periteorion · 2011. 1. 22. · rajko kefalija, mom~ilov sestri}, ~ovek novog doba. finansijski...
TRANSCRIPT
Bo{ko Suvajyi}
107
PERITEORION
108 Bo{ko Suvajyi}
BO[KO SUVAJYI] je ro|en 1965. Magistrirao je idoktorirao na Filolo{kom fakultetu u Beogradu gde radikao profesor za Narodnu kwi`evnost na Katedri za srpskukwi`evnost sa ju`noslovenskim kwi`evnostima. Objavio jemonografije Junaci i maske. Tuma~ewa srpske usmene epike(Beograd 2005) i Ilarion Ruvarac i narodna kwi`evnost(Beograd 2007). Priredio je antologije Narodna kwi`ev-nost. Epske pesme u starijim zapisima (Kragujevac 1998) iEpske pesme o hajducima i uskocima (Beograd 2003).
Bo{ko Suvajyi} je publikovao zbirke pesama Put kruga(1997) i Harmanlija (2002). Objavio je drame Vi{wi} (Sa-vremena srpska drama, br. 14), Ostrvo (Savremena srpskadrama, br. 27), Ilarion (Savremena srpska drama, br. 34,Beograd, 2008) i Goluba~ka mu{ica (Savremena srpska dra-ma, br. 41, Beograd, 2010). Preveo je sa bugarskog jezika romanAntona Don~eva Vitez Svete kwige (Narodna kwiga, Beo-grad, 2003) U okviru programa “Korak ka pozori{tu” Udru-`ewa dramskih pisaca Srbije u pozori{tu “Moderna ga-ra`a” u Beogradu izvedene su mu drame Vi{wi} (2004) iIlarion (2008). Objavio je vi{e studija, rasprava i prikaza udoma}oj i stranoj stru~noj periodici.
Za kwigu Ilarion Ruvarac i narodna kwi`evnost dobioje nagradu Vukove zadu`bine za nauku u 2007. godini.
LICA
MOM^ILO BUGARIN, narodni vojvoda, vizantijski des-pot i sevastokrator. U 14. veku bez wega ne biva ni{ta nasrpsko-bugarskoj i bugarsko-vizantijskoj granici. U trenut-ku kada po~iwu doga|aji o kojima }e u ovoj drami biti re~i,bio je na vrhuncu mo}i. Imao je ne{to vi{e od 4000 ko-
wanika, sve izabranih po zasluzi.
VIDOSAVA PERITEORIJSKA, Mom~ilova quba, gospo-darica Grada, robiwa sopstvenog tela. Bezdetna i besplod-na, svikla na nesre}u i zlo. Ponorna i divqa, kao Bojana
podno Skadra. I isto toliko prevrtqiva.
UMUR-BEG, turski zapovednik, koji je imao sa sobom oko20.000 kowanika, Selyuka. Mumin, vernik, gotov da postane
{ehit za stvar islama.
JEVROSIMA, Mom~ilova sestra, spremna da polo`i sve{to ima za voqenog brata. Prati ga na svim ratnim poho-dima. U detiwstvu, od te{ke srdoboqe, ostala bez kose.
Nosi periku. Potajno zaqubqena u UMUR-BEGa.
@URA VUKA[IN, srpski kraq, uzurpator krune. Pohotanstarac, bez ikakvih moralnih skrupula. Dr~an, kao i svi
mali qudi.
MONAH ISAIJA, Vuka{inov ~ovek od poverewa, kome suse mogli poveriti najskrovitiji putevi du{e, pa i du{a
sama.
Periteorion 109
Bo{ko SUVAJYI]
PERITEORION
RAJKO KEFALIJA, Mom~ilov sestri}, ~ovek novog doba.Finansijski ekspert, zadu`en za ekonomiju i marketing.
GRDAN i VU^ICA, Vidosavine sluge.
MOM^ILOVA BRATU^ED, nejaka deca, na sceni prisutnasamo kad su odsutna.
I, II, III VOJNIK
I, II, III GRA\ANIN
STRA@ARI UMUR-BEGovi
De{ava se u Skadru na Bojani i Periteorionu na obalamaCrnog mora.
110 Bo{ko Suvajyi}
PRVI ^IN
SLIKA PRVA
Vizantija. Boqe re~eno, sumrak Vizantije. Nakon smrti caraAndronika III dolazi do sukoba izme|u pristalica Andronikovogmaloletnog sina Jovana V Paleologa i wegove majke carice AneSavojske s jedne, i pristalica Jovana Kantakuzina, s druge stra-ne. Tada po~iwu doga|aji koji }e {irem vizantijskog komonveltaproneti slavu junaka ove drame, vojvode Mom~ila.
Mom~ilov bojni tabor ponad Periteoriona.
MOM^ILOVAPESMA: Ostavih `enu i ku}u u planinama Rodopskim
ponad Arde,gde Bog je snesen ko jaje, u gradu zvanom Ksan-tija,legalu zvezda i Sunca.
Posabrah Srbe i Grke, i Bugare, i groznealbanske barde –jednom re~ju fukaru – bez poroda i svojte;
i dok se stari svet pirlitao na rojte, na ~elugroznih satnija,kretoh na Istok u boj.
(Moja sudbina nije bila ovde. ^ekala me je nanovom Gibraltaru)
Moj je ma~ bio barjak moj. Slava je moja i{laispred mene,iza mene kukwava i pla~.
Ruknuh kao sneg sa vrhunca, oven~an krvqu islavom.Ja, Mom~ilo Bugarin. Sevastokrator.
Znao sam da }u platiti glavom.
Tutwali su dobo{i potmulo, pronose}i nasvim jezicima svetaodjeke moje slave. (Ko da re~i dr`e glave)
Periteorion 111
U daqini su plamsale vatre.
Jasno se ~ulo: ispod mira manastiraleut svira.
A okolo: u nebo pobodeni barjaci i vojni~ke{atre.
Padale su, ko bukovo li{}e, glave.
Behu to vremena te{ka,nevesela.Smi{qao sam tiho i udarao muwevito, kostrela.
A sedam svetogorskih monaha i sedam gr~kihmudraca
(uz malu pomo} latinskihprelata)
pred vojskom no{ahusedam svetih kwigasa sedam zlatnihpe~ata.
Svet se promenio. Ko ima uho neka ~uje:(odjekuje) urlik ruqe, ropac s krsta, smehSatane.Natenane.
Svet je ovaj u`asom ispuwen, pun kao kazan.Pust kao sablazan.
(Ko ima uho neka ~uje)
Ulogorili smo se, u svitawe, u snu.
I ja, Mom~ilo Bugarin, sevastokrator,usnio sam iza staroga gibraltara:
novu Zemqu, novu Nadu,novi Sion.
Periteorion.
112 Bo{ko Suvajyi}
SLIKA DRUGA
Skadar na Bojani. Kamena terasa iznad hu~ne reke. Kraq Vuka{ini monah Isaija.
KRAQ VUKA[IN: I ko je taj Mom~ilo Bugarin?
MONAH ISAIJA: O, vojvoda Mom~ilo. Despot i sevastokrator.Zanimqiva fela. Polutan. Otac mu je Srbin,a majka Bugarka. Ili obrnuto. Zli jezici jo{vele da je kopile. Ali se to ne da pouzdanoutvrditi.
KRAQ VUKA[IN: Koga on podr`ava?
MONAH ISAIJA: Ka`u da je najpre bio prista{a Jovana Kan-takuzina, pretendenta na presto carigradski.
KRAQ VUKA[IN: Dakle, on je Kantakuzinov saveznik?
MONAH ISAIJA: O, ne. Zato {to je carica Ana Savojska, stra-huju}i da Mom~ilo sa svojim qudama ne pre-vagne tas u korist Kantakuzinovu, smi{qenouzvisila Mom~ila u rang despota.
KRAQ VUKA[IN: Zna~i, on je Kantakuzinov neprijateq?
MONAH ISAIJA: Nipo{to. ^im ~uje za to Kantakuzin ga na-imenuje za sevastokratora.
KRAQ VUKA[IN: Zna~i da je Kantakuzin ipak Mom~ilov pri-jateq?
MONAH ISAIJA: Ni u kom slu~aju. Kantakuzin je quti Mom-~ilov neprijateq.
KRAQ VUKA[IN: Ali... titula...
MONAH ISAIJA: Mom~ilova se glad za vla{}u i mo}i praznimtitulama nije mogla utoliti. Vrlo brzo seokrenuo protiv svojih dojako{wih saveznika.Na kraju je u svojoj bezmernoj ~astoqubivostiokrenuo protiv sebe i Kantakuzina i caricuAnu Savojsku.
KRAQ VUKA[IN: Pa ima li on ikakvih saveznika?
MONAH ISAIJA: Nema. Ima svoje najamnike, koji su radi zawega umreti.
Periteorion 113
KRAQ VUKA[IN: Koliko je brojna ta hajdu~ka vojska?
MONAH ISAIJA: ^etiri hiqade odabranih kowanika.
KRAQ VUKA[IN: O, pa to je znatna sila. Ali pretpostavqam daje u toj razbojni~koj hordi vojni~ka disci-plina na niskom nivou?
MONAH ISAIJA: Disciplina je Mom~ilova jednostavna – smrtje kod wega jedina kazna, za najmawu kao i zanajve}u krivicu. Slu{aju ga kao boga. A sta-som bo`anstvu i prili~i.
KRAQ VUKA[IN: Drugim re~ima, Mom~ilo izgleda kao...?
MONAH ISAIJA: Anti~ki heroj. Herakle, Ahil, Patroklo.Turski izvori vele da je taj stra{ni kaurinvisok kao munare. Surov, divaq i krvolo~an,gotov da ubije i za najmawu krivicu, vojsko-vo|a ogrezao u krvi, ~astoqubiv i lep. Hra-bar da se to grani~i s ludo{}u. A ipak me-lanholi~an i tanko}utan, esteta, zaqubqen ulepe `ene i dobra vina.
KRAQ VUKA[IN: I, kakve to veze ima sa nama? On ne ugro`avani moju dr`avu ni moje interese.
MONAH ISAIJA: O, Vi ste u zabludi, uza sve uva`avawe, Va{eVeli~anstvo, u velikoj ste zabludi. Vi znateda je Mom~ilo Bugarin dospeo pod zidinePeriteoriona?
KRAQ VUKA[IN: Da, ~uo sam da je otpo~eo opsadu tog gr~kogpolisa. Ali to je pust kamen, divqi predeo,mutni povodaw, hu~na nesrazmera. [ta bi tuza nas moglo biti zanimqivo?
MONAH ISAIJA: Da li ste se ikad zapitali za{to vojvodaMom~ilo opseda Periteorion, kada taj gradnema za wega nikakvog strate{kog zna~aja?
KRAQ VUKA[IN: Da, zaista. Za{to?
UMUR-BEG: Usred tog besplodnog, kr{evitog i divqegpredela cveta nevi|ena lepota koja se ne dare~ima opisati. Tamo `ivi Grkiwa Vido-sava. Vidosava Periteorijska.
114 Bo{ko Suvajyi}
SLIKA TRE]A
U prole}e 1341. godine vojvoda Mom~ilo iznenada dospeva sa svojomstra{nom vojskom pod zidine Periteoriona, kojim vlada oholadespotica Vidosava. Ne zna se kada i kojim putevima je glas oVidosavinoj lepoti dospeo do nepristupa~nih planinskih pre-dela gorweg toka reke Arde, severno od Ksantije, grada iz kojegase Mom~ilo izdigao. U svakom slu~aju, u prole}e 1341. godine podzidinama Periteoriona na{lo se 4000 kowanika, {to Srba, {toBugara, {to Grka, {to Arbanasa, hrabrih i odanih ratnika,gotovih da umru za voqenog Mom~ila. Prvog dana opsade Mom~iloje, preko svog ugla|enog, neki bi rekli `enskastog, sestri}a RajkaKefalije, izdiktirao uslove predaje gradskim ~asnicima i Vido-savi samoj. Gradski ~asnici su ih glatko odbili. Sama opsada,me|utim, nije dugo trajala. Devetog dana opsade u zoru Mom~iloje ujahao u grad. Na kapijama grada ~ekala ga je, samo u lepr{avojbeloj tunici, despotica Vidosava. Uzeo je je odmah tu, na vrat-nicama, ne silaze}i s kowa. Ceo grad je bio zanemeo pred tim~inom ne~uvenog varvarstva. Samo je Vidosava, gr~e}i se od bola istrasti, s bi~evima kose upletene u kowsku grivu, i sa glavom nakowskom stegnu, bradu koja je podrhtavala od gneva i poni`ewadr`ala i daqe jednako visoko. Nedugo nakon toga, gradom su seproneli glasovi da je ohola Grkiwa, zaslepqena pri~ama o wegovomjuna{tvu i slavi, sama pozvala Mom~ila pod zidine Periteo-riona. La`ni ili ne, ovi glasovi su pali na plodno tlo. Gra|aniPeriteoriona predaju grada srpskom varvarinu i poni`ewe koje jepretrpela umesto wih svojoj gospodarici Vidosavi nikada nisuoprostili.
Vidosavina odaja u Gradu. Vidosava i Rajko Kefalija. Po strani,tobo` nezainteresovano, Grdan i Vu~ica listaju neke novine.
RAJKO KEFALIJA: [to je zlato me|u metalima, sunce me|u zve-zdama, Vizantija me|u narodima, to je Mom-~ilo me|u junacima.
VIDOSAVA: Mom~ilo je obi~an varvarin. Sirovina neo-tesana.
RAJKO KEFALIJA: Neotesana je i bukva. A od we boqe kija~enema.
VIDOSAVA: Poru~i svome ujaku bukvanu...
RAJKO KEFALIJA: ... da se ima ~emu nadati?
VIDOSAVA: ... da }u se pre potur~iti negoli za wegapo}i...
Periteorion 115
RAJKO KEFALIJA: Ali, gospo|o...
VIDOSAVA: Zar si gluv?
RAJKO KEFALIJA: Vi ste gluvi. Ne ~ujete sudbinu kada Vamgovori.
VIDOSAVA: (Sarkasti~no)Mom~ilo je sudbina? A ti si wen glasnik?
RAJKO KEFALIJA: Ako ga odbijete, mnogi }e gra|ani ovoga gra-da zagrebati ledinu.
VIDOSAVA: (Oholo)Nema te sile koja }e me prisiliti da po|emza wega.
RAJKO KEFALIJA: (Oklevaju}i)Moj ujak je rekao...(Osvr}e se pla{qivo oko sebe)
VIDOSAVA: Boji{ se tog divqaka i ovde, u gr~kom po-lisu?
RAJKO KEFALIJA: Ako sazna, glavu }e mi rascopati kao diwu...
VIDOSAVA: Ne boj se. Ni{ta ne}e iza}i iz ove odaje.
RAJKO KEFALIJA: Rekao je, ako ga odbijete, da }e Vas pojebatinasred gradske kapije.
VIDOSAVA: Ne}u mu uskratiti to zadovoqstvo. Ako u|e uGrad.
RAJKO KEFALIJA: Zanima me...
VIDOSAVA: [ta?
RAJKO KEFALIJA: Vi ste ga pozvali?
VIDOSAVA: U `ivotu nisam ~ula ve}u glupost.
RAJKO KEFALIJA: Ceo grad pri~a...
VIDOSAVA: Tru}aju... Odlazi sad.
RAJKO KEFALIJA: (Sprema se da krene. Zvani~no)Da li to zna~i da }e visokoumni zahtev moguva`enog kuzena, ujaka, plemenitog despota,sevastokratora, vojvode...
VIDOSAVA: Prenesi Bugarinu {to sam ti kazala.
Rajko polazi, zbuweno odmahuju}i glavom.
VIDOSAVA: (Ustreptalim, druga~ijim glasom)^ekaj! Stani... Reci mi. Da li je i ona sa wim?
116 Bo{ko Suvajyi}
RAJKO KEFALIJA: Ona uvek ide sa wim.
VIDOSAVA: (Mehani~ki)Ona uvek ide sa wim. Pozdravi je. Ne, nemojjoj ni{ta re}i.(Slomqeno)Idi sad.
GRDAN: Ej, boga ti, al’ su se te `ene osilile. Evo,~itam u “Carigradskom glasniku” kako je si-rotog despota Tomu, iz dinastije An|ela uEpiru, ubio grof ostrva Kefalonije, Ni-kola Orsini. I to mu nije bilo dovoqno, negose i o`enio wegovom udovicom Anom, }erkomMihaila IX Paleologa. U kuloarima se poslepri~alo kako je Ana sama otrovala svogamu`a.
VU^ICA: ^ini se da si malo obrnuo stvari. Vest trebada glasi ovako: kako bi se nesmetano o`enioucveqenom udovicom despota Tome, grof Ni-kola Orsini ju je prethodno morao na~initiucveqenom udovicom. A ona mu je u tomesvojski pomogla.
GRDAN: ^ekaj, ima jo{. U braku im se rodio sin,Nikifor. Budu}i da je ve} imala uspeha kaotrova~ica, Ana je otrovala i drugog mu`a, izajedno sa sinom Nikiforom, preuzela vlastu Epiru.
VU^ICA: Kakva grozomorna `ena. Sigurna sam da sena{a plemenita gazdarica nikada ne bi po-vela za ovako u`asnim primerom.
GRDAN: Spreman sam da se opkladim u to.
VIDOSAVA: Dosta, vi{e, huqe.(Daje im pismo)Pronesite ovu kwigu, da vas niko ne vidi,kroz Mom~ilove bojne redove, i predajte jegospodarici Jevrosimi.
GRDAN: O, {aqete nas u sigurnu smrt.
VIDOSAVA: (Vadi kesu sa dukatima)Obasu}u vas zlatom za to. Pohitajte sada.
Periteorion 117
SLIKA ^ETVRTA
Mom~ilovi bojni redovi ponad Periteoriona. Iz daqine dopiruzvuci ratnog okr{aja. To Mom~ilova vojska nastoji da probijeposledwu liniju odbrane. Prole}e je. Provejavaju krupne pahuqesnega. Tri vojnika, tri ko{tuwava skeleta, na sceni.
I VOJNIK: Hoj, Mom~ilo, hoj. Za Mom~ila dadoh `ivot svoj.
II VOJNIK: Do neba vode...
III VOJNIK: ... nebeski propileji...
I VOJNIK: Bog je sa nama.
II VOJNIK: Kamo sre}e.
) VOJNIK: (Cvoko}e)Zar sneg u prole}e?
I VOJNIK: Bog nije ovde.
II VOJNIK: Ostao je u Moreji.
III VOJNIK: Zbog Vidosave...
I VOJNIK: ... i Mom~ila...
II VOJNIK: Zbog ratne slave...
III VOJNIK: ... prokleta bila...
I VOJNIK: Napred! Napred! Hoj, Mom~ilo, hoj!
II VOJNIK: Ku}i! Ku}i obrnimo pravac svoj.
III VOJNIK: Ku}a na{a visi o streji...
I VOJNIK: ... u ambisu dubokom.
II VOJNIK: Bog je navalio na nas tamu kao seno...
III VOJNIK: ... ne vidi se ni prst pred okom.
Iz zapaqenoga Grada dopiru zvuci pqa~ke, silovawa, krici ijauci.
I VOJNIK: Krcaju glave kao le{nici.
II VOJNIK: Gre{nici!
III VOJNIK: Bog ih `igosa. I nanese na wih besove, i smrtnaprasnu, i bolest, i buru, i skakavce...
I VOJNIK: ... i pome{a im re~i, i namere, i puteve, i putnepravce.
118 Bo{ko Suvajyi}
^uje se cika dece i vriska `ena i devojaka po Periteorionu.Samrtni~ki krici, psovke, pijano zapevawe)
II VOJNIK: No} se zgusnula kao surutka.
III VOJNIK: Smrt se kezi iza svakog kutka.
I VOJNIK: Hoj, Mom~ilo, hoj! Za Mom~ila dadoh `ivot svoj.
II VOJNIK: Svuda mrci. O jelama vise iskopane o~i.
III VOJNIK: Crne vrane {estare nad razmernim poqem. Nadjuna~kim mesom i kowskom strvqu.
I VOJNIK: Tako to ide. Mi smo vojnici. Za{to bismo sticaline{to znojem kad mo`emo krvqu?
II VOJNIK: Le{evi ni~u kao trave.
III VOJNIK: [ta nas se ti~e? Izgubismo glave.
I VOJNIK: Otkako smo do{li ovde, ne ~uh ti{inu. Sve di{e.Dah}e planina, stewe {uma, isparava se jezero...
II VOJNIK: ... huk}e grad, krkqa bunar, {kripi vedro, polivavetar...
III VOJNIK: ... ko sveti Petar.
Pobedonosno klicawe, radosni uzvici, pesma.
I VOJNIK: Periteorion je pao. Pobedni su glasi.
II VOJNIK: Nema lep{ega grada pod nebeskim svodom.
III VOJNIK: Bojni redovi se vaqaju kao talasi...
I VOJNIK: ... a talasi se sahrawuju pod vodom.
II VOJNIK: Crkavaju Grci kao psine...
III VOJNIK: ... u gradu i po selima.
I VOJNIK: Huk}u jejine...
II VOJNIK: .... guke im se gnoje po telima.
III VOJNIK: Svi}e. Moramo natrag.
I VOJNIK: Utekosmo kratkoro~no iz groba.
II VOJNIK: Grob je zgodna soba.
III VOJNIK: Be`’mo. Sti`e ona }elava gnusoba.
Pojavquje se Jevrosima. Visoka, vitka, sa dugom zlatnom kosompu{tenom niz ple}a. Vojnici uzmi~u pred wenom pojavom, sta-paju}i se u maglu. S druge strane pristi`u, obaziru}i se, Grdan iVu~ica.
Periteorion 119
JEVROSIMA: Kakve su ovo prikaze bile? Vile?
GRDAN: Na gumnu nebeskom okupqaju se vile. Ovo suaveti.
JEVROSIMA: Dozvaste me? Kakvi su vam saveti?
VU^ICA: Gospodarica ti na{a {aqe ovu kwigu u najve-}oj tajnosti.
GRDAN: A mi je donesosmo amo rizikuju}i sopstvenuglavu, yigericu, u{i, gle`weve, kosti.
VU^ICA: Ako se pravo rekne...
GRDAN: ... ba{ ni{ta da zvekne...
JEVROSIMA: (Vadi ko`nu vre}icu iz nedara i obasipa ihkovanicama. Zveket dukata)De, de. Ajde sad.(Pre|a{wi odlaze)
GRDAN iVU^ICA: (Pevaju)
Ne zveke}i dukatima...
JEVROSIMA: (^ita pismo)Pristala je. Najzad.
Zatamwewe.
SLIKA PETA
Mom~ilov bojni logor. Svetlost sve}a. Mom~ilo sedi na grubomvojni~kom trono{cu. Oko wega nervozno {etka Rajko Kefalija.
MOM^ILO: Dakle?
RAJKO: Vidosava ti je poru~ila...(Snebiva se)
MOM^ILO: [ta? [ta mi je poru~ila? Govori, {to }u-ti{?!
RAJKO KEFALIJA: Vidosava ti je poru~ila da }e po}i za tebekad se trava opa{e snagom, kad `iva vodapresahne, kad so za `enidbu stasa, kad vinoprispe do udaje...
MOM^ILO: (Mrmqa, za sebe)Ona je luda... luda je...
120 Bo{ko Suvajyi}
RAJKO KEFALIJA: (Sa u`ivawem)... kad do|e zeman, kad nastupi vakat, kad sezbude sre}a.
MOM^ILO: Prolazi joj vreme. Ni godine nisu mlade odza~e}a.
RAJKO KEFALIJA: [to se ovde zajebavamo sa ovim {arplanin-cima, uja~e? Za{to ne sklopimo mir sa Umur--Begom i zajedno ne razbucamo Kantakuzina?Vizantija je kao rasplodna kobila. Zgrnu-}emo gomilu dukata.
MOM^ILO: (Umorno)Vizantija? Dukati? [ta bih ja sa tim?
RAJKO KEFALIJA: Ostario si, a nisi stekao ni para ni pameti.
MOM^ILO: (O{amari ga)Sa Mom~ilom se tako ne razgovara!
RAJKO KEFALIJA: (Ironi~no)Va{u ekselenciju ne krasi milostivost upona{awu i gestu.
MOM^ILO: I gore si zaslu`io.
RAJKO KEFALIJA: Zna{ {ta: tvoje je pro{lo, star~e. Izan|aosi.
MOM^ILO: (Vadi sabqu)Kako more?
RAJKO KEFALIJA: Tako kako ti rekoh.
MOM^ILO: (Savladava se)Da mi tvoja majka kojim slu~ajem nije bilasestra, ne bi ti se glava dr`ala na ramenima.
RAJKO KEFALIJA: I wu si oterao u grob. Obesila se u`etom sacrkvenog zvona.
MOM^ILO: Ne}e se Mom~ilova krv me{ati sa turskom.Ne, bogami.
RAJKO KEFALIJA: Nesre}ni~e! Pa zar nisi sam izme{an kaome{ana salata?! Otac Srbin, majka Bugarka,robiwa. Ne samo {to si polutan, nego si ikopile. Svi ti se podsmevaju iza le|a. Zovu teBugarin, da zna{.
MOM^ILO: (Vra}a sabqu u kanije)Ne}e{ me izazvati, ne}a~e. Ne danas.
Periteorion 121
RAJKO KEFALIJA: Nekada bi za samo jednu ovakvu re~ skinuoglavu. Omek{ao si, star~e.
MOM^ILO: Mladost je tako|e starosno doba. Ne krivimte, Rajki}u. Tvoja mu{ka slabost poti~e od tejalove me{avine srpske i turske krvi.
RAJKO KEFALIJA: Nisam ti ja Rajki}. Moje je pokoqewe nadtvojim dominantno po rafinmanu, a ne poporeklu i ro|ewu.
MOM^ILO: Opomiwem te, ne}a~e...
RAJKO KEFALIJA: Od opomene ne ~uh ti kraja re~enice...
MOM^ILO: Rekoh da je Vidosava luda.
RAJKO KEFALIJA: Sa tim se nije te{ko slo`iti.
MOM^ILO: Sada me odbija sa gnu{awem. A Bog mi jesvedok... sama me je mamila... ^ast }e joj bitida po|e za takvoga junaka... I eto ti ga sad!
RAJKO KEFALIJA: Ko }e razumeti te `ene? @enske su mislioblaci koji isparavaju u mu{karcu nedostup-nim visinama.
MOM^ILO: Nazad se nema kud. Vojska je iscrpqena. @eq-na krvi i bitke. I plena.
RAJKO KEFALIJA: Periteorion je fakti~ki pao. Za{to ne u|e{u grad? Vojska negoduje {to se smrzava igladuje zbog one kurvetine...
MOM^ILO: (O{amari ga opet, samo ja~e)Da je nikada vi{e nisi tako nazvao, ne}a~e!Periteorion }e pasti kada padne Vidosava.I ne brini se ti za moje najamnike. Moji sujunaci popasli mnoga mora. Opseda}e Peri-teorion dokle god treba. Kao Ahejci Troju.
Ulaze I, II i III gra|anin. Klawaju se snishodqivo do zemqe.
MOM^ILO: [ta je ovo? Ko je zvao ove guzi~aste?
RAJKO KEFALIJA: Ja, ujo.
MOM^ILO: E, stvarno }e ti odleteti glava, ne}a~e. Nizakletva sestrina ne}e vi{e biti u stawujarost da mi obuzda.
RAJKO KEFALIJA: ^uj prvo {ta imaju da ti ka`u.
I GRA\ANIN: Visokopo{tovani vojvodo...
122 Bo{ko Suvajyi}
II GRA\ANIN: ... uva`eni despote...
III GRA\ANIN: ... plemeniti sevastokratore.
MOM^ILO: [to prdite, seratori?
I GRA\ANIN: Do|osmo da ti ka`emo...
II GRA\ANIN: ... da ti saop{timo...
III GRA\ANIN: ... ako si voqan da nas ~uje{...
MOM^ILO: [ta? Progovori, sinko.
I GRA\ANIN: Dugo smo raspravqali...
II GRA\ANIN: ... polemisali...
III GRA\ANIN: ... ve}ali...
I GRA\ANIN: ... ve}ali...
II GRA\ANIN: ... i ve}ali...
MOM^ILO: I?!
III GRA\ANIN: I na kraju zakqu~ili
MOM^ILO: [ta ste zakqu~ili?
I,II,III GRA\ANIN: Voqni smo da ispunimo sve tvoje uslove...
MOM^ILO: Bravo. Znao sam da }e razum odneti prevagu.
I,II,III GRA\ANIN: ... osim u jednoj ta~ki.
MOM^ILO: A to je?
I,II,III GRA\ANIN: Ne damo ti Vidosavu.
MOM^ILO: Ne date?
I GRA\ANIN: Ne.
II GRA\ANIN: Ona je na{a ikona...
III GRA\ANIN: ... prepoznatqiv brend ovoga grada.
I GRA\ANIN: Po woj smo poznati...
II GRA\ANIN: ... takore}i ~uveni.
III GRA\ANIN: Privla~imo turiste...
I GRA\ANIN: ... avanturiste...
II GRA\ANIN: ... radoznalce
III GRA\ANIN: ... trgovce...
I GRA\ANIN: Okre}emo kapital...
II GRA\ANIN: ... okre}emo...
Periteorion 123
III GRA\ANIN: ... pa ga obr}emo...
I GRA\ANIN: ... na kant...
II GRA\ANIN: Ne mo`emo ti je dati...
III GRA\ANIN: ... hteli bismo...
I GRA\ANIN: ... ali ne mo`emo.
MOM^ILO: Ne mo`ete?
I GRA\ANIN: Jok...
II GRA\ANIN: ... ni slu~ajno...
III GRA\ANIN: ... ccc...
MOM^ILO: (Duboko udahne vazduh. Tihim glasom)Po{tovani gra|ani grada Periteoriona...
I,II,III GRA\ANIN: (Sa nadom)Da?
MOM^ILO: (Prasne)Jeba}u vam mater!
I,II,III GRA\ANIN: (Tajac)A?
MOM^ILO: Mrtvu majku iz groba }u vam iskopati i polnoop{titi sa wome. Je l jasno?
I,II,III GRA\ANIN: (Po`ure da se slo`e)Jasno.
MOM^ILO: A onda }u naguziti i vas trojicu. Jednog pojednog. Ili svu trojicu na gomilu. Je l i tojasno?
RAJKO KEFALIJA: Meni nije delovalo nerazumqivo.
MOM^ILO: Vi meni ne}ete dati Vidosavu? Vi MENIne}ete dati? Ko ste vi da meni ne{to date?Ili ne date? Ko?
I, II, III GRA\ANIN:Po{tovani vojvodo... despote...
MOM^ILO: Meni se ne daje. Ja UZIMAM! Zapamtite to.
I,II,III GRA\ANIN: (Br`e-boqe)Zapamtili.
MOM^ILO: Slo`i}ete se sa mnom: daje se samo ono {to seima, je l tako?
I,II,III GRA\ANIN: Da... ovaj ne...
124 Bo{ko Suvajyi}
MOM^ILO: Ne mo`e se dati ono {to se nema, zar ne?
I,II,III GRA\ANIN: Ne... ovaj, da.
MOM^ILO: Vi biste hteli da mi ne date Vidosavu, je l?
I,II,III GRA\ANIN: Da... ovaj ne...
MOM^ILO: A ima li neko od vas Vidosavu?
I,II,III GRA\ANIN: Ne... ovaj da...
MOM^ILO: Ja }u vam re}i: Niko ne poseduje Vidosavu.Vidosavu ima samo onaj koga ona odabere. Ato ni u kom slu~aju niste vi!
I,II,III GRA\ANIN: Da... ovaj ne...
MOM^ILO: Dakle, umesto da mi date ono {to imate, viste izabrali da mi ne date ono {to nemate?!
I,II,III GRA\ANIN: Ne... ovaj da...
MOM^ILO: Rajko!
RAJKO KEFALIJA: Zapovedaj, uja~e!
MOM^ILO: Ovi qudi su prevaranti. Svakome dvadeset poturu.
I,II,III GRA\ANIN: Nemoj, vojvodo...
MOM^ILO: ^uo si me.
RAJKO KEFALIJA: Smiluj im se, ujo. Nisu oni tako lo{i mom-ci... Razumeju osnovne principe obrta kapi-tala... Samo su probali da naprave dil...
MOM^ILO: Ho}e{ i ti da im pravi{ dru{tvo?
RAJKO KEFALIJA: Ajde, po{tovani gra|ani. Zasrali ste... nevredi...
Izlaze. ^uju se fijukawe bi~a i prigu{eni krici. Jevrosima sapismom u ruci.
JEVROSIMA: Za{to ka`wava{ one nesre}nike?
MOM^ILO: Jer su zaslu`ili.
JEVROSIMA: ^ime?
MOM^ILO: Time {to je to narod sviknut na ka`wavawe.
JEVROSIMA: Imam dobre vesti.
MOM^ILO: Onda si ti jedina ovde.
JEVROSIMA: Vidosava je pristala.
Periteorion 125
MOM^ILO: Vidosava je... {ta?
JEVROSIMA: Poru~ila mi je.
MOM^ILO: Ne razumem? Za{to po Rajku poru~uje jedno, apo tebi ne{to sasvim drugo?
JEVROSIMA: Evo, tu pi{e. Ne mo`e od sveta javno pri-stati. Ali jedva ~eka da ti se baci u zagrqaj.Moli te da tvoji vojnici prestanu sa zver-skim klawima i pqa~kom. Grad }e polo`itioru`je. A ona }e te ~ekati u svitawe, nakapiji, kako si i zapovedio. Raduj se, brate.Vidosava je tvoja. Periteorion je tvoj.
MOM^ILO: (Radosno)O, qubavi moja... Znao sam da me voli{.
JEVROSIMA: Za tebe je Periteorion centar sveta. Axismundi. A za mene je ovaj grad grobnica.
MOM^ILO: Gde je ona, tu je i centar sveta. Gde je ona,onde je i svet.
JEVROSIMA: Ti si, brate, istinski zaqubqen.
MOM^ILO: U vrtu Vidosavinom zru jabuke: biserne ja-buke, srebrne jabuke, jabuke od zlata. Vaqa ihobrati... Idem da se spremim.
Otr~i sa scene. Mimoilazi se sa Rajkom koji ulazi sa korba~em uruci.
RAJKO KEFALIJA: (Gleda za wim. Posprdno)Ima li i{ta sme{nije od starca koji balaviza mladom `enom?!
JEVROSIMA: Ne govori tako o mome bratu, a svome do-brotvoru.
RAJKO KEFALIJA: Od dobrotvora do zlotvora samo je jedan slog.
JEVROSIMA: Pazi {ta radi{. Dr`im te na oku.
RAJKO KEFALIJA: Umalo da zaboravim, teto... Rekla mi Vido-sava da te pozdravim.
JEVROSIMA: (Pokazuje mu pismo)Pozdravila me je i sama.
RAJKO KEFALIJA: Ne{to te ta Grkiwa mnogo pozdravqa, te-tice...
126 Bo{ko Suvajyi}
JEVROSIMA: [ta ho}e{ da ka`e{, degeneri~e? Misli{da su svi uvrnuti kao ti? Boqe pripazi nasvoju glavu. Oko ovoga grada duvaju silnivetrovi. Ne{to ti se glava mnogo klima natom tvom qigavom pederskom vrati}u. Samo{to nije otpala.(Izlazi)
RAJKO KEFALIJA: Besni ti, samo besni, teta rospijo. Svi ste sezainteresovali za moju mudru glavicu, a sami}ete vrlo brzo ostati bez svoje. Vi ste kaoonaj putnik {to nije ~uo sudbinu pa se spu-stio pod vodu sa |avolom. U vrtu Vidosa-vinom ne zru jabuke. Zru devojke sa kobiqomdlakom na dojkama i `igom zveri na pod-laktici. Hajdemo i mi. ^eka nas jo{ punoposla. Treba pripremiti scenu za posledwi~in.
Periteorion 127
DRUGI ^IN
SLIKA PRVA
No}. Ti{ina. Skadar na Bojani. U dubini pozornice kamena te-rasa. Ravnomerno proticawe vode.
VUKA[INOVAPESMA:
No} je na repertoaru. No}u se pretvaram u kukavicu, u magarca, u psa.U crnog psa, u vrapca, kuju, zeca. Od zlatne paunice preko
ogwevitog ~ovekado zmaja
pri~i nema kraja. Ka`u da sam demon. (O, bogat je slovenski panteon)U tepsiji da spravqam vraybine i ~ini. (I demonske sastojke)I da me prate crne jejine, sovuqage, vrane, utvare, sojke.Kurjaci, lisice i tvorovi (|avoqi stvorovi) .Da jedem ne~istu hranu: skakavce,kukce, `abe, zmije. Da samtruo: da mi meso gwije.Da bacam ~ini(u su{tini):da samnakotzla.
[to da krijem?Takav samja.
No} je na repertoaru. Ba{ kako ja ho}u.I `ena je u pri~i pretvorila mu`a u psa no}u.(O nekim stvarima ne sme se pripovedati dawu)
Ka`u da sam zao. A {ta je zlo?
Zlo je dobro koje se dobru ne nada.O, ja sam an|eo. (An|eo pre pada)
[apu}u zli jezici da pakosti sam vrsnik.(Obqubio sam, vele, devet kuma krsnih)
Nakazna gnusoba. Utek’o iz groba.
Nisam ja kriv, svete, ako su nam razli~iti ar{ini.
128 Bo{ko Suvajyi}
[ta ima soko {to leti visoko?Skon~a}e u pra{ini
U dubini zri, a mre{ka se na povr{ini.(Sve zavisi od ta~ke gledi{ta)
Opstaju puzavice, a ne lastari. Visina nije mera stvari.(Mnogo je ni{ta)
Moj svet je malen.Svilom }u mu kosicu poviti, zlatom ga prepokriti.
O, znam, zaslu`uje da `ivi svaki zemaqski stvor:mahuna, {i{arka, liska, zverka, bor.
Sve je dostojno `ivota. (Sem onog bugarskog skota)
Aratos ga bilo.
Babe mu se o vratu ve{alemahnitome.
Vuci mu grkqan i{~upali.
Glogovim ga kocem jurili,govno mu u vareniku turili.
Grob mu se bezdani otvorio,kow u jezero satvorio.
Dabogda blejao s ovcama,dabogda zmija u nos mu punula.
Kad najvoleo ne bio u stawu.
U jamu s wim: u jamu bezdawu.
Dabogda ga muwa rasku}ila,tmina okovala, mutna voda kandisala.
R|a ga pojela.Dabogda ga lokala `ivina.
Zar wemu ta lepota, sjajnija od sunca, bistrija od vina?Stra{nija od vojske sa zastavama?
Periteorion 129
Zar wemu sva ta slava? Zar wemu Vidosava?
Priznajem: otkad ~uh za wu oprostih se od racija.(Prirodi vladarskog posla, znam, neprikladna je ta aspiracija)
@eqe mi se roje oko we kao zvezde oko sunca.(I od te vojske nema begunca)
[aqem joj kwige prekorne, kwige laskave, kwige skaredne.O, zar }e po}i za kepeca ta Grkiwa abonosne puti i lepote
izvanredne?
A {to da ne?!
I ki{a je sitna pa putuje ko~ijama od zlata.(Biseru je i {koqka palata)
Na}i }e ve} Vuka{in na~ine. “U pamet se, kraqu Vuka{ine!”umuju mudri savetnici. “Mora da si se najeo gqive ludaje!”
“Strpi se. Jo{ nije vreme.”
Dokle?!
Dok zamah ne stasa do no`a, prsten do udaje?
O, ja efekat dramski hotimi~no raspirujem:sudbinu po`urujem.
(Ovo u poverewu: zaveru kovarnu snujem)
Zar treba da mirujemdok je Bugarin ko kobilu ja{e?!
Pogano Vla{e.
@e`enu li mu majku, `ezlom }u ga stu}i.Muda mu prosejati u `eleznom mlivu.
Ima}u Vidosavu: mrtvu ili `ivu.
Makar mi zemqa kosti izmetala, oluja progonila,siwe more utrobu izbacivalo na hridi.
Bolovao dvanaest godina,
130 Bo{ko Suvajyi}
kroz kosti mi {a{a pronicala,yilitale mi se guje po jeziku.
Besan more lokao,trulile mi gweti u morske dubine,okapavao kao vosak pod sve}om.
(Ne imao groba ni spokojadok Vidosava ne bude moja!)
Sad-kako neophodnu pridobiti sre}uu tom preduze}u?
Sre}a. [ta je sre}a? Bogati lakrdija{.A svi za wome hrle. Svet bez we je gorak.
(Bqutav ko sutlija{)
Za sre}u }u se ve} postarati ja. Kod Grkiwe otvoriti prolaze.
Omrznuti joj Mom~ila. Pobede mu predstaviti ko porazea kao ludorije satnije bojne. (@ensko je. Laske su joj mile)
(Poslanice su moje otrovne melem {to kapqe na plodne `ile)
Polako, Vuka{ine, polako. Strpi se jo{ le~ka.[ta je jedna no}ca za takvog ~ove~ka?!
UMUR-BEG sti`e. Nepregledna vojska se okupqa na granici.Sve je bli`e.
Po smrti cara Andronika Tre}eg (od wega buzdovana nije bilo ve}eg),za maloletnog mu sin~i}a Jovana Paleologa
(tek on je bio car do moga)i wegove majke carice Ane
Savojske, nemam dostojnog takmacani sa jedne strane.
(Tako mi Boga) Osim {to je moj kuzen, {a{avi Jovan Kantakuzen.
I ko je taj Mom~ilo Bugarin? Obi~an hajdu~ki ~etoba{a.Wegovi su vojnici prostaci, ba{ibozuci, goveda.
Periteorion 131
[ta proizlazi iz gorenare~enog sleda:
mutne su u Mom~ila dr`avne prilike:
ni traga od vlasteoskog i gospodarskog reda.
Tako stoje stvari: on je hajduk, a ja kraq.
Ali {ta to vredi: on gospodari.
Na srpsko-bugarsko-vizantijskoj trome|i
Mom~ilo je igra~ velikog kalibra.
A ja yibra.
Posve nezaslu`eno on predwa~i u vo|stvu.
(La`an je glas o wegovom gospodstvu)
Vele: disciplina je u Mom~ila razgovetna.
Kazna samo jedna. A izvr{ewa bogovetna!
Sve je krajeve popalio od Sera do Drame.
Ne mari. Ni ra{anske legije ne}e biti same: tu je Jovan Kantakuzen,
stamen kao ku}a; pa Umur-pa{a, i wegovi verni Selyuci:
dvadeset tisu}a.
Mom~ila ~eka zlosre}ni obrt {to po{tenog ~itaoca cveqa:
nepobedivi vojskovo|a prega`en od neprijateqa.
Poginu}e brojni i hrabro{}u osvedo~eni Romeji.
Mom~ilo }e visiti, ko stra{ilo, o streji.
[to se uzbu|ivati zbog poganog olo{a?
(U po`aru zar pretekne vatrono{a?)
No} je na repertoaru. Vreme kada se saop{tavaju neobi~ne re~i i
donose nepromi{qene odluke.
(Sati }e brzo minuti) Sutra }e se za slavu otaybine ginuti.
A no}as pero u ruke.
Sutra: biti lukav kao zmija, okretan kao vidra, kao kurjak smion.
A no}as: opevati dostojno slavu. Vidosavu.
Periteorion.
132 Bo{ko Suvajyi}
SLIKA DRUGA.
Vidosavina odaja u Gradu. Ulazi monah Isaija. Crn kao gavran, sakapuqa~om na glavi, zloguk.
VIDOSAVA: Ti si, dakle, monah Isaija. Crn kao crnojagwe.
MONAH ISAIJA: Crno jagwe sa zlatnim ro{~i}ima, gospo|o.Ja }u omogu}iti da Vam se sve `eqe ostvare.
VIDOSAVA: Ko ka`e da ja to `elim?!
MONAH ISAIJA: Mogu li da sednem?(Seda, ne ~ekaju}i odgovora)Umorio sam se od puta. Kakva stra{na zemqa.
VIDOSAVA: Jeste. Stra{na je zemqa periteorijska. Kr-{evita, podmukla i za vojsku nepodesna mo-~vara. Ali je `iteqi ovog grada vole. Oni suovde na rodnom tlu.
MONAH ISAIJA: Izdajice najboqe uspevaju na rodnom tlu.
VIDOSAVA: Zar je strast prema Vidosavi pre{nija odsvih dr`avnih poslova ra{kog kraqa?
MONAH ISAIJA: Strast je jedna |avoqa familija, svojta za-pre~ita. Vuka{inova je strast `e| zalep-qena za nepce sveta.
VIDOSAVA: Znam ja za ~ime on `udi.
MONAH ISAIJA: To za ~ime on `udi je prqavi slivnik ugre{nom hramu `enskog tela.
VIDOSAVA: Ne vre|aj me, pope.
MONAH ISAIJA: (Ne obazire se)Poku{ao sam da mu uka`em na to. Ali uzalud.Strast Vuka{inova raste ispred wega kaosenka {tapa o u{tapu.
VIDOSAVA: Bi}e da je to neki mnogo kratak {tap.
MONAH ISAIJA: Donosim ti va`nu poruku.
VIDOSAVA: Koja glasi?
MONAH ISAIJA: Bi}e{ oslobo|ena Mom~ilovog prisustva uprvu nedequ koja nai|e. Mo}i }e{ da odah-ne{. Kao i sav civilizovani svet.
Periteorion 133
VIDOSAVA: Ne verujem ti, zlotvore.
MONAH ISAIJA: Neka veruje Jevrejin Apela, rekao je Hora-cije.
VIDOSAVA: Ho}e{ re}i...
MONAH ISAIJA: Ono {to ti rekoh. Svi smo mi smrtni qudi.Zemqa si i u wu }e{ ponovo oti}i. A Mom-~ilov su|eni ~as je u nedequ u zoru.
VIDOSAVA: Ali, do Periteoriona je nemogu}e prispeti.Vuka{in nema kuda da pro|e. Jezero se iz-lilo.
MONAH ISAIJA: Pro}i }e.
VIDOSAVA: ^ak i da do|e neprime}en do zidina Peri-teoriona, kako }e u}i unutra? Uz dobru od-branu, grad se mo`e dr`ati godinama.
MONAH ISAIJA: Pred Mom~ilom se nije dr`ao. A nisam li jasada ovde?
VIDOSAVA: Ti nisi monah, ti si |avo.
MONAH ISAIJA: Krivo rasu|uje{. Ovo ovde je |avoqe leglo. UPeriteorionu se sabrala ala i vrana. Razboj-nici, huqe, lopovi, krivokletnici, ubice.
VIDOSAVA: Ti nekoga naziva{ ubicom?
MONAH ISAIJA: Re~eno je: `ena koja ra|a{e dete rodi}e zve-ra psoglava. I zavlada}e kukwava sveop{ta ituga velika. Ja sam bo`je oru|e. Trebim svetod nekrsta.
VIDOSAVA: [ta }u mu ja? Za{to ne uzme Jevrosimu?
MONAH ISAIJA: Mo}ni hrast se nagiwe ka savitqivoj i po-datnoj vrbi, a ne ka dra~u i koprivi. Vuka{inne voli krivo i grbavo. I sam je takav.
VIDOSAVA: [ta treba da uradim?
MONAH ISAIJA: U nedequ u zoru, samo sa malom pratwom,Mom~ilu vaqa po}i u lov. To je prvo.
VIDOSAVA: A drugo?
MONAH ISAIJA: Zna{ li kako se ubija ~ovek?
VIDOSAVA: Nau~i me.
MONAH ISAIJA: Sakati se glava tako {to joj se prethodnoodstrane udovi.
134 Bo{ko Suvajyi}
VIDOSAVA: Pa?
MONAH ISAIJA: Moramo se osigurati da Mom~ilovi savez-nici u tom lovu ne budu uz wega... Mom~ilovasabqa...
VIDOSAVA: Ne}e biti...
MONAH ISAIJA: Mom~ilov kow...
VIDOSAVA: Ne}e biti.
MONAH ISAIJA: Mom~ilova bratu~ed...
VIDOSAVA: (Zatetura se)Zar i oni? Oh, zlikov~e... Za{to wih?! Onisu samo nedu`na deca.
MONAH ISAIJA: Samim ~inom ro|ewa, ~ovek prestaje da budenedu`an. U ovakvim stvarima, ne sme se osta-viti niko ko }e uzgajati seme mr`we i osveteu srcu.(Polazi)
Pa, ako je to sve... Zbogom, onda...
VIDOSAVA: (Krikne)Stani: Poru~i svome gospodaru...
MONAH ISAIJA: Da?
VIDOSAVA: Da }e biti kako je zapovedio.
MONAH ISAIJA: Pametna odluka, plemenita gospo. Moj uva-`eni naklon. Ti }e{ mu sama poru~iti {tatreba. Mene ovde ~eka jo{ posla. A i po{aobih malo u razgledawe ovoga znamenitogagrada. Zbogom.
Odlazi ne~ujno kao pramen magle.
VIDOSAVA: (Doziva)
Vu~ice! Grdane! Gde ste se sakrili, ni{ta-rije. Grdane... Vu~ice...(Nema odgovora)
JEVROSIMA: (Ulazi, laka koraka, ali sa tamnom senkom nalicu)
Po~elo je da mi se privi|a. U~inilo mi se dasam videla onog Vuka{inovog crnog psa. Ali,on ne mo`e biti ovde, zar ne?
VIDOSAVA: Nipo{to.
Periteorion 135
JEVROSIMA: Da li ti je dobro, draga snaho? ^elo ti gori,a lice se obliva mrtva~kim bledilom.
VIDOSAVA: Zlo mi je. Spopala me neka proletwa groz-nica.
JEVROSIMA: Reci mi iskreno: snuje{ li ti ne{to izaMom~ilovih le|a?
VIDOSAVA: (Plane)Pa {ta i ako je tako? Zar to nije zaslu`io?Naterao me je da dirin~im kao stoka. Ku}niposlovi i rad na ogwi{tu su za slu`in~ad. O,on me ne ceni nimalo.
JEVROSIMA: ^etiri godine je pro{lo.
VIDOSAVA: Pa {ta?
JEVROSIMA: A ti mu jo{ nisi rodila sina.
VIDOSAVA: Brani{ ga? I pored svega {to mi je u~inio?
JEVROSIMA: On mi je brat.
VIDOSAVA: Kako takav ~ovek tebi mo`e biti brat?!
JEVROSIMA: Ti ga mrzi{. Za{to?
VIDOSAVA: Qubav zahteva bezbroj re~i, mr`wa ne morada se obja{wava,
JEVROSIMA: Za{to si ga onda dozvala pod zidine Peri-teoriona?
VIDOSAVA: Mora da sam bila o~ajna... Sem toga... to je biojedini na~in...
JEVROSIMA: Da?
VIDOSAVA: Da te imam uza se.
JEVROSIMA: (Hotimi~no je pre~ula)[ta ne voli{ kod moga brata?
VIDOSAVA: Mom~ilo je divqak. Sirovi varvarin. Slavega kao junaka i poluboga, a ja u wemu vidimsamo neobrazovanog glavose~u nezaja`qivihseksualnih apetita. Ne krasi ga nijedna vr-lina. Osim ako u vrline ne spadaju pro`di-rawe tona hrane i nedostatak lepih manira.
JEVROSIMA: (Te{i je)Sve }e se srediti kada mu rodi{ dete.
VIDOSAVA: Ja sam nerotkiwa.
136 Bo{ko Suvajyi}
JEVROSIMA: Da li si zaista? Kao {to se pri~a...
VIDOSAVA: Da li sam {ta?
JEVROSIMA: Povadila sve `enske stvari... `enske orga-ne... da mu ne bi ra|ala sinove?
VIDOSAVA: Ja sam vrt zatvoren, studenac zape~a}en. Ceodvor nas slu{a u posteqi, Mom~ila i mene. I{uma bi olistala ve`baju}i se svake no}i uqubavnim igrama. A ja ni{ta.
JEVROSIMA: Ne treba da odustaje{. Ste}i }e{ porod...Samo nosi izve~eri bosiqak pod pazuhom.
VIDOSAVA: Ne poma`e. Ja sam bezdetna. Takva sam ro|e-na.(Brizne u pla~)
Ali sam sre}na...(Vidosava grca, davi se u suzama)
... {to ne moram nikome da ra|am mlade `i-votiwe... naprave za ubijawe... zveri...
JEVROSIMA: (Grli je. Ne`no)Pla~i, kapa}e ti biser iz o~iju, govori, zlat-na ru`a }e ti cvetati iz usta.
VIDOSAVA: (Qubi je po o~ima, po obrazima)
O, kako si ti dobra. I lepa.
JEVROSIMA: (Mirno)
Ja nisam lepa.
VIDOSAVA: (Zaneseno)Ti si najlep{a `ena na svetu.
JEVROSIMA: Misli{?! Pokaza}u ti ne{to. Niko drugi tonije video. Osim Mom~ila.(Skida periku. Zasija }ela, u isto vreme kadi suze u o~ima)
[ta ka`e{ sada?
VIDOSAVA: (Nije nimalo iznena|ena. Bri{e joj suze)Pa {ta?! Znala sam da nosi{ periku od prvogdana kada sam te ugledala.
JEVROSIMA: Ali, kako...
VIDOSAVA: Zainteresovan pogled otkriva i dobro skri-vene tajne.
JEVROSIMA: Ho}e{ da ka`e{...
Periteorion 137
VIDOSAVA: Ti si za mene najlep{a.
JEVROSIMA: Ja sam }elava.
VIDOSAVA: Pa {ta?
JEVROSIMA: ]elavost je oznaka fizi~ke ru`no}e. U ori-jentalnim krugovima ona ozna~ava pripad-nost ni`im dru{tvenim slojevima.
VIDOSAVA: (Nestrpqivo)
[ta koga briga za orijentalne krugove? Ti siza mene prekrasna princeza carske krvi.
JEVROSIMA: Telesna ru`no}a je pokazateq lo{eg karak-tera.
VIDOSAVA: (Uzima je za ruku)
O, ti si dobra. I nisi ru`na, ludice.
JEVROSIMA: Ru`no}a je neskladna.
VIDOSAVA: Nema skladnije osobe od tebe.
JEVROSIMA: ]elav ~ovek je bena, budala, suklata, luda.
VIDOSAVA: Ti si moja mudrica.
JEVROSIMA: ]elav ~ovek mo`e biti mudra budala. ]elava`ena je nakaza.
VIDOSAVA: Misli{ da je lepota telesne prirode? Omeni se proneo glas da sam lepa. I {ta mi jeto donelo?! Da li mi je ovde iko ikada uputioneki kompliment? U ovoj prokletoj zemqio~i se pomiwu samo onda kada se vade, zubikada se izbijaju, {aka kada se wome ubija,brada kada se na silu osmu|uje, meso kada sepreseca do kostiju, nos kada se odseca, jezikkada se ~upa, glava kada je odrubquju.
JEVROSIMA: Da, gor{taci su surovi qudi.
VIDOSAVA: A Mom~ilo predwa~i me|u wima?
JEVROSIMA: Tako je vaspitan. U Mom~ilovom doma}in-stvu devojke metu rukama, vedra vuku na kosi.[ta misli{, kako sam ja izgubila kosu?
VIDOSAVA: Jadnice moja.
JEVROSIMA: Mom~ilo svojim `enama daje samo metlu iplatnene opanke.
138 Bo{ko Suvajyi}
VIDOSAVA: Sa{i}u mu ja opanke od ko`e, dvorove odzuba. Od kostiju }u mu sadeqati krst. Poste-qu od koprive i graba. Ko{uqu od dra~a.
JEVROSIMA: Ne ~ini to... Ne govori tako...
VIDOSAVA: Da li je istina da je ubio svoju prvu `enu?
JEVROSIMA: Boqe da jeste. Li{avao je bra~nih du`nosti,primoravao na nedostojne poslove, poni`a-vao. A zna{ li za{to?
VIDOSAVA: Zato {to je prokleti varvarin.
JEVROSIMA: Zato {to je poludeo otkako je ~uo za tebe.
VIDOSAVA: Zbog qubavi se ne ludi.
JEVROSIMA: Ne potcewujmo snagu strasti. Ti si ga go-dinama mamila varqivim obe}awima dok nijepotpuno izgubio razum. A uskoro }e i `ivot,ose}am to.
VIDOSAVA: Zna~i, ja }u biti kriva za propast tvogabrata.
JEVROSIMA: Svako odgovara za sopstvenu sudbinu.
VIDOSAVA: Da li me mrzi{?
JEVROSIMA: Ne.
VIDOSAVA: Da li me... voli{?
JEVROSIMA: Ja ne volim nikoga. I mene niko ne voli. Nija ne}u nikada postati majka.
VIDOSAVA: O, bi}e{ ti bri`na majka.
JEVROSIMA: Moja je sestra bila primer uzorne majke.Strpqiva i blaga, i tako puna mudrosti iznawa. Potajno sam je mrzela zbog toga.
VIDOSAVA: Zbog ~ega se obesila?
JEVROSIMA: Napravila je pogre{an izbor.
VIDOSAVA: Svaki je mu{karac pogre{an izbor.
JEVROSIMA: Sa`ivela se sa Tur~inom. U potaji. Rodilamu dete. I nije ga bacila psima.
VIDOSAVA: Rajko Kefalija?
JEVROSIMA: Da.
VIDOSAVA: A Mom~ilo?
Periteorion 139
JEVROSIMA: ^im je saznao, prevrnuo je nebo i zemqu dana|e Rajkovog oca, Mustafu. Ma~em je spraoqagu sa porodi~nog imena.
VIDOSAVA: Rajko je ipak pretekao?
JEVROSIMA: Sestra je zaklela Mom~ila maj~inim mlekom,pre smrti, da ne u~ini detetu ni{ta na`ao.
VIDOSAVA: Kakav je bio.. Taj Tur~in... Mustafa?
JEVROSIMA: Visok, lep, tajanstven, dubokih crnih o~iju.Kao gorski kladenac.
VIDOSAVA: Govori{ li o sestrinom... ili o svom Tur-~inu?
JEVROSIMA: Ti... zna{?
VIDOSAVA: Svi znaju zbog koga stra{na gospodaricaMom~ilova dvora drhti kao {iparica.
JEVROSIMA: (Zatetura se kao pod nevidqivim udarcem)
To... to nije istina...
VIDOSAVA: Istina je. Kao {to je istina i to da mudri idostojanstveni UMUR-BEG za moju jadnu pri-jateqicu nimalo ne mari.
JEVROSIMA: O, ima on va`nijih stvari.
VIDOSAVA: (Prezirno)
Mu{karci. Mu`jaci. Zveri. Dlakavi i od-vratni stvorovi. Svi ho}e samo jedno. @va-lave i cmizdre dok se ne uvale u na{e me-|uno`je, dok ne istresu svoju mu{ku pogan una{u raskriqenu put.
JEVROSIMA: Vreteno upada u jamu ve} stole}ima.
VIDOSAVA: @ene su za mu{karce {to i zlatne jasle zazlatnog kowa. Oni bi svaku `enu koju po-`ele. A kada ih neka odbije pona{aju se kaouvre|eni de~aci. Odmah vade ma~ i jedan dru-gome odsecaju glave.
JEVROSIMA: [ta `enu krasi: uzdr`anost u pona{awu,umerenost u govoru, otmenost u pokretu, skro-mnost u pogledu... Stra{na `e| u dubinama...
140 Bo{ko Suvajyi}
VIDOSAVA: Samo na rat misle. Skotine. Nek propadnunevina deca i mlade `ivotiwe. Nek se zatruzemqini usevi i plodovi vo}aka. Mu{karcisu bacili, klicono{e. Trebe se od besnilawihovog jagawci, ovce, `ene i sitna stoka.Sahnu vinogradi. Izumiru livade i vo}waci,`ito u klasu i ovr{eno. Sve to propada zbogwihovih bezumnih ratova.
JEVROSIMA: Stra{na `e| u dubinama... Voda se deli nazlatnom ~unku, ma{travom od dragog kamena.U podrumu je demonski zarobqenik. On po-tresa kule iz temeqa. O, to mora da je strast.
VIDOSAVA: Sve ih treba u{kopiti. Pri|i mi, sestro.Oda}emo se zabrawenom bludu s demonimainkubima i sukubima. ^arolijama i vray-binama ostvari}emo svoj ciq.
JEVROSIMA: A to je?
VIDOSAVA: Svet bez mu{karaca. Idealan svet.
JEVROSIMA: O, bio bi to dosadan svet. Govori{ to jernema{ mu{ke dece.
VIDOSAVA: Da, ja sam bezdetna. Ti ne zna{. Ti ne mo`e{znati kako je to. Bezdetna `ena spremna je nasve, na svakakve uslove. Ona je pripravna naro|ewe nakaznog ili ~ak `ivotiwskog de-teta, samo da bi dobila porod.
JEVROSIMA: Pa ipak }e svako pre za `enu izabrati ras-pusnu lepoticu nego vrlu `enu koja dobroobavqa doma}e poslove. Pre }e voleti stra-snu qubavnicu nego rasplodnu kobilu kojaobe}ava ra|awe gomile nesnosne dece.
VIDOSAVA: Gre{i{. Ro|ewe dece je svojevrsna nagrada,ispuwewe `ivotne svrhe ~ovekove. Ja samostala nedovr{ena. [tura.
JEVROSIMA: Ista je `ivotna sila u ~oveku, `ivotiwi,drvetu, ptici. Bog je milostiv. Bog daje ikada uzima.
VIDOSAVA: Meni niko vi{e ni{ta ne mo`e dati. Ja samkamen. Ispod moje haqine palaca more. Ka-meno more. Kamena so se prosipa po carskim
Periteorion 141
drumovima. Sve}e se okamewuju u portamamanastira. Svet postaje ~vornovata biqka odkamena. Brave sklapaju kamene lokote.
JEVROSIMA: Ne odustaj od poroda, draga moja. Mo`e da sezatrudni i od zrna bisera, i od neopreznoizgovorene re~i... I od urokqiva pogleda.
GRDAN, VU^ICA: (Ulaze)
Ja, ja. Od pogleda naro~ito.
JEVROSIMA: @ivot je ve~an. On prelazi iz oblika u oblikne mewaju}i su{tinu. Iz iglice u bor, izbora u {i{arku, iz {i{arke ponovo u bor.Iz ~oveka tako, kad do|e vakat, prosene du-{ina iskra. Iskra se potopi, kao platno, najezeru. Na jezeru se napoji kow, na kowu junak,junak u lov, iskra u sokola, soko za golu-bicom, golubica se stvori devojkom... devojkase pretvori u kravu...
GRDAN: Devojka u kravu?! O, `enske li pameti...
VIDOSAVA: (Plane)
Ku{, ni{tarije! Ko je vas zvao ovamo?
VU^ICA: Vi, gospodarice...
VIDOSAVA: Pazi stvarno. Izvini, zaovice...
JEVROSIMA: U redu je, Vido. Ionako imam neka posla uvrtu. Vide}emo se kasnije.
VIDOSAVA: ([apu}e)
Jeste, ni{ta se ne gubi na svetu. Ali se svetgubi. Nepovratno.(Grdanu i Vu~ici, osorno)
Vi, ni{tarije!
GRDAN, VU^ICA: (Shvataju da je vrag odneo {alu)
Zapovedaj, gospodarice.
VIDOSAVA: Odnesite ovu poruku, i ovaj ma~, da vas nikone vidi, ra{anskome kraqu Vuka{inu. I evovam litar zlata, pre nego {to za wime zaku-kate. Pohitajte. Kwiga mora biti kod wegapre ve~eri.
GRDAN, VU^ICA: Ve} tr~imo, gospodarice.
VIDOSAVA: Stoj! Pre toga mi naberite... ono biqe...
142 Bo{ko Suvajyi}
GRDAN: (Hvata u letu)
Gorobiqe...
VIDOSAVA: Znate ve}... Donesite mi... to... pre no {tokrenete.
GRDAN, VU^ICA: Razumemo.
VIDOSAVA: Jo{ ste ovde? Tutaw!
GRDAN, VU^ICA: (Tr~e ka izlazu, bogorade}i)
Kakva ve{tica! Spaliti je treba na loma~i.
SLIKA TRE]A
Periteorion. Gradska ve}nica. Rasko{no dekorisana trpeza. Raj-ko Kefalija, sam, razgleda dragocenosti koje ukazuju na rasko{ iveli~inu Grada.
RAJKO KEFALIJA: Nema ti tu pomo}i. Ova zemqa propasti mo-ra. Kakvo rasipni{tvo. Na gozbama pije se izsrebrnih ~a{a, tawiri su pozla}eni, a vr-~evi ukra{eni biserima i dragim kamewem.Suludo.
Ulaze I, II i III gra|anin.
I GRA\ANIN: Poslu`ite se, uva`eni gospodine, nemojte seustru~avati.
RAJKO KEFALIJA: Ne mogu iz ovoga da jedem. Muka mi je. Donesimi obi~an pribor za jelo, i onaj bakarni~irak.
II GRA\ANIN: Kakvi varvarski obi~aji.
RAJKO KEFALIJA: Nisi ti nikad zaradio nijedan dukat. Da jesi,znao bi da ceni{ ste~eno.
III GRA\ANIN: Dukati su da se tro{e.
RAJKO KEFALIJA: Rasu|uje{ veoma nerazborito. Dukat je dr-`avi {to i kowu uzengija. Od sposobnostidr`avne uprave zavisi ho}e li ona biti odbakra, srebra ili zlata.
I GRA\ANIN: [ta nam je ~initi?
RAJKO KEFALIJA: Ekonomija ima tri magi~ne re~i:kamata, da-`bine i profit.
Periteorion 143
II GRA\ANIN: Kako da se ratosiqamo Mom~ila?
RAJKO KEFALIJA: Moja je deviza: sticawe, sticawe, i opet sti-cawe.
III GRA\ANIN: (Shvatio je)
Koliko?
RAJKO KEFALIJA: Nije to ba{ tako jednostavno. Sve, naravno,ima svoju cenu. Ali ovde nije u pitawu cena.Ekonomija je su{tina modernog dru{tva.
I GRA\ANIN: (Za sebe)
Kakva u{tva.
RAJKO KEFALIJA: Dr`ava je uspe{na samo ako u woj vlada har-monija izme|u podanika, vladara i dru{tve-nog organizma.
II GRA\ANIN: Koliko?
RAJKO KEFALIJA: Mom~ilo je moja krv. Volim ga skoro kao ocakojega, nesre}nim sticajem okolnosti, ne sti-goh da upoznam...
III GRA\ANIN: Koliko?
RAJKO KEFALIJA: Hiqadu dukata.
I GRA\ANIN: Zar hiqadu? \avoqa to je plata.
II GRA\ANIN: Bogatstvo na yelata? Lude!
III GRA\ANIN: Ako }e to spasti otaybinu, neka bude.
I GRA\ANIN: Samo tren.
Povla~e se na dodatne konsultacije. Iz susedne prostorije ~uje se`u~na rasprava. Rajko, sam.
RAJKO KEFALIJA: Spas otaybine?! Kakve gluposti! Zar postojestvari koje su vrednije od profita? Opasuqise, kukav~e siwi, pogledaj malo kakav ti jekvalitet `ivota. Koje pasmine ti je kow, dali su ti usevi plodni, `enica debela, de~icadobro podgojena?
Scenom promi~e Vidosava sa kipe}im vr~em u ruci. Zastane kodjednih vrata, zaka{qe se neodlu~no, u|e unutra. Nakon nekogvremena izlazi iz sobe praznih ruku i unezverena pogleda. Po-javquje se monah Isaija.
144 Bo{ko Suvajyi}
RAJKO KEFALIJA: O, o~e, qubim ruke. Poranili ste malo, mo-ram primetiti. Sa Vama imam zakazano upodne.
MONAH ISAIJA: Bezverni~e. Ima{ li ti ikakve vere?
RAJKO KEFALIJA: Imam. Kako ne bih imao?! Zve~e}a je mojavera. Zlato je najsilnija religija modernogdru{tva. Moje srce je od dukata.
MONAH ISAIJA: Onda }emo se lako sporazumeti...(Vadi kesu sa zlatnim dukatima koje istre-sa na dlan)
Novac je du{egubac... Ali kad je re~ o vi{iminteresima...
RAJKO KEFALIJA: (Pohlepno pru`aju}i ruke)
Dok moji partneri ne obave neophodne kon-sultacije, spreman sam da saslu{am Va{uposlovnu ponudu, po{tovani o~e Isaija. Jasam oduvek bio duboko religiozan ~ovek. [tatra`ite?
MONAH ISAIJA: Mom~ila.
RAJKO KEFALIJA: Moj nesre}ni ujak je najtra`enija roba ovihdana. A {ta nudite?
MONAH ISAIJA: Pet ovakvih kesa.
RAJKO KEFALIJA: Deset.
MONAH ISAIJA: Neka bude deset.
RAJKO KEFALIJA: Zadovoqstvo je sa Vama poslovati. Kada?
MONAH ISAIJA: U nedequ. Potrebno je samo da u~ini{ da neu|e u Grad. Kada jednom iza|e.
RAJKO KEFALIJA: Ni{ta lak{e. Ako iza|e.
MONAH ISAIJA: To nije tvoja briga. Iza}i }e. ^eka nas ve-liki lov. I jo{ ve}i ulov. Zbogom sada. Donedeqe u zoru.
Monah Isaija nestaje, neosetno, kao {to se i pojavio. Ulaze I, II iIII gra|anin.
I GRA\ANIN: Cena je nerealno visoka...
Periteorion 145
II GRA\ANIN: ... ali pristajemo...
III GRA\ANIN: ... mada nas du{a boli.
RAJKO KEFALIJA: Bravo, momci. Prava odluka. Kada dobro raz-mislite o svemu, shvati}ete da dve hiqadedukata nije previsoka suma da skinete bedu svrata.
I GRA\ANIN: Kako... kakve sad dve hiqade?
RAJKO KEFALIJA: Mnogo ste se predomi{qali, macani. Trgo-vinski deficit, visoke kamatne stope, po-divqala inflacija. Ekonomija je ~udo. Nesme se gubiti vreme. Ptica se u letu hvata.
II GRA\ANIN: Ma to je ne~uveno.
RAJKO KEFALIJA: Najvi{e me brinu kamatne stope. Mogu daporastu, zaista, do neba. Velika je finan-sijska kriza u svetu. Vlada op{ta nesigur-nost, i sve {to uz to ide... Pa, ako ho}ete jo{malo da razmislite...
III GRA\ANIN: (Urla)Dosta, podli ucewiva~u. Pristajemo. Dobi-}e{ pola sad, a pola po obavqenom poslu.
RAJKO KEFALIJA: (Trqa ruke)Bravo, odli~an izbor. Izvrstan ose}aj za biz-nis, mora se priznati.
I GRA\ANIN: Uzgred, kada }e to biti?
II GRA\ANIN: Gde?
III GRA\ANIN: I kako?
RAJKO KEFALIJA: U nedequ u svitawe. U poverewu: priprema seveliki hepening. Budite spokojni. Svi va{iproblemi }e biti re{eni bez ikakvog rizikapo vas. Takore}i bezbolno.
146 Bo{ko Suvajyi}
SLIKA ^ETVRTA
Skadar na Bojani. Kamena terasa. Hu~i voda ispod mosta. Vu-ka{in, sam.
KRAQ VUKA[IN: [ta ~ini ~oveka? [ta ga odvaja od zveri?Ime, starost, dru{tveni polo`aj, prilike?
Odnos prema religiji, veri?
^ist obraz i svetlo lice? Ne, nisu to mojereplike.Tu|i su mi starci i starice, prosjaci, sinovii k}eri.
Gle, Vidosavini poklisari sti`u. Kakva be-slovesna stvorewa.Poigra}u se malo sa wima. Bez upozorewa.
Skriva se. Grdan, Vu~ica. Zadirkuju se, pevaju masne posko~ice,poskakuju.
GRDAN: Lako ti je seku znatikoja misli pi~ke dati.
VU^ICA: ]uti, braco, ti ne la`i,ve} sapunom kurac ma`i,ne bi l boqe on upaou picino ~egrtalo!
GRDAN: Di`i sejo krakoveda pogledam kako je.
VU^ICA: Mar{. Zna{ ti dobro kako je. ^opor dece simi napravio, pijanduro. Od tebe nikakve ku-}evne vajde ni koristi.
GRDAN: Kad mi se stojko uskopisti, bogami, bi}e ivajde i koristi.
VU^ICA: Begaj, more.
GRDAN: Zna{, izgleda da smo ti i ja ne{to gadnozgre{ili...
VU^ICA: [to?
GRDAN: ... kad se celoga `ivota bak}emo sa ovimakrepima...
Periteorion 147
VU^ICA: Sawala sam pro{le no}i stra{ne snove...Kao, idem ja pored grobqa, kad najednom stvo-ri se pored mene crni magarac. A ja dovatino`, reko, ako treba, nadvoje }u ga prese}i...
GRDAN: To ti je pametno. Uvek nosi no` sa sobom.\avoli i ve{tice {tu~u od no`a.
VU^ICA: Idem ti ja daqe, kad iza|e preda me crn pas...Ja ga pogledam, a on se pretvori u crno krme,iza toga u crnu ma~ku, posle u crno jare, anajposle u crnu pticu...
GRDAN: A ti?
VU^ICA: A ja im opsujem oca i oni svi pokrepaju.
GRDAN: Pravilno. Da si im psovala mater, tristanovih bi se rodilo. \avolima nikad nemojpsovati mater.
VU^ICA: Lasno }emo mi |avole oterati. A kako }emo sVidosavom? Ona je gora od trista |avola.
GRDAN: Ja sam je jednom uhvatio. No}u... U gluvodoba...
VU^ICA: [ta je radila?
GRDAN: Svu~e ti se ona gola golcata... Pa uze nekicrni lonac, pa zamo~i u wega ruke, pa senama`e crnom ma{}u svuda po telu... Pa iz-lete kroz oyak.
VU^ICA: Ve{tica je to, nema sumwe... Ja sam je videlakako jede pse}e srce... Samo lop}e...
GRDAN: U we je pse}e srce... Tvrdo i nemilosrdno...
VU^ICA: Ka`u da se i ra{anski kraq bavi crnommagijom...
GRDAN: Zato je i prosi...
KRAQ VUKA[IN: (Poka`e se)
Tako velite, a? Ni{tarije! Sad }u vas zgro-miti...
VU^ICA, GRDAN: (Padaju ni~ice pred wegovim nogama)
Nemoj, gospodaru.
148 Bo{ko Suvajyi}
KRAQ VUKA[IN: (Grdanu)
Tebe }u pretvoriti u `abu krasta~u.(Vu~ici)
A tebe u kravu muzaru. [to ve} i jesi. A decu}u ti...
VU^ICA: Ne decu... Ne diraj mi u decu...
KRAQ VUKA[IN: Decu }u ti pretvoriti u jawce, u p~elce, utelad.
VU^ICA: Pomiluj ih, milostivi kraqu.
KRAQ VUKA[IN: Poturi}u ti {tence mesto dece.
GRDAN: Smiluj se na nas, plemeniti Vuka{ine.
KRAQ VUKA[IN: Zavisi od toga {ta mi nosite.
GRDAN: Bi}e{ zadovoqan, kraqu. Bi}e{ zadovoqan.(Pru`a mu kwigu i ma~)
VUKA[IN: (^ita)
Najzad. Moja }e mi kraqica pokloniti srcesvoje...
GRDAN: Pasje je to srce...
KRAQ VUKA[IN: Molim?
GRDAN: Ka`em, Mom~ila }e sti}i zaslu`ena sud-bina...
KRAQ VUKA[IN: Kako uop{te izgleda taj divqak? Da li jetako... velik kao {to se pri~a?
GRDAN: On nije ~ovek, on je medved. Mnogo je grdan.Po jednoj pri~i majku mu je odvukao medved ujazbinu, izlizao joj stopala da ne mo`e dapobegne, i sa`iveo se sa wom. Zato je takodivaq... I rutav.
KRAQ VUKA[IN: Svuda po telu?
VU^ICA: Svuda. A na nekim mestima jo{ i vi{e.(Grdan je }u{ne po glavi)
KRAQ VUKA[IN: ^uo sam jo{ i da Mom~ilo ima sestru koja jespremna u svako doba za wega `ivot polo-`iti?!
VU^ICA: Ima. Jevrosimu. Ru`na je kao `aba krasta~a.
Periteorion 149
KRAQ VUKA[IN: (Pi{e ne{to)
@aba kraqica. Kao u Mahabharati. Ajde sa-da, rugobe. Otpo~inite malo, zalo`ite se, papohitajte plemenitoj Vidosavi sa mojim od-govorom. I ne tra`ite za svoje usluge plate.Najve}a vam je plata {to }u vas ostaviti u`ivotu.
Vu~ica i Grdan, sre}ni {to su pretekli, izjure sa scene. UlaziUmur-beg, sav u crnom. On je tanak, prefiwen ~ovek, sa begovskomre~ju i dr`awem. Odmeren u pona{awu i gestu. Wegova pojavapoziva na ozbiqnost i uzdr`anost.
UMUR-BEG: Selam, Vuka{ine kraqu. Neka si zdravo.
KRAQ VUKA[IN: Zdravo `ivo, uva`eni be`e.
UMUR-BEG: Ovde je Bo`ji raj, plemeniti kraqu. Ti sisre}an ~ovek.
KRAQ VUKA[IN: Bogat sam. Ali nisam sre}an. Jer sre}a nije uposedovawu bogatstva ve} u wegovom u`i-vawu. A ja ne u`ivam ni u ~emu. Svet je ovajgorak za mene, i bqutav, i neukusan.
UMUR-BEG: Plemeniti Vuka{in-oglu ho}e da poverujemda je on oronuo starac sa sedom bradom dokolena?
KRAQ VUKA[IN: Velik sam gre{nik.
UMUR-BEG: Svi smo mi, plemeniti Vuka{in-oglu, |u-nah}ari, veliki gre{nici. Samo nema ko damesto nas grehe okajava.
KRAQ VUKA[IN: Re}i }u ti {ta }e se dogoditi.
UMUR-BEG: Vuka{in-oglu je {ejtan, otkriva~ budu}no-sti i eshatolo{kih misterija. On vidi ne-vidqivo, ~uje kako trava ni~e, proni~e unajtamnije dubine ~ovekove du{e.
KRAQ VUKA[IN: Na bojnom }e se poqu odlu~ivati ko je boqijunak, Mom~ilo ili Vuka{in. Ishod je iz-vestan. Mom~ilo }e uzma}i pred nosiocemkrune i naslednikom nemawi}kog prestola.
UMUR-BEG: Vuka{in boqi od Mom~ila? Ne biva to. To jekao da se od {ugavog `drebeta pretvori{ ukrilatog kowa. Ne biva to, velim.
150 Bo{ko Suvajyi}
KRAQ VUKA[IN: Vre|a{ me svojim nepoverewem, be`e. No, jasam predostro`an ~ovek. Pomi{qao sam narazli~ite ishode. Vidosava }e mi prokr~itiput. A Rajko Kefalija osigurati odstupnicu.
UMUR-BEG: [to }u ti onda ja?
KRAQ VUKA[IN: Ti }e{ udariti na Mom~ilovu pratwu. Pro-past }e mu biti neizbe`na.
UMUR-BEG: Za{to bih ja kopao jamu pod nogama takvogviteza?
KRAQ VUKA[IN: Nastupa novo doba. Doba multikulturalno-sti, evroazijskih integracija, saradwe. Dobau kome }e hri{}ani i muslimani me|usobnoparticipirati u izgradwi boqeg sveta. Mom-~ilo to ne razume. On je ratnik, sviknut daratuje i osvaja. Zato ga moramo ukloniti. Uznak budu}e saradwe, sloge i prijateqstva,svi }e Mom~ilovi posedi pripasti tebi.
UMUR-BEG: Ukqu~uju}i i Periteorion?
KRAQ VUKA[IN: Ukqu~uju}i i Periteorion.
UMUR-BEG: A {ta ti dobija{?
KRAQ VUKA[IN: Svako dobija ono za ~ime `udi. Ti zemqu igradove, a ja Vidosavu. Ti bogatstvo i slavu, aja `enu i porod.
UMUR-BEG: Kraq Vuka{in je velikodu{an i plemenit~ovek.
KRAQ VUKA[IN: Kraq Vuka{in je zaqubqen ~ovek. A u znakmog najdubqeg po{tovawa, darujem te Mom~i-lovim ma~em, koji sam upravo dobio od Vi-dosave. Ukra{en je srebrom, zlatom i dragimkamewem. Izradili su ga najboqi kotorskima~ari. Plamen i zeleno se~ivo ~uvaju ga odr|e. Ovo gvo`|e proseca kamen i zlato.
UMUR-BEG: Zahvalan sam plemenitom kraqu Vuka{inuna tako dragocenom poklonu kojega nisam do-stojan. Mada mi muslimani ka`emo: “Nemasabqe osim Zulfakara.”
KRAQ VUKA[IN: [ta je Zulfakar?
Periteorion 151
UMUR-BEG: Zulfakar je sabqa koju je prorok Muhamedzadobio u bici kod Badra. Bila je duga~ka 7metara.(Razgleda ma~)
KRAQ VUKA[IN: Vidi. Mom~ilov ma~ ima beleg na bal~aku.On se mewa u zavisnosti od ratnikovog raspo-lo`ewa. Naj~e{}e je u obli~ju zvezde, alimo`e i oblik oka, sunca ili meseca zadobiti.
UMUR-BEG: (Za sebe)Neka ova sabqa prolije mnogo kaurske krvi uslavu islamske zvezde i polumeseca.
Zatamwewe.
152 Bo{ko Suvajyi}
TRE]I ^IN
SLIKA PRVA
U prole}e 1345. godine kraq Vuka{in i Umur-beg kre}u na vojvoduMom~ila. Odlu~uju}a bitka odigrala se pred zidinama Peri-teoriona. U vizantijskim hronikama zabele`en je sraman postu-pak `iteqa Grada koji zatvori{e kapije ispred Mom~ila i we-gove vojske i, dive}i se boju, mirno sa~eka{e wegov neslavan svr-{etak.
Periteorion. Nedeqa, uo~i svitawa. Vidosava, na sceni, u mraku.
VIDOSAVINAPESMA: Ja, Vidosava gr~ka od Periteoriona,
(od majke Srpkiwe i oca Simeona)
despotica po ro|ewu i zapovednica Grada,
poreklom prizvana da pravedno vladam,
potaknuta od stra{nog neprijateqa qudskog roda,
bogohulnim ustima odrekoh se od Gospoda
te devet praznih kolevki, {to mi razdiru utrobu,
zakopah u gre{nom telu. (U telu, u `ivom grobu)
Izlazi sa scene. Rasvetqewe. Ulaze Mom~ilo, Jevrosima, RajkoKefalija.
MOM^ILO: A Vidosava? Gde je Vidosava?
JEVROSIMA: Vidosava spava, brate. Ako joj to savest dopu{ta.Mada, ta `ena nema savesti.
MOM^ILO: Neka spava. Nek se odmori. Mnogo je uzrujanaposledwih dana. I sva nekako po`utela u licu. Danije bolesna?
JEVROSIMA: @uta je u licu od qubomore i pakosti.
MOM^ILO: Ti je nikada nisi volela. A ona te obo`ava.
JEVROSIMA: Da ti ispri~am jednu bajku...
MOM^ILO: Deder, seko.
Periteorion 153
JEVROSIMA: Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov uplaninu, izi|e pred wega ovan sa zlatnomvunom. Lovac kad ga opazi potegne strelom daga ubije, a ovan se zatr~i te na wega rogovima.
MOM^ILO: [ta ho}e{ re}i?
JEVROSIMA: Ne idi, braco. Dobra ne}e biti.
MOM^ILO: Sudbini se ne mo`e ute}i. U pravu je Vido-sava: malo razonode }e mi dobro do}i... Da}usebi odu{ka.
JEVROSIMA: Pogledaj se. Kamo ti krilati kow, Jabu~ilo?Kamo sabqa sa o~ima? Kamo devet bratu~edibez kojih nikada ne ide{ u lov?
MOM^ILO: Deca spavaju. Neka ih. Vidosava me je molilada ih ne budim. Ona je tako bole}iva, takomeka srca. Jabu~ilo je kod veterinara. Asabqu sam kod kotorskih ma~ara odaslao.
JEVROSIMA: Po Vidosavi, a?
RAJKO KEFALIJA: Bojna oprema se mora s vremena na vremeremontovati da bi bila vrhunskog kvaliteta.Savremena tehnologija iziskuje stalno ser-visirawe...
JEVROSIMA: Ku{, pederu!
RAJKO KEFALIJA: O, kakav necivilizacijski odnos prema oni-ma koji su druga~iji. Ti si homofob.(Duri se)Ne}u s tobom da se dru`im. Sre}an lov, ujo.
MOM^ILO: Hvala, ne}a~e. I tebi sre}an ulov. Ako gabude.
Mom~ilo i Rajko Kefalija izlaze na suprotnim stranama po-zornice. Rajko u Grad, a Mom~ilo na gradsku kapiju.
Zatamwewe.
154 Bo{ko Suvajyi}
SLIKA DRUGA
Umur-begov vojni logor.
UMUR-BEGOVAPESMA: Ponad Arde,
ma odavdena hvat krvi.
Grad ko jaje,sneo ga jeMurat Prvi.
Od Azije do Trakijeguc rakije.
Vizantije vi{e nije.
I satnije sjajne, groznesad su meke ko {pilhozne.
Raste poqe ko tepsija:bo`ur sija.
Ple{u sabqe mevlevlija.
Grad se di`e ko bastion(grad-embrion)
Periteorion.
Umur-beg, stra`ari, Jevrosima.
UMUR-BEG: Jevrosima sestra Mom~ilova?! Sigurni ste?
STRA@ARI: Mom~ilovu sestru ni sa kim ne bismo moglizameniti.
UMUR-BEG: Uvedite je.
Ulazi Jevrosima. Nema vi{e one sigurnosti u dr`awu. O~i jeoborila u zemqu od stida.
UMUR-BEG: ([apu}e)
Do{la si, sestro Mom~ilova?
JEVROSIMA: Vreme nam isti~e, plemeniti be`e... Moralasam... Moram da te pitam...
Periteorion 155
UMUR-BEG: Pitaj, stra{na gospodarice moja.
JEVROSIMA: Da li sam ti... lepa?
UMUR-BEG: Nebeske sfere, prirodni elementi, zemaq-ska carstva, sve je to nedostatno da bi seopisala Jevrosimina lepota.
JEVROSIMA: Laska{ mi, be`e. Za{to onda to ~ini{?
UMUR-BEG: ^inim... {ta?
JEVROSIMA: Zna{ ti dobro {ta! Spletkari{. Plete{mre`e grozne zavere.
UMUR-BEG: Na ovom istom poqu odigra}e se stra{nabitka u zoru. Mom~ilo i svi wegovi }e izgi-nuti. Wihove }e du{e u}i u ptice, i u mrave, iu zmije. O, koliko }e se gamadi na ovom poquizle}i...
JEVROSIMA: (S prezirom)
Vidim da se sasvim dovoqno ve} nakotila.Slizao si se sa `ura Vuka{inom.
UMUR-BEG: Vuka{in je smutqivac i prevarant, dinsuzkoji isku{ava i zavodi slabe du{e. Na ~elumu pi{e “kafir”. Nevernik.
JEVROSIMA: A ipak si sa wim?
UMUR-BEG: Jesam.
JEVROSIMA: Za{to?
UMUR-BEG: Uorta~io bih se sa crnim |avolom kako bi seispunio Darul-harb.
JEVROSIMA: Dar... {ta?
UMUR-BEG: Darul-harb su sveti ratovi protiv never-nika. Pravedni su jer se vode zarad mira i podokriqem islama.
JEVROSIMA: Vodi{ svete ratove zarad mira? ^uje{ lisebe {ta govori{?
UMUR-BEG: No}as sam sawao. Le`ao sam na posteqi odsvetlosti. Video sam stvorewe koje je imalo70 hiqada nogu, 4 hiqade krila, a telo mu sesastojalo od hiqada o~iju i jezika. Bio je toIzrail, an|eo smrti koji boravi na sedmomnebu.
156 Bo{ko Suvajyi}
JEVROSIMA: Za{to Mom~ilo?
UMUR-BEG: Mom~ilo je veliki junak. Ja to najboqe znam.On je savr{en ratnik. Al-Insan al-Kamil.Stra{na prepreka {irewu islama. A svakaprepreka {irewu islama mora biti uklo-wena bez milosti.
JEVROSIMA: (Pru`a mu ruke)
Po{tedi mi brata, be`e.
UMUR-BEG: (Pru`a joj ruke)
Po|imo odavde, gospo. Ostavimo i Vidosavu iMom~ila, i Vuka{ina, i Periteorion... wi-hovoj sudbini... Po|imo samo ti i ja...
JEVROSIMA: Kuda bismo i{li, be`e?
UMUR-BEG: U Ksantiju, me|u tvoje Srbe i Grke. Ili uMalu Aziju, u Anadoliju, na moje posede...Tamo gde nas niko ne}e ni{ta pitati... Vo-le}u te kako nijedan mu{karac na svetu jo{nije voleo...
JEVROSIMA: Kasno je. Bog nije tako dopustio, plemenitiUmur-be`e moj. Ali hvala ti {to si mi ovokazao.
UMUR-BEG: (Trgne se, postidi svoje slabosti)
Postoji samo jedan Bog, a Muhamed je wegovposlanik. Ovo ti nisam ni kazao. Zaboravi.
JEVROSIMA: Nikada ti to ne}u zaboraviti. Ali Mom~ilane mogu napustiti. Zaklela sam se da }u uvekbiti pored wega. Do samrtnog ~asa. Mog iliwegovog.
UMUR-BEG: (Tvrdo. Pregoreo je)
Ne}e{ dugo ~ekati, gospodarice. Za{to siuop{te do{la?
JEVROSIMA: Da te molim, da te prekliwem da mu se smi-luje{... Da ga po{tedi{...
UMUR-BEG: Ne znam o ~emu govorite, gospo. Morate i}i.Neodlo`ne Vas obaveze ~ekaju... Morate sa-hraniti svoje najbli`e. Zbogom.
Jevrosima skrhano izlazi.
Periteorion 157
UMUR-BEG: (Klone)
Zbogom, an|ele moj... Nikada ne}u prestati date qubim... Nikada.
Ulazi monah Isaija.
MONAH ISAIJA: Vidi, vidi. Zar je i mudri Umur-beg podlegaoovozemaqskim strastima?
UMUR-BEG: Ja sam mumin, vernik. Tako mi imana, vero-vawa u Boga, wegove proroke i wegov glas.Ispovedam i svedo~im jezikom. La ilaha ila-ilah. Nema Boga osim jednoga.
MONAH ISAIJA: Do|oh da se porazgovaramo, be`e.
UMUR-BEG: In{alah. Ako Bog tako ho}e.
MONAH ISAIJA: Tvoj i moj bog nisu isti.
UMUR-BEG: Bog je jedan, on je ve~an, nije ro|en niti imaporoda, niti }e mu iko ikad ravan biti.
MONAH ISAIJA: Misli{ da je tvoja vera nadmo}nija od moje?Mo`e{ li molitvom ustaviti sunce na isto-ku i mesec na zapadu? Mo`e{ li dignuti~etiri planine oko Stambola? Mo`e{ liu~initi da presu{e rajski {edrvani?
UMUR-BEG: Ja sam mumin, vernik. Nisam ~udotvorac.
MONAH ISAIJA: Mo`e{ li molitvom u~initi da zaigra naistoku sunce? I da se sastanu dve planine,Yin-planina i Anadolija? I da provri vodaiz kamena? Jo{ da iz oblaka potekne tiharosa, a sa neba padne studeno kamewe?
UMUR-BEG: O, ako `eli{, mo`emo da proverimo ~ija jevera ja~a. Ja }u se moliti svecu Muhamedu.Moli}u se i na{em postu ramazanu. Ti semoli svome Bogu. I bo`jem sinu, Isusu. Hajdeda klawamo nedequ dana. Pa da vidimo kome}e da padne vatra iz nebesa. I kome }e pote}ivoda iz kamena.
MONAH ISAIJA: Pustimo, be`e, nebesa i kamewe. Da vidimo{ta mo`emo u~initi po pitawu budu}nostina{ih naroda.
158 Bo{ko Suvajyi}
UMUR-BEG: Neka te ne zavedu ruke koje nose brojanice,rekao je jedan mudri arapski pesnik koji je`iveo u desetom veku. Nisi do{ao samo zbogverskih rasprava. [ta ho}e{?
MONAH ISAIJA: Moje ruke nose i ma~.
UMUR-BEG: Vidim. Ako si do{ao da me ubije{, zakasniosi.
MONAH ISAIJA: Izvesno je: Mom~ilu spasa nema. Ali se ni saVuka{inom ne mo`e graditi novi svet.
UMUR-BEG: Ko s |avolom tikve sadi...
MONAH ISAIJA: Ako nije sam |avo, Vuka{in je najbli`e dowegovog prestola. Moj kraq je `urav i `go-qav. I du{a mu je takva.
UMUR-BEG: Vuka{in-oglu je deyal, bezvernik. Rado bihbio sabqa koja }e ga li{iti `ivota. No ~inimi se da wegov sudwi ~as jo{ uvek nije pri-speo.
MONAH ISAIJA: Sla`em se. Daleko je do Marice. Ipak, kraqVuka{in }e, zvezde to jasno pokazuju, igratiznatnu rolu u srpskoj istoriji. Jednog dana on}e zameniti na prestolu nesposobnog caraUro{a. Prethodno }e, naravno, morati da gali{i prestola.
UMUR-BEG: Tako {to }e ga ubiti.
MONAH ISAIJA: Da, tako to ide. Rekao bih da ne gre{im akokonstatujem da si se ti, ~asni be`e, celoga`ivota zalagao za dobrobit islama. Zato ijesi u ovoj stvari sa nama.
UMUR-BEG: (]uti)
MONAH ISAIJA: Pa ipak je tvoja vojska poznata po ~ove~nompostupawu prema neprijatequ na bojnom poqu.
UMUR-BEG: Mojoj su vojsci udarna pesnica mevlevlije.Dervi{ki red poznat po trpeqivosti premahri{}anima.
MONAH ISAIJA: To su oni {to nose visoku kupastu kapu, belikaput i ogrta~ bez rukava?!
UMUR-BEG: I crnu ki}anku. Pre|i na stvar, pope.
Periteorion 159
MONAH ISAIJA: Da, i crnu ki}anku. Vidi{, be`e, Vidosava jejalova.
UMUR-BEG: Bog je svevide}i.
MONAH ISAIJA: Sla`em se. Zaslu`ila je ona i gore. Ali akose Vuka{in o`eni Vidosavom, kako je nau-mio, ni{ta od poroda, produ`ewa nemawi}keloze, jednom re~ju od srpske istorije.
UMUR-BEG: Pa? [ta ja imam s tim?
MONAH ISAIJA: Taj se brak mora spre~iti po svaku cenu.
UMUR-BEG: A zar te ja spre~avam u tome? Spre~i ga.
MONAH ISAIJA: Upravo to ~inim.
UMUR-BEG: Nadilaze me ove premudre misli po{tovanogoca Isaije.
MONAH ISAIJA: Vuka{in se ne sme o`eniti Vidosavom...
UMUR-BEG: To sam shvatio.
MONAH ISAIJA: ... ne samo zato {to bi to bio spoj |avola isotone, nego i zbog toga {to bi taj jalov brakimao nesagledive posledice po srpsku vla-darsku porodicu.
UMUR-BEG: I to mi je jasno.
MONAH ISAIJA: Vuka{in se stoga mora o`eniti Mom~ilovomsestrom...
UMUR-BEG: Jevrosimom?
MONAH ISAIJA: ... jer }e mu ona izroditi dostojan porod.
UMUR-BEG: Ali... to je gnusno... odvratno... Ti nisi mo-nah. Ti si bolesnik. Ne, to se ne sme dogo-diti...
MONAH ISAIJA: To se mora dogoditi. I dogodi}e se.
UMUR-BEG: Jevrosima na to nikada ne bi pristala.
MONAH ISAIJA: Sla`em se. Jevrosima na to nikada ne bipristala... Osim ako...
UMUR-BEG: Osim ako?
MONAH ISAIJA: Osim ako joj to ne nalo`i voqeni brat Mom-~ilo.
UMUR-BEG: Za{to bi Mom~ilo to u~inio?
160 Bo{ko Suvajyi}
MONAH ISAIJA: Da bi se osvetio nevernoj kuji Vidosavi... Amo`da i zato {to mu je to neka lukava lijave} do{apnula...
UMUR-BEG: Ti si |avo. Ja }u te...(Vadi ma~)
MONAH ISAIJA: Ubi}e{ me? O, hajde, izvoli. Time se ni{tane}e promeniti. Nemo}an si, Umur-be`e...Umure }umure crni...
UMUR-BEG: Crn ili ne, ipak }u te ubiti...
MONAH ISAIJA: Sa~ekaj malo, plemeniti be`e. Jo{ ti nisamotkrio ulogu koju ti treba da odigra{... Kakobi tvoja voqena, a tebi nesu|ena Jevrosimaostala u `ivotu...
UMUR-BEG: [ta? Ne bi se vaqda drznuli?
MONAH ISAIJA: Vidosavine sluge imaju precizna uputstva,ako se ja ne vratim iz tvoga tabora. Vidosavu}e razapeti kowima na repove... A Jevrosimi}e...
UMUR-BEG: (Krikne stra{no, kao da ga deru)
[ta... [ta }e u~initi Jevrosimi?(Drmusa sagovornika tako sna`no da se ~inikako }e mu glava otpasti sa ramena)
MONAH ISAIJA: Ni{ta, be`e, smiri se... Ni{ta joj ne}e u~i-niti... Ako ti bude{ dovoqno pametan.
UMUR-BEG: (Klone)
Zlotvore... [ta treba da uradim... [ta?
MONAH ISAIJA: Tako te volim... Ni{ta posebno, be`e. Samo}e{ u svitawe, sa ovima tvojima {to noseki}anke, okrenuti }urak naopako i pobe}i uAnadoliju.
UMUR-BEG: (Shvatio je)
Po mogu}stvu tako da nas svi vide.
MONAH ISAIJA: Pa i Jevrosima, kojoj }e tada postati jasno dase druga~ijem ishodu nije ni mogla nadati.
UMUR-BEG: Do Vuka{inu?
MONAH ISAIJA: To je za wu najboqe... Shvati}e. A i za tebe je,plemeniti be`e... Ionako si je ve} pregoreo.
Periteorion 161
UMUR-BEG: Jedino {to sam `eleo bilo je da polo`imglavu na bojnom poqu protiv Mom~ila, kako~estitome ratniku i prili~i. Mi{qah, po-sta}u {ehit. Du{a }e mi oti}i u raj, gde subistre reke, prekrasni vrtovi, zelene ba{tepune najsla|eg vo}a i hurija, rajskih lepo-tica. A onda si do{ao ti. I rekao mi damoram da se odreknem ~asti da bih je sa~uvao.Da moram da se odreknem voqene `ene da bihje sa~uvao. Da moram da se odreknem sebesamoga da bih se od sebe samoga sa~uvao. Rekaosi mi sve {to si imao, o~e Isaija. Idi sad...
MONAH ISAIJA: Da li to zna~i...
UMUR-BEG: U~ini}u... {to moram... Idi sad.
MONAH ISAIJA: Cenim tvoju veli~inu, be`e. Zaista. Zbogom.
Izlazi.
Zatamwewe.
SLIKA TRE]A
Poqe ispod Periteoriona. Tri Mom~ilova vojnika, tri belaskeleta, na stra`i.
I VOJNIK: Ima li {togod?
II VOJNIK: Gluvo je doba.
III VOJNIK: Spava{ na stra`i.
I VOJNIK: Ne la`i!
II VOJNIK: [ta vidi{?
III VOJNIK: Neka vojska. Mom~ilova, rekao bih.
I VOJNIK: Ne mo`e biti. Malo ih ima.
II VOJNIK: Junaci su na kowima, prate ih hrtovi i so-koli.
III VOJNIK: A onaj ispred sviju, {to je daleko izmakao. Jeli to... on?
I VOJNIK: On je, ja{ta. Samo je jedan u svetu koji ja{etakvog zmajevitog kowa.
II VOJNIK: I on sam je vilovit. Pogledom se~e na mestu.
III VOJNIK: Uvek sam se pitao: odakle mu takav kow?
162 Bo{ko Suvajyi}
I VOJNIK: Ka`u da ga je na{ao na jezeru, gde se vileokupqaju.
II VOJNIK: A ja sam opet od jednog trgov~i}a iz Sento-ma{a doznao da je Mom~ilov kow od najple-menitije turkijske pasmine, i da ga je zadobiokao ratni plen.
III VOJNIK: ^ekajte... Nije to Jabu~ilo.
I VOJNIK: Nemogu}e.
II VOJNIK: Voli ga vi{e od sestre i od bratu~edi.
III VOJNIK: Nikad ne ja{e drugog kowa.
I VOJNIK: Kad smo kod bratu~edi...
II VOJNIK: Pazi stvarno...
III VOJNIK: Nigde ih nema...
I VOJNIK: Ovo je klopka...
II VOJNIK: Zaseda...
III VOJNIK: Izdaja...
I VOJNIK: Be`i Bugarine...
II VOJNIK: Vuka{in se vere...
III VOJNIK: ... kao gorsko zvere.
I, II, III VOJNIK: Be`imo i mi. Svi}e.
Vojnici blede pred svitawe. U pozadini Grdan, Vu~ica, Vidosava,Jevrosima, Rajko i gra|ani stupaju na gradski bedem.
SLIKA ^ETVRTA
Svanulo je. Periteorion. Gradski bedem. Svi su na okupu.
VIDOSAVA: Krv izbija na usta, {ikqa na u{i, sukqa idere na talambase...
GRDAN: Nikakvih vesti, gazdarice...
VIDOSAVA: U glavi se vrti i okre}e, svetlaci trep}upred o~ima. Otrov razjeda lobawu, mozak ki-pti u stra{nom kovitlacu, o~i kolutaju iho}e na ~elo da izbiju...
VU^ICA: Jo{ ni{ta...
Periteorion 163
VIDOSAVA: ^ija la|a morem {eta, potopite je, me|u vamagre{na du{a, izbacite je.
GRDAN: Eno ih... dolaze.
VU^ICA: Mom~ilo je rawen. Sti`e ga potera...
MOM^ILOV GLAS: Hoj, Vidosava, hoj.
VU^ICA: Smiluj mu se, gospodarice.
GRDAN: Otvori mu kapije Grada...
VIDOSAVA: Neka mu se nebo smiluje. Rasporite mu mesana ~etiri kusa, oka~ite ga na ~etiri duba.
MOM^ILOV GLAS: Kujo! Baci mi u`e, ne}a~e.
RAJKO KEFALIJA: Bih ja, uja~e. Al’ mi se u`e u klupko zavrzlo.
I GRA\ANIN: Oj, Bugarine!
II GRA\ANIN: Baci}emo ti mi.
III GRA\ANIN: Al’ se prvo popni gore...
MOM^ILOV GLAS: Kako vi mene danas ne primili, tako vas neprimili ni zemqa ni more.
RAJKO KEFALIJA: Otpetqalo se, ujo. Na, dr`i.(Baca mu u`e. Onda ga povu~e uvis)
[teta, izgleda da je prekratko... Nikad ne bipogodio odakle sam ga skinuo. Sa maj~inogvrata, uja~e. Sa~uvao sam ga za ovu priliku.
JEVROSIMA: Kopile!(Odgurne ga. Dograbi konopac)Hvataj, brate.
VIDOSAVA: (Krikne i prese~e konopac)
Ne dam. Niko se ne}e popeti gore. Do mojihan|el~i}a.
JEVROSIMA: Kujo!
VIDOSAVA: O, siro~i}i mili. Ne daju vam mira ni spo-koja. Ni kod zemqe crkve, ni kod crkve groba,ni kod groba droba. Mama }e vam otpevatiuspavanku...(Peva)Ninaj, ninaj, zlato moje,^uj gde mi te sanak zove;san te qubi, i govori:u{u{kaj se, drago moje.
164 Bo{ko Suvajyi}
VU^ICA: ([apatom)Poludela je.
VIDOSAVA: Do|ite, deco moja. Dojke su mi pune mleka.^uvala sam ga za vas. Osu{ilo mi se mlekokao leti seno.
GRDAN: ([apatom)Nisu ~ista posla.
VIDOSAVA: Ne bojte se, mileni. Mama }e vas priviti nagrudi, zibati vas u kolevci. Pevati vam uspa-vanke.
JEVROSIMA: (Udara je korba~em)Evo ti uspavanka, ku~ko!
GRDAN: Lesku ovamo! Leskom se {iba |avo, ne kor-ba~em.
VU^ICA: Mladica leske o`ivqava mrtve.
GRDAN: Ukrsti}emo lesku unakrst.
VU^ICA: Otvoriti gvozdenu planinu Vidosavinog srca.
GRDAN: Vidosava nema srca.
VIDOSAVA: (Mirno, kao da se oko we ni{ta ne de{ava)
Sti`e mamica, an|el~i}i.(Uzima kipe}i vr~ u ruke i izlazi sa scene)
JEVROSIMA: Kakva je to vojska, tamo u daqini?
MONAH-ISAIJA: To Umur-beg odlazi u Anadoliju... Be`i... kaozec...
JEVROSIMA: On to zbog mene... O, plemeniti be`e...
MOM^ILOV GLAS: (Iz predvorja smrti, ispred obe}anog Grada)Zavetujem te, sestro. Udaj se za Vuka{ina.Voda }e odneti hrast, ali }e `ile ponovopostati drvo.
JEVROSIMA: (Ravnodu{no)
Nije me briga. @ivot }e te}i po navici, kao{to se reke otiskuju niz vodopade. Nisi tiumro, brate, u ovo crno svitawe. Ja sam.
Zatamwewe.
MOM^ILOV GLAS: (Sve je daqi)More svetlosti... Svi}e... ili je Bog zapalioyinovski lampion? Zbogom, zbogom... ^eka meslava... Vidosava... Periteorion.
Periteorion 165
SLIKA PETA
Tri vojnika, tri ko{tuwava skeleta, na sceni.
PESMA POGINULIH MOM^ILOVIH VOJNIKAIZ MOREJE:
I|a{e Mom~ilo Periteorijski po zemqikao senka, kao magla, kao dim,vojvoda jedinosu{tni, upraviteq gorwih krajeva,prvona~elnik Arhistratiga.I {ume se razmicahu, i drve}e svetlozarnouklawa{e li{}e pred wim,i bqeskahu u polumraku ma~evi i bojna kopqa,blistavi {iqci siga.I an|eli po planinama posipahu sneg,pahuqasto zrnevqe,I Tribali kukavni grbine i vlasi sedepovijahu do zemqe.I jezici na{i stado{e govoriti, a da re~i ne prozborismo;i potom:usekova{e nam glave, i izme{a{e re~i,i razlu~i{e sa `ivotom.
I|a{e vojvoda Mom~ilo pred vojskom,sa heruvimima nebeskim, u slavi.A po zapovedi wegovoj le}ahu nad wime oblaci,i zvezde, i ptice krilate,(i Tribali).I vrane se pitahu pastrmom sa gozbe obilate.I tecijahu reke nebeske,i otvori{e se povodwi,i zatvori{e se te{ko,ko manastirske dveri, kapci Gospodwi.I oba{ka:u vojsci se zapati jevtika, i ~ir, i va{ka:nakot nemu{ti, zmijski.I|a{e vojvoda Mom~ilo.Periteorijski.
[ta se sa~uvalo od zavi~aja? Ni{ta.Duboke }e reke te}i od mora natrag u svoje vrelokao {to su uvek tekle,
166 Bo{ko Suvajyi}
kao {to su mogle te}i i u na{em se}awu na more,od mora sno{qivijem.Pamtimo pusto{ rati{ta.Okolo su brujale trave, kao da dr`e opelo.(Qudi su {to i biqke, da ka`emo s Livijem)U ropcu samrtnome lipsavahu Tribalisvakojake fele, uzrasta, nacije.Je|ahu zemqu kao seno. (Izi|i iz jezera, `eno!)Groteskne inkrustracije,sa o~ima plavim od vode. (Izi|i iz vode, Irode!)Kako mo`e onaj koji drob povra}a{e u telo,kako mo`e onaj jezikom svedo~iti Bog,ili `ivot, ili jezik, ili delo?
Ja, Mom~ilov vojnik iz Moreje({to razli se po zemqi kao magla, kao `iva, visok kao munare),svedo~im krvqu:mramorno dno, po kome smo hodali;svodove koji su se beleli na vrhu;qude i gibraltare.I Boga svedo~im. (Bog je zato~en, kao talas, na ostrvqu)Svedo~im vasione. (Da l’ ono {to vi{im biva vi{u ima i svrhu?)Svedo~im o putu (jer ja sam taj put) .Svedo~im skakavce, i buru, i glad, i tu~u qutu.U pravednom gnevu Gospodwemsvedo~im Grad koji }e ni}i u vremenu potowem.I na kraju: sam, pred zabrawenom sobom,u kojoj se stekla sva ~udesnost sveta (na nebeskoj pu~ini) ,svedo~im sopstvenu smrt.(O, Bo`e, {ta mi u~ini?!)
Zavesa.
Periteorion 167