pgbk1 slajdovi uz predavanje 1 2014-2015

7/23/2019 PGBK1 Slajdovi Uz Predavanje 1 2014-2015

1/30


2/30

Predispitne obavezePredispitne obaveze nose ukupno 30 poena.

VEBANJA: Vebanja se obavljaju kao kolektivna i individualna u grupama od oko 20 studenata.Tokom vebanja studenti polau dva kolokvijuma koji ukupno nose do 20 poena, i rade elaborat koji nosido10 poena, od ega se do 3 poena dodeljuju za aktivnost na vebanjima. Aktivnost se ocenjuje na

individualnim vebanjima (najmanje tri termina u toku semestra).

Minimalni broj poena za dobijanje potpisa je 10.

POSETA GRADILITU: Poseta gradilitu je obavezna, u okviru asova predavanja ili vebanja.Obilazak gradilita je organizovan iz pruanje potrebnih objanjenja u vezi sa projektom i na inomizvo#enja na licu mesta.Ispitne obaveze

NA$IN POLAGANJA ISPITA: Ispit je pismeni i usmeni.Pismeni ispit traje 4 sata uz mogu&nost kori&enja literature. Ocena sa pismenog ispita nosi do 35 poena.Usmeni ispit se polae najmanje 7 dana posle uspeno ploenog pismenog ispita. Na usmenom delu

ispita se izvlae 2 pitanja, odgovara se na tabli i nije mogu &e koristiti literaturu. Ocena sa usmenog delaispita nosi do 35 poena.

Ukupan broj poena iz predispitnih i ispitnih obaveza definie kona nu ocenu iz ovog predmeta.

USLOVNI PREDMETI: Uslov za polaganje pismenog dela ispita iz ovog predmeta je poloen ispit izpredmeta Teorija betonskih konstrukcija (V semestar).


3/30

Izgradnja objekata obuhvata:

0. Prethodni radovi (istraivanje i analiza rel. Uslova: geotehnika, geodezija, seizmika itd.)

I. Lokacijski uslovi (nije obavezno)

II. Generalni projekat, prethodna studija opravdanosti

III. Idejno reenje

IV. Lokacijski uslovi (javna isprava, mogunosti, ograni#enja i uslovi gradnje na parceli)

V. Idejni projekat, studija opravdanosti, revizija

VI. Projekat za gra%evinsku dozvolu

VII. Tehni#ka kontrola projekta za gra%evinsku dozvolu

.IX. Gra%evinska dozvola

X. Prijava radova

XI. Projekat za izvodjenje

XII. Izgradnja objekta

XIII. Stru#ni nadzor

XIV. Projekat izvedenog objekta

XV. Priklju#enje objekta

XVI. Tehni#ki prijem objekta

XVII. Upotrebna dozvola


4/30

Projektovanjeje sloen proces - zahteva timski rad ukoji su ukljueni:

arhitekte (izgled, oblikovanje, reenje prostora,funkcija),

gra#evinski inenjeri - konstrukteri (nosivost istabilnost),

gra#evinski inenjeri - hidrai (hidro instalacije),

, , elektro intalacije.

Sa take gledita gra#evinskog inenjera konstruktera,objekat mora da prihvati i prenese do tla sva propisana

(raunska) optere$enja (dejstva) sa potrebnimkoeficijentom sigurnosti sa prihvatljivim deformacijamai uz potrebnu stabilnost.


5/30

OPTI SADRINA TEHNIKEDOKUMENTACIJE

GLAVNASVESKA

PROJEKTI ELABORATI

Sadri propisani formular koji treba popuniti podacima iz projekata. Glavnoj svesci se mogu priloiti i drugi podaci i dokumenti koji nisu

deo obaveznog sadraja tehni#ke dokumentacije (projektni zadatak,kopija lokacijskih uslova, kopija plana, overena katastarskotopografka podloga i dr.).

Glavna sveska se u tehni#koj dokumentaciji ozna#ava oznakom 0.

GLAVNASVESKA


6/30

projekti su deo tehni#ke dokumentacije koji se izra%uju premaoblastima i sadraju

projekti su u tehni#koj dokumentaciji ozna#eni rednim brojem iobavezno sloeni u sveske, prema slede&em redosledu:

PROJEKTI

5- TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE

4- ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE

3- HIDROTEHNIKE INSTALACIJE (3/1 VODOVOD, 3/2 KANALIZACIJA, )

1- ARHITEKTURA2- KONSTRUKCIJA I DRUGI GRA(EVINSKI PROJEKTI (2/1 KONSTRUKCIJA, 2/2SAOBRA*AJNICE, )

10- PRIPREMNI RADOVI

mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat (elaborat ogeotehni#kim uslovima izgradnje, mikroseizmi#ka reonizacija,elaborat zatite od poara, elaborat energetske efikasnosti, studijao proceni uticaja na ivotnu sredinu...)

tekstualni, numeri#ki i grafi#ki prilozi potpisani i overeni od straneovla&enog lica na osnovu predhodnih istraivanja

ELABORATI

9- SPOLJNO URE(ENJE, PEJZANA ARHITEKURA I HORTIKULTURA

8- SAOBRA*AJ I SAOBRA*AJNA SIGNALIZACIJA

7- TEHNOLOGIJA

6- MAINSKE INSTALACIJE


7/30

TEHNI&KA DOKUMENTACIJA

makrolokacija i prostorna dispozicija objekta utvr%ivanje osnovnih karakteristike objekta (etapnost gradnje, uslovi

eksploatacije, uticaj nai ivotnu sredinu, osnove za ekonomsku analizu)

izbor optimalne varijante

Generalniprojekt

(GP)

za potrebe izrade prethodne studije opravdanosti -podlee reviziji (stru#noj kontroli)

sagledavanje resursnih i prostornih mogu&nosti i ograni#enja izgradnje

Prikaz planirane koncepcije objekta, sa prikazom i navo%enjemsvih podataka neophodnih za utvr%ivanje lokacijskih uslova

Idejnoreenje

(IDR)

za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova

(deo urbanisti#

kog projekta)


8/30

skup me%usobno usaglaenih projekata odre%uje namenu, poloaj, oblik, kapacitet, tehni#ko-tehnoloke i

funkcionalne karakteristike i izgled objekta okvirni dokaz ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.

Idejniprojekat

(IDP)

za potrebe izrade studije opravdanosti - podleereviziji (stru#noj kontroli) projektaza potrebe pribavljanja reenja o odobrenju za

izvo%enje radova

skup me%usobno usaglaenih projekata

definie poloaj i kapacitet objekta na lokaciji, funkcionalnost,prostorno oblikovanje,

definisanje izbor konstrukcijskog sistema, dimenzionisanje glavnihelemenata konstrukcije

na#elni izbor gra%evinskih materijala, instalacija i opreme i dr.

Projekat zagra%evinsku

dozvolu(PGD)

za potrebe pribavljanja Gra%evinske dozvole


9/30

Skup me%usobno usaglaenih projekata neophodnih za izvo%enjegra%evinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova.

Utvr%uju se gra%evinsko-tehni#ke, tehnoloke i eksploatacione karakteristikeobjekta sa opremom i instalacijama, reenja za izgradnju objekta, investicionavrednost objekta, kao i uslovi odravanja objekta.

Razra%uju se detalji i tehnoloka reenja koji su odre%eni projektom zagra%evinsku dozvolu.

Projekat zaizvo%enje

(PZI)

za potrebe gra%enja objekta iizvo%enja radova

zra a pro e a za zvo en e e o avezna za gra en e o e a a za o e epribavljena gra%evinska dozvola, kao i pri rekonstrukciji objekata.

Skup me%usobno usaglaenih projekata saprikazom svih detalja izgra%enog objektaneophodnih za utvr%ivanje njegove podobnosti zaupotrebu.

Projekatizvedenog

objekta (PIO)

za potrebe pribavljanja upotrebnedozvole, kori&enja i odravanja objekta


10/30

Sadraj IDEJNOG PROJEKTA

Tekstualna dokumentacija tehniki opis sa optim podacima o objektu, odnosno vrsti radova, izbor i opispredvi#enih materijala, instalacija i opreme, popis predvi#enih radova i dr.

Numerika dokumentacija tabelarni prikazi povrina objekta po prostorima i etaama,

opte proraune konstrukcije opte proraune instalacija i opreme procenu potronje i dr.

Grafika dokumentacija u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200), osnovu temelja, osnove svih

etaa, osnovu krova, dva karakteristina preseka i izglede objekta (1:200-1:100); u projektu konstrukcija i drugim gra#evinskim projektima: dispoziciju, konstruktivni

sistem, plan pozicija i dimenzije kljunih konstruktivnih elemenata, osnove,karakteristine preseke;

u projektima instalacija: osnovne eme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja.


11/30

Tekstualna dokumentacijasadri tehniki opis sa: optim podacima o lokaciji objekta,

opis klimatskih uslova i zona seizminosti, i drugih uslova lokacije objekta opisom izvrenih prethodnih istraivanja,

opisom uskla#enosti sa lokacijskim uslovima, oblikovnim, programskim i funkcionalnim karakteristikama objekta,

podacima o konstrukciji objekta, uslovima fundiranja i izborom konstruktivnog, sistema,

opisom predvi#enih materijala, podacima o projektovanim instalacijama i opremi ....,

opisom etapnosti i faznosti gra#enja, opisom mera za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i dr.

Sadraj PROJEKTA ZA GRA&EVINSKU DOZVOLU

Numerika dokumentacija tabelarne prikaze povrina objekta po prostorima i etaama, sa prikazom namena,

opti proraun konstrukcije kao i proraun glavnih nose$ih elemenata konstrukcije i fundamenata sadimenzionisanjem,

Proraune instalacija i opreme ..., procenjenu vrednost projektovanih radova i dr.

Grafika dokumentacija u projektu arhitekture: situacioni plan (1:5001:200), osnovu temelja, osnove svih etaa, dva preseka... u projektu konstrukcija i drugim gra#evinskim projektima: dispoziciju, konstruktivni sistem, plan pozicija i

dimenzije kljunih konstruktivnih elemenata, osnove, karakteristine preseke, karakteristine detalje ieme;

u projektima instalacija: osnovne eme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja ...

u projektu tehnologije: dipozicioni prikazi sa elementima ...

u projektu spoljnog ure#enja: situaciono nivelacioni plan (1:5001:200), osnovu....


12/30

Sadraj PROJEKTA ZA IZVO&ENJE

Tekstualna dokumentacija tehniki opis koji sadri: tehnike karakteristike gra#evinskih materijala i opreme predvi#enih za

ugradnju, opis mesta i naina njihove ugradnje, opis izabranog konstruktivnog sistema, opismetodologija radova na izvo#enju fundiranja i konstrukcije, opis neophodnih ispitivanja i merenja.

Numerika dokumentacija detaljne proraune konstrukcije i konstrukcijskih detalja dimenzionisanje

izbor instalacija i opreme sa definisanim neophodnim karakteristikama i potronjom energije i dr.

Grafika dokumentacija crtee, eme i detalje gra#evinskih, zanatskih i instalacionih radova; zbirne crtee (sinhron-planove) instalacija i opreme;

crtee, eme i detalje sa uputstvima za ugradnju elemenata i opreme;

tehnoloke eme;

crtee i detalje tehnologije gradnje;

crtee i detalje temelja i konstrukcije, sa detaljima oplate i armature, detaljima spojeva, dilatacija i

oslonaca, detaljima prodora kroz konstruktivne elemente i dr.; crtee i detalje izolacija;

crtee i detalje kojima se obezbe#uju mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat; eme i prikaze faznosti gradnje;

crtee i detalje prikljunih vodova; druge potrebne crtee i prikaze.


13/30


14/30


15/30

Projektovanje konstrukcija armiranobetonskih (objekata)visokogradnje

Armiranobetonske zgrade prema svojoj nameni mogu se

podeliti na:

-zgrade za stanovanje

-poslovne objekte (banke, poslovne zgrade)

-javne zgrade - ministarstva, administracija

-oblasti kulture i obrazovanja - kole, pozorita, bioskopi,

muzeji

-turistiki objekti (hoteli i prate$i objekti)

-industrijski objekti (u kojima se odvija neki proces

proizvodnje, ili slue za skladitenje robe).


16/30

Optere&enja (dejstva) na konstrukcije zgrada

Posebnim propisima za dejstva definiu se optere$enja koja se koriste uproraunima. Na osnovu njih vri se analiza optere$enja koja deluju na pojedineelemente ili na celokupnu konstrukciju objekta. Time se definiu eme optere$enjakoje se primenjuju na statiki sistem proraunskog modela objekta. Kada jepotrebno, definiu se kombinacije ema optere$enja koje daju najnepovoljnijestatike uticaje na osnovu kojih se dimenzioniu elementi konstrukcije.

Stara podela optere$enja, koja datira iz 1948. godine: I osnovna, II dopunska iIII naroita (izuzetna).

Dejstva sa klasifikaciju prema promenljivosti u toku vremena (prema PBAB 87):

1. Stalna

2. Promenljiva (korisna, pokretna, sneg, vetar)

3. Ostala (temperatura, skupljanje, sleganja oslonca).


17/30

a) vertikalna:

stalno

optereenje uglavnom

gravitacionakorisno

Podela optere$enja prema pravcu delovanja:

b) horizontalna: korisno (promenljivo): vetar, boni pritisak vode, boni pritisakzemlje

1. Stalna optere$enja

sopstvena teina konstrukcije i njenih elemenata, teine podova, plafona,fasada, pregradnih zidova, instalacija, stalne (nepokretne) opreme


18/30

2. Promenljiva

korisna optere$enja

intenzitet zavisi od namene prostora i preteno sujednako podeljena optere$enja (kN/m2) posledica su ljudske

navale, saobra$aja, pokretne opreme, uskladitenog mat.

sneg

vetar

3. Ostala dejstva:

promena temperature (sezonska)

neravnomerno sleganje oslonaca

razmicanje oslonaca

skupljanje betona

sile koenja

4. Izuzetno seizmika dejstva

Kombinacije optere$enja od seizmikog dejstva: seizmike sile (generalno suhorizontalne) + stalno + korisno (celokupno ili deo) + sneg.


19/30

Elementi konstrukcija zgrada od armiranog betona

Gotovo svaka konstrukcija od armiranog betona sastoji se od slede$ih grupapojedinanih elemenata:

Temelja (razmatraju se u fundiranju)

Vertikalnih elemenata konstrukcije stubovi, zidovi, jezgra

Me#uspratnih konstrukcija, kao i krovne konstrukcije (koja moe biti istog

ili razliito konstruktivno sistema

Stepenine konstrukcije.

Razmatra$emo elemente poevi od

me#uspratnih kostrukcija, zato to se

optere$enje, najve$im delom, prenosi same#uspratnih konstrukcija na vertikalne

elemente do temelja, i zatim, do tla.


20/30

stubstub

greda

2. sprat

rebro

greda

ploa nagredama

nadvratnik

serkla

stepenite

podrum

1. sprat

stubpodna ploapodest

podrumski

zid

temeljzida

temelj

samac


21/30


22/30

Podsetnik:

Analiza i svo#enje optere$enjaSopstvena teina konstrukcije


23/30

Kod nas ne postoji, naalost, jedinstven pravilnik za optere$enja. U upotrebije JUS U.C7.121./1988. godine pod nazivom "Korisna optere$enja stambenih

i javnih zgrada"

Korisna optere$enja zgrada


24/30


25/30


26/30

Dejstvo snega

Usvaja se optere$enje s= 0,75 kN/m2 po osnovi krovapovrine kada je nadmorska visina (n.v.)

A 500 mnm.Kada je A > 500 mnm

0, 01 50,75 4

A

S

-= +

Ovo je iz privremenih propisa koji datiraju iz 1947. godine, pa se moraju

obnoviti sa podacima hidrometeorolokih merenja u poslednjih 50 godina.

Optereenje s zavisi i od nagiba krovne ravnia. Tako je za a 20o s = 0,75 kN/m2, zaa = 45o s = 0,50 kN/m2, a zaa > 60o s = 0,00.

Treba voditi ra"una o mogunosti nagomilavanja snega kod krovova ije supovrine izlomljene:


27/30

Dejstvo vetra

Novi standard JUS U.C7.110-113/91. godine je prilino komplikovan iprimenjuje se uglavnom u proraunu elinih konstrukcija. Za betonskekonstrukcije vetar esto nije merodavan, ve$su to seizmika dejstva.

Uticaj vetra zavisi od geografske zone (odnosno od brzine vetra), oblika i visine

objekta, izloenosti (odnosno, topografije terena). Za specijalne oblike objekta

(visoki objekti - tornjevi, sportske hale...) treba raditi ispitivanja u aero tunelima.

Moe da bude interesantno i dinamiko dejstvo vetra za neke konstrukcije.

Pritisak zemlje na objekte

Aktivni pritisak tla Pritisak tla u miru


28/30

Pritisak vode

pw = (wh U = pw h

h

Pw h

U

Seizmiki uticaji (dejstva) bi$e predmet posebnih analiza u VII semestru u

okviru Projektovanja i gra#enja betonskih konstrukcija II.


29/30

L dd

Temperatura

)= *t (L/2) t

Izaziva prinudne deformacije elemenata konstrukcije. Zavisi od dimenzija objekata

b o b o

b ( t )

E EE

1 2 = + c j

(L). Za dimenzije ispod 30 m obino nije potrebno raditi proraun. Za ve$e duine

izvode se dilatacije na rastojanju 60-80 m, ako su zatvoreni fasadama, a za otvorene

od 30-40 m. Raunski se usvaja kao min. sezonska temperatura 15oC, ali ipak

treba realno proceniti u odnosu na temperaturu pri izvo$enju objekta. Pri sezonskim

promenama, treba uzeti u obzir da se promena temperature lagano obavlja, pa uticaj

te"enja betona treba uzeti u obzir, n.pr. redukcijom modula deformacije betona :

obino se usvaja;


30/30

bo

b ( t )

EE

1=

+ c jo

E

3

Skupljanje betona

Spada u prinudne deformacije - ekvivalentan je uticaju od pada temperature (n.pr.

esk=0,6 ( -t = 60 oC. Zbog dugotrajnog procesa, istovremenog i afinog sa

te"enjem betona, redukcija modula deformacije:

obino moe biti

Nai propisi preporuuju proraun sa zamenjuju$om temperaturom t = -15 oC.

eravnomerno s egan e os onaca

Izaziva prinudne deformacije elemenata konstrukcije.

Propisi ne definiu ostavlja se projektantima da ovaj uticaj realno procene i

uvrste ga ili ne u prora"un. Izborom pravilnog na"ina fundiranja obi"no se moe

da izbegne. Sleganje je sastavljeno iz trenutnog i konsolidacionog (dugotrajnog).

Konsolidaciono slesganje je tako$e dugotrajan proces koji se obavlja paralelno sa

te"enjem betona, pa je i u ovom slu"aju realno ra"unati sa redukcijom modula

deformacije betona.

pgbk1 slajdovi uz predavanje 1 2014-2015

Documents