краљевићу Марко:"Ко би мене воде напојио,"Ко ли би ми ладак начинио,"Тај би души мјесто уфатио."Ту допаде соко тица сива,У кљуну му воде доносио,Па је Марка воде напојио;Над Марком је крила раскрилио,Па је Марку ладак начинио;Још говори Краљевићу Марко:"О соколе, сива тицо моја!"Какво сам ти добро учинио,"Кад си мене воде напојио"И кад си ми ладак начинио?"Соко тица одговара Марку:"Не будали, Краљевићу Марко!"Кадно бјесмо на Косову бојном,"Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,"Онда Турци мене уфатише,"Оба моја крила одсјекоше;"Ти си мене уфатио, Марко,"Метнуо ме на јелу зелену,"Да ме Турски коњи не сатару,"И јуначка меса наранио"И првене крви напојио;"Ту си мени добро учинио."


293

МАРКО КРАЉЕВИЋ И СОКО Вук Стефановић Караџић

Лежи Марко крај друма царева,Покрио се зеленом доламом,По образу срмајли марамом,Чело главе копље ударио,За копље је Шарац коњиц свезан,На копљу је сура тица орле,Шири крила, Марку чини лада,А у кљуну носи воде ладне,Те запаја рањена јунака.Ал' беседи из горице вила:"О Бога ти, сура тицо орле!"Што је теби добра учинио,"Учинио Краљевићу Марко,"Шириш крила, те му чиниш лада,"И у кљуну носиш воде ладне,"Те запајаш рањена јунака?"Ал' беседи сура тица орле:"Мучи, вило, муком се замукла!"Како м" није добра учинио,"Учинио Краљевићу Марко?"Можеш знати и паметовати,"Кад изгибе војска на Косову"И обадва цара погинуше,"Цар Мурате и кнеже Лазаре,"Паде крвца коњу до стрмашца"И јунаку до свил'на појаса,"По њој плове кољи и јунаци,"Коњ до коња, јунак до јунака?"А ми тице долетисмо гладне,"Долетисмо и гладне и жедне,"Љуцкога се наранисмо меса"И крви се љуцке напојисмо,"А моја се крила заквасише,"Плану сунце из неба ведрога,"Те се моја крила окореше,


294

"Ја не мого с крилма полетити,"А моје је друштво одлетило,"Ја остадо насред поља равна,"Те ме газе коњи и јунаци;"Бог донесе Краљевића Марка,"Узе мене из крви јуначке,"Па ме метну за себе на Шарца,"Однесе ме у гору зелену,"Па ме метну на јелову грану,"Из небеса ситан дажд удари,"Те се моја крила поопраше,"И ја мого с крилма полетити,"Полетити по гори зеленој,"Састадо се с мојом дружбиницом."Друго ми је добро учинио,"Учинио Краљевићу Марко:"Можеш знати и паметовати,"Кад изгоре варош на Косову"И изгоре кула Аџагина?"Онде били моји орлушићи,"Па и скупи Краљевићу Марко,"Он и скупи у свил'на недарца,"Однесе и двору бијеломе,"Па и рани читав месец дана,"Читав месец и недељу више,"Па и пусти у гору зелену,"Састадо се с моји орлушићи;"То је мени учинио Марко."Спомиње се Краљевићу Марко,Као добар данак у години.


295

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОГЊАНИН ВУК Вук Стефановић Караџић

Подранио Краљевићу МаркоНа уранку о Митрову данку,Умио се и Богу молио,Па ручао, и вина напио,Те посједе својега Шарина,И он оде гори у планини,Не би л’ Марко лова уловио.Од оружја ништа не узимаНего оштру сабљу од мегданаИ својега од лова сокола.Оде Марко друмом и ћенаром.Све му Шарац често посрташе,А бритка му сабља звекућаше.Чудио се па је говорио:''Дур’, Шарине, пуст ми не остао!''Нијеси ми никад посртао.''Али си се ужелио кавге,''Али си се мене препануо?''А ти сабљо, моја узданице,''Што је тебе те ми покуцкиваш,''Али си ми крви пожељела?''Нема више но четири дана,''Турском сам те крви напојио.''То изрече, па ободе Шарца,Ал’ му Шарац опет посрташе,А бритка му ђорда покуцкива.Гони Марко, а боји се слутње,Док угледа мркијем очимаМомче младо насред друма пута,Насред друма ноге прекрстило,Љеба једе, присркује вина,Добра коња држи за дизгине.Вели њему Краљевићу Марко:''Момче младо, уклон' ми се с пута,''Да ја прогнам мојега Шарина.''


296

Вели њему незнана делија:''Чуј ме, силни незнани јуначе,''Мене моја проклињала мајка,''Кад ме првим пасом опасала,''А отац ме трипут проклињао,''Кад ми за пас затаче оружје,''Да с' никоме не уклоним с пута,''Него сједи да пијемо вина.''Неће Марко одјахат' Шарина,Него нагна својега Шарина,Шћаше чисто коња прескочити,А Шарином згазити јунака,Ал' се момче хитро налазило,Те поскочи као соко сиви,Ђогату се баци на рамену,Па потеже сабљу од мегдана:''Стан', делијо, куд си насрнуо?''Трже Марко сабљу од мегдана.На бритке се сабље ударише.Лоша срећа Марку прискочила:Ђе удара Краљевићу Марко,Ту искачу огњене варнице;А ђе момче Марка удараше,Ту јуначка крвца тецијаше.Виђе Марко да је погинуо,Па се на се даде на Шарину,Те овако њему проговара:''Богом брате, незнана делијо!''Од куда си, од које крајине,''Како ли те вичу по имену?''Одговара момче са ђогина:''Кад ме питаш да ти право кажем:''Ја сам момче соја опакога,''По имену Змајогњени Вуче,''А сестрић сам Краљевића Марка.''Чуо сам га, нијесам видио,''Па ме жеља и крв обузела,''Да отидем ујцу у походе,''Да ме ујко научи мегдана,''Како ћу се бранит' од Турака,


297

''И како ли сабљом ударати.''Проговара Марко са Шарина: ''Ти си, Вуче, жалосна ти мајка!''Која те је к мене оправила.''Ево тебе твојега ујака.''Па је тако од Бога суђено,''Да погинем од мога сестрића.''Ал' просто ти, кад си таки, синко,''Тебе више школе не требује,''А у зо час и ту научио,''Грдном си ме раном обранио.''Ал' да видиш Змајогњена Вука,Циче момче као змија љута:''А ти ли си, мој несретњи ујче!''Па приступи Марку и Шарину,Љуби ујца у скут и у руку,Марко Вука међу очи црне.Јошт' да вели Змајогњени Вуче:''О ујаче, моје срце живо,''Јесу ли ти ране од пребола? ''Вели Марко својему сестрићу,Узврћући рукав уз мишицу:''Није рана но три мушке педи;''Ако будем старога талиха,''И ову ћу рану наџивјети.''Вади Вуче везена јаглука,Те је рану добро утегнуо,Натопио горскијем мелемом.Починуше, те се напоише,Па отоле коње посједоше.Оће Марко сестри у походе,Да код сестре своје ране вида.Кад су били у поље Зечево,Ријеч рече Змајогњени Вуче:''Мој ујаче, дели Краљић-Марко,''Ти удари преко поља равна,''Причекај ме мало крај Дунава,''Ја отидох путем пријекијем,''Јер сам чуо и казали су ми,''Да је дошо црни Арапине


298

''Су његово тридест Арапина.''Те пануо, разапо чадоре''У долини под гором Зечевом.''На рају је зулум ударио,''Ударио данке и хараче,''Јадна раја поднијет' не море.''Па он љуби под прстен ђевојке,''И невјесте скоро доведене.''Јошт' сам чуо што је по истини,''Ко не има да плати харача,''Вади Арап очи јунацима,''А ђевојкам' и невестам' младим''Која неће да му се покори,''Одсијеца руке до лаката,''Те их таке при јасењу веже,''Те их мори и глађу и жеђу.''Па отидох срећу окушати''Не би л' како избавио рају,''Ал' 'згубио црна Арапина. ''То изрече, ободе ђогина.Ал' му не да краљевићу Марко:''Не, сестрићу, моја перјанице!''Е ћеш лудо изгубити главе.''Арапи су на гласу јунаци,''Многи су му на мегдану били,''Ал' се отуд нијесу вратили.''Ти нијеси ни виђо Арапа,''Камо л' шњиме мегдан дијелио.''Прођ' се врага и ђавољег трага.''Неће Вуче да послуша Марка,Но оваку ријеч истурио:''Хоћу, ујче, поћи, знат' не доћи,''Једном ваља мријет' свакојако.''Волим моју изгубити главу,''Но слушати сваки дан кукање,''И ђевојке гледат' нагрђене,''И слијепце без очињег вида.''То изрече, ошину ђогина,Па прелеће преко поља равнаКа на небу кад се проспе зв'језда,


299

Пољем трчки, а гором зекачки,Кад је дошо врх горе зелене,Па погледа оком на чадорје,Ђе је Арап су тридесет друга.Сваки има својега чадора,А Арапа пусти по сриједи,На њему је од злата јабука,Од злата се гора засјајала,Па он сиде гори при пољани,Ту находи триста слијепаца,Повезани за јасење трупе,Ђе се муче од глади и жеђи,И покрај њих тридест ђевојака,И четерес младијех невјеста,Свијема су очи повађене,Те но цмиле како кукавице,Камену би срце пропукнуло,Камо л' неће у живу јунаку.Божју им је помоћ називао:''Божја помоћ, триста слијепаца,''А и вама, несретне ђевојке,''И сироте млађахне невјесте!''Они су му боље прифатили:''Бог да' добро, незнани јуначе!''Да л' те није срећа донијела''Из планине с четом од јунака,''Да погубиш крсту душманина.''Вуче им се по имену каже,И говори сиротињи раји:''Ја не имам друга ниједнога''Осим Бога и мене једнога.''Па сам Богу јемин учинио''Да ћу 'згубит' црна Арапина''Или моју оставити главу.''Завикаше сљепци и сљепице:''Не, јуначе, Змајогњени Вуче!''Не изгуби данас лудо главу,''Да имадеш до тридесет друга,''Није доста саму Арапину,''Камо ли ћеш удрит' на тридесет?


300

''Ил' да имаш соколова крила,''Не би перје износило месо.''Вели њима Вуче са ђогина:''Мол'те Бога, моји несретњици,''Док погинем да је моја рука,''Ак' погинем молите за душу.''Но које је чадор Арапина?''Веле њему: ''Пуст је у средини,''На њему је од злата јабука,''Око њега силне Српске главе,''Који су му на мегдану били.''Кад зачуо Змајогњени Вуче,Он ободе помамна ђогина,Право иде црну Арапину.Ал’ не мога под чадор уићи,Пред њим Арап свезо бедевију.Три пута је Вуче ошинуо,Док кобила у муци скочила,У гицању чадор оборила,Поклопио црна Арапина.Извуче се Арап из чадора,Па кад виђе на коња делију,Он завика грлом и авазом:''Стан' полако, Српско момче младо!''Куд си болан данас насрнуо,''Али си луд, ал' си полудио,''Али ти је живот омрзнуо. ''Повуци се од мога чадора,''Немам о чем сабље поганити.''Не виђу ти браде ни бркова,''Жао ми те, кукала ти мајка.''Наљути се Змајогњени Вуче,Удари га троструком канџијом:''Амо, курво, црни Арапине,''Да јуначки мегдан дијелимо.''Вели њему црни Арапине:''Бре кауре, и влашко копиле!''Не гони ми буве по кошуљи,''Не погани, кукала ти мајка.''За то Вуче хаје и не хаје,


301

Но од бедре сабљу повадио,На Арапа јуриш учинио.Али Арап јунак на мегдану,Бедеви' се у седло бацио,Па потрже сабљу оковану,Те сијече сваку амајлију,А прес'јеца оклоп на јунаку,А на коњу коња и јунака,Те је Вука сабљом ударио,Прес'јече му гвоздене оклопе,И на месу плетену кошуљу,И мало му меса доватио.Виђе Вуче да је погинуо,Баци сабљу у зелену траву,Арапу се под грло привуче.Фатише се за прси јуначке,Те јунаци на трави пануше.Носили се тамо и овамо,Један другом наудит' не може.Ал' се Арап јачи намјерио,А Вука је рана освојила,Па завика од муке јуначке:''Ђе си, Марко, мој мили ујаче, ''Видиш болан да сам погинуо.''Препаде се црни Арапине,Те му лоша срећа прискочила,Он погледа с десна на лијеву,Да он види иде ли му Марко.Ману Вуче што му снага дава,Те обори црна Арап мора,Под грлом га зубима довати,Како га је лако доватио,У гркљан му зубе увалио,Зубима му гракљан извадио.Клону Арап мртав испод Вука,А Вук скочи на свога ђогина,У Арапе јуриш учинио:Десетину сабљом посјекао,А десет је с коњем погазио,Десетина пољем побјегоше.


302

Па Арапу одсијече главу,Те је меће коњу у зобницу,А покупи Арапово благо,Натовари пуни седам коња.Па отиде међу слијепцима,Одрешује и мушко и женскоИ дарова изобилно блага:''Хајте, рече, сваки своме двору,''Зафалите Богу милосноме,''Који вас је од смрти спасао.''Отолен се Вуче подигнуо,Па отиде путем на трагове,Право иде к својему ујаку,Те се шњиме у образ целива,Пред њим баца Арапову главу,И каже му све како је било.Вели Марко својему сестрићу:''Благо мени до живота мога!''Кад ја имам такога сестрића.''Шједе Вуче ујку уз кољено,Бирдем га је забољела глава,Паде Марку у криоце главомБез ријечи и без одговора.Препаде се Краљевићу Марко,Мисли Марко премину му Вуче.Док се њему даде погледати,Виш' њи горје небу у облаке,Ђе се вила у црно завила,И ђе кука свога побратима,Побратима црног Арапина,Па је Вука чином зачарала.Тад се Марко јаду досјетио,Да је Вука зачарала вила,Па он пуста сивога сокола,Те одлеће соко под облаке,Да увати пребијелу вилу.Не да му се вила уватити,Но се брани скуцем и рукавцем.Али соко каоно ти соко,Залеће се, на вилу јуриши,


303

Те јој оба ока извадио,Те сљећеше оба сустопицеМеђ' јунаке на зеленој трави.Рече Марко пребијелој вили,А над њом је сабљу извадио,А држи је за бијелу руку:''Чујеш ли ме, горска б'јела вило! ''Ако мене не повратиш сина''Одсјећу ти са рамена главу.''Препаде се загоркиња вила:''Хоћу, рече, дели Краљевићу.''Примаче се мртвоме јунаку,Па га трипут устим' запахнула. А махала бијелом марамом:''Устај, рече, Змајогњени Вуче!Вук се буди, ал' се не пробуди.Опет вила запахује Вука,Утире га бијелом марамом:''Устај, рече, Змајогњени Вуче.''Вук се буди, и очим прогледа,Ал' не може на ноге устати.Тада вила проклета је билаМеће десну руку у њедарца,Из њедара биља извадила, Те је биљем намазала Вука.Скочи Вуче на ноге лагане,Па кад виђе, што је и како је,Шћаше Вуче погубити вилу, Но му не да ујац Краљић Марко:''Не, сестрићу, не сијеци виле''И ако је Турска посестрима,''Кад је така, посестри се шњоме.''Ту се Вуче с вилом сестримио,Па одоше право у Крушеву,Те ећиме с мора добавише,Видаше се, и извидаше се.Тешко вазда ујку без сестрића,А сестрићу без ваљана ујка.


304

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ Вук Стефановић Караџић

Или грми, ил се земља тресе?Нити грми, нит' се земља тресе,Већ пуцају на граду топови,На тврдоме граду Варадину:Шенлук чини Вуча џенерале,Јер Је Вуча шићар задобио,Три војводе Српске уватио:Једно јесте Милош од Поцерја,Друго јесте Топлица Милане,А треће је Косанчић Иване,Бацио их на дно у тавницу,Ђено лежи вода до кољена,А јуначке кости до раменаЦвили јунак Милош од Поцерја,Цвили Милош, како љута гуја;Јер се Милош није научиоПодносити муку и невољу;Цвили Милош као љута гуја,Привлачи се на пенџер тавници,Те он гледа јунак по сокаци,Не би л' кога знана опазио,Ал' припази пошту књигоношу,1

Па дозивље Милош од Поцерја:"Богом брате, пошта књигоноша,"Донеси ми један лист хартије,"Да ти градим једну ситну књигу "То је пошта за Бога примио,Донесе му један лист хартије,Сједе Милош ситну књигу писат'У Прилипа у бијела града,Своме побру Краљевићу Марку:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Ил' не чујеш, ил' не хајеш за ме?

1 Једни пјевају: Пера Латинина


305

"Тешке сам ти муке допануо,"Побратиме, у Маџарске руке."Увати ме Вуча џенерале,"И још моја оба побратима;"Бацио нас на дно у тавницу,"Ђено лежи вода до кољена,"А јуначке кости до рамена,"Лежим, брате, три бијела дана,"Ако будем, брате, још три дана,"Никада ме више виђет' не ћеш,"Избављај ме, побратиме Марко,"Јал' за благо, јали на јунаштво."Па у лице пером ударио,Од образа крви наточио,С крви њему књигу запечати,Па је даде пошти књигоноши,И даде му дванаест дуката;Па је пошти Милош говорио:"Носи књигу бијелу Прилипу"На кољено Краљевићу Марку."Оде пошта бијелу Прилипу,У њег' стиже у свету неђељу,Када Србљи у цркви бијаху;Стаде пошта пред бијелом црквом,Докле Марко изиђе из цркве;Кад изиђе Краљевићу Марко,Пошта капу под мишицу баци,Поклања се до земљице Марку,Па му даде лист књиге танане.Када Марко ситну књигу прими,Стојећи је књигу проучио;Када виђе, што му књига каже,Уд'рише му сузе од очију,Па је онда Марко бесједио:"Авај мене, драги побратиме!"Ту ли си ми, болан, допаднуо!"Ал' тако ми моје вјере тврде!"Хоће тебе побро избавити"Јал' за благо, јали на јунаштво."Па он оде својој танкој кули,


306

Сједе мало, те се напи вина,Па припаса сабљу оковану,И пригрну ћурак од курјака,А на главу капу од курјака,Привеза је мрком јеменијом;Па узимље копље убојито,Па се спушта у подруме Шарцу;Те опреми Шарца од мејдана:Притеже му седморе колане,Заузда га уздом позлаћеном;Па наточи тулумину вина,Објеси је о ункаш Шарину,С десне стране тешку топузину,Да не крива ни тамо ни амо;Па се Шарцу на рамена баци,Окрену га од Прилипа града,Оде право стојну Бијограду.Кад је био покрај Бијограда,Уврати се,те се напи вина;Па одатле поклопи Шарина,За Дунавом скела догоди се;Двапут Марко скелеџију викну,Па га више ни чекати не шће,Већ наћера Шарца на Дунаво,Оде право граду Варадину,Под Варадин у поље зелено.Ту устави Шарца од мејдана,Па удари копље у ледину,За копље је привез'о Шарина,Тулумину скиде са ункашаИ врже је у зелену траву,Па он сједе пити мрко вино;Не пије га чим се вино пије,Већ леђеном од дванаест ока,Пола пије, пола Шарцу даје.Кад у јутру јутро освануло,Пошетала Велимировица,Мила снаха Вуче џенерала,По бедену града Варадина,Она гледа низ поље зелено,


307

У пољу је опазила Марка;Кад угледа Краљевића Марка,Трољетна је увати грозница,Па побјеже у бијеле дворе.Њу ми пита Вуча џенерале:"Што је тебе, моја снахо драга?"Казује му Велимировица:"О мој свекре, Вуча џенерале!"Сједи јунак у пољу широку,"У ледину копље ударио,"За копље је коња привезао,"А пред њиме стоји тулум вина;"Не пије га чим се пије вино,"Већ леђеном од дванаест ока,"Пола пије пола коњу даје;"Коњ му није каквино су коњи,"Веће шарен, како и говече;"Јунак није какви су јунаци:"На плећима ћурак од курјака,"На глави му капа од курјака,"Привез'о је мрком јеменијом;"Нешто црно држи у зубима"Колик' јагње од пола године."Вели њојзи Вуча џенерале:"Не плаши се, моја снахо драга!"Ја онаких имам у тавници,"И њега ћу сада добавити."Па дозива сина Велимира:"Велимире, моје чедо драго!"Узми, сине, за триста катана,"Иди доље у поље широко,"Доведи ми онога јунака."Велимир је на ноге скочио,Па узима триста катаније,Он усједе вранца помамнога,И изиђе граду на капију,Сколи Марка са четири стране,Марко сједи, пије мрко вино,Ал' катане Шарац опазио,Поче ногам' о земљицу тући,


308

Примиче се своме господару.Кад погледа Краљевићу Марко,Ал' катане њега опколиле;Попи Марко леђенину вина,Баци леђен у зелену траву,Па се тури на рамена Шарцу,А катане на њег' ударише.Да је коме погледати било,Кад удари у катане Марко,Како соко међу голубове:Што погуби сабљом окованом,Што погази Шарцем од мејдана,Што подави у тихом Дунаву;Побјеже му Велимир дијете,Ћера њега на шарину Марко,Достиже га у пољу широку,Довати га мало топузином,Паде дите2 у зелену траву;Одја Марко од коња Шарина,Савеза му и ноге и руке,Па г' објеси Шарцу о ункашу;Па он оде својој тулумини,Баци дите у зелену траву,А он опет сједе пити вино.То гледала Велимировица,Па отиде Вучи џенералу:"Зло ти вино, Вуча џенерале!"Зло ти вино, а горе ти било!"Све катане тебе изгибоше,"Велимиру јунак свеза руке,"Савеза му и ноге и руке,"Па ено га пије рујно вино,А Велимир у травици лежи."Проговара Вуча џенерале:"Не бој ми се, моја снахо драга!"Сад ћеш виђет', док се старац крПа он дрмну на граду топове,Три хиљаде састави катана,

2 Који Срби говоре дијете, они у оваквијем догађајима воле казати дите него дете! Тако се у пјесмама може чути и липо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.


309

Па посједе своју бедевију,И изиђе граду на капију;Он нареди низ поље катане,Опколише са четири стране,А то ништа и не види Марко,Ал' припази Шарац од мејдана,Па ногама о земљицу туче,Примиче се своме господару;Кад погледа Краљевићу Марко,Ал' катане њега опколиле,Он поскочи на ноге лагане,Па се маши Шарцу на рамена;Да је коме сјести, те виђети!Кад поћера по пољу катане!Сабља му је у десници руци,У лијевој копље убојито,У зубима дизген од Шарина;Кога Марко сабљом удараше,По двојицу од једног грађаше;Кога Марко копљем удараше,Преко себе њега претураше;Док с' окрену неколико пута,Оде к врагу млада катанија;Побјеже му Вуча џенералеНа његовој танкој бедевији,Поћера га на Шарину Марко;Брза му је пуста бедевија,Шћаше утећ' граду Варадину;Љуљну Марко тешком топузином,Па је пушта за њим преко поља,Удари га сапом од топуза,Паде Вуча у зелену траву,Тад' допаде од Прилипа Марко,Свеза Вучи руке наопако,Савеза му и ноге и руке,Објеси га шарцу о ункашу,И увати танку бедевију,Па он оде сину Велимиру,Привеза их једног за другога,Па пребаци преко бедевије,


310

Бедевију свеза за Шарина,Оде право бијелу Прилипу;Обојицу баци у тавницу.Књигу пише џенераловица,Те је шаље бијелу Прилипу:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Не губи ми Вуче џенерала"И мојега сина Велимира;"Ишти, Марко, што је тебе драго."Дође књига Краљевићу Марку,Када виђе, што му књига каже,Онда Марко другу књигу пише:"Вјерна љубо Вуче џенерала!"Пусти мене до три побратима,"И подај им три товара блага;"И пусти ми старога Топлицу,3

"И подај му три товара блага,"Јер је јунак млого дангубио;"И дај мене три товара блага?,"Што сам мога мучио Шарина;"Иза тога, џенераловице,"Ето тамо Милош' од Поцерја,"Па ви с њиме како начините."Оде књига граду Варадину;Када дође џенераловици,Књигу гледа џенераловица,Шаље благо од Прилипа Марку,Па узима од тавнице кључе,Те отвори проклету тавницу,И извади три војводе младеИ са њима старога Топлицу;Па их води на бијелу кулу;Па бербере хитре добавила:Једни: мију, други косу брију,А трећи им нокте сарезују;Донесе им вина и ракијеИ лијепе сваке ђаконије,

3 У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли, да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча џенерал.


311

Показа им, што учини Марко;Па говори Милошу војводи:"Богом брате, војвода Милошу!"Пустите ми мога господара"И мојега сина Велимира."Њој говори Милош од Поцерја;"Не бој ми се, џенераловице;"Дај ми вранца Вуче џенерала,"Што га јаше једном у години,"Када иде у Текију4 цркви,"Опреми га, како г' Вуча спрема,"Да поиграм преко Њемадије;"И дај мене од злата каруце,"И у њима дванаест вранаца,"Што их преже Вуча џенерале,"Када иде од Беча ћесару,"Да м' однесу старога Топлицу."Дај ми рухо Вуче џенерала,"Што га носи о васкрсенију,"Да обучем мојега Топлицу."Све му даде џенераловица,И свакоме хиљаду дуката,Што ће пити вино до Прилипа,Па одоше бијелу Прилипу.Лијепо их дочекао Марко.Пусти Марко Вуче џенерала,И његова сина Велимира,И даде му млоге пратиоцеДо његова града Варадина.А војводе дијелише благо,Па се рујна накитише вина,И у б'јело изљубише лице,Сваки Марка у бијелу руку,Па одоше сваки своме двору.

4 Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам.


312

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ФИЛИП МАЏАРИН Вук Стефановић Караџић

Вино пије тридест капетанаУ Карловцу1 бијеломе граду,Међу њима Вилип Маџарине,А до њега Змај-Деспоте Вуче,Докле су се вина напојилиИ од вина ћеив задобили,Па се вали тридест капетана,Што је који робља наробио,Колико ли глава осјекао;Али вели Вилип Маџарине;"Браћо моја, тридест капетана!"Видите ли бијела Карловца"И у њему тридест и три куле?"Ја сам сваку главом накитио,"До нијесам кулу на ћуприји,"А и њу ћу скоро окитити"Русом главом Краљевића Марка."То говори Вилип Маџарине,А мишљаше, нико га не чујеОд Маркових вјерних пријатеља;Ал' га чује Змај-Деспоте Вуче,Побратим је Краљевићу Марку,Па се скочи од земље на ноге,Доватио дивит и хартију,Те је ситну књигу написаоКа Прилипу граду бијеломеПобратиму Краљевићу Марку,'Вако Вуче Марку говораше:"Чујеш ли ме, Богом побратиме!"Ево имаш грдна душманина"У Карловцу Вилип-Мацарина,

1 Једни пјевају у Будиму мјесто у Карловцу, и онда Марко иде преко Бијограда. Марко Краљевић и кћи краља Арапскога.


313

"Он се јесте, брате, зарекао,"Да ће твоју укинути главу,"Њом бијелу накитити кулу;"Но се чувај, Богом побратиме,"Од Вилипа каке пријеваре."Па му Вуче књигу оправио.А кад Марку ситна књига дође,Те виђео, што му побро пише,Он се скочи на ноге лагане,Опреми се на бијелој кули,И припаса сабљу оковану,И пригрну ћурак од курјака,Па се скиде у арове доње,Те опреми Шарца дебелога:Покри њега суром међедином,А заузда ђемом од челика,Објеси му тешку топузину,И гадаре с обадвије стране;Па се шарцу на рамена баци,А упрти копље убојито,Оде право низ Косово равно,Од Пазара ломним Влахом Старим,Па се спусти Ваљевској нахији,Оде право преко Мачве равнеДокле дође шеру Дмитровици,Туна Марко Саву пребродио,Оде право преко Срема равна,А кад дође ка Карловцу граду,Оде Марко низ нову чаршијуДокле дође двору Вилипову,Угна Шарца у мермер-авлију,Па га догна пред бијеле дворе,Ал' Вилипа дома не бијаше,Већ отиш'о у лов у планину,Но му стоји љуба Анђелија,А око ње четири дворкиње,Те јој држе скуте и рукаве.Када дође Краљевићу Марко,Он јој Божју помоћ називао:"Божја помоћ, моја снахо мила!


314

"Јел' код двора Вилип побратиме?А вели му љуба Вилипова:"Ид' отале, гола дервишино!"С такијем се Вилип не братими."Кад то чуо Краљевићу Марко,Удари је дланом по образу,На руци му бурма позлаћена,Начини јој рану на образуИ три здрава помјери јој зуба,Па јој скиде три низа дуката,Те их баци у свил'не џепове,Па говори љуби Вилиповој:"Поздрави ми Вилип-Маџарина"Када дође озго из планине,"Нека дође у нову механу,"Да се рујна накитимо вина,"Ни за моје ни његово благо,"Већ за твога злаћена ђердана,"Па окрену помамна Шарина,Оде право у нову механу;Одја Шарца, свеза пред механу,А он сједе пита рујно виноМало било, за дуго не било,Дође Вилип двору бијеломе,А срете га љуба Анђелија,Рони сузе низ бијело лице,Држи крвав јаглук у рукама,А пита је Вилип Маџарине:"Што је тебе, моја вјерна љубо?"Те прољеваш сузе од очију,"Држиш крвав јаглук у рукама?"Оде њему љуба говорити:"Господару, Вилип-Маџарине!"Ти кад оде у лов у планину,"А ја стајах пред бијелом кулом,"Враг донесе једну дервишину,"На њему је ћурак од курјака,"Па по ћурку сабљу припасао,"Упртио копље на рамена,"Па он јаше коња шаренога,


315

"Па га догна пред бијелу кулу,"Мене божју помоћ називао:""Божја помоћ, моја снахо мила!""Јели дома Вилип побратиме?"""А ја њему Бога не приватих,"Но овако њему проговорих:""Ид' отале, гола дервишино!""С такијем се Вилип не братими.""А он догна коња шаренога,"Удари ме дланом по образу,"На руци му бурма позлаћена,"Нагрди ми пребијело лице"А помјери до три здрава зуба;"Скиде с мене три низа дуката,"Па отиде у нову механу,"А тебе је 'вако поздравио:"Да отидеш у нову механу,"Да се рујна напојите вина,"Ни за твоје, ни његово благо,"Већ за мога злаћена ђердана."Кад то зачу Вилип Маџарине,А он рече љуби Анђелији:"Муч', не плачи, моја вјерна љубо!"Сад ће њега Вилип уватити,"Довешћу га двору бијеломе,"Нек ти нија у бешици сина."Па окрену суру бедевију,Оде право низ нову чаршијуДоке дође пред нову механу,Али Шарац везан пред вратима,Вилип нагна суру бедевију,Да уиђе у нову механу,Али не да Шарац од мејдана,Већ кобилу бије по ребрима;Наљути се Вилип Маџарине,Па потрже перна буздована,Оде бити пред механом Шарца;Ал' пропишта Шарац пред механом:"Авај мене до Бога милога!"Ђе погибох јутрос пред механом


316

"Од силнога Вилип:Маџарина"А код мога славна господара!"Но му рече из механе Марко:"Пропушти га у механу, Шарче!"Кад је Шарац саслушао Марка,Пропусти га у нову механу.А кад Вилип уђе у механу,А он Марку Бога не назива,Веће трже тешку топузину,Па удари Краљевића Марка,Удари га у плећи јуначке,Али Марко ни хабера нема,Веће вели Вилип:Маџарину:"Сједи с миром, Маџарско копиле!"Не буди ми по кожуху буха,"Већ одјаши, да пијемо вино,"Па још има дана за мејдана."Ал' то Вилип не слушаше Марка,Већ га уд'ри у десницу руку,Те му разби чашу позлаћенуА просу му црвенику вино.Кад го виђе Краљевићу Марко,А он скочи од земље на ноге,На Маџара јуриш учинио,Његову му сабљу уграбио,Те га њоме Марко ударио,Удари га по десну рамену,Раздвоји га на седлу бојноме,Па кроз њега Марко доватиоНа вратима мермера камена,И њега је пола пресјекао,Па је оштру сабљу загледао,Па говори Краљевићу Марко:"Мили Боже, чуда великога!"Добра гвожђа у лоша јунака!"Њоме ману, одс'јече му главу,Па је Шарцу баци у зобницу,Оде право двору Вилипову,Те му оби бијелу ризницу,Из ње Марко повадио благо,


317

Па отиде друмом пјевајући,Оста Вилип ногом копајући,А љуба му млада кукајући.


318

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН Вук Стефановић Караџић

Коње јашу до два побратима,Бег Костадин и Краљевић Марко,Бег Костадин беседио Марку:"Побратиме, Краљевићу Марко!"Да ти мени о јесени дођеш,"О јесени, о Дмитрову данку,"А о моме крсноме имену,"Па да видиш части и поштења,"А и лепа, брате, дочекања,"И господске ђаконије редом."Ал' беседи Краљевићу Марко:"Не вали се, беже, с дочекањем!"Кад ја тражи брата Андријаша,"Ја се деси у двору твојему"О јесени о Дмитрову данку"А о твоме крсноме имену,"Видио сам твоје дочекање,"И види ти до три нечовештва."Ал' беседи беже Костадине:"Побратиме, Краљевићу Марко!"Та каква ми нечовештва кажеш?"Вели њему Краљевићу Марко:"Прво ти је, брате, нечовештво:"Дођоше ти до две сиротице,"Да ј' нараниш леба бијелога"И напојиш вина црвенога;"А ти велиш двема сиротама:"Ид'т' одатле, један љуцки гаде!"Не гад'те ми пред господом вина."""А мени је жао, беже, било,"Жао било двеју сиротица,"Па ја узе до две сиротице,"Одведо и доле на чаршију,"Нарани и леба бијелога"И напоји вина црвенога,


319

"Па покроји на њи чисти скерлет,"Чисти скерлет и зелену свилу,"Па и онда посла двору твоме,"А ја, беже, гледим из прикрајка,"Како ћеш и онда дочекати;"А ти узе једно сирочади,"Узе њега на лијеву руку,"Друго узе на десницу руку,"Однесе и у дворе за столе:""Јед'те, пијте, господски синови."""Друго та је, беже, нечовештво:"Што су били стари господари."Па су своју азну изгубили,"И на њима стари скерлет беше,"Оне мећеш у доњу трпезу;"А који су нови господари"И од скора азну заметнули"И на њима нови скерлет беше,"Оне мећеш у горњу трпезу,"Пред њи носиш вино и ракију"И господску ђаконију редом."Треће ти је, беже, нечовештво:"Ти имадеш и оца и мајку,"Ни једнога у асталу нема,"Да ти пије прву чашу вина."


320

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН Вук Стефановић Караџић

Пораниле три Српске војводеОд Косова уз кршно приморје:Једно бјеше од Прилипа Марко,Друго бјеше Реља од Пазара,Треће бјеше Милош од Поцерја;Ударише покрај винограда,Винограда Љутице Богдана.Игра коња Реља од Пазара,Нагони га преко винограда,Па он ломи грозна винограда;Вели њему од Прилипа Марко:"Прођ' се, Реља, грозна винограда;"Да ти знадеш, чиј су виногради,"Далеко би коња обгонио:"Виноград је Љутице Богдана."Ја сам једном овуда прошао"И ломио грозна винограда,"Припази ме Љутица Богдане"На кобили танкој бедевији;"Ја не смједох шчекати Богдана,"Већ побјегох уз кршно приморје;"Поћера ме Љутица Богдане"На његовој танкој бедевији:"Да ми не би Шарца од мејдана,"Доиста ме уватити шћаше;"Већ ми Шарац стаде одмицати,"А кобила поче остајати;Кад то виђе Љутица Богдане,"Он потеже тешку топузину,"Пушћа за мном уз кршно приморје,"Довати ме по свилену пасу,"Побратиме, сапом од топуза,"Шћера мене за уши Шарину,"Једва му се у седло повратих"И утекох уз кршно приморје.


321

"Има од тад' седам годиница,"Већ овуда нијесам прошао."Истом они у бесједи бјеху,Док се прамен запођеде тамеВинограду уз равно приморје;Погледаше три Српске војводе,Ал' ето ти Љутице БогданаИ са њиме дванаест војвода!Кад то виђе Краљевићу Марко,Он бесједи Рељи и Милошу:"Чујете ли, до два побратима!"Ето нама Љутице Богдана,"Сва три ћемо изгубити главе,"Већ ходите, да ми побјегнемо."Ал' говори Милош од Поцерја:"Побратиме, Краљевићу Марко!"Данас мисле и говоре људи,"Да три боља не има јунака"Од нас ове три Српске војводе;"Боље нам је сва три погинути,"Нег' срамотно данас побјегнути."Кад то зачу Краљевићу Марко,Он им онда другу проговара:"Чујете ли, до два побратима!"А ви ход'те, да их дијелимо:"Ил' волите на сама Богдана,"Ил' његових дванаест војвода?"Вели њему и Милош и Реља:"Ми волимо на сама Богдана."То је Марко једва дочекао.У то доба и Богдан допаде.Трже Марко тешку топузину,Пак поћера дванаест војвода;Док с' окрену неколика пута,Свих дванаест од коња раставиИ бијеле савеза им руке,Поћера их око винограда;Ал' ето ти Љутице Богдана,Ђе он гони Рељу и Милоша,Обојици савезао руке.


322

Кад то виђе Краљевићу Марко,Препаде се, како никад није,Пак ста гледат', куд ће побјегнути,Али њему одмах на ум паде,Ђе су с' један другом завјерили:Ђе се један у невољи нађе,Да му други у помоћи буде;Пак потеже дизгене Шарину,Самур:калпак на чело намаче,Те састави самур и обрве,А потеже сабљу оковану,На Богдана погледа попреко.Стаде Богдан украј винограда,Кад сагледа црне очи Марку,И какав је на очима Марко,Под Богданом ноге обумреше.Гледа Марко Љутицу Богдана,Богдан гледа Краљевића Марка,А не смије један на другога;Доцкан рече Љутица Богдане:"Ходи, Марко, да се помиримо:"Пусти мене дванаест војвода,"Да ти пустим Рељу и Милоша."То је Марко једва дочекао,Пусти њему дванаест војвода,Богдан пусти Рељу и Милоша.Скиде Марко мјешину са Шарца,Пак сједоше пити рујно вино,Мезете га грозним виноградом;А када се вина накитише,Устадоше три војводе Српске,Добријех се коња доватише;Рече Марко Љутици Богдану:"С Богом остај, Љутица Богдане!"Да с' у здрављу опет састанемо"И црвена вина напијемо!"Вели њему Љутица Богдане:"С Богом пош'о, Краљевићу Марко!"Већ те моје очи не виђеле!"Како си ме данас препануо,


323

"Никада те пожељети не ћу."Оде Марко уз кршно приморје,Оста Богдан украј винограда.


324

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН Матица Хрватска

Јоште није зора забилила,Ни даница помолила лица,Нит орози, кућне гаталице,Нито орози данак навистили,Подранише три млада делије,Подранише, зору приварише.Једно бише од Прелипа Марко,

. Силни јунак Краљевићу Марко.Друго бише Реља од Пазара,На мејдану ком не има пара.Трећи бише Милош од Приморја,Славан јунак још славијег рода.Јаше браћа с тог поља Косова,С тог Косова, да би га не било!Јаше браћа брдом и долином,Кроз дубраве и луге зелене.Нити зборе, нити ми говоре,

. Нит пјевају, нити набрајају,Само мисле мисли свакојаке.Кад је било окол полак данаИ сунашце небо припалило,Дојездише до тих винограда,Винограда Љутице Богдана,Да их липших у крајини није.Лип виноград, липо уродио,Црним грозђем као ројем пчела,Модро грозђе ко драго камење,

. Липо ј¬¬’ гледат на зелену трсју.То спазио Реља од Пазара,На мејдану ком не има пара.Па он скаче у те виноградеПа он скаче на својем коњицу,Па он тира прико винограда,Па он ломи трсје и чокоће,И он трга, што је липше грозђе,


325

Липше грозђе Љутице Богдана.Више јунак коњем поотипо,

. Нег би могли тридесет појисти.Још је више коњиц погазио,Погазио и штете нанио,Нго могли до сто посленика,Него могли урадити даном.Кад видио Краљевићу Марко,Кад видио ту обист Рељину,Говори му Краљевићу Марко:''Бог т’ убио, Реља од Пазара!Што то чиниш, да би не чинио,

. Зашто ломиш трсје и ћокоће,Зашто газиш та то зрило грожђе,Више газиш, него јисти можеш?Пројд’ се, Реља, такова харача,Пројд’ се Реља, винограда тога.Да ти знадеш, чије ли је трсје,Тко ли га је помно обрађиво,Далеко би коња одвратио,Још би даље млађан побигао.Виноград је Љутице Богдана,

. Богдан га је липо засадио.Ја сам једноћ овуд пролазиоИ тргао то румено грозђе.Нисам, побро, квара починио,Већ сам само гроздић устргао.Том не прошла до два до три часа,Не појидо до два до три грозда,Ал ме спази Љутица БогданеНа кобили, танкој бедевији,Па се пусти за мном у потјеру,

. Канда сам му трсје поломиоИ литину ц’јелу уништио,Да и грозђе пусто позобао.Кад ја види, што Богдане кани,Ја не смидо чекати Богдана,Већ побиго у ту густу гору,Потира ме Љутица БогданеНа његовој младој бедевији.


326

Кад ја види, што Љутица кани,Да б’ ме рада жива уфатити,

. Ил уфатит ил погубит млада,Ја потира шару од мејдана,Подбодо га чизмам и мамузам,Па се стисну низ то поље равно,Па полети низ то поље равно.Бјежи шаре, ја га боље тирам,Ко га, браћо, нигда тира нисам,И да не би, вјера вам је моја!И да не би шаре од мејдана,Ја би јунак главу изгубио,

. Или би ме Богдан уфатио.Али шаре коњиц од мејдана,Али шаре стаде одмицати,А кобила, танка бедевија,А кобила приче остајати.Кад то види Љутица Богдане,Расрди се Љутица Богдане,Па потрже тешког буздована,Па га ваца за меном јунаком.Како га је ласно захитио,Липо ме је, браћо, дофатио,Дофати ме перним буздованом.Како ме је липо дофатио,Турио ме до шариног врата,Из бојног ме избацио седлаМало јунак на земљу не падо.Ја се, браћо, та стисну јуначки,Ја се стисну и потисну натрагИ тешко се у седло повратиИ утеко у гору зелену.

. Оста Богдан за мном роптајући,Бедевија оста шепајући,А мој шаре измаче у горуИ на шари Краљевићу Марко.Од тада је, браћо драга!Од тада је девет годин’ дана,Откад овуд нисам пролазио,Нит ме вуче жеља пролазити,


327

Јер Љутица не трпи путника,А најмање Краљевића Марка.

. Јер му Марко виноград похараИ почини виноградом квара.''Истом Марко у ријеч био,А и Рељу натраг позивао,Ал ето ти Љутице БогданаИ с Богданом до триес јунака.Кад опази Краљевићу Марко,Кад опази Љутицу Богдана,Он бјеседи Рељи и Милошу:''Борај вами до два побратима!

. Ето иде Љутица Богдане.Бит ће крша и доста окршја,Бит ће крви, бит ће и месаре,Све три ћемо изгубити главу,Већ хајдете, моја браћо драга!Већ хајдете, да ми побигнемо.''Ал говори Милош од Приморја,Ал говори Краљевићу Марку:''Побратиме, Краљевићу Марко!Знаш да веле по приморју људи,

. Да три боља не има јунакаОд Милоша, Реља и од Марка.Боље нам је дакле погинути,Нег срамоте данас побигнути.''Кад то чуо Краљевићу Марко,Кад то чуо, добро промозгао,И све мисли на једну смислио,Одма њима другу проговара,Проговара и липо набраја:''Борај вама до два побратима!

. А ви хајде да мејдан дилимо.Ил волите на сама Богдана,Ил на његвих до триест јунака,Мен’ остав’те, кога вами драго.''Веле њему до два побратима,Вели њему и Милош и Реља:''Чујеш, Марко, чујеш дико наша!Како право, тако био здраво,


328

Ми волимо на сама Богдана,А ти хајде на триест јунака.''

. То је Марко тешко дочекао,У то доба и Богдан дошао.Трже Марко тешког буздована,Па потира тридесет јунака.Док с’ окрену николико пута,Све триедесет с коња обориоИ бијеле повезо им руке,Тер је тира окол винограда.Па се жури, ништа не дангуби,Да помогне Рељи и Милошу,

. Да свладају Љутицу Богдана,ДА свладају и свежу му руке.Али се је јунак преварио,Јер Љутица бољи јунак био.Он свладао Рељу и Милоша, И свезо им руке наопако.Док је Марко та у мисли био,Како ћ’ лашње свезати Богдана,Показа се Љутица БогданеИспод густог грозђа винограда,

. Веоди Рељу и Милоша млада,Води оба веће повезана.Кад видио Краљеивћу Марко,Што ј’ Љутица с браћом почини,Како их је младе повезаоИ како их у сужањство води,То је њему врло жао било,Па он мисли мисли свакојаке.Ал кад види Љутицу БогданаКако склапа очи и обрве,

. Припаде се ко што нигда није,Па погледа на ливу и десну,Би ли мого куда измакнути,Измакнути и изнити главу.Мисли Марко мисли свакојаке,Мисли Марко, пак се домислио,Да ј’ срамота браћу оставити,Још срамније плећа окренути.


329

Па у једну све мисли смислио,Да му ваља браћу избавити,Избавити ил ш њима трпити,Ил трпити или погинути.Кад је Марко мисли разабраоИ све мисли на једну смислио,Он повуче диздуме на шарцу,Самур калпак на чело навуче,Па састави самур и обрве,И потрже сабљу оковану.Сину сабља ко на небу муња,Сину сабља, а смрче се Марко,

. Смркнуту Марко зашкрипнуо зуби:Рекао би, да громови туку!Па он гледа Богдана поприко.Како га је худо погледао,Погледом је њега уплашио,Уплашио, жива укочио.Стаде Богдан као блида стина,Стаде Богдан украј винограда,Па погледа у очи МарковеИ какав је на очима Марко.

. Када Богдан Марка погледаше,Под Богданом ноге обумрше.Гледа Марко Љутицу Богдана,Гледа Богдан Краљевића Марка.Ал не смије један на другога,Боје ти се један од другога.А кад су се добро погледали,Говорио Љутица Богдане,Говорио Краљевићу Марку:''Ходи, Марко, да се помиримо,

. И зулума данас не чинимо,Јер су данас два велика свеца,Свети Петар и недиља млада.Па хајдемо да се напијемоРујног винца од триест година,Само прије изминимо робље:Пусти мени тридесет јунака,Ја ћу пустит Рељу и Милоша.''


330

То је Марко тешко дочекао,Пусти њему тридесет јунака,

. Богдан пусти Рељу и Милоша,Пак стадоше рујно вино пити,Рујно вино од триест година.Та пили су од подна до мрака,А од мрака до билога данка.Та пили су и напили вина.А када се вина понапишеИ за добро здравље пропиташе,Устадоше до три побратима,Устадоше, Богдану рекоше:

. ''Ој Љутице, ти се не љтио!Добрим винцем браћу напајаоИ доброг се здравља наносио,Винограде липо тимарио,Тимарио, путнике примао,И грозђа им, брајно, не бранио.''То рекоше до три побратима,То рекоше, коње засједоше.Па говори Краљевићу Марко,Па говори Љутици Богдану:

. ''С Богом остај, Љутице Богдане!Да с’ у здрављу опет састанемо,Састанемо, братски поздравимоИ рујнога винца напијемо.''Одговара Љутица Богдане,Одговара Краљевићу Марку:''Сретно пошо, Краљевићу Марко!Већ те моје не видиле очи.Како си ме данас преплашио,Још се нигда уплашио нисам.''

. Зато Марко хаје и не хаје,Већ подбоде шарца од мејдана,Па се пусти низ то поље равноКано муња кроз црне облаке.За њим јаше до два побратима,За њим јаше, стићи га не могу.Б’јесан шаре, још бјеснији Марко,Скаче шаре, Марко поцикује,


331

И помало шарца устегнује.У том, побре, подобро измакли

. И до крчме млади дојашили.Ал бјеседи Краљевићу Марко,Ал бјеседи, на крчму се смије:''Моја браћо, до два вирна друга!Хајдмо тражит у крчми јунака,Да пијемо и вриме трачимо.''То слушала до два побратима,Па говори Милош од Приморја:''Вјерни друће, Краљевићу Марко!Пусти данас крчму и трачење,

. Јер ћемо се кавге добавити,Нег хајдемо просити дивојкуЗа нашега Рељу од Пазара.''Кад то чуо Реља од Пазара,Ал говори Реља од Пазара:''Ход’те браћо, куд је ваша воља,А ја идем у крчму јунаком,Да с’ диваним и напијем вина.Док је сабље и витога копја,Мен’ не триба љуба ни дивојка.''То су браћа Рељу послушала,Па се шећу у крчму јунаком.У крчми су, још и данас пију,И чекају та бољих јунака,Који ће их младе надвладатиИ прид њима крчму затворити.


332

МАРКО КРАЉЕВИЋ И АЛИЛ-АГА Вук Стефановић Караџић

Појездише до два побратимаПреко красна места Цариграда:Једно јесте Краљевићу Марко,А друго је беже Костадине!Та и поче беседити Марко:"Побратиме, беже Костадине!"Сад ја идем преко Цариграда,"Тева м' која сукобити беда,"Те ме тева на мејдан зазвати;"Ја ћу с' тешко болан учинити"Од зла бола тешке срдобоље."Пак се Марко болан учиниоБез болести, од мудрости тешке,По добру се Шарцу положио,На седло се срцем наслонио,Тако иде преко Цариграда.Добра копца сукобила Марка,Сукоби га царев Алил-ага,И за агом тридест јањичара;Алил-ага беседио Марку:"О јуначе, Краљевићу Марко!"Ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо,"Па ако ти Бог и срећа даде,"Те ти мене данаске надстрелиш,"На част тебе моји бели двори"И у двори моје достојање"И кадуна моја верна љуба;"Ако ли те данаске надстрелим,"Не тражим ти ни двора ни љубе,"Теке што ћу тебе обесити,"Витеза ти освојити Шарца."А беседи Краљевићу Марко:"Остан' ме се, Турчине проклети!"Мене није до стрељања твога,"Већ ево ме тешка болест нашла,


333

"Тешка болест, срдобоља љута,"Ни коња се држати не могу,"А камо ли да се надстрељујем!"Ал' се Турчин останути не ће,Вати Марку десни скут доламе,Трже Марко ножа од појаса,Те одсече десни скут доламе:"Иди бедо, аратос те било!"Ал' се Турчин останути не ће,Већ увати леви скут доламе,Марко трже ножа од појаса,Те и лева одсијече скута:"Иди бедо, да те Бог убије!"Ал' се Турчин останути не ће,Већ увати Шарца за вођице,Десном руком за вођице Шарца,Левом руком Марка за недарца.Плану Марко, како ватра жива,Исправи се на Шарцу витезу,Добро Шарцу дизген потегао,Игра Шарац, како и помаман,И прескаче коње и јунаке;Пак дозива бега Костадина:"Побратиме, беже Костадине!"Иди, брате, безистену моме,"Донеси ми стрелу Татаранку,"У којој је стрели Татаранки"Девет бели соколови пера;"А ја идем с агом на кадију,"На мешћеми да нам синпилати;"Да међ' нама после није кавге."Тад' се беже безистену врати,Оде Марко с агом на кадију.Како иде царев Алил-ага,Папуч' скиде, седе код кадије,Па извади дванаест дуката,Те кадији меће под колено:"Ефендија, ето ти дуката,"Не дај Марку правог синџилата."Али Марко Турски разабрао,


334

А у Марка не има дуката,Већ буздован меће преко крила:"Чујеш ли ме, ефенди:кадија!"Дај ти мене правог синџилата,"Јер видиш ли шестопер позлаћен,"Ако т' одем ударати њиме,"Не ће тебе мелем требовати,"Мешћему ћеш и заборавити"А дукате ни видети не ћеш."Ефендију попаде грозницаГледајући шестопер позлаћен,Синџилати, а дркћу му руке.Кад пођоше на мејдан јуначки,За агом је тридест јањичара,А за Марком не има никога,До некол'ко Грка и Бугара.Кад дођоше на мејдан јуначки,А беседи царев Алил-ага:"Делибаша, ајде мећи стреле;"Ти се валиш, да си добар јунак,"И валиш се цару на дивану,"Да застрелиш орла крстатога,"Крсташ' орла, што води облаке."Беседи му Краљевићу Марко:"Ја, Турчине, ја сам добар јунак,"Али ти си од мене старији,"Јер је ваше господство и царство"Твој је мејдан старији од мога,"Јер си мене на мејдан зазвао;"Већ, Турчине, ајде мећи стреле."Метну Турчин прву белу стрелу,Стрелу метну, пак мери аршином,Престријели сто двадест аршина;Метну Марко прву белу стрелу,Престријели две стотан' аршина.Метну Турчин другу белу стрелу;Престријели три стотин' аршина;Метну Марко другу белу стрелу,Престријели пет стотин' аршина;Метну Турчин трећу белу стрелу,


335

Престријели шест стотин' аршина;У том Марку и Костадин дођеИ донесе стрелу Татаранку,У којој је стрели ТатаранкиДевет бели соколови пера;Метну Марко стрелу Татаранку,Оде стрела у пра и у маглу,Очима се не да прегледати,А камо ли премерит' аршином!Стаде Турчин сузе просипати,Стаде Марка Богом братимига:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Вишњим Богом и светим Јованом"По убаву закону вашему!"На част тебе моји бели двори,"И кадуна моја верна љуба,"Тек ме немој, брате. обесити!"А беседи Краљевићу Марко:"О Турчине, жив' те Бог убио!"Буд ме братиш, што ми жену дајеш?"Мене твоја жена не требује,"У нас није, кано у Турака,"Снашица је, кано и сестрица;"Ја на дому имам љубу верну,"Племениту Јелицу госпођу;"А све би ти, брате, опростио,"Али си ми издрго доламу,"Већ дај мене три товара блага,"Да искрпим на долами скуте."Скочи Турчин радо и весело,Грли, љуби Краљевића Марка,Одведе га двору господскоме,Те га части за три бела дана,Даде њему три товара блага,Снаа када кошуљу са златом,Уз кошуљу срмајли мараму;Још му даде триста пратилаца,Отпрати га двору господскоме.И после су време живовали,Светлу цару чували крајину:


336

Гди се годе крајина узбија,Узбија је Алил-ага с Марком;Гди се годе градови узимљу,Узимље и Алил-ага с Марком.


337

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА Вук Стефановић Караџић

Појездише до два побратимаПреко красна Мироча планине,Та једно је Краљевићу Марко,А друго је војвода Милошу,Напоредо језде добре коње,Напоредо носе копља бојна,Један другом бело лице љуби,Од милоште до два побратима;Паке Марко на Шарцу задрема,Пак беседи побратиму своме:"А мој брате, војвода Милошу!"Тешко ме је санак обрвао,"Певај, брате, те ме разговарај."Ал' беседи војвода Милошу:"А мој брате, Краљевићу Марко!"Ја би тебе, брате, попевао,"Ал' сам синоћ млого пио вино"У планини с вилом Равијојлом,"Пак је мене запретила вила,"Ако мене чује да попевам,"Оће мене она устрелити"И у грло и у срце живо."Ал' беседи Краљевићу Марко:"Перај, брате, ти се не бој виле"Док је мене Краљевића Марка"И мојега видовита Шарца"И мојега шестопера златна."Онда Милош поче да попева,А красну је песму започеоОд сви наши бољи и старији,Како ј' који држ'о краљевинуПо честитој по Маћедонији,Како себе има задужбину;А Марку је песма омилила,Наслони се седлу на облучје,


338

Марко спава, Милош попијева;Зачула га вила Равијојла,Па Милошу поче да отпева,Милош пева, вила му отпева,Лепше грло у Милоша царско,Јесте лепше него је у виле.1

Расрди се вила Равијојла,Пак одскочи у Мироч планину,Запе лука и две беле стреле,Једна уд'ри у грло Милоша,Друга уд'ри у срце јуначко.Рече Милош: "Јао моја мајко!"Јао Марко, Богом побратиме!"Јао брате, вила ме устрели!"А нисам ли тебе беседио,"Да не певам кроз Мироч планину?"А Марко се трже иза санка,Па одскочи с коња шаренога,Добро Шарцу колане потеже,Шарца коња и грли и љуби:"Јао Шаро, моје десно крило!"Достигни ми вилу Равијојлу,"Чистим ћу те сребром потковати,"Чистим сребром и жеженим златом;"Покрићу те свилом до колена,"Од колена ките до копита;"Гриву ћу ти измешати златом,"А поткитит' ситнијем бисером;"Ако ли ми не достигнеш виле,"Оба ћу ти ока извадити,"Све четири ноге подломити,"Па ћу т' овде тако оставити,"Те се туци од јеле до јеле,"К'о ја Марко без мог побратима."Довати се Шарцу на рамена,Пак потрча кроз Мироч планину.Вила лети по вр'у планине,Шарац језди по среди планине,

1 Ваља да су се и прије натпијевали, па му вила за то забранила пјевати, што је у њега љепше грло него у ње.


339

Ни где виле чути ни видети.Кад је Шарац сагледао вилу.По с три копља у висину скаче,По с четири добре у напредак,Брзо Шарац достигао вилу;Кад се вила виде на невољи,Прну јадна небу под облаке,Потеже се буздованом МаркоПустимице добро нештедице,Белу вилу међ' плећи удари,Обори је на земљицу чарну,Пак је стаде бити буздованом:Преврће је с десне на лијеву,Пак је бије шестопером златним:"За што, вило, да те Бог убије!"Зашт' устрели побратима мога?"Дај ти биље ономе јунаку,"Јер се не ћеш наносити главе."Ста га вила Богом братимити:"Богом брате! Краљевићу Марко!"Вишњим Богом и светим Јованом "Дај ме пуштај у планину живу,"Да наберем по Мирочу биља,"Да загасим ране на јунаку."Ал'је Марко милостив на Бога,А жалостив на срцу јуначком,Пусти вилу у планину живу,Биље бере по Мирочу вила,Биље бере, често се одзива:"Сад ћу доћи, Богом побратиме!"Набра вила по Мирочу биља,И загаси ране на јунаку,Лепше грло у Милоша царско,Јесте лепше него што је било,А здравије срце у јунаку,Баш здравије него што је било.Оде вила у Мироч планину,Оде Марко с побратимом својим,Отидоше Поречкој крајини,И Тимок су воду пребродили


340

На Брегову селу великоме,Па одоше крајини Видинској;Али вила међ' вилама каже:"О чујете, виле другарице?"Не стрељајте по гори јунака"Док је гласа Краљевића Марка"И његова видовита Шарца"И његова шестопера златна;"Што сам јадна од њег' претрпила!"И једва сам и жива остала."


341

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА САНУ

Гором језди Краљевићу МаркоИ с њиме је Милош Обилићу.Кад су били среди горе чарне,Беседио Краљевићу Марко:''Побратиме, Милош Обилићу,Поп’јевај ми, те ме разговарај,Нешто ме је санак обрвао,Бог ће дати, те ће добро бити!''Беседио Милош Обилићу:''Побратиме, Краљевићу Марку,Поп’јев’о б’ ти и рад би ти био,Ал’ сам синоћ натп’јевао с’ с вилом,Па сам курву натпјевао вилу,Љепше ми је грло нег’ у виле,Љепше су ми пјесме цароставне,Те је мени запр’јетила вила –Ди ме чује у гори зеленој,Да ћ’ запети оне б’јеле стр’јеле,Устрелити у срце јуначко,А кроз грло у срце јуначко,Дино калпак чело не покрива!''Но то Марко, ништа и не хаје,Већ Милошу ’вако проговара:''Не бој ми се, Милош’ Обилићу,Док је мога виловита Шаре!Све су мени посестриме виле,Само није вила Равијојла;Ако Бог да и срећа донесе,И та ће ме данас побратити!Већ поп’јевај танко гласовитоДок је мога виловита Шаре,Док ми десне на рамену рукеИ мојега лака шестопера!''Кличе Милош српски поп’јеватиТанковито кано б’јела вила,


342

Гласовито к’о лепа дјевојка.И та ј’ Марку пјесма омилила,Па се Марко на кош наслонио,Па је онда Марко задр’јемао.Кад су били сред Мирош-планине,Надлети се вила РавијојлаИ устрели Милоша јунака,А кроз грло у срце јуначко,Дино калпак чело не покрива.Паде Милош на зелену травуИ јошт глава њему проговара:''Побратиме, Краљевићу МаркоУстрјели ме иза горе вила,Иза горе са студене ст’јене!''Па се трже иза санка МаркоИ устрже коња и уздице –Како га је лако устргао,На стражња је кољена клецао,Из уста му модар пламен лиже,Из копита огањ ватра сипа.Мучи Шаре, ништа не беседи,Узду гризе, а ушима стриже,Брзу пјену за челенку баца,Три корака у висину скаче,А четири добра унапредак.Беседи му Краљевићу Марко:''Давор, Шаро, давор, добро моје,Ако ли ми не састигнеш вилу,Очи ћу ти ножи извадити,Ноге ћу ти сећи до колена,Пуштаћу те у гору зеленуДа се бијеш од јеле до јелеКано тица од гране до гране,Кано што ћу без побрата мога,Побратима Милош’ Обилића;Ако ли ми стигнеш, Шаро, вилу,Чистим ћу те сребром потковати,И са златом гриву помешати,И међ’ очи драг камен метатиДа ми видиш у по ноћи тавне,


343

У по ноћи кано у по дана!''Мучи Шаре, ништа не беседи,Узду гризе, а ушима стриже,Брзу пјену за челенку баца,Три корака у висину скаче,А четири добра унапредак.Сађе с коња Краљевићу Марко,Притеже му та добра кољена,Па он оде кроз гору зеленуДа потражи вилу Равијојлу.Добра га је срећа намерила –Сједи вила за студеном ст’јеном,Она сједи у Мироч-планини,Она чешља своју русу косу.Кад опази и Шару и Марка,Прну вила небу за облаке.Али Шаре вриском проговара:''Господару, Краљевићу Марко,Оће нам се да сакрије вила,Да залети небу за облаке!''Прну Шаре, полети за вилом.Кад се вила пови у облаке:''Оће нам се курва уварати!''Господару, Краљевићу Марко,Камо теби у рамени рукаИ камо ти шестопера твога?''Кад је Марко саслушао Шару,Он се ити добре итимице,Десном руком, лаким шестопером,Љепо Марко погодио вилу,Међу плећа, међу б’јела крила,И како је лако ударио,Са црном је земљом саставио,С црном земљом и зеленом травом.Вила га је Богом братимила:''Богом брате, Краљевићу Марко,Богом брате, и светим Јованом,Не удри ме лаким буздованом,Већ ме пуштај у гору зеленуДа берем свакојака биља.


344

Да ја лечим побратима твога,Побратима Милош’ Обилића,Побратима и мога и твога!''Она бере биља свакојака,Често бере, чешће се одзива:''Ево мене, побратиме Марко,Ево мене, утећи ти нећу!''Кад набере видовите траве,Посула је Милош’ Обилића,Ђипи Милош канда је заспао. –''Богом брате, Краљевићу Марко,Не дај мене Милош’ ОбилићуИ не дај ме коњу шареноме,Веће шећи куда теби драго,Чини сада што је теби драго!''И Милошу побрату беседи:''Побратиме, Милош’ Обилићу,Иди сада куда теби драгоИ поп’јевај како теби драго,Љепше ти је грло нег’ у менеИ љепше ти пјесме цароставне!''Оде Марко с побром пјевајући,Вила оста крила видајући,И после су братски живовали.


345

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА САНУ

Гором језде до два побратима,Једно ти је Краљевићу Марко,А друго је Милош Обилићу.Милошу је беседио Марко:''Ој, Милоше, добри побратиме,Нешто ме је санак обрвао,Попјевај ми ситно гласовитоНе би ли се јунак раздр’јемао!''Милош Марку тијо проговара:''Побратиме, Краљевићу Марко,Синоћ сам се с вилом надп’јевао,Синоћ ми је запр’јетила вила –Ако мене чује поп’јевати,Поп’јевати у гори зеленој,Стри’јелом ће ме устр’јелити вила!''Опет вели Краљевићу Марко:''Певај, Миле, не бој ми се вилеДок је мене и Шаре коњица!''Запјева му Милош Облилићу,Запјева му ситно гласовито,Не раздр’јема, већ успава Марка –Милош пјева, а Краљевић др’јема.Зачула га у горици вила,Па устр’јели на коњу Милоша,Мртав Милош црној земљи паде,Црној земљи и зеленој трави.Кад се Марко санка разабрао,Мртав Милош лежи под коњицем.Марко вели свом Шари коњицу:''Давор, Шаро, давор, добро моје,Ако мени данас стигнеш вилу,Ранићу те медом и шећером,Појићу те вином и шербетом,Покрићу те свиленом мавлатомИ зауздат’ уздом позлаћеном!


346

Ако ли ми не сустигнеш вилу,Ранићу те горком чемериком,Присојнице појићу те једом,Покрићу те копљем убојитимИ зауздат’ ликом липовином!''Пак потеже тешку топузину,Заигра се добар коњиц Шарац,Три пута је припазио вилу,У три скока претекао младу,Пак је Марко топузом дарива –Како ју је лако ударио,Десно јој је крило одвалио,Па јошт хтеде да удари вилу;Моли му се у горицу вила:''Побратиме, Краљевићу Марко,Не удри ме, тако ти коњица,Ја ћу теби повратити друга!''Вили прети Краљевићу Марко:''Курво, кучко, из горице вило,Повраћај ми Милоша јунака,Јер ако ми њега не повратиш,Живота се наносити нећеш!''Биље бере у горици вила,Биље бере, често се одзива:''Ево мене, побратиме Марко!''Па поврати Милош-Обилића.Кад се Милош јунак разабрао,Он се кршан стреса и растреса,Растреса се ка’ од тролетнице.Па беседи Краљевићу Марку:''Ала ме је санак обрвао!''Мили Марко гором беседио:''Мол’ се Бога за Шару коњицаИ за мене побру Краљевића,Ти се не би јунак разабраоОд данаске до суђена данка!''Коње језде и Милош и Марко,Одјездише гором пјевајући;Вила оста у гори зеленој,Вила оста без крила деснога,


347

Вила оста јаде јадисући,Берућ’ биље, крило видајући.


348

МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА Вук Стефановић Караџић

Сједе Марко с мајком вечератиСува љеба и црвена вина;Али Марку три књиге дођоше:Једна књига од Стамбола града,Од онога цара Појазета;Друга књига од Будима града,Од онога краља Будимскога:Трећа књига од Сибиња града,Од војводе Сибињанин-Јанка.Која књига од Стамбола града,Цар га у њој на војску позива,На Арапску љуту покрајину;Која књига од Будима града,Краљ га у њој у сватове зове,У сватове на кумство вјенчано,Да га вјенча с госпођом краљицом;Која књига од Сибиња града,Јанко у њој на кумство назива,Да му крсти два нејака сина.Мар:ко нита своју стару мајку:"Сјетуј мене, моја стара мајко,"Куда ми је сад ићи најпрече:"Ил' ћу ићи на цареву војску,"Ил' ћу ићи краљу у сватове,"Да га вјенчам с госпођом краљицом;"Ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку,"Да му крстим два нејака сина?"Вели мајка Краљевићу Марку:"О мој синко, Краљевићу Марко!"У свате се иде на весеље,"На кумство се иде по закону,"На војску се иде од невоље:"Иди, синко, на цареву војску;"И Бог ће нам, синко, опростити,"А Турци нам не ће разумјети."


349

То је Марко послушао мајку,Па се спреми на цареву војску,С' собом води слугу Голубана;На походу мајци наручује:"Чу ли мене, моја старо мајко!"Граду врата рано затворајте,"А у јутру доцкан отворајте;"Јера сам ти, мајко, у завади"С проклетијем Мином од Костура,"Па се бојим, моја стара мајко,"Да ми б'јеле не похара дворе."Оде Марко на цареву војскуСа својијем слугом Голубаном.Кад су били на трећем конаку,Сједе Марко вечер' вечерати,Голубан му рујно вино служи:Узе чашу Краљевићу Марко,Чашу узе, у сан се занесе,И испусти чашу на трпезу,Чаша паде, вино се не просу;Буди њега слуга Голубане:"Господару, Краљевићу Марко!"И досад си на војску ишао,"Ал' нијеси тако дријемао,"Ни из руке чашу изпуштао!"А Марко се трже иза санка,Па говори слуги Голубану:"Голубане, моја вјерна слуго!"Мало тренух, чудан санак усних,"Чудан санак а у чудан часак,"Ђе се прамен магле запођеде"Од Костура града бијелога,"Пак се сави около Прилипа,"У тој магли Мина од Костура,"Он похара моје б'јеле дворе,"Све похара и огњем попали,"Стару мајку с коњма прегазио,"Зароби ми моју вјерну љубу,"Одведе ми коње из арова,"И однесе из ризнице благо."


350

Вели њему слуга Голубане:"А не бој се, Краљевићу Марко!"Добар јунак добар сан уснио:"Сан је лажа, а Бог је истина."Кад дођоше граду Цариграду,Диже царе силовиту војску,Отидоше преко мора сињегНа Арапску љуту покрајину,Те узимљу по мору градове,Четрдесет и четири града;Кад дођоше под Кара-Окана,Окан бише три године дана,Окан бише, узет' не могоше;Марко с'јече Арапске јунаке,Па све главе пред цара износи,А цар Марку бакшише поклања.То Турцима врло мучно било,Па говоре цару честитоме:"Господине, царе Појазете!"Марко није јунак николико,"Веће мртве одсијеца главе"И пред тебе на бакшиш доноси "То зачуо Краљевићу Марко,Па се моли цару честитоме:"Господине, царе поочиме!"Мене јесте сутра крсно име,"Крсно име лијеп данак Ђурђев;"Већ ме пусти, царе поочиме,"Да прославим моје крсно име"По закону и по обичају;"И дај мене побра Алил-агу,"Да се с миром понапијем вина."Од ина се цару не могаше,Веће посла Краљевића Марка,Да он слави своје крсно име,И даде му побра Алил-агу.Оде Марко у гору зеленуПо далеко од војске цареве.Па разапе бијела шатора,Под њим сједе пити мрко вино


351

Са својијем побром Алил-агом.Кад у јутру јутро освануло,Одмах позна стража од Арапа,Да у војсци не имаде Марка,Па повика стража од Арапа:"Сад навали, љута Арапијо!"Нема оног страшнога јунака"На шарену коњу великоме."Тад' навали љута Арапија,Оде цару триест хиљад' војске.Онда царе Марку књигу пише:"Брже ходи, мој посинко Марко!"Пропаде ми триест хиљад' војске."Али Марко цару одговара:"Када брже, царе поочиме!"Још се нисам вина напојио,"А камо ли у славу устао!"Кад је друго јутро осванулоОпет виче стража од Арапа:"Навалите, љута Арапијо!"Нема оног страшнога јунака"На шарену коњу великоме."А Арапи јуриш учинише,Оде цару шесет хиљад' војске.Опет царе Марку књигу пише:"Ходи брже, мој посинко Марко!"Пропаде ми шесет хиљад' војске."Или Марко цару одговара:"Чекај мало, царе поочиме,"Још се нисам добро почастио"С кумовима и с пријатељима."Кад је треће јутро освануло,Опет виче стража од Арапа:"Навалите, љута Арапијо!"Нема оног доброга јунака"На шарену коњу великоме."А Арапи јуриш учинише,Оде цару сто хиљада војске.Онда царе Марку књигу пише:"Брже да си, мој посинко Марко!


352

"Брже да си, мој по Богу синко!"Арапи ми шатор оборише."Онда Марко усједе на Шарца,Пак он оде у цареву војску;Кад у јутру бијел дан освануИ двије се ударише војске,Опази та стража од Арапа,Пак повика из грла бијела:"Сад уступи, љута Арапијо!"Ено оног страшнога јунака"На шарену коњу великоме."Онда Марко уд'ри међ' Арапе,На три стране војску рашћерао:Једну војску сабљом исјекао,Другу војску Шарцем погазио,Трећу војску пред цара догнао;Ал' се Марко љуто изранио:Седамдесет рана допануо,Седамдесет рана од Арапа;Пак он цару паде преко крила,Пита њега царе господине:"Мој посинко, Краљевићу Марко!"Јесу ли ти ране од самрти?"Можеш ли ми, синко, пребољети,"Да ти тражим мелем и ећиме?"Вели њему Краљевићу Марко:"Господине, царе поочиме!"Нијесу ми ране од самрти,"Чини ми се, могу пребољети."Цар се маши руком у џепове,Те му даје хиљаду дуката,Да он иде грдне ране видат',За њим посла двије вјерне слуге,Да гледају, да не умре Марко;Али Марко не тражи ећима,Већ он иде из крчме у крчму,Те он тражи, ђе је боље вино.Тек се Марко вина понапио,И грдне му ране зарастоше;Али њему ситна књига дође,


353

Да су њему двори похарани:Похарани, огњем попаљени,Стара мајка с коњма прегаженаИ вјерна му љуба заробљена;Тад' протужи Краљевићу МаркоУз кољено цару поочиму:"Господине, царе поочиме!"Б'јели су ми двори похарани, "В'јерна ми је љуба заробљена,"Стара мајка с коњма прегажена,"Из ризнице однешено благо,"Однијо га Мина од Костура."Њега тјеши царе господине:"Не бој ми се, мој посинко Марко!"Ако су ти двори изгорели,"Љепше ћу ти дворе начинити"Поред мојих, ко и моји што су;"Ако ти је благо однешено,"Да т' учиним агом харачлијнским,"Пак ћеш више блага сакупити;"Ако ти је љуба одведена,"Бољом ћу те љубом оженити."Ал' говори Краљевићу Марко:"Фала тебе, царе поочиме!"Кад ти станеш мене дворе градит',"Мене хоће сиротиња клети:""Гле курвића Краљевића Марка!""Они су му двори изгорели,""А ови му пусти останули!"""Да м' учиниш агом харачлијнским,"Ја харача покупит' не могу"Док не свежем ништа и убога,"Па ће мене сиротиња клети:""Гле курвића Краљевића Марка!""Оно му је благо однешено,""А ово му остануло пусто!"""А што ћеш ме женит' другом љубом,"Кад је моја љуба у животу?"Већ дај мени триста јаничара,"Покуј њима криве косијере,


354

"И дај њима лагане мотике,"Ја ћу ићи бијелу Костуру"Не би л' своју повратио љубу."Цар му даде триста јаничара,Покова им криве косијере,И даде им лагане мотике.Јаничаре сјетовао Марко:"Браћо моја, триста јаничара!"Ви идите бијелу Костуру,"Кад дођете ка Костуру граду,"Вама ће се Грци радовати:""Благо нама, ево нам аргата!""Јефтино ће радит' винограде."""Ви немојте, браћо моја драга,"Већ падните под Костуром градом,"Пијте вино и бистру ракију,"Докле и ја у Костур не дођем."Отидоше триста јаничара,Отидоше бијелу Костуру,Марко оде Светој гори славној,Причести се и исповједи се,Јер је многу крвцу учинио;Па обуче рухо калуђерско,Пусти црну браду до појаса,А на главу капу камилавку;Па се баци Шарцу на рамена,Оде право бијелу Костуру.Када дође Мини од Костура,Ал' он сједи, рујно пије вино,А Маркова служи му га љуба;Пита њега Мина од Костура:"Ој Бога ти, црни калуђере!"Откуд тебе тај шарени коњиц?"Вели њему Краљевићу Марко:"Ој Бога ми, Мина господару!"Ја сам био у царевој војсци"На Арапској љутој покрајини,"Тамо бјеше једна будалина"По имену Краљевићу Марко,"И он тамо јесте погинуо:


355

"И ја њега јесам саранио"По закону и по обичају,"Дадоше ми коња од подушја."Кад то зачу Мина од Костура,Од радости на ноге скочио,Па говори Краљевићу Марку:"Бе аферим, црни калуђере!"Ево има девет годин' дана"Како чекам ја такове гласе:"Маркове сам похарао дворе,"Похарао, огњем попалио,"Вјерну сам му љубу заробио,"Још је за се нијесам вјенчао;"Све сам чек'о, док погине Марко,"А сад ћеш ме ти вјенчати с њоме."Узе књигу Краљевићу Марко,Књигу узе, те Мину вјенчава,Да са киме, већ са својом љубом!Па сједоше рујно пити вино,Вино пити и веселити се,Ал' говори Мина од Костура:"Чујеш Јело, и срце и душо!"До сад си се Марковица звала,"А од сад си Минина госпођа;"Иди, душо, у ризнице доње,"Те донеси три купе дуката,"Да дарујем црна калуђера."Оде Јела у ризнице доње,Те донесе три купе дуката,Не носи их од Минина блага,Већ их носи од Маркова блага;И донесе сабљу зарђалу,Па је даје црном калуђеру:"На ти и то, црни калуђере,"Од подушја Краљевићу Марку."Узе сабљу Краљевићу Марко,Сабљу узе, па је загледује,Па говори Мини од Костура:"Господару, Мина од Костура!"Јел' слободно на весељу твоме


356

"Поиграти ситно калуђерски?"Вели њему Мина од Костура:"Јест слободно, црни калуђере,"Јест слободно, за што не би билоСкочи Марко на ноге лаганеОбрну се и два и три пуча,Сав се чардак из темеља тресе;Па потрже сабљу зарђалу,Ману сабљом с десна на лијево,Те он Мини одсијече главу,Па повика из грла бијела:"Сад навал'те, моја аргатијо!"Нема вама Мине од Костура."Навалише триста јаничараУ дворове Мине од Костура,Бијеле му дворе похараше,Похараше, огњем попалише;Марко узе своју вјерну љубуИ Минино он покупи благо,Па отиде бијелу ПрилипуПјевајући и поп'јевајући.


357

МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИХНА КОСТУРАНИН Матица Хрватска

Обједује Краљевићу МаркоИ ш њиме је стара мати своја.У то Марку двије књиге дошле:Једна му је цара честитога,Друга му је Костуранин-Михне.Када их је пролегао Марко,Љуто ти ми уздахнуо бјеше.

. Говори му стара мати своја:''Откле ти су танке књиге, синко?И прије ти су књиге доходиле,Али на ње н’јеси уздисао.''Тада Марко мајци одговара:''Једна ми је цара великога,Овако ми у њој напишује:'' ''Дођи мене ти дворити, Марко!Ере мислим поћи на Арапе;Учин’ ћу те ја пашом прид војском.'' ''

. Друга ми је Костуранин-МихнеИ ово ми у њој напишује:'' ''Ово ми су гласи допаднули,Да ћеш отит дворит цара, Марко!Ако пођеш дворит цара, Марко,Имам теби опалити двореИ одвестит љуби за робињу.'' ''Зато што ћу учинити мајко?''На то њему одговара мајка:''Пођи, синко, дворит св’јетла цара,

. Ако т’ Михна и опали дворе,Цар ће теби друге оградити.''И он пође дворит св’јетла цараИ посла га с војском на Арапе.Добра му је срећа прискочила,Ер је Марко добио Арапе.И када се вратише с Арапа,Сусретоше до два мала дрва:


358

Једно дрво б’јели барјак носи,Друго дрво црни барјак носи.

. Које дрво б’јели барјак носи,На муштулук цару честитому,Да му је Марко добио Арапе.Које дрво црни барјак носи,Носи кадер Марку Краљевићу,Да му је Михна опалио двореИ одвео љуби за робињу.Поче цвилит Краљевићу Марко.Говори му он честити царе:''Што ми цвилиш, слуго Краљевићу?''

. Али њему Марко одговара:''Невоља ми је, драги господару!Михна ми је опалио двореИ одвео љуби за робињу.''На то њему царе одговара:''Немој цвилит, Краљевићу Марко!Дат ћу теби велике харачеОд мојега б’јела Цариграда,Арменије и Караменије,И од л’јепе земље Каравлашке,

. Арбаније до б’јела Камена,То ћеш опе ти заградит дворе,А у мене је доста робињица,Хоћу тебе оженити љепшом.''Али цару Марко одговара:''Што ће мени велици харачи?То су тешке сузе сиромашке.Што ли ми ће твоје робињице,Када мени закон не доноси,Да се могу оженити другом,

. Докле ми је прва у животу?Нег те молим, царе господару!Да’ ми мени триста јањичараИ пред њима побратима мога,Којино је јањичарски ага.Поћ ћу узет тврда Костур-града.''Али њему царе говораше:''Муч не лудуј, Краљевићу Марко!


359

Под њиме сам стао три године,Не могох му ни видјети врата,

. Нег ли узет тврда Костур-града.''Опет цару Марко говораше:''Дај ми, царе, триста јањичара,Ја ћу узет тврда Костур-града.''Од мање се цару не могаше,Нег му даде триста јањичара.Кад се Марко ш њима упутио,Побратиму свому говорио:''Могу ли се у вас поуздати,Да чините, што вам будем р’ијети?

. Обуците влашке бјелачине,Под бјелаче корде припашите,А у руке оштре косјериће.И пођите ка Костуру градуИ онђере надницу иштите.Годите се, ма не погађа’те,Сваки ишти на дан дукат златан.Гонит вас ће врли Костурани,А ви њима л’јепо говорите,'' ''Мајстор нам се Баша поболиоЗато вам га отит не можемо,А у Костуру није калуђера,Нег у Михне тест’јер испита’те,Да пођете до у Свету ГоруДовестити оца калуђера,Ки ће мајстор-Башу самирити,Наћ ћете ме ви у Светој Гори!'' ''Како је реко, тако су учинили,И у Михне тест’јер испиташе,Да отиду до у Свету Гору,

. Довестити црна калуђера.Туј нађоше Марка Краљевића,Чудну ти је доламу скројио:Три аршина око коња пала.Л’јепо ти му име нађедоше,Л'јепо име старац Мердарине.И пођоше ка Костуру граду.Мајстор им је Башу самирио,


360

А пака је њима говорио:''Поћ ћу амо у Михне на дворе,

. Једа мени што за душу даде!''И отиде у Михне на дворе.Видјела га љуби Краљевића,Тер је Михни она говорила:''За двором ти је црни калуђере.''Скочило је тридес Костурана,Да га приме с врана коња свога,Ал калуђер њима говораше:''Не тич’те ме, мила ђети моја!Ер ме јадно њешто кости боле

. Јашућ пуста коња Краљевића.''У б’јеле га дворе уведоше,За трпезу л’јепо поставише.Поче цвилит љуби Краљевића,Али јој Михна даде заушницу:''Што ме кобиш, искобила главу!'' '''' ''Не кобим те, драги господару!Него познам коња Краљевића,Не знам, ком је смрти погинуо.'' ''Тада Михна вели калуђеру:

. ''Откуда ти коњиц Краљевића?''Ал калуђер Михни одговара:''Марко је био с царом на Арапим,Арапи га изранише љуто.Сусретох га зеленом планином,Ту сам јадна Марка самирио.За душу ми је коња оставиоИ буздохан у седлу од коња,И његово копје од мејдана,И његову демишкију корду.

. Сретоше ме охоли Латини,Под силу ми корду уграбише.Јоштера су мени говорили:'' ''Што ће теби корда, калуђере?'' ''Када га је Михна разумио,Тад дозивље љуби Краљевића:''На ти ове кључе од сандука,Пођ донеси сто дуката златних


361

Тер их пода’ оцу калуђеруЗа муштулук Краљевића Марка.''

. А када се Марко понапио,Тадар вели Костуранин-Михни:''Је ли тест’јер, Михна господару!Да поиграм лако калуђерски,Што сам јоштер ђаком научио?''Али њему Михна одговара:''Тест’јер ти је, црни калуђере!''Поче играт лако калуђерски,Ал пенџери из темеља крећу.Говорило тридес Костурана:

. ''Чудна ти је лака игра ова,Кад се пенџери из темеља крећу!''Говорио Костуранин Михна:''Калуђере, да те брод убије!Зашто на те мантију обуче?Голем ти би био у теби јунак,Како да је други Краљевићу.''На то њему Марко одговара:''Реко си је Костуранин-Михне!Ово теби Краљевићу Марка!

. Него стави ти на сабљу руку,Да не речеш, да ти је пријевара.''Када га је Михна разумио,Пође узет своју оштру корду.Када Марко Михну удараше,Испод корде живи огањ скаче.Куда Михна Марка удараше,Свуда црна крвца протјецаше.Ал долеће од планина вила,Тере сједе Марку на рамена

. И она му поче говорити:''А не знаш ли, Краљевићу Марко!Да је Михна каменит до паса?Нег се хити Михни брзијех нога.''Када је Марко вилу разумио,Он се хити Михни брзијех нога,Подс’јече му ноге под кољена.Рањен паде Михна на земљицу,


362

А пак му је ођсекао главу,Пак пос’јече тридес Костурана,Огњем Михни опалио дворе.Тако узе тврда Костур-града.


363

МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИЊА КОСТУРАНИН Матица Хрватска

Три ти гласа допанули храбру Марку Краљевићу,Краљевићу Марку. Први глас му допаде од краља од угарскога:Да га пође вјенчати краљицом, славном госпођом,Краља угарскога.Други глас му допаде од Јанка од војеводе:Да му иде крстити од срдачца младо чедо,

. Угрин Војевода.Трећи глас му допаде од цара од честитога:''Дођи, слуго, до мене, ере ми си од потребе,Краљевићу Марко!Ере ћемо војевати л’јепом арапском земљом,Да ми носиш алабарјак пред мојоме дружиноме,Краљевићу Марко!''Како ми су гласови Краљевићу допанули,Поће ти ми храбар јунак старој мајци говорити,Старици госпођи:

. ''Данас ми су, госпође, три гласа допанули:Први глас ми допаде од краља од угарскога, Старице госпође!Да га идем вјенчати краљицом, славном госпођом.Други глас ми допаде од Јанка од војеводе,Старице госпође!Да му идем крстити од срдачца младо чедо.Трећи глас ми допаде од цара од честитога,Св’јетла господара:'' ''Дођи, слуго, до мене, ере си ми од потребе,

. Ере ми ћу војевати л’јепом арапском земљицом,Слуго, добро моје!'' ''Да му носим алабарјак прид његовоме дружиноме.''Али узе стара мајка сину Марку говорити,Старица госпођа:''Пођи, сину, неборе у те цркве свете Петке,Тер ми вјенча’ њега краља с краљицом, славном госпођом,Краља угарскога.И крсти му њему Јанку од срдачца младо чедо,


364

Пак ми пођи, мој сину, у цара у честитога,. Сину, добро моје!''Како бјеше мајка рекла, тако Марко и учини.Тамо пође Краљевић у те цркве свете Петке,Краљевићу Марко,Тере краља вјенча с краљицом, славном госпођом.И крстио њему Јанку од срдачца младо чедо,Угрину војводи.Пак ти пође он Краљевић у цара у честитога.Кад је дошо храбри Марко у славноме у Цариграду,Краљевићу Марко,

. Стаде ти ми храбри Марко силну цару говорити:''Што си по ме пошиљо, што ти сам од потребе,Св’јетли господару?''Поче ти му, њему Марку, цар честити говорити:''Ја сам по те пошиљао, ере ми је од потребе,Краљевићу Марко,Ер ти оћу војевати л’јепом арапском земљицом,Да ми носиш алабарјак прид мојоме дружиноме,Слуго, добро моје!''Тамо пође војевати л’јепом арапском земљицом.

. Они ми су војевали на понахно три године,Турци витезови.Када ми се довршила она трећа годиница,Гласи ми су допанули, храбри Марко Краљевићу,Краљевићу Марко,Ере му је Миња Костуранин б’јеле дворе поробио,Б’јеле дворе поробио, живијем их огњем опалио,Краљевићу Марко!И њему је повео стару мајку и љубовцу.Али узе цар честити њему Марку говорити,

. Земаљски господар:''Што си, Марко, у образу, неборе побл'једио?''Али узе храбри Марко св’јетлу цару говорити,Краљевићу Марко:''Како не ћу, господару, у образу побл’јеђети?Јер је мени Миња Костуранин б’јеле дворе попалио,Господару драги!И мени је б’јеле дворе живијем огњем опалио,И мени је повео стару мајку и љубовцу,


365

Господару драги!. Нег оћ ли ме ти светити, али ћу се сам осветит¬?''Али узе цар честити њему Марку говорити,Краљевићу Марку:''Јоште, слуго, војуј са мном и четврту годиницу,Пак ми те ћу ја, слуго, простити и благосовити,Слуго, добро моје!И теби ћу подати моје добре витезове.''Али узе он Марко господару говорити,Краљевићу Марко:''Ни ћу твојега проста ни твојега благосова,

. Нити ми ћу, господару, добријех твојијех витезова,Мој честити царе!Него ћу се сам светити својом Марковом десницом.''Тамо пође он Марко у лијепу свету гору, Краљевићу Марко,У лијепу свету гору, у лијепе манаст’јере.Он ти ми се обуче прецрнијем калуђером,Краљевићу Марко,Под мантију припаса ту Маркову бритку сабљу,Пак ми тамо одјезди у ту маџарску земљицу,Краљевићу Марко,У ту маџарску земљицу на дворове војводине.Добар данак називаше у војводе маџарскога,Краљевићу Марко.Прид дворове ишетала тај Маркова драга љуби:''Бог дај тебе, калуђере, и теби ми добро јутро,Црни калуђере!''Али узе млад калуђер тој невјести говорити:''Ево ме је пристигнула та лијепа мркла ноћца,Гиздава невјесто!

. Пристигнула мркла ноћца, оставио био данак.Нег могу ли ја овди мрклу ноћцу ноћевати,Гиздава невјесто?''Али узе невјеста господару говорити:''Ево је дошо на врата један прецрни калуђер,Драги господару!Може ли ми овдјена мрклу нојцу ноћевати?''Али узе војвода тој невјести говорити,Младој робињици:


366

''Чини њему, невјесто, да устане у дворове.''. Али узе невјеста калуђеру говорити,Млада робињица:''Ушета’ ми, калуђере, у дворове војеводине.''Ушета ми калуђере у дворове војеводине,Црни калуђере.Сједоше ми испијати то црвено хладно винце.Вино ти им служаше Маркова гиздава љубовца,Гиздава невјеста.На калуђера замјерила тај Маркови б’јели кожух,Тер ми узе невјеста калуђеру говорити,

. Црну калуђеру:''Тако ми те не убио, калуђеру, Бог велики!Откуд ти је допануо тај Маркови б’јели кожух,Црни калуђере!Тај Маркови бијели кожух и Маркови брзи коњиц?''Али узе калуђер тој невјести говорити,Младој робињици:''Болан ми Марко дође у нашему монастиру,И он ми је приминуо у нашему монастиру Краљевићу Марко,

. И он ми је оставио тај Марков бијели кожух,Тај Марков бијели кожух и Маркова брза коња,Краљевићу Марко.''Како ми је невјеста те ријечи разумјела,Сузе ти је пролила низ господски бијели образ,Гиздава невјеста;Уз образ је удари тај маџарски војевода.У Марка ти припукну то јуначко живо срце,Доброга јунака,Испод мантије потрже ту јуначку бритку сабљу.

. Главицу ти осијече маџарском војеводи,Турчину јунаку.Пак ми њему покупи то његово пусто благо.Напокоњ му бијеле дворе живијем огњем попалио,Турчину јунаку.Здраво Марко изјезди из лијепе маџарске земље.Ово ми је тада било, а сада се споминујем,Мој видовни Боже,Ти ми, Боже, успомени и на моје добро здравље!


367

МАРКО КРАЉЕВИЋ И НЕЋАК МАРИЈАН Матица Хрватска

Језди гором Краљевићу Марко,Пак се бојним копљем заметнуо.Бојно му је копље дотежало,Овакол је Марко бесједио:''Што си моје копље дотежало?Досад ниси тако тежак било.''То говорећ обазре се натраг,

. Ал на копљу два врана гаврана:''Што сте туте два врана гаврана,Ал кобите мене, ал коњица?''Један гракће, други проговара:''Не кобимо тебе ни твог шарца,Већ смо чули, да си добар јунак.Наједи нас меса од коњицсаИ напоји крвце од јунака.''Преузимље Краљевићу Марко:''Бре, вјере ми, два врана гаврана,

. кога данас стигнем али сретнем,Да бих мога бабу ВукашинуАли мога брата Андријаша,Најест ћу вас меса од коњицаИ јуначке напојити крвце.''Идућ Марко мало понапр’једа,Ето прам’ њим момка на вранчићу,На вранчићу ноге прекрижио,Уз тамбуру прстим удараше.Л’јепо пјева, а љепше поп’јева.

. Слушао га Краљевићу Марко,Па сам собом он се разговара:''Боже мили, на свему ти хвала!Л’јепа коња, љепшега јунака,Грехота је код Бога милогаПогубити онаког јунака.''У та доба један прам другому.Истом момку црна наусница.


368

Вели њему Краљевићу Мрко:''Бјежи момче, уклон’ ми се с пута!''

. Али момче њему одговара:''И мене је породила мајкаКа и тебе, силни побратиме!Мога вранца кобила ождрибиКа и твога шарца големога.Зашто ћу се уклонити с пута?''Кад то чуо Краљевићу Марко,Удри вранца тежким буздованом,Вриска стаде вранца испод момка.Скочи вранац четири аршина

. Преко пута друма јуначкога.Кад то види момак на вранчићу,Запе коњу ноге у зенђије,Повадио сабљу оковану,Па наћера вранца баш на шарца.И удара Краљевића МаркаПо злу мјесту, по свилену пасу.Како га је лако ударио,С добрим га је коњем раставио,А с црном га земљом саставио.

. Паде Марко с коња изненада,Виде му се црне џигерице.Скочи момче не зелену траву,Да ће Марку одрезати главу.Ал му вели Краљевићу Марко:''Де, вјере ти, добро момче младо!Не ударај, ако Бога унадеш,Док ти речем до дви, до три р’јечи.''Момак њему тихо одговара:''Ну говори, незнана делијо!''

. Тад га пита Краљевићу Марко:''Чијега си рода и племена?Нека знадем, да сам погинуо,Од јунака, родила га мајка!''Момче младо Марку одговара:''Ја сам добра рода и племена.У гори је Краљевићу Марко,Оно ми је прави мили ујко.


369

К њему сам се јунак запутио,Не би ли ме сјећи научио.''

. Преузимље Краљевићу Марко:''О вјере ти, млади Маријане!Кога си ти данас погубио?Баш ујака, Краљевића Марка!Ве ми свилне отпаши пасове,Пак утегни моје грдне ране,И гони ме ка Прилипу б’јелу,Чини ми се, да ћу пребољети.''Кад то чуо млади Маријане,Отпасује свилене пасове,

. Пак с пасовим утеже му ране,Одагна га ка Прилипу граду.Ту налази доброга љекара,Који га је брзо изл’јечио.А кад Марко оздравио бише,Брзо с Турцим он се завадио.На мејдану главе одс’јецашеРусе главе царевих јунака.


370

МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН Вук Стефановић Караџић

Кулу гради црни Арапине,Кулу гради од двадест тавана,Украј сињег мора дебелога;Кад је Арап кулу начинио,Ударио стакла у пенџере,Престрьо је свилом и кадифом,Па је онда кули говорио:"Што ћеш пуста у приморју, куло?"Кад по тебе нитко шетат' нема:"Мајке немам, а сестрице немам,"А јоште се оженио нисам,"Да по тебе љуба моја шеће;"Ал' тако ме не родила мајка,"Већ кобила, која бедевију,"Запросићу у цара ђевојку;"Јал' ће ми је царе поклонити,"Јали ће ми на мејдан изићи."То је Арап кули изрекао,Па он одмах ситну књигу пише,Те је шаље цару у Стамбола:"Господине, царе од Стамбола!"Код мора сам кулу начинио,"По њојзи ми нитко шетат' нема,"А јоште се оженио нисам;"Поклони ми шћерцу за љубовцу;"Ако л' ми је поклонити не ћеш,"А ти хајде на мејдан јуначки."Дође књига цару честитоме,Када виђе, што му књига каже,Стаде царе тражит" мејданџије,Обећава благо небројено,Ко погуби црног Арапина.Мејданџије млоге одлазише,Ал' Стамболу ни један не дође.Нуто цару велике невоље!Веће њему неста мејданџија,


371

Све погуби црни Арапине.Ни ту није големе невоље,Ал' с' опреми црни АрапинеИз приморја са бијеле куле:Он с' обуче у рухо господско,А припаса сабљу оковану,Па опреми сиву бедевију:Потеже јој седмере колане,Заузда је уздом позлаћеном,Па привеза чадор у теркију,И са стране тешку топузину;Кобили се на рамена баци,Па упрти копље убојито,Оде право бијелу Стамболу.Кад је дош'о пред Стамболска врата,Пред вратима копље ударио,А за копље свез'о бедевију,Пак разапе бијела чадора,И на Стамбол он наметну намет:Све на ноћцу по јалову овцуИ фуруну љеба бијелога,Један чабар жежене ракије,По два чабра црвенога вина,И по једну лијепу ђевојку,Те му служи црвенику вино,А ноћи јој б'јело лице љуби,Дневи даје у земљу Талију,Те узима небројено благо.Тако држа три месеца дана;Ни ту није голема зулума;Арап узја танку бедевију,Наћера је кроз Стамбол бијели,Дође право под цареве дворе,Виче цара из грла бијела:"Море царе! изводи ђевојку."Па потеже тешку топузину,Њоме лупа цареве дворове,Сасу њему стакла у пенџере.Кад се царе виђе на невољи,Даде њему цуру на срамоту.


372

Сједе Арап свадбу утоварат':"До петнаест бијелијех Дана,"Док отидем у приморје равно,"И сакупим киту и сватове."Пак посједе танку бедевију,И отиде у приморје равно,Да он купи кићене сватове.Кад то зачу царева ђевојка,Цвили јадна, како љута гуја:"Јаох мене до Бога милога!"За кога сам лице одгајила!"Да га љуби црни Арапине!"У то доба и ноћ омркнула;Сан уснила госпођа царица,Ђе јој на сну чоек говорио:"Има, госпо, у држави вашој"Равно поље широко Косово,"И град Прилип у пољу Косову"У Прилипу Краљевићу Марко:"Вале Марка, да је добар јунак;"Пошљи књигу Марку Краљевићу,"Посини га Богом истинијем,"Обреци му благо небројено,"Нек ти отме шћерцу од Арапа "Кад у јутру јутро осванулоОна трчи цару господару,Те казује, шта је у сну снила.Кад је царе р'јечи разумијо,Брже пише сићана фермана,Те га шаље бијелу Прилипу,На кољено Краљевићу Марку:"Богом синко, Краљевићу Марко!"Ходи мене бијелу Стамболу,"Погуби ми црног Арапина,"Да ми Арап не води ђевојку,"Даћу тебе три товара блага."Ферман оде Краљевићу Марку,Када Марко сићан ферман прими,И кад виђе, шта с' у њему пише,Он говори царском татарину:


373

"Иди с Богом, царев татарине!"Поздрави ми цара поочима:"Ја не смијем на Арапа доћи;"Арапин је јунак на мејдану;"Кад ми узме са рамена главу,"Што ће мене три товара блага"Оде татар цару честитоме,Те казује, шта је рек'о Марко.Кад то чула царица госпођа,Она гради другу ситну књигу,Те је шаље Краљевићу Марку:"Богом синко, Краљевићу Марко!"Не дај мене шћерцу Арапину,"Ево тебе пет товара блага."Књигу прими Краљевићу Марко,Када виђе, што се у њој пише,Он говори царском татарину:"Иди натраг, царев татарине!"Иди кажи мојој поматери:"Ја не смијем на Арапа доћи;"Арапин је јунак на мејдану,"Скинуће ми главу са рамена;"А ја волим моју русу главу,"Нег' све благо цара честитога."Оде татар и каза царици,Што је рек'о Краљевићу Марко.Кад то зачу царева ђевојка,Скочи млада на ноге лагане,Пак довати перо и хартију,У лице је пером ударила,Од образа крви отворила,Марку ситну књигу написала:"богом брате, Краљевићу Марко!"Братимим те Богом истинијем,"И кумим те богом истинијем"И вашијем светијем Јованом,"Не дај мене црну Арапину,"Ево тебе седам товар' блага,"И ево ти седам бошчалука,"Нит' су ткани, нити су предени,


374

"Ни у ситно брдо увођени,"Већ од чиста злата саљевани"И даћу ти од злата синију,"На синији оплетена гуја,"Повисоко главу издигнула,"У зубима држи драги камен,"Поред ког се види вечерати"У по ноћи, као у по дана,"И даћу ти сабљу оковану,"На којој су три балчака златна"И у њима три драга камена"(Ваља сабља три царева града),"Још ћу царев печат ударити,"Да те везир погубит' не може"Док честитог цара не запита."Посла Марку књигу по татару;Када Марку ситна канта дође,Те он виђе, што му књига каже,Онда стаде Марко говорити:"Јаох мене, моја посестримо!"Зло је доћи, а горе не поћи."Да с' не бојим цара и царице,"Ја се бојим Бога и Јована;"Баш ћу поћи, да не ћу ни доћи."Он опреми натраг татарина,Нит' му рече доћи, ни не доћи,А он оде на танану кулу,Те облачи на се одијело:А на плећи ћурак од курјака,А на главу капу од курјака;Па припаса сабљу оковану,Јоште узе копље убојито;И он сиђе у подруме Шарцу,Потеже му седмере колане;Па наточи један мијсх вина,Објеси га Шарцу с десне стране,А с лијеве тешку топузину,Да не крива ни тамо ни. амо,Тад' се баци Шарцу на рамена,Оде право бијелу Стамболу


375

Када дође бијелу Стамболу,Он не иде цару ни везиру,Веће иде у Новога хана,У хану је конак учинио.Кад је било испред тавне ноћи,Он поведе Шарца на језеро,Да га ладне напоји водице,Ал' му Шарац воде пити не ће,Већ погледа често око себе,Ал' ето ти Туркиње ђевојке.Покрила се зчађеном марамом,Како дође на језеро млада,Поклони се зелену језеру,Пак језеру стаде бесједити"Божја помоћ, зелено језеро!"Божја помоћ, моја кућо вјечна!"У тебе ћу вијек вјековати,"Удаћу се за тебе, језеро,"Волим за те, аего за Арапа."Јави јој се Краљевићу Марко:"Ој госпођо, Туркињо ђевојко!"Што нагони тебе у језеро?"За што л' ћеш се удат' за језеро?"Каква ти је голема невоља?"Проговара Туркиња ђевојка:"Прођи ме се, гола дервишино!"Што ме питаш, кад помоћ' не можеш?"Све му каза од краја до конца,Од шта млада бјежи у језеро:"Најпослије казаше ми Марка"У Прилипу граду бијеломе,"И казаше, да је јунак Марко,"Да би мог'о Арапа згубити;"Ја сам њега Богом братимила,"И кумила светијем Јованом,"И даре му млоге обрицала;"Но залуду! не шће доћи Марко,"Не шће доћи, не дошао мајци!"Ал' говори Краљевићу Марко:"Не куни ме, моја посестримо!


376

"Ја сам главом Краљевићу Марко."Кад то зачу лијепа ђевојка,Објеси се Марку око врата:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Не дај мене црну Арапину."Рече њојзи Краљевићу Марко:"Посестримо, Туркињо ђевојко!"Док је мене и на мене главе,"Не дам тебе црном Арапину;"Немој другом казивати за ме,"Веће кажи цару и царици,"Нек ми штогођ за вечеру спреме,"Ал' нека ми вина не омале,"Нек ми пошљу у Новога хана;"Кад Арапин са сватови дође,"Нека њега л'јепо дочекају,"И нек тебе даду Арапину,"Да у двору не замеће кавге,"А ја знадем, ђе ћу те отети,"Ако Бог да и срећа јуначка."Оде Марко у хана Новога,А ђевојка у цареве дворе,Па казује цару и царици,Да је дош'о Краљевићу Марко;Кад то зачу царе и царица,Спремише му господску вечеру,И спремише црвенога вина,И послаше у Новога хана.Сједе Марко пити рујно вино,А Стамбол се стаде затворати;Дођ' ханџија, да затвори врата,Пита њега Краљевићу Марко:"Што се тако рано затворате?"Ханџија му право казиваше:"Ој Бога ми, незнани јуначе!"Арапин је шћерцу испросио"На срамоту у цара нашега,"Вечерас ће доћи по ђевојку;"Од његова страха великога"Ми се тако рано затворамо."


377

Не да Марко затворити врата,Већ он стаде, да види АрапаИ његове кићене сватове.Стаде јека бијела Стамбола,Ал' ето ти црна АрапинаНа кобили танкој бедевији,И за њиме пет стотина свата,Пет стотина црнијех Арапа:Арап ђевер, стари сват Арапин,А Арапин црни младожења;Скаче пуста под њим бедевија,Испод ногу камен излијеће,Те разбија хане и дућане!Кад су били испред Новог хана,Онда Арап сам себе говори:"Боже мили! чуда великога!"Цијел Стамбол јесте позатворан"Од мојега страха великога,"Осим врата од Новога хана!"Да л' у њему ниђе никог нема?"Да л' је како лудо и манито,"Које јоште за мој страх не знаде?"Оде Арап пред цареве дворе,И ту тавну ноћцу преноћише.Кад у јутру јутро освануло,Цар изведе Арапу ђевојку,И опреми рухо ђевојачко:Натовари дванаест товара.Пође Арап кроз Стамбол бијелиСа ђевојком и са сватовима;Кад су били испред Нова хана,Опет ханска врата отворена;Арап нагна танку бедевију,Да погледа, тко има у хану;Марко сједи насред Новог хана,Те он пије црвенику вино,Не пије га чим се вино пије,Већ леђеном од дванаест ока,Пола пије, пола Шарцу даје;Шћаше Арап да заметне кавгу,


378

Али Шарац свезан на вратима,Не даде му унутра уићи,Већ кобилу бије по ребрима.Арапин се у сватове врати,Па одоше низ Стамбол-чаршију.Тада уста Краљевићу Марко,Он изврати ћурак од курјака,И изврати капу од курјака;Своме Шарцу потеже колане,Па објеси мјешину са вином,С друге стране тешку топузину,Да не крива ни тамо ни амо;Он узима копље убојито,Пак се скаче Шарцу на рамена,Ишћера га на Стамбол-чаршију.Када стиже Арапске сватове,Одмах стаде заметати кавгуИ прогонит' стражње мимо прве;Кад доћера Шарца до ђевојке,Он погуби кума и ђевера.Глас допаде црном Арапину:"Зла ти срећа, црни Арапине!"Стиже јунак у твоје сватове;"Коњ му није коњи каквино су,"Веће шарен, како и говече;"Нит' је јунак к'о што су јунаци:"На њему је ћурак од курјака,"На глави му капа од курјака,"Нешто му се у зубима црни"Као јагње од пола године;"Како стиже, он заметну кавгу,"И прогони стражње мимо прве,"Погуби ти кума и ђевера."Врати Арап сиву бедевију,Па говори Краљевићу Марку:"Зла ти срећа, незнани јуначе!"Који те је ђаво навратио,"Да ти дођеш у моје сватове,"Да погубиш кума и ђевера?"Или си луд и ништа не знадеш?


379

"Ил' си силан, пак си полудио?"Или ти је живот омрзнуо?"А тако ми моје вјере тврде!"Потегнућу дизген бедевији,"Седам ћу те пута прескочити,"Седам отуд, а седам одовуд,"Пак ћу онда тебе одсјећ главу."Ал' говори Краљевићу Марко:"Бре не лажи, црни Арапине!"Ако Бог да и срећа јуначка,"Ти до мене ни доскочит' не ћеш,"А камо ли мене прескочити!"Ал' да видиш црног Арапина!Кад покупи дизган бедевији,Пак је уд'ри оштром бакрачлијом,Доиста га прескочити шћаше;Ал' не даде Шарац од мејдана,Већ се пропе он на ноге стражње,И кобилу на предње дочека,И мало је довати зубима,Те јој уво десно одадрије,Сва кобила у крви огрезну.Да је коме стати, те виђети,Кад удари јунак на јунака:Црни Арап на Краљића Марка!Нити може погубити Марка,Нит' се даде Арап погубити;Стоји звека бриткијех сабаља.Ћераше се четири сахата;Када виђе црни Арапине,Да ће њега освојити Марко,Он окрену танку бедевију,Па побјеже кроз Стамбол-чаршију.За њиме се натурио Марко;Ал' је брза пуста бедевија,Брза му је, као горска вила,И тијаше да утече Шарцу;Паде Марку на ум топузина,Пак заљуља покрај себе њоме,Стиж' Арапа међу плећи живе,


380

Арап паде, а Марко допаде,Одсијече од Арапа главу,И увати танку бедевију;Он се врати кроз Стамбол-чаршију,Ал' од свата нигђе никог нема,Сама стоји лијепа ђевојка,И око ње дванаест товараЛијепога руха ђевојачког.Врати Марко лијепу ђевојку,Одведе је у цареве дворе,Па говори цару честитоме:"Ето , царе, лијепе ђевојке,"А ето ти од Арапа главе,"А ето ти дванаест товара"Што с' спремио руха уз ђевојку."Па он врати својега Шарина,Оде право бијелу Прилипу.Кад у јутру јутро освануло,Спрема царе седам товар' блага,А ђевојка седам бошчалука,Нит' су ткани, нити су предени,Ни у ситно брдо увођени,Већ од чиста злата саљевани;Послаше му од злата синију,На синији исплетена гуја,Повисока главу издигнула,У зубима држи драги камен,Код кога се види вечератиУ по ноћи, као у по дана;Послаше му сабљу оковану,На којој су три балчака златна,И у њима три драга камена,И међ' њима царев печат стоји,Да га везир погубит' не може,Док честитог цара не запита;Све послаше Краљевићу Марку:"Ето, Марко, блага неколико;"Ако л' тебе понестане блага,"Опет дођи поочиму твоме."


381

МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН САНУ

Кулу гради црни ХарапинеНа инканат, крајем мора слана.Колику је кулу засновао:У дужину стотину лаката,У висину од седам тавана.Кулу гради тридесет мајстораИ пет стотин’ ђеце шегрчади,Што му шкаљу и пржину вуку.Гради грађу три године дана,Б’јелу кулу и танку авлију.А преда њу демирли капију,Ђе ђе стајат’ стража и солдатиДа му кулу на ћенеру бране.Кад сагради дивну грађевину,Прекри кулу тешкијем оловом,А омаза сребром бијелијем,А кити грчкијем каменом.Па отолен ситну књигу пише,Те справи равноме сријему,А на руке од Сријема бану:''Чу ли мене, бане побратиме,Ево јесам начинио грађу,Танку кулу и б’јелу хавлију,А преда њу стражу и капију –Још ми пошљи тридес’ лубарада,А пода ње вола сто јарама,Нек’ ми дођу до петнајес’ дана,Е ћу шњиме окитити грађуДа се шњима од душмана браним!''А кад књига до Сријема дође,Те је виђе од Сријема бане,Он му бојне пушке оправио,Те их вози вола сто јарама,Дођоше му мору на дворове.А кад Харап пушке поставио,


382

Па вилико избројио благо,Те бијелу кулу преплатио –Три товара и пет стотин’ рушпа –Оста Харап на бијелу кулу,Прекри кулу свитом црвенијем,Три тавана један по другоме.Па се Харап по тавану шета,А сам собом ријеч беседио:''Јаја мене, за Бога милога,Кад ја немам свога никојега,Ниђе брата нити побртима,До једнога од Прилипа Марка,Оно мене бјеше побратиме;Ево има шес’ година дана, Нијесам га чуо ни видио!Богме ћу му ситну књигу писат’Нек’´ми Марко слану мору дође,А да моју честитује грађу,А ође ће мене оженити!''Па отоле танку књигу пише,Оправи је у Прилипу Марку:''Ђе си мение, Марко побратиме?Дођи брже мору на обалуДа ти моју честитујеш грађуИ да ми се помож’´оженити!''А кад књига у Прилипа дође,Напотуле на Маркове дворе,А на руке мајке Краљевића,Учи књиге, сузе пролијева,Ђе јој нема свога сина Марка.Па отоле танку књигу пише:''Мој посинко, црни Харапину,Ками ће ти теби доћи Марко –Ево има пет година дана,Ја му не знам смрти ни живота,Но је Марко давно погинуоУ Стамболу, у цара турскога!''Па му танку књигу оправила.Кад Харапу танка књига дође,Те он виђе шта му мајка пише,


383

Сузе рони низ бијело лице,Жао му је Краљевића Марка.Па сам собом ријеч бесидио:''Султан-царе, један муртанинеШто изгуби побратима мога –С врагом ће ти Цариграду доћи!''Па отолен скочи на ноге,А довати суру бедевију,Оракћену и опусаћену,А притеже од боја хоружје,Па се Харап на кобилу баци,А бијелу затворио кулу,Па отиде пут Стамбола градаДа он тражи побратима Марка.А овако Харап бесидио:''А тако ми Бога јединога,Ја ћу моју изгубити главуЈал’ ћу виђет’ жива Краљевића –Ал’ ћу цару писати мејдана,Да ми главом за Краљића дође,Да га питам и осветим Марка,Још ћу му узети ђевојку,На срамоту цару и царици,Водићу је к приморју момеДа је узмем себи за љубовце!''Па отолен Цариграду пође,Здраво сађе под града Стамбола,Па на поље разапе чадора,Поби копје, привезе кобилу,Харап сједе ладно пити вино.А отоле ситну књигу пише,Оправи је цару на сарје:''Чу ли, царе, један муртанине,Пошљи мене Краљевића МаркаАли мене на меидан дођи –Од те двије коју теби драго!''Књига пође, султан-цару дође,А кад виђе шта му Харап пише,Књигу учи, а шњоме се мучи,Па пушти по граду телера:


384

''Ко ће посјећ’ црна ХарапинаИ његову донијети главу,Даћу њему хиљаду цекинаИ сувуше начињену кулу,Поред моје, на гору од моје,И даћу му на Босну везирство,Да је везир дванајест година,И даћу му шћерцу за љубовцеДа будемо главни пријатељи!''Док се један мегданџија нађе,По имену Ибра из Мисира –То је ујак Ђерзелез-Халила –Он Харапу на меидан пође:Како пође, већ цару не дође,Но му Харап посијече главу.Па отолен цару књигу пише:''Пошљи мене Краљевића Маркаали мене дођи на мегдане,А не губи твоје јаничаре!''А кад цару танка књига дође,Опет за се мејданџију тражиИ више му обећава благо.Већ што ћу ви више кажевати –Како кога царе оправљаше,Ђаволи се натраг не враћашеНи са Арапа главе доносаше;Доби Харап шездесет мегдана,Све по избор јуначкије глава,А све иште Краљевића МаркаАл’ цареву за Краљевића главу.То се чудо по свијету чуло.Кад се цару било дојадило,Па Парапу таин расјекао:На неђељу лијепу ђевојку,И барјело вина из Видина,И дебелу краву нетељенуИ симита, крува бијелога.Тако стаја за годину дана,А све књиге за Краљића пише:''Ал’ цареву за Краљића главу


385

Ал’ ми пошљи твоју султанијуИ уза њу трећу хазну блага!''А кад цру танка књига дође,Књигу учи и шњоме се мучи,Грозне сузе од образа пушта.А вели му шћерца јединица:''А мој бабо, царе од Стамбола,Оклен тебе мучна књига дође?''А вели јој царе од Стамбола:''Муч’, ђевојко, муња те шинула!''Па јој каже како Харап пише. –''Но сад што ћеш, божја несрећнице,Хајде, јадна, за Харапа пођи,На срамоту, а не воље драге!''А вели му лијепа ђевојка:''Што ћеш дати за Краљића Марка,Султан-царе, драги господару?''А царе јој тијом бесидио:''Муч’, ђевојко, муња те шинула,Не парај ми моје срце живо –Сви бих дао до мојега царства!''А кад чула лијепа ђевојка,Она пође тавници на врата,Па отвори Марка Караљевића.Па ђевојка бесидила Марку:''Побратиме, Краљевићу Марко,Која сам ти живот одржала,Све кријући од баба мојега,Но излази тавници на врата,Сад ћеш цару добро требовати!''А вели јој Краљевићу Марко:''Посестримо, лијепа ђевојко,Све је моје огољело т’јело,Пала ми је коса до појаса,Коса ми је нотњи покривачи,Нокти су ми ка’ у орла панче,Све је моје оруњало месо!''А кад чула царева ђевојка,Па му баци стамболску чакију,Те с њом Краљић зави своје т’јело,


386

Па изиђе тавници на врата,А узе га за руку ђевојка,Ту се шњиме упут побратила,Па отоле цару на сараје.Кад га виђе царе од Стамбола,Па завика грлом бијелијем:Благо мене мог посинка Марка!''Тадар викну три бербера млада –Један мије, други косу брије,А трећи му нокте сарежује.Па Краљићу примакао вина,Питомога вина из Видина,А шенице из равна Сријема,И дебела с јаловице меса;Шарцу коњу зоби и сијена,А поји га вином из Видина,Тако гоји себе и Шарина.Док се пунан мјесец испунио,Дадоше му Шарца и оружје.Онда викне царе од Стамбола:''А мој синко, Краљевићу Марко,Погуби ми црна Харапина!Ево има пунана годинаКако пише мене меидане –Да ми, синко, посијече главуИл’ да њему оправим ђевојку,На срамоту бутом царевини,И уза њу трећу хазну блага;Даћу тебе лијепу ђевојку,И сву моју трећу хазну благаИ сувише на Босну везирство!''Он превари Краљевића Марка.Отолен се подигнуо Марко;Кад Харапу и чадору пође,Но га гледа црни Харпине –А познава Шарца Краљевића,А не позна побратима Марка, -Па сам собом Харап бесидио:''Мили’ми је Шарац Краљевића,Но царева лијепа ђевојка!''


387

Па поклопи суру бедевију,Харап викну, бедевија рикну,На оштро се гвожђе ударише.Првом ману Краљевићу Марко,Те Харапу посијече руку,Тадар ману, посјече му главу,Понесе је цару на сараје.Тадар њему казиваше ТурциЂе је био цару додијао,И тадар се Марко авизаоЂе је њему био побратиме.Узе цару пет товара благаИ десету бачву у МостаруДа он пије вина без динара,Па Арапу задужбину гради,Пред Стамболом пребијелу цркву,Све за севап црна Харапина,А за здравље своје себе Марко.Два товсара похарчио блага,Три оћера у Прилипа мајци,Те погради дворе и дућане.


388

МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН Матица Хрватска

Лошу Марко вечеру вечера:Сува леба и водице ладне.Кад вечера, онда се насмија.Питала га остарјела мајка:''О мој синко, Краљевићу Марко!Смијеш ли се убогој вечериАли својој остарјелој мајци,

. Гдје саммоје остарила д¬¬’јете?''Ал говори Краљевићу Марко:''Ој старице, стара моја мајко!Не смијем се убогој вечери,Бог ће дати и бољу вечеру.Нит се смијем својој старој мајци,И ја оћу јунак остарити.Нег ми паде на ум, моја мајко!Кад сам био, мајко, у сужањству,Нас је било до триста сужања,

. Сви ми редом ишли смо на воду,Дође ред и мене, моја мајко!Дадоше ми сабљу зарђалуИ дадоше коња изјатога.Узех лудру и пођох на воду.Кад сам поша за гору на воду,Ја сам ћео сабљу извадити,Сабља ми се не да извадити.Кад сам доша за гору на воду,(Жарко ми је сунце починуло)

. Ја сам, мајко, воде заграбио,Па се сагно своје лице мити,Лице мити и Бога молити.Али јаше Турчин Арапина,Од воде је харач запитао:'' ''Плати харач, мој сужњу невољни!'' ''А ја сам га, мајко, упитао,Колико се тог харача дава?


389

А Турчин је мени говорио:'' ''Али глава, али десну руку,

. Ал стотину жутије дуката.'' ''А ја сам му говорио мајко:Од отале, Туре Арапин!Та ја немам код себе солдина,Да попијем само сатљик вина.Трже сабљу Туре Арапина,Удари ме сабљом иза врата,Иза врата сипље ватра љута.И три пута мене ударио.Ја се вати сабље зарђале,

. Само сам се мало приватио,Сама сабља из крња испадеИ удари онога Турчина,Удари га по свилену пасу.Како сам га лако ударио,На дв’је сам га поле учинио.С њега свлачим његово од’јело, С њега свлачим, на себе облачим,И узех му коња и оружје,Па га водим цару господину.

. Пита мене царе господине:'' ''Ој Бога ти, Краљевићу Марко!Што погуби мога ђумрукчију?'' ''Ја сам цару говорио, мајко:Ој Бога ти, царе господине!Да си мене царе ударио,Што удари Турчин-Арапина,И твоју би одсјекао главу!Ја се узе цару примицати,А узе се царе измицати,

. А за мном се тешки топуз вуче.Кад је цару клупе повалило,Па се царе видје у невољи,Тад говори царе господине:''Тог се Марко, ти окани врага!Дат ћу теби три товара блага.'' ''Цар извади стотину дукатаИ даде их мени, моја мајко!


390

Па је мени царе говорио:'' ''На ти Марко стотину дуката,

. Па се напиј у меани вина,Нек ми буде моја глава мирна!''То је пало мени, моја мајко!И том сам се јунак насмијао.''


391

МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН Матица Хрватска

Санак снио Краљевићу МаркоУ по ноћи, кад птице пјевају,Санак снио, у санку видио,Да полеће птица препелица.Поред ње су двије ластавице,А за њима јато гавранова,А пред њима гавран птица црна.

. Па је Марко на ноге скочио,Вјерну љуби па но дозиваше:''Анђелијо, моја вјерна љуби,Мореш ли ми санка турковати?''Ал му љуба бесједила била:''Пиј ђаволе, Краљевићу Марко!Ласно ти се санку осјетити.А што ти је птица препелица,То је твоја посестрима вила.А што су ти двије ластавице,

. То су њојзи двоје кћери луде.А што ти је јато гавранова,То је Марко тридесет Арапа,А пред њима гавран птица црна,А то ти је црни Арапине.Бјежи сила уз планину пусту,А за њом су Арапини црни,Јесу твоју ухватили вилу.''Кад то чује Краљевићу Марко,Скочи Марко ко да се помами:

. ''Вјерна љуби, ако Бога знадеш,Опреми ми мојега шарина,Не би ли ми и Бог уд’јелио,Да Арапа планином затечем.''Вјерна ми га љуби послушала,Па отиде у коњске подруме.До шарина долазила била,Но не даде шарац приступити.


392

Ногом туче, а зубима гризе,Уши ћули, копитима гађа.

. Па се млада плаћем поврташе,Марку своме те но казиваше:''Но ти Марко, добар господаре!Не да мене шарац приступити.Уши ћули, копитима гађа, Ногом туче, а зубима гризе,Хоћеш, Марко, мени погинути.''Ал се Марко насмјенуо био:''Пиј ђаволе, моја вјерна љуби!Што се шарац тако узмамио,

. То се нада дугому мегдану.''Па се Марко дивно наредио,Све приправи, што је за јунака,Па готова прихвати шарина.Оде Марко млади у планину,Планине је двије прегазио.Каде Марко у трећу ти дође,Игралишту својих посестрима,Таман свану и ограну сунце.Обрну се тамо и овамо,

. Већ му нико нигдје не бијаше.Па се припе јели о врхове,Ал узмиље срчали дурбина,Обрну га стрмом уз планину.Даде му се нешто погледатиИ угледа на једну пољануИ угледа свилена чадора,Под чадором тридесет Арапа.Подалеко свилена чадора,А пред њиме чакар бедевија,

. На њој јесу четири ћустека.Још је држе четири Арапа,Још је пусту савладат не могу.Под чадором црни Арапине,А код њега пригоркиња вила.Код ње јесу двије кћери луде,Роне сузе низ бијело лицеКано бисер низ бијелу свилу.


393

Ал бесједи црни Арапине:''Пригоркињо, не веселила се!

. Каква ти је голема невоља?Ал с’ добила лоша господара,А баш мене црна Арапина?У мене су теке б’јели зуби,А у тебе пребијело лице,Па нека се а заједно љубе.''Вила тако бесједи Арапу:''Кам да ти је, црни Арапине!Ја се уздам у Бога милоснаИ у мога побратима Марка,

. Ако ми је јадна нојца била,Да ћу му се млада приснијети.''Ал бесједи црни Арапине:'Кам да ти је, пригорко несретна!Ками ће ти а помоћи Марко.''У ријечи у којој бијахуСтаде вриска чакар бедевије,А откину четири ћустека,А отисне четири Арапа,Видје пуста Маркова шарина.Препаде се црни АрапинеКо чадора, код пригорке виле,Шта му врисну чакар бедевија,Па излеће из свилен-чадора.Када виђе силна Краљевића,Па подвикну дјецуАрапчади:''Ухватите Краљевића Марка,Свеежите му руке наопако,Довед’те га мени до чадора.''Поскакаше дјеца Арапчади,

. Да ухвате силна Краљевића.Али Марко ријеч бесједио:''О Арапе, са гране гавране!Срамота је тридес на једнога,Већ појаши чакар бедевију,А Арапе да се огледамо.''А Арапа изједе срамотаИ појаха чакар бедевију.


394

Па је Марку ријеч бесједио:''Јада ти си Краљевићу Марко!

. Как си пошо од Прилипа свога,Јеси ли се опростио с куломИ са твојом остарјелом мајкомИ са твојом вјереном љубовцом,Што ти хоће остат кукавице?''Ал бесједи Краљевићу Марко:''О Арапе, са гране гавране!Кад сам пошо из Прилипа мога,Б¬¬’јеле сам се нашетао куле,А старе се нагледао мајке,

. А вјерне се наљубио љубе;Ја не жалим данас погинути.А Арапе, са гране гавране!Кад си пошо од земље арапске,Јеси ли е с мајком опростиоЈал несретном Арапкињом љуби,Што ти хоће остат удовица?Но, Арапе, да се огледамоЈал ми стани, јали ћу ти стати.''Хоће Арап, ријеч не чињаше,

. Па но Марку стаде на биљега.Али Марк копља повадио,На Арапу нишан саставио.Али Арап мегданџија бјеше, У руке му копље дочекаше,На двије га пле саломјаше,Па на Марка копље потезаше,И на Марка лишан саставио.Ну добра је Марку срећа била,Те он има шарца од мегдана,

. Те му клекну на прва кољена,Уграби му ибришин гајтана,Те му копље на двоје сломио.Своје коње па но примакоше,Потегнуше од бедрице ћорде,Са својим се ћордам удараше.Гдје удара Краљевићу Марко,Ту му огањ ватра сијеваше.


395

Гдје удара црни Арапине,Ту на литре отпадаше месо.

. По седамн’ест окинуше пута,Марко доби до седамн¬’ест рана.Види Марко, да ће погинути,Па шарину своме бесједио:''О шарине, пуст ми остануо!Ол не видиш, гјде ћу погинути?''Па да видиш несретна шарина,На стражње се ноге пропињаше,Бедевији уз прси скакаше,Зубима је за уши хватао.

. Стаде вриска чакар бедевије.Обрну је три четири пута,Док кобилу бјеше оборио,А Арапа притиште кобила.У томе га савладао Марко,Те му русу осијече главу.Поскакаше дјеца Арапчади.Док се Марко шарца добавио,До седам ти погуби Арапа.Кад се бјеше шарца добавио,

. У Арапе јуриш учинио,Неке ми је погубио главе,А неке ми кроз планину разгна.Па се Марко рањен поврнуо,Поврнуо под б’јела чадора.Вила му је шарца прихватила,Па са шарца Марка поскинула:''Благо мене, Краљевићу Марко!Јесу ли ти ране од видања,Могу ли се, брате, поуздати,

. Да ти ране хоћу извидати?''Ал јој Марко рањен проговара:''Посестримо, од планине вило!Ране су ми грдно додијале.Бог да знаде, не ћу л’ умријети.''Па да видиш пригоркиње виле!Гдје полече вијар уз планину,Па набере сваке љекарије,


396

Па но лети Марку под чадоре,Лијечи га по године дана.Кад је Марка изл’јечила била,Даде њему кутију биљура:''На то тебе, побратиме Марко!Када будеш на прве мегдане,То су теби моћи од помоћи.''Отоле се Марко подигнуо,Право пође у Прилипу своме.Оста вила млада у планинуСу њезине двије кћери луде.


397

МАРКО КРАЉЕВИЋ И 12 АРАПА Вук Стефановић Караџић

Шатор пење Краљевићу МаркоНа Арапској покрајини љутој,Под шатором седе попи вино.Јоште Марко чаше не попио,Ал' допаде робиња девојкаПод шатора Краљевића Марка,Стаде Марка Богом братимити:"Богом брате Краљевићу Марко!"Вишњим Богом и светим Јованом!"Опрости ме данас од Арапа,"У троје сам допадала руке,"Ево данас, брате, у четврте,"Међ' дванаест браће Арапчади;"Не држе ме, к'о се држи робље,"Већ ме бију троструком канџијом,"Нагоне ме, да им лице љубим;"Не могу и јадна ни гледати,"А камо ли, да им лице љубим."А Марко је привати за руку,Посади је до десна колена,Огрте је коластом аздијом,А у руке даде чашу вина:"На, девојко, те се напиј вина,"Данас те је огрејало сунце,"Кад си дошла к мене под шатора."Тек девојка чашу приватила,И приниче, да с' напије вина,Ал' допаде дванаест АрапаНа дванаест ата Арапскије,Сташе Марка називати курвом:"Курво једна, Краљевићу Марко!"Ти ли поста други цар на земљи,"Да отимљеш робље од Арапа?"А смеје се Краљевићу Марко:"Ид'т' одатле, децо Арапчади!


398

"Да ја о вас не огрешим душе."Ал' срдити дванаест Арапа,Сви дванаест сабље потргоше,Те над Марком шатор оборише,На шатору исекли конопце,Паде шатор на сокола МаркаИ на његов крсташ алај-барјакИ на Шарца коња великога.Каде виде Краљевићу МаркоОборена свилена шатора,Плану Марко као ватра жива,Пак он скочи на ноге лагане,Довати се Шарца великога,За се баци Богом посестриму,Три пута је опаса појасом,А четвртом од сабље кајасом,Пак потрже сабљу оковану,Те потера дванаест Арапа;Не сече и по грлу бијелу,Већ и сече по свилену пасу;Од једнога двојица падају,Од дванаест Марко начинио,Од дванаест двадест и четири.Пак се ману преко поља равна,Кано звезда преко ведра неба.Оде право ка Прилипу граду,Ка својему двору бијеломе.Пак дозивље Јевросиму мајку:"Јевросима, моја стара мајко!"Моја мајко, моја слатка рано!"Ево, мати, Богом посестриме,"Ран' је, мајко, мене каконо си,"Удоми је, кано чело своје,"Да би, мајко, стекли пријатеље."Ранила је Јевросима стара,Ранила је, и удомила јеУ Рудника града бијелогаУ велику кућу ДиздарићаМеђу њима девет братенаца.Отуд Марко стече пријатеље;


399

Одлазио често посестрими;Као својој сестрици рођеној,И често се вина напијао.


400

МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Вук Стефановић Караџић

Вино пије Муса Арбанаса1

У Стамболу у крчми бијелој;Кад се Муса накитио вина,Онда поче пијан бесједити:"Ево има девет годиница"Како дворим цара у Стамболу,"Ни издворих коња ни оружја,"Ни доламе нове ни половне;"Ал' тако ми моје вјере тврде!"Одврћ' ћу се у равно приморје,"Затворићу скеле око мора"И друмове около приморја,"Начинићу кулу у приморју,"Око куле гвоздене ченгеле,"Вјешаћу му хоџе и хаџије."Што гођ Туре пјано говорило,То тријезно бјеше учинило:Одврже се у приморје равно,Позатвора скеле око мора,И друмове около приморја,Куд пролази царевина благо,На годину по триста товара,Све је Муса себе уставио:У приморју кулу начинио,Око куле гвоздене ченгеле,Вјеша цару хоџе и хаџије.Када пару тужбе додијаше,Посла нањга Ћуприлић-везираИ са њиме три хиљаде војске:Кад дођоше у равно приморје,Све поломи Муса по приморју,И увати Ћуприлић-везира,

1 Арбанаса је мјесто Арбанас или Арбанасин.


401

Савеза му руке наопако,Па га посла цару у Стамбола.Стаде царе мејданџије тражит',Обећава небројено благо,Тко погуби Мусу кесеџију;Како који тамо одлазаше,Већ Стамболу он не долазаше.То се царе љуто забринуо;Ал' му вели хоџа Ћуприлићу:"Господине, царе од Стамбола!"Да је сада Краљевићу Марко,"Згубио би Мусу кесеџију."Погледа га царе попријеко,Па он проли сузе од очију:"Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу!"Јер помињеш Краљевића Марка?"И кости су њему иструнуле;"Има пуно три године дана"Како сам га врг'о у тавницу,"Нијесам је више отворио."Вели њему хоџа Ћуприлијћу:"На милости, царе господине!"Шта би дао ономе јунаку,"Који би ти жива каз'о Марка?"Вели њему царе господине:"Дао бих му на Босни везирство"Без промјене на девет година"Да не тражим паре ни динара."Скочи хоџа на ноге лагане,Те отвори на тавници врата,И изведе Краљевића Марка,Изведе га пред цара честитог;Коса му је до земљице црне,Полу стере, полом се покрива;Нокти су му орати би мог'о;Убила га мемла од камена,Поцрнио, као камен сињи.Вели царе Краљевићу Марку:"Јеси л' ђегођ у животу, Марко?"-"Јесам, царе, али у рђаву."


402

Сједе царе казивати Марку,Што је њему Муса починио;Па он пита Краљевића Марка:"Можеш ли се, Марко, поуздати,"Да отидеш у приморје равно,"Да погубиш Мусу кесеџију?"Даћу блага, колико ти драго."Вели њему Краљевићу Марко:"Аја, Богме, царе господине!"Убила ме мемла од камена,"Ја не могу ни очима гледат',"Камо л' с Мусом мејдан дијелити!"Намјести ме ђегођ у механу,"Примакни ми вина и ракије"И дебела меса овнујскога,"И бешкота љеба бијелога;"Да посједим неколико дана,"Казаћу ти, кад сам за мејдана."Цар добави три бербера млада:Један мије, други Марка брије,А трећи му нокте сарезује;Намјести га у нову механу,Примаче му вина и ракијеИ дебела меса овнујскога,И бешкота љеба бијелога.Сједе Марко три мјесеца дана,Док је живот мало повратио;Пита царе Краљевића Марка:"Можеш ли се веће поуздати?"Досади ми љута сиротиња"Све тужећи на Мусу проклетог."Вели Марко цару честитоме:"Донеси ми суве дреновине"Са тавана од девет година,"Да огледам, може ли што бити,"Донеше му суву дреновину,Стеже Марко у десницу руку,Прште дрво на двоје на троје;Ал' из њега вода не удари:"Богме, царе, јоште није време."


403

Тако стаде јоште месец дана,Док се Марко мало поначини;Када виђе, да је за мејдана,Онда иште суву дреновину.Донесоше дреновину Марку;Кад је стеже у десницу руку,Прште пуста на двоје на троје,И дв'је капље воде искочише.Тада Марко цару проговара:"Прилика је, царе, од мејдана."Па он оде Новаку ковачу:"Куј ми сабљу, Новаче ковачу!"Какву ниси прије саковао."Даде њему тридесет дуката,Па он оде у нову механу,Пије вино три:четири дана,Пак пошета опет до Новака:"Јеси л', Ново, сабљу саковао?"Изнесе му сабљу саковану.Вели њему Краљевићу Марко:"Јели добра, Новаче ковачу?"Новак Марку тихо говорио:"Ето сабље, а ето наковња,"Ти огледај сабљу каква ти је."Ману сабљом и десницом рукомИ удари по наковњу Марко,Наковња је пола пресјекао,Па он пита Новака ковача:"Ој Бога ти, Новаче ковачу,"Јеси л' и кад бољу саковао?"Вели њему Новаче ковачу:"Ој Бога ми, Краљевићу Марко!"Јесам једну бољу саковао,"Бољу сабљу, а бољем јунаку:"Кад с' одврже Муса у приморје,"Што сам њему сабљу саковао,"Кад удари њоме по наковњу,"Ни трупина здрава не остаде."Ражљути се Краљевићу Марко,Па говори Новаку ковачу:


404

"Пружи руку, Новаче ковачу!"Пружи руку, да ти сабљу платим."Превари се, уједе га гуја,Превари се, пружи десну руку,Ману сабљом Краљевићу Марко,Одс'јече му руку до рамена:"Ето сада, Новаче ковачу!"Да не кујеш ни боље аи горе;"А нај тебе стотину дуката,"Те се рани за живота твога."Даде њему стотину дуката,Пак посједе Шарца од мејдана,Оде право у приморје равно,Све се скита, а за Мусу пита.Једно јутро бјеше пораниоУз Клисуру тврда Качаника,Ал' ето ти Мусе кесеџије,На вранчићу ноге прекрстио,Топузину баца у облаке,Дочекује у бијеле руке.Кад се један другом прикучише,Рече Марко Муси кесеџији:"Дели Муса, уклон' ми се с пута,"Ил' с' уклони, ил' ми се поклони."Ал' говори Муса Арбанаса:"Прођи, Марко, не замећи кавге,"Ил' одјаши, да пијемо вино;"А ја ти се уклонити не ћу"Ако т' и јест родила краљица"На чардаку на меку душеку,"У чисту те свилу завијала,"А злаћеном жицом повијала,"Одранила медом и шећером;"А мене је љута Арнаутка"Код оваца на плочи студеној,"У црну ме струку завијала,"А купином лозом повијала,"Одранила скробом овсенлјем;"И још ме је често заклињала,"Да се ником не уклоњам с пута."


405

Кад то зачу од Прилипа Марко,Он тад' пушћа своје бојно копљеСвоме Шарцу између ушијуДели-Муси у прси јуначке,На топуз га Муса дочекао,Преко себе копље претурио,Пак потеже своје бојно копље,Да удари Краљевића Марка,На топуз га Марко дочекао,Пребио га на три половине.Потегоше сабље оковане,Један другом јуриш учинише:Ману сабљом Краљевићу Марко,Дели Муса буздован подбаци,Преби му је у три половине,Пак потеже своју сабљу нагло,Да удари Марка Краљевића,Ал' подбаци топузину Марко,И изби му сабљу из балчака.Потегоше перне буздоване,Стадоше се њима ударати;Буздован'ма пера обломише,Бацише их у зелену траву,Од добријех коња одскочише,Шчепаше се у кости јуначкеИ погнаше по зеленој трави.Намјери се јунак на јунака,Дели Муса на Краљића Марка;Нити може да обори Марка,Нит' се даде Муса оборити.Носише се љетни дан до подне;Мусу б'јела пјена попаднула,Краљевића б'јела и крвава.Проговара Муса кесеџија:"Мани, Марко, јали да оманем."Омахује Краљевићу Марко,Ал' не може ништа да учини,Тад' оману Муса кесеџија,Уд'ри Марка у зелену траву,Пак му сједа на прси јуначке.


406

Ал' процвиље Краљевићу Марко:"Ђе си данас, посестримо вило?"Ђе си данас? ниђе те не било!"Еда си се криво заклињала,"Ђегођ мене до невоље буде,"Да ћеш мене бити у невољи?"Јави му се из облака вила:"За што брате, Краљевићу Марко!"Јесам ли ти, болан, говорила,"Да не чиниш у неђељу кавге?"Срамота је двоме на једнога;"Ђе су тебе гује из потаје?"Гледа у Муса брду и облаку,Откуд оно вила проговара;Маче Марко ноже из потаје,Те распори Мусу кесеџијуОд учкура до бијела грла;Мртав Муса притиснуо Марка,И једва се ископао Марко.А кад стаде Марко преметати,Ал' у Муси три срца јуначка,Троја ребра једна по другијем;Једно му се срце уморило,А друго се јако разиграло,На трећему љута гуја спава;Када се је гуја пробудила,Мртав Муса по ледини скаче,Још је Марку гуја говорила:"Моли Бога, Краљевићу Марко!"Ђе се нисам пробудила била"Док је Муса у животу био,"Од тебе би триста јада било."Кад то виђе Краљевићу Марко,Проли сузе низ бијело лице:"Јаох мене до Бога милога!"Ђе погубих од себе бољега."Па он Муси одсијече главу,И баци је Шарцу у зобницу,Однесе је бијелу Стамболу;Кад је баци пред цара честитог,


407

Цар је од стра' на ноге скочио,Вели њему Краљевићу Марко:"Не бој ми се, царе господине!"Како би га жива дочекао,"Кад од мртве главе поиграваш?"Цар му даде три товара блага.Оде Марко бијелу Прилипу,Оста Муса уврх Качаника.


408

МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Матица Хрватска

Рано рани Краљевићу МаркоЈедно јутро у недјеље свете,Рано рани бојно на Косово.Ту налази голема јунака,По имену Мусу кесеџију,Ђе он сједи посред пута друма.Колико је срдит посто Марко,

. Не зове му јутро добро јутро,Нег му Марко иза гласа виче:''Дели Муса, оклон’ ми се с пута,Ол оклони, ол ми се поклони!''Кад то зачу Муса кеседћија,Насмјеја се, па говори Марку:''Бор т’ убио, Краљевићу Марко!Што си тако рано уранио,Тако рано замећати кавге?''Други пут му завикао Марко:

. ''Дели Муса, оклони се с пута,Ол се склони, ол ми се поклони!''Ал говори Муса кесеџија:''Ајд отоле, Краљевићу Марко!Ти на миру не замећи кагве,Врло ти л’ се ћивјет додијало?Ниту ћу ти се склонит, нит поклонит.''Трећи пут му завикао Марко:''Дели Муса, оклон’ ми се с пута,Оли склони, ол ми се поклони,

. Ол изађи, Муса, на мегдане!''Кад то зачу Муса кесеџија,Грохотом се бјеше насмијао,Са земље је на ноге скочио,Бојно копље у руке узео,Пак се баца коњу на рамена,Оштром ми га ободе мамузом.Разигра га пољу на Косову,


409

А он Марко шарину на своме.Тадар стану д’јелити мегдане.

. Први рече Краљевићу Марко:''Стани, Муса, копиле курварско!Нек те згађам копљем убојитим.''Кад то зачу Муса кесеџија,Он под собом уставио коња.Добро гледа Краљевићу Марко,Да га не би копљем преметнуо,Преметнуо оли подметнуо.Ал под Мусом учан коњић био.Нетон Марко копље избачио,

. Коњ под Мусом скаче у висину,Доста га је Марко подметнуо.Тад говори Муса кесеџија:''Стани Марко, копиле курварско!Нек те згађам копљем убојитим!''Кад то зачу Краљевићу Марко,Под собом је уставио коња.Добро гледа Мусу кесеџију,Да га не би Муса преметнуо,Преметнуо оли подметнуо.

. Ал под Марком учени шарине.Нетом Муса копље избачио,Да ко види шара од мејдана!Он се вије земљи у колаче,Доста га је Муса преметнуо.Тако бојна копља потратише,Један другог обранио није.Тад се удру сабљам свијетлијем,Ал и своје сабље поломише,Нико никог ранит не могаше.

. Тад се удру коњи прсимице,А јунаци пд бијеле руке,Па се носе пољем широкијем.Носише се од јутра до подне,Нико никог предобит не може.Умори се Муса кесеџија,Али горе Марко Краљевићу.Тешко ти се Марко уморио,


410

Бијелијем пјенам забалио,Пак дозивље вилу са планине:

. ''Б¬¬’јела вило, жив те јад убио!Која си вазда говорила,Да погинут не ћу никадара,Ево хоћу данас на Косову,Посјећ ће ме Муса кесеџија.''То зачула вила са планине,Тер доелти бојно на КосовоИ вије се небу под облаке,Па му вила из облака виче:''Краљевићу, невјерно кољено!

. Јесам ли ти вазда говорила:У недјељу не замећи кавге,Јер ћеш лудо изгубити главе.''Кад то зачу Муса кесеџија,Превари се, жалосна му мајка!Он погледа небу у облаке,Да он види, који ђаво виче.Кад то видје Краљевићу Марко,Даде снагу десном и лијевом,Лако ти је Мусу предобиоИ на црну земљицу метнуо.Марко се је тешко уморио,Па он шћеде мало починути,Ал га би страх Мусу оставити,Да се не би Муса подигнуо,Па ми сједе Муси насред боку,Да ми тако отпочине Марко.Ал у Муси срце угријано,Стане му се мицат испод себе.Кад то видје Краљевићу Марко,

. Нема када ни да отпочине,Нег разгледа око себе Марко,Не би л’ ђегођ штогод угледао,Чијем би му главу откинуо,Јер не има ни ножа малога,А далеко уломци од ћорде.Тер му зубим грло прекосио,Пак узимље уломак од ћорде


411

И ш њиме му откинуо главу.Тада шћедне Краљевићу Марко

. Видјет Мусу, каков јунак бјеше,Тер узимље уломак од сабље,Стане парат Мусу Кесеџију.Кад у Муси до три срца нађе:Једно студно ко студени камен,Друго му се мало угријало,На трећему љута гуја спава.А када се гуја пробудила,Мртав Муса по ледини скачеИ овако гуја проговара:

. ''Краљевићу, кућом срећан ти си!Кад ти данас н’јеси погинуо,Не ћеш веће, Марко, никадара!Јер да сам се прије пробудилаНе би с’више главе наносиоПо Прилипу, граду бијеломе.''То дорече, оде у планину.Кад то чује Краљевићу Марко,Расплака се ко дијете малоИ овако собом говорио:

. ''Јадан Марко, што си урадио!Погубио онаког јунака.''Плаче Марко како гуја љута.Када се плача наплакао,Лијеп Муси гребак ископао,Лијепо га укопао МаркоИ отиђе пут Прилипа свога.


412

МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА АРБАМУСА Матица Хрватска

Свечера се Турци састајалиУ мејани младе крчмарице,У Стамбулу, граду бијелому,Нуз дворове цара честитога.Там долази Муса АрбамусаНа диване младој крчмарици.Попио је сто акова вина,

. Што је вина, а што и ракије.Кад се Муса понапио вина,Рујног вина и жуте ракије,Онда поче јунак набрајати,Набрајати и цара корити:''Ево има девет годин’ дана,Откад дворим цара господара,Господара, да би га не било!Па још нисам издворио коња,Та нит коња, нит бојна оружја,

. НИ доламе нове ни половне.Ал тако ми моје вире свете,Утећи ћу у равно приморје,Куд с’ провози то царево благо,Растират ћу скеле окол мора,Затворит ћу путе по приморју,Сазидат ћу кулу у приморју.Окол куле метат ћу решетке,Гди ћу вишат оџе и спахије,Алајбеге, аге и везире,

. Старе Турке, младе јањичаре.''Што је Туре пјано бенедало,Те је тризно збиља учинило.Он утече у равно приморје,Куд пролази то царево благо,Те растира скеле окол мораИ затвори путе у приморју,Куд пролазе цареве делије,


413

Куд пролазе и благо провозе:На годину по триста товара,

. Што харача, што царева мита,Што везиром ђунђа и камења,А спахијам бисера и злата,Што булама бурма и ђердана,А кадунам разни шекерлија.Све је Муса себи уставио,На приморју кулу начинио,Окол куле гвоздене решетке,Гди ће вишат оџе и спахије,Алајбеге, аге и везире,

. Старе Турке, младе јањичаре.Том ни дуго постојало вриме,Приморје се у црно завилоОд зулума Мусе АрбамусеИ његових многијех сужања.Растирао скеле окол мора,Затворио путе у приморју,Куд пролазе цареве делије,Куд пролазе и благо провозе:На годину по триста товара,

. Што харача, што царева мита,Што везиром ђунђа и камења,А спахијам бисера и злата,Што булама бурма и ђердана,А кадунма разних шекерлија.Па он хвата оџе и спахије,Алајбеге, аге и везире,Старе Турке, младе јањич<аре,И нуз Турек царево унуче,Па их виша кули на решетке,

. Па их мучи мукам нечувеним.Закукало то равно приморје,Закукало, у црно с¬¬’ обвило,Кукајући цара замолило,Да му царе у помоћи буде.А још више јадикују буле,Младе буле и липе кадуне,Не за благом, већ за младим Турци,


414

Јер су Турци дражи од бисера.Кад је царе право разумио

. Што Арапин по приморју чини,Он дозивље Мустафу везира,Па је њему липо говорио:''Мој везиру, моје десно крило!Додија ми тужба из примморја,А још више то плакање була,Младих була и липих кадуна.Па и то би Муси опростио,Да м’ унука није погубиоИ снаху ми љуто расцвилио,

. Расцвилио, у црно завио.Та се рана не да пригорити,.То се мора Муси осветити.Зато узми, Мустафа везиру,Зато узми три хиљаде војске!Па ти иди у равно приморјеИ укроти црног Арапина.''Кад је везир цара разумио,Узимао три хиљаде војске,Па он иде у равно приморје.Кад је дошо у равно приморје,Дочека га Муса АрбамусаИ дари из тајних засједа.Како ј’ мудро Муса ударио,У брзо је Турке похараоИ везира жива уфатио.Очи му је живом извадио,Пак му веже руке наопако,А ноге му испод коња пење,Пак га шаље цару у Стамбуле,

. Да му каже, куд допаде војска.Када царе везира угледа,Мал не пуче од тешкога јада.А кад се је мало осв’јестио,Осв’јестио, а и окрепио,Приче мислит, што би учинио,Како ли би Муси доскочио.Па дозивље све редом јунаке


415

И обића небројено благо,Који би му Мусу погубио,

. Погубио али уфатио.Многи су се јавили јунаци,Ал се нису натраг поврнули.Када види царе господине,Што почини Муса Арбамуса,Што почини по равном приморју,Што почини из силних јунакаИ да нема над њега јунака,Побрину се и за своју главу;Па он мисли и мудро размишља,

. Гди ће наћи толиког јунака,Кој’ умије Муси доскочитиИ његову силу уништити.То гледао оџа Ћуприлићу,То гледао, цару долазио,Па бјеседи цару господину:''Светла круно, царе господине!Тестир ми је с царом говорити.Да је сада Краљевићу Марко,Он би смио с Мусом бој водити,

. Јер је јунак, каквог Турска нема.''Кад је цааре оџу разумио,Низ лице је горке сузе лио,Па бјеседи оџи Ћуприлићу,Па бјеседи тихо, жаловито:''Прођи ме се, оџа Ћуприлићу!Давно ј’ умр’о Краљевићу Марко,Већ од њега ни костију нема:Три ј’године, како ј’ у тавници.''Вели њему оџа Ћуприлићу,

. Вели њему тихо умиљато:''Светла круно, царе господине!Тестир мије упитати царе,Што ћеш дати оному јунаку,Кој’ти каже ал доведе Марка?''Одговара царе господине,Одговара и Богом се куне:''Дао би му у Босној Везирлук


416

Без промине на десет година,Нит ћу тражит паре ни динара,

. Нити дара, нит каквог уздарја.''Кад то чуо оџа Ћуприлићу,Скочио се на ноге лагане,Па он иде у тавницу тавнуИ доведе Краљевића Марка.Коса му је до црне земљице,Полу стере, с полом се покрива.Нокти су му, орати би мого,Убила га мемла са камена,Поцрнио кано катран црни,

. Жуто лице, ко да је од воска.Када га је царе угледао,Скоро га је од њег уплашио,Па говори царе господине,Па говори Краљевићу Марку:''Јеси л’ јоште у животу, Марко!И хоћеш ли болу преболити?''Одговара Краљевићу Марко:''Јесам, царе, али баш у худо,И тешко ћу болу преболити,

. Ак’ не будем добре дворбе имо.''Стаде царе тужити се Марку,Што је њему Муса починио,Пак он пита Краљевића Марка,Би л’ се мого јунак подузети,Погубити Мусу Арбамусу?Обића му три товара блага,Три товара и три била града,Два на мору, трећи на Дунаву!Слушао је Краљевићу Марко,

. Слушао је цареву бјеседу,Па је цару тихо одговаро:''На милости, царе господине!Убила ме мемла од камена,Да не могу ни очима гледат,А камо ли с Мусом мејда дилит.Нег ме води у нове механе,И донеси вина и ракије,


417

И дебелог меса овчетине,И пшеничног бијелога хлеба,Да се храним неколико дана,Казат ћу ти, кад будем за мејдан.''Кад је царе Марка разумио,Дозиво је три бербера млада.Један мије други Марка брије, А трећи му нокте обризује.Те га води у нову механу,У механу крчмарици Мари,Да га храни и поји слабога,Да се Марко скоро опорави.

. Кад је Мара Макра угледала, Од туге је горко проплакала,Пак се шеће по новој механиИ даје му, штогод заискаше,Да е храни и окрипи Марко.Сједи Марко три пуна мисеца,Докле се је мало покрипио.Пита царе Краљевића Марка:''Можеш, Марко, на мејдан изићи,Додија ми љута сиротиња,

. И вишање ага и спахија,Алајбега и младих везира,Старих Турак’, младих јањичара?''Одговара Краљевићу Марко:''Ово јеси, царе господине!Донеси ми суве дреновинеСа тавана од девет година,Да огледам, хоће л’ вода цурит.''Донесоше Марку дреновине,Дреновине од девет година.

. Стисну Марко са десницом рукомИ смрви ју на ситне комаде,Ал ни капље воде не исциди.Кад то види Краљевићу Марко,Он говори цару господину:''Богме, царе, јошт није вриме,Још јакости нисам сакупио,Само чекај јоште мисец дана,


418

Док се јунак боље покријепим.''Кад то чуо царе господине,

. Пусти Марка јоште мисец дана,Да се јунак боље покријепиИ да снагу он јуначку купи.А кад поршло до мијесец дана,Марко ишће суву дреновину,Пак ју стишће са руком десницомИ ижмика три капљице водеИ сатре ју у ситани прашак.Тада Марко цару говорио:''Ево доба од мејдана, царе!

. Сада ћу се с Мусом огледати.''Пак се шеће Новаку ковачу,Ковачу је мудро бјеседио:''Куј ми сабљу, Новаче коваче!Куј ми сабљу, какве скоро ниси,Куј ми сабљу за Мусину главу,Ја ћу с Мусом мејдан дијелити.''Пак се маша у своје џеповеИ даје му тридесет дуката.Па се шеће у нову механу,

. Пије вино три четири дана,Да б’ бројио, било би тридесет.Па он иде Новаку ковачу:''Јеси л’, Ново, сабљу саковао,Какве јоште ти ковао ниси?''Одговара Новаче коваче,Одговара Краљевићу Марку:''Ето сабља, а ето наковањ,Пак покушај, је ли добра сабља.''Узе Марко сабљу са наковња,

. И удара ш њоме о наковањ.Како ј’ Марко љуто замахнуо,Наковањ је ш њоме просикао.Пак он пита Новака ковача:''Еј Бога ти, Новаче коваче!Јеси л’ кадгод бољу ково сабљу?''Одговара Новаче коваче,Одговара и смије се с Марком:


419

''Еј Бога ти, Краљевићу Марко!Казат ћу ти, кад ме тако питаш.

. Јесам једну бољу саковао,Бољу сабљу а бољем јунаку,А то ти је Муса Арбамуса.Кад удари ш њоме по наковњу,Он расиче наков и наковањИ под њиме каме од мрамора.''Разљути се Краљевићу Марко,Разљути се, ал ништа не вели,Пак бјеседи Новаку ковачу:''Пружи руку, Новаче коваче!

. Пружи руку, да ти сабљу платим.''То послушао Новаче коваче,То послушао, жалосна му мајка!Пружи руку, ујиде га гуја.Махну сабљом Краљевићу Марко,Махну сабљом, одсиче му руку.Па говори Краљевићу Марко:''То је зато, Новаче коваче!Да не кујеш ни боље ни горе,НИ за бољог, ни горег јунака.А ево ти сто жутих дуката,Да не просиш за живота свога.''Кад је Марко с Новаком свршио,Фатао је шарца од мејдана,Па он јаши у равно приморје,Свуд се скита и за Мусу пита,Ал ни Мусе, ни од Мусе гласа. То је Марку и помучно било,Па он мисли свакојаке мисли,Па он тражи Муса Арбамуса.

. Кад је био прије б’јеле зореНуз клисуру испод Качаника,Ал ето ти Мусу Арбамусу,На вранцу је ноге прекрижио,Буздована баца у облаке,Пак га чека у бијеле руке.А када се близу састадоше,Састадоше а и опазише,


420

Говори му Краљевићу Марко:''Дедер, Муса, уклони се с пута,

. Ил уклони, ил ми се поклони.''Одговара Муса Арбамуса:''Пројди, Марко, не замићи кавгеИл одјаши да пијемо вино.А ја ти се уклонити не ћу,Ако те је и краљица родилаНа чардаку, на мехку душеку,И у златну свилу повијала,Отхранила медом и шекером,А мене је љута Арапкиња

. Код оваца на зими студеној;У црну ме струку завијала,А виновом лозом повијала,Одгојила са мликом овчијем,Па ме ипак често заклињалаДа с’ никому не уклањам с пута.''Кад је чуо Краљевићу Марко,Кад је чуо, што Муса говори,Пусти јунак своје бојно копјеИзмед уши шарцу од мејдана

. И баца га Муси спрам срдашцу.Али му је Муса доскочио,Прико себе копљ епорпустио,Па он баца своје вито копје,Да удари Краљевића Марка,Ал га Марко с будованом одби.Како га је лако заватио,На три га је д’јела реломио,Све три д’јела пред Мусу фрчила.Кад то види Муса Арбамуса,

. Дочепа се сабље оковане,Један другом јуриш учинише.Махну сабљом Краљевићу Марко,Тешки Муса подметну буздован,Пуче сабља на девет комада.Сада Муса ђорду пограбио,Да удари Краљевића Марка,Ал ју Марко с буздованом чека,


421

Растепе ју на триест комада.Сад тргоше тешке буздоване,

. И ш њима се сташе ударати.Буздованом пера поломиши, Поломише, у траву бацише.Пак са брзих одсједоше коња,Пак с’ хватају рукам окол паса,Бацају се на зелену траву.Те како се ласно порушише,Црном земљом они потресоше.Али дојде јунак на јунака,Црни Муса на мркога Марка.

. Нит се може да обори Марко,Нит се даде Муса оборити.Хрваше се ко два б’јесна лава,Хрваше се литни дан до подна.По Муси је б’јела ина пала,А по Марку б’јела и крвава.Кад то види Муса Арбамуса,Бјеседио Краљевићу Марку:''Махни, Марко, али да одмахнем,Да видимо, чиј ће бити мејдан.''

. Одмахује Краљевићу Марко,Ал се Муса одмахнут не даде.Тад одмахну Муса Арбамуса,Баци Марка у зелену траву,Пак му сједе на прса јуначка,Да га коље ил угњави млада,Ил угњави, ил ножем распори.Кад је Марко тужан опазио,Што је Муса из њег наумио,Све је мисли на једну смислио,

. Па је звао посеестриму вилу:''Гди си данас, посестримо вило,Гди си данас,нигда те не било!Једа си се криво заклињала,Да ћеш мени у помоћи бити,Гдигод мени до невоље буде.''Одвикује посестрима вила,Одвикује из црне горице:


422

''Је ли, брате, Краљевићу Марко!Је л’ нисам липо говорила,Да не чиниш у недиљу кавге,Недиља је Богу на поштење.А срамота двојма на једнога,Још срамније лудо погинути.Гди су теби гује из потаје,Које сам ти за обрамбу дала?''Слушао је Муса Арбамуса,Слушао је из облака ричи,Па погледа брду у облаке,Да он види, с ским Марко говори.

. Брзо ј’ Муса очи подигао,Ал ни брзо вилу опазио.Кад видио Мусино гледање,Потго је ноже из потаје,Распорио Мусу Арбамусу,Распорио од пупка до врата.Паде Муса на Краљевић-Марка.Стење Марко под мртвијем Мусом,Стењући се тешко ископао.Па он сједе у траву зелену,

. Да одахне и да опочинеОд умора и тешког борења.Туде га је вила сукобила,Па је Марку овак говорила:''Чујеш баћо, Краљевићу-Марко!Од када је на свиту јунака,Још ниј’ бољих породила мајка,Ни од Мусе, ни Краљевић-Марка.Јачи Муса, ал мудрији Марко,Бржи Муса, а још бржи Марко.

. Нит су пили, нит су диванили,Већ борили, док су с оборили.''Кад се Марко мало одмориоИ вилине ричи послушао,Подиже се на ноге јуначке,Па он стаде Мусу прегледати,Ал у Муси три срца јуначка,Три су срца, једно до другога.


423

Једно му се срце уморило,И крвавим знојем обалило,

. А друго се истом разиграло,Разиграло и за мејдан чуло,А на трећем љута гуја спава,Љута гуја љутога отрова.Кад је Марко гују угледао,Подрмо је са мртвијем тилом,Пробудио гују отровану.А кад се је гуја пробудила,Мртав Муса по ледини ђипа,Кано да је у механи с Турци.

. У том Марка гуја опазила,Па је њему овак говорила:''Хвали Богу, Краљевићу Марко!Да се нисам прије пробудила,Док је Муса у животу био,Од тебе би много јада било.''Кад је чуо Краљевићу Марко,Кад је чуо те гујине грожње,Проли сузе низ бијело лице,Сузе точи, овако говори:

. ''Јао мени, да од Бога знадеш!Гди погуби од себе бољега,Та бољега а и јачијега.''Када се је Марко наплакао,Одсјеко је ту Мусину главуИ баци ју шарцу у зобницу,Па он иде у Мусине двореИ он купи благо и богатство,Пак га дили приморким сирота,Па он руши кулу у приморју

. И растрга около решетке,Па он иде до Стамбула града.Он се шеће цару господинуИ даје му ту Мусину главу.Кад је царе главу угледао,На црну је он земљицу пао.Кад то види Краљевићу Марко,Он говори цару господину:


424

Та не бој се, царе господине!Мртав Муса, а мртва му глава,

. Град порушен, благо придобито.''Али царе и не чује Марка,Него дршће ко шиба на води.Проговара Краљевићу Марко,Проговара, у ребра га барка:''Устај, царе, нема више МусеНи његове силе ни освете.Тако дршћеш ти пред мртвом главом,Што би јадан, да га видиш жива?''Када се је царе осв’јестио,

. Даје Марку три товара блага,Три товара и три била града,Два на мору, трећи на Дунаву.Не ће Марко на даре ни гледат,Већ он иде бијелом Прилипу,Да поздрави стару милу мајку,Стару мајку и вијерну љубу.Оде Марко гором без обзира,Оста царе уживајућ мира.Кад је Марко у Прилипа дошо,Далеко га угледала љуба,Још је даље пред њег излазила.Кад је Марко љубу угледао,Липо ју је јунак целивао.Ал бјеседи љуба Анђелија:''Давор Марко, једини у мајке!Липу сам ти јабуку убрала.''Кад је Марко љубу разумио,Од радости сузе је пролио,Па он иде горе у чардаке.

. Ал се мајка с чедом забављала,Лице му је Краљевића Марка,Руке су му Краљевића Марка,Црне очи љубе Анђелије,А погледа старе миле мајке,А см’јеши се на Краљевић-Марка.Кад је Марко сина угледао,Од радости сузе је пролио,


425

Па бјеседи љуби Анђелији:''Хвала, љубо, на златној јабуки,

. Липо си ју сачувала МаркуДок је Марко с Мусом војевао.''


426

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН Вук Стефановић Караџић

Славу слави Краљевићу Марко,Славу слави светога Ђорђија.У Марка су млоге узавнице:Двјеста попа, триста калуђера,И дванаест Српскијех владика,И четири старе патријаре,Од осталог ни броја не има.Свему доста пива и јестива;Ал' говори стари калуђере:"Вала тебе, Краљевићу Марко!"Свега имаш у бијелу двору,"Још да имаш рибе од Орида!"Мучно бјеше Краљевићу Марку,Па дозива слугу Богосава,Додаје му чашу и матару:"Точи вино, Богосаве слуго!"Редом чаше око совре даји,"Немој кога прескочити, слуго."Па он оде низ бијелу кулу,Те опрема Шарца од мејдана.За њим стара пристанула мајка,Па је Марку тихо бесједила;"Ја мој синко, Краљевићу Марко!"Немој носит ништа од оружја,"Ти се јеси крви научио,"Учинићеш крвцу о празнику."Нуто Марку велике невоље!Мучно му је ићи без оружја,А још горе не послушат мајке:Не шће узет' ништа од оружја,Већ посједе Шарца од мејдана,Окрену га низ поље зелено,Оде право бијелу Ориду.Кад је био води на ћуприју,Ал' ето ти једнога јунака,


427

На дорату ноге прекрстио,Топузину баца у облаке,Дочекује у бијеле руке;Божју помоћ називаше Марку,Лијепо му Марко приватно.Вели јунак од Прилипа Марку:"Ој Бога ти, незнана делијо!"Нијеси ли отуд од Прилипа,"Од оџака Краљевића Марка?"Јели Марко код бијела двора?"Има л' Марко доста узавница?"Вели њему Краљевићу Марко:"Ој Бога ми, незнани јуначе!"Ја сам јутрос од Прилипа била,"Код двора је Краљевићу Марко,"Слави Марко свога светитеља;"Има Марко доста узавница."Вели њему незнан добар јунак:"Нека има, незнана делијо;"Ако Бог да и срећа јуначка,"Совра ће му у крв огрезнути,"Бога ми ћу њега објесити"Баш о вратим' бијела Прилипа;"Давно ми је брата погубио,"Погубио Мусу кесеџију."Па окрену коња доратаста,Оста јадан Марко гледајући.Свакојако мисли и премишља:Да би му се казивао Марко,Хоће њега Туре погубити,Јер не има ништа од оружја;Да га пусти бијелу Прилипу,Хоће исјећ' млоге узавницеА тражећи по оџаку Марка.Све мислио, на једно смислио,Па он викну из грла бијела;"Куд ћеш тамо, Ђемо Брђанине?"Ево, море, Краљевића Марка!"Поврати се Ђемо Брђанине.Поузда се Краљевићу Марко,


428

Да ће утећ' на своме Шарину,Па побјеже пољем широкијем,За њиме се Ђемо натурио.Брз је Шарац, утећи му шћаше,Ал' потеже Ђемо топузину,Па заљуља покрај себе њомеЈадна Марка међу плећи живе,Паде Марко у зелену траву,Марко паде, а Ђемо допаде,Свеза Марку наопако руке,Па извади синџир из егбета,Окова га све у гвожђе љуто:А на ноге двоје букагије,А на руке двоје белензуке,А на грло синџир гвожђе тешко;Па посједе његова Шарина,А дората води у поводу,Привезао Марка за дората,Оде право бијелу Ориду,Под Оридом вјешала огради,Да објеси Краљевића Марка;Моли му се господа ришћанска:"Ботом брате, Ђемо Брђанине!"Ту нам немој објесити Марка,"Не ће родит' вино ни шеница,"Ево тебе три товара блага."Узе Ђемо три товара блага,Води Марка граду Вучитрну,Па под градом вјешала огради,Хоће Ђемо да објеси Марка;Моли му се господа ришћанска:"Богом брате, Ђемо Брђанине!"Ту нам немој објесити Марка,"Не ће родит' вино ни шеница,"Ево тебе три товара блага."Узе Ђемо три товара блага,Гони Марка бијелу Звечану,И ту Ђемо вјешала огради,Да објеси Краљевића Марка;Моли му се господа Звечанска:


429

"Богом брате, Ђемо Брђанине!"Ту нам немој објесита Марка,"Не ће родит' вино ни шеница,"Ево тебе три товара блага."Узе Ђемо три товара блага.Отале се Ђемо подигаоКроз некакву Јањину планину.Тешко Ђемо ожедњео бјеше,Дели:Марку тихо говораше:"Знаш ли, Марко, воде ја механе?"Тешко ме је освојила жеђа."Вели њему Краљевићу Марко:"Тако, Ђемо, не раде јунаци,"Већ закољу коња ја сокола,"Напију се крви од грђоца."Вели њему Ђемо Брђанине:"Нит' ћу клати коња, ни сокола,"Већ ћу заклат тебе Краљевића,"Па се напит' крви од гргоца."Па потеже сабљу оковану,Да закоље Краљевића МаркаВели њему Краљевићу Марко:"Има, Ђемо, бијела механа,"И проклета крчмарица Лања,"Сад ће ми се осветити Јања:"Доста сам јој вина потрошио,"А нијесам дао ни динара."То је Ђемо једва дочекао.У то доба пали пред механу,А испаде крчмарица Јања,Кад сагледа савезана Марка,Марко на њу очим' преваљује,Насмија се крчмарица Јања:"Бе аферим, јунак од јунака!"Боже мили, на свему ти вала!"Кад ја виђех савезана Марка!"Појићу те, Брђанине Ђемо,"Без бијеле паре и динара"Баш ак' хоћеш три бијела дана."Па под Ђемом коња уватила,


430

Одведе га у механу билу,Донесе му вина и ракије.Пије вино Брђанине Ђемо,А наздравља Краљевићу Марку,Наздравља му, али му не даје.Кад се Ђемо накитио вина,Донесе му крчмарица ЈањаРујна вина од седам година,Меће у њег' биље свакојако.Паде Ђемо главом без узглавља,Скочи Јања на ноге лагуне,На свом побру гвожђе отвораше,А на Ђема Марко удараше;Кад удари синџир гвожђе тешко,Па засједе пити рујно вино,Удари га чизмом и мамузом:"Устан', Ђемо, да пијемо вино."Кад погледа Ђемо БрђанинеВише себе Марка Краљевића,А на врату синџир гвожђе тешко,Скочи Ђемо на ноге лагане,Синџир гвожђе земљи притезаше,Он потеже руком' и ногама,Попуцују руке из рамена,Попуцују ноге из кољена;Ал' је тврдо гвожђе уватило.Сједе Ђемо на земљицу црну,Марко сједе пити мрко вино,А наздравља Ђему Брђанину,Наздравља му, али му не даје.Кад се Марко накитио вина,Онда Шарца свеза за дората,А за Шарца Ђема Брђанина,Па усједе Ђемова дората,Оде право граду Вучитрну;Изилази господа ришћанска:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Објеси нам Ђема Брђанина,"Ево тебе три товара блага."Марко њима три товара врати,


431

Што су дали Ђему Брђанину,Па он оде бијелу Звечану;Ту господа Српска излазила:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Објеси нам Ђема Брђанина,"Ево тебе три товара блага."Марко њима три товара врати,Што су дали Ђему Брђанину;Оде Марко бијелу Ориду,Ту излази господа ришћанска:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Објеси нам Ђема Брђанина,"Ево тебе три товара блага."Марко не ће да узима блага,Већ он њима три товара врати,Што су дали Ђему Брђанину;Код Орида начини вјешала,И објеси Ђема Брђанина.Па он узе рибе од Орида,Оде право бијелу Прилипу,Те он слави свога светитеља.


432

МАРКО КРАЉЕВИЋ У АЗАЧКОЈ ТАМНИЦИ Вук Стефановић Караџић комад од пјесме

Боже мили! на свем' тебе вала!Какав бјеше делибаша Марко!Какав ли је данас у тамници,У тамници Азачкој проклетој!Тамница је кућа необична:У тамници вода до кољена,Од јунака кости до појаса;Туде иду змије и јакрепи,Хоће змије очи да попију,А јакрепи лице да нагрде,Да отпадну ноге до кољенаИ јунаку руке до рамена.Пишти јадан по тамници Марко,Пишти Марко, до Бога се чује,Гледа Марко Азачкој чаршији,Не ће л' кога угледати свога;Ни ког свога, до Бога једнога,Но угледа лијепу ђевојку,Милу шћерцу краља од Азака,Ђевојку је Богом сестримио:"Богом сестро, краљева ђевојко!"Дођи мене тамници на пенџер."Ђевојка је за Бога примила,И за Бога и за брата свога,Она дође тамници на пенџер,Марко њојзи тихо проговара:"Богом сестро, краљева ђевојко!"Иди бабу од Азака краљу,"Од мене му поклон и поздравље:"Кумим њега Богом истинијем,"Нек ме пусти из тамнице клете"А на вјеру и на вересију"И на јемца Бога истинога,"Да ја идем до Прилипа града,


433

"Да донесем за откупа благо,"Вјера моја, двадесет товара;"Ако ли ми вјеровати не ће,"Нек ме пусти из тамнице клете,"Па нека ме у гвожђе окује,"Ја ћу ситну књигу оправити"Мајци мојој у Прилипа града,"За откуп ће донијети благо:"У тамници живити не могу."Кад ђевојка р'јечи разумјела,Она оде краљу на дивана,Када бабу на диван изиђе,Питао је од Азака краљу:"Ој бога ти, мила ћери моја!"Шта је тебе тамо нестануло?"Ил' ти мало свиле и кадиве,"Или злата, ил' бијела платна?"Ал' лијепе чохе Парагуна"И резане, па и нерезане?"Бесједи му лијепа ђевојка:"О мој бабо, од Азака краљу!"Свашта доста у двору твојему,"Ништа мене није нестануло;"Но ево ти поклон и поздравље"А од сужња Краљевића Марка,"Да га пустиш из тамнице, бабо,"А на вјеру и на вересију"И на јемца Бога истинога,"Док отиде до Прилипа града,"За откуп ће донијети благо,"Донјети двадесет товара,"Ако ли му вјеровати не ћеш,"Пусти њега т тамнице, бабо,"У жељез га гвожђе окуј тешко,"Он ће ситну књигу оправити"Мајци својој у Прилипа града,"За откуп ће донијети благо."Кад то зачу од Азака краљу,он ђевојци пр'јеке р'јечи каже:"Кучко једна, а не ћери моја!


434

"Шњиме си се, кучко, сјаранила!"А тако ми Бога великога!"Не ћу пустит' из тамнице Марка,"Држаћу га за девет година,"Док му змије очи не попију,"А јакрепи не нагрде лице;"Док м' отпадну ноге до кољена"И јунаку руке до рамена;"Кад допадне таке муке Марко,"Ја ћу пустит' сужња без динара,"Изаијећу туц'ка на сокаке,"Нека проси, нек се љебом рани."Кад ђевојка р'јечи разумјела,Она оде на тамницу Марку,Све му каза, како краљу каже.Када зачу Краљевићу Марко,Пишти Марко, до Бога се чује,Па ђевојци био говорио:"Богом сестро, краљева ђевојко!"Донеси ми дивит и хартије,"Да ја китим једну ситну књигу,"Да је пратим у Прилипа к мајци,"Нек продаје земље и градове,"Нек продаје, нек за душу даје,"Нек се рани и ода зла брани;"Вјерној љуби, нек се преудаје;"Милој сеји, да с' не куне мноме;"Мане вође кости иструнуше"У тамници Азачкој проклетој."Донесе му дивит и хартију,Те је ситну књигу накитио,Не кити је, куд је њојзи каже,Но је кити преко мора сињег,Преко мора до града Солуна,До Дојчила Богом побратима:"О Дојчило, Богом побратиме!"Тешке сам ти муке допаднуо,"Тешке муке, у Арапске руке,"Допаднуо роголва и тамнице,"А проклете Азачке тамнице;


435

"У тамници живити не могу,"Тамница је кућа необична;"Избави ме, ако Бога знадеш!"Па дозивље сивога сокола:"О соколе, пуст ми не остао!"Носи књигу ка граду Солуну,"Ка Дојчилу Богом побратиму,"Нек избави мене из тамнице."Узе соко ону ситну књигу.Па се изви небу под облаке,Право оде ка Солуну градуБаш у јутру у свету неђељу,Ал' бијаше господа Солунска,Ал' бијаше у бијелој црквиНа јутарњи и на летурђији,Паде соко на бијелу цркву,Пишти соко, до Бога се чује,Познаде га Дојчило војвода,Па ишета из бијеле цркве,Те он сједе у сребрна стола,К њему дође сив-зелен соколе,Испод крила ситну књигу пушти.Узе Дојчил ону ситну књигу,Кад он виђе, што му књига каже,Удари се по кољену руком,Нова чоха прште на кољенуИ од злата бурма на рукама,Сузе рони низ бијело лице:"Ала! брате, Краљевићу Марко!"Тешке ти си муке допануо!"Без јада се избавити не ћеш."Па он мисли, што ће и како ће,Оће мислио, на једно смислио,Па узимље боју карабоју,Бијело је обојио лице,Начини се црни Арапине,Па изведе добра коња дора,На добра се дора дохитио,Право оде ка Азаку граду.Кад је био низ поље Азачко,


436

Тешко био наљутио дора,Добар доро на колаче скаче,У пријеко дванаест аршина,У дужину двадест и четири,У висину три копља јуначка,

У Будиму су прије осам година прештампане из друге и четврте књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом: „Песме Краљевића Маркасопокуплъене изъ, различити юначки песнарица. Изданіемъ Константина Каулиціе,Книгопродавца Ново-Садскога, (Serbische Heldenlieder) у Будиму Писмены Крал: Всеучилшца Пештанскогъ. 1836." (на осмини 125 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем поправљањем тако искваренеи нагрђене, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за плату, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршио), него су и у другима много ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п. у пјесми Сестра Леке капетана (стих 470-477):у оргиналу:Шта с' видио, шта си смиловаоА на томе војводи Милошу,Ђе је виђен, ђе је снажан јунак;Јеси л' чуо, ђе причају људи,Ђе ј' Милоша кобила родила,А некака сура бедевија,Бедевија, што ждрјеби ждрале,Нашли су га јутру у ерђели. Прештампано:Шта с' видіо шта си смиловаоНа томъ твоме Войводи Милошу,Ди є виђенъ дил' є снажанъ юнакъНисил' чуо шта говоре люди,Да є Милошъ одъ кобиле рођенъ,И то нека сура бедевія,Бедевія што ждреби ждралъве,Нашли су га зоромъ у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стих 5 и 6):Мјесто:Ударио стакла у пенџере,Простръо је свилом и кадифомПрештампано:Прилепіо стакла на пенџере,Прострео є свилу и кадифу.За хартију би се могло казати прилепио па пенџере, а за стакло се говори ударио у пенџере; тако је у оригиналу смисао, да је Арапин простръо (застръо) кулу свилом и кадифом, а не свилу и кадифу! Тако у пјесми Женидба Марка Краљевића (стих 6):мјесто: А не може служит' мрка винаПрештампано:


437

А не може служит' Марка віномъ (!!!).А у пјесми Смрт Марка Краљевића (стих 69):Мјесто:Л'јеп ти бјеше, ја за мало одаПрештампано:Лiєпъ ты bыше я за мало доба (?!!!)Тако је прештампано "чинить задужбине" мјесто "градиш задужбине", а у Српскоме је рјечнику (код ријечи задужбина) назначена разлика између градити задужбину и чинити.задужбину! Тако је у пјесми Марко Краљевић и Муса кесеџија (у стиху 10) од "одврћ' ћу се" начињено "одврт' ћу се"! Тако је у пјесми Урош и Мрљавчевићи (у стиху 71) од сагр'јешионачињено согрћшм, а у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскоги (у стиху 4) од згријешио начињено согрешіо: а и Француз у Паризу, који је иоле учио познати разлику између Славенскијех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима није Српски со (него со, или са, или с које се пред гдеје којијем словима претвара у з, као и :; у ж-)'. Тако је у пјесми Смрт Марка Краљевића (у стиху 109) Мјесто "нек се цркве красе" прештампано "нек се Цркве красу"'. Тако је у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога на два мјеста (у с:тиху 35 и 37) од "По том'' начињено "по шимь"! А у тој истој песми (у стиху 16)"од извадисмо кавгу" начињено је "завадисмо кавгу"! По народноме говору кавга се не може завадити, него се заметне, учини, огради и (у пјесмама) извади; а људи се заваде, те постане кавга! и т. дКад се ова ствар расуди са свију страна, онда се може казати, да је ово право мјерило жалоснога стања данашње наше литературе По овоме сад сваки паметан човјек може помислити: кад се овако чини с народиијем пјесмама. које су наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, а шта би од њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали?


438

МАРКА КРАЉЕВИЋА ОСЛОБАЂА СИБИЊАНИН ЈАНКО И РЕЉА КРИЛАТНИК


Мили Боже, на свему ти фала!Да јуначку пјесму запјевамоОд јунака оли дјевојака.Сад не ћемо него од јунака.Да ја пјевам пјесму дјевојачку,Свак ће рећи, да сумени драге:Баталимо смокве и дјевојке!

. Да пјевамо људске даворије!Гусли моје, људска даворијо!Јесам ли вам скоро говорио:Да сте клете, кожом сте поплете,А по кожи струња од ждребета,Изпод струње коњиц од дрвета,Више струње кењац од јабуке.Вино пију тридес СарајлијаУ б’јелому граду Сарајеву,Међу њима Сарајлија Мујо.

. Кад се моци вина напојише,Па им вино удрило у лишце,А ракија ријеч отворила,О свачему бесједит стадоше,Гдје је који добио мегдана,Гдје ли који откинуо главу.Али не ће Мујо Сарајлија,Шути Турчин, не дивани ништа.Али реку тридес Сарајлија:''У Бога ти, наша харамбашо!

. Што се и ти у друштву не фалиш.Гдје л’ си био, гдје л’ си одлазио,Гдје ли који добио мегданаАли влашку окинуо главу.''Али Мујо ријеч проговара:''Не лудите тридесет момака!


439

Лако вам се фалит у механи,Кад вам вино угријало лишце.Сад би тврди оклад поставио,Да би дошла а влашка делија

. Из Котара оли из Приморја,Из Прилипа оли из Сибиња,А да дође овдје у механу,А и с нама рујно вино пити,Ви бисте се, момци, поплашили,Побјегли би двору бијелому.''У ријечи, у којом су били,Кад ево ти прико Сарајева,Кад ево ти голема јунака,Кроз чаршију коња нагонио,

. Кад ево га прид пјану механу.То је с главом дели Краљевићу.Ту ми Марко разјаше шарина,Бојн’јем копљем у тле ударио,А за копље шарца савеживаЕво Марка у пјану механу, Па ми Марко божју помоћ виче:''Бог помого, тридес Сарајлија-!Међу вама Сарајлија Мујо.''Сарајлије здравље прихватише,

. Помаче се један до другога,Докле Марку мјесто направише.Тридес чаша њему поклонише,Друге тридес Марку на кољено.Шест чаша Марко поп’је вина,Иштом Марко брке оквасио,Па но Марко ријеч проговара:''Крчамрице, Сарајко дјевојко!Наточи ми један тулум вина,Један тулум око од дванаес,

. Једног мени, а другог шарину.''Кад то чула крчмарица млада,Тулум му је вина наточила,До Марка је била доносила.Тулум попи Краљевићу Марко,Тулум попи, а на ноге скочи.


440

Други тулум вина прихватио,До свога је шарца доносио,Па је свога шарца напојио.Што је свому шарцу остануло,

. То ти попи Краљевићу Марко.Ево опет Марка у механу.Кад видјело тридес Сарајлија,Да ти Марко на тулуме пије,Сви побјегну из пјане механе,Сам ти оста Сарајлија Мујо,А с јунаком Краљевићом Марком.Али Мујо Марку проговара:''Побратиме, Краљевићу Марко!Једва јесам Мујо дочекао,

. Да те видим граду Сарајеву,А баш Марко у пјаном механи.Да ми се је с тобом побратимит,А и с тобом, Марко, четовати.''Ал му рече Краљевићу Марко:''Не будали, Сарајлија Мујо!У Турчину нигда вјера нема,Камо л’ ћу се с тобом побратимит.''Ал му Турчин ријеч проговара:''Чу ли, Марко, а турске ти вјере!Мене моја пожељела мајка,Оба црна ока изгубио,Кад би теби превару радио.''А да видиш Краљевића Марка,Гдје се с Мујом побратимио био!За десне се ухватише руке,Један другом тврду вјеру дава.Тад си сједу хладно вино пити.Служи Муја крчмарица млада,А да видиш Сарајлије Муја!

. На њу ти је оком намигнуо.А да видиш крчмарице младе!М’јеша Марку вино и ракију.Сједе пити Краљевићу Марко,Пусто га је освојило пиво.На сопру је наслонио руку,


441

А на руку своју русу главу,Заспа Марко ко и јање мало.Кад то види Турчин Сарајлија,Да је Марко сана утврдио,

. Па се Турчин на ноге скочио,Па прихвати троје букаглијеПа ти Марку ноге утврдио.А прихвати троје лисичине,Свеже Марку прем бијеле руке.Пфа прихвати гвожђе синџир тешко,Који тегли ока седамдесет,Па га Марку баш на врат метнуо.Кад је Турчин Марка утврдио,У Марка т’ је ногом ударио,

. Мали Марко ни абера нема.Пусто га је пиво приузело,Тврдо спава дели Краљевића.Ту га пушти Сарајлија Мујо.Док у јутро саба зора била,Ал се Марко од сна разбудио.Иде Марко да подигне главу,Не да њему гвожђе синџир тешко.Кадар види дели Краљевића,Да је јадан у јаде запао,

. Овако је Мују бесједио:''О Турчине, вјеро и невјеро!Гдје је вјера, да би тебе смела.Чу ли мене, драги побратиме!Кад се мене ’вако утврдио,Попушти ми б’јелу руку моју,Нек напишем књигу шаровитуМајци мојом, да ми се не нада,Љуби мојом, да се преудава.''Ма да видиш Турчин-Сарајлије,

. Гдје потегну поаклену канжију.Стаде Марка по плећима тући,Из механе Марка изводио,Доведе га до мркле тамнице,Од тамнице врата отворио,Тури јадна Марка у тамницу,


442

У студену воду до кољена,У зелену траву до рамена.Виче Марко из мркле тамнице:''Мили побре, Сарајлија Мујо!

. Добави ми дивит и артије,И кутију црна мурићепа,А и перо од орлова крила,Да напишем књигу шаровитуСтаром мајци, да ми се не нада,Љуби мојом, да се преудава.''Кадар ли га Мујо разумио,Па се Мујо на тамницу врнеИ овако Марку проговара:''Копилане, Краљевићу Марко!

. Гдје си овјђе побре угледао?У недјељу, која прва дође,Ја те хоћу извест из тамнице,Одвест ћу те уз поље широко,Довест ћу те до воде језера,О јаворо дрво објесити,На њему ћеш душу испуштити.Скинут ћу те с дрва јаворова,Бацит ћу те у пуста језера,Нек се не зна, гдје си погинуо.''

. С тез’јем од еСарајлија Мујо.А да видиш несретнога Марка,Гдје се вуче јадан по тамници,Док гомилу Марко налазио.Та гомила од камена није,Нег од кости голем’јех јунака.Сједе јадан Марко на гомилу,Тешко се је јадан замислио,У чије је руке запануо.Док је Марку на памет пануло,

. Да м’ је сиви соко остануоУ наранчи код пјане механе.Трга Марко својијем рукама,А и рукам и зубима свој’јем,Докле своје попуштио руке.Па да видиш несретнога Марка,


443

Од кошуље рукав отпарао,Од нокта је перо направио,Из образа крви уточио,А на платну б’јелу књигу пише.Овако ми у том књизи каже:''О мој побре, од Сибиња Јанко!Ево сам се јадан осужњиоУ пустоме граду Сарајеву,У Турчина Сарајлије Муја.У недјељу, која прва дође,Хоће мене Мујо објеситиНа језеру покрај воде хладне.Гледај, Јанко, живота ти твога!Гледај, Јанко, мене избавити.''

. Кадар Марко књигу направио,Маше руком у џепове своје,Па извади звишка позлаћена,Он заваби сивога сокола.Позна соко звишка господара,На тамницу соко долетио,Кроз имферу соко улетио,Паде Марку на свога рамена.Али Марко говори соколу:''О соколе, сива птицо моја!

. У чампере ти прихвати књигу,Па ти лети више Сарајева,А ти лети к небу под облаке,Да те не би ловци угледали,Из пушака тебе погађали.Кадар будеш више поља рамна,А соколе више воде хладне,На води су Сарајке дјевојке,Хоће тебе оне угледати,На ките те цв’јећа баш мотати.

. На њедарца изметнут ће дојке,На дојке ће баш бабити тебе.Немој ми се, соко, преварити,Да ти не би књиге уграбиле.Кад ће видјет лијепе дјевојке,А да тебе добабит не могу,


444

На звишке ће тебе баш бабити,Немој ми се, соко, преварити!Када дођеш повише СибињаВише куле Сибињанин-Јанка,

. А ти чичи иза свега гласа.Зачут ће те од Сибиња Јанко,Хоће Јанко прид двор ишетати,А ти спади Јанку на рамена,Поклони му књигу шаровиту.''Када ли га соко разумио,У чампере књигу прихватио,Кроз имфере соко излетио.Он ти лети поврх Сарајева,Он ти лети небу под облаке,

. Да га не би ловци угледали,Из пушака њега погађали.Кад је био више поља рамна,Стоји хука сивога сокола.Кад је био више воде хладне,На водици Сарајке дјевојке.Угледале сивога сокола,А на цв’јеће бабише сокола,На њедарца изметнуле дојке,Не би ли га какој превариле.

. Ал се соко преварит не даде,Нед виш’ лети гори из арије.Кад видјеле лијепе дјевојке,Да докола добабит не могу,Баш на звишке њега ти бабише, Ал се соко преварит не даде.Кудгод лети, у Сибињ долети,Више куле Сибињанин-Јанка.Стаде чичат баш сиви соколе.Зачује га од Сибиња Јанко,

. Зна сокола побратима свога,Па изађе пред бијела двора,Па забаби сивога сокола.На раме му соко долетио,На скут му је књигу попуштио,Па полети соко у наранчу.


445

Кадар анко књигу угледао,А на њоме слова проучио,Низ образ је сузу оборио.Жали Јанко побратима свога,

. Па потрчи у бијеле дворе.Сједе Јанко, те ти књигу пише,А на руке Рељи Крилатнику,Овако му у том књизи пише:''О мој побре, Реља Крилатниче!Да си брже у недјељу прву,А у пусто поље сарајевско.А наш се је Марко осужњиоУ пустому граду Сарајеву,У онега Сарајлије Муја,

. Хоће њега Турчин објеситиУ недјељу која прва дође,А баш, побре, на води језеру.Хајде, побре, да га избавимо.''Када Јанко књигу направио,Ево ти га пред бијела двора,Па забаби сивога сокола.Прво га је Јанко напитао,Напитао меса говедине,Напојио студене водице,Па ј’ соколу Јанко бесједио:''О соколе, сива тицо моја!У чампере ти прихвати књигу,Па полети небу у арије.Ти полети босни каловитомВише двора Реље Крилатника.Када Рељи више двора будеш,Ти зачичи гласовито танко,Хоће тебе баш зачути Реља.Изић ће ти пред бијеле дворе,

. А ти спани њему на рамена,Поклони му књигу шаровиту.''Оде соко и однесе књигу.Оде Јанко у коњску подруму,Брже Јанко коња оседлао,Па г’ изведе у росну ливаду.


446

Ту ти Јанко коња оставио.Оде Јанко у бијеле дворе,Па га ево до одаје танке,Па отвори кићена сандука,

. На се облачи маџарске хаљине.Кад се Јанко био направио,А припаше свијетло оружјеИ другу је сабљу узимао.Па је Јанко скрије под доламе,Да би њему Бог и срећа дала,Да би Јанко к Марку допануоИ Маркове опростио руке,Да б’ му сабљу у руке турио.Ево Јанка из бијела двора,

. У ливади коња поклопио,Оде здраво из Сибиња града,Оде Јанко брдим и планинам,Гони коња и даном и ноћим,Да би прије тамо долазио.Здраво спане у поље сарајско,Баш субота вечером бијаше.Ту је Јанко мало починуо,А у јутро прије зоре б’јеле,Недјељица света осванут ће.

. Ево Јанко коња поклопио,Па га ево к шевер Сарајеву.Гони Јанко коња кроз чаршијуДо механе Сарајке дјевојке.Пред механом коња разјахао,Па га свеже за пјану механу.У механу Јанко угазио,Крчмарици добро јутро виче.Крчмарица здравље прихватила:''Здраво био, млади Маџарине!

. Сједе Јанко за сопре свијетле,Крчмарици ријеч проговара:''Крчмарице, Сарајко дјевојко!Наточи ми један тулум вина,Један тулум ока од дванаесИ принес´ми меса јањетине,


447

А и богме круха шеничнога.''Када ли га млада разумјела,Јањетине месо доносилаИ онога круха шеничнога.

. Стане Јанко, тер но благоваше.Крчмарица тулум наточилаБаш онега вина црвенога,До Јанка је била доносила.Јанко ти је тулум прихватио,У два пута баш га попије Јанко.Крчмарици опет бесједио:''Наточи ми други тулум вина,Нека моју ја загасим жеђу.''Крчмарица вина наточила,

. Па на сопру прид Јанка ставила,Али Јанко рече крчмарици:''У Бога ти, Сарајко дјевојко!Што вам данас велико весељеУ бијелу граду Сарајеву?Ко се жени, ко ли се удава?''Ал дјевојка ријеч проговара:''У Бога ти, млади Маџарине!Кад ме питаш, да ти право кажем.Нит се жену, нит се удавају,

. Шенлук чини Сарајлија Мујо.Он ће јутрос влаха објесити,А баш влаха Краљевића Марка,Баш у пољу на води језеру.''Кад је Јанко био разумио,Он ти тулум вина прихватио.ОН га попи, а одушио није,Крчмарици ријеч бесједио:''Нека Марка, пас му гребо мајку!И мени је зијан учинио.

. Кад је Марко у Маџару био,Мимо моју кулу пролазио,Танку ми је кулу поробио,Двије ми је сестре обљубиоИ срамоту мени урадио,Свему мому роду и племену.


448

Хоћу поћи у поље широко,Замолит ћу Сарајлију Муја,Да ме пушти к лупежини Марку,Да му дадем двије замлатнице,Нека ми се јунак насладитиИ његове смрти нагледати.''И још Јанко ријеч проговара:''Крчмарице, драга душо моја!Наточи ми трећи тулум вина,Нек напојим б’јесна коња мога.''Крчмарица тулум наточила,Али Јанко тулум прихватио,До бијесна коња долазио,Па је свога коња напојио.

. Што је, побре, коњу остануло,То ти попије Сибињанин Јанко,Па га ево опет у механу.Крчмарици опет бесједио:''У Бога ти, млада крчмарице!Ну дај боцу жежене ракије,Нека ми се добро напојитиСве за душу Краљевића Марка,Да ми га је добро ударити.''Када ли га разуми дјевојка,

. Сама собом млада бесједила:''О Маџаре, пси ти гребли мајку!Гори јеси од Краљевић-Марка.''Па ракију Јанку додавала,У два душка попио ти је Јанко,Па изађе из пјане механе,Пред механом Анђи проговара:''Остан’ с Богом, Сарајко дјевојко!Кад се вратим, да ти пиво платим.''Па се баци коњу у рамена,

. Па га гони Јанко уз чаршију.Добро Јанко коња насрдио,Ђогат му је балом забалио,Све копитам о калдрму туче.Говораше младе Сарајлије:''Мили Боже, на свему ти фала!


449

А какав је млади Маџарине,Још је гори под њиме ђогине.''Из Сарај’ва Јанко излетио,Брже сане покрај воде хладне,

. Покрај воде коња разјахао,Па напоји себе и ђогина.Свеже коња прид јелу зелену,Сједе Јанко под јелу зелену,А прид јелу плећи прислонио,Па такума свога прихватио.На такуму ватру саставио,Брзо Јанко кафу приправио.Ни то дуго ни за веле било,А ето ти из Сарајев’ града,

. Сила турска јес ти излазила.Прид њимаје Сарајлија Мујо,На кобили ко на горском вили,А за њиме Краљевићу МаркоЗавезан’јех рука наопако.Носи Марко танана вјешала,На чем ће га објесити Турци,А за њиме двије убојице,Који хоће објесити Марка.Они воду његова шарина,

. А за њима силновити Турци.Кад се Мујо ближе примакнуо,Скочи Јанко на ноге лагане,Па ми Мују иза гласа виче:''Пријатељу, Сарајлија Мујо!Докле су се свати подигнули?Ко л’ се жени, ко ли се удаје?''Али Мујо са кобиле виче:''Не будали, млади Маџарине!Нит се жену, нит се удавају,

. Већ ја чиним велико весеље,Ер ја водим голема јунака,По имену Краљевића Марка.Ја га данас хоћу објесити,На језеру покрај воде хладне.''Али виче Сибињанин Јанко:


450

''Аферум ти, Сарајлија Мујо!Нека Марка, пас му гребо мајку!И мени је зијан учинио.Кад је био граду маџарскому,

. Мимо моју кулу пролазио,Танку ми је кулу поробиоИ двије ми сестре обљубиоИ срамоту мени учинио,А и мени роду и племенуНего, Мујо, драги господаре!Би ли мени тест’јер допуштио,Да ја дођем к лупежини МаркуДа га удрем и два и три пута,Нека ми се Маџар насладити.''

. У ријечи, у којом бијаху,Кад ето ти уз поље широко,Кад ето ти црна Бугарина,На кулашу, коњу крилатному.Лети Бугар уз поље широко,Међу Турке ували кулаша,Док ти спане Сарајлију Мују.Ал му виче црни Бугарине:''Здраво био, Сарајлија Мујо!А што чиниш шенлук и весеље,Ол се жениш, ол сестру удајеш?''Али Мујо њему проговара:''Не будали, црни Бугарине!Нит се женим, нит сестру удавам,Већ ја чиним велико весеље,Ер ја идем влаха објесити,А баш влаха Краљевића Марка.''Али Бугар ријеч проговара:''Аферум ти, Мујо господаре!Нека Марка, једне лупежине!

. Кад је Марко Булгарији био,Мимо моју кулу пролазио,Обљуби ми сестру јединицу.И моју је кулу поробио,Стару ми је мајку потурио.Него, Мујо, драги господаре!


451

Би ли мени тест’јер допуштио,Да је пођем к лупежини Марку,Да га удрем три, четири пута,Нека ми се Бугар насладити.''

. А да видиш Сарајлије Муја,Овако је њима бесједио:''Ма чујте ме, до двије делије!Ударајте лупежину Марка,Нека му је и гора срамота!У то Реља разјаше кулаша.А да видиш и Реље и Јанка,А до побре Марка допадоше.Добро машу, лашње ударају.Тураше гса и тамо и амо,

. Док се Турцим мало одмакнуше,Одмакоше пут воде језера.А да видиш Сибињанин-Јанка,Што би руком о руку удрио,Маркове је руке опростио,У руке му сабљу увалио,Али Реља поклопи кулаша.Докле побри конај поклопише,На Турчину Сарајлију Мују,На њему је нестануло главе.

. А тад побри у Турке удрише,Разгонише по пољу широку,А и турске главе откидају.Кад су они Турке разметнули,Па поћера један за другијем:Најпрви је млади Маџарине,А за њиме црни Бугарине,За Бугаром Краљевићу Марко.Ево ти их граду СарајевуДо механе младе крчмарице.

. Угледа ти млада крчмарица,Угледала млада Маџарина!Па прида њ ти млада излазила:''Здравио био, млади Маџарине!Здраво си се натраг поврнуо,Да ми пиво и ти јунак платиш.''


452

У то ступи црни Бугарине,А за њиме Краљевићу Марко.Угледа га крчмарица млада,Стаде бјежат прико Сарајева,

. А за њом се отиснуо Марко.У брзу је био достигнуо,За жуте је косе рихватио,Довуче је Марко у механу.Они сједу, да их с вином служи.А кадар их вином ислужила,Крчмарицу на муке меташе.Најпрво јом очи извадише,Па јом б’јеле прорежују дојке,А кроз дојке провлачише руке,

. Докле су је смрти уморили.По механи благо покупише,Па но б’јесне коње покопише.Из Сарај’ва здраво одлазишеПјевајући, коње играјући.Оде Реља Босни каловитом,А он Јанко до Сибиња града,А баш Марко до Прилипа свога.


453

МАРКА КРАЉЕВИЋА ОСЛОБАЂАЈУ СИБИЊАНИН ЈАНКО И СЕКУЛА


Вино пије Краљевићу Марко,Вино пије с јањичари Турци.Кад се Марко вина понапио,У вину га санак преварио.Вежу Турци Краљевића Марка,На њег мећу деветера гвожђа,Синџирлију алку око врата.

. Свака тока девет ока веже,Свега скупа три стотине ока.А када се Марко пробудио,Али њему руке савезане.Јал говоре Турци јањичари:''О копиле, Краљевићу Марко!Први петак турски светац дође,Тебе ћемо, Марко, погубитиНа Косову, пољу широкоме,Ђе гледају двије силне војске,

. Једна турска, а друга каурска.''Јал говори Краљевићу Марко:''Бога вами, Турци јањичари!Одр’јеш’те ми моје б’јеле руке,Доват’те ми тинте и артије,И лагано перо од писања,Да ја пишем листак-књигу б’јелу,Да је шиљем остарелој мајци,Да се мајка не ува у Марка.''Б’јеле њему одр’јешише руке,

. Дадоше му тинте и артијеИ лагано перо од писања,А он пише листак-књигу б’јелу.Он не пише својој старој мајци,Ван он пише војеводи Јанку:''Побратиме, војевода Јанко!


454

Ако каниш бити побратиме,Ти ми дођи, побро, на Косово,Не би л’ жива побру затекао,Јер су мене савезали Турци,

. На ме вргли деветера гвожђаИ десету алку око врата,Свака тока девет важе ока,Свега скупа три стотине ока.И још кажу Турци јањичари,Први петак турски светац дође,Да ме хоће објесити младаНа Косову, пољу широкоме,Ђе гледају двије силне војске,Једна турска, а друга каурска.

. Не шали се, сладак побратиме!Ван ти дођи на Косово бојно,Не би л’ жива мене затекао.''Када Јанко књигу прегледао,Нујан Јанко по табору шеће,Нико Јанка да упита не ће,Ван га пита Секула нетјаче:''Што је теби, мој миљени ујче?'''' ''Прођи ме се, Секула нетјаче!Дође мени листак-кјига била,

. Од мог побре Краљевића Мрка.Мени пише Марко побратиме,Да су њега савезали Турци,Да с’ на њ вргли деветера гвожђа,Синџирлију алку око врата.Свака тока девет важе ока,Свега скупа три стотине ока.И да дођем на Косово бојно,Не би л’ жива њега затекао,Јер да ће га Турци објесити

. На Косову, пољу широкоме,Ђе гледају двије силне војске,Једна турска, а друга каурска.'' ''Вели њему Секул, дите младо:''Не брини се, мој миљени ујче!''Они добре коње посједају,


455

Они иду на Косово бојно.Кад су били на Косово близу,Ал говори Јанко војевода:''О Секула, моје дите драго!

. Ти ми ајде уз јелу зелену,Па погледај на Косово равно,Јесу л’ Турци објесили Марка.''Дите лети уз јелу зелену.Кад је било насред јеле дите,Чуо ондје бакат од јунака,Брже лети низ јалове гране,Па казује свом ујаку Јанку.Брже лете на Косово бојно.А када их Марко опазио,

. Онда Турком Марко говорио:''Бога вами, Турци јањичари!Пушт’те мене санак боравити,Какав санак хоћу усањати.''Пушташе га санак боравити.Брзо трену Краљевићу Марко,Брзо трену, ал се брже прену.Веле њему Турци јањичари:''О копиле, Краљевићу Марко!Какав јеси санак усањао?'''' ''Бога вами, Турци јањичари!Ја вам јесам санак усањао,Ђе ми прха јато голубова,Међу њима сијеви соколе.Долећеше два с планине орла,Рашћераше б’јеле голубовеИ отеше сијева сокола.''Истом они у ријечи били,Ал допаде Јанко и Секула.Јанко др’јеши побри Марку руке,

. А Секула он сијече Турке.Кад су Марку руке опростили,Све су Турке под мач учинили.Вратише се три јунака млада,Па одоше натраг кроз горицуПјевајући, коње играјући.


456

МАРКА КРАЉЕВИЋА ОСЛОБАЂАЈУ ЉУБА И СЕСТРА


Шетњу шета Краљевићу МаркоДо Габеле, до водице хладне,Брез калпака и брез опанака,Брез коњица и брез бритке ћорде.Али му је лоша срића била,Ухватише дели Краљевића,Пак га воде у Габелу равну,

. У Габелу, у тамницу тамну.Девет годин’ у тамници стао,У тамници бега вапијао,Да му даде дивит и хартију,Да је шаље својој милој мајци.Али беже за Бога знадише,Тер му даде дивит и хартијуИ он пише ситне бурунтије.Не пише је, како беже каже,Него пише, како њему драго.

. У књизи је мајку поздрављаоИ Анђушу, вирну љубу своју,Занајвеће секу Мандалину:''Продај, мајко, дворе и тимаре,Продај, мајко, коње од мејданаПродај, мајко, бритку ћорду моју,А и ону зелену доламу.Откупи ме, моја мила мајко!Ево има девет годин’ дана,Да сам јунак у тамници тамној.

. Косе су ми, стерем их пода се,Перчин ми је, покријем се с њиме.Брада ми је, ја се пашем њоме,Нокти су ми, обујем се њима.Откупи ме, моја мила мајко!''Кад ли мајци књига долазила,


457

Књигу штије, а сузе пролије.Мимо њу је неве пролазила,Свекрвици својој говорила:''Да ти бора, моја мила мајко!

. Откле књига од Бога проклета?Врло ти је, мајко, јадовита.''Ал старица неви одговара:''Ова књига Краљевића Марка,Синка мога, заручника твога.Ево има девет годин’ дана,Да је Марко у тамници тамној,Косе су му, стере их пода се,Нокти су му, обује се њима,Брада му је, да се паше њоме,

. Перчин му је, покрије се њиме.Да продадем дворе и тимареИ његова коња од мејданаИ још ону зелену доламу.''Кад је Анђе ричи разумила,У срцу се бише насмихала,Пак зовицу Манду дозивала:''Не продајмо дворе ни тимаре,Нити коња, нити ћорду свитлу,Раскројимо зелену доламу,

. Пашалинске кројимо хаљине,Чинимо се младе пашалије,Изведимо до два добра коња,Мени вилу, теби ластавицу.''Раскројише зелену доламу,Чинише се младе пашалије,Посидоше добре коње своје:Анђе вилу, Манде ластавицу,И ходоше до Габеле равнеПивајући, коње играјући.

. У Габели бега находише,Турску помоћ бега називаше.Ал име беже турски одговара.И вели му Анђелија млада,Вирна љуба Краљевића Марка:''Бора теби, беже од Габеле!


458

Посла нас је мој честити цареИз Стамбола, града бијелога,Да имадеш сужња извадити,По имену Краљевића Марка,

. Да га шаљеш њему за јабуку,Да ће женит сина старијега,На вишала Марка поставити.''Ту му Анђе Турски бесидила:''Не ће зоби, које твој коњ зобље,Него зоби, које и ти зобљеш.Хоћу оне билице пшеницеИ онога вина тролитњега,И ракије од девет година.''Кад ли беже ричи разумија,

. Анђелији младој бесидија:''Досад јесу слуге долазилеОд Стамбола, бијелога града,Од нашега честитога цара,Доли нису тако поносите.''Када ли га Манде разумила,Татријом удара га канџом.Куда куца, нуда кожа пуца.Од тамнице кључе запитала.Кад оћути беже од Габеле,Од тамнице кључе вазимаоИ тамници врата отворио,По имену сужња дозивао:''Устани се, Краљевићу Марко!Тебе зову до три пашалије.''Кад је Анђе сужња угледала,Турски бегу она говорила:''Је ли, беже, од Бога грихота,Послат цару у Стамболу градуИ слати га цару за јабуку?''

. Кад ли беже ричи разумио,Тер дозивље младе берберицеИ дозивље младе терзијане:Један брије браду и бркове,Други кроји са златом хаљине,Сину јунак како сунце жарко.


459

Ал се био јунак засмихао.Кад то види Анеђелија млада,Татаријом канџом удара га.Куда куца, нуда кожа пуца,

. Испод коже црна крвца лије.Јоштер вели Анђелија млада:''Бора теби, беже од Габеле!Хајде с нами у Стамбола града,У Стамболу цару честитоме.''Али вели беже од Габеле:''Ја ходоре не имам за поћи.''Осорно му бесидила млада:''Ако нејмаш, у другога зајми.''Кад разуми беже од Габеле,

. Ходору је на се поставио,На се меће свилу и кадиву,Бисер, злато и камење драго.За пасом је себи поставиоДви кубуре од сувога злата,Између њих палу оковану.Отолем се здраво подигоше,Добре коње туте посидошеИ младога Марка савезаше.Везаше му руке наопако,

. Пак га вежу коњу за репове.Кад су дошли путу на раскршће,Али вели беже од Габеле:''Бора вами, пашалије младе!Нису туда пути у Стамболу.''Манде млада коња одсиднула,Да ће они починути мало.И почину беже од Габеле.Кад то види Анђелија млада,Њему веже руке наопако,

. Свлачи с њега свилу и кадиву,Њега свлачи, а Марка облачи.Бритку ћорду она извадила,Пак удара бега од Габеле.Како га је лако ударила,С црном га је земљом саставила,


460

Мртав беже к црној земљи паде.Отолем се Марко подигнуоС љубом својом бијелому дворуИ са својом секом Мандалином

. Пивајући, коње играјући.


461

МАРКО КРАЉЕВИЋ НА СВАДБИ СИБИЊАНИНА ЈАНКА


Кад се жени Сибињанин Јанко,Он обађе села и градове,А не нађе за себе дивојке,Него једну у Будиму граду,Липу кћерцу бана будимскога.Проси Јанко, бане му је даје,Даје бане, и роду је драго.

. Још је драже млађахној дивојци,Да м иђе за јунака Јанка.Прстен дава од Сибиња Јанко,Прстен дава, свадбу уговара.Ова свадба до по годинице,Док дивоја избили дарове,А он јунак искупи сватове.Ходе Јанко ка Сибињу граду.Кад изађе по године дана,Купи Јанко липу киту свата.

. Кад је Јанко свате сакупио,Липо их је јунак разредио:За првинца Грују пијаницу,За чауша Милош-Обилића,Старог свата Хрељу Бошњанина,Барјактара Секул-нетијака,А за кума Краљевића Марка,За дивера Маркића сестрића;Пак ходоше гором и планином.Кад су били у гори зеленој,

. Бесидио Милош-Обилићу:''Ој дружино, моја браћа драга!Нерођена колик и рођена.Кад будемо на поглед Будиму,Угледа ће од Будима бане,Прид нас хоће изаслати слуге,


462

Питат хоће коње и оружје.Коње мећат у ходаје доње,А оружје у чардаке горње,Нас ће водит у бијелу кулу.

. Да вам бора, мила браћо моја!Коње дајмо, оружја не дајмо,Јер ће нами до потрибе бити,Нека знате, моја браћо мила!Невиран је од Будима бане,Невиран је, Бог га не убио!Девет зета ј’ досад погубио,Страх је мене, моја браћо драга!Да и Јанка десетога сада.''Ал бесиди Краљевићу Марко:

. ''Нут не лудуј Милош-Обилићу!Какве Јанко свате сакупио,Да се ведро и преломи небо,Они би га на руку пријали,Камо л’ не би Јанка избавили,Избавили из невоље љуте!У чему нас може приварити,Коју ли нам игру заметнути?Ако хоће грчки бесидити,Ево нами Грчић-Мануела,

. Који знаде осамн’ест језика.Ако хоће испијти винце,Ево нами пијаница Грујо,Који пије за стотину друга.Ако л’ хоће заиграти коња,Ево нами Маркића сестрића.Ако л’ хоће дизати тежину,Ево нами Милош-Обилића.Ако л’ ће се хватати под руке,Ево нама Хреље Бошњанина.

. Ако л’ скочит скоком јуначкијем,Ево нама ђувеглије Јанка.Ако л’ стриљат на копљу јабуку,Ево нама Секул-нетијака. Ако л’ сићи бријаткињом ћордомИ јуначки подилити мејдан,


463

Ево мене, Краљевића Марка!''Отолем се свати упутише.Кад су дошли на поглед Будима,Угледа их од Будима бане,

. Пак дозивље вирне слуге своје,Пак је слугам тихо бесидио:''Брже боље, до три слуге моје!Ишетајте прид Јанкове свате,Па примајте коње и оружје.Коње мећ’те у одаје доње,А оружје у чардаке горње,Вод’те свате у бијелу кулу.''Кад су слуге бана разумиле,Ишеташе прид оне сватове,

. Па питају коње и оружје.Коње дају, оружја не дају.Иђу свати у бијелу кулу.Ал то бану врло мучно бише,Да му свати оружје не даше.За пуне их столе поставише.Све ту бише, што је за сватове,Али не има вина црљенога.Па погледа јунак на јунака,Дође редак Краљевића Марка,Па је Марко бану бесидио:''Болан бане, велике срамоте!Да ти свати хладну воду пију.''Мучи бане, не говори ништа,Него зове до три слуге своје.Када слуге бану долазиле,Грчки им је бесидио бане:''Брже боље до три слуге моје!Пођите ми по кршну катану,Нек свак меће суру рисовину,

. А сврх риса сурак медвидину,А пода ње ћорду демешкињу,А на главу капу вучетину.Пак нек иђе мому двору билу,Нека сиче код стола сватове,Све исиче, никог не остави,


464

Него кума Краљевића Марка,Ђувеглију од Сибиња Јанка.Њих ти хоћу ударит на муке,Тешким ћу их мукам уморити.''

. Мисле свати, да по вино шаље,Ал говори Грчић Мануело:''Зло вам вино, кићени сватови!Зло вам вино, а горе вам било.Он не шаље по ’но рујно вино,Него шаље по кршну катану,Да облачи суру рисовину,А сврх риса ћурак медвидину,А пода њу ћорду демешкињу,А на главу капу вучетину,

. Па да иђе двору бијелому,Да исиче код стола сватове,Све исиче, никог не остави,Него кума Краљевића Марка,Ђувеглију од Сибиња Јанка,Да ће и њих ударит на мукеИ тешким их мукам уморити.''Кад то чује Краљевићу Марко,Он се скочи на ноге лагахне,Па ишета на ћемер солара.

. Ето иде прибисна катана,Ах каква је, однили је ђавли!На њој ми је сура рисовина,А сврх риса ћурак медвидина,А под њоме ћорда демешкиња,А на глави капа вучетина;Чудна капа на четири куне.Па је њојзи Марко бесидио:''Стани туде, угарска катано!Јер ја имам бесидити с баном.''

. Па се врати у бијелу кулу,Па је Марко бану бесидио:''Болан бане, што ће ти катане?''Мучи бане, ништа не говори,Него гледа у земљицу црну.На ћемер је опет излазио,


465

Од бедрице повадио ћорду,Катану је мало прихватио.Како ју је лахко ударио,Дви је поле пода ћемер пале.

. Па се врати у бијелу кулу,Па је бана ћива ухватио,Тер га жива на колац набио.Дви је јаке ватре наложио,Међу ње је бана поставио.По кули му благо покупио,У кули му ватру наложио,Од куле му врата притворио,Да се не би штета догодила.Па одведе млађахну дивојку.

. Здраво дошли ка Сибињу градуИ довели млађахну дивојку,С које девет не ста ђувеглија,Само није од Сибиња Јанка.И он би ти главу изгубија,Да не бише Краљевића Марка.Унда било, сад се спомињалоКано Јурјев у години данак,А ми браћо, да се веселимо,Све у страху Бога великога!


466

МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСЛОБАЂА СИБИЊАНИНА ЈАНКА


Осужњи се од Сибиња АнкоУ проклету рамну Невесињу,Њега Турчин не да на откупе,На откупе за цекине ћуте,Него хоће објестити АнкаУ планину, гору у зелену,Јадна Анка јелу о високу,

. Цмили јадан у тамници Анко.Тудар прође момче младоИ говори од Сибиња Анку:''А што цмилиш у тамници сужањ?Оли ти је лоша храна твоја,Ол тамница кућа додијала?''Говори му од Сибиња Анко:''Прођи ме се, незнана делијо!Није мени лоша храна моја,Ни тамница кућа додијала,

. Него ми је цмилити невоља,Ђе сам јадан запо у сужањство.Бего мене не да на откупе,На откупе за цекине жуте,Него хоће објесити менеУ планину, гору у зелену,Мене јадна јеле о високе,А од данас до петнаес дана.''Младо му је момче говорило:''Теби борја, мој невољан сужањ!

. Могу ли те, сужњу, избавити,Од тамнице врата раскопати?''Али му је говорио Анко:''Прођи ме се, мој по Богу брате!Никако ме извадит не можеш,Ер су пуста од мазије врата.


467

Нег те молим, мој по Богу брате!Хош ми одн¬’јет листак књиге мале,Књиге мале б’јела пут Прилипа,Побру мому, Марку Краљеивћу?''

. Младо му је момче говорило:''Кити књигу, мој невољан сужањ!Служит ћу те, ђегод ти је драго.''А кад га је разумио Анко,Он отпара рукав од кошуље,Из образа крви наточио,По рукаву књигу накитио,Овако је у књизи китио:''О мој побре, Краљевићу Марко!Оли не знаш, ол за ме не хајеш,

. Да сам ти се осужњио анкоУ проклету граду Невесињу,У тамници бега Љубовића?Студена ми вода до кољенаИ зелена трава до рамена,Јунашке ми кости до никава.Мени се је јадну додијало.Ја дозивљем бега Љубовића,Да ме бего дава на откупе,На откупе за цекине жуте.

. Не даТурчин мене на откупеНи за сребро, ни за сухо злато,Хоће Туре русе моје главе.Он ће мене јадна објесити,А од данас до петнаес данаУ планини, гори у зеленој,Побре Марко, о јелове гране.Нег те молим, побратиме Марко!Да ти дођеш горе у зелене,Да смрт видиш побратима твога.''

. Кад је Анко књигу накитио,Тад је момку у руке даво.Младо момче књигу успримило,Књигу баца б’јела у њедарцаИ полети пут Прилипа града,Двор на б’јели Краљевића Марка.


468

Здраво Марку б’јели на двор дође,Куца Марку за вратима с алком.Марко м у је дворе отворио,Марку се је момче поклонило,

. Па му књигу из њедара дава.Прими књигу Краљевићу Марко,А момка је л¬¬¬¬’јепо даровао,Њему даде четири цекина:''На то теби, момче књигоноша!Па се напиј вина црљеногаСве у здравље Марка Краљевића.''Кад је Марко књигу пролегао,Кад видио, што му побро пише,У лишцу је колур пром’јенио.

. Све ми Марка стара гледа мајка,Сину Марку говорила мајка:''Моје д’јете, Краљевићу Марко!Откле ти је б’јела књига пала?Врло ти је пуста жалостива.Бор убио књигу и крајину,Десну руку, китила која је!Да би рука остала под сабљом,А крајина, књига из које је,Да би жив’јем огњем изгорјела!''Марко својој говорио мајци:''Не кун’ књиге, мила моја мајко!Нег ево ти књиге шаровите,Па ти види, што је уписано.''Стара књигу у руке примила,По књизи је очим погледала.Кад видјела, што је накићено,Марку своја говорила мајка:''Моје д’јете, Краљевићу Марко!Ћо је мени побратима твога,

. А ти чини, што је теби драго,Немој Анку изгубити главе.''Марко својој говорио мајци:''О госпођо, миламоја мајко!М¬¬’јеси, мајко, лаке брашеницеИ слагај је мени у торбице,


469

Докле мога направим дорина.Идем, мајко, Невесињу рамну,Па штогод ми срећа и Бог даде!''Кад је Марка своја чула мајка,

. М’јесила му лаке брашенице,Па је Марку слага у торбице.У то Марко направи дорина.Па се коњу у седло бацио,Својој Марко говорио мајци:''Остани ми моја с Богом мајко!Бог ће дати, видиш ли ме веће.''Па с’ отоле јунак отправио,Оста мајка у двору цвилећи.Мајка ј’ Марка с прозора гледала,

. Докла јој га гора уграбила.Кад је Марка гора уграбила,Стара се је у кулу вратила.Здраво Марко у плнаину дођеМало даље јеле од зелене,ТУ ми чека у планини Турке.Изишла су два три б’јела дана,Невесињу отворе се врата,А из града чета исходила,Чета мала тридести Турака,

. Међу њима од Сибиња АнкоВезанијех рука наопако.Иду јадна објесити Анка.Анка воде, поп’јевају л’јепо:''Сад идемо објесити Анка,Брзо ћемо објесит и Марка.''Све то мисле Турци јагњичари,Да их нико одникле не чује.Све их слуша Краљевићу Марко,Све их Марко и слуша и гледа.

. У Марку је срце заигралоКако утва с крилим по Дунају.Био Марко срца јунашкога,Живу срцу одољет не мого,Нег од земље на ноге скочио,Од бедрице корду повадио,


470

Ум’јеша се Марко међу ТуркеКако соко међу голубове:Св’јех пос’ече, н’један не побјеже.Свому побру опростио руке.

. Ту одору турску покупише,Па ми здраво б’јелу двору идуПјевајући, коње играјући.Пјевај, побре, како ти је драго!Ма над Марка не има јунака,Нити га је породила мајка,Што је мајка Краљевића Марка!


471

МЕЈДАН МАРКА КРАЉЕВИЋА СА СИБИЊАНИНОМ ЈАНКОМ


Хвалио се Сибињанин ЈанкоПо Сибињу, по бијелом граду:''Досле јунак јесам погубиоСедамдесет млад’јех мартолозаИ тридесет и три заточника,Јоште мислим до три побратима:Краљевића с Крељом Бошанином

. И побратима Кобилић-Милоша.''Ал у Марка доста пријатеља,Још повеће Богом побратима,Брзо Марку гласе догласили.Он посиде шарца големога,И он иде к Сибињу билому.Ал је Сибињ магла притиснула,Под њим Марко чадор распињао.Код чадора копје посађује,А за копје шарца пирвезао,

. Пак ми леже почиват уморан.Ал се шета Сибињка дјевојка,Од Сибиња града по зиду,Под Сибињом чадор угледала.Препаде се, у Сибињ побјежеИ дозивље сибињске војводе:''Зла вам срећа, сибињске војводе!Свилен шатор под Сибињем градом,Под чадором голем јунак лежи,Код чадора коња пирвезао.''

. Ишеташе сибињске војводе:Један сиде браде до појаса,Други црна брка до рамена,Трећи младо монче голобрадо.Који сиде браде до појаса,Ономи је Сибињанин Јанко;


472

Који црна брка до рамена, Оно му је сестричић-Секуле;Који дите младо голобрадо,Оно Јуре, дите Секулово.

. Позна Јанко Краљевића МаркаИ говори сестричић-Секулу:''Врати то се к билому Сибињу,Доведи ми дора, коња мога,И донеси копје коштаново,Да ја Марку на мејдан изидем.''Секул иде к биломе Сибињу,Доведе му дора, коња големога,И донесе копје коштаново.Иде Јанко Марку на мејдан,

. Ал се скочи дели КраљевићуИ посиде шарца големога,Тер се с Јанком гони по мејдануИ удари Јанка копјем бојнијем.Колико га удари лагахно,Кроза њ бојно копје пролећело,Пак му русу одсијече главу.


473

СЕСТРА ЛЕКЕ КАПЕТАНА Вук Стефановић Караџић

Од како је свијет постануо,Није веће чудо настануло,Ни настало, ни се ђегођ чуло,Што казује чудо у Призрену,У некаква Леке капетана:Кажу чудо Росанду ђевојку.Ја каква је, јада не допала!Што је земље на четири стране,Бутун земље Турске и каурске,Да јој друге у сву земљу нијеНи бијеле буле ни влахиње,Нити има танане Латинке;Ко ј' видио вилу на планини,Ни вила јој, брате, друга није.Ђевојка је у кавезу расла.Кажу, расла петнаест година,Ни виђела сунца ни мјесеца,Данас чудо оде по свијету.Оде хабер од уста до уста,Док се зачу у Прилипа града,Зачу јунак Краљевићу Марко.То је Марку врло мило било,Њу ми фале, а њега не куде,Мисли Марко, била би му љуба,А Лека је красан пријатељу,Имао би с киме пити виноИ господску ријеч проговорит'.Зове Марко сестру и призивље:"Ну похитај, сестро, на чардаке,"Те отвори сандук на чардаку,"Извади ми господско ођело,"Што сам, сестро, био припремио,"Кад с' оженим, ја да се обучем;"Мислим, сестро, данас полазити"У Призрена под Шару планину,


474

"Да испросим у Леке ђевојку;"Кад испросим, сестро, и доведем,"И тебе ћу онда удомити."Брже сестра трчи на чардаке,Отвори му сандук на чардаку,Разложи му господске хаљине.Кад с' обуче Краљевићу Марко,Уд'ри чоху и уд'ри кадифу,И на главу калпак и челенку,И на ноге ковче и чакшире,Сваки чифти од дуката жута,И опаса сабљу димискију,Златне ките бију по земљици,У злато је сабља обливена,У острицу остра и угодна;А слуге му коња изведоше,Оседлали седлом од позлате,Покрили га чохом до копита,Поврх свега пули рисовина,Зауздали ђемом од челика.На походу Марко иштетио:Викну слуте, трчи подрумџија,Међу собом вино донијеше,До два чабра црвенога вина:Један даше коњу од мегдана,Крвав коњиц до ушију дође,Други попи на походу Марко,Крвав Марко до очију дође;А кад ала алу појахала,Фатио се поља Прилипскога.Прође поље и прође планине,Стиже Марко близу до Косова,Не шће Марко равној Дмитровици,Но окрену првој раскрсници,Оде право побратиму своме,Побратиму војводи Милошу.А кад био пољем испод града,Виђе њега војвода Милошу,Виђе њега са бијеле куле,Те призивље своје млоге слуге:


475

"Слуге моје! отвор'те капију,"Изидите пољу широкоме,"Уфатите друма широкога,"Капе, ђецо, тур'те под пазухе,"Поклон'те се до земљице црне,"Ето к мене побратима Марка;"Немојте му скуту обискиват',"Немојте му сабљу приватати,"Ни ви к Марку близу прилазити;"Може бити, да је љутит Марко,"Може бити, да је пијан Марко,"Па вас може с коњем прегазити"И грднијех, ђецо, оставити;"Док уиђе Марко у капију"И са мном се у лице пољуби,"Ондај Марку коња прифатите,"А ја ћу га водит' на чардаке."Брже слуге отвориш' капију,И у пољу сусретоше Марка,Али Марко слуге не гледаше,Но мимо њих коња прогоњаше,У капију коња пригоњаше,У капији коња одјануоА ишета војвода Милошу,Срете Марка побратима свога,Руке шире, те с' у лица љубе.Позивље га Милош на чардаке,Запе Марко, не ће на чардаке:"Не ћу тебе, побро, на чардаке,"Немам каде, побро, гостовати;"Но ал' чујеш, али и не чујеш"У Призрену у бијелу граду"Поглавицу Лека капетана,"И у Леке чудно чудо кажу,"Чудно чудо, Росанду ђевојку,"Што је земље на четири стране,"Бутун земље Турске и каурске,"Да јој друге у сву земљу нема"Ни бијеле буле ни влахиње,"Нити има танане Латинке;


476

"Ко ј' видио вилу на планини,"Ни вила јој, брате друга није;"А њу фале, а ни нас не куде,"А данас смо оба побратими,"Десили се оба нежењени;"Гори нам се, брате, посмијаше,"И гори се од нас иженише,"Иженише и пород имаше,"Ми остасмо, брате, за укора;"Ми имамо трећег побратима,"Крилатога Рељу у Пазару"Више Рашке, више воде ладне,"Ми смо браћа вјерна од постања;"Но с' обуци, што се можеш љепше,"И понеси блага неколико,"Понес' златан прстен на ђевојку,"Позваћемо Рељу Крилатога,"Кад одемо здраво у Призрена,"Нек нас види Лека и ђевојка,"Нека пође, за кога јој драго:"Један да је хитар ђувеглија,"А двојица да су два ђевера,"С Леком да смо главни пријатељи."Зачу Милош, и мило му било,Оставио у авлији Марка,Милош оде на танке чардаке,Те облачи дивно одијело:Самур:калпак и чекрк:челенку,А на себе три ката хаљина,И пригрну коласту аздију,Које данас ни у краља нема,Отишло је тридест ћеса благаДок изнутра уд'рио поставу,А с лица јој ни хесапа нема,Ту је млого благо сатрошено;А слуге му ждрала изведоше,Док с' обуче војвода Милошу,Ал' се Марко вина напојио,Попио је раван чабар вина,Другим чабром коња напојио.


477

Ја да ти је оком погледати,Погледати војводу Милоша!Весео ти Марко ђувеглијаКод овога војводе Милоша1

У висину да већега нема,У плећима поширега нема,Како ли је лице у јунака!Каке ли су очи обадвије!Какви ли су они мрки брци!Танки брци пали на рамена;Благо оној, која ће га узет'!Добријих се коња дофатише,Отидоше равној Дмитровици,Спуштише се ка Јењи ПазаруПокрај Рашке под Рељине дворе.Виђе Реља, срете побратиме,Руке шире, у лица се љубе,У капији коње разјахаше,Хитре слуге коње прифатише;Позивље их Реља на чардаке,Не шће Марко, но Рељи бесједи:"Ми Не ћемо, побро, на чардаке,"Ни на чардак, ни на танку кулу,"Све му каза, куд су походили:"Хајде Реља, хајде побратиме,"Ми ћемо те мало почекати,"Ођени се, што се можеш љепше,"Нек ти слуге коња оседлају."Реља био једва дочекао.Ја да ти је оком погледати,Кад с' обуче један крилат јунак!Но да видиш дивна ђувеглије,Ђувеглије, Реље Крилатога!Није шала један крилат јунак!Није шала крила и окриље!А јадан ти према њему Марко!

1 Весео ти Марко ђувеглија!""Код овога војводе Милоша!"значи: Ништа је Марко према Милошу. Ова ријеч весео може се и у говору чути у овоме смислу.


478

И јадан ти Милош војевода!Виловита коња појахао;Ударише пољем широкијемПокрај Рашке, покрај воде ладне,На бродове води ударише,Пријеђоше воду Јошаницу,Седамдесет и седам бродова,Фатише се села Колашина,Спуштише се равној Метохији,На Сеновца села ударише,На Сеновца и пак Ораховца,Метохију равну пријеђоше,Фатише се поља ПризренскогаИспод Шаре високе планине.Подалеко у пољу бијаху,А виђе их Лека капетане,Пак довати дурбин од биљура,Да погледне, ко је и откуд је,Ели види Лека капетанеВаљаане2 коње и јунаке;Како дурбин на око турио,Позна Лека три Српске војводе,Позна Лека, за чудо му било,И мало се Лека препануоВикну Лека из бијела грла,Викну Лека и призивље слуге:"Слуге моје! отвор'те капију,"Слуге моје! пољу похитајте,"Иду к мене три Српске војводе,"Ништа не знам, шта је и како је,"Ништа не знам, јел' нам земља мирна."Брже слуге отвориш' капију,Подалеко пољу излазише,Поклонише с' до земљице црне,Ал' војводе слуге не гледају,У капију коње угонише,Тада слуге њима допадоше,Витезове коње прифатише;

2 У ваљане (мјесто ваљане) једно је а уметнуто да се испуни стих као у књизи I. у пјесми 699 на страни 513 у дваа.


479

А ишета Лека капетане,У авлији три војводе срете,Руке шире, те с' у лица љубе,За јуначко питају се здравље,За биле се руке уватише,Иду, брате, на танке чардаке.Кад дођоше врху на чардаке,Кудгођ Марко земљу проходио,Ни чему се није зачудио,Ни се Марко од шта застидио,Ту с' зачуди Марко и застиђе,Кад у Леке сагледа чардакеИ Лекину виђе госпоштину.Од шта бјеше на чардак' простирка?Бјеше чоха чардаку до врата,А по чоси лијепа кадифа.Но каки су у Леке душеци!Каки ли су под главу јастуци'Све од суха злата исплетени.По чардаку млоги чивилуци,Ђе се вјеша господско оружје,Чивилуци од бијела сребра;Што бијаху на чардак' столови,Столови су од бијела сребра,А јабуке од сухога злата.На чардаку на лијеву странуТу бијаше совра постављена,Низа совру вино наточено,У злаћане купе напуњено,Уврх совре једна купа сједи,Купа бере девет литар' вина,Ал' је купа од сухога злата,То је купа Леке капетана;Томе се је Марко зачудио.Позивље их Лека капетане,Уврх совре мјесто начинио,Војводе је једва дочекао.Онда хитре допадоше слуге,Те са совре купе подигоше,У руке их даше војводама,


480

А најпрвом господару своме,Господару Леки капетану.Доста бјеше вина издобилаИ у совру сваке госпоштинеИ од млого руку ђаконије.Пише вино па и зачамашеОд неђеље опет до неђеље.Марко често оком погледује,Погледује оба побратима,А који ће Леки поменути,Проговорит' ријеч за ђевојку;Како Марко у њих погледује,Он' преда се у земљицу црну:Није ласно Леки поменути,Онакоме главноме јунаку!Кад се Марко виђе на невољи,За невољу ријеч проговори:"Поглавице, Леко капетане!"Ми сиђесмо и ми писмо вино,"О свачему, Леко, бесједисмо,"Све те гледам, све те ослушкујем,"А кад ћеш ме Леко, приупитат',"Што смо даљну земљу походили"И ми наше коње уморили,"А ти, Леко, не шће да упиташ."Удари се јунак на јунака,Удари се памет на памецу,Те му Лека чудно одговара:"О војводо, Краљевићу Марко!"Како би те, брате, упитао,"Кад си, Марко, давно иштетио,"Што почешће к мени не идете,"Да с' за лако здравље упитамо"И ми рујна вина напојимо,"И видимо, јел' нам земља мирна?"Ви сте к мене, ја ћу сјутра к вама."С ријечима дочекао Марка,За дуго му Марко не мучао,Но му другу Марко проговара:"Све је тако, Леко капетане!


481

"Ал' ти другу хоћу бесједити,"Бесједити, а доста је стидно:"Нама тешки гласи досадише"А у тебе чудо казујући,"Чудно чудо, поноситу Росу,"Што је земље на четири стране,"Бутун Босне и Уруменлије,"Што је Шама и што је Мисира,"Аћолије и Анадолије,"И влашкијех седам краљевина,"Да јој друге у сву земљу није;"А њу фале, а и нас не куде;"Ми смо дошли, Леко капетане,"Да у тебе просимо ђевојку."Сва тројица јесмо побратими,"Сва тројица јутрос нежењени;"Подај сестру за кога ти драго,"Бирај зета, кога тебе драго:"Једа да ' е хитар ђувеглија,"А двојица до су два ђевера,"С тобом да смо главни пријатељи."Плану Лека, па се намрдио:"Прођи ме се, војевода Марко!"Немој прстен вадит' на ђевојку,"Ни вадити просачку буклију:"Што сам јунак у Бога желио,"То сам данас једва дочекао,"Да ја стечем таке пријатеље;"Ал' да тебе једну муку кажем:"Што си чуо, ти војвода Марко,"Да. љепоте не има ђевојци,"Истина је баш што људи кажу;"Ал' је сестра моја самовољна,"Не боји се ни кога до Бога,"А за брата ни хабера нема:"Седамдесет и четири просца"Што су сестри дослен доходила,"Сваком сестра находи махану,"Код просаца брата застидила;"Не смијем ти прстен приватити


482

"Ни попити просачку буклију,"Ако сестра сјутра не шће поћи,"Како ћу ти онда одговорит'?"Грохотом се Марко насмијао,Па ти Леки ријеч проговара:"Авај Лека! весела ти мајка3!"А какав би био старјешина"Те судити једном земљом равном,"Па се тебе сестра не бојати!"Кунем ти се и Богом и вјером,"Да је моја у Прилипу моме,"Па кад она не би послушала,"Ја бих њене руке осјекао,"Ил' њезине очи извадио."А чујеш ли, Леко капетане!"Ако с' бојиш миле секе твоје,"Молим ти се, као старијему,"Ну отиди на бијелу кулу,"Иди, Лека, ђе ти сједи сека,"Те се моли, доведи је амо,"Нека она сагледа војводе,"Белћи досле није ни виђела;"Твоју сестру, Лека, ослободи,"Нека пође, за кога јој драго,"А ми браћа кавге не имамо:"Један да је ђувеглија њезин,"А двојица да су два ђевера,"С тобом да смо красни пријатељи."Скочи Лека, ријеч не порече,Оде Лека на високу кулу,Те Росанди сестри казиваше:"Хајде, селе, поносита Росо!"Хајде, селе, на танке чардаке,"Запало ти у вијеку твоме,"Да обираш три Српске војводе,"Што их данас у свијету нема,"Да ти братац стече пријатеље,"А ти, селе, да с' удомиш дивно."Сестра брату ријеч проговара:

3 И овдје весела значи готово жалосна.


483

"Хајде, брале, на танке чардаке,"Те пиј шњима вино и наздрављај,"Ето сестре на танке чардаке."Оде Лека одмах к војводама,Те сјеђаху браћа на чардаку,Стаде звека висока чардака,Зазвечаше ситни басамаци,Потковице ситне на папучам',Ал' ето ти буљук ђевојака,Међу њима Росанда ђевојка;А кад Роса дође на чардаке,Сину чардак на четири странеОд њезина дивна одијела,Од њезина стаса и образа.Погледнуше три Српске војводе,Погледнуше, па се застидише,Заисто се Роси зачудише.Млого Марко чуда сагледао,И виђео виле на планини,И имао виле посестриме,Ни од шта се није препануо,Ни с' ода шта Марко застидио;Баш се Роси бјеше зачудио,И од Леке с' мало застидише,Погледнуше у земљицу црну.А то гледа Лека капетане,Гледа сестру, погледа војводе,Не ће л' који јунак проговорит'Јали шњиме, јал' с танком ђевојком;А кад виђе, ђе војводе муче,Он ти сестру разумљује своју:"Бирај, селе, кога тебе драго"А од ове три војводе младе:"Ти ако си, сестро, наумила"Узет', секо, доброга јунака,"Који ће нам образ освјетлати,"Освјетлати на сваком мегдану,"На мегдана сваког излазити,"Узми, селе, Краљевића Марка,"Хајде шњиме у Прилипа града,


484

"Тамо тебе лоше бити не ће;"Ако ли си, селе, наумила"Узет', селе, дилбера јунака,"Коме снаге и љепоте нема,"Нити има стаса и образа"У свој земљи на четири стране,"Узми, селе, војводу Милоша,"Хајде шњиме ка пољу Косову,"Ни тамо ти лоше бити не ће;"Ако ли си, сестро, наумила,"Да ти узмеш крилата јунака,"Да га грлиш, а да се поносиш,"Узми, селе, Рељу Крилатога,"Хајде шњиме ка Јењи Пазару,"Ни тамо ти лоше бити не ће."Ја кад зачу Росанда ђевојка,По длану се дланом ошинула,Звекну чардак на четири стране,Грдну Роса ријеч започела:"Фала богу, фала истиноме!"Свакоме се могу дочудити"И свакоме јаду досјетити,"А не могу свој Призренској земљи,"Ја на коме држи капетанство,"На манитом Леки капетану!"Камо памет? ти је не имао!"А у што си, брате, преумио?"На што си се данас преварио?"Вољела бих с'једу косу плести"У Призрену, нашој царевини,"Но ја поћи у Прилипа града,"Маркова се називати љуба;"Јел је Марко Турска придворица,"Са Турцима бије и сијече,"Ни ће имат' гроба ни укопа,"Ни ће с' Марку гроба опојати."Што ће мене код љепоте моје,"Бидем љуба Турске придворице4?

4 У овоме је стиху из почетка изостављено да, да не би један слог био више.


485

"Ни ту ти се не бих ражљутила,"Ђе се вараш Марку рад' јунаштва,"Но се на те јесам ражљутила,"Шта с' видио, шта си смиловао"А на томе војводи Милошу,"Ђе је виђен, ђе је снажан јунак;"Јеси л' чуо, ђе причају људи,"Ђе ј' Милоша кобила родила,"А некака сура бедевија,"Бедевија, што ждријеби ждрале,"Нашли су га јутру у ерђели,"Кобила га сисом одојила,"С тога снажан, с тога висок јесте?"Ни ту ти се не бих ражљутила,"Но се јесам, брате, ражљутила,"Што ми кажеш Рељу Крилатога."Камо памет? ти је изгубио!"Камо језик? њим не говорио!"Што ти, брате, Рељу не упита,"Од кога је ђела и кољена,"Ко ли отац, ко л' његова мајка?"Ја сам чула, ђе причају људи,"Да је Реља Пазарско копиле,"Нашли су га јутру на сокаку,"Јеђупкиња њега одојила,"С тога има крила и окриље."Не ћу томе поћи ни једноме."То изрече, оде низ чардаке.Запали се образ од образа,А застиде јунак од јунака.Плану Марко, као огањ живи,Па поскочи на лагане ноге,Фати бритку сабљу с чивилука,Шћаше Леки главу да укине;Милош скочи, те уфати Марка,У руке му сабљу уфатио:"К себе руке, Краљевићу Марко!"Остав' сабљу, да је Бог убије!"Би л' оваког брата иштетио,"Који нас је красно дочекао,


486

"А са једне грдне копилице,"И сву Леки земљу расплакао?"Не да Милош Леки кидисати.Виђе Марко, па се досјетио,Не шће њему сабљу отимати,Но погледну пињал за појасом,Па потрча низ танке чардаке;Кад се Марко земље доватиоИ на земљи камене калдрме,Али Роса близу куле била,Опколиле Росанду ђевојке,Држе скуте и држе рукаве,Виђе Марко, па из грла викну:"О ђевојко, поносита Росо!"А тако ти те младости твоје!"Ну одбаци од себе ђевојке,"А обрни к мене твоје лице,"Е се, Росо, јесам застидио"На чардаку од брата твојега,"Те те, Росо, добро не сагледах,"А кад дођем у Прилипа града,"Хоће мене сестра досадити"Питајући: ""Каква бјеше Роса?"""Обрни се, да ти виђу лице."А ђевојка одћушну ђевојке,Поврати се и обрну лице:"Виђи, Марко, и сагледај Росу."Љутит Марко, па се придрнуо,Једном крочи и далеко скочи,И за руку дофати ђевојку,Остар пињал вади од појаса,Те јој десну осијече руку,Ос'јече јој руку до рамена,Десну руку даде у лијеву,А ,пињалом очи извадио,Па их зави у свилени јаглук,Па јој тури у десно њедарце,Па јој Марко ријеч проговара:"Бирај саде, Росанда ђевојко!"Бирај саде, кога тебе драго:


487

"Ја ти драго Турску придворицу,"Ја ти драго Кобилић-Милоша,"Ја ти драго Рељу копилана."Пишти Роса, далеко се чује,Свога брата Леку помињаше:"А мој брате, Лека капетане!"Та л' не видиш, ђе погибох лудо"Од силнога Краљевића Марка?"Чује Лека на танке чардаке,Мучи Лека, како камен студен,Не смијаше ништа проговорит',Јел и Лека може погинути.Викну Марко, Не шће на чардаке,Викну Марко оба побратима:"Хајте, браћо, к земљи низ чардаке,"Понес'те ми сабљу у рукама,"Земан дође, да ми путујемо."Побратими Марка послушаше,Допадоше к земљи и калдрми,Под чардаком Марко сабљу паше,На добре се коње доватише,Отидоше пољем широкијем;Оста Лека, као камен студен,Оста Роса грдна кукајући.


488

ДЈЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА Вук Стефановић Караџић

Сиротује сирота девојка:Каде руча, она не вечера,Кад састави ручак и вечеру,Онда јој је руа недостало;Ал' је за то добре среће била:Испроси је Краљевићу Марко,А препроси војевода Јанко,Прстен дао Уступчићу Павле.Дигоше се сва три младожење,Сваки води иљаду сватова,Право иду двору девојачком:Напред Марко, а за Марком Јанко,А за Јанком Уступчићу Павле.Осврте се Краљевићу Марко,Па беседи војеводи Јанку:"Куд си ми се подигао, Јанко?"Што с' толике свате потрудио"И толике коње поморио,"Кад то није за тебе девојка,"Већ за мене Краљевића Марка?"Јанко ћути, ништа не говори,Већ с' окрену к Уступчићу Павлу,Па је њему тијо беседио:"Куд си ми се подигао, Павле?"Што с' толико свате потрудио"И толике коње поморио?"Нит' је твоја, ни моја девојка,"Већ сокола Краљевића Марка."Павле ћути, ништа не говори,Веће језди напред пред сватови.Кад су били близу бела двора,Далеко и угледала мајка,Весела је пред њи ишеталаИ господско коло изводила,По тројицу у двор уводила:


489

Сади кума једног до другога,Старог свата једног до другога,Младожењу једног до другога;Па се онда сватом окренула:"Ви остали кићени сватови!"Изволите, добри пријатељи!"Кад се свати мало одморише,Подиже се Краљевићу Марко,Па извади сабљу димишћију,Па је метну себи на колена,И Јанку се онда окренуо,Па је њему тијо говорио:"Чујеш ли ме, војеводо Јанко!"И ти шњиме Уступчићу Павле!"Извадимо три златне јабуке,"Положимо три златна прстена,"Нек изведу лепоту девојку,"Нека бира, чију ће јабуку,"Ил' јабуку, или прстен златан:"Машила се за коју јој драго,"Онога је лепота девојка."Ту су Марка ома послушали:Извадише три златне јабуке,Положише три златна прстена,Изведоше лепоту девојку,Па говори Краљевићу Марко:"Чујеш ли ме, лепото девојко,"Саде бирај, чију ћеш јабуку,"Ил' јабуку, или прстен златан."Кад девојка речи разабрала,Сирота је, ал' је мудра била,Беседила Краљевићу Марку:"Богом куме, Краљевићу Марко!"Стари свате војеводо Јанко!"И остали кићени сватови!"Богом браћо, добри пријатељи!Јабука је дечина забава,"А прстен је јуначка белега;"Ја ћу поћи за Уступчић-Павла "Кад је Марко речи разабрао,


490

Цикну Марко, као горско звере,Удари се руком по колену,Па беседи сироти девојки:"Кучко једна, сирото девојко!"Мор'о те је когод научити,"Веће казуј, ко те научио"Одговара сирота девојка:"Мили куме, Краљевићу Марко!"Твоја ме је сабља научила."Тад' се Марко на њу насмејао,Па је њојзи тијо беседио:"Срећа твоја, лепото девојко!"Што се ниси јабуке машила,Ил' јабуке, ил' прстена златна,"Вера моја тако ми помогла!"Обе би ти одсекао руке;"Нити би се наносила главе,"Ни на глави зеленога венца "


491

МАРКА КРАЉЕВИЋА ПРЕВАРИЛА ДЈЕВОЈКА Матица Хрватска

Разболи се Јаничина мајкаЗа љепоту Краљевића Марка.''Ој Јаница, драга кћери моја!Ја би пила иза горе воду,За гором је Краљевићу Марко.''Она пошла за гору на водуИ узела вједарце на главу

. И пошла је за гору на воду.За гором је Краљевићу Марко:''Добро јутро, Краљевићу Марко!'''' ''Бог дај добро, Јаница дјевојка!'' ''''Не будали Краљевићу Марко!Ал ја нисам Јаница дјевојка,Већ сам љуба краља Маријана,А сестрица змаја планинскога.'''' ''Ход’те симо, вјерне слуге моје!Зајмите јој то вједарце воде

. И отправ’те до сред горе црне.'' ''Кад су дошли до сред горе црне,Проговара Јаница дјевојка:''Ход’те натраг, вјерне слуге моје!Потдрав’те ми Краљевића Марка,Да га здрави Јаница дјевојка,Да је она преварила њега.Нит је љуба краља Маријана,Нит сестрица змаја планинскога,Већ је она Јаница дјевојка.''

. Кад дођоше вјерне слуге назад:''Бога теби, Краљевићу Марко!Превари те Јаница дјевојка,Да ниј’ љуба краља Маријана,Нит сестрица змаја планинскога,Него да је Јаница дјевојка.''Он узимље враница коњица,И узјаши на гоал коњица,


492

И јахаше до сред горе црне.Док је био насред горе црне,

. Јаниоца би насред поља равна.Док је био насред поља равна,Јаница би у бијелих дворих.''Мајко моја мила и премилаУдарај ми у гласе звонове,Оправљај ми сву мртвачку робу,Више злата, него танка платна.''Марко дође и у б’јеле дворе.''Мили Боже, тко је преминуо?'''' ''Преминула Јаница дјевојка.'' ''

. Он превраћа дрвље и камење,Док је нашо качу једовачу,Од ње узе једну чашу јада.Марко зајде, гдје је мртва била,Он јој ложи ватру на срдашцу.Ондач меће качу на срдашце,Ондач меће руке у њедарце,Ондач оде тужан и жалостан.''Ој Јаница, драга кћерко моја!Која т’ мука најтежија била?''

. '' ''Мајко моја мила и премила!Ова мука најтежија била,Кад ложио ватру на срдашцу,Мало нисам и збиља умрла.Кад метнуо качу на срдашце,Само сам се разгријала била.Кад је мето руку у њедарце,Мал’ се, мајко, насмијала нисам.'' ''Нит је више, нит се пером пише.


493

МАРКО КРАЉЕВИЋ УЛОВИО ДЈЕВОЈКУ Матица Хрватска

Овце пасла Покрајчића МареПо ливади Краљевића Марка,Па је својим овцам бесидила:''Брзо пасте, биле овце моје!Ако дође Краљевићу Марко,Вас ће затрат, мене обљубити.''Још дивојка у тој ричи била,

. У то доба Краљевићу Марко,Божју јој је помоћ називао:''Божја помоћ, млада чобанице!Чије л’ овце, чија л’ чобаница, Чија ли је зелена ливада?''Бесиди му млађена дивојка:''Овце јесу Покрајчића Павла,Ливада је Краљевића Марка,А дивојка, чија буде љуба.''Бесиди јој Краљевићу Марко:

. ''Тко ће мени платит траварину, Траварину, траву дителину?''Бесиди му млађена дивојка:''Ја ћу теби платит траварину,Траварину, траву дителину,Дату ћу теби овна деветака,Који носи звонце од дукатаИ у звонцу девет језичакаИ десето од сухога злата.''Бесиди јој Краљевићу Марко:

. ''Ја ти не ћу овна деветака,Нит на њему звонца од дуката,Већ ја хоћу око дивојачко.''Па је фата за бијелу руку,Па је баца на коња прида се,Одведе је двору бијелому.Прида ње је ишеталамајка,Па је њему стара бесидила:


494

''О мој Марко, моје дите драго!Јеси ли ми лова уловио?''

. Бесиди јој Краљевићу Марко:''Јесам, мајко, на ливади својој.Липа јесам лова уловио,Липа лова Покрајчића Мара,Чувај ми је, драга мајко моја!''


495

МАРКО ШАЉЕ ДЈЕВОЈЦИ КОЊА И ЈУНАКА Матица Хрватска

Порасла је у Нови наранча,Гојила је Јовкиња дјевојка.У зиму је свилом завијала,А у љето водом посипала.Док дјевојка узгоји наранчу,Моли Бога Новкиња дјевојка,Да јој роди жутица наранча,

. Три наранче жуте да јој роди.Моли Бога, умолила га је,Родиле јој три наранче жуте.Једну посла дужду млетачкоме,Другу шаље цару честитоме,Трећу посла у Прилипу Марку.Коју посла дужду млетачкоме,А њој дужде одашиље даре,Дарова јој злаћену филугу.Коју посал цару у Стамболу,

. Царе њојзи огледало сјајно.Коју посла у Прилипу Марку,Марко њојзи коња и јунака.Кад дарови у Нови дођоше,Даре гледа Новкиња дјевојка,Па овако поче бесједити:''Мала фала дужду од МлетакаНа његовој злаћеној филуги.Н’јесам морнар да по мору шетам,Но дјевојка, на пенџер да везем.

. Мања фала цару шеститомеНа његову сјајну огледалу,Ја сам млада огледало сама.Него фала Краљевићу Марку,Што ми посла коња и јунака.Марко знаде, што је за дјевојку!''


496

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПРЕВАРИО АРАПКУ ДЈЕВОЈКУ Матица Хрватска

Стаде мајка старица сину Марку говорити,Поштен домаћине!Весели се, домаћине, весели ти пријатељи!''Како, сину, изиде из те арапске тамнице,Мој Краљевићу?Али ми се откупи том дробном спенцом,Али ми се одрва демескијом бритком сабљом,

. Гиздави јуначе?''Али Марко Краљевић мајци својој одговори:''Откуд мени, мајко, у тамници дробна спенца,Ма мила мајко?Откуд ли ми у тамници демескија бритка сабља?Него мени дохођаше арапска једна дјевојка,Гиздава диклица!Она мени дохођаше и јутром и вечером.Пак ми поше дивојка једно јутро говорити:'' ''Крељевићу Марко!

. Тако тебе, мој Марко, не убио Бог велики!Од ли мене узети за твоју вјерну љубовцу,Краљевићу Марко!Да ја тебе изведем из те арапске тамнице?'' ''А Марко јој Краљевић лијепо одговараше,Гиздавој диклици:'' ''Хоћу, хоћу, дивојко, веће него с добре воље.'' ''И ту га јест извела из те арапске тамнице,Краљевића Марка.И тамо ми пођоше том зеленом планином,

. И када ми бјеше усред зелене планине,Гиздава дивојко!Без глава је остави усред зелене планине.''Кад је мајци дошо на своје бијеле дворе,Краљевићу Марко,Пође мајка старица сину Марку говорити:''Велик ти си гријех, о мој синко, учинио,Краљевићу Марко!


497

Зашто је мени нијеси довео на моје б’јеле дворе?Ја би је хранила за живота мојега,

. Гиздаву дивојку!''Весел’те се сви около, веселио ви Бог велики.


498

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЏИДОВКА ДЈЕВОЈКА Матица Хрватска

Вино пије Краљевићу Марко,Вино пије својом старом мајком.Кад се Марко вина понапио,Онда својој мајци припов’једа:''Ој старице, моља стара мајко!Нигда ти се препануо н’јесам,Што сам данас, моја стара мајко!

. Јали јесмо три јунака млада,Јали јесмо кроз гору зелену.Кад смо дошли на крај горе црне,Нашли јесмо тице ноја крило,Па узели, да би ганосили:Реља диже на раме јуначко,Милош диже до свилена паса,А ја једва до кољена, мајко!Кад смо били насред поља равна,Ми сретосмо џидовку дјевојку.

. Нам говори џидовка дјевојка:'' ''Божја помоћ, три јунака млада!'' ''Ми јој, мајко, л’јепо приватисмо:'' ''Да си здрава, џидовко дјевојко!'' ''Говорила џидовка дјевојка:'' ''Вај Богом вам, три јунака млада!Би ли знали Марка Краљевића?''Сва три смо се криво заклињали:'' ''Тако м’ Бога, џидовко дјевојко!Ми не знамо Марка Краљевића.'' ''

. Она оде насред поља равна,Насред поља шатор разапела,Па у шатор легла да почива.Поврати се Реља од Пазара,Па узимље своју топузину,Па удара џидовку дјевојку.Само ми се млада пробудила,Када ми је Реља ударио.


499

Поврати се Милош од Поцерја,Удри је својим буздованом.

. Наљути се џидовка дјевојка,Па се скочи од земље на ноге,Па поћера три јунака млада.Поћера и’ уз то поље равно.Обазре се Милош од Поцерја,Ал дјевојка већ га пристигнула.Тад говори Милош од Поцерја:'' ''Побратиме, Краљевићу Марко!Баци де се својим буздованом.'' ''А ја узе топузину тешку,

. Па се баци, моја стара мајко!И удари џидовку дјевојку.Како сам је лако ударио,Одма мртва на земљицу паде.Мртва глава с’ земље проговара:'' ''Мили Боже, на дару ти вала!Ја нијесам пошла тражит Марка,Да с њим данас мегдана дијелим,Већ сам пошла ја тражити Марка,Да његова вјерна љуба будем.'' ''

. Мили Боже, на свему ти вала!Што б’ нас двоје пород породило,Све би љуте змаје прождирало!''


500

МАРКО КРАЉЕВИЋ И КЋИ КРАЉА АРАПСКОГА Вук Стефановић Караџић

Пита мајка Краљевића Марка:"Ја мој синко, Краљевићу Марко!"Што ти градиш млоге задужбине?"Ил' си тешко Богу згријешио,"Ил' си лудо1 благо задобио?"Вели њојзи од Прилипа Марко:"Ој Бога ми, моја стара мајко!"Једном бијах у земљи Арапској,"Па ураних на воду чатрњу,"Да напојим мојега Шарина;"Кад ја дођох на воду чатрњу,"Ал' на води дванаест Арапа;"Ја шћадијах, мати, преко реда"Да напојим мојега Шарина,"Не даде ми дванаест Арапа;"Мати моја, извадисмо кавгу:"Ја потегох тешку топузину."Те ударих црна Арапина,"Ја једнога, мене једанаест,"Ја двојицу, мене десетина,"Ја тројицу, мене деветина,"Ја четири, а мене осмина,"Ја петину, а мене седмина,"Ја шестину, а мене шестина;"Шестина је мене надвладала,"Свезаше ми руке наопако,"Одведоше краљу Арапскоме,"Краљ ме баци на дно у тавницу,"Ја тавновах за седам година,"Нит' ја знадох, кад ми љето дође,"Нит ја знадох, кад ми зима дође,"Осим једно, моја стара мајко:

1 "Лудо благо задобио" значи без муке и без памети, само срећом, а млого блага.


501

"Зими би се грудале ђевојке,"Пробаце ми по груду снијега,"По том знадем, да је дошла зима;"Љети баце стручак босиока,"По том знадем, да је љето, мајко."А кад наста осма годиница,"Тавница ми није додијала,"Додија ми Арапка ђевојка,"Мила ћерца Краља Арапскога,"Долазећи јутром и вечером;"Виче мене на тавнички пенџер:"Не трун', јадан, у тавници, Марко!"Већ дај мене твоју вјеру тврду,"Да ћеш мене узет' за љубовцу,"Да избавим тебе из тавнице,"Добра твога из подрума Шарца,"Покупићу жутијех дуката,"Болан Марко, колико ти драго.""Кад се, мати, виђех на невољи,"Скинух капу, метнух на кољено,"Па се кунем капи на кољену:"Тврда вјера! оставит' те не ћу,"Тврда вјера! преварит' те не ћу;"И сунце је вјером преврнуло,"Те не грије зими к'о и љети,"А ја вјером преврнути не ћу."""То промисли Арапка ђевојка,"Промислила, да се кунем њојзи:"Једно вече бјеше омркнуло,"Отвори ми од тавнице врата,"Изведе ме из тавнице, мајко,"Доведе ми помамна Шарина,"И још себе бољег од Шарина,"На обадва бисаге дуката,"Донесе ми сабљу оковану;"Отале се доватисмо коња"И одосмо кроз земљу Арапску."Каде јутро бјеше освануло,"И ја сједох, мати, отпочиват"А уза ме Аралка ђевојка,


502

"Загрли ме црнијем рукама,"Кад погледах, моја стара мајко,"Она црна, а бијели зуби,"То се мене мучно учинило,"Ја потегох сабљу оковану,"Ударих је по свилену пасу,"Кроз њу сабља, мати, пролећела;"Приватих се мојега Шарина,"Још Арапци глава проговара:"Богом брате, Краљевићу Марко!"Немој, болан, мене оставити!""Ту сам, мати, Богу згријешио,"А велико благо задобио,"Те ја градим млоге задужбине."


503

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПРЕВАРИО АРАПКУ ДЈЕВОЈКУ Матица Хрватска

Осужњи се Краљевићу МаркоУ тамници црног Арапина.Походи га Арапка дјевојка,Сестра драга црног Арапина,Носи њему ручке и обједе,На промјену танахне кошуље.Ал то младој лошом срећом било.

. То обазна црни Арапине,Он је својој сестри запр¬¬’јетио:''Ја сам Арап чуо од другога,Да ти идеш на тамнице тамне,Да походиш сужња невољнога,Сужња мога Краљевића Марка,Да му носиш ручке и обједе,На промјену танахне кошуље.Да ја знадем, драга сестро моја!Да ј’ истина, што ми други кажу,

. Прошла би те руса глава твоја.Ал ја идем доли низ крајине,Не ћу доћи дана за недјељу.А када се здраво дома вратим,Објесит ћу Краљевића Марка.''Тијем Арап бијела из двора.Она млада Арапка дјевојкаОд тамнице кључе узимала,Ал не носи ручка ни обједа,Од тамнице врата отворала.

. Кад видио Краљевићу Марко,Он говори Арапци дјевојци:''О дјевојко, драга душо моја!Што си мене позаборавила,Кад ми н’јеси објед донијела?''Говори му Арапка дјевојка:''Краљевићу, сужњу брата мога!Ја не смијем Арапка дјевојка


504

Од Арапа мила брата мога,Еј је нама лошом срећом било,

. Ер је мени Арап обазнао,Да ја к теби идем на тамницу,Да ти носим ручке и обједе,На промјену танахне кошуље.Јоштер ми је Арап запр’јетио,Да он знаде, да је то истина,Да би мене моја прошла глава.И још ми је Арап говорио,Да он иде доли низ крајине,Не ће доћи дана за недјељу,

. А када се здраво дома врати,Да же тебе јадна објесити.''Кад то чује Краљевићу Марко,Поцмилио како змија љутаИ говори Арапци дјевојци:''Ја не жалим, лијепа дјевојко!Ја не жалим, што ћу погинути,Ер до Бога не имам никога,Него моју остарјелу мајку.Она јадна како ће без мене!''

. Кад то чула Арапка дјевојка,Она млада срца милостива,Па говори Арапка дјевојка:''Да ја знадем, Краљевићу Марко!Да ми можеш тврду вјеру дати, Да ти н’јеси вјерен ни ожењен,Да ћеш м’ одвест Прилипу твојемуИ да ћеш се оженити за ме,Пуштила бих тебе из тамнице.''Али јој је Марко говорио:

. ''Душо моја, Арапка дјевојко!Ево теби тврду вјеру давам,Тврду вјеру пута и по десет,Да ја н’јесам вјерен ни ожењен,Нити кому тврду вјеру дао,Баш ничијој мајци ни сестрици.Одвест ћу те Прилипу мојему,Ончас дођем Прилипу бијелом,


505

Тебе, душо, покрстити хоћу, И ончас се оженити тобом.''

. Кад је Марка разумјела млада,Радосна се свом у срцу нађе,Пушти Марка из тамнице тамне.Још да видиш Арапке дјевојке!Од тамнице растворила врата,Све ми сужње из тамнице пусти,Нека иду кући пјевајући.Па тад млада Арапка дјевојкаВоди Марка у бијеле дворе.А какав је Краљевићу Марко,

. Да ко види, би се препануо!Косе су му до земљице црне,Када спава, стере их пода се.Брада му је, покрива се њоме,Нокти су му, закло би са њима.Она млада Арапка дјевојкаДоведе му три млада бербера,Да му један нокте откидује,Да му други жуту брије браду,Да му трећи црне косе стриже.Дава Марку пива и једива.Она шета у коњске подрумеИ изведе три добра дорина,Три је коња блага напунила,Четвртога вилу извадила,Четвртога, што је за њих био.Оседла га седлом сребрнијем,А заузда уздом позлаћеном,Па се Марко на коња бацио,Стави уза се Арапку дјевојку.

. Кад су дошли зелену у гуру,На Бојану, на воду студену,Арапка је Марку говорила:''Краљевићу, моје мило драго!Калај мене са коња на траву,Да ја идем студену на воду,Хладном водом лишце умивати,Ђе с’ умију младе Латинкиње,


506

Да би моје лишце поб’јељелоКако лишце млад’јех Латинака!''

. Али јој је Марко говорио:''А не луди, драа душо моја,Нег бјежимо, што прије можемо!''Говори му Арапка дјевојка:''Не страши се, Краљевићу Марко,Не бој ми се, моје мило драго!Од Арапа, мила брата мога,Кад је пошо доли низ крајине.Нег ме пушти студену на воду,Нека ми је лишце умивати.''

. Није тио Краљевићу Марко,Није тио, с маје није мого,Нег је кала са коња на траву.Она пође студене на воде,Умива се Арапка дјевојка,Утире се и десном и лијевом,Све што се је више умивала,Све јој лишце црње доходило.Кад то види Краљевићу Марко,Мисли јунак, што би учинио:

. Хоће ли је Прилипу водити,Али ће је у води оставит?Сам је собом Марко говорио:''Ако здраво Прилипу бијеломЈа доведем Арапку дјевојку,Ругат ће се Прилипке дјевојке:'' ''Нути луда Краљевића Марка!Какве Марко има вјеренице!'' ''Па под собом удари дорина,А остави на води дјевојку.

. Кад то види Арапка дјевојка,За Марком је пристајати сталаИ овако њега дозивала:''Ајме Марко, мило моје драго!А ђе си ме јадну оставио,У горици, води на студеној,Да ме једе од горе звјерење!Ђе је вјера, убила да би те!''


507

За то Марко ништа и не хаје,Нег он ћера коње наприједа

. И побјеже Прилипу бијелом.Опет му је млада говорила:''Краљевићу, мило моје драго!Води мене Прилипу б’јеломе.Ако не ћеш мене за госпође,Води мене двору за робиње,Да ти метем двора бијелогаИ по двору да чиним измете.''Исто Марко за то и не хаје,Нег удара коње наприједа.

. И трећи му пут је говорила,Ал јој Марко виду убјегнуо.Сама оста Арапка дјевојка,Сама оста у гори зеленој.Цмили јадна и сузе прол’јеваИ промишља, што ће учинити,Па посједе ст’јене на студенеИ сама је собом говорила:''Да се вратим б’јелу двору мому,А к Арапу брату рођеному,

. Русу ће ми одсјећи главу.А за Марком да бих пристајала,Не знам пута града пут Прилипа,Занага се изгубити хоћу.А да чекам несрећна дјевојка.У горици докле њоца дође,Изјест ће ме од горе звјерење;Него идем на воду студену,У воду се волим утопити.''Па се врати студену на воду,

. Бацила се у воду студену.А он јунак Краљевићу МаркоКада дође двору бијелому,Своја га је причекала мајкаИ овако њему говорила:''Сине Марко, моје д’јете драго!Откле теби силновито благо,Кад си био у тамници тамној,


508

У тамници црног Арапина?''Марко мајци по истини каже,По истини све било како је,И Арапку да је оставиоНа Бојани, на води студеној.Кад је Марка своја чула мајка,Жалосна се у свом срцу нађеИ овако сину говорила:''Ајме Марко, моје д’јете драго!Веле јадан што си учинио?Заклињем те б’јелим мл’јеком мојим,Којијем сам тебе отхранила,

. Ти се врати воду на сутдену,Да би нашо Арапку дјевојку,Доведи је Прилипу б’јелому,Доведи је, ожени се за њу.Да не било Арапке дјевојке,Већ те мајка не бих ни видјела,На вјешалим пуштио би душу.''Краљевићу кад је чује Марко,У живу се срцу заболио,Покајо се, што је учинио,

. Па пошета бијеле пред дворе.Из подрума коња извадио,Нема када ни оседлат коња,Гола му се баци раменаИ поћера пољем широкијем.Од брзина коња и јунакаСве се поље прахом запрашило.Брзо дође у горе зелене,Стаде звати Арапке дјевојке,Ма се њему нико не озивље.

. Свему се је јаду домислио,Па ми иде студену на воду,Покрај воде осједа дорина.Око воде озират се стане,Ал не види Арапке дјевојке.У хладу се воду загледао,То је види води у студеној.Како љута змија поцмилио


509

И самијем собом говорио:''Веле јадан, што сам учинио,

. О Арапко, драга душо моја!Колико ти моје говорење,Ах проклето твој неслушање,Да не идеш воде на студене!''Па се Марко свлачити стануо,Свлачи себе до кошуље танке,Тер се баци у воду студену.Мртву вади Арапку дјевојку,Изнесе је на крај воде хладне,Па је мало гребље ископао

. И дјевојку у њег укопао,Па се врати двору бијелому.Кад је дошо двору бијелому,Своја га је причекала мајкаИ овако њему говорила:''Ајме Марко, јадно д’јете моје!Ђе ј’ Арапка млађахна дјевојка¬?''Ма је Марко мајци говорио:''О госпођо, мила мајко моја!Кад сам дошо у гору зелену,

. Звао сам је гори по зеленој,Ал се мени нико не озвао.Свему сам се јаду домислио,Да се није млада утопила.Па сам пошо воду на студену,Око воде озират се стао,Ал не видим Арапке дјевојке.У хладну се воду загледао,Па је видим води у студеној.Свлачим себе до кошуље танке

. И бацим се у воду студену,Мртву вадим Арапку дјевојку.Покрај воде гребље ископо самИ укопо Арапку дјевојку.''Када Марка стара чује мајка,Поцмилила како змија љута,Жалит стаде Арапке дјевојке.Ал залуду, није јој на вр’јеме.


510

ОКЛАДА МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Вино пије Краљевићу МаркоУ Новому, граду бијелому,С драгим побром Мркоњићем баном.Па је Марко бану бесидио''А мој побро, Мркоњићу бане!Скоро јеси био у Мостару,Кажи мени, сладак побратиме!

. Колико је хода од Новога,Од Новога до равног Мостара.''Вели њему Мркоњићу бане:''Чујеш ли ме, драги побратиме!Добру коњу и добру јунакуЗа недиљу и тамо и амо;Лошу коњу и лошу јунакуНије доста ни две недиљице.''Ма вели му Краљевићу Марко:''Побратиме, Мркоњићу бане!

. Мен’ јунаку и шарину моме.Како ми се чини на срдашцу,За дан били и тамо и амо.''А вели му Мркоњићу бане:''Борме не ћеш, драги побратиме!Како ми се чини на срдашцу,Ја бих с тобом оклад начинио,Да ти не ћеш, побратиме Марко!За дан доћи и тамо и амо.''Па ту побре оклад поставише:

. Меће Марко своју кулу билуИ сувише мајку и љубовцу;Меће бане до три куле биле,Јер не има мајке ни љубовце.Још му вели Краљевићу Марко''А мој бане, слатки побратиме!


511

Ако ми се не ћеш вировати,Донит ћу ти липо билежјеБаш Алила Текилића секу,По имену Ајкуну дивојку,

. Па ћу мога оженити побру.''До по ноћи вино испијаше,Од по ноћи Марко дому пође.Кад је доша двору бијелому,Својој старој бесидија мајци:''Стара мајко, моја милоснице!Оправи ми дебела шарина,Сву ноћ ми га ти провађај мајко!Јер ти хоћу путоват далеко.''Када мајка разумила Марка,

. Прихвати му шарца дебелога.Ходе Марко на меке душеке.А да видиш остариле мајке!Липо шарца оправила била,Оседла га седлом татаријом,А заузда љутом маџаријом.Притеже му четири колана,Па све, брате, једандо другога.А по њима од злата тканицу,Што му чува сва четири колана.

. На њ прибаци мрку медвидину,Чамбре су јој коњу до копита.На јабуку копље од мејдана,А на копљу од медвида глава,Како зија, колик да је жива,А уза њу соко птица сива.Даде њему овновине меса,А шарину билице пшенице.Напоји га вина трољитњегаИ ракије од девет година.

. А кад јутро било освануло,Ево т’ побре бана Мркоњића,Па дозивље мајку Краљевића:''О помајко, Краљевића мајко!Је ли рано подранио Марко,Дринопоље је ли прилетио?''


512

А вели му Краљевића мајка:''О посинак, бане Мркоњићу!Није добро подранио Марко,Већ ено га на душеку спава.''

. Ал то слуша Краљевићу Марко,Пак се Марко на ноге скочио,Тер се онда липо оправио,А на бедру ћорду дернаглију,Ево ти га доли на авлију!Поклопи ми шарца дебелога,Па прихвати паклену канџију,Па покуцну крилата шарина.Да је кому погледати било,Како лети Краљевићу Марко

. На оному шарцу крилатому!Нит се види коња, ни јунака,Већ сивају чавли из копита,Из поткова жива ватра сипље!Сива Марку на бедрици ћорда,А били се соко на јабуци.Подне дође, ка Мостару сађе.Па налази бунар воде хладнеИ на њему дван’ест биљарица,И Алила Текелића секу,По имену Ајкуну дивојку.Пита Марко воде са коњица.Све дивојке земљи погледаше,Али не ће млада Ајкунија,Већ је ’вако њима бесидила:''Бор убио млађахне дивојке!Што не дате јунаку водице?Тешко њему у незнаној земљи, Нит ко срита, нит за здравље пита.''Па ибрик је воде захитила,

. Додаје га Краљевићу Марку;А њу Марко за десницу руку,Пак је метну за се на коњица,Пак полети низ то поље равно.Вели њему лијепа дивојка:''Бор т’ убио, незнана делијо!


513

Баци мене на зелену траву.Није за те лишце одгојено,Већ за оног голема јунака,По имену Краљевића Марка.

. Ако сазна Марко Краљевићу ,Ти ћеш своју изгубити главу.''А вели јој Марко Краљевићу:''Душо моја, Ајкуно дивојко!Како мош ти познавати Марка?''Ал му поче цура бесидити:''Ја бих ласно познавала Марка.Давно има три године дана,Под нашу је кулу пролазио,А ја цура на пенџеру била.

. Баци ме се зеленом јабуком,А ја њега ридом позлаћеном;Ја бих по њој познавала Марка.А кад Марко ричи разумио,Па извади риду позлаћену.А кад цура везак познавала,Пак је ’вако Марку бесидила:''Бор т’ убио, бисни Краљевићу!Што ми не хти дароват дивојке?''А кад Марко ричи разумио,

. Па се бише натраг повратио,Па дарова дван’ес дивојака:Свакој даје по дван’ест дуката.Пак отолем потира шарина,Гони шарца до Цетине воде.Кад је доша на Цетину хладну,Ту не нађе брода ниједнога,Да би с коњем Марка прибродио.А бесиди Краљевићу Марко:''Што ћу сада, моја мила мајко!

. Не у добар клад сам поставио,На окладу мајку изгубио!''А вели му лијепа дивојка:''Не будали, Краљевићу Марко!Ти натирај дебела шарина,Хоће коњиц принит нас обоје.''


514

Када Марко ричи разуми,Гони шарца на Цетину хладну,Здраво приша ту воду Цетину.Веле му се шарац умори,

. Крвавим је пинам запинио.Па подвика Краљевићу Марко:''Јадна мене породила, мајко!Гди ћу данас оклчад изгубити.''Мисли Марко, нитко га не чује,Ал га чује вила нагоркиња,Пак је вила Марку бесидила:''Ну послушај, побратиме Марко!Ти разјаши шарца дебелога,Попусти му четири колана,

. Јутрос ти их притегнула мајка,Моћ ће шарац ко и прије мога.Одмах Марко вилу послушао,Разјашио шарца притилога,Попушћа му четири колана,Па опета поклопи шарина,Тер полети кано соко птица.Акшан дође, ка Новому сађе,А до куле Мркоњића бна.Испред куле побру дозиваше:

. ''Дај ми оклад, драги побратиме!Ја ћу теби млађану дивојку.''Даде бану са коња дивојку,А он њему биљаду дуката.И даје му до три куле биле,На окладу што је задобио,Задобио Краљевићу Марко.Онда било, сад се спомињалоКано Јурјев у години данак,Јасни мисец сваке недиљице,

. Жарко сунце дана свакојега,Нек се знаду славне мејданџије,Наше мајке, што су одгојиле,Одгојиле, мликом задојиле.


515

МАРКО КРАЉЕВИЋ ИЗБАВЉА БЕГА КОНСТАНТИНА Вук Стефановић Караџић

Пију вино два јуноша младаУ Кратову граду маленоме,Један јунош Краљевићу Марко,А друго је беже Константине,Вино служи крчмарица Мара,Како коју купу додавала,Свагда јој се беже под гроце маша.Ал' беседи Краљевићу Марко:''Побратиме, беже Константине,''Кратово је врло победљиво,''Лудо ћемо погубити главе.''Ал' беседи беже Константине:''Ао Марко, женска страшљивице!''Онда ђипи Краљевићу Марко,Па он јаше Шару коња свога,Бежи бегом кроз гору зелену.А кад види крчмарица Мара,Да сам оста беже Константине,Па повика јаничаре Турке:''Ајд' на ноге, јаничари Турци,''Лепом бегу савежите руке,''Баците га на дно у тавницу.''Ал' ђипише јаничари Турци,Лепом бегу савезаше руке.Синџелате емине кадуне,Сутра веле бега да обесе,Пак кад било ноћи полуноћиАл' повика оџа са џамије:''Ево јесте ноћи полу ноћи.''Онда с' беже иза сана трго,Богом брати оџу са џамије:„Богом, брате, оџа са џамије,''Богом, брате, и светим Јованом''И тројице и богородице,''Ти отиди Краљевићу Марку,


516

''Кажи Марку да сам му побратим,''Не би ли ми у помоћи био.''Јесте Турчин, ал' за Бога прими,Он узима лаке таламбасе,Па он оде Краљевићу Марку,И удара таламбас у врата.Ал' беседи Краљевићу Марко:''Тко удара таламбас у врата''Без тестира Мурата везира''Без заповести Краљевића Марка?''А кад уђе оџа са џамије,Па беседи оџа са џамије:''Мене беже до тебе послао,''Каже беже да си му побратим,''Не би ли му у помоћи био.''Ал' беседи Краљевићу Марко:''Шта ће њему женска страшљивица''Шта ли би му у помоћи био?''Ал' беседи Јевросима мајка:''Чедо моје, Краљевићу Марко,''Иди, Марко, те искупи бега.''Сагнула се Јевросима мајка,Сагнула се доле по трпези,И узима два мермер камена,Извадила беле дојке своје,Па удара камен по каменуИ заклиње Краљевића Марка:''Сине Марко, моје чедо драго,''Тако ми те камен не убио,''И тако ти ране материне,''Иди, Марко, те искупи бега.''Још беседи Јевросима мајка:''У мене је ђердан од дуката,''Нити сам га од мајке донела,''Нити сам га код бабе застала,''Веће сам га ја у веку везла,''И то ћу ти, Марко, поклонити,''Иди, Марко, те искупи бега.''Ал' беседи Краљевићу Марко:''Не идем ја да однесем блага,


517

''Већ ја идем да донесем благо.''Ал' беседи Краљевићу Марко:''Анђелијо, моја верна љубо,''Донеси ми три кондира вина.''Један попи, жеђи не загаси,Други попи, брка не покваси,А трећи је са собом понео,Па он оде под турска вешала,И он пије под вешали вино,У по ноћи како и у по дне,Под вешали као у белом двору.Али иду триста јаничара,И међ' њима аге и спаије,Они воде бега савезана.Ал' беседе триста јаничара:''Видите ли, аге и спаије,''Видите ли каурбашу Марка,''Ди госпоцки рујно вино пије,''Под вешали као у белом двору,''У по ноћи као и у подне.''Ал' беседи аге и спахије:''Лако нам је бега обесити,''Погубити каурбашу Марка.''Марко лежи на плећи јуначки,Па беседи Краљевићу Марко:''Бога вама, јаничари Турци,''Од кога сте ви тестир узели''Да вешате побратима мога?''Ал' беседе аге и спаије:''Лако нам је бега обесити,''Погубити Краљевића Марка.''Онда ђипи Краљевићу Марко,И узима лака буздована,Па удара јаничаре Турке,Не остаља, веће троје млади,Што ће цару добар глас казати.Отидоше три Турчина младаПа казују цару господину:''Светли царе, огријано сунце,''Зулум чини зулумџија Марко,


518

''Баш под твоји велики вешала''Он погуби триста јаничара,''И међ' њима аге и спаије.''Ал' беседи царе господине:''Ите брже, три Турчина млада,''Дозовите Краљевића Марка.''Ал' беседе три Турчина млада:''Ми не смемо ни гледати Марка,''А камо ли да га доведемо.''Он дозива црног Арапина:''Иди брже, црни Арапине,''Дозови ми каурбашу Марка.''Он узима лаке таламбасе,И он оде Краљевићу Марку,И удара таламбас у врата.Ал' беседи Краљевићу Марко:''Тко удара таламбас у врата''Без тестира Мурата везира''Без заповести Краљевића Марка?''Ал' беседи црни Арапине:''Мене царе до тебе послао,''Тебе царе до себека зове.''Ал' беседи Краљевићу Марко:''Донеси ми воде у ђугуму,''И опери воде у легену,''Опери ми сабљу до збаоча,''Ја ћу ићи цару господину.''Онда оде црни Арапину,Донесе му воде у ђугуму,И опра му воде у легену,И опра му сабљу до збаоча.Понда оде Краљевићу Марко,Он отиде цару господину,Коња веже, дино царе веже,Како дође у дворе цареве,Маче стола, седе проћу цара,Вучу капу на очи намиче,Бритку сабљу преко крила држи.Ал' беседе три царева сина:''Ој Бога ти, Краљевићу Марко,


519

''Што ти вежеш коња, дино цар веже,''Маче стола, седиш проћу цара,''Вучу капу на очи намичеш,''Бритку сабљу преко крила мећеш?'' -''Ако вежем коња, дино цар веже,''Мој је коњиц ко и царев коњиц;''Маче стола, седам проћу цара,''Па и ја сам рода царевога;''Вучу капу на очи намичем,''Зазор ми је у цара гледати:''Бритку сабљу преко крила мећем,''Моја сабља моје огледало.''Ал' ђипише три царева синаДа ударе Краљевића Марка,Трже сабљу Краљевићу Марко,Па погуби три царева сина.Умеша се царе господине.Ал' беседи Краљевићу Марко:''Окани се, царе господине,''Оштра сабља, рука самовољна,''Вера моја, одсећу ти главу.''Па поигра Краљевићу Марко,Он поигра ситно калуђерски,Све се двори из темеља тресу.


520

МАРКО КРАЉЕВИЋ ИЗБАВЉА БЕГА КОСТАДИНА САНУ

Лов ловио Краљевићу Марко,Шњим ловио беже Костадине;Лов ловише, по гори одише,Па од лова ништа уловили,Већ се белу двору повратили.Кад су били прам’ Кратова мала,Прам’ лијепе Маре Кратовљанке,Ал’ беседи беже Костадине:''Побратиме, Краљевићу Марко,Та ајдемо у Кратово малоДа се мало напијемо вина!''Њему вели Краљевићу Марко:''Ајде, брате, да двору идемо,Јели ће нас уватити Турци!''Ал’ то беже ништа и не слуша,Већ отиде у Кратово мало,Па заиска једну купу вина,Донесе му Мара Кратовљанка.Ал’ кад попи беже Костадине,Он заиска другу купу вина,Па се маша Мари под гроце.Ал’ повика Мара Кратовљанка:''Ајт’ на ноге, Турци Кратовчани,Обљуби ме беже Костадине,Обљуби ме беже и нагрди!''Пођипаше Турци Кратовчани,Уватише бега Костадина,Бацише га на дно у тавницу;Па му мало рока оставили,Од суботе сутра до недеље,Па га сутра веле обесити,Да обесе на нова вешала-Књигу пише беже Костадине,Књигу пише доле у тавници,Па је шаље Краљевићу Марку,


521

У књиги му овако беседи:''Побратиме, Краљевићу Марко,Та мене су уватили Турци,Бацили ме на дно у тавницу;Мало су ми рока оставили,Од суботе сутра до недеље,Па ме сутра веле да обесе,Да обесе на нова вешала!''Кад ујутру данак освануоИ јарко је огрануло сунце,Марко седла коња шаренога,Па он седа Шарцу у слемена,Право иде под нова вешала;Шарца веже за нова вешала,Он прилеже у зелену траву.Кад понеше Турци Кратовчани,Кад понеше бега на вешала,Ал’ беседи беже Костадине:''Ој вешала, вечна кућо моја,Да је знао беже КостадинеДа ћете му вечна кућа бити,Та све би вас позлатио златом,А одозго сребром искитио!''Ал¬¬’ беседе Турци Кратовчани:''Ево Шарца, али Марка нема!''Једни веле: ''Ајде да идемо!''Други веле: ''Ајд’ да не идемо!''Па однеше бега под вешалаИ дигоше њега на вешала.Он погледа у зелену траву,Макну брком беже Костадине,Ђипи Марко из зелене траве.Док је Марко сабљу истргао,Сви су Турци намах поцркали.Па узеде бега Костадина,Одведе га двору бијеломе,Своме двору здраво и весело.


522

МАРКО КРАЉЕВИЋ ИЗБАВЉА СЕКУЛУ БАНОВИЋА САНУ

Стаде цика Бановић-Секула,Е га жива уфатише Турци,Воде га зеленом планином.Кад дођоше испод двора Марка,Но је Марка санак преварио;Кад Секула Турци проведоше,Но га буди вјереница љуба:''Диг’ се, Марко, главу не дигнуо,Турци роба проведоше жива,Ка’ да бјеше Бановац Секула!''Скочи Марко од земље на ноге,С чивилука сабљу дофатио,И Шарчића коња окрочио,А потрча зеленом планином,Пред Турцима на друм запануо,Па дочека тридес’ Тураках –Ер се Турци збора зађеднулиКад је Марка кликова СекулаДа га отме Марко од Тураках.Секуле њима бесједио;''Ха, ха, Турци, зла ви памет била –Ако ћете мене изгубит’,Јадни ће ме Марко освјетит’,А од Стамбола врата затворит’,Да не излази ока за сједока!''Но му вика Туре Рустем-бего:''Прођи се, Бановац Секула,Не кажуј ми црне бугаринеКоји нема паре ни динара,Ни да пије ни да се оструже –Далеко је и даље ни био!''Таде вика Краљевићу Марко:''Стан’, Турчине, од курве копиле,Близу сам ти и ближи ти био!''Од бедре је сабљу повадио,


523

Посјече тридесет Тураках,А уфати Рустем-бега жива,Окиди му из рамена руке,Те га посла у Стамболу грдна,А он поведе на дворе Секуле.Марко димно дочека Секула;У Секуле је доста поштења,Он извади стотину цекина,Те дарова Маркову љубовцу.То је било кад се чинило.


524

МАРКО КРАЉЕВИЋ НА ПРИЧЕШЋУ Матица Хрватска

Синоћ Марко вечерао с мајкомСува крува и воде студене,Па се јадан надговара с мајком:''Чу ли мене, о старицо мајко!Кувај мене летурдију б’јелу,Да ја идем б’јелом намастируСповидјети па се причестити.''

. Тешко чека о старица мајка,Ђе се Марко греха покајао.Марко спрема себе и шарина,С једну страну буздована тешка,Али с другу једну купу вина,Купу вина осамдесет ока.Кад је био гором путујући,Срете њега ага Арап-агаИ он гони три робља синџира:Један синџир млади дјевојака,

. Али други младије момака,Али трећи скори невистица.Марко узе танане пешкире,Па заклони црне очи своје,Да га из робља нико не познаје.Познала га из робља дјевојка,Трипут га је Богом побратила:''Опрости ме из руке душманске.Кад си, Марко, допануо рана,Па те лијечи мила моја мајка,

. Доста сам те воде напојила.''Марку јести жао врло било,Па говори аги Арап-аги:''Ја поклони, ја ми је продаји.''Њему каже ага Арап-ага:''С миром, море, делијо незнана!Ако узмем бријеткињу ћорду,Скинут ћу ти са рамена главу.''


525

Ражљути се Краљевићу Марко,Па узима бријеткињу ћорду,

. Па наћера јуриш на Арапа,Па удари црну Арапину.Како га је доватио Марко,Сам’ осташе дв’је крачалије,Крачалије у дв’је бакралије.Па ис’јече шездесет Арапа,Па отпусти три робља синџира,Па товари дебелога шарца,Па напоји робље, па нарани:Сваком даде по добра коњица,

. Посестрими и баш по два коња,Нек једнога и брату поведе,Нека знаде, да побру имаде.Марко иде б’јелом намастиру.Гледаше га стари игумани:''Куд ћеш амо, један несретниче?Доста ли си осјекнуо глава,Крваве ти до лаката руке,А у шарца и грива и глава,Крвава ти до балчака ћорда.''

. Кад је Марко истину казиво,Исповиди, па га и причести:''Ајде ради, што си порадио.Јопет ћу те сповидјети, Марко!Сповидјети, па те причестити.''


526

КАЈАЊЕ И ИСПОВИЈЕСТ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вук Стефановић Караџић

Краљић Марко ладно пије виноУ Прилипу граду бијеломеУ суботу уочи УскрсаНа својему двору бијеломе,С њиме пије остарила мајка,Служи му га вјерна своја љуби.Кад с’ обоје вина накитили,Узе мајка проклињати Марка, Да се Марко људске крви прође:''Јер се нигда распанути нећеш.''Ту се Марко старој закле мајци,Да ће своју баталити ћорду,А и Шарца свога препродати,Ал’ га дати у бијелу црквуСвештенику игуману Саву,Шарца свога ѕа бабову душу.Па отоле подранио МаркоУ Косово да се моли БогуИ да гријех игуману каже,Не би ли му гријех духовао,Не би ли га почем причестио,Па из ноћи Марко подранио,Нити узе Шарца ни оружја,Но дренову шљаку дохватио,Па отиде у Косово црквиКа Ружици славног цар-Лазара.Стара мајка беседила Марку:''Да ну синко, Краљевићу Марко!''Води коња, а носи оружје,''Е нијесу обаѕнали Турци,''Ђе си ми се покајао, Марко.''За то Марко не обрће главе,Но старици бесидио мајци:''Не ћу Богме, стара моја мајко!''Не ћу лагат' Богу праведноме,


527

''Но сам волиј' јутрос погинути''Него милог Бога преварити.''Па отиде Краљевићу Марко,За њим стара пристанула мајка,Води Шарца, носи наглу ћордуИ остало од боја оружје,Е се боји своме сину Марку.А кад били преко Вучитрна,Ђе но има распустица седам,Докле стаде јека из пријека,Ту се добро препануо Марко,Кад ево ти стотину ТуракаА ђе воде робља три синџираИз дубоке Мачве Лазареве.Ту Краљићу добро јутро вичу,Свијем Марко здрављем одазвао,И овако Турцим’ бесидио:''Окле робље, јаничари Турци?''А вели му хазнадаре Мујо:''А што питаш, голотрби Марко?''И то Марку добро жао било,Док завика ропкиња ђевојка:''Благо мени, јутрос па до в'јека!''Ево мени мог ујака Марка,''Који ће ме јутрос избавити,''Јал' на благо јали на јунаштво,''Да не будем Турска робињица.''А кад Марко видио ђевојку,Па овако ријеч бесидио:''А Бога ви, јаничари Турци!''Дајте мене вратите ђевојку,''А ево ви једна боца блага.''А кад чули јаничари Турци,Па овако бесједили Марку:''Ход' отоле, пси му ј…и мајку!''Не молиш се ни за своје здраље,''Но за туђе Влахиње ђевојке:''Не бих ти је данас повратио''Да ми дадеш и Шарина твога,''Но се вуци, гола дервишино!''


528

А кад чуо Краљевићу Марко,Па овако ријеч бесједио:''Хајде тамо, хазнадаре Мујо,''Што ми нећеш вратити ђевојку,''То ћеш платит' Марку у потоње.''А кад чуо хазнадаре Мујо,Он потеже своју наглу ћордуЈадну Марку да пос'јече главу:Ал' побјеже низ лужине Марко,Ћерају га јаничари Турци,Већ бијаху достигнули Марка,А завика остарила мајка:''К мени синко, Краљевићу Марко!''Ево коња и оружја твога.''У том Марко до Шарина дође.Одмах ђипи сила на бијеса,А пламену повадио ћордуИ у Турке јуриш учинио,Ту педесет посијече глава,Све остало пољем рашћерао,А оте им робља три синџира,Сваком даде маџарлију жуту.Бојаше се Краљевићу МаркоДа је тежак гријех учинио,Ђе се случи на васкрсеније,Па отоле у Косово пође.А кад Марко билој цркви дође,Кад с' одстаја Божја летурђија,А пред цркву народ изашао,Међу њима стари игумане,Па овако проговара Марку:''Јадан синко, Краљевићу Марко!''Много ли сам тебе сјетовао,''Да се, Марко, људске крви прођеш,''Е ти никад смрт вакусит' нећеш''Ни се твоје распанути т'јело.''Јадан синко, Краљевићу Марко!''А јутрос је славно ускрсење,''Што ће тебе јаранице младе?''Што се нигда покајати не шће,


529

''Не бих ли те кадгођ причестио?'' -''Прођи ме се, игумане Саво!''Него ходи за бијелу цркву''Е хоћу се теби исповиђет' ''Да ти свако греховање кажем.''С њиме пође у бијелу цркву.Све му с прва до потоње каже,А кад чује игумане стари,Благослови Краљевића Марка:''А нека те, мили синко Марко!''Десна ти се посветила рука!''Јутрос ћу те богме причестити''И вас гријех тебе духовати:''Да си проштен овога света!''Па Краљића Марка причестио,И све робље дома оправише, Да се моле Богу праведномеСве за здравље Краљевића Марка.


530

ЖЕНИДБА МАРИЈАНА СЕСТРИЋА МАРКА КРАЉЕВИЋА


Још ни зора није заб’јелила,Ни даница лишцом помољела,Ни вашићи небо припјешили,Тица пјевац крилом ударио,Прилипу се отворише врата,Из Прилипа било излазило,Излазило два добра јунака:

. Један ти је Краљевићу Марко,А други је сестрић Маријане.Марко јаше бијесна шарина,Маро јаше Маркова зекана.Оду они у лов у планину.Кад дођоше у Кунар-планину,Они лову љетни дан до подне,Ма се ништа уловит не даше.Маријану лоша срећа била,Пуста га је жеђа освојила.

. Маријане дајку проговара:''А мој дајко, Краљевићу Марко!Ти си, Марко, овуд пролазио,И ти јеси овуд четовао,Знадеш, Марко, конд’јер воду хладнуУ дрвету или у камену?''Мали Марко ријеч проговара:''Маријане, мој мио сестрићу!Овуд, синко, јесам пролазио,Овуд, синко, јесам четовао,

. Не знам, синко, конд’јер воду хладнуНи у дрву, нити у камену.''Мили Боже, на свему ти фала!Тешка жеђа Мара ти обрве,Па разјаше б’јесна коња свога,Да потегне ножа иза паса,


531

Да закоље б’јесна коња свога,Да би му се крвце напојио.Ал повика Краљевићу Марко:''Маријане, рука т’ усанула!

. Ти не кољи твојега ђогина,Таког другог добавит не ћеш.Потрпи се, мој мио сестрићу!А ми ходмо до града КројанаСве до двора бана кројанскога.Ондје ћеш се, синко, напојитиИ твоју ћеш жеђу загасити.''Кадар чује ђетић Маријане,Даиџију Марка послушао,Па се баци коњу у рамена,

. Па поћера један за другијем.Брзо сађу у поље кројанско,А из поља до бијела града.Гону коња они кроз чаршијуСве до двора бана кројанскога.Угледа их бане господаре,Па прида њих млађе опремио.Дођу млађи, коње приватише,Воду коње у коњске подруме,Два јунака у бијеле дворе.

. Причека их бане господаре,Б’јелијем се рукам загрлише,Медн’јем устим они целиваше,За јуначко здравље упиташе,За крајине тамо и овамо.Ма да видиш бана кројанскога,Посади их за свијетле сопре,Мркле кафе њима износише,Иза кафе жежене ракије.Кад јунаци мало починуше,

. У тво вр’јеме од вечере бијеше,Износу им госпоске вечере.По вечери сабор учинише.Сабор чину, хладно вино пију.Ма да видиш бана кројанскога,Гдје се диже иза сопре св’јетле,


532

Ево ти га до одаје танке,Гдје прибива шћерца јединица,Па је бане шћери бесједио:''Шћери моја, лијепа Златијо!

. Ти направи племенито лишце,Па ти шећи до свијетле сопре,Да ти служиш вино црвенику,Да ти служиш два добра јунака.''Кад ли га је шћерца разумјела,Одма ти је лишце направила,Па ти с бабом до сопре долази.Сједе бане за сопру свијетлу,А Златија чашу прихватила,Пуну ти је вина наточила,

. Поклони је Краљевићу Марку.Ал је Марко чашу прихватио,Прихватио, бану наздравио.Чашу попи, а дјевојци врну.Ал дјевојка другу наточила,Па је дава ђетић-Маријану,Не ће јунак да на чашу гледа,Већ дјевојку међу очи црне.И овако јуанк бесједио:''Мој даиџа, Краљевићу Марко!Проси мени у бана Златију,А за моју праву заручницу.''Шути Марко колик да не чује.И други му волат бесједио:''Мој даиџа, Краљевићу Марко!Проси мени у бана Златију,А за моју праву заручницу.''Шути Марко колик да не чује.Кад то видје ђетић Маријане,Да га арко послушати не ће,

. Овако је дајку бесједио:''Бре ђидијо, Краљевићу Марко!Ак’ ми не ћеш испросит дјевојку,Сабљом мојом одсјећ ћу ти главу.''Кад то чује од Кројана бане,Понизно му бане проговара:


533

''Бре полашње, ђетић-Маријане!Кад си така тешка огуњица,Ну ти сједи, нека теби кажем.Ако те је породила мајка,

. Ал сестрица тебе узгојилаНа чистому крилу дјевојачком,Сутра рано, ако Бог да здраво,Ти појаши твојега ђогина,Ајде здраво из града Кројана,Ти се хваћај брда и долина,Ти прогази четири планине:Буковицу и Ораховицу,И погази Јабуку планинуИ ти спани у Вуков-планину,

. И ти сађи на воду Вукову,Баш на воду наћерај ђогина,Ти припливај језер-воду хладнуС ову банду, а на ону страну, Па се пењи у црвене ст’јенеУ пећину цв’јећа позлаћена,Ти отргни цв’јећа позлаћена,Па се врни до града Кројана,И хоћеш га мени даровати,Ја ћу теби латију дјевојку,

. Да је водиш, да се жениђ с њоме.''Кад то чује ђетић Маријане,До бана је ђетић долазио,Десну му је руку ухватио,А баш бану тврду вјеру дава,И овако бану проговара:''Чу ли мене, од Кројана бане,Курва био, ко ти се пореко!Кад донесем цв’јећа позлаћенаИ теби га ја дарујем, бане!

. Немој мени у бах ударити,Да ми не ћеш Злат’ју поклонити.''Тад завиче Краљевићу Марко:''Ну мани се, мио мој сестрићу!Ти ћеш своју изгубити главу,Твоја хоће закукати мајка,


534

Хоће мене проклињати Марка.Лако ти је, синко, прогазитиБуковицу и Ораховицу,И Јабуку, високу планину,

. Мали није Вукову планину.Да ти видиш, мој мили сестрићу!А каква је Вукова планина:Јесу букве пута приклопиле,Не зна им се пута ни раскршћа;Ту се свако никотило зв’јерје,Вуци вију на ст’јени студеном,Гавран’ грају на букви зеленомМеђеди ти, мој мио сестрићу!Баш прискачу тамо и овамо.

. Не ћеш, синко, лако прогазити,Нег се мани врага и белава.''Шути Марјан, ништа не дивани,Него сједе хладно вино пити.Кад се момци вина накрасише,Одоше ти санка боравити.Сви у двору санка боравише,Мал ен спава ђетић Маријане.Кад је ноћи половину било,Из душека с’ јунак измакнуо,

. Па на себе удари од’јело,Па низа се пусат објесио,Тихо иде низ бијеле дворе.Од двора је врата отворио,Из подрума коња прихватио,Па се бачи њему у рамена.Ево ти га у поље кројанско.Добро се је јунак одмакнуо.Готово се било засванути,Разбуди се Краљевићу Марко,

. Кад му нема код њега сестрића.Скочи Марко, ко да се помами,Па на себе удари од’јело,А низа се пусат објесио,Па изађе из бијела двора.Из подрума шара прихватио,


535

Па се њему бачи у рамена,За сестрићем у поћер удрио.Добар шарац Краљевића Марка,Брже ти је поље припјешио,На крај поља достигну сестрића,Па је Марко ријеч бесједио:''Маријане, мој мили сестрићу!Ти се мани врага и белава,И Златије, лијепе дјевојке.Баш у св’јету има дјевојака,Хоће дајко тебе оженити.А ти не ћеш лако прогазити,Прогазити Вуковом планином,Да ти имаш соколова крила,

. Тако би је јунак прилетио.'' Ма му вели ђетић Маријане:''Мој даиџа, Краљевићу Марко!Ја ћу поћи, знат ми и не доћи,Ја се хоћу Злат’јом оженити,Оли с њоме, оли земљом црном.''Кад то видје Краљевићу Марко,Да је јунак наумио поћи,Овако је њему бесједио:''Маријане, мој мили сестрићу!

. Кад си тамо наумио поћи,Ево теби мојега шарина,Јер те не би зекан износио,Онуд шарац прије полазио,А инач’је пролазити не ћеш.''А да видиш ђетић-Маријана,Гдје ођаше његова зекана,А поклопи Маркова шарина.Ту се они димно поздравише.Оде Марјан брдим и долинам,

. А он Марко на се у Којана.Добро гази ђетић Маријане,Три планине здраво прогазио,У четврту Вукову долазио.Кадар дође Вуковом планини,А каква је, ватром изгорјела!


536

И кадар је јунак разгледао,Готово се јунак поплашио,Па но срцу гаирета даде.Па се нап’је из плоске ракије,

. Добро гони под собом шарина.Мили Боже, чуда великога!Гдје међеди пусти навалише,Са све банде и четири странеБаш међеди и пусти вукови.Ма да видиш ђетић-Маријана,Гдје потегне сабљу од бедрице,Па ти с’јече вуке и међеде;Доста би их шарац погазио,Ломи шарац кроз Вуков-планину.

. Марјану Бог и срећа даде,Гдје прогази Вукову планину,Добар га је шарац износио,Здраво пане на воду Вукову.Кадар ђетић покрај воде дође,Тешко се је био уморио,Па разјаше бијесна шарина.Он је сио, мало починуо,И ту њему лоша срећа била,Угледа га баш чоласка вила.

. К Маријану вила долазила:''Здраво био, незнана делијо!Откле јеси, од које си земље?Како ли се по имену вичеш,Откле теби дебели шарине?Познам вла ја тега шарина.''Кадар ли је ђетић разумио,Па је тако њоме бесједио:''Да си здраво, вило планинкињо!Кад ме питаш, ни лагати не ћу.

. Ја сам јунак из далека мјеста,Баш ’но јунак из града Прилипа.А ја јесам рода господскога,Господскога, па и јуначкога,Имам дајка Краљевића Марка,То је шарац Краљевића Марка.''


537

Кадар ли га вила разумјела,За десну га руку ухватилаИ овако њему бесједила:''Здраво био, ђетић Маријане!''

. Па још њему вила бесједила:''Како ми је, старац Краљевића?А може ли више војевати?А може ли добро вина пити,А и турске одас’јецат главе?''Ал јој рече ђетић Маријане:''Добар ти је сарац Краљевића,Он војуе и на мегдан иде,Добро пије цвенику вино,Добро с’јече, а баш турске главе.

. Он ме чека у граду Кројану,Док се јуанк са водице вратим.''Све јом јунак по истини каже,Што је дошо на воду Вукову,Да преплива водицу ВуковуЗа утргнут цв’јета позлаћена.Кад ли га је вила разумјела,Овако је њему бесједила:''Маријане, мој сиви соколе!Није лако језер препливати.Колико је у години дана,Толико је прождрла јунака,Троје дупло уцв’јели мајака.''Кад то чује ђетић Маријане,Он ти вилу послушати не ће,Нег се бачи шарцу у рамена,Заћера га у пусто језеро.Дозивље га вила чоласкиња:''Бре почуј ме, ђетић-Маријане!Кад си тамо наумио поћи,

. Тихо гони језер-водом хладном,Ти притегни узду у јенђију, Ти притегни све четир колане,Тако хоћеш језер препливати.Кад се будеш натраг повраћати,Брже гони језер-водом хладном,


538

Ти попушти узду и јенђију,Ти попушти све четир колане,Да б’ се шарцу ноге запутиле.Ти потегни сабљу од бедрице,

. Па ти с’јеци воду око себе,Не би л’ тебе срећа износила.''Добро јунак вилу послушао,Како га је вила свјетовала.Он преплива језер-воду хладну,С ову страну, а на ону банду,Па се пење у црљене ст’јене,И он дође до камен-пећине,Па утргне цв’јета позлаћена.Тури цв’јета у џеп од доламе,

. Па се скине низ црљене ст’јене,Па се бачи шарцу на рамена,Заћера га у језеро воду.Брже гони језер-водом хладном,Попушти му узду и јенђију,Попушти му све четир колане.Кад је био насред воде хладне,Језер се је вода узмутилаНа валове модре и крваве,Шарцу су се ноге запутиле,

. Стаде тонит шарац од мегдана.Још се шарац по језеру рве,Па да видиш ђетић-Маријана,Гдје потрже сабљу од бедрице,С’јече воду с обе двије стране.Ту помоћи њему не бијаше,Добар му је шарац потонуо,Баш потоне ђетић Маријане,Занесе га баш пусто језеро.Маријану добра срећа била.

. Обазре се вила чоласкиња,Обазре се у пуста језера.Кадар нема момка на шарину,Свему се је јаду домислила.А да видиш виле чоласкиње,Гдје испушти из рамена крила,


539

Па полети Вуковом планином!Виче вила иза свега гласа:''Гдје сте, виле, тридест посестрима!Не видите л’, с њима не видјеле?

. У језеру јест се утопила,Утопила голема делија,А баш сестрић Краљевића Марка,А и шарац Краљевића Марка.Ак’ обазна Краљевићу Марко,А да су се они утопили,Хоће доћи вуковом планини,Хоће пуштит хрте и соколе,Хоће хрти виле ишћерати,А соколи хоће ухватити,

. С Марком ћемо на чудо удрити.Тријест вила лет’те у језеро,Тријест вила шарца извадите,Ја ћу сама Маркова сестрића.''Кад су ти је виле разумјеле,Полећеше у пуста језера:Тридест вила шарца извадише.Кад су ти га на крај истеглили,Из шарца су воду исц’једили,Али шарца хуком захукнуше,

. Скочи шарац ка и прије био.Стоји хршка бијесна шарина,Стоји хршка око језер пуста,Иште шарац господара свога.У до доба вила из језераЗа перчина дотегли Маријана.Да ко види вилу планинкињу,Гдје се мучи с млад’јем Маријаном,Мучила се тамо и овамо,Док из њемга воду исц’једила,

. Трипут га је хуком захукнула,Скочи јунак ко и прије био.Па је вила њему бесједила:''А сад, рече, ђетић-Маријане!Хајде с миром Вуковом планином,Нико теби наудити не ће.


540

Кадар дођеш до града Кројана,Поздрави ми старца Краљевића,Да сам јоштер у животу вила,Да ја чувам на језеру стражу,Да сам десну изгубила рукуЧувајући на језеру стражу.''Потпуно јом момче захваљиваИ с вилом се димно поздравио,Па се бачи шарцу у рамена.Оде јунак здраво и весело.Он прогази Вукову планину,Више нема вука ни међеда,Здраво прође а све три планине,Здраво прође у поље кројанско.

. Кад је био у пољу широку,Ал се њему погледати дало,Он ти види голема јунакаНа кобили ко на горској вили.Позна јуанк, познат га не може.Кадар су се ближе примакнули,Кад ти главом Муса Арбанасе,Мал му Муса иза гласа виче:''Копилане, ђетић Маријане!Оли ћемо цв’јета под’јелити,

. Ол јуначки мегдан прокушати?''Повика му ђетић Маријане:''Не будали, Муса Арбанасе!Ево брка, а ето јунака,А под тобом хитре бедевије.Наћерај је брдим и долинам,Ти прогази четири планинеИ запливај у Вукову воду,Па утргни цв’јета позлаћена,Па се здраво врни до Кројана,

. Па ти даруј господара твога,Не дам мога, јер ми није драго.''Срдан Муса, родила га мајка!На Марјана нагони кобилу,А од бедре сабљу повадио.Исто тако ђетић Маријане.


541

Па се они сабљом ударише,Пусте сабље они изломише,Један другом ране он зададе.Баш барчака у траву турише,

. Баш се коњи прсим ударише,А јунаци за грла скопаше,А низ добре коње поскакаше,На јуначк’јем ногам остадоше,Рвају се по пустом долини.Рвашесе пуна два сахата.Ма да видиш чуда великога!Маријан се тешко уморио,Јест б’јелијем балам забалио,Јес б’јелијем и полу крвав’јем,

. Није Муса јоштер ни б’јелијем.Види Марјан, гдје ће погинути,Па повикне, што му грло дава:''О ти Муса, зло ти јутро било!Он не видиш, с њима не видио,Да се ведро небо проломило,Лети муња из неба висока,Убит хоће и мене и тебе.''Мудар био Муса Арбанасе,Мудар био, ал се преварио,

. Дигну главу к небу високому.Што је Муса главу подигнуо,Маријан мало попуштио,Маријан ти њега постиснуо.Обрну га с десне на лијеву,С њим ти удре о тврду долину,Кољеним му на прси скочио,Нема кадар ножић повадити,Већ му зубим гркљан прекосио.С њега свуче бијесно од’јело,

. С њега свуче, а на се обуче.Па узимље уломак од ћорде,Мусову је главу окинуо,На бојно је копље натакнуо.Он поклопи Мусову кобилу,А за собом поведе шарина,


542

Па га ево пољем широкијем.На пенџеру од Кројана банеИз дурбина у поље гледаше,Па угледа голема јунака,

. Па дозивље Краљевића Марка:''Ево, Марко, Мусе Арбанаса,А за њиме твојега шарина,А на копљу Марјанова глава.''Ка то чује Краљевићу Марко,У свому се срцу узмућује.До бана је био долазио,Па из руку дурбин прихватио,Па он гледа у пољу јунака,Добро позна својега сестрића.

. На то ми се Марко посмјехујеИ овако бану бесједио:''Ол не видиш, бане од Кројана,Ол не видиш, шинула те гуја!Оно ти је ђетић Маријане,На њему је Мусово од’јелоИ он јаше Мусову кобилу,А на копље натакнуо главу.Кадар дође ђетић Маријане,Под њим ћемо коња прихватити.Немој њему ништа диванити,Већ изведи лијепу Златију,Јер је јунак трудан и уморан,Да ти не би заметнуо кавгуУ Кројану, граду бијелому.''У то спане ђетић Маријане,У то спане у росну ливаду.Прискочи му и бане и Марко,Па под њиме прихвату кобилу.У то ђетић разјаше кобилу,

. Из џепа је цв’јета извадио,Дарује га бану кројанскому.Ал му вели од Кројана бане:''Аферум ти, ђетић-Маријане!А баш си је с муком задобио.Ајде с миром до Прилипа твога,


543

Па добави кума и ђевераИ ти скупи кићене сватове,Па ти дођи по младу дјевојку.''Ал му рече ђетић Маријане:

. ''Чу ли мене, од Кројана бане!Ја с’ одовле ни макнути не ћу.Што ће мени куми и ђевери,Што ће мени кићени сватови?Ето кума Краљевића Марка,А ђевера пода мном ђогина,Ја сам, бане, кита и сватови.Већ ми води лијепу дјевојку,Јербо сам је трудно задобио,А баш јунак трудно и уморно.

. Ако ли је извести ти не ћеш,Сабљо моја, руса глава твоја.''Кадар ли га бане разумио,Он ти оде у бијеле дворе,Па изведе лијепу дјевојкуИ њезино прем бијело рухо.Марјанова коња изводише,Па му с’ Марјан баци у рамена,А за руку прихвати дјевојку,Па је баци за се на ђогина,

. Он не хаје за рухо дјевојке.Ту се с њима димно поздравио,Отоле се они опремише,Одоше ти из града Кројана.Кудгод иђу, до Прилипа сиђу.Починули неколико бр’јеме,Л’јепе Марко свате покупиоИ добави оца калуђера,А одоше код цркве Ружице.Покрстише лијепу дјевојку.

. Ружица јој име износише,Оженише момка и дјевојку.


544

ЖЕНИДБА МИЉЕНКА ВОЈИНОВИЋА НЕЋАКА МАРКА КРАЉЕВИЋА


Лови ловак Краљевићу МаркоПо планини, по гори зеленој,Са својијем Миљенком непутом.Лове лова, не гледају сунце,Миљенку се погледати дало,Види Миљен на западу сунце,Па повиче танко иза гласа:

. ''Ајме, дундо, мило добро моје!Лов ловимо, сунце не гледамо,Ево жарко на западу сунце,А ми, дундо, конак не нађосмо,Сад куд ћемо, дундо, добро моје?''Говори му Краљевићу Марко:''Не бој ми се, мој Миљенко синко!Конак нам је у Будиму граду,У св’јетлога краља будинскога,Онди нам је конак и вечера.''

. То изрекли, ударише коње,Окренуше Будиму б’јелому.Кад су били граду на погледе,Л’јепо Марко свјетује Миљенка:''О Миљенко, моје д’јете драго!Кад дођемо граду на капију,Наћ хоћемо св’јетла краља страже,Питат ће нам коње и оружје.Не дај, синко, коња ни оружја,На коњима у град ушетајмо,

. А на вратим страже даривајмо.Кад дођемо дворе пред краљеве,Изић хоће св’јетла краља слуге,Питат ће нам коње и оружје,Коње дајмо, оружје не дајмоо,Под оружјем у двор ушетајмо.


545

Ђе нађемо краља будинскога,Гледај добро, моје д’јете драго!Мене Марка, мила дунда твога,Како с’ будем краљу поклањати,

. Как’ ја будем, тако и ти, синко!А ти више од дунда твојега,Љуби краља у бијеле рукеИ ти реци краљу будинскому:'' ''Прости мени, св’јетла круно моја!Н’јесам овди никад доходио,Од Будима не знадем адета,Љубе ли се б’јеле ноге ваше,Ја бих вама и то учинио.'' ''Тијем дођу граду на капију,

. Дочекаше св’јетла краља страже,Питају им коње и оружје.Не да Марко коња ни оружја,Нег дарива на вратима страже.И прођоше граду кроз капију,На коњима у град уходише.Кад дођоше пред дворе краљеве,Изишле су св’јетла краља слуге,Питаше има коња и оружје.Коње даше, оружје не даше,

. Под оружјем у двор уходишеК св’јетлу краљу у треће таване.Кад су дошли у треће таване,Према њима краљу ишетао.Марко му се поклонио л’јепо,А за њиме дијете Миљенко,Љуби краља у бијеле руке.Миљенко је крлаљу говорио:''Прости мене, св’јетла круно моја!Н’јесам овди никад доходио,

. Од Будима адете не знадем,Љубе ли се б’јеле ноге твоје,А ја бих ти и то учинио,Ја бих теби ноге пољубио.''Говори му краљу од Будима:''О Миљенко, мој лабуде б’јели!


546

Ти си ми се л’јепо поклонио,Ко да си се овди породиоУ Будиму, граду бијеломе.''Па их води за свјетле сопре,

. За свијетле сопре засједоше,Ту се носи пиво и једиво.Монци служе око сопре св’јетле.Кад ево ти краљице будинске,Сестре драге краља будинскога,Па се њима поклони лијепо,Сједе краљу брату уз кољено.На њу гледа дијете Миљенко,Омиље му краљица будинска,Сестра драга будинскога краља,

. Од јада га забољела глава.Нити пије, нити шта благује,Нег на дунда главу наслонио.Говори му Краљевићу Марко:''Што је теби, мој Миљенко синко!Која се је теби догодила?Ал те данас сунце обрвалоЛов ловећи гори по зеленој?''Говори му дијете Миљенко:''Мили дундо, Краљевићу Марко!Није мене сунце обрвалоЛов ловећи гори по зеленој,Нег ме мори краљица будинска,Л’јепа ти је, милосан мој дундо!Да би мени Бог и срећа дала,Да ми буде моја вјереница.''Жо то било Краљевићу Марку,Па ба били врази научилиИ говори Миљенку непуту:''Остави се, моје д’јете драго!

. Ти не гледај краљицу будинску,Не да краљу рођене сестрицеЗа ниједног на св’јету јунака,Којег није породила мајкаИ јуанчк’јем постиснула пасом,Да он пође у зелене луге,


547

Чак далеко под Орлове Ст’јене,Ђе орлова провире водица,Која баца валове крвавеИ удара у Орлове Ст’јене.

. Ко преплива студену водицуПод оружјем и под кабаницом,И под пушком малом и великомИ свијетлом сабљом окованом,Да исплива у Орлове Ст’јене.Пак се пење у Ст’јене Орлове.С ону страну Ст’јена Орловијех,Онди цвати Петрово цвијеће.Ко убере цвијећа Петрова,Донесе га Будиму б’јеломе,

. Ш њим дарује краља будинскога,Он ће њему рођену сестрицуЗа његову младу вјереницу.''Мучи Миљен, не говори ништа,Ербо мисли, да ће бити тако.Све то краљу од Будима гледа,Пак дозивље Краљевића Марка:''Што је твому непуту Миљенку,Што је на те главу наслонио,Нити пије, нити шта благује?''

. Лаже Марко краљу будинскому:''Ништа, краљу, св’јетла круно моја!Него данас гори по зеленојЖарко га је сунце обрвало,Пак га мало глава забољела.''Кад то чује краљу од Будима,Иза сопре на ноге скочио,Па млађијем заповједа дава,Да одведу Марка и МиљенкаУ одаје на мека душека,

. Да с’ одморе и бораве санка.У одају одвеше Миљенка,Стаивше га на меке душеке,Покрај њега Краљевића Марка.Марко трудан и уморан био,Заспа Марко како заклан да је.


548

Сви поспали по двору краљеву,Ма не спава дијете Миљенко,Нег се мека диже из душекаИ краљеве дворе прошетао

. Брез дубл’јера и брез калауза,И нађе се пред двором краљев’јем.Кад се нађе у мермер-авлији,Ту изнађе врана коња свогаУ авлији краља будинскога.Из авлије коња изводио,Меће му се се Миљен на рамена,Удари га преко б’јела градаИ отиде зелен у луге.А он Марко чудан сан саснио,

. Да је имо сивога соколаКод његова рамена деснога,Да је њему соко полетиоЧак далеко за гору на воду,У хладну се воду утопио,Да га веће није ни видио.Од сна се је плахо разбудио,Пак говори Краљевићу Марко:''О Миљенко, моје д’јете драго,Што сам снио и у сну видио!

. Да сам имо сивога соколаКод мојега рамена деснога,Да је мени соко полетио,На далеко за гору на воду,Да с’ у хладну воду утопио.Мој Миљенко, што би ово било?''Ал се Марку нико не озивље.Кад то види Краљевићу Марко,Да се њему нико не озивље,Стаде пипат по меку душеку,

. То т’ Миљенка у душеку нема.Кад то видје Краљевићу Марко,У срцу се јунак заболио,Од очију сузе оборио,Плаче Марко својега непута:''Ајме мени, до Бога милога!


549

Ко ће доћи Карловцу б’јелому,К сестри мојој, мајци Миљенковој?''Како цвили Краљевићу Марко,Чуо га је краљу од Будима,Скочио се на ноге лагане,Из душека, у чему се нађе,С воштенијем у руци дубл’јером,На одају Краљевићу МаркуИ говори краљу од Будима:''Што је теби, Краљевићу Марко!Што је твому Миљенку непуту?Али ти је Миљен преминуо?''Али му је Марко говорио:''Прођи ме се, св’јетла круно моја!

. Добави ми воштена дубл’јера,Да ја бацам рухо и оружје,Да отиђем за горе на воде,Бит ће ми се Миљен утопио.''Кад то чује краљу од Будима,Тешк’јем се је чудом зачудио,Па му носи воштена дубл’јера.Брзо се је оправио Марко,На се облачи своје рухо танкоИ његово оружје свијетло.

. Слуге су му коња изводиле,Метнуо се коњу на раменаИ отиде за гору на воду.А Миљенко, јадна њему мајка!Прије зоре на воду допане,Прије зоре добра два сахата.Украј воде коња оставио,Бацио се у воду студенуПод оружјем и под кабаницомИ под пушком малом и великом,

. И под бритком сабљом окованом.Мисли Миљен, да ће препливати.Добро плива од сред воде хладне.Кад је био насред воде хладне,Узаврела вода на валове,На валове модре и крваве,


550

Трипут горе било, него прије.Рухо му се воде напојилоИ његово свијетло оружје,Веће јадан пливати не може,

. Притешко му рухо и оружје.Ш њим окреће студена водица,Обрће га тамо и овамо,Докле га је у дно обрнула.Тонут стане, јадна њему мајка!Иштом зора забијели б’јела,У то доба Краљевићу МаркоВиди добра коња Миљенкова,Ђе је везан украј воде хладне,Па је коњу Марко бесједио:

. ''Ђе с’, дорате, моја брза вило!А ђе ти је јада господаре?''Дорат звижде и у воду гледаИ он каже, да се утопио.Кад то види Краљевићу Марко,Себе свлачи до кошуље танке,Па се баци у воду студену.Плива Марко како б’јела вила.Кад је био посред воде хладне,Добро сване и сунце огране,

. У воду се хладну загледао,Под собом је Миљенка видио.Њори Марко води у дубине,Миљенку се коса добавио,За косе га руком ухватио,Па га вуче из воде студене.У то доба краљу од БудимаСу својијех дванаес момака,Виче краљу танко гласовито:''У животу је ли ти Миљенко?''

. Говори му Краљевићу Марко:''Бог ће дати, св’јетла круно моја!Бог ће дати, да ће добра бити,Нит се миче, нити собом тиче.''Кад из воде истегну Миљенка,Двије ватре огња саставише,


551

Међу огње поставе Миљенка,Обрћу га с десне на лијеву,Око жива огња пригријали.Изишла су пуна два сахата,

. Нит се миче, нити собом тиче.Кад видио Марко Краљевићу,Цмили Марко како змија љута,Косе кида, грди своје лишце:''Ајме мени, јадна моја мајко!Ко ће поћи бијелу Карловцу?''Кад су прошла пуна два сахата,Миљенко се мицати почеоИ своје је очи отворио.Кад видио краљу од Будима,

. Да је Миљен у животу био,Шаље монке пут Будима града,Да доведу пребрзе ковчије,А и штогод од потребе што је,Што ће кр’јепит на води Миљенка.Слуге св’јетле краља послушале,Хитро пођу Будиму б’јеломе,Доведоше пребруе ковчијеИ све, што је краљу наредио.Брзо дошли, ковчије довелиИ понуде од потребе што је.На води га мало поткр’јепише,Па га мећу у ковчије танке,Одведу га Будиму б’јеломеУ одају краља будинскога.Добавили хитре медикаре,Да видају младога Миљенка.Око њега обл’јеће краљица,Сестра драгха краља будинскога.Глас до гласа, јунак до јунака,

. То се чуло у Карловцу б’јеломДо бијеле куле Војинове.Обазнала Миљенкова мајка,Сестра драга Краљевића Марка.Не казаше, каконо је било,Нег рекоше, да је преминуо


552

У краљеву двору бијеломе.Те жалости ко није видио,А од јадне Миљенкове мајке,Тога нико казат не умије.

. Да с’ од града не скупе господаИ танахне дворе ВојиновеТажит јадну мајку Миљенкову,Готово се помамити ћаше.Али веле господа од града:''Умири се, Миљенкова мајко!Умири се, није преминуо,Вет болује у кули краљевој,У Будиму, граду бијеломе.''Ал им она да вјерује не ће,

. Сва се у црно рухо облачила,Слуге су јој коње оправиле.Сва у црну како кукавицаБацила се коњу на раменаИ отиде пут Будима града.Здраво дође Будиму б’јеломеНа капију краља будинскога,Ђе се стража на капији шета.Божију му помоћ називала:''Бог на помоћ, св’јетла краља стажо!

. Би ли мени показао право,Ко премине у двору краљеву,Ово вр’јеме од петнаес дана,Кога ли су изн’јели из града?''Говори јој св’јетла краља стража:''Здраво била, сирота дјевојко!Кад ме питаш, казат ћу ти право.Оди није нико преминуоУ краљеву двору бијеломе,Нит су кога изн’јели из града,

. Нег болује једно монче младо,Има дунда Краљевића Марка,Он је рода од Војиновића,По имену дијете МиљенкоИз Карловца, бијелога града.''Кад то чула Миљенкова мајка,


553

Стопрв у њу дух уљего био,Руку баца у џепе свиленеИ повади двадесет дукатаИ дарива на вратима стражу:

. ''На ти ово, св’јетла краља стражо!Ако Бог да, да буде истина,Кад се вратим од Будима града,Онда ћу те даривати боље.''Тијем пође граду кроз капију.Докле дође пред дворе краљеве,На прозору краљица дјевојка,Сестра драга краља будинскога.Кад видјела Миљенкову мајку,Миљенка је дозиват станула:

. ''О Миљенко, мило моје драго!Ну т’ одовуд драге сестре твоје,Сва у црну руху обучена.''Кад то чује млађахни Миљенко,Краљици је Миљен говорио:''Откле сестра, драга душо моја!Кад ја немам брата ни сестрице?''Па износи на прозоре главуКад видио милу своју мајку,Па говори краљици будинској:

. ''Ајме мени, драга моја душо!Ово ти је мила моја мајка.''Па потрче кули низ скалинеИ Миљенко и дјевојка млада,Па се мајци поклоне лијепо.Под њом добра коња ухитише,Са коња је на руке примише.Иде мајка загрлит Миљенка,Да га љуби лишце у бијело,Али прије на земљу паднула.

. Препаде се краљица будинска,Она мисли, да је преминула.Узеше је руке на бијеле,Унијеше дворе у краљеве,Ставише је меке на душеке.Добавише хитра медикара,


554

Да јој нуде и понуде даде.А око ње обл’јеће краљица,Док устане Миљенкова мајкаИз онога мекога душека,Па се шета по двору краљевуС драгом сестром краља будинскогаИ с Миљенком, сином рођенијем.Ту су стали недјељу данака,А Миљенко краљу говорио:''Св’јетли краљу, вјерна шуро моја!Ја ћу поћи пут Карловца с мајком.Нетон здраво у Карловац дођем,По Карловцу купит ћу сватове,Надај ми се у прве недјеље.''

. То изрече, па се оправише.Монци њима добре коње изведоше,Бацише се коњма на рамена,Св’јетла краља пратише их слугеИ краљица дјевојка лијепа.Све их прати граду кроз капије,На капијам страже даровашеИ пођое здраво и весело.Краљица се у Будим вратилаСа њезин’јем монцим и двораним,

. А Миљенко у Карловац дође.За малахно Миљен починуо.И то вр’јеме за дуго не било,Купи Миљен кићене сватовеСве по пушци и по десној руци,Све по избор племиће јунаке,Добре коње трећом потковане,Који могу стигнут и убјегнут.Па отиде из Карловца града,Здраво дође Будиму б’јеломе.

. Лијепо га краљу причекао,У бијеле дворе убјегнули,А за пуне сопре посједнули.Ту се чини велико весеље,Краљ удава рођене сестрице.Ту су стали два три б’јела дана.


555

Кад то видје дијете Миљенко,Хабер дава светскоме чаушу.Чауш виче танко, гласовито:''О на ноге, сви моји сватови!

. Браћо моја, коње отправљајте,Да идемо, да ми путујемо.За Миљена, мислити ће мајкаИ за наска, његове сватове,Да по путу н’јесмо погинули,Да нас није когод нападнуо,Отео нам благо и дјевојку.Вет на ноге, сиви соколови!''Кад то чули кићени сватови,Сви сватови на ноге скочише,

. Своје добре отправљају коње,А из двора износе дарове.Свакога су л’јепо даровали,Сваком дали, што је за ког било,Баш и Марку Миљенкову куму,Краљевићу Миљенкову дунду,А ђеверу под в’јенцем невјестуИ уза њу небројено благоИ танахно у сандуцим рухо.Здраво иду граду кроз капију

. Пут Карловца града бијелога.Здраво иду пут Карловца града,А прате их хиљаде солдата,Што их св’јетли краљу опремио,Да их прате на поглед Карловцу.Кад су били Карловцу на поглед,Солдати се на се узврнуше,А Миљенко у Карловац дође,Здраво своје доведе сватовеИ краљице под в’јенцем дјевојке.

. Ту изађе мало и велико,Да ми гледа киту и сватовеИ краљицу невјесту под в’јенцем.Кад дођоше дворе пред бијеле,Миљенкова ишетала мајка,Под невјестом коња ухитила,


556

А краљицу на руке примила:''Добро дошла, драга нево моја!''Па је води дворе у бијеле.Ту се чини велико весеље,

. У Миљенка, у двору бијелу.Кад се мркла нојца прихватила,Разд’јеле се кићени сватови,Сваки иде б’јелу двору своме.Оста Миљен с милом мајком својомИ с краљицом, његовом љубовцом.И они се л’јепо миловалиКак’ у глави црне очи своје.Умријеше, не прекорише се.


557

ВИЛА СТРИЈЕЉА МАРКОВА ПОБРАТИМА Матица Хрватска

Вино пију до два побратима,Једно побре Краљевићу Марко,А друго је Реља Бошњанине.Кад се побре напојили вина,Па им вино угријало т’јело,А говори Краљевићу Марко:''Пјевај побре, Реља Бошњанине!

. Пјевај, побре, горицом зеленом,Разговори и тебе и мене,И горицу, по којом идемо.''Али Марку Реља одговара:''Побратиме, Краљевићу Марко!Не смијем ти гором запјевати,Јер ће мене виле обранити,Црне ће ми очи извадити.''А говори Краљевићу Марко:''А не бој се, драги побратиме!

. Док је здрава руса глава моја,Не ће тебе обранити виле.''Кад је Реља Марка разумио,Он запјева танко иза гласа.Али виле на састанку биле,Све слушале Рељу Бошњанина,Како пјева Реља Бошњанине,Како пјева горицом зеленом.Па говори вила најстарија:''Чујте мене, тридест ђевојака!

. Ено гором Реља запјевао.Која ће се између вас наћи,Да ће поћи горицом зеленом,Да обрани Рељу Бошњанина,Дат ћу њоме моје старјешинство.''Све су оне у тле погледале,Ма не гледа понајмлађа вила,Нег старију међу очи црне,


558

Па је ’вако њоме говорила:''Хоћеш дати, посестримо моја!

. Хоћеш дати, што си обећала?Ја ћу поћи горицом зеленом,Обранит ћу Рељу Бошњанина,Б’јела ћу му изгрдити лицаИ оба му ока извадити.''А вели јом вила најстарија:''Ти полети, посестримо моја!И донеси оба ока црна,Све ћу дати, све ћу обикнути,Моје ћу ти придати владање.''

. Па да видиш понајмлађе виле,Гдје се скаче на ноге лагане!Она ј’ вила, па подвила крила,Па полети горицом зеленом,Па се збила у јелове гранеИ ту чека голема јунака.Кад наљезе Реља Бошњанине,А да видиш пребијеле виле!Обранила голема јунака,Оба му је ока извадила

. И још б’јела погрдила лица.А повиче Реља Бошњанине:''Бог т’ убио, драги побратиме!Колико ти моје говорење,А јадније твоје неслушање,Да је не ћу гором запјевати,Јер ће мене виле обранити.''А Марко је Рељи говорио:''А не бој се, драги побратиме!Не ће тебе обранити виле,

. Док је моје на рамену главе.''А говори Реља Бошњанине:''Бог т’ убио, драги побратиме!Како мене обранити не ће,Кад је мен тешко обранила!Оба ока извадила црнаИ још б’јела погрдила лица?''Кад се на њег Марко обрнуо


559

И он види побратима свога,Он погледа тамо и овамо,

. Не би л’ гдјегод угледао виле.Када му се погледати дало,Он погледа у јеле зеленеИ угледа пребијеле виле,Гдјено сједи у бијелој грани.Он потегну ножа иза паса,Па од јеле откинуо грану.Пала грана на зелену траву,А на грани пребијела вила.Па потегне Краљевићу Марко,

. Он потегне троструке канџије,Па удара од горице виле.Куд је куца, онуд кожа пуца,А црна је крвца полијева.А говори од планине вила:''Пушти мене, Краљевићу Марко!Ја ћу сваке траве убирати,На јунаку очи направити.''Ма да видиш Краљевића Марка,Гдје бијелим зубом пошкркује,А црнијем брком намигује;Па на вилу очи искоречи,Па је куца, жалосна јом мајка!''Дигни с тебе оклоп и окрило,Па ти лети горицом зеленомИ убирај трава свакојијех,На јунаку ти направи очи.Ако ли их направити не ћеш,Русу ћу ти откинути главу.''Ма говори вила пребијела:

. ''Дигни с мене, Краљевићу Марко!Дигни с мене оклоп и окрило,Ја ћу поћи у дуге планине,Убират ћу трава свакојијех,На јунаку очи направит ћу.''А да видиш Краљевића Марка!Гдје на вилу очи искоречи,Па јом дигне оклоп и окрило.


560

Оде вила у дуге планине,Па набере свакојијех трава

. И врати се к рањену јунаку.Брзо се је она повратила,На јунаку очи направила.


561

МАРКО КРАЉЕВИЋ ОСВЕЋУЈЕ СВОГА ПОБРАТИМА АЛИЈУ


Пију вино до два побратима:Једно ми је Краљевићу Марко,А друго је Але побратиме.Кад се добро вина понапишеИ ракија говор отворила,О свачему побри бесидише,А највећма о својој женидби.

. Алија је Марку бесидио:''Лако теби, побратиме Марко!Кад ти имаш милу мајку своју,Липо тебе на пут отправљиваА липше те с пута дочекива,Ал ја немам миле мајке своје,Већ маћеху и злу и опаку.Још ја имам милу секу моју,Три пута јој косе обријала,Да се не би јадна ни удала.''

. Вели њему Краљевићу Марко:''Ништа за то, побратиме Але!Сутра ћу ти у походе доћи,Скупа ћемо на дућане поћи,Сестри твојој рухо куповати.Ја ћу твоју секу удомити,Удомити за мога нећака,Куртарисат маћехе опаке.''И ту су се побри раставили,Сваки иђе у своје дворове.

. Када Але двору долазио,Одма Але пође вечерати.Када се је Але заложио,Унда иђе на меке душекеИ тврда се уфатио санка,Да се јадан не нагледа данка,


562

Јер устаде проклета маћехаИ оштре је ноже узимала,Пак је њему очи извадила.Тешко ју је Але заклињао:

. ''Немој мени, мила мајко моја!Немој мени живот укинути,Све ћу теби, мајко, опростити.Покле си ми очи извадилаБарем мене ’вако слипа храни.''Ал маћеха и зла и опака,З ате молбе ни абера нема,Већ је њему главу откинула,Па га баца у воду студену.Кад у јутру била зора сване,

. Ето т’ Марка гдиприд двором бане,Па га зове Краљевићу Марко:''Устани се, побратиме Але!Да идемо на нове дућане,Твојој сели рухо куповати.''Из двора се нико не озивље,Већ маћеха и зла и опака.Проговара проклета маћеха:''Тко ми зове Алу из придворја?Але ми је рано уранио,

. Отишао у лов у планину,Нит ће доћи до четири дана.''Када ју је Марко разумио,Одма се је јаду доситио.Одсиднуо шарца, коња свога,Пак он иђе у оне ахаре,Иђе видит коња Алијина.Нађе коња у стаји његовој,А код нкоња хрте и огаре.Кад је Марко све то разгледао,

. Одма се је јаду домислио.Пушта коња, хрте и огареНека траже свога господара.Одма су га ка води повели.Коњиц хрже, полају хртовиИ мећу се у воду студену,


563

Пак изваде мртва господара.''Жали Марко Алу побратима,Тере њему греба ископаоИ липо је Алу укопао.

. Тад изађе на високу кулу,Уфатио проклету маћеху,Намазао лоја и катрама,Пак је живом ватром изгориоЗа невјеру, што је учинила.Узе Марко Алину сестрицу,Пак је меће за се на коњицуИ одведе свому билу двору.Одведе је својој старој мајци,Пак је држи кано посестриму

. Док је Марко липо удомио,Удомио за свога нећака.И често је њојзи одлазиоИ липе јој даре доносио.


564

ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вук Стефановић Караџић

Вино пије Краљевићу МаркоСа старицом Јевросимом мајком,А кад су се напојили вина,Мајка Марку стаде бесједити:"О мој синко, Краљевићу Марко!"Остани се, синко, четовања,"Јер зло добра донијети не ће,"А старој се досадило мајци"Све перући крваве хаљине;"Већ ти узми рало и волове,"Пак ти ори брда и долине,"Те сиј, синко, шеницу бјелицу,"Те ти рани и мене и себе."То је Марко послушао мајку:Он узима рало и волове;Ал' не оре брда и долине,Већ он оре цареве друмове;Отуд иду Турци јањичари,Они носе три товара блага,Па говоре Краљевићу Марку:"Море Марко не ори друмова.":"Море Турци не газ'те орања." -"Море Марко, не ори друмова." "Море Турци, не газ'те орања.":А када се Марку досадило,Диже Марко рало и волове,Те он поби Турке јањичаре,Пак узима три товара блага,Однесе их својој старој мајци:"То сам тебе данас изорао."


565

ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Синоћ Марко вечерао с мајкомИ с Јелицом, вјенчаном љубовцом,А с Анђушом, рођеном сестрицом.А кад Марко био вечерао,Њему мајка ријеч проговара:''О мој сине, Краљевићу Марко!Што ти трпјех, већ трпјет не могу

. Од прикора наш’јех сусједица,Да ме Марко лупештином раниш.А тако ти вјере и закона!Ти батали шарца, коња твога,И батали свијетло оружје.И прихвати два пара воловсаИ прихвати рало од орања,Па ти хајде испод Романије,Ђено ти је твоја бабовина,Па узори поља широкога

. И посији бјелицу шеницу,Да би нами Бог и срећа дала,Да би, синко, нами уродила,Чијем бих се стара преранила.''Када Марко разумјио мајку,Оде арко санак боравити.Кад у јутру саба зора била,Рано ти је подранио Марко.Он батали шарца од мегданаИ он спреми свијетло оружје,

. А прихвати торбу струњавицу.У њу ставља меса дебелогаИ бијела круха шеничнога,Ставља у њу вина и ракије.Баци торбу на плећи јунашке,Ево Марка низ танчицу кулу,Докле спане у росне ливаде.Па ишћера два пара волова


566

И прихвати рало од орања,Оде здраво из Прилипа свога.

. Кудгод иђе, Романији сиђе.А да видиш дели Краљевића,Оне не оре поља широкога,Него оре друмом и планином,Вазда Марко о ђаволу ради.А већ се је подне премакнуло,Кад се Марку било додијалоОрајући друмом и планином,Па из рала испушти волове.Баци ралом низ дугу планину,

. А он сједе на студену ст’јенуИ потегну торбетину своју,На стијени стаде благовати,А све гледа гором Романијом,Све погледа тамо и овамо,Хоће л’ ђегођ кога угледати.Док се њему погледати дало,Погледати низ гору зеленуИ угледат црног Арапина, Ђено јаше хитру бедевију

. И он гони три товара блага.Кад се Арап ближе премакнуо,Он ми Марку божју помоћ виче:''Бог помого, големи орачу!Кажи мени јунак по истини,Ер сам чуо, а људи ми кажу,Да имаде у овој планини,Да имаде тешка лупежинаПо имену Краљевићу Марко?Ако бих те умолити мого,

. Прати мене гором РоманијомДо широког поља станболскога,Добро ћу те Арап даровати.''Ал му рече Краљевићу Марко:''Ајде с миром, црни Арапине!Не бој ми се лупежине Марка,Одавна је погинуо Марко,Турци су му главу откинули


567

И одн’јели, цару даровали.''Опет њему Арап проговара:

. ''Почуј мене, големи орачу!Јоште данас тога не вјерујем,Да су Марка погубили Турци.Већ ме прати до поља станболског,Добро тебе оћу даровати.''А када га разуамио Марко,Баћи торбу на плећи јунашке,_А прихвати дренову тољагу,Па га прати гором Романијом.Здраво су ти они путовали,

. Здраво сађу у станболско пољеПа говори Краљевићу Марко:''Доста веће, црни Арапине!Ја пратио до санболског поља,Даље ти се ни макнути не ћу.Плати мене, што сам те пратио.''Ал му рече црни Арапине:''А не луди, големи орачу!Ја те немам откле даровати,Царева се хазна не отвара,Док не дође цару на диване,Па ти ходи к цару на диване,Хоће тебе царе даровати.''Када га је разумио Марко,Срдно њему Марко проговара:''Плати мене, црни Арапине!Ја се тамо ни мкнути не ћу.''А да видиш црног Арапина,Ђе на Марка наћера кобилу.Сује Марку и оца и мајку,

. Још потеже троструку канџију,Па ми Марка по плећима туче.А да видиш дели Краљевића,Ђе прихвати дренову тољагу,Замануо, Арапа удрио,Преко плећи њега ударио,Паде Арап на главу у траву.А да видиш јадног Арапина,


568

Прама Марку искечио зубе.Мисли Марко, да се Арап смије,

. Па га опет тољагом удрио,Удари га по глави јунашкој,Сву му главу био проломио.Па прихвати арапску кобилуИ њојзи се бачи у рамена.Зајми Марко три товара блага,Гони Марко здраво и весело,Гони Марко Прилипу б’јеломе.Кад је дошо пред бијелу кулу,Преда њ стара излазила мајка,

. Коња прима, а за здравље питаИ овако Марку проговара:''Добар дошо, мој једини сине!Брзо ти се поља узораоИ посијо бјелицу шеницу,А још брже нами уродила,Тер си нашем двору доћерао.''Али Марко мајци проговара:''Ето теби, моја мила мајко!Ето теби бјелице шенице,

. Да т’ не коре твоје сусједице,Да те Марко лупештином раним.''Кад то чула остарјела мајка,Растовари до три коња врана.Кад је стара благо сагледала,Овако је била бесједила:''Ман’ се, Марко, врага и орања,А прихвати, што је за мегдана.Ја имадем блага за старости,Чијем ћу се стара саранити.''


569

МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ Вук Стефановић Караџић

Поранио Краљевићу Марко,Поранио низ Косово равно,Кад је био на води Сервани,Сукоби га Косовка девојка,Божју помоћ назива јој Марко:"Божја помоћ, Косовко девојко!"Девојка се до земље поклања:"Здраво да си, делијо незнана!"Ал' јој Марко поче беседити:"Драга сестро, Косовко девојко!"Лепа ти си, секо, млађа била!"Красна ти си стаса и узраста!"Руменила, господска погледа!"Ал' те, секо, коса покварила;"Јер си тако, секо, оседила?"С ког' си млада срећу изгубила?"Ил" са себе, ил' са своје мајке,"Или са свог стара родитеља?"Проли сузе Косовка девојка,Па говори Краљевићу Марку:"Драги брато, делијо незнана!"С' себе срећу изгубила нисам,"Ни са себе, ни са своје мајке,"Ни са свога стара родитеља;"Већ сам јадна срећу изгубила:"Ево има девет годин' дана,"Како дође Арап прекоморац,"Па од цара Косово закупи,"И наметну зулум на Косово:"Косово га и поји и рани;"Па је други зулум наметнуо:"Ко с' удаје, тридесет дуката;"Ко се жени, тридест и четири;"Који има, те толико даде,"Тај се јунак може оженити


570

"И девојка млада удомити;"А у мене браћа сиромашна,"Нема блага, да Арапу даду,"У томе сам јадна заостала,"Те се нисам млада удомила;"Са тога сам срећу изгубила."Па још за то не би ни жалила,"Што вам с' не да младим удавати,"И јунаком младим оженити;"Него ево и веће невоље,"Још је већи зулум наметнуо:"На ноћ иште младу и девојку,"Па девојку Арапине љуби,"А невесту слуге Арапове;"Обреди се све Косово редом,"Даваше му младе и девојке,"Ево мени тужној редак дође,"Да довече идем Арапину,"Да му ноћас, јадна, будем љуба,"Па ја мислим и размишљам мисли:"Мили Боже, што ћу и како ћу?"Ил' ћу јадна у воду скочити,"Или ћу се млада обесити:"Волим, брате, изгубити главу,"Нег' љубити свој земљи душмана."Ал' беседи Краљевићу Марко:"Драга сестро Косовко девојко!"Не шали се, у воду не скачи,"Немој себи смрти учинити,"Немој, секо, душе огрешити!"Већ ми кажи Арапове дворе,"Гди су двори Арапина црна?"Имам речи беседити с њиме."Девојка му поче беседити;"Драги брато, незнана делијо!"А што питаш Арапове дворе?"Што и питаш? остали му пусти!"Може да си нашао девојку,"Пак му идеш, носиш свадбарину;"А можда си јединац у мајке,


571

"Па ћеш, брате, тамо погинути,"Па што ће ти саморана мајка?"Марко с' маши руком у џепове,Те извади тридесет дуката,Па и даје Косовки девојки:"На ти, секо, тридесет дуката,"Пак ти иди своме белом двору,"Пак се рани, док ти с' срећа јави:"Само кажи Арапове дворе,"Ја ћу платит' свадбарину за те."Зашто би ме Арап погубио,"Кад ја имам, сестро, доста блага,"Мог'о б' платит' све Косово равно,"Камо л' не би за се свадбарину?"Девојка му поче беседити:"Нису двори, већ шатори пусти."Погледајде доле низ Косово"Гди се онај свилен барјак вије,"Онде ј' шатор црног Арапина,"Око њега зелена авлија,"Сва авлија главам' накићена:"Ево нема још недеља дана,"Како ј' проклет' Арап исекао"Седамдесет и седам јунака,"Косоваца тужни ђувегија;"Арап има четрдесет слугу,"Што чувају стражу око њега."А кад Марко саслушао речи,Крену Шарца, оде низ Косово,Добра Шарца врло расрдио,Из копита жива ватра сева,Из ноздрва модар пламен лиже;Срдит Марко језди низ Косово,Рони сузе низ јуначко лице,А кроз сузе гњевно проговара:"Ој давори, ти Косово равно!"Шта си данас дочекало тужно,"После нашег кнеза честитога,"Да Арапи сад по теби суде!"Ја срамоте поднети не могу,


572

"Ни жалости велике трпити,"Да Арапи таки зулум чине"И да љубе младе и девојке."Данас ћу вас, браћо, осветити,"Осветити, или погинути."Оде Марко право под шаторе,Угледа га Арапова стража,Па казује црну Арапину:"Господине, Арап-прекоморче!"Чудан јунак језди низ Косово"На витезу коњу шареноме,"Добра коња врло расрдио,"Из копита жива ватра сева,"Из ноздрва модар пламен лиже;"Оће јунак на нас ударити."Ал' беседи Арапине црни:"Децо моја, четрдесет слугу!"Не сме јунак на нас ударити,"Ваља да је нашао девојку,"Па нам иде, носи свадбарину,"Жао му је, што ће дати благо,"Са тога се врло расрдио;"Већ изид'те пред нашу авлију,"Па јунака дочекајте лепо,"Пред њиме се смерно поклоните,"Под њим добра коња приватите,"Примите му коља и оружје,"Пустите га мени под шаторе,"Не ћу блага, узећу му главу,"Да добијем коња према себе."Испадоше Арапове слуге,Да под Марком добра коња приме,А кад близу угледаше Марка,Не смедоше пред Марка изићи;Беже слуге под шатор Арапу,Па се крију за Арапа слуге,Покривају сабље јапунџети,Да им Марко не види сабаља.И сам Марко у авлију уђе,Пред шатором одседнуо Шарца,


573

Своме Шарцу тако беседио:"Одај, Шаро, и сам по авлији,"А ја идем под шатор Арапу,"Наоди се шатору на врати,"Ако б' мени до невоље било."Пак се Марко под шатора шеће,Арап седи, пије вино ладно,Служи му га млада и девојка;Божју помоћ називао Марко:"Божја помоћ, драги господине!"Арап њему лепше одговара:"Здрав, јуначе, делијо незнана!"Од' јуначе, да пијемо вина,"Па ми кажи, што си ми дошао."Ал' беседи Краљевићу Марко:"Немам каде с тобом пити вина;"А добро сам до тебе дошао,"Врло добро, боље бит' не може."Ја испроси лепоту девојку,"Осташе ми на друму сватови,"Дошао сам, дон'о свадбарину,"Да дам благо, да водим девојку,"Да ми нико на пута не стане;"Кажи мени, што је свадбарине?"Арап лепо Марку проговара:"Та ти за то и одавно знадеш:"Ко с' удаје, тридесет дуката;"Ко се жени, тридест и четири;"Ти се видиш јунак од мејдана,"Није квара да стотину дадеш!"Марко с' маши руком у џепове,Пред Арапа три дуката баци:"Веруј мени, више немам блага,"Већ кад би ме тео причекати,"Док се вратим с лепотом девојком,"Тамо ће ме даривати лепо,"Све ћу теби поклонити даре,"Теби даре, а мени девојка."Цикну Арап као змија љута:"У мен', курво вересије нема!


574

"Не даш блага, са мном се подсмеваш;"Па потрже тешка буздована,Те удара Краљевића Марка,Удари га три четири пута.Насмеја се Краљевићу Марко.»О јуначе, Арапине црни!"Ил' се шалиш, ил' од збиље бијеш?"Цичи Арап, као змија љута:"Не шалим се, већ од збиље бијем."Али Марко поче беседити:"А ја мислим, да се шалиш, тужан;"А кад, море, ти од збиље бијеш,"И ја имам нешто буздована,"Да те куцнем три четири пута;"Колико си мене ударио,"Толико ћу тебе ударити,"Па ћем' онда на поље изићи"И из нова мејдан започеш."Трже Марко буздована свога,Пак удари Арапина црна,Како га је лако ударио,Искиде му из рамена главу!Насмеја се Краљевићу Марко:"Боже мили. на свем' теби вала,"Кад брж' оде са јунака глава!"Кан' да није на њему ни била!"Трже Марко сабљу од појаса,Пак зареди Арапове слуге,Исече му четрдесет слугу,А четири не кте погубити,Већ и Марко остави за правду,Кој' ће сваком право казивати,Како ј' било Арапу и Марку,Све с авлије поскидао т таве,Па је главе саранио лепо,Да ј' не кљују орли и гаврани,Па авлију пусту накитио,Накити је Арапским главама;Арапово благо покупио;А четири слуге Арапове,


575

Које није тео погубити,Оправи и по Косову Марко,Оправи и на четири стране,Те телале по Косову слуге:"Гди девојка има за удају,"Нека тражи себи господара,"Нек с' удаје, док је за младости;"А гди јунак има за женидбу,"Нек се жени, нека љубу тражи;"Од сад више нема свадбарине."Марко за све свадбарину плати."Све повика, мало и велико:"Бог да живи Краљевића Марка!"Који земљу од зла избавио,"Који сатр земљи зулумћара;"Проста м' била и душа и тело!"


576

МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ Матица Хрватска

Рано рани Краљевићу Марко,Рано рани до исхода сунца,Па он иде на далеке путеПрико Грчке и равне Бугарске.Добра га је срећа достигнула,Сусрила га млађана дивојка.Косе су јој дивне прогрушане,

. А било јој потавнило лице.Божју помоћ називао Марко:''Божја помоћ, сестрицо дивојко!Та шта си се тако расцвилилаИ с кога си срећу изгубила,Да се ниси млада удомила;Већ ти ј’ било потавнило лице,А косе ти дивне прогрушане?''Кад је чула гиздава дивојка,Што ју пита Краљевићу Марко,

. Она њему тихо одговара:''Богом брате, незнана делијо!С тога сам ти срећу изгубила,Да се нисам млада удомила;И било ми потавнило лицеИ коса ми дивна прогрушала,Јер ја немам нигди никог свога,А у нас је бане Бугарине,Тко с’ удаје, тријест’ дукат даје.Тко се жени, тријест и четири,

. А ја брате немам откуд дати,Макар ти се не удала младаИ не знала, што је то удаја.''Кад разуми Краљевићу Марко,Кад разуми, што збори дивојка,Говорио гиздавој дивојки:''Богом сестро, лијепа дивојко!Би л’ ми могла показати бана,


577

Или бана ил његове дворе,Да га идем млађан походити,

. Рад би ш њиме мало прозборити,Ни о мени ни о мојој срећи,Већ о твојој, дивојко, удаји.''Ал говори гиздава дивојка:''Богом брате, незнана делијо!Могу теби дворе казивати.Када дојдеш крсту на чаире,Погледај де с десна на лијево,На ’ну страну, куда сабљу пашешИ откуда добра коња јашиш,

. Ти погледај у горње сокаке,У сокаку понајлипше дворе,Ласно ћеш му познавати дворе.Двори су му лимом покривени,А пенџери златом обливени,Двори су му на златних кругових,На кругових и камен-ступових.Врата им се за сунцем окрећу,А пенџери за сјајним мисецом.Окол куће бакром оградито,

. А авлија сребром тарацана,А ђерђе је мермером каменом.На авлији та челик капија,На капији браве дубравкиње,Пусте наду, отворит с’ не даду.У авлији јела усађена,А под јелом сребрена трпеза,Нуз трпезу банова госпоја.На крилу јој сарајевско платно,А у руци игла думбајлија

. И у игли то млетачко злато.На руки јој девет прстенова,Сваки ваља по девет градова. Под вратом јој три низа ђердана,Та све три су од сувога злата,А на глави круна позлаћена,Која вриди до три бановине.Код ње стоје три младе дивојке


578

Младе служе, сам’ да се удаду.''Кад разуми Краљевићу Марку,

. Кад разуми, што дива говори,Грохотом се јунак насмијао,Па се маша у своје џепове.И он вади тридесет дуката,Па их даје гиздавој дивојки:''Ево т’, диво, тридесет дуката,Па је носи бану Бугарину,Да се мореш удомити млада,Удомити, за драга удати.''Па он иде крсту на чаире

. По прилики, ко ђевојка каже.И погледа с десна на лијевоНа ’ну страну, куда сабљу пашеИ откуда добра коња јаши;Па погледа у горње сокакеИ познаје дворе Бугарове.Ласно их је јунак угледао,Јер су двори лимом покривени,А пенџери златом обливени.Двори су му на златних кругових,На кругових и камен-ступових,Врата им се за сунцем окрећу,А пенџери за сјајним мјесецом.Кад је Марко дворе угледао,Он се шеће до банових двора,Па он стаде прид банове дворе,Па он мотри ту дворну ограду.Окол куће бакром оградито,А авлија сребром тарацана,А ђерђе је мермером каменом.

. На авлији та челик капија,На капији браве дубравкињеПусте наду, отворит с’ не даду.Ал је Марку срића прискочила,Јер су врата отворена била.Он улази у банску авлију,А авлији јела усађена,А под јелом сребрена трпеза,


579

Нуз трпезу банова госпоја.На крилу јој сарајевско платно,

. А у руци игла думбајлијаИ у игли то млетачко злато.На руки јој девет прстенова,Сваки вриди по девет градова.Под вратом јој три низа ђердана,Та све три су од сувога злата,А на глави круна позлаћена,Која вриди до три бановине.Код ње стоје три младе дивојке,Младе служе, сам’ да се удаду.

. Мотрио их Краљевићу Марко,Мотрио их и разгледо дворе,Па говори госпоји баници:''Божја помоћ, банова госпоје!Је ли здраво бане Бугарине,Је ли здраво и гди се находи?Већ га јунак ја не види давно.''Када чула банова госпоја,Што говори незнани делија,Холо му је млада говорила:

. ''Ид’ отале, сиња кукавицо!Ак’ не мислиш лудо погинути,Погинути, главу изгубити.Та како ти то питати смијеш,Је л’ бан здраво и гди се находи?Зар с таквими бане ортакује,С таквими ли рујно вино пије?Та такви су бану говедари,Говедари и худи коњари.''Кад је Марко ричи разумио,

. Грохотом се јунак насмијаоИ баницу мило погледао,Погледао, па ју пожалио.Кад је видла баница госпоја,Да јој с’ Марко мило подсмихава,То је њојзи и помучно било,Па ми цикну кано љута гуја:''Зло си сијо, бане Бугарине!


580

Зло си сијо рујно пити вино,Рујно вино и љуту ракију,

. Зло си сијо, да би те не било,Нит сутрашњег ти дочеко данка!Вино ти се на ране излило,А ракија на бијело грло.Нигди мира јунак не нашао,Док не свежеш ову напржицу,Која ми се младој подсмихаваИ за тебе бане пропитава,Канда си му дужан и послушан.''Још ни љуба ричи довршила,

. Ал се бане од Елвеста шеће,Бан се шеће и Марка поглеђе,Не би ли га јунак припознао.А кад бане Марка припознао,Он не слуша, што љуба говори,Већ он иде Краљевићу Марку,Руке шири, да се с Марком мири.На то Марко ни гледати не ће,Већ попаде бана Бугарина,Удари га о црну земљицу,

. Како никог још бацао није.Кад то види госпоја баница,Како Марко то поступа с баном,Мал’ не пуче од тешкога јада,Мал’ не пуче и у несв’јест паде.За то Марко хаје и не хаје,Те узима банову госпоју,Те узима за десницу руку,Па ју води бану Бугарину,Да га види, како липо лежи.

. Када ју је до њега привео,Али бане зубе искесио,Искесио, душу испустио.Ал и за то не хајао Марко,Нити се је млађан жалостио,Већ он тури баницу госпоју,Турио ју на мртвога бана,Да га љуби млада оплакује,


581

Кад ни хтила Марка ни гледати,А камо ли ш њиме говорити,А још мање вином подворити.Мртвог бана госпа оплакујеИ за њиме грозне сузе лије.Како цвили, до Бога се чује,Сам не чује Краљевићу Марко.Мало тому постојало вриме,Ето Марка госпоји баници,Па он диже госпоју баницу,Па јој скиде бурме и прстење.Како их је лако повукао,

. Мал’ да није руке истргнуо.Кад је јунак бурме покупио,Маша јој се бијеломе врату,Ћеде њојзи да откине вратаСкидајући ђердан испод врата.Па се маша то госпиној глави,Мал’ не здропи живој госпи главуСкидајући ту круну од злата,Скидајући почупа јој власи.Кад је Марко ту круну справио,

. Пограбио тешка буздована,У њем има туча и олова,Добре мире до педесет ока,А тридесет дрвета јавора,Што јунаци на мејдане носе,Да с њим туче госпоју баницу,Јер је Марка љуто увридила.Ал се Марко бољем домислио,Да за женске ни буздован главе,Па с’ дочепа троструке канџије,

. Баничина за диве оружја,Пак ју шиба, докле не издануПод вијетом у авлији јелом.Па он иде у банову крчму,Па он шиба крчмарицу Мару:''Кажи, курво, крчмарице Маро!Кажи брже, гди је силно благо?Ако ли ми казивати не ћеш,


582

Младу ћу те на мије дерати,Живу ћу те на ражањ метати

. И пећ ћу те ко пролитно јање.''Кад то чула крчамарица Мара,Води Марка у камену кулу,Гди је пуно гроша и дуката,Што је бане сироте глобио.На то Марко ни гледати не ће,Већ говори крчмарици Мари:''Кажи, курво, гди је друго благо,Кажи, курво, јер ћеш погинути!''Кад то чула крчмарица Мара,

. Води Марка у ту другу кулу,Гди је злато и ситни бисеру.То је Марко радо угледао,Па он граби, колико му драго,Друго дили међу сиротињу.Па он иде у појне механе,Па он пије вино и ракију.Кад се Марко мало понапио,Проговара својем буздовану:''Буздоване, једино уфање!

. Буздоване, донес’ дер ми вина.''Кад је чула крчамрица Мара,Кад је чула, што Марко бјеседи,Одма скочи крчмарица МараИ донесе једну купу вина,Једну купу од тридесет ока.Пије Марко једну купу вина, А још није брка поквасио,Па он вели својем буздовану:''Буздоване, једино уфање!

. Буздоване, донес’ дер ми вина.''Кад то чула крчмарица Мара,Кад то чула, разумила Марка.Па ми скаче крчмарица МараИ донесе другу купу вина,Другу купу од педесет ока.Пије Марко другу купу вина,А истом је брке поквасио,


583

Па бјеседи свому буздовану:''Буздоване, једино уфање!

. Буздоване, донеси ми вина.''Кад то чула крчмарица Мара,Носи Марку трећу купу вина,Трећу купу од шездесет ока.Истом Марко понапи се вина,Па дозивље млада оклопника,Па му вели и липо говори:''Иди одма крсту на чаире,Виком вичи и гласно подвикуј,Нек с’ удаје, тко је за удају,

. Нек се жени, тко је за женидбу,Убио сам бана Бугарина,Не ће више сирота патити.''Па он сиде на својега шарца,Па он оде кроз зелене лугеПивајући Грчкој и Бугарској:''С Богом остај, Грчка и Бугарска!Кад ме видиш, онда ми се надај.''Кад измаче Краљевићу Марко,Бјеседила крчмарица Мара:''Мили Боже и мила Маријо!Да чудне ти ово хале винске!Какве нисам до сада видила,Тешко т’ нам је суђе осушио,А подруме винске опустио!''


584

ЛОВ МАРКОВ С ТУРЦИМА Вук Стефановић Караџић

Лов ловио Мурате везире,Лов ловио по гори зеленојСа својијех дванаест делијаИ с трин'естим Краљевићем Марком;Лов ловили три бијела дана,И не могли ништа уловити;Намјера их нанијела билаНа зелено у гори језеро,По ком плове утве златокриле,Пусти везир својега сокола,Да увати утву златокрилу,Она му се не да ни гледати,Већ се диже небу под облаке,Соко паде на јелу зелену.Тад' говори Краљевићу Марко:"Јели тестир, Мурате везире!"Да ја пустим мојега сокола,"Да увати утву златокрилу;"Вели њему Мурате везире:"Јесте тестир, за што није, Марко."Пусти Марко својега сокола,Он одлеће небу под облаке,И увати утву златокрилу,Пак с њом паде под зелену јелу.Кад то соко угледа везирев,Врло му се тешко учинило,А наваду лошу научио:Отимати ловак од другога;Залеће се к Маркову соколу,Да му отме утву златокрилу;Али Марков соко јогуница,Као што је и његов господар:Он не даде утве златокриле,Већ сокола шчепа везирева,Па му просу оно сиво перје.


585

Кад то виђе Мурате везире,Врло му се жао учинило,Пак он узе Маркова сокола,Те га уд'ри о јелу зеленуИ преби му оно десно крило,Па обрну кроз гору зеленуСа својијех дванаест делија;Стаде писка Маркова сокола,Као љуте у камену гује;Марко узе својега сокола,Пак му стаде завијати крилоИ с љутитим гласом говорити:"Тешко мене и тебе, соколе,"Лов ловећи с Турци без Србаља,"Лов ловећи, криво дијелећи!"Кад соколу он завио крило,Тада скочи Шарцу на рамена,Пак поћера преко горе чарне,Шарац иде, као горска вила,Брзо иде, далеко одмиче,Одмах бише на крај горе чарне,И углаше у пољу везираС његовијех дванаест делија.Обазре се Мурате везире,Па кад виђе Краљевића Марка,Он говори својим делијама:"Ђецо моја, дванаест делија!"Видите ли онај прамен магле,"Прамен магле испод горе чарне?"У магли је Краљевићу Марко,"Гле, како је наљутио Шарца!"Нека Бог зна, добра бити не ће."У том стиже Краљевићу Марко,Пак потрже сабљу од бедрице,И окупи Мурата везира:Поб'јегоше по пољу делије,Као врапци од копца по трњу;Стиже Марко Мурата везираИ русу му одсијече главу;А од младих двадест делија


586

Он начини двадест и четири.Стаде Марко мисли размишљати:Ил' ће ићи цару у Једрене,Ил' у Прилип свом бијелу двору,Све мислио, пак је говорио:"Боље ићи цару у Једрене,"Да му кажем, шта сам учинио,"Него да ме Турци њему туже."Када Марко у Једрене дођеИ на диван пред цара изиђе,Очи му се бјеху узмутиле,К'о у гладна у гори курјака:Кад погледа, кан' да муња сине;Пита њега царе господине:"Мој посинко, Краљевићу Марко!"Што си ми се тако ражљутио?"Да ти није нестануло блага?"Стаде Марко цару казивати;Све му каза, каконо је било.Кад је царе саслушао Марка,Тад' се царе гротом насмијао,Пак је Марку био бесједио:"Бе аферим, мој посинко Марко!"Да нијеси тако учинио,"Ја те не бих више сином звао:"Свако Туре може везир бити,"А јунака нема, као Марко."Пак се маши у џепе свиленеИ извади хиљаду дуката,Те их даје Краљевићу Марку:"Нај то тебе, мој посинко Марко,"Пак ти иди, те се напиј вина."Марко узе хиљаду дуката,И отиде с царева дивана;Ал' цар Марку дукате не даје,Да он иде пити рујно вино,Већ да му се кине са очију;Јер се Марко врло ражљутио.


587

ЛОВ МАРКОВ С ТУРЦИМА САНУ

Подиже се Мурате везиреСу његово седам везирова,Собом води Краљевића Марка.Кад дођоше у гори зеленој,Ту језеро воде наодише,А у води утве златокриле.А да рече Мурате везире:''А Бога ви, седам везирова,Ву пуштите седам соколоваДа увате утве у језеро!''Сви су њега послушали билиИ пуштише седам соколова –Не падају ти сиви соколи,Не падају у води језеро,Нег’ падају у јели у гранама.Ма да рече Мурате везире:''Од мудрина, Марко, погинуо,Што не пушташ твојега сокола!''Ма говори Краљевићу Марко:''А Бога ти, Мурате везире,Ја бих пуштао мојега сокола,Ма се бојим учиниће кавгу.Него ако ћеш дати вјеру менеДа ми ништа учинити нећеш,А ни мене ни соколу моме!''Ту му Мурат тврду вјеру дава:''Вјера ти је, Краљевићу Марко,Да ти ништа учинити нећу,А ни тебе ни соколу твоме!''Пушта Марко својега сокола –Он не пада у јели у гранама,Него пада у води језероИ увати утве златокриле,Па је носи Краљевићу Марку.Жао било седам везирова,


588

Доватише Маркова сокола –Оде соков од руке до руке,Док му брча пера саломише,Љуто цичи тај сиви соколе,А ћеши га Краљевићу Марко:''А не бој се, мој сиви соколе,Ја ћу тебе осветити дивноС добром главом Мурата везира!''То изрече, сабљу извадио,Па погуби седам везироваИ онога Мурата везира.


589

ЛОВ МАРКА КРАЉЕВИЋА С ТУРЦИМА Матица Хрватска

У лов рани до триста Турака,У лов рани у Пролог планину,У планину к зеленом језеру,Да увате утву златокрилу;Ал не рани Краљевићу Марко.Међу се се спомињали Турци:''Мили Боже, што би ово било,

. Шта га Марко с нами у лов не ће?''Па питају Краљевића Марка:''Вај Бога ти, Краљевићу Марко!Штоп ти с нами у лов да идеш не ћеш?Али си се, Марко, расрдио,Али си се на нас наљутио?''Вели њима Краљевићу Марко:''Нијесам се, Турци, расрдио,Нити сам се на ког наљутио,Ја не смијем ићи през цестира,

. През цестира Мурата везира.''Питаш¬’ Турци Мурата везира.Ал говори Мурате везире:''Цестир Марку, колико му драго!''Узе Марко шарца, коња свога,И узимље сивога сокола,Па он иде у Пролог планину,У планину к зеленом језеру.Кад су додшли к језеру зеленом,Сваки пушти сокола сивога:

. Марков стоји на десници руци,Свога Марко ни да пушти не ће.Ал говоре Турцијањичари:''Вај Бога ти, Краљевићу Марко!Што не пуштиш сокола сивога?''Вели њима Краљевићу Марко:''Ја не смијем пуштати соколаПрез цестира Мурата везира.''Питаш’ Турци Мурата везира.


590

Говори им Мурате везире:. ''Цестир Марку, колико му драго!Пушти Марко сокола сивога.Соко не иде на јелу зелену,Већ он иде надно од језера,Па увати утву златокрилу.Не даје је Мурату везиру,Већ је даје Краљевићу Марку.Наљути се Мурате везире,Па он узе сокола Маркова,Њим удари о јелу зелену.

. Соко кликти, а у Марка гледи.Ал говори Краљевићу Марко:''О соколе, сива тица моја!Ево ти је тврда вјерамоја,Да ја хоћу тебе осветити.''Згледаше се, маом одоше Турци,За њ’ма иде назорице Марко.Кад изишли из горе на поље,Поћера их Краљевићу Марко,Па пристигну Мурата везира;

. Трже сабљу, одс’јече му главу.Сви му туже Краљевића Марка.У то доба долазио Марко.Пита царе Краљевића Марка:''Вај Бога ти, Краљевићу Марко!Зашт’ погуби Мурата везира?''Вели њему Краљевићу Марко:''Да си мени, царе, урадио,Што уради Мурате везире,Ја б’ и твоју одсјекао главу.''

. Цар с’ изниче, а Марко примиче.А кад цару понестало клупе,Он се вати руком у џепове,Па извади тридесет дукатаИ даде их Краљевићу Марку:''Ето, Марко, тридесет дуката,Па се напиј на механи вина.Нек ј’ од тебемоја главам ирна,А ти ради, што је теби драго!''


591

ЛУЛА МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Јаши коња Краљевићу Марко,Јаши коња кроз гору зелену.Сритоше га тридесет Турака,А прид њима турски капетане,Па је њима Марко бесидио:''Бора вами, тридесет Турака!И прид вами турски капетане,

. Би ли мени лулу напунили?''Они су му добро прифатили:''Дај дер лулу, незнана делијо!''Лулу даје турском капетану,Капетан је кесу истресао.Оде лула од руке до руке:Триест кеса Турци истресоше,НИ трећину нису напунили.То се Марку круто на жа дало,Па удари турског капетана,

. Удари га лулом и духаном.Како га је лако ударио,Добрим га је коњем раставио,Па по гори Турке разагнао:Турци жале свога капетана,Марко жали луле и духана!


592

МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО Вук Стефановић Караџић

Цар Сулејман јасак учинио,Да с' не пије уз рамазан вино,Да с' не носе зелене доламе,Да с' не пашу сабље оковане,Да с' не игра колом уз кадуне;Марко игра колом уз кадуне,Марко паше сабљу оковану,Марко носи зелену доламу,Марко пије уз рамазан вино,Још нагони оџе и аџије,Да и они с њиме пију виноИду Турци цару на парницу:"Цар Сулеман, и отац и мајко!"Нијеси ли јасак учинио,"Да с' не пије уз рамазан вино,"Да с' не носе зелене доламе,"Да с' не пашу сабље оковане,"Да с' не игра колом уз кадуне;"Марко игра колом уз кадуне,"Марко паше сабљу оковану,"Марко носи зелену доламу,"Марко пије уз рамазан вино;"Па му просто, да сам пије вино,"Већ нагони оце и аџије,"Да и они с њиме пију вино."Кад је царе разумео речи,Он пошиље два своја чауша:"Отидоше, два чауша млада,"Пак кажите Краљевићу Марку"Да га царе на диван зазива."Отидоше два чауша млада.Кад дођоше Краљевићу Марку,Али Марко под шатором пије,Пред њим купа од дванаест ока;Беседе му два чауша млада:


593

"Да чујеш ли, Краљевићу Марко!"Тебе царе на диван зазива,"Да ти идеш цару на дивана. "Расрди се Краљевићу Марко,Пак довати ону купу с вином,Па удара царева чауша,Прште купа а прште и глава,И проли се и крвца и вино.Оде Марко цару на дивана,Седе цару до десна колена,Самур:калпак на очи намиче,А буздован уза се привлачи,Бритку сабљу на крило намичеБеседи му царе Сулемане:"Мој посинко, Краљевићу Марко!"Та ја јесам јасак учинио,"Да с' не пије уз рамазан вино,"Да с' не носе зелене доламе,"Да с' не пашу сабље оковане,"Да с' не игра колом уз кадуне;"Добри људи о злу говорише,"На једнога Марка потворише,"Да ти играш колом уз кадуне,"Да ти пашеш сабљу оковану,"Да ти носиш зелену доламу,"Да ти пијеш уз рамазан вино,"Још нагониш оџе и аџије,"Да и они с тобом пију вино."За што калпак на очи намичеш?"Што л' буздован уза се привлачиш?"Што ли сабљу на крило намичеш?"Ал' беседи Краљевићу Марко:"Поочиме, царе Сулемане!"Ако пијем уз рамазан вино,"Ако пијем, вера ми доноси;"Ак' нагоним оџе и аџије,"Не може ми та образ поднети,"Да ја пијем, они да гледају,"Нек не иду мени у меану;"Ако л' носим зелену доламу,


594

"Млад сам: јунак и доликује ми;"Ако л' пашем сабљу оковану,"Ја сам сабљу за благо купио;"Ако играм колом уз кадуне,"Ја се, царе нисам оженио,"И ти с', царе био неожењен;"Ако калпак на очи намичем,"Чело гори с' царем се говори,"Што буздован уза се привлачим,"И што сабљу на крило намичем,"Ја се бојим, да не буде кавге,"Ако би се заметнула кавга,"Тешко оном, тко ј' најближе Марка!"Гледи царе на четири стране,Не има ли тко ближе до Марка:Ал' код Марка нигди никог нема,Већ најближе царе Сулемане;Цар с' одмиче, Марко се примиче,Док дотера цара до дувара;Цар се маша руком у џепове,Он извади стотину дуката,Па и даје Краљевићу Марку:"Иди, Марко те се напиј вина."


595

МАРКО КРАЉЕВИЋ ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО САНУ

Синоћ царе асаг учиниоДа с’ не носе зелене доламе,Да с’ не игра у колу с буламаИ не пије узор мазор вино.Ал’ то Марко ништа и не хаје,Већ он носи зелену доламу,И он игра у колу с буламаИ он пије узор мазор вино.Синоћ цару азна изгинула,Изгинули млоги азнадари;Турци веле: ''Исече ји Марко!''И сам царе рече да је Марко.Ал’ то Марко ништа и не хаје, Веће спава под шатором Марко,Крваве му руке до лаката,Бојно копље до баоча бела.Ал’ беседи царе господине:''Ко ће мени дотерати Марка,Савезани руку наопако,Све нуз коња бијућ’ буздованом,Даћу њему пашалук на Босни,Без промене док му је колена!''Ту се нађе Џаја ПрикоморскиДа дотера Краљевића Марка,Савезани руку наопако,Све нуз коња бијућ’ буздованом.Оде Џаја Краљевићу Марку,Али не сме да пробуди Марка,Већ удара у јасан таламбасНе би ли се пробудио Марко.Ал’ се трже Марко иза санка,Па беседи Краљевићу Марко:''Која курва у таламбас бије,Без питања и без руковања –Вере моје, одсећ’ ћу му главу!''


596

Ал’ беседи Џаја Прикоморски:''Ја ти, Марко, у таламбас бијем,Без питања и без руковања –Мен’ је царе по тебе послао!''Уста Марко на ноге јуначке,Па отиде Ибри берберину:''Побратиме, берберину Ибро,Опери ми руке до лаката,Бојно копље до баоча бела,Цар је Џају по мене послао!''Опра њему Ибро берберине,Опра њему руке до лаката,Бојно копље до баоча бела.Оде Марко цару господину,Без толмача цару у двор уђе,Па му божју помоћ називао:''Божја т’ помоћ, царе господине!Што си Џаки по мене послао –Привали ми једну купу вина,Која вреди тридесет дуката!''Насмија се царе господине,Па се маши себи у чпаговеИ извади шездесет дуката:''На ти, Марко, наплату за вино!''Узе Марко шездесет дуката,Па он мету себи у чпагове.''Ја сам Џају по тебе послао,Јер сам синоћ асаг учиниоДа с’ не носе зелене доламе,Да с’ не игра у колу с булама,Да с’ не пије узор мазор вино,А ти за то ништа и не хајеш!Синоћ мени азна изгинула,Изгинули млоги азнадари;Турци веле: ''Исече ји Марко!''И ја велим: ''Нико него Марко!''Ал’ беседи Краљевићу Марко:''Јеси л’ чуо, царе господине –Ако носим зелену доламу,С тобом сам је на боју добио;


597

Ако играм у колу с булама, Млад сам јунак, игра ми је мила;Ако пијем узор мазор вино,Србљин јесам, вера ми доноси!''Вели њему царе господине:''Мој посинче, Краљевићу Марко,Ти истргни бритку сабљу твојуДа ја видим је л’ сабља скрнавна!''Одговара Краљевићу Марко:''Ој Бога ти, царе господине,Моја сабља не трза с’ напразно!''Ал’ беседи царе господине:''Ево теби дванаест везираИ ево ти тридесет Турака –Сеци, Марко, што је теби драго!''Трже сабљу Краљевићу Марко,Дваред ману – дванаест везира;Триред ману – тридесет Турака,И Арапа, Богом побратима,Самог цара из стола покрен’о.


598

МАРКО КРАЉЕВИЋ НЕ ПОСТИ ПОСТА РАМАЗАНА Матица Хрватска

Турци туже Марка Краљевића,Туже њега цару господину.Тужили га три године дана,Да он пије црвенику винце,Да он туче буздованом Турке,И да носи зелене доламе,Да не пости поста рамазана,

. И да с булам по улицам шета.Кад је цару тужба додијала,Он говори Турцим крајичницим:''Богом вами, Турци крајичници!Ви уфат’те Марка Краљевића,Ја ћу њега нама погубити.''Кад су Турци цра разумили,Па говоре цару господину:''Богом теби, царе господаре!Не би Марка виле уфатиле,

. Камо ли би Турци крајичници.''Ал је њима царе бесидио:''Не будал’те Турци јањичари!Лако ћете Марка уфатити.Ето петка и турскога свеца,Доћ ће Марко до турскога сајма,Ви замите вина и ракије,Али вина од девет годинаИ ракије трипут прижижане,Пак сједите уз њу ужинати,

. Зов’те Марка рујно пити винце,Па мишајте вино и ракијуИ опојте Краљевића Марка ,Онда ћете њега савезати.''Кад су Турци цара разумили,Једва они петка дочекаше,Пак узеше вина и ракијеИ одоше до турскога сајма.Кад су Турци к сајму долазили,


599

Ал најдоше Краљевића Марка.. Одма сједу уж’ну ужинати,Зову к себи Марка Краљевића,Да он иде рујно пити винце.Превари се Марко Краљевићу,Сиде с Турцим рујно пити вино.Чудила се браћа и дружина,С киме Марко рујно пије вино.Не пије га браћом ни с дружином,Већ га пије с Турцим јањичарим.Турци њему рујно дају вино,

. Ал мишају вино и ракију.Кад су Турци Марка опојили,Налио се као мишиница,Извали се као краветина.Онда су га Турци саезали,Мећу на њег лисичине тешкеОд лаката до б’јелих ноката,А на ноге негве до колина,Око врата алку заковану,Сама алка девет ока тешка,

. Па га возе цару господину.Кад се Марко мало растризнио,Не море се макнут ни помакнутОд онога гвожђа сакована.Довезли га цару господину.Кад је царе Марка опазио,Па је њему царе бесидио:''Ту си, курво, Марко Краљевићу!Већ је мени тужба додијала,Да ти пијеш цвенику винце,

. И да носиш зелене доламе,И да бијеш буздованом Турке,Да не постиш поста рамазанаИ још с булам по улицам шеташ.Кад је Марко цара разумио,Њему тијо Марко одговара:''О Богом ти, царе господаре!Што ја пијем црвенику винце,Нисам Туре, да вино не пијем.


600

Што ја носим зелене доламе,. Ниси ми ји ти копова, царе,Да ји, царе, ја носит не смидем!Ја купова, ја носио, царе!Што не постим поста рамазана,Моја мени вира не доноси.Што се с булам по улицам шетам,Веле мени, него твојим Турцим,А што тучем буздованом Турке,И опте цу, царе господине!Ако Богф да и недиља света.''

. Кад је царе њега разумио,Па говори Турцим крајичницим:''Вод’те Марка у тавну тавницу,Нека тавни до прве недиље,Онда ћемо њега објеситиНа Ситници, на водици ладној.''Ал говори Марко Краљевићу:''Богом теби, царе господаре!Ја имадем два сина нејака,Ма и љуби скоро доведену,И старицу остарелу мајку,Даје де мени тинте и папира,Да ја пишем листак књиге биле,Ама мојој остарелој мајци,Да доведе љубу АнгелијуИ уза њу два сина нејака,Да ми виде, гди ћу погинути.''На то ми се царе слакомио,Да погуби два Маркова сина,Да од врага не остане трага!

. Даде њему тинте и папираИ бијело перо од лабуда,Даде њему, уједе га змија.Пише Марко листак књигу билу,Не пише ју остарелој мајци,Веће пише Јанку и Секули:''О Бога вам, Јанко и Секула!О нетјаче, драго дите моје!Ево су ме уфатили Турци


601

И на виру мене савезали,. Метнули ме у тавницу тавну,Гди је мени блато до колина,А водица од свилена паса,По води се гује чилитајуА сотоне из зидова ничу.У недиљу, која прва дојде,Онда ће ме Турци обисити,На Ситници, на водици ладној.Ал немојте зоре заспавати,Подраните на равно Косово,

. Већ до ладне водице Ситнице,Не би л’ мени главу скапулали.''Оде књига од руке до руке,А на руке Јанковић-Стојана.Кад је Јанко књигу проучио, Оборио сузам низ образе.Гледао га Секул д’јете младо,Пак бесиди Јанковић-Стојану:''О ујаче, Јанковић-Стојане!Откуд књига, од кога ли града,

. Кога л’ она заповида врага?И досад су књиге долазиле,Ма ји ниси сузам поливао.''Одговара Јанковић-Стојане:''Није књига од ниједног града,Већ је књига Марка Краљевића.Ето Турци Марка уфатилиИ на виру њега савезали,Бацили га у тавницу тавну,Да он тавни до прве недиље,

. Онда ће га Турци обисити,На Ситници, на водици ладној.Ево пише Краљевћу Марко,Да дојдемо до водице Ситнице,Која тече међом крај Косовоа,Не би л’ њему скапулали главу.''Мисли Стојан мисли свакојаке,Како б’ Марку скапулали главу. Све су мисли на једну смислили,


602

Они пашу свијетло оружје,. На оружје поповске хаљине.Када дојде прва недиљица,Уранио Јанковћ-СтојанеИ ш њим д’јете Секул-нетијаче.Подсили су до два коња врана,Пак одоше преко поља равнаКано звизда преко неба сјајна;И ујдоше у гору зелену,Па ми јашу горицом зеленом.Кад су били усред горе црне,

. Говорио Јанковић-Стојане:''Секулица, драго д’јете моје!Пропни де се на јелу зелену,Па погледај низ поље Косово,Воде л’ Турци Марка Краљевића.''Секул д’јете ујца послушао,Пак изајде јели у огранке,И погледа на поље Косово,И опази Турке јањичаре,Гди га воде Марка Краљеивћа,

. Пак подвикну конда геик рикну:''Воде Турци Марка Краљеивћа!''Вику чуше Марко КраљевићуОд својега Секул-нетијака,Ма и звеку од бритки сабаља,Па он паде у траву зелену.А кад паде у траву зелену,Нама се је насмијао Марко.Опази га једна потурица,Пак завика иза свега гласа:

. ''Дај дер, царе, ти погуби Марка,На ништо се насмијао Марко,У ништо се поуфала курва.''Кад је царе Туре разумио,Узе Марка за бијелу руку,Па га диже из траве зекленеИ пита га царе господине:''На што си се насмијао, Марко!У што си се зауфао, Марко?''


603

Марко цару тијо одговара:''Не будиали, царе господине!Нисам ти се јадан насмијао,Нити сам се ништо зауфао,Већ почео санак боравити.Пусти мене, царе господине!А пусти ме на траву зелену.Право ћу ти, царе, каживати,Што ја будем у сну боравио.''И то царе за Бога примио,Па га пушта у траву зелену.

. Не ће Марко да борави санка,Веће чека Јанковић-СтојанаИ ш њим дите Секул-нетијака.Доклем дојду мало ближе њега,И опет се насмијао Марко.Опет спази једна потурица,Па завика иза свега гласа,Туре виче конда коњиц вишти:''Бог те убио, царе господине!Дај де, царе, ти погуби Марка,

. И потле ће додијати Марко,На ништо се насмијао Марко,У ништо се куга зауфала.''Кад је царе разумио Туре,Диже Марка из траве зелене,Диже њега за десницу руку,Пак је царе Марку говорио:''Богом теби, Краљевићу Марко,На што си се насмијао Марко!У што си се поуфао, куго!

. Да ћеш своју скапулати главу?Борме не ћеш, вира ти је моја,Близо су ти та турска вишала.''Одговара цару господину:''Не будали, царе господине!Ја ћу теби право каживати.Ја сањао и у сну видио,Ја видио змију завезануИ око ње јато голубова.


604

Долетише два орла из облака,. Растираше јато голубова,Одвезаше змију завезану,Тирају ји ко ловац пиплиће.''И то царе за Бога не прима,Него води марка до вишала.Кад појдоше мало понаприда,Насмија се Марко Краљевићу.Опази га царе господине,Па ми пита Марка Краљевића:''На што си се насмијао Марко?''

. Одговара Краљевићу Марко:''Не будали, царе господине!А како се не би насмијао?Ено видим до два калуђера,Пусти к мени до два калуђера,Да ми даду за грије покору.Много грија јесам учинио,Учинио, а не исповидио.Много вино ја јесам попио,Ја попио, а не платио га.

. Многу јесам мајку расцвилио,А љубовцу у црно завиоИ сестрицу с братом раставио.''И то царе за Бога примио.Цар одмиче силну војску своју,К њему пусти до два калуђера.Нису ото до два калуђера,Већ је ото Јанковић-СтојанеИ нетјаче Секулица млади.Они не ће исповидат Марка,

. Него они откивају Марка.Све окови лако отковаше,Ал се не да алка око врата.Ал потпази једна потурица,Пак завика иза свега гласа:''Ајме, царе, да те Бог убио!¨Нису оно до два калуђера,Нео ј’ оно Јанковић-Стојане,И нетјаче Краљевића Марка.''


605

Кад је царе разумио ричи,. Он намиче силну војску своју,Да погуби Јанковић-Стојана,Ма и ш њиме Секулу младога.Виче Стојко иза свега гласа:''Бран’, Секула, од Турака Марка,Доклем старац ја откујем Марка.''Лако они Марка отковаше,Присикоше алку око вратаИ три прста врата зафатише.За то Марко и не хаја ништа.

. Кад се Марко шарца добавио,Марко се је шарца прифатио,Ма и своје сабље оковане,Пак потира Турке витезове.Тира Марко ко ловац кокоши,А пара ји кано вуче овце.Мотао ји кано витар гране,А сико ји као косац траву,И цара је Марко уфатио.Од Турака нико не остаде,Само једна древан Туркесина,Која ј’ дошла то чудо гледати,А како ће бисити Марка.И њег хоће да погуби Марко,Али не да Јанковић-Стојане.Отрпави га Цариграду граду,А да само Турци приповеда,Како Турци Марка обисише.Па узмиљу цара господина,Мећу њега на Марково мисто,

. Гди је Марку царе одредио.Када је цара Марко обисио,Овако је био говорио:''О Богом ти, царе господине!Гди је твоја љуба султанија,Гди си ш њомекафу јутрос пио?''Цар остаде висећ на вешалим,Марко оде двору пивајући.Онда било, сад се спомињало.


606

МАРКО КРАЉЕВИЋ НЕ ПОСТИ ПОСТА РАМАЗАНА Матица Хрватска

Пије вино Краљевићу Марко – у цареву безистану,С Костадином, драг’јем побратимом.Силом дава Влахом пити вино!То се чудо и у цара чуло.Маче царе свога поклисара,Поклисара црнога Арапина:''Довед’ то ми Краљевића Марка

. Оли русу главу Марка Краљевића.''Брзо иде црни Арапине.А кад дође билом безистену,Али Марко испијаше вино;Удара му шарца буздоханом.Њему вели Краљевићу Марко:''На ударај, црни Арапине!Још ти коњиц има господара.''За то Арап ништа и не хаје,Нег удара коња буздоханом.

. Шарац цичи каоно љута змијаИ погледа Марка господара.Марко срцу одољет не може,Он ми скочи на јунашке ноге,Из сагрије сабљу извадио,Тер погуби царева поклисара.Вели њему Костадине побро:''Краљевићу, ујела те змија!Што погуби цару поклисара,Оба ћемо погинути сада.''

. За то Марко и не хаје ништа,Нег посједе шарца свога, Тер он иде к цару у Цариград,Он пред царом црну земљу љуби,Десну руку и кољено л’јево.Ал је Марку царе бесједио:''Што си дошо, један зулумћаре!Колико ли говорење моје,


607

Да не пијеш уз рамазан вино,Да не носиш зелену доламу.''

. А њему Марко бесјеђаше:''Знаш ли царе, мили господаре!Кад си царе, био у сужањству,Баш у оној земљи арапској,Тер ти мени танку књигу пишеш:''Краљић-Марко, мој по Богу синко!Вади мене из невоље тешке.'' ''А кад Марко књигу прогледао,Ја подсидох шарца коња мога,Одох у арапску земљу.

. Вечер дођох у арапску земљуИ ја нађох три аге арапске,Ја их нађох ђе вечерају,Ти им царе мумом свијетлаше.Ја извадих из саргије сабљуИ погубих три аге арапске,Опростих тебе из сужањства,И побјегосмо билом Цариграду.Мош се споменути, драги господару!Да ми даде чинит, што ми драго,

. И да пијем уз рамазан рујно вино.''Кад је њега разумио царе,Грохотом се насмијао цареИ лијепо Марка даровао:''Пођи Марко, мој сиви соколе!Тер се напиј задовоље вина.Јоштер узми срук и каук,Ходи са мном у мечите турске.''То ли било, то ли и не било,Сад се међу нами споминало,

. Да су здраво све јуначке мајке!


608

ТУРЦИ И НАПОЈНИЦА МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Рано рани Краљевићу Марко,Пак дозивље стару мајку своју:''Устани се, стара мајко моја!Кувај мени ситну брашеницу,Ја ћу поћи граду Љубушкому.''Старица га послушала мајка,Кувала му ситну брашеницу,

. Ходе Марко граду Љубушкоме.Одмах Марко иђе у МехануИ налази тридесет Турака,Пак је њима Марко бесидио:''Саламалећ, Турци Љубушчани!'''' ''Да си здраво, Краљевићу Марко!'' ''А вели им Краљевићу Марко:''Плат’те вино, Турци крајишници!''А веле му Турци крајишници:''Крчмарице, додај Марку вина!''

. Пије вино Краљевићу Марко,Не пије га чашом ни букаром, Већ бигунцем од тридесет ока:Један попи, ни брка не стопи,Други попи, једва брка стопи,Трећи попи, једва се понапи.Турци муче, не говоре ништа,Већ погледа један на другога.Пак је њима Марко бесидио:''Дајте, Турци, напун’те ми лулу!''

. Кад то виде Турци Љубушћани,Сви по реду кесе повадише,Једва Марку лулу напунише.А када је прстом притиснуо,Не бијаше луле половица.А вели им краљевићу Марко:''Рђашине, Турци Љубушчани!Напун’те ми ту лулу духана.''


609

А вели му мали буљумбаша:''Не би ли те ђавли напунили,

. Камо ли би тридесет Турака!Штогод има у цара духана,Попушио би за недиљу дана.''То је Марку мало жао било,Удари га женском заушницом.Како га је лако ударио,Црном га је земљом саставио.


610

ТУРЦИ НЕ ДАДУ ПИТИ У СЛАВУ БОЖЈУ Вук Стефановић Караџић

Славу слави стари деспот ЂуроО пролећу дану Ђурђевоме,Крсно име славна светог Ђорђа,Да би нама у помоћи био.Три ми Ђуро софре поставио:Једну софру од сувога злата,Другу софру од цкрли мерџана,Трећу софру дрва шимширова,На њих меће пива и јестива.За најпрвом дванаест владика,А за другом сву српску господу,А за оном од жута шимшира,Ону ми је ниже помакнуо,Меће за њом кљасте и слијепе.Ал’ да видиш големе невоље,Од кад Србљи царство изгубише,Клети Турци зулуме чињаху,И Србљима јаде задавахуКрсно име служит’ не смијаху,Па се боје Србљи свиколици.Ал’ изиђе стари деспот ЂуроНа чардаку од бијеле куле,Гледа Ђуро с десне на лијеву,Када се је поље замаглило;Није магла да би магла била,Него пара коњска и јуначка.Мало стаде, не би николико,Ево јунак на коња дораста,Силан Турчин ага Бећир ага,Тражи врата тешком топузином:''Силан влаше, отвори ми врата.''Викну Ђуро своје вјерне слуге:''Брже, слуге, ако Бога знате,''Отворите врата на авлији.''Уђе Туре младо и помамно.


611

''Бре, каури, родила вас курва,''Ал' не знате шта сте и како сте.''Крсно име славит' не смијете,''Слава Божја већ се не напија.''Скида Ђуро капу под пазуо,Сва господа на ноге усташе,Сваки мучи ништа не говори,Ставише га у чело трпезе.Нити једе нити пије курва,Него мрко пребраја господу,Не да пити у слави Божојзи,Која њему ни помоћи неће.Кад се Ђуро на невољу нађе,Троструке га сузе промакоше,Ваљају се низ госпоцко лице,Сузе рони, овако говори:''О Јерино, моја вјерна љубо,''Узми боље једну купу вина,''Па изиђи доље на сокаке,''Кога првог видиш од Србаља,''Пружи њему и купу и вино,''Закуни га Богом великијем,''И нашијем крснијем именом,''Да напије у слави Божојзи.''Брже га је љуба послушала,Напунила једну купу златну,Доље пође сјетно невесело,Бога моли, овако говори:''Вељи Боже, и сви Божји свеци,''Дај ми данас близу двора мога''Да сусретнем доброга јунака,''Који ће ми напит' по закону,''То за славу Бога великога,''И за славу светога Ђорђија.''Хитро краче, а очима сматра,Кад сокаку сиђе на калдрми,И сусрете незнана јунака,Појахао коња големога,На њега је страшно одијело,На јунака свијетло оружје,


612

О седлу му копље убојито,С десне стране топузина тешка.Божју му је помоћ називала: ''Божја помоћ, незнани јуначе!''А он њојзи љепше одговара:''Срећа добра, Ђурђева Јерина!''Упази му поглед наопакиКроз космате горње трепавице,Упази му оба мрка брка,Ђе му густи сједе по рамена,Јунак дише, а брци се висе,Препаде се, да од Бога нађе,На тле паде и чашу испусти,Здрава купа, а вино цијело.Удеси се незнана делија,С коња сиђе, за руку дофата:''Не бој ми се, моја посестримо,''Него кажуј, што је и како је.''Јерина му стаде каживатиПо истини све како је било.Рече ријеч незнана делија:''Богом, сестро, Ђурђева Јерино,''Кажи мени јеси л' вјере тврде,''Мугу ли се у теб' поуздати,''Да ме не ћеш данас просочити?''Она му се куне и преклиње:''Тврда вјера, незнана делијо,''Тврда вјера, тврђа од камена!''Онда јој је тихо бесједио:''Ја сам главом Краљевића Марко''Поздрави ми побратима мога,''Рец' му тајно, не помињи Марка,''Сад ће доћи незнана делија,''Јер не оће на друм пити вина,''Ни напити у слави Божојзи,''Но у двору за софром бијелом,''Ђе се вазда пије и напија. ''Брже скочи Ђурђева Јерина,И улеће Ђуру на чардака,Све му каже од краја до конца,


613

Ма не каже да је Краљић Марко.Мучи Ђуро, ништа не говори,Ал' сам собом мисли и размишља:Данас нема у Срба јунака,Ко ће у двор пит' у славу Божју.Мало било, не би николико,Ал' ево ти Краљевога Марка,Покрио се самур кабаницомСа вр главе до петније жила.Како дође одмах кавгу зивну:''Ђе си, Ђуро, изнеси ми вина,''Од Бога је велика греота,''А од људи зазор и срамота,''Код оваке части и господе''Да се мукло испијева вино,''Јер се Србљи научили нису,''Вино пити, а мукли стајати.''Примакну се при трећој трпези,Као да је тужан и сиротан.Турчин гледа, шта оће да ради,Примакну се к месу ајдучкоме,Рукам’ граби, а зубима скубе,Као гладан курјак овновине,Пак довати једну купу вина,По ње бјеше, пак је припунио,На јуначке ноге устануо,Рече ријеч: ''Браћо, да пијемо''Сад најпрву у слави Божојзи.''Кад ваславу заче да говори,Скочи Турчин ка да се помами:''Лакше, Влаше, шта си наумио?''Трже сабљу скочи про трпезе,Доиста га погубити ћаше.Ал' је Марко стара варалица,Збачи себе букарску ћурдију,На топуз му сабљу дочекао:''Лакше, Туре, куд си насрнуо,''Ал' не видиш да си погинуо?''Позна Турчин Краљевића Марка,Све владике и редом господа.


614

Виче Турчин, заклињу владике,А господа грлом бијелијем:''Нека, Марко, ако Бога знадеш,''Не погуби агу Бећир-агу.''Али не знаш, не знали те људи!''Да ни с миром живјет' не можемо.''Марко чује, ал' чут' не оћаше,Но с Турчином там' амо се маша.Силан Турчин, али бољи Марко,Савеза му руке наопако,Привеза га реку о диреку,С господом се у образ ижљуби,А владике у бијеле руке,Тадер рече: ''камо вас, господо,''Ајте сада пите и благујте,''И ришћански закон испуњајте.''И ако смо изгубили царство,''Душе наше губити немојмо.''Пију вино, разговарају се.Турчин гледа, не збори ријечи.Тад господа закумише Марка:''Богом, брате, Краљевићу Марко,''Пушти нама агу Бећир-агу,''Да нас Турци не би погазили,''Сиротињу нашу цвијелили.''Тад се Марко у све мисли снађе,Пуште врага, нек му није трага,Тешко Србљем, ђе им није Марка.


615

МАРКО КРАЉЕВИЋ СЛАВИ КРСНО ИМЕ Матица Хрватска

Службу служи Краљевићу Марко,Службу служи светога Ђорђију.На служби му триста узовникаИ стотину стари калуђераИ четр’ест стари патријарка.Онда каже стари игумане:''А мој сине, Краљевићу Маркои!

. Нами данас свашта дости има,Само нема рибе мезе суве.Већ опремај себе и шарина,Па ти ајде Задру каменоме,Па донеси рибе мезе суве.''Баш је Марко тешко дочекао,Па опрема себе и шарина.Липо мајка свјетоваше сина:''А мој сине, Краљевићу Марко,Од оружја ништ не носи, сине!

. Мореш, сине, ти заврћи кавгу,Па код двора забавити људе.''То је Марко послушао мајку,Па он јаше дебела шарина.Кад је био пољу у ширину,Па он гледа с десна на лијево,Коња јаши турско момче младо.Прекрстио ноге на вранчићу,Лулу пије, у тамбуру бије.На путу се они сусреташе,

. У лишце се они пољубише,За л’јепо се здравље упиташе.Онда вели турско момче младо:''Ево има девет годин’ дана,Свуд се скитам, а за Марка питам.Јести курва Краљевићу Марко,Погунби ми девет браће милеИ десета оца Осман-агу.


616

Ко би мене баш за њега казо,Муштулука иљаду дуката.''

. Ал говори Краљевићу Марко:''Ено двора Краљевића Марка,У Марка је данас крсно име,Крсно име баш свети Ђорђије.На службу му триста узовникаИ стотину стари калуђераИ четр’ест стари патријарка.''Туре даде иљаду дуката,Оде Туре низ то поље равно.То је арко стао па мислио,

. Ђе ће Туре људе рашћератиИ мајку му коњма погазити,Љубу њему у род опремити,Сестрицу му робљем заробити,Па ће рећи остали сердари:''Види Марка, види страшљивице!''Марко виче из грла бијела:''Врат’ се ’вамо, турско момче младо!Ово ј’ главом Краљевићу Марко.''Поврати се турско момче младо,

. Па савеза Краљевића арка,Па га веже на својега вранца,А он веже врана за шарина,Па он поја Краљевића шарца,Па он онда Задру каменоме.Све ти веле по Задру трговци:''Немој губит Краљевћа МаркаКод нашега града каменога,Ево теби три товара блага,Па га гони у тријест градова.''

. Све ти кажу млађани трговци:''Не губи га код нашега града,Ево теби по три товар блага.''Па га гони кроз гору зелену,Јест Турету жеђа додијала:''Казуј, Марко, ђе је бунар вода.''Ал говори Краљевићу Марко:''А ја знадем, а казати не ћу.''


617

Туре вати буздована тешка,Па удари Краљевића Марка.

. ’Вако њему говорио Марко:''Не удри се, турско момче младо!Ако тргнем, истргнут ћу руке,На скоку ћу т’ одврнути главу.Већ ти ајде уз гору зелену,Па ћеш наћи крчмарицу Мару,Онђе има вина и водице,Али мене к њој водити немој:Јесам пио, а платио н’јесам.''Тешко чека турско момче младо,

. Па он иде крчмарици Мари.Виче Мара са бијеле куле:''Фала теби, турско момче младо!Кад си курву савезао Марка;Јест попио, а платио није.Ево теби једну купу вина.''Точи Мара једну купу вина,Попи Туре, а грло не скваси.Попи Туре другу купу вина,Нити брка поквасило није.Попи Туре трећу купу вина,Више афијуна, него рујна вина,Па удара главом брез узглавја.То је Мара одр’јешила Марка,Савезаше турско момче младо.Кад се Марко вина натрошио,А ракије еглен отворила,Па он узе турско момче младо,Па га диже на његова вранца,А он поја свог дебела шарца,

. Па он иде од граа до града,Па повраћа трговцимса благо.Све ти веле ти градски трговци:''Бог помог Краљевића Марка,Десна му се посветила рука!''Тад изведе Краљевићу Марко,Он изведе турско момче младо,Изведе га на прво раскршће:


618

Рас’јече га на четир комада,Објеси га о четир јаблана.

. Ко ј’ слободан, нека смије проћи,Ко је страшив, нека види туде,Нека види, што видио није.Марко иде пребијелом двору,О Ђурђеву одлазио Марко,А о другом двору долазио,Кад ли исти скупили се људи.Он донесе рибе мезе суве,Марко куне свакакве јунаке,Који ћуте своје миле мајке.


619

ТУРЦИ У МАРКА НА СЛАВИ Вук Стефановић Караџић

Бога моли Краљевићу МаркоОд године опет до године,Да прослави крсно име красно,Красно име, светог летног Ђурђа,Да му Турци на свето не дођу;А кад Марку свети Ђурађ дође,Сву господу на свето зазива,У двору му три софре бијау;Прва софра дванаест владика,Друга софра господа ришћанска,Трећа софра ништи и убоги;Марко служи вино свештеником,И убавој господи ришћанској,Мајка служи ниште и убоге,Л Јелица носи ђаконије,Ваистину послао на стражу,Да му чува стражу од Турака,Да му Турци на свето не дођу.Отуд иду три аге царевеИ за њима триест јањичара,У глас вичу три аге царевеИ за њима триест јањичара:"Каурине, отвори капију,"Да видимо, луди каурине,"Како Марко крсно име служи."Слуга лепо Турски одговара:"Ман'те' ме се, Турци јањичари!"Ја вам не смем отворити врата,"Ја се бојим господара мога."Ал' то Турци ништа и не маре,Потргоше триест буздована,На капији оборише врата,На слугана плећа набројишеТриест и шест златни буздована,Добро слуга леђа намекшаше.


620

Кад јунаку бојак досадиоИ јуначка плећа утрнула,Оде Марку у дворе плачући,Беседи му Краљевићу Марко:"Ваистина, моје чедо драго!"Што је, сине, те сузе проливаш?"Ил' си гладан, ил' си жедан, сине?"Ако с' гладан, ето ђаконије;"Ако с' жедан, ето вина ладна:"Немој грозне сузе проливати,"Не скрви ми моје име крсно."Ал' беседи слуга Ваистина:"Господару, Краљевићу Марко!"Нит' сам гладан па нити сам жедан:"Зло је мене изело из леба,"А горе ме из вина попило"А у твоме двору господскоме:"Ти ме посла да ти чувам стражу;"Тко би теби сачувао стражу?"Отуд иду три аге цареве"И за њима триест јањичара,"У глас вичу три аге цареве:""Каурине, отвори капију,""Да видимо, луди каурине,""Како Марко крсно име служи." "" Ја им лепо Турски одговарам:""Ман'те ме се, Турци јањичари!""Ја вам не смем отворити врата,""Ја се бојим господара мога;" ""Но то Турци ништа и не маре,"Потргоше триест буздована,"На капији оборише врата,"И на моја плећа набројише"Триест и шест златни буздована."Кад је Марко саслушао речи,Узе Марко сабљу и буздован,Па се стаде софри заклињати:"Чујете ли, софро и господо!"Тако мене не родила мајка."Племенита госпођа краљица,


621

"Не могу вам Прилип накитити"Ни босиљком ни руменом ружом,"Већ све редом Турскијем главама."А стаде га закљињати мајка,Племенита госпођа краљица:"Не мој Марко, моје чедо драго!"Мајка вади дојке из недара:"Не убила т' рана материна!"Немој данас крви учинити,"Данас ти је крсно име красно:"Тко ти данас у дворове дође,"Напој жедна, а нарани гладна"За душицу твоји родитеља"И за здравље твоје и Јелино."То је Марко послушао мајке,Сабљ' остави, буздован не ктеде,У двор иду за невољу Турци,Па и седа за трпезу редом;"Ваистина, донеси им вина,"Душо Јело, носи ђаконију."Слуга носи вино и ракију,А Јелица царску ђаконију;Ужинаше, напише се вина.Кад се Турци понапише вина,Турци Турски међ' собом беседе:"Море, друштво! ајд' да путујемо,"Док нам није присела ужина."Мисле Турци, не зна Турски Марко,Ал' је Марко у цара двориоПреко мора у Шаму Турскоме,Дворио га за седам година,Па је чисто Турски научио,Кар' да га је Туркиња родила;Па је Марко Турком беседио:"Море Турци, сед'те, пијте вино,"Плаћајте ми слуги мелемашче;"Баш ако ли и тако не ћете,"Ви станите, да вам одударим"По једаред мојим буздованом,"У мом више буздовану нема,


622

"Четрдесет ока ладна гвожђа,"Дваест ока лепа чиста сребра,"И шест ока жеженога злата:"Једно с другим шесет и шест ока;"То видите да сте заслужили,"Поклем сте ми врата оборили,"На мог слуге плећа набројили"Триест и шест златни буздована "Ал' све Турке повата грозницаОд Маркова страшна буздована:Сваки вади по дваест дуката,Аге ваде по триест дуката,Мећу Марку на скут на доламу,Не би ли се беда оставила;Ал' се беда оставити не ће'Каурин се вина понапио,Рад је с Турци да замете кавгу:"Море, Турци, сед'те, шфе вино,"Даруј дете вашу кравајношу,"Није моја Јела робињица,"На себи је свилу помрчила,"Док је вама ужину понела."Ал' је Турком голема невоља.Већ у једни понестало блага,Узаима један од другога,Сваки вади по десет дуката,Аге ваде по дваест дуката,Мећу Марку на скут на доламу,Грће Марко у џепове руком.Оде Марко у двор певајућиЈевросими својој старој мајки."Јевросима, моја стара мајко!"Не узимам благо од Турака,"Не узимам, што ја блага нисам,"Већ узимам благо од Турака,"Нек се пева и нек приповеда,"Што ј' чинио Марко од Турака "Одош' Турци из двора плачући,Турци Турски међ' собом беседе:"Бог убио свакога Турчина,


623

"Који више каурину дође,"Кад каурин крсно име служи!"Што дадосмо за једну ужину,"Била б' рана за годину дана."


624

МАРКО ОСТАРИО Вук Стефановић Караџић

Уранио Краљевићу МаркоОд Вечина мала ВучитрнаНа бербере да обрије браду.Два га мију, а два браду брију,Нађоше му седам седи длака,Три у глави, четири у бради,Па бербери њему беседили:''Ој Бога ти, Краљевићу Марко,''Море Марко, већ си остарио,''И Шарцу си коњу отешчао,''Не мож' цару крајину чувати.''Иде Марко гњиван невесео,Шарцу коњу вођу отпустио,Бело перје стрмо оборио.Сусрете га стриче Владимире,Па му Божју помоћ називао:''Божја т' помоћ, Краљевићу Марко!''Ал' беседи Краљевићу Марко:''Здраво да си, стриче Владимире!''Још га пита стриче Владимире:''Мој синовче, Краљевићу Марко,''Што си тако гњиван невесео?''Одговара Краљевићу Марко:''Ја ураних на хитре бербере''Од Вечина мала Вучитрна,''На бербере да обријем браду,''Два ме мију, два ми браду брију,''Нађоше ми седам седи длака,''Три у глави четири у бради,''Па бербери мени беседили:''Море Марко, већ си остарио,''И Шарцу си коњу отешчао,''Не мож' цару крајину чувати.''Насмија се стриче Владимире:


625

''Не будали, Краљевићу Марко,''Када твоју довиели мајку,''Онда ми је тридест лета било''А од онда тридест и четири,''Па још могу крајину чувати.''


626

СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вук Стефановић Караџић

Поранио Краљевићу МаркоУ неђељу прије јарког сунцаПокрај мора Урвином планином.Када Марко био уз Урвину,Поче њему Шарац посртати,Посртати и сузе ронити.То је Марку врло мучно било,Па је Марко Шарцу говорио:"Давор', Шаро, давор' добро моје!"Ево има сто и шесет љета"Како сам се с тобом састануо,"Још ми нигда посрнуо ниси,"А данас ми поче посртати,"Посртати и сузе ронити:"Нека Бог зна, добро бити не ће,"Хоће једном бити према глави,"Јали мојој, јали према твојој."То је Марко у ријечи био,Кличе вила с Урвине планине,Те дозива Краљевића Марка:"Побратиме, Краљевићу Марко!"Знадеш, брате, што ти коњ посрће?"Жали Шарац тебе господара,"Јер ћете се брзо растанути."Али Марко вили проговара:"Б'јела вило, грло те бољело!"Како бих се са Шарцем растао,"Кад сам прош'о земљу и градове,"И обиш'о Исток до Запада,"Та од Шарца бољег коња нема,"Нит' нада мном бољега јунака?"Не мислим се са Шарцем растати"Док је моје на рамену главе."Ал' му б'јела одговара вила:"Побратиме, Краљевићу Марко!


627

"Тебе нитко Шарца отет' не ће,"Нит' ти можеш умријети, Марко,"Од јунака ни од оштре сабље,"Од топуза ни од бојна копља,"Ти с' не бојиш на земљи јунака;"Већ ћеш, болан, умријети, Марко,"ја од Бога од старог крвника"Ако л' ми се вјеровата не ћеш,"Када будеш вису на планину,"Погледаћеш с десна на лијево,"Опазићеш двије танке јеле,"Сву су гору врхом надвисиле,"Зеленијем листом зачиниле,"Међу њима бунар вода има,"Онђе хоћеш Шарца окренути,"С коња Сјаши, за јелу га свежи,"Наднеси се над бунар над воду,"Те ћеш своје огледати лице,"Па ћеш виђет, кад ћеш умријети."То је Марко послушао виле,Кад је био вису на планину,Погледао с десна на лијево,Опазио двије танке јеле,Сву су гору врхом надвисиле,Зеленијем листом зачиниле;Онђе Марко окренуо Шарца,С њега сјао, за јелу га свезо,Наднесе се над бунар над воду,Над водом је лице огледао;А кад Марко лице огледао,Виђе Марко, кад ће умријети,Сузе проли, па је говорио:"Лажив св'јете, мој лијепи цв'јете'"Лјеп ти бјеше, ја за мало ходах!"Та за мало, три стотин' година!"Земан дође, да св'јетом пром'јенимПа повади Краљевићу Марко,Па повади сабљу од појаса,И он дође до коња Шарина,Сабљом Шарцу осијече главу,


628

Да му Шарац Турком не допадне,Да Турцима не чини измета,Да не носи воде ни ђугума;А кад Марко посијече Шарца,Шарца коња свога укопао,Боље Шарца, нег' брата Андрију,Бритку сабљу преби на четверо,Да му сабља Турком не допадне,Да се Турци њоме не поносе,Што је њима остало од Марка,Да ришћанлук Марка не прокунеА кад Марко бритку преби сабљу,бојно копље сломи на седмеро,Па га баци у јелове гране;Узе Марко перна буздована,Узе њега у десницу руку,Па га баци с Урвине планинеА у сиње у дебело море,Па топузу Марко бесједио:"Кад мој топуз из мора изиш'о,"Онда 'ваки ђетић постануо!"Када Марко сактиса оружје,Онда трже дивит од појаса,А из џепа књиге без јазије,Књигу пише Краљевићу Марко:"Когођ дође Урвином планином"Међу јеле студену бунару,"Те затече онђе дели:Марка,"Нека знаде да је мртав Марко;"Код Марка су три ћемера блага,"Каква блага? Све жута дуката,"Један ћу му ћемер халалити,"Што ће моје т'јело укопати,"Други ћемер нек се цркве красе,"Трећи ћемер кљасту и слијепу,"Нек слијепи по свијету ходе,"Нек пјевају и спомињу Марка."Када Марко књигу накитио,Књигу врже на јелову грануОткуда је с пута на погледу;


629

Златан дивит у бунар бацио;Скиде Марко зелену доламу,Прострије је под јелом по трави,Прекрсти се, сједе на доламу,Самур:калпак над очи намаче,Доље леже, горе не устаде.Мртав Марко крај бунара биоОд дан' до дан' неђељицу дана,Когођ прође друмом широкијем,Те опази Краљевића Марка,Свако мисли, да ту спава Марко,Око њега далеко облази,Јер се боји, да га не пробуди.Ђе је срећа, ту је и несрећа,Ђе несрећа, ту и среће има:А сва добра срећа изнијелаИгумана Светогорца ВасаОд бијеле цркве ВилиндараСа својијем ђаком Исаијом;Кад игуман опазио Марка,На ђакона десном руком маше:"Лакше, синко, да га не пробудиш,"Јер је Марко иза сна зловољан,"Па нас може оба погубити."Гледећ' кале како Марко спаваВише Марка књигу опазио,Према себе књигу проучио,Књига каже, да је мртав Марко.Онда кале коња одсједнуо,Па привати за делију Марка,Ал' се Марко давно преставио.Проли сузе проигуман Васо,Јер је њему врло жао Марка;Отпаса му три ћемера блага,Отпасује, себе припасује.Мисли мисли проигуман Васо,Ђе би мртва саранио Марка,Мисли мисли, све на једно смисли:Мртва Марка на свог коња врже,Па га снесе мору на јалију,


630

С мртвим Марком сједе на галију,Одвезе га право Светој гори,Извезе га под Вилиндар цркву,Унесе га у Вилиндар цркву,Чата Марку, што самртну треба,На земљи му т'јело опојао,Насред б'јеле цркве ВилиндараОнђе старац укопао Марка,Биљеге му никакве не врже,Да се Марку за гроб не разнаде,Да се њему душмани не свете.


631

СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вук Стефановић Караџић

Вук завија у зелену лугу,Вран заграја у јелове гране,По авазу па се састанули,Но беседи гавран тица црна:''А ти вуче, од горе ајдуче!''Нијеси ли штогођ задобио,''Да се гладни меса напитамо?''А вук врану тиом беседио:''А Бога ми, вране, мој јаране!''Ја нијесам ништа задобио,''Нисам ниђе меса учинио;''Него, вране, мој стари јаране!''Ајде лети кроз јелове гране''И ти њуши кроз лужине крвцу,''А ја одох зеленијем лугом''Неће ли нам срећа донијети''Да ми каква чквара учинимо,''И гладни се меса напитамо.''Вран полеће кроз јелове гране,А вук пође лугом зеленијем,Граје вране, вије мрки вуче,Док вук крвцу по травици нађе,Па дозива врана тицу црну:''А ти вране, мој стари јаране!''Ев' овуда по травици крвца,''Не могу је знати ни познати.''А вран вуку тиом беседио:''А ти вуче, по гори ајдуче!''Ласно ти је крвцу познавати:''Ак' удара ђетељином травом,''То је, вуче, од љељена крвца;''Ак' удара јечмом и сијеном,''То је, вуче, од парипа крвца;''Ак' удара вином и дуваном,''То је, вуче, од јунака крвца.''


632

А кад чуо мрка звјерка вуче,Узе црну познавати крвцу:Не мирише ђетељином травом,Ни мирише јечмом ни сијеном.Но мирише вином и дуваном,Па кажује црној тици врану:''Тицо вране, мој стари јаране''А ово је од јунака крвца;''Него лети од јелове гране,''А ја одох за јунаком трагом.''Вран полеће гором кроз планину,Док обњуши рањена јунакаУ великој каменој пећини,Па улеће у пећину вране,А ту нађе рањена јунака,Па га поче заштипиват' вранеСа дно нога таман до врх главеДа му пије двије очи црне,А рањен му јунак проговара:''Од' отоле, тицо злослутицо!''Богом ти се кунем праведнијем:''Ако т' удрим по очима руком''Обје ће ти скочит' на пећину,''Доста ми је и мојијех рана.''А кад чуо црна тица вране,Па излеће пред пећину студну,Па заграја што га грло дава:''Ђе си, вуче, мој стари хајдуче?''Ево ође коња и јунака,''Јунака су ране притиснуле''Него ходи да једемо меса.''У то доба пред пећину вучеИ ту коња и јунака нађе,Јадан рањен по пећини јечи,А поче га заштипиват' вучеСа дно нога таман до врх главе,А рањен му јунак проговара:''Ајд' отоле, горанине вуче!''Кунем ти се Богом јединијем,''Ако узмем сабљу оковану


633

''Пресјећу те на пећину жива:''Доста ми је и мојијех рана.''А кад јаде разумио вуче,Он иједак пред пећину пође,Тадар рањен јунак бесједио:''Богом брате, црна тицо вране!''Би ли добро мене послушао,''Ради здравља и твојијех крила''Да понесеш једну књигу малу''У Косово пребијелој цркви,''Да је предаш калуђеру Саву,''Добро ћу те напитати меса?''Вран бијаше, за Бога хајаше,Па с јунаком ријеч бесједио:''Хоћу богме, рањена делијо,''Но су моја ослабила крила,''Е сам богме добро огладнио,''Но ми ну дај ситу јести меса,''Па ћу твоју књигу однијети;''Јунаци се у невољу глају.''А кад чула рањена делија,На бојно се копље послонио,А бисаге своје доватио,Даде врану ситу јести меса,А довати дивит и хартију,Ситну књигу по кољену пише,Одасла је пољу КосовомеА на руке калуђеру Саву:''Игумане, ја те Богом кумим!''Да си брже у Голеш планину''У студену камену пећину''Нет' ли мене застанути жива,''И донеси самртно причешће,''И да моје греховање кажем.''Сави књигу, па је даде врану:''Хајде с Богом, моја тицо црна!''А кад сјутра у Косово дођеш,''Ту ће бити многа Србадија''Код бијеле у Косово цркве,''Виђеће те Срби и војводе,


634

''Запињаће стреле за тетиве,''Стријељаће тебе под облаке,''А ти бјежи у облаке, вране,''А све гледај пред бијелу цркву,''Док изађе из олтара Саво,''Спучи крила док долетиш, вране,''Баци књигу игуману Саву,''Па ти бјежи опет у планину''Док прелетиш све Косово равно.''Вран довати књигу под криоце,Па полеће сентом и свијетом,Док дољеће у Косово цркви,Па заграја изнад биле цркве,Но га зачу многа Србадија,Па међу се ријеч бесидили:''Поглај врана, отпала му крила!''Какве носи у Косово гласе!''Па запеше стрелу за тетиву,Стријељају у облаке врана,Вран се вије изнад Косовога,А све гледа пред бијелу цркву,Док изађе калуђере Саво,Кад га виђе црна тица вране,Спучи своја око себе крила,Ево ти га пред бијелу цркву,Саву књигу на рамена баци,Он побјеже преко Косовога.Кад калуђер књигу проучио,Грозне сузе низ образе пушта,Сву је књигу сузам поквасио;Питају га Срби од Косова:''Духовниче, калуђере Саво!''Окле књига жалостива дође?''Она ватром изгорјела живом!''Зар је књига тебе од мејдана?''Тада Саво ријеч проговара:''Прођ'те ме се, моја браћо драга!''Књига нам ја свијем жалостива:''Није наша књига од мејдана,''Но ми књига од Краљића дође


635

''Из Голеша зелене планине,''Од јаднога Краљевића Марка,''Ево нам је, браћо, погинуо,''Но нас моли и Богом нас куми,''Да идемо да га приватимо,''Да његово т'јело укопамо:''Куку нама, моја браћо драга,''За јаднијем Краљевићем Марком''Што нам царство од Турака брани,''Ево има стотину година''Од како је Лазар погинуо''И остали Срби сваколики''А брани га Марко на срамоту;''Сад нам неста Марка и Шарина''Свој Крајини очи извадише,''А Србији крила саломише!''Па отоле на ноге скочише,И отиде дванаест Србова,А пред њима Саво калуђере,И понесе вина причеснога,Па одоше преко Косовога,Док дођоше у Голеш планину.Траже Марка три бијела данка,Док нађоше у пећину Марка,Дозивље га игумане Саво:''Јадан синко, сабљо Краљић-Марко!''Ђе погибе, куку твојој мајци?''А Марко му смртан бесидио:''Прођи ме се, Саво дуовниче!''Ниђе бијах, а ниђе погибох;''Но ну дај ми вина причеснога,''Е хоћу ти саде умријети,''И опрости моје греховање,''Ви војводе, моја браћо драга!''Чувајте се добро од Турака. ''Па га Саво причестио вином.Кад се Краљић причестио Марко,Цигле своје рече три ријечи:''Носите ме у Косово цркви,''И опрости моје греховање,


636

''Узми Шарца, калуђере Саво,''Спомен души Краљевића Марка.''То изрече и умрије Марко,Уби њега са града ђевојка.Ту војводе лице нагрдише,А калуђер сву очупа браду,Па на Шарца положише Марка,Однијеше у Косово цркви,Те Краљића погребоше Марка,Баш за олтар од бијеле цркве,Опоја му гроба и мрамора,И Краљићу прекадише дивно.Теке јадна намирише Марка,Докле трипут зарзао Шарац,И он црче за Краљићем Марком,И напоље закопаше Шарца,Побише му мрамора каменаКа' његову господару Марку,По том Турци притискоше царство.Ил' је било или није било,Људи веле да је од истине.А сад, мили, помози нам, Боже.


637

СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА САНУ

Још зорица не забијељела,Ни Даница намолила лица,Рано рани Краљевићу Марко,Јахше Шарца Урвином планином.Често пада на кољена,Но је Марко њему бесједио:''Дура, Шаро, да би опустио!Оволико доба и годинахКа’ идемо зеленом планиномОдио си вазда пеливански,Јутрос пусту падаш на кољена,Кобиш главу и товју и моју!А дајем ти божу вјеру тврду,Нит’ се бојим влаха ни Турчина,Ни каковога по земљи јунака!''Нешто с Марком збори из планине:''Не куни се, Краљевићу Марко,Хајде отиди мало понапријед,Данас ти је доша дан суђен –Кад дођеш на бунар на воду,Ту ћеш знати оли останути!''Кад на воду Марко долазио,Нешто с Марком из воде говорило:''Скин’ се с коња, Краљић Марко,Јунаштва си доста учинио,Е се хоћеш дијелит’ с душом!''Скочи Марко на зелену травуИ своју сабљу извадио,И Шарцу главу окинуо,Укопа га под јелу зелену;И натроје копље саломио,Бачи га јели у расохе;Те дофати топузину тешку,Бачи га мору у дубине,И овако Марко говорио:


638

''Кад на сухо топуз изљегнуо,Овакви се јунак породио!''Бачи сабљу у води бунару,Па од злата дивит дофатио,Те је ситну књигу направиоИ у њу је Марко говорио:''Који би се јунак нагониоДа укопа Краљевића Марка,Има Марко три ћемера блага –Један ћемер да узме за плату,Они други да приложи цркви,Они трећи да да сиротињи.''Књигу стави о јеловој грани,Па скиде капу под самуром,Окрену се куђ истече сунце,Прекрсти се крстом Христовијем:''Остан’ збогом, лажљиви свијету,Доста си се са мном надржао!''Па му онђен душа испанула.Кад сјутра дан и зора дође,Али греде игумане ВасоИз простране Свете Горе рамне,За њим иде Исаија ђаче,Пожедњали на воду хитају.Кад су се примакнули близу,Кад погледа Исаија ђаче,Али виђе књигу од јазије,Па је момче с пута проучило:Ту хојдоше и Марка нађоше,И топле их сузе пропануле.Но бјељегу не остави МаркоДа се њему не посиле Турци.Па Марка на коња бачише,Јамише га накрај мора слана,А одолен мору у Ђемију,И укопаше пред бијелу црквуИ све учињели како река Марко.То је било, не зна је ли било.


639

СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска

Коња кује Краљевићу Марко,Коња кује, стару мајку куне:''Бор те убио, стара моја мајко!Што м' не роди брата ол сестрицу?Братац би ми коња потковао,Сестрица би ногу подржалаИ мога би коња напојила.''

. Ма му стара мајка говорила:''Не кун', Марко, мој једини синко!Ја сам теби брата породила,Брата твога, дијете Милоша,А и твоје рођене сестрице,Анђелију, твоју селу драгу.Али су их Турци заробили,Твоју секу од седам година,Твога брата од дв'је годинице.Сад их кажу, моје д'јете драго!

. Тамо неђе у гори зеленој.''Кад од мајке тога чуо Марко,Па је својој мајци говорио:''О старице, мила моја мајко!Ум'јеси ми лаку брашеницу,Пурсати ми претила ђогина,Справљај мени, што је за јунака,Па ћу искат брата рођенога,Брата мога и сестру рођену.Оћу поћи, ако не ћу доћи.''

. Ма га моли стара своје мајка:''Остави се, ако Бога знадеш!Не ид', Марко, мој једини синко!Ти ћеш поћи, ма ми не ћеш доћи.''Ма је стару умолио мајку,Да ће поћи, ак' и не ће доћи.Стара мајка тога не сцијаше,Не сцијаше, с мање не могаше,


640

Умијеси лаку брашеницу.Пурсати му претила ђогина,

. Справља мајка, што је за јунака.И ставља му један вардак вина,Па му мајка благосове дава:''Ајде с Богом, мој једини синко!У путу ти добра срећа била,А несрећа свој пут одмицала.Душмани ти под ногама сталиКако коњу чавли и поткови.''Отоле је Марко одлазио,Па он пође пут горе зелене.

. Кад је дошо у гору зелену,Тад је Марко запјевао танкоИ зазивље свог рођеног брата,Брата свога и сестру рођену:''О мој брате, дијете Милошу!Сејо моја, Анђелија млада!Ак' сте ђегод у гори зеленој,Каж'те ми се, Бох вас не убио!Ево вама брата рођенога,Вашег брата Краљевића Марка.''

. Како пјева Краљевићу Марко,Сва се гора разлијеже гласом, Ал не чује сека Анђелија,Јер далеко тврди санак спава.Ал га чује Милош из горице,А не позна рода и племена,Нег све мисли пријевара да је,Па се не да лако преварити.Он узимље свога чевердала,Па га пење и ватру му дава,

. Те погоди Краљевића МаркаУ зло мјесто, у чело бијело.Мртав Марко низ ђогина паде.Кад то видје дијете Милошу,Оде видјет голема јунака.Још га Милош у животу нађе,Па га пита, ко је и откле је,А Марко му по истини каже.


641

Ту је Милош упознао Марка.Кад познаде свог рођеног брата,

. Удари се шаком у чеоце:''Ајмех мени, што сам урадио?''Па је своме брату говорио:''О мој брате, Краљевићу Марко!Врло т' су те врази донијели,А у гору на ме нанијели.Јесу ли ти ране од видања?''АЛ му вели Краљевићу Марко:''О мој брате, дијете Милошу!Нијесу ми ране од видања,

. Нег су мене ране од умрћа.Умријет ћу, оздравити не ћу.Нег мој брате, дијете Милошу!Нађи, брате, секу Анђелију.Па ти ајде к старој нашој мајци.''Кад је брате брата разумио,Оде наћи секу Анђелију.Ода сна је секу пробудиоИ к својему брату доводио,Па се сека с братом опростила,Д'јете Милош и с Анђом и с Марком.Оба брата сеји говорила:''Ајде, сејо, двору бијеломе,Б'јелу двору наше старе мајке,Нека си јој старој разговором.''Милош узе ножа позлаћена,Сама себе у срце удрио,Мртав брате покрај брата паде.Кад видјела сестра Анђелија,Рони јадна сузе од очију,

. Па узимље братино оружје,Њим у земљи јаму ископала,Своју браћу у њу покопала.Па ми оде двору бијеломеСтарој својој на трагове мајци.Кад је била двору на погледе,Своја ми је угледала мајка,Па је стара шћеру познавала,


642

Супроћ њој је стара ишетала.Руке шире, у лица се љубе,

. Питају се за своје здрављице.Стара пита за два сина своја,А њој шћери по истини каже,А да су јој оба погинула.Кад то чује остарјела мајка,Покукала како кукавица,А завила како ластавицаИ овако мајка говорила:''Овако се свакоме догађа,Ко не слуша своје старјешине.''


643

СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА Матица Хрватска (Мало друкчије)

Гором иде Краљевићу Марко,Гором иде и гору проклиње:''О проклета горицо зелена!Да ти немаш бунар воде ладне,Да би вранца напојио коња,Коња вранца и себе јунака.''Из горе му нико проговара:

. ''Не кун' гору, Краљевићу Марко!Не кун' гору, ни ти гора крива,Нег ти ајде мало понапрво,Па ћеш наћи бунар воде ладне,Ти ћеш врана напојити коња,Коња врана и себе јунака.''Кад је Марко ричи разумио,Па он иде мало понапрво,Па налази Дунај воде ладне,Па је Марко коња напојио,

. Коња врана и себе јунака.Кад се Марко воде напојио, У Дунају воду замутио,Око воде руже поломио,Пак је меће у Дунај у воду.Мисли Марко, да нико не види,Ал све гледа планинкиња вила.Па је Марко коња узјашиоИ он иђе горицом зеленом.Кад је вила њега опазила,

. Говори му планинкиња вила:''Стани, курбо, Краљевићу Марко!Нека твоју ја одсичем главу,Кад си мени ружу поломио,У Дунају воду замутио.''За то Марко хаје и не хаје,Већ горицом тихим гласом пива.


644

Јопет му је вила бесидила:''Стани, курбо, Краљевићу Марко!Нека твоју ја одсичем главу.''

. За то Марко хаје и не хаје,Већ он иђе горицом зеленом.Ту је мало постануло вриме,Тешко Марка заболила глава.Трећим му је путем бесидила:''Стани, курбо, Краљевићу Марко!Нека твоју ја одсичем главу,Не ћеш доћи билем двору своме.''Још је вила у том ричи била,Мртав Марко под коњица паде

. И умире, покојна му душа!

pjesme o marku kraljevic487u

Documents