Pearl Buck-Paviljon ena

Bio je njen etrdeseti roendan. Gospa Vu je sedela pred uspravijenim ogledalom koveia za eljanje i posmatrala svoje spokojno lice. Upore-ivala ga je u dui sa licem koje je gledala u tom istom ogledalu kada joj nije bilo vie od esnaest godina. Toga dana digla se rano iz svoje brane postelje, jer je svakad bila ranoranilica, i obukla svoju novu haljinu, ula u tu istu odaju i zauzela isto mesto pred toaletnim stolom. Sedela je i onda smi-reno, sa nepokretnou koja joj je lako padala, i gledala nepominih oiju u svoj mladi lik. Je li mogue da izgledam danas isto kao i jue? zapitala se tog prvog jutra posle venanja.Razgledala je pomno i potanko svoje lice, iroko i nisko elo, obnaeno od jue kada su joj liili ike njenog devojatva, svoje bademaste oi, tanki nos, oblinu svojih obraza i brade, i mala crvena usta, toga jutra doista jarko crvena. Tada je u sobu ule-tela njena nova sobarica, Jinga.

Oh, gospoice, oh gospoo promucala je zadihano. Mislila sam da jutros neete tako poraniti. Obrazi mlade Jinge arili su se od crvenila koje ih je naglo oblilo.A obrazi gospoini bili su biserasto beli kao i obino. Samo su joj usne bile crvene. Volim rano da ustajem odgovorila je svojim uobiajenim umiljatim glasom, glasom za koji joj je te noi mladi ovek, koga nikad pre nije videla, rekao da je kao glas u ptice pevaice. U tom asu dvadeset etiri godine docnije kao da je znala ega se sea njena gospodarica, Jinga je progovorila iza teke stolice od crvenog dr-veta. Ruke su joj bile zauzete nametanjem crnih bieva sjajne i prave kose gospe Vu, ali je ve toliko godina eljala svoju gospodaricu da je mogla mirno dii oi s posla i pogledati njeno prekrasno lice u ogledalu. Milostiva gospo, nita se niste izmenili za ove dvadeset etiri godine ree Jinga. Mislite li i vi na ono jutro? odvrati gospa Vu. Oi joj se ozarie prijateljskom toplinom susrevi se u ogledalu sa Jinginim. Sluavka je okrupnjala otkad se udala za glavnog kuvara, pre dvadeset godina, ali je gospa Vu ostala vitka kao to je uvek bila.Jinga se nasrne ja glasno. Bila sam stidni ja od vas onog jutra, milostiva gospo ree zatim. Oj, joj to sam bila stidna tada, bez velika uzroka, u stvari, zar nije tako gospoo? Ta stvar to se dogaa izmeu ljudi i ena, potpuno je prirodna, je l'te, ali mi je onda izgledala kao neka arolija!Gospa Vu se smeila ne odgovarajui. Putala je Jingi na volju da govori ta hoe, ali kad ne bi e-lela da nastavi razgovor, zautala bi samo, a osmeh bi joj postao rasejan. Jinga zauta takoe. Pretvarajui se da je nezadovoljna sa izgledom glatko poeljane crne kose pod svojim prstima i napuivi usne, ona pusti jedan pramen da bi ga odmah zatim digla i namestila. Kada to bi gotovo, udenu u punu dve igle od nefrita, po jednu sa svake strane, a potom namoi ruke mirisavim uljem i opet zagladi ionako glatko poeljanu glavu gospe Vu. Stavite mi oboce od nefrita ree gospa Vu svojim jasnim lepim glasom. Bio je tako enstven da nije nita odavao, ni oseanje, ni misao. Znala sam da ete danas hteti njih da stavite! uzviknu Jinga. Ve sam ih spremila.Otvorila je kutijicu presvuenu svilom koja je bila ukraena cveem, izvadila odatle oboce i uvukla ih paljivo u male ui gospe Vu. Pre dvadeset6etiri godine, mladi g. Vu uao je u tu istu sobu upravo u asu kada je ona bila zavrila sa presvlaenjem svoje gospodarice u svezu preobuku ogrta irokih rukava od mekog crvenog satena, preko nabrane suknje od crna satena, na ijim su nabori-ma spreda i straga bile izvezene ptice i cvee. G. Vu je drao u ruci tu istu kutiju. Njegove lepe oi bile su pune ponosnog zadovoljstva. Kutijicu je predao u ruke Jingi, jer je bio i suvie dobro vaspitan da bi pred sluavkom razgovarao sa svojom nevestom. Stavite ih gospodarici u ui rekao joj je samo.Jinga se glasno zadivila besprekornoj bistrini nefrita, drei oboce jedan trenutak pred oima ne-veste. Te su oi bacile kratak pogled na mua, a zatim se opet oborile sa umiljatom srameljivou. Hvala vam rekla je apatom.On je klimnuo glavom i posmatrao zatim stojei kako joj Jinga uvlai u ui nove oboce. Gospa Vu mu je gledala lice u tom istom ogledalu, puno, naoito lice samovoljnog i ponositog mladog oveka. Ej rekao je sa uzdahom zadovoljstva. Oi su im se srele u ogledalu. Ona se obradovala njegovoj lepoti, a on njenoj. Idite i donesite mi vrueg aja rekao je naglo Jingi, a sluavka se trgla na zvuk njegovog glasa i brzo otrala.Ostali su opet sami kao to su bili prekono. Nadneo se nad nju i stavio joj ruke na ramena. Nekoliko trenutaka je nepomina pogleda posmatrao njeno lice u ogledalu. Da ste bili runi rekao je ubio bih vas noas u postelji. Mrzim rune ene.Ona se na to nasmeila, ne miui se pod njegovim rukama. Ali zato da me ubijete? zapitala je svojim lepim glasom. Bilo bi dovoljno pustiti me i poslati kui.Bila je duboko uzbuena toga jutra. Da li e biti isto tako pametan kao to je lep, taj njen mu? Bilo bi to, moda, i suvie traiti. Ali ako bude takav?U tome trenutku, dvadeset etiri godine docnije, Jinga je prozborila: Nefrit pristaje vaoj putilepe nego ikad. Koja bi se druga ena od etrdeset godina mogla time pohvaliti? Nije nikakvo udo to gospodar nije nikako hteo druge ene. Ne govorite ba tako glasno rekla je gospa Vu. On jo uvek spava. Trebalo bi da se rano probudi na va etrdeseti roendan, gospoo odgovori Jinga i protrlja nos akom. Smatrala je da poznaje dobro g. Vua, posle tolikih godina provedenih u njegovoj kui, a u jedno je bila sigurna: uprkos svojoj zaljubljenosti, on ipak nije dovoljno cenio svoju prekrasnu enu, koju je volela ela kua. Da, od nekih ezdeset dua pod krovom, koja nije volela gospu Vu, poev od stare milostive do najmlaeg unueta i najnieg slu-eta? Ako bi se u prostorijama za poslugu neka nova slukinja usudila da guna zato to je gospodarica primetila smee sameteno iza vrata, Jinga bi je povukla za ui i dobro prodrmala. Ovo je dom porodice Vu govorila bi svojim zvonkim glasom u takvim prilikama. Ovo nije prostaka kua kojekakvih Vanga ili Hua.

Glavni kuvar bi se uvek raskesio na to. Znao je on dobro otkad se oenio da ne znai nita u Jin-ginim oima u poreenju sa njenom gospodaricom. U toj kui ak ni dve jetrve nisu imale ta ravo da govore. One uzane ruke, koje je gospa Vu drala tako esto ovla skrtene na krilu, upravljale su kuom sa blagou i vrstinom. Sada bih dorukovala progovori tad gospa Vu. Posle jela u razgovarati sa svojim najstarijim sinom. Obui ete me za gozbu u podne. Ali pripazite na svog gospodara i javite mi kada se probudi. To u naravno uiniti, milostiva gospoo odgovori Jinga i sagnu se da podigne ealj koji je ispustila iz ruke. Bio je istesan od sandalovog dr-veta, ijim je mirisavim uljem gospa Vu uvek mazala kosu. Jinga smae sa elja nekoliko dugakih vlasi, omota ih briljivo oko prsta i spusti u lone od plavog porculana. uvala je te vlasi za dane duboke starosti svoje gospodarice, kada e moda i8njenoj puni zatrebati da se malo popuni, makar i vetaki.Gospa Vu se die sa stolice. Bila je spremna za taj dan. etrdeseti roendan jedne ene u bogatoj i starinskoj porodici bio je dan pun dostojanstva. Seala se veoma dobro kako je njena svekrva provela sline asove pre dvadeset dve godine. Toga dana, stara gospa sveano je predala eni svoga sina upravu nad velikom kuom i njenom mnogobrojnom eljadi. Pune dvadeset dve godine gospa Vu je drala upravu u vlastitim rukama, umeno odravajui spoljni vid ustaljenih navika i obiaja tako da stara nije primeivala promene, mnoge promene koje je snaha istovremeno uvodila tokom godina. Na primer, pre nego to je zapovedila da se uklone suvie nabujali bokori boura iz istonog vrta, pod prozorima tih istih prostorija, pustila je da prethodno promrznu preko zime. A kad toga prolea njihovi snani crveni izdanci nisu proklijali kao obino, gospa Vu je staroj gospi skrenula panju na to i pomogla joj da doe do zakljuka da su bouri izvesno iscrpli zemlju pod sobom i vazduh u tom vrtu, i da bi stoga bilo bolje tu zasaditi drugo togod, za jedno ili dva kolena. Narcise? predloila je ljupko gospa Vu, kojoj je tad bilo osamnaest godina. Orhideje? Ili jasmin moda? Moja je jedina elja da vama ugodimo, majko? Ali je stavila orhideje usred reenice. One su joj bile najmilije. Ako ih pomene meu ostalima, nadala se, stara gospa e pomisliti da joj snaha za njih ne mari. Orhideje rekla je stara gospa. Volela je ona svoju snahu, bez sumnje, ali je volela jo vie da pokae svoju vlast. Orhideje saglasila se gospa Vu. Za pet godina je imala najlepi vrt orhideja u gradu. Provodila je mnogo vremena meu njegovim lejama. Sada, prvih dana estog meseca u godini, neni, sre-brnastosivi cvetovi orhideja poinjali su da cvetaju. Osmog meseca u godini u punom cvatu bie skerlet-ne, a u devetom mesecu ute.Prola je kroz svoju posebnu sobu za primanje i izila u vrt. Ubrala je dva siva cveta bez mirisa i unela ih u sobu, gde je doruak ekao na nju, ve spremljen. Bio je to lak obrok, jer joj se ujutru nikad nije mnogo jelo. aj, upihtijani pirina, u malom poklopljenom upu od uglaana drveta optoena srebrom, i dva-tri tanjiria suvog usoljenog mesa na etvrtastom stolu usred sobe. Sela je za doruak i uzela meu prste svoje tapie od slonove kosti, ije je gornje krajeve spajao tanak srebrni lani.Jedna sluavka ula je smeei se. Nosila je obema rukama posluavnik sa valjucima od peninog brana, kuvanim u pari i jo vrelim radi dugog veka. Bili su umeeni u vodu kajsija, koje su znamenje besmrtnosti, i svi oroeni takicama crvene boje. Dugo nam poiveli, gospodarice, dugo! uzviknula je sluavka grubim i srdanim glasom. Milostiva izjutra ne voli slatkie, znam, ali ih mi sluge moramo donositi radi obiaja i dobre sree. Umesio ih je lino sam kuvar. Hvala vam rekla je blago gospa Vu hvala vam svima.Iz utivosti, uzela je i prelomila jedan od va-ljuaka koji su se jo puili. Bio je napunjen slatkim tamne boje, nainjenim od mlevenih badema i utog eera. Izvrsni su rekla je i poela da jede.Ohrabrena tim recima, ena se nae napred. Ne bi trebalo da vam govorim prozbori poluglasnim apatom ali inim to stoga to mislim na dobro ove kue. Onaj stari glavni kuvar, zamislite, on vam naplauje, gospodarice, trostruku cenu za gorivo. I da je bar neko naroito gorivo, nego obina suva trava. ula sam pravu cenu jue na pijaci, visoka je sad, dodue, jer nova trava jo nije pri-spela, ali se za osamdeset para u gotovom moe dobiti itav kati* najboljeg goriva koje se da zami-

* Jedan Mneski kati = 604,8 grama.10sliti. A on, meutim, naplauje po dvesta u gotovom! Kao, misli, moe mu se, zato to je Jinga vaa sobarica. Bistre crne oi gospe Vu zagledale su se hladno u daljinu, drei na odstojanju svaku dalju poverljivost. Setiu se toga kad mi podnese raune rekla je. I glas joj je bio hladan. ena je ostala jo jedan trenutak, a potom se udaljila.Gospa Vu spusti odmah na sto prelomljeni va-ljuak i dohvati tapiima zalogaj ribe.Zatim je opet utonula u misli. Nije joj bila na-mera da toga dana ustupi poloaj Mengi, eni svog najstarijeg sina. Pre svega, ona sama imala je etiri sina, od kojih su dvojica ve bila oenjena. Stara gospa imala je samo jednog i tako se nije ni postavljalo pitanje ljubomore izmeu mladih ena. Osim toga, ena njenog najstarijeg sina bila je veoma mlada. Lijangmo se oenio po starinski. Ona mu je izabrala enu, a ta je ena bila ki njene najstarije

prijateljice, gospe Kang. Nije mislila da ga eni tako rano bilo mu je tada tek devetnaest godina, ali je njen drugi sin, emo, koji je uio kole u angaju, zavoleo devojku dve godine stariju od sebe i uporno zahtevao da ga ene u osamnaestoj godini, dok mu najzad nije uinjeno po volji. To je znailo da je Rulen po godinama bila starija od svoje jetrve, ali uza sve to mlaa po svom poloaju u kui.Gospa Vu je prebacivala sebi to nije dovoljno pripazila na Cema i smatrala je da je sama sebi kriva za tu nepriliku; odakle joj je jedini izlaz bio da zadri svoje mesto jo koju godinu, preputajui vremenu, koje vezuje i drei svakojake vorove, da nae leka toj nezgodi.Tako je pala odluka da toga dana ne saoptava nikakve promene u kui. Primie njihove poklone, mislila je, i prisustvovae velikoj gozbi koja se pripremala. Bie ljubazna prema unuiima, koje je arko volela. U svemu to se bude inilo, odluku e11pokorno preputati staroj gospi, koja e se u podne dii iz postelje samo zato da bi dola na gozbu.Za samu gospu Vu to je bio dan kome je odavno gledala u susret sa pomeanim oseanjem olakanja i tihe sete. Prvi deo njenog ivota svrio se, a drugi se spremao da pone. Nije se plaila starosti, jer je za nju i starost imala svojih poasti. Njeno dostojanstvo rae iz godine u godinu, uporedo sa potovanjem koje uiva u svojoj porodici i meu svojim prijateljicama. Nije se plaila ni gubitka le-pote jer su promene, koje je s vremenom dozvolila, bile tako neosetne da joj je lepota jo uvek bila vidnija od godina. Nije vie bila zaodevena cvetnim bojama svoje mladosti, ali su tananost njenih crta i nenost njene puti zraile nepomuenim sjajem u srebrnastom plavetnilu i sivozelenim prelivima njene odee. S godinama njena lepota nije venula, nego je bivala sve tananija i uzvienija. Zato to je znala da je jo uvek lepa, bila je spremna da uini toga dana ono to je odavno bila namislila. Poru-nela ena oklevala bi, moda, pod utiskom svoga poraza u beskrajnoj, konano bezizglednoj borbi s vremenom, ili zato to bi se povinovala mutnim oseanjima ljubomore. Ali ona nije imala potrebe da bude ljubomorna, a in na koji se spremala bio je smiljen plod njene jasne i spokojne volje.Zavrila je doruak. Sva ostala eljad u porodici jo je spavala, izuzimajui unuad, koju e dadilje u nekom uglu prostranog imanja zabavljati dok im se roditelji ne probude. Ali decu pred nju nisu nikad izvodili, osim kada bi ih ona pozvala. Bila je stoga pomalo iznenaena kada je za nekoliko trenutaka primetila neko komeanje u dvoritu koje se prualo odmah do njenog. Zatim je ula neiji glas koji je govorio: Nije svaki dan etrdeseti roendan moje najbolje prijateljice! ta mari ako sam dola prerano?Prepoznala je odmah glas gospe King, majke svoje starije snahe Menge, i krenula urno na kapiju svoga dvorita.12 Izvolite unutra, molim vas uzviknula je i pruila obe ruke u susret goi, drei u jednoj one dve srebrnastosive orhideje koje je opet uzela sa stola.Ali, gegajui se u hodu, gospa Kang je ve prelazila preko dvorita, idui prema svojoj prijateljici. Ugojila se u toku onih istih godina koje je nena lepota gospe Vu prebrodila bez vidnog traga, ali je bila i suvie plemenita da ne bi volela svoju prijateljicu uprkos tome. Eilijen uzviknula je hou li ja to danas biti prva da vam poelim dug ivot i besmrtnost? Prva rekla je gospa Vu, smeei se. Sluge se nisu raunale, naravno. Onda nisam dola prerano rekla je gospa Kang i prekorno pogledala Jingu, koja je pokuala da je zadri. U kui je bilo pravilo da niko ne sme u/nemiravati gospu Vu za dorukom, zato to vie nije htela da jede kad bi je neko tako prekinuo. Jinga se nije zbunila. Niko se nije plaio gospe Kang, a Jinga bi prkosila i samom gradonaelniku da bi izjutra osigurala jedan as mira svojoj gospodarici. Milije mi je videti vas nego ikog drugog rekla je gospa Vu. Obuhvatila je svojim vretena-stim prstima punake prste svoje prijateljice i odvela je tako, drei je za ruku, u vrt orhideja. Tu su se smestile u dve naslonjae od bambusovine, pod oputenim granama jedne alosne vrbe. Do nogu im se pruala glatka povrina malog jezerceta ovalnog oblika, u ijem se dnu krio negde koren jedne kite vodenih krinova. Dva plava krina plovila su na povrini. Gospa Vu nije marila za lotose. Cvetovi su im bili suvie grubi, a miris teak. Siune zlatne ribice promicale su strelimice izmeu plavih krinova i zastajale s vremena na vreme, sa uzdrhtalim njukicama na povrini vode. Kad tu ne bi nale koju mrvicu, rasprile bi se u tren oka sunuvi na sve strane, a za njima su se vijorila peraja poput pramenova magle ili drugih belih nabora.13 Kako je sin vaeg najstarijeg sina? zapitala je gospa Vu svoju prijateljicu. U godinama tokom kojih je gospa Vu rodila svoja etiri sina, koje je sreno othranila, i jo troje dece koja su pomrla i meu kojima je samo jedno bilo devojia, gospa Kang je rodila jedanaestoro dece, od kojih estoro enske. U kui gospe Kang nije bilo traga miru i pokoju koji su carovali u ovome dvoritu. Njena gojazna, dobroudna pojava bila je stalno okruena bunom vrevom dece, robinjica i posluge. Pa ipak, uprkos svemu, gospa Vu je volela svoju prijateljicu. Majke su im ivele u prijateljstvu i kad bi jedna od njih dolazila drugoj u posetu, dovodila je i svoju kericu. Dok bi se majke kockale celog dana i do poznog doba noi, one bi se zabavljale za svoj raun i vremenom se tako zbliile kao da su sestre. Nije mu nita bolje rekla je gospa Kang. Njeno okruglo crveno lice, koje se sijalo od zadovoljstva kao zapaljen fenjer, najednom se rastuilo.

Pitam se kako bi bilo da ga odvedeni u stranu bolnicu. ta vi mislite? Je li to pitanje ivota i smrti? zapitala je gospa Vu, razmiljajui o tom bolnom sluaju. Moglo bi lako biti, za nekoliko dana odgovorila je gospa Kang. Ali, kau da strani lekar ne ume da kae kakva je bolest dok ne rasee o-veka da vidi ta mu je. A mali Sreko je tako malen tek mu je peta, znate, sestro. Ja mislim da mu je ivot jo suvie nean da bi ga smeli tako noem rezati. Priekajte bar do sutra rekla je gospa Vu. Nemojte da kvarimo dananji dan. Zatim je dodala, plaei se da ne ispadne sebina: U meuvremenu poslau vam po Jingi anak mesne orbe nainjen po starom zapisu moje prababe, i to ba protiv kalja kao to je njegov. Leila sam njome esto svog prvog i treeg sina, a i njihovog oca nekoliko puta. Vi znate da ga je neki kaalj muio zimi, i lane i preklane. Vi ste uvek zlatni, Eilijen rekla je zahvalno gospa Kang. Bilo je rano i u vrtu je bilosvee, ali je ona ipak izvukla iz rukava malu lepezu i poela da mae njome, smeei se pri tom. Vrue mi je im sneg okopni primetila je.Sedele su jedan trenutak utei. Onda je gospa Kang pogledala svoju prijateljicu sa ljubavlju i bez ljubomore. Eilijen, nisam ni sama znala ta bih vam donela na poklon za roendan. I tako sam vam donela ovo.Maila se u prostrana nedra svoje iroke haljine od plavog satena i izvukla odatle malenu kutijicu koju je predala svojoj prijateljici.Gospa Vu je prepoznala kutijicu im se nala u njenoj ruci. Ah, Mejhen, hoete li stvarno da mi date svoj biser? Da, hou. Jedva primetna senka preletela je u magnovenju preko nelepog, dobrog lica gospe Kang. Kao lak trzaj od potajnog, trenutnog bola.Primetivi je, gospa Vu je zapitala: Zato?Gospa Kang je oklevala, ali samo za trenutak. Kad sam ga stavila poslednji put, otac moga sina rekao je da izgleda kao kapi rose na dinji. Gospa Kang se nasmeila. Zatim su joj suze udarile na oi. Nije obraala panju na njih, te su se kotrljale polagano niz njene obraze i kapale na debeli saten preko njenih grudi, ne upijajui se u njegovo tkanje.Gospa Vu ih je videla, ali se to nije primetilo na njoj. Nije se ni pomakla s mesta. U rukama je drala kutijicu sa biserom. Putala je esto gospu Kang da govori o svojim tekoama sa g. Kangom. Nijedna od njih nije nikad govorila o g. Vuu, izuzev re-dve koje bi uzgred kazala gospa Kang. Eh, Eilijen rekla bi ona tako otac vaeg sina zadaje vam tako malo muke. Dosad nisam nikad ula da je njegova noga ikad stupila u neku ajdinicu. A moj ovek, ah, jeste, i on je dobar, takoe. Jeste, samo ...Tu bi gospa Kang uvek zastala i uzdahnula. Mejhen rekla je jednom gospa Vu pre mnogo godina zato ga ne biste pustili da uiva15dokle god se bude vraao kui pre jutra? Nikad nije zaboravila pogled kojim su je pogledale estite oi njene prijateljice. Ljubomorna sam izjavila je gospa Kang. Tako sam ljubomorna da me roena krv pee kao vatra iva kad samo pomislim na takve stvari.Gospa Vu, koja nikad nije znala ta je to ljubomora, uutala bi na te reci. To je bilo oseanje koje ona nije mogla da razume ni u srcu svoje prijateljice. Razumevala je to jo manje kada bi se setila g. Kanga, obino bogatog trgovca, koji ak nije bio ni naoit. Bio je lukav, ali ne uman. Nije mogla zamisliti nikakvo zadovoljstvo u braku s njim. Odavno sam htela neto da vam kaem rekla je tad, poto je poutala koji tren. Kad sam poela da razmiljam o tome, mislila sam prvo da u od vas traiti saveta. Ali, eto nisam. Sada je, mislim, prekasno za savete. To je ve postalo izve-snost.Gospa Kang je sedela maui lepezom i ekajui da ona produi. Suze su joj se osuile od lakog po-vetarca lepeze. Lako je plakala i smejala se ba zbog svoje preterane dobrote. Mirila se smerno s drugim mestom koje je zauzimala u tom prijateljstvu i koga je bila svesna. Nije to bilo samo zato to nije bila lepa, nego i stoga to je i sama u dubini due verovala da nita ne ume da radi tako dobro kao gospa Vu. Tako je njena kua bila retko ista i nikad u redu, pored svih njenih napora, mada je bila isto prostrana i lepa kao i kua njene prijateljice. Uprkos svemu njenu trudu, kuom je upravljala slu-inad, i tako je na njenom ognjitu postalo navika da se vie pazi na udobnost nego na zahteve lepog ponaanja. To bi osetila kad doe ovamo u posetu, mada to nije primeivala ivei pod svojim krovom. Ali je esto sebi govorila da prisustvo gospe Vu svakom dobro ini, i to je, moda, bio glavni razlog zbog koga je navraala deset puta ee u tu kuu nego to je gospa Vu poseivala njenu. Ma o emu vi to meni govorite? zapitala je najzad.Gospa die svoje dotle oborene oi. Bile su krupne i bademaste, a njihove crne enice ocrtavale su se veoma jasno na bistrini beonjaa, to im je davalo izgled veite mladosti na kojoj vreme ne ostavlja traga. Prozborila je spokojno, jasno izgovarajui reci. Mejhen, resila sam da od oca svoga sina traim danas da uzme milosnicu.Gospa King zinu od uda. Izmeu njenih puna-kih usana sinuse njeni sitni beli zubi, koji su bili sva njena lepota. Je li on, i on takoe ... izusti jedva, sva zadihana od uzbuenja.

Nije to to pitate rekla je gospa Vu. -Nije, nije nita slino tome. Naravno, nisam ga nikad pitala ta radi na gozbama svog mukog drutva. To nema nikakve veze sa mnom ili sa mojim domom. Ne, to je samo njega radi, a i mene. Ali kako to ... vas radi? zapitala je gospa Kang. Mislei na svoje odnose s Kangom, osetila se iznenada nadmonom u tom asu, kao da prvi put moe pogledati sa visine na svoju prijateljicu. Njoj takav korak nikad ne bi mogao pasti na pamet, a ni njemu, u to je bila sigurna. Milosnica koja bi ve-ito sedela pod njenim krovom, kao lan porodice, njena deca koja bi se tukla sa ostalom decom u kui, takva jedna da se nadmee s pravom enom u borbi oko njenog oveka i gospodara sve bi to bilo gore od muevih poseta javnim kuama. To je moja elja rekla je gospa Vu. Gledala je nepominih oiju u bistru dubinu mirnog jezerceta. Orhideje koje je uzabrala sat ranije leale su joj na kolenu, jo svee. Bila je tako mirna da je u njenom prisustvu cvee ivelo mnogo asova, ne venui. Ali, hoe li on pristati na to? upitala je ozbiljno gospa Kang. On vas je uvek voleo. Najpre nee pristati odvratila je spokojno gospa Vu.Poto je sasluala, gospa Kang je, sa svoje strane, ubrzo osetila potrebu da se raspita za bezbroj stvari. Pitanja su joj neodoljivo navirala iz usta, ta-2 Paviljon ena17ko rei spotiui se jedno o drugo. Lepeza joj je ispala iz ruke. Ali ko e izabrati devojku, vi ili on? I, Eilijen, ako ona bude imala dece, hoete li to moi da podnosite? Oj, jao meni, zar nema uvek neprijatnosti u kui kad su dve ene pod krovom jednog oveka? Ne mogu se aliti na to ako je uzme po svojoj elji rekla je gospa Vu. Eilijen, neete ga, valjda, vi prisiljavati na to? zapita je gospa Kang moleivo. Nikada ga nisam silila ni na ta odgovorila je gospa Vu.Na kraju se neko nakaljao, te su obe gospe pogledale u tom pravcu. Bila je to Jinga. Stajala je na pragu. Njeno okruglo i veselo lice imalo je lukav izraz, ije je znaenje gospa Vu odmah razumela. Ne govorite mi samo da je dola sestra ija! Otkud samo kod tolikih dana da izabere ba dananji za svoju posetu? uzviknula je odmah. Njen umiljati glas bio je obojen pokajnikom veselou. Ne znam, ali je to zbilja ona rekla je Jinga. Zastala je da bi se nasmejala, a onda je pokrila usta rukom. Oj, gospode, ue me pro-aputala je. Ali, gospo, kunem vam se, ta ne zna ta znai ne. Rekla sam da imate i gostiju ... Nisi, valjda, kazala da mi je roendan! uzviknula je gospa Vu. Ne bih elela da je pozivam. Nisam toliko glupa odgovorila je Jinga. Ali sam joj kazala da je gospa Kang ovde. Ja idem. izjavila je na to gospa Kang i uurbala se. Danas nemam vremena da sluam ta strana jevanelja. Uistinu, Eilijen, svratila sam samo da bih vam predala svoj poklon, mada ne znam gde mi je glava. U kui ima toliko poslova koje treba posvravati.Ali je gospa Vu pruila svoju vitku ruku, govorei: Mejhen, vi ne smete otii. Morate ostati ovde kraj mene. Sluaemo je u drutvu i biemo obe ljubazne s njom. Ako ne bi otila za pola sata, vi se onda moete dii i oprostiti se.18Gospa Kang je popustila, kao to je uvek inila, jer nije bila u stanju da odbije neto osobi koju je volela. Sela je opet, sa izrazom beskrajne dobroudnosti na licu, a Jinga je otila i vratila se ubrzo, vodei sa sobom jednu enu, strankinju oevidno. Mlada sestra ija! rekla je glasno najavivi posetu. Oh, gospa Vu, oh, gospa Kang! uzviknula je mala sestra ija. Bila je to bleda ena, visoka i tanka, srednjih godina i rodom iz Engleske. Glavu joj je pokrivala retka sivkastouta kosa, koja je podseala na pesak, a oi su joj bile kao u ribe. Nos je imala tanak i orlovski, a usne plave kao ivit. U svojoj zapadnjakoj haljini od pamune tkanine na pruge inila se starija nego to je bila, ali se odmah videlo da lepa nije mogla biti ni kad je najbolje izgledala. Obe kineske gospe odavno su dole do tog zakljuka. Ali obe su je volele zbog njene dobrote i saaljevale zbog njenog usamljenog ivota u gradu gde je bilo tako malo stvorenja njenog soja i vrste. Kad bi dola da ih vidi, njih dve nisu nalazile zgodne izgovore pod kojima bi mogle da se otarase njenog prisustva. Moglo bi se, tavie, rei da su u tome obe bile i suvie meka srca. Meutim, poto je sestra ija bila devica, pred njom se nije moglo govoriti o milosnicama. Sedite, molim vas, mala sestro rekla je gospa Vu svojim lepim glasom. Jeste li doru-kovali?Sestra ija se nasmejala. Mada je ve mnogo godina ivela u gradu, ona se jo nije oseala potpuno udobno u drutvu gospoa", niti je nauila da se ponaa neusiljeno u njihovom prisustvu. Neprekidno se srne jala za vreme razgovora. Oh ... Ustajem rano da bih iamarala seljake rekla je. Uila je revnosno kineski iz dana u dan, ali nije imala sluha i govorila je stoga jo uvek kao ena sa Zapada. Maloas je pobrkala dve reci koje su slino zvuale. Gospe su se zgledale, suspreui svoje uenje, mada su bile navikle da uju brkanje pojmova u govoru male sestre.MVNA BIBLIOTEKA JIZSNI19 Da biste iamarali seljake? ponovila je gospa Kang.

Da bi se ugledala na seljake promrmljala je gospa Vu i rekla: Te dve reci veoma lie jedna na drugu, dodue. Oh, zar sam tako kazala? uzviknula je mala sestra, smejui se. Oh, izvinite, ba sam glupa.Ali gospa Vu je videla da joj krv udara u lice, prekrivajui crvenim peatima njenu bledu kou, i razumela je zabunu od koje je tako burno zakucalo to bojaljivo tuinsko srce. Jinga, donesi malo aja i nekoliko kolaia. Donesi nekoliko od onih roendanskih za dug i srean vek rekla je i dodala, odustajui od svoje prve namere da ne poziva strankinju na roendansku svetkovinu: Zato ne bih rekla mojoj stranoj prijateljici da mi je roendan? Oh, vama je roendan! uzviknula je mala sestra ija. Oh, pa ja nisam znala ... A otkud biste znali? zapitala je gospa Vu. Meni je danas etrdeset godina.Mala sestra ija zagledala se zamiljeno u domaicu, sa nedoumicom i nekom enjivom setom u oima. etrdeset? ponovila je. Sklopila je ruke od uda i nasmejala se svojim bezizraznim smehom. ta zamucala je ta, gospa Vu, etrdeset, pa vi izgledate kao da vam je dvadeset. A koliko je vama godina, mala sestro? upita je utivo gospa Kang.Gospa Vu je pogledala svoju prijateljicu sa blagim prekorom u oima. Mejhen, nisam vam to nikad kazala, ali prema obiajima na Zapadu, nije utivo raspitivati se za godine jedne ene. To mi je rekla ena moga drugog sina koja je ivela u San-gaju i poznaje strance. Nije utivo? ponovila je gospa Kang. Njene okrugle crne oi gledale su s nerazumevanjem. Zato ne bi bilo? Oh, ha, ha! kliknula je smejui se mala sestra. Ne mari, ovde sam tako dugo, navikla sam se...20Gospa Kang je posmatrala gou blagim, pomalo ljubopitljivim pogledom. Koliko vam je godina, dakle? upitala je opet.Mala sestra ija najednom se uozbiljila. Oh, tridesetak izustila je brzo i glasno.Gospa Kang nije dobro razumela. Trideset est ponovila je ljubazno. Ne, ne, nije trideset est, ne toliko. Mala sestra ija se opet smejala, mada sa jedva osetnim prizvukom negodovanja.Gospa Vu je primetila taj prizvuk. Sluajte rekla je nisu vane godine. ivot je uopte dobra stvar. Treba ga iveti godinu po godinu i uivati u svakoj godini.itanje tuih misli bilo je jedan od darova koji su krasili gospu Vu. Shvatila je da je pitanje godina neprijatno za tu enu sa Zapada zato to je devica. Stara devica. Usedelica! Videla je ve jednom neto slino, u porodici svoje majke. Najmlaa sestra njene babe po majci ostala je usedelica zato to je o-vek za koga se spremila da poe umro uoi vena-nja. Porodica se divila njenoj vernosti, mada je istovremeno prisustvo te postarije neudate ene, koja je venula na njihove oi, drailo svakodnevno ostale ukuane. Konano je i ona nala svoj mir i spokoj-stvo povukavi se u samostan. Moda je i ta ena sa Zapada bila na svoj nain neka monahinja.U svojoj velikoj ljubaznosti, gospa Vu je rekla tada: Gosti e mi uskoro doi, mala sestro, ali bi nam vi mogli odrati malu propoved pre nego to oni dou. Znala, je koliko je strankinja volela da propoveda, da joj, u stvari, nita nije bilo milije.Mala sestra ija pogledala je sa zahvalnou domaicu i maila se rukom u duboku crnu torbu koju je uvek nosila uza se. Izvukla je odatle podebelu crnu knjigu u izlizanom konom povezu i jednu crnu futrolu, odakle je izvadila naoare. Natakla ih je na svoj zamani nos i otvorila knjigu. Oseam se pobuena, draga gospa Vu rekla je ozbiljnim glasom da vam priam danas priu o oveku koji je gradio kuu na pesku.21.i K.uig se digla. Izvinite me rekla je Nvn|im |akim, pomalo bezbojnim glasom. Ostavi-l.i im ni1,vrene tolike poslove po kui.I'uklonila se i napustila dvorite svojim tekim, vrstim korakom.Gospa Vu, koja je takoe bila ustala sa svog tnesta, sela je opet im je ona otila i dozvala Jingu, kojoj je naredila da se obeana mesna orba za unu-k.i gospe Kang odmah odnese njenoj kui. Zatim se blago nasmeila na malu sestru Siju. Priajte mi Ita je va gospod rekao oveku koji je gradio kuu na pesku rekla je utivo. Draga gospo Vu, on je i va gospod, takoe izustila je apatom mala sestra ija. Treba samo da ga prihvatite.Gospa Vu se nasmeila. To je veoma ljubazno s njegove strane i vi mu to nekako morate rei rekla je, jo uvek uljudno. A sada produite, mila moja.Dok je izgovarala te reci, u dostojanstvu gospoe Vu bilo je neeg tako nepristupanog da su od toga ustreptali svi ivci male sestre Sije, koja je odmah poela da ita. Zbog njenog nepravilnog izgovora, teko je bilo slediti nit prie, ali je gospa Vu sluala ozbiljno, oiju uprtih u razigrane zlatne ribie. Jinga je dvaput dolazila na dvorinu kapiju i znacima poruivala neto preko pognute glave revnosne itateljke, ali se gospa Vu nije

odazvala njenim pozivima, nego je samo lako zatresla glavom. Digla se, meutim, im je mala sestra ija zavrila priu. Hvala vam, mala sestro rekla je. To je bila prijatna pria. Doite, molim vas opet, kad budete imali vremena.Ali se mala sestra Siia, koja je nameravala da oita i neku molitvu, digla nerado i sva se ue-prtljila, petljajui nespretno s torbom, naoarima i tekom knjigom. Zar neemo oitati i jednu malu molitvu? Izgovarajui pogreno, traila je u stvari kola" umesto molitvu", to je na trenutak zbunilo gospu Vu. Kolai su bili ve poslueni, koliko se njoj i-22

nilo. Zatim je shvatila omaku svoje goe, ali se nije nasmeila, jer je bila veoma ljubazna ena. Pomolite se za me kod kue rekla je. U ovom trenutku imam drugih dunosti.Govorei, krenula je ka izlazu iz dvorita, a Jinga se iznenada pojavila i preuzela na sebe staranje o maloj sestri iji, tako da je gospa Vu opet ostala sama.Prila je ponovo jezercetu i stala ga posma-trati sa obale. Njena vitka prilika ogledala se jasno od glave do pete u zelenkastoj vodi. Primetila je da su joj orhideje jo u ruci. Digla je tu ruku i ispustila cvee koje je popadalo u vodu. Jato zlatnih ribica sjatilo se sa svih strana. Neka je njunula, neka gricnula odbaene orhideje, a onda su se sve razbegle kud koja. To je samo cvee rekla im je ona i nasme-jala se malo. Uvek su bile gladne! Kua sagraena na pesku? Ona nikad ne bi mogla bita tako luda. Kua u kojoj je ona ivela stajala je tu ve stotinama godina. Tu je ivelo i umiralo dvadeset poko-lenja porodice Vu. Majko, alim to nisam dola ranije da vam poelim dug i srean ivot. To se s praga uo glas njenog najstarijeg sina. Okrenula se na tu stranu. Ui, sine moj rekla je. elim vam, majko, dug i srean ivot! rekao je Lijangmo sa ljubavlju. Poklonio se pred majkom kada je uao, napola ale radi. Porodica Vu nije bila dovoljno starovremska da bi se drala starinskog obiaja po kome se o roendanima starijim odavalo potovanje padanjem na kolena pred njima, ali je poklon bio dat u znak spomena na taj obiaj.Gospoa Vu je prihvatila pozdrav ljupkim poklonom. Hvala vam, sine moj rekla je. A sada sedite, elim da razgovaram s vama.Sela je i sama opet u jednu od naslonjaa od bambusovine i dala mu rukom znak da sedne udrugu, a on je seo na kraj sedita, iz potovanja prema njoj. Kako dobro izgledate, sinko rekla je po-smatrajui njegovo lepo, mlado lice. Bio je, ako je mogue, jo naoitiji nego to je bio njegov otac u istim godinama, jer je nasledio delom i njenu istananu lepotu.Bio je odeven tog jutra u dugaku haljinu od sirove svile ija je boja podseala na neke bledo-zelene vode. Njegova tamna kratka kosa bila je zaeljana unazad, a tamnomaslinasta koa glatka od zdravlja i dobre hrane. Iz oiju su mu arili mir i zadovoljstvo.Sreno sam ga oenila", rekla je u sebi gospa Vu. A detence, unue moje? zapitala je glasno. Jutros ga nisam video odvratio je Lijan-gmo. Ali, da je bio bolestan, ja bih ve uo za to.I nehotice je odgovorio osmehom na osmeh svoje majke. Meu njima je vladala velika ljubav. Uzdao se u njenu pamet mnogo vie nego u svoju, te je usled toga, kad je ona zatraila da se oeni, kako u porodici ne bi bilo pometnje i neprilika do kojih bi moglo doi kad bi njegov mlai brat stupio u brak pre njega, odmah rekao: Izaberite mi neve-stu, majko. Vi me poznajete bolje nego to se sam poznajem." Bio je potpuno zadovoljan sa Mengom, svojom lepom enom, i sinom koga mu je rodila u prvoj godini braka. Sada je opet bila trudna. uvao sam za dananji dan neke dobre novosti rekao je u tom trenutku. Ovo i jeste dan za dobre novosti odgovorila je gospa Vu. Majka moga sina zanela je po drugi put saoptio je ponosito. Njen mesec je ve dvaput proao bez mene, te je sada sigurna. Rekla mi je pre tri dana, a ja sam kazao da emo saekati majin roendan i tek onda obavestiti porodicu. To je uistinu dobar glas radovala se toplo gospa Vu. Morate joj rei da u joj poslati neto na poklon.24Pogled joj u tom asu pade na kutijicu sa biserom koju je bila spustila na mali porculanski sto. Evo poklona uzviknula je. Uzela je kutijicu sa stoia i otvorila je. Ove biserne minue dala mi je pre jednog sata njena roena majka. Ali biser je za mlade ene, mislim, pa bi mi priliilo da ih darujem keri naoj. A kad sad opet svrne do Menge ... ali ne, i ja u s tobom poi do nje. Nego, pre svega, sinko, bih li i ja togod mogla poraditi oko gostiju i gozbe? Nita, majko odgovorio je. Sve emo mi to posvravati namesto vas. Vaa deca hoe da vam prue jedan dan odmora i radosti. Vi se neete ak ni raspitivati ni za ta nego samo uivati. Gde je otac? Sumnjam da e ustati pre podneva, ak i na moj roendan rekla je gospa Vu smeei se. Ali ja sam, dodue, rekla da ne mora. On toliko vie uiva u domu kad se ne digne rano, pa e tako i danas na gozbi biti io i srean.

Vi ste previe dobri sa svima nama rekao je Lijangmo.Posmatrala ga je vrstim pogledom svojih prekrasnih oiju kao da nije ula ta je kazao. Sine moj rekla je poto e nas, nesumnjivo, uskoro prekinuti, rei u vam odmah ta kanim da uinim. Resila sam se na jednu stvar, ali ipak oseam da vama, kao svom najstarijem sinu, dugujem da kaem ta smeram. Evo u emu je moja odluka: po-zvau vaeg oca da uzme milosnicu.Izgovorila je te nepojmljive reci svojim mirnim, lepim glasom. Lijangmo ih je uo, ali ih odmah nije tazumeo. Onda mu je njihov smisao sinuo i pukao pred oima i zagluio ga tada kao grmljavina. Njegovo puno i lepo lice pobledelo je i dobilo boju krea. Majko! rekao je zgranuto. Majko, je li on, je li moj otac ... Svakako da nije rekla je ona. Ali joj je upalo u oi i zabolelo je to je i Lijangmo takoe25prvo postavio to pitanje. Zar je bilo mogue da je njen mu svima izgledao kao ovek koji bi lako mogao da... Odbacila je od sebe tu nedostojnu misao. Va otac je jo uvek tako pun mladosti, mada mu je etrdeset pet godina, i jo i sada tako naoit da nije nikakvo udo to i vi, sine moj, postavljate to pitanje rekla je ona. Ne, on je bio i ostao savreno veran.Zautala je za trenutak, a onda je nastavila, sa senkom bojaljivosti u svom spokojnom ponaanju, to njen sin nikada ranije nije imao prilike da pri-meti: Ne, ja imam svoje razloge za ovu odluku. Ali bih volela kad bih mogla biti sigurna da ete vi, moj najstariji sin, pristati na njen dolazak i pomoi kui da je prihvati, kada se sazna za to. Bie, naravno, razgovora i malo uzbune oko toga. Uzbuna ne srne doi do mojih uiju. Ali vi je morate uti i sauvati dostojanstvo vaih roditelja.Mada jo bled kao krpa, Lijangmo se ve bio pribrao. Luk njegovih crnih obrva opet se mirno savijao nad njegovim oima, koje su bile kao u njegove majke. Naravno, to je stvar meu vama dvoma, mojom majkom i mojim ocem. Ali, ako mi dozvoljavate da prekoraim granice svoga mesta u porodici, molim vas da ne postavljate taj zahtev mome ocu ako to nije njegova elja. Mi smo srena porodica. Otkud bismo mogli znati ta e strana ena uneti u kuu? Njena deca bie istih godina kao vai unuci. Zar to nee dovesti do brkanja pokolenja? Ako je veoma mlada, zar nee ene vaih sinova biti ljubomorne na njen poloaj kod moga oca? Plaim se da ve mogu predvideti mnoge jade i nevolje. Vi, moda, ne moete da razumete u svojim godinama odnose izmeu ljudi i ena moga narataja odgovorila je gospa Vu. Ali sam se ja resila na ovaj korak ba zato to sam uvek bila srena s vaim ocem, i on sa mnom. Molim vas, sine moj, vratite se na svoje mesto. Ja od vas traim jedino da posluate svoju majku u ovoj kao to ste inili u svima ostalim stvarima. Vi ste bili moj najbolji26sin. Ono to vi kaete uticae i na vau mlau brau. Ono to kae Meng uticae na mlae ene. Vi morate da pomognete i njoj takoe.Lijangmo se u dui pobunio protiv njenog zah-teva i borio se s njim. Ali je u njega pokoravanje majci bilo tako duboko ukorenjena navika da se i toga puta odmah povinovao njenoj zapovesti. Trudiu se to umem bolje, majko, ali u vam rei, bez pretvaranja, da mi je ovo to ste mi sada kazali ispunilo alou ovaj dan.Nasmeila se malo: Poteujem vas, u stvari, od vee alosti u ostale dane rekla je zatim. A potom je videla da je ono to je kazala zagonetka za oveka toliko mlaeg od nje i tako je ustala sa svog sedita i uzela kutijicu s biserom. Hodite rekla je obii emo i videti Mengu, a ja u joj predati svoj poklon.On se digao kad i ona i stajao je kraj nje, mlad i snano graen kao to je bio i njegov otac, toliko vei rastom od nje da mu nije bila ni do ramena. Ispruila je svoju malu ruku i poloila je na njegovu miicu, pokretom tako proetim ljubavlju i tako retkim u nje da se on trgao, duboko iznenaen. Ona nije lako podnosila dodir drugog ljudskog stvorenja, makar to bilo i njeno dete. Pogledao je odozgo na nju i susreo se sa njenim pogledom navie. Na vama sam rekla je razgovetno sagradila svoju kuu kao na steni.Meng se igrala sa svojim siniem u dvoritu sopstvene kue koja je bila u krugu tog velikog doma. Bila je sama s njim i njegovom dojkinjom, koja je uala na petama i posmatrala ih. Obe mlade ene, majka i dojkinja, oboavale su deaia od jutra do mraka. Nou bi spavao dojkinji na rukama.27U tom zajednikom oboavanju obe ene su nalazile duboku prisnost jednog samoniklog posestrimstva. Sa sreom u srcu izlivale su tako svu ljubav i panju koju je dete zahtevalo.Telo mlade Meng bilo je kao stvoreno za raanje dece, a grudi su joj bile pune mleka. Ali niko, pa ni ona sama, nije ni pomiljala da dozvoli odoj-etu da grize i istee njene male dojke i tako kvari njihovu vrstinu. Nali su Lijen, kojoj je pove-reno dojenje deteta. Bila je to mlada jednog od za-kupaca na zemljama Vua. Njeno sopstvene dete, ta-koe muko, hranila je njegova staramajka, kaom od brana, vode i pirina, umesto majinim mlekom. Usled toga, ono je bilo mravo, maleno i uto, dok je dojene mlade Lijen bilo gojno i rumeno. Mladoj Lijen su dozvoljavali da odlazi kui jednom mese-no gde bi ona plakala kad bi ugledala svoje dete i uzimala ga na sisu, nudei ga jednom od svojih dojki, koje su bile jedre i bujne. Mleko je prskalo iz njenih nabreklih bradavica, ali je dete okretalo glavu. Mleko nije nikad ni okusilo, te sisati nije ni umelo. Zbog grudi koje bi je zabolele, Lijen ne bi mogla izdrati ceo dan pod vlastitim krovom. Domu Vua pohitala bi uvek, htela-ne htela, ve sredinom popodneva. Tu bi je ekalo njeno dojene, derui se besno od gladi.

Kad bi ga ugledala, ona bi zaboravila na svoje tanuno, poutelo dete. Rairila bi ruke, smejui se, a krupni gojazni mukari vritao bi za njom sa krila svoje majke. Onda bi mu Lijen priletela u skoku irom raskopavajui nedra. Kleknula bi uza nj, kraj gospe Meng, a dete bi joj pograbilo dojku kao au, obema rukama i sisalo velikim gutljajima. Meng i Lijen bi se smejale zajedno i obe oseale deije zadovoljstvo u roenom telu.Gledajui u obe ene dok su posmatrale dete, teko bi bilo rei po njihovim licima koja je od njih majka. Dete, uistinu, nije inilo nikakve razlike meu njima. Smejalo se razdragano na obe. Uilo je da hoda i povodilo se od jedne do druge dok28bi uinilo ono nekoliko koraka, smejui se i padajui as na jednu, as na drugu.Meng je uvek bila srena, ali je poslednjih dana njena srea bila vea nego ikad. Izuzev Lijangmu, nikom nije kazivala da oekuje i drugo dete. Posluga je znala za to, naravno. Njena sobarica prva je bila koja ju je podsetila da joj je i drugi mesec proao bez traga svoje redovne mene. Novost je ve slavljena potpuno u prostorijama za poslugu. Ali u velikom domu sluge su poput nametaja; upotrebljavaju se, ali se ne primeuju.Lijen je znala ta se sprema i, znajui to, bila je veselija nego ikad. Kua sa mnogo mladin doj-kinja bila je srena kua. Postepeno je prestala da voli svoje roeno dete. Sva njena arka ivotinjska ljubav prenela se na njeno dojene. Njen dom je bio siromaan i nemio, hrana krajnje oskudna. Jezik u njene svekrve bio je uan, a ruka pohlepna za platom koju je Lijen donosila kui. Mada je Lijen volela svoj dom i mada je plakala celoga dana i ele noi kada ju je majka njenog mua otpremila u kuu Vua, zavolela je vremenom dobru hranu, do-konost, lagodan ivot pod tuim krovom. Od nje se nije trailo nita osim da doji zdravo muko dete. Nagonili su je da jede, da pije, da spava. Sklono svakom zadovoljstvu ula, njeno mlado telo odgovorilo je toplom privrenou na obilje i ugodnosti koje su mu nuene sa tolikom Ijubaznou. To je sada bio njen dom, a svoje odoje je sada volela vie od svoga deteta. U slatkoj punoi zadovoljstva kojim je bila proeta toga jutra, elela je stalno da kae svojoj maloj gospodarici koliko se raduje drugom detetu koje oekuje, ali je oklevala. Te bogate, dokone, razneene mlade ene izgledale su spremne da ljubazno dozvole svakome prisnost i slobodu, ali bi pogdekad neoekivano planule od srdbe, bez ikakvih uzroka. Stoga se samo i dalje smejala i obasipala pohvalama malog deaia. Boanstveno detence govorila je s ljubavlju. Nigde mu ravna nisam videla, gospodarice.29Meng je jedva dospela da se nasmei, ali ne i da joj odgovori, kada su se zauli koraci.Dete je pritralo svojoj dojkinji i posmatralo paljivo iz njenog zagrljaja svoju staramajku i svog oca. Meng je ustala. Ne uznemiravajte se, Meng rekla je gospa. Sedite dete. Odmarajte se, molim vas. Hodi ovamo, hodi do mene, sine moga sina.Lijen je gurnula napred malog deaka i pome-rala se za njim na petama, palac po palac, tako da je stalno ostajao u zaklonu njenih ruku. Tako se najzad naao kraj gospe Vu, stojei joj uz koleno, i zagledao se u nju svojim krupnim crnim oima po-suvraenih uglova. Stavio je prste u usta, odakle ih je ona otklonila nenim pokretom. Zlatan deai promrmljala je. Jeste li mu ve izabrali ime. Nismo. Ne uri nam se, a i nema potrebe za to odvratio je Lijangmo. Ne treba mu dok ne poe u kolu.Pogledala je malog deaka kraj svojih nogu. Stajao je u sredini meu njima toplo i ivo sredite kruga kome su pripadali svi oko njega. Pa ipak, sanjarila je ona zamiljeno, nije ono samo, nije taj mali bezazleni stvor bio taj koji je tako silno gospodario nadama, polaganim u njega. Kad bi umro, drugi bi zauzeo njegovo mesto. Ne, on je bio znamenje ivota koji se nastavlja. Znamenje i utoite svih njihovih snova.Odvratila je pogled sa malog, arobno privlanog lica i setila se zato je dola. Meng, Lijengmo mi kae da imate novu radost u kui rekla je. Dola sam da vam se zahvalim i da vam donesem neto na poklon.Meng se zacrvenela, to joj se lako deavalo i bez naroitog povoda, i okrenula malu glavu, koja je u tom asu podseala na kaj siju rumenu sa obe strane. Jedina mana njenoj lepoti bila je njena30kosa, sklona kovrdanju, uprkos mirisavog sandalo-vog ulja kojim je staino pokuavala da je zagladi. Sada se njeno zadovoljstvo mealo sa strahom da joj se kosa opet zakudrila pred oima majke njenog Lijangma. Bojala se gospe Vu, mada ju je i volela. Na njenoj draesnoj glavi nikad nije videla ni dlaku na pogrenom mestu. Onda je pruila obe ruke da primi poklon i zaboravila na svoja strahovanja. Biseri moje majke! izustila je apatom. Ona ih je dala meni, ali sam ja prestara za biser rekla je gospa Vu. Ali, eto, sve biva u ovoj kui. Vi ste danas objavili srean dogaaj koji oekujete, a kod mene se sreom naao ovaj biser da bih vas imala ime darivati. Uvek sam elela taj biser rekla je Meng. Otvorila je kutijicu i zagledala se u mekani sjaj drevnog adiara. Uvucite ih u ui naredio joj je Lijangmo. Meng je posluala. Jo tamnije rumenilo obliloje njene nene obraze. Svi su je posmatrali, ak i njen sini. Ali su njeni vretenasti prsti spretno u-vukli oboce u oba uva.

Stavljala sam ih esto i uvek molila majku da ih zadrim priznala je. Sada ste ih zasluili rekla je gospa Vu i dodala, obraajui se svome sinu: Gledaj kako su biseri postali ruiasti. Bili su srebrnosivi.To je bilo istina. Na nenoj koi mlade Menge, biseri su imali boju bledorumenih rua. Ej, je uzviknula je Lijen. Ne sme izgledati prelepo jer e inae beba biti devojica.Smejali su se, a gospa Vu je zakljuila smejanje govorei na odlasku, kad se digla sa svog mesta: Ja bih se obradovala i devojici. Na kraju krajeva, ensko treba svetu koliko i muko. Mi to zaborav-I jamo, ali to je istina, zar nije, Meng?Ali Meng je bila suvie bojaljiva da bi odgovorila na takvo pitanje.31Bio je as roendanske gozbe. Gospa Vu je zauzela svoje mesto, levo od stare gospe, koja je zbog godina i kolena dobila najpoasnije sedite. G. Vu je sedeo desno od svoje majke, a s druge strane do njega sedeo je Lijangmo. emo, drugi sin, sedeo je levo od gospe Vu, a emu sleva bio je trei sin, Fen-gmo. etvrti sin Jenmo bio je jo dete. Bilo mu je tek sedam godina. Ali, smatrali su ga ipak dovoljno odraslim da bi mogao iveti u prostorijama svoga oca, uz koga je sada stajao, obgrljen njegovom rukom. Tako se jedan po jedan svaki lan porodice naao na svome mestu. Nie sinova su sedele dve snahe Meng sa svojim detetom na krilu a jedna sluavka stajala je u blizini da ga odnese ako bi postalo nemirno.Stara gospa se ponosila svojim praunuetom, ali bi lako izgubila strpljenje, dok je strpljivost gospe Vu bila beskonana.Doista, ovek je imao utisak da je nita ne moe uznemiriti. Na njenom glatkom licu, koje je imalo boju bisera, odraavalo se zadovoljstvo sa kojim je posmatrala veliki porodini skup. Za ostalim stolovima bilo ih je est, a svaki redom je bio postavljen za osam osoba bili su strievi i tetke, roaci i prijatelji i njihova deca, a za jednim stolom je predsedavala gospa Kang. Svi su jo pre roendana poslali poklone gospi Vu. Darovi su bili raznovrsni bilo je tu vaza, kutija urnii i slatkia, kolaa, mnogi svilen svitak na kome su nale-pljena slova iseena od zlatne hartije govorila kit-njastim izrazima o dobrim eljama darodavca. Bilo je jo mnogo drugih poklona. G. Vu je darovao dva topa tekog svilenog brokata, a stara gospa dve kutije prvorazrednog aja kao svoj lini poklon.Porodini poklon bio je skupocen. U njeno ime poruili su kod najboljeg umetnika u gradu sliku koja je prikazivala boicu dugog ivota. Zdravei32se prvo sa gospom Vu i estitajui joj roendan, svi gosti su jednoduno hvalili njenu lepotu. Slika je visila na poasnom mestu, do sitnica verna drevnom predanju. Boica je drala u ruci besmrtnu breskvu. Kraj nje je stajao jelen, crveni imii leteli su joj oko glave u znak blagoslova, a o pojasu je visila utura sa eliksirom ivota. Umetnik nije zaboravio ak ni ivotodavne trave, kojima je okitio njenu palicu, vezujui ih oko nje. Na zidu iza gospe Vu stajao je ravnostrani etvorougao od crvena satena, poiven slovima od srme, koja su znamenje duga ivota. Na jarkoj svilenoj pozadini, pravilno srezana glava gospe Vu ocrtavala se u svoj strogosti svoje utanane lepote.U ime gospe Vu, Lijangmo je odgovorio na sve pozdrave i dobre elje gostiju. Pre nego to su gosti posedali, on i Meng su prili svakom stolu i kao najstariji sin i snaha u kui, zahvalili su se gostima umesto svoje majke.Sve je to, dakako, obavljeno neusiljeno, ali ipak sa izvesnom sveanou, to je pokazivalo da porodica ceni stare obiaje i shvata nove. Gospa Vu bi se svakog asa digla sa svog sedita i proetala izmeu gostiju, da se uveri jesu li svi estito i prikladno uslueni. Kad god bi to inila, gosti su se dizali i molili je da se ne uznemirava, a ona bi ih opet molila sa svoje strane da ponovo sednu.Poto je to uinila dva puta, g. Vu se treeg puta nagnuo preko stola i rekao Molim vas da vie ne ustajete, majko moga sina. Zauzeu vae mesto kad se poslue slatkii.Gospa Vu se naklonila i malo osmehnula u znak zahvalnosti, a onda je primetila da je stara gospa uzela preveliki komad piletine i da joj mast sa peenja kaplje na haljinu. Uzela je svoje tapie i pri-drala komad dok staroj gospi nije uspelo da ga celog strpa u usta. im je opet mogla progovoriti, stara gospa je to uinila sa svojom uobiajenom estinom. Jinga! viknula je glasno.ekajui uvek u blizini svoje gospodarice, Jinga joj je prila odmah. Jinga! viknula je na nju3 Paviljon ena33stara gospa kaite onoj gomili sala koja se predstavlja kao va mu, da ivinu mora ei na manje ^omade. Misli li on, moda, da mi imamo ralje kao lavovi ili tigrovi? Rei u mu, milostiva gospoo odvratila je Jinga.Ali, stara gospa se ve smirila i zapala u najbolje raspoloenje, jer se bila dobro najela, te je poela da se obraa svima skupa, podignutim, mada bezbojnim i starakim glasom. Stranci jedu ogromne komade mesa rekla je preletajui ukrug pogledom elu sobu. Sama nikad nisam videla, ali sam ula da se u njih stavlja na sto itav ovcij i but ili komadina govedine velika kao deja glava, a oni onda zabadaju noeve u to mesite i odsecaju svaki po pare. Nabadaju ga na omanje gvozdene vile kojim ga zatim turaju sebi u usta.

Svi su se nasrnej ali. Danas ste dobro raspoloeni, majko rekao je g. Vu. Nikad nije ni pokuavao da ispravlja netane izjave svoje majke. Pre svega, to nije eleo da je alosti, a zatim, to itava stvar nije bila ni od kakve vanosti, pa stoga ni vredna truda.U tom trenutku su uneli zaslaeni pirina zainjen sa osam vrsta skupocenog voa, to bese znak da je polovina gozbe na izmaku. Svi su se ponaali kao da se dive velianstvenom izgledu raskone poslastice. Jinga je ugledala svoga mua koji je stajao napola sakriven iza vrata da bi uo pohvale gostiju. Gospa Vu ga je videla takoe i nagnula se ka Jingi. Reci mu da doe zapovedila je.Jinga se sva zajapurila od zadovoljnog ponosa, ali se iz pristojnosti pretvarala da nipodatava mua. Milostiva, ne trudite se zbog njega, ne vredi on ni prebijene pare rekla je glasno. Ali to mi ini zadovoljstvo odvratila je gospa Vu, ostajui pri svome zahtevu.Tako je Jinga, toboe nerado, rukom dala znak muu da pristupi, a on je uao i stao pored gospe34Vu, ponosito gladei rukom svoju prljavu kecelju; jer nijedan dobar kuvar nema istu kecelju ega je on oito bio veoma svestan. Moram da vam se zahvalim na ovom slatkom pirinu i njegovih skupocenih osam plodova rekla je gospa Vu na svoj ljubazni nain. Uvek je izvrstan, ali je danas bolji nego ikad. To je za mene znak vae vrednosti i dobrote vaeg srca. Setiu se toga pre nego to proe ovaj dan.Kuvar je znao ta to znai: podelu darova slugama na kraju gozbe, i to iz njene ruke, ali se iz pristojnosti pretvarao da je stvar shvatio drukije. Nemojte, molim vas, misliti da je dobar rekao je. Nije vredan pomena. Nosi se odavde, klipane! zaitala je Jinga poluglasnim apatom, ali su joj se oi sijale od ponosa. Tako je on otiao veoma zadovoljan, a Jinga je iza njegovih lea pokuavala da ne izgleda ponosnija nego to je odgovaralo njenom poloaju.Onda je g. Vu morao da ustane i ispuni svoje obeanje. Priao je svakom stolu ponaosob i zamolio goste da se obilno poslue roendanskim slatkiima.Zamiljeno, gospa Vu ga je pratila oima. Je li samo uobraavala da se malo vie zadrao kod stola gospe Kang, gde je kraj majke sedela njena lepa i mlada trea ki? Slatkia, slatkia! zatraila je alostivim glasom stara gospa, te je gospa Vu ispruila svoju vitku ruku, pridravajui drugom rukav, da se ne uprlja, i uzela porculansku kaiku kojom je tedro napunila anak stare gospe. Kaika, gde je moja kaika? promrmljala je stara gospa, a gospa Vu je stavila kaiku u staraku ruku.Nastavila je potom da zamiljeno posmatra g. Vua, dok su svi ostali za stolom utali uivajui u retkoj poslastici. G. Vu se, bez sumnje, kraj stola lepe kerke njene prijateljice zadrao malo due nego kod ostalih. Dete je bilo savremeno, i suvie3*35savremeno, jer joj je kosa bila podseena u visini ramena i zakovrena na tuinski nain. Pohaala je godinu dana jednu kolu u angaju, pre nego to je neprijatelj zauzeo taj grad. Sada bi esto rastuila majku i oca svojim nezadovoljstvom to ivi u tom malom mestu zabaene unutranjosti.Gospa Vu je posmatrala kako die glavu i sa-mosvesno odgovara na neku primedbu g. Vua. G. Vu se nasmejao i krenuo dalje, a gospa Vu je zagrabila kaikom pare slatkia. Kada se g. Vu vratio, pogledala je u njega svojim duguljastim bistrim oima. Hvala vam, oe moga sina rekla je, a glas joj je bio milozvuan kao i obino.Duga i prijatna gozba produila se svojim tokom. Posle slatkia je sledilo meso, a onda je, najzad, doneseno est anaka sa poslednjim poslue-njem. Umesto pirina kuvar je zgotovio dugake i tanke rezance, jer je gozba bila roendanska, a dugaki rezanci su znamenje duga ivota. Uvek pro-biraica u jelu, gospa Vu je odbila meso, ali je rezance iz obiaja morala bar da okusi. Priljeni kuvar nainio ih je jo due nego obino ali ih je ona ljupkim pokretima vesto namotavala na svoje tapie.Stara gospa, meutim, nije imala toliko strpljenja. Levom rukom prinela je ustima prepuni anak i tapiima trpala u usta rezance, usisavajui ih poput malog deteta. Stara gospa je uvek slatko jela. Noas e mi biti muka rekla je svojim prodornim starakim glasom. Ali se vredi malo i pomuiti, keri moja, zbog vae roendanske gozbe. Jedite, majko, dok vam prija odvratila je gospa Vu.Sa malim vinskim ankom u ruci, gosti su s

Poto se dobro najela, stara gospa se udobno namestila u seditu, odupirui se leima o visoki naslon, i stala da posmatra svoju porodicu. Li-jangmo je neto bolestan izjavila je.Svi su pogledali u Lijangma, iji je osmeh bio doista tako usiljen kao da se ne osea dobro. Nisam bolestan, staramajko rekao je urno. iMeng se zagledala u mua sa nemirom u oima. Doista izgledate udno rekla je tiho. udni ste bili celog prepodneva.Na to su braa i njihove ene pogledali svi u njega, a on je zatresao glavom. Gospa Vu nije nita kazala. Znala je veoma dobro da je Lijangmo takav zato to nije u stanju da se pomiri s onim to mu je kazala toga jutra. Istog trenutka Lijangmo joj je pogledao u lice sa izrazom molbe u oima, ali se ona samo malo nasrneila i pogledala na drugu stranu.Kada je tako okrenula glavu, primetila je prepredeni i prepametni pogled svoje druge snahe. Ce-mova ena Rulan nije progovorila ni reci od poetka do kraja gozbe, ali joj pitanja i odgovori nisu bili potrebni da bi razumela ta se deava oko nje. Gospi Vu je bilo jasno da je Rulen videla moleivi sinov pogled, a takoe i njen odgovor. Ali sam emo nije hajao za ono to se dogaalo. Bio je to nestrpljiv mlad ovek. Zavaljen u stolici, koju je ve bio odmakao od stola, on je u tom trenutku nemirno lupkao nogom o pod. Njemu se oito inilo da je roendanska gozba dovoljno potrajala.Neko dete koje se pre jelo negde je najednom stalo povraati na patos od cigala, uz glasan um koji je podseao na prosipanje pomija, to je izazvalo krae komeanje meu slugama. Dovabite pse savetovala je gospa Kang, ali se Jinga, urei se na poprite nesrenog sluaja, izvinila to je ne moe posluati. Naa milostiva gospoa ne dozvoljava psima da se zavlae pod stolove objasnila je uz put. Vidite li, majko napuivi se dobacila je lepa trea ki gospe Kang. Rekla sam vam da to vie niko ne ini, to je tako starinski. Uvek se stidim kada vi to radite kod kue. Dobro, dobro rekla je gospa Kang a sada uti i nemoj mi vie pred svetom priati o tvom sramu. Devojke ne treba toliko da priaju rekao je g. Kang, ali se nasmeio pri tom, jer je veoma voleo malu Linaj zato to je bila najlepa od svih njegovih keri.Stara gospa se digla posrui. Idem u postelju rekla je. Vidim ve da e mi biti zlo, a i za to se valja pripremiti.Gospa Vu je takoe ustala. Idite doista, majko rekla je. Mi emo ostati sa gostima u drugoj sobi.Saekala je dok su dve slukinje izvele staru gospu. Svi gosti su ve bili na nogama. Zatim je pogledala u g. Vua. Hoete li da odvedete nae goste u veliku dvoranu? predloila mu je ljubazno. Gospoe e prei u moju za sedenje.Rekla je to odlazei, a goe su krenule za njom, dok su mukarci poli za g. Vuom. Tako se drutvo podelilo kao dva rukavca iste reke koji otiu na razne strane. Dadilje su odnele u naruju ono nekoliko usnule dece, svako na spavanje u paviljone njihovih roditelja.Gospa Vu je zastala na vratima. Odnesite malog bolesnika u spavau sobu od bambusovine naredila je jednoj dadilji tamo je svee. Mora malo da odspava. Dete, koje je dotle glasno kenjkalo, najednom se uutalo na zvuk njenog glasa.Gozba je bila gotova, ali je gospa Vu i pred enama u svojoj sobi za sedenje zadrala otmeno dostojanstveno dranje. Govorila je malo ali se njeno utanje nije primeivalo, jer je uopte bila utljiva ena. Njoj bi se nagonski obraale samo kad je trebalo doneti neku odluku, poto su znale da je u toj38kui ona ta koja donosi sve odluke. Ma kako glasila odluka, ona bi je saoptavala u nekoliko jednostavnih, jasnih reci, glasom koji je uvek bio ljubak i ujednaen blag kao ubor vode koja klizi nad ljunkovitim dnom.Oko nje je razgovor tekao as ivlje, as mirnije, poput smene plima i oseka. Za razonodu je bilo naj mijeno malo pozorino drutvo iji su lanovi izvodili svoje vetine pred roendanskim skupom. Deca su ih posmatrala sa uivanjem, a starije ene posmatrale su ih u razgovoru i pijuckale vru aj od najbiranijeg lia, ubranog pre nego to su pale letnje kie. U prisustvu mlaih ena nije bio mogu nikakav razgovor meu starijima, pa je gospa Kang malo odspavala. Jednom je gospa Vu rekla Jingi: Idi vidi je li naa stara gospa bolesna.Jinga je otila, ali se ubrzo vratila smejui se. Bilo joj je muka i sve je povratila rekla je gospi Vu. Ali jo uvek tvrdi da joj nije ao muke kraj onakve gozbe.Svi su se nasmejali, a gospa Kang se probudila na zvuk njihovog smeha. Vreme je da idemo kui rekla je gospi Vu. Ne smemo da vas zamaramo, sestro, jer ete vi da nam poivite bar sto godina.Gospa Vu se nasmeila i ustala, a goe su jedna po jedna poele da joj prilaze i da se oprataju s njom. Slatkii i drugi pokloni, kao i napojnice gostiju u novcu, bili su unapred pripremljeni za poslugu. Jinga je sve to unela toga asa na jednom velikom posluavniku, a sluge su ule da bi svaki primio dar koji mu je bio namenjen. Poklonili su se utivo pred gospom, ruku skrtenih na prsima, a gospa Vu je ljubazno odgovorila i predala darove svakom od njih ponaosob. Prethodno, te sluge su se u kuhinjama takoe pogostile.

Tako je, najzad, opet bila sama, pa se na trenutak predala umoru, koji je dotle krila i sputavala. Tanani miii na vratu, grudima i oko pasa, koji su drali njeno vitko telo u ljupkom i uspravnom stavu39olabavili su i ona je u taj mah klonula kao cvet bez vode, dobijajui gotovo izgled koji bi odgovarao njenim godinama. Zatim je opet ispravila svoja nena ramena. Bilo je jo prerano za umor. Danu jo nije bio kraj.Sat docnije ustala je i proetala sedam puta po sobi gore dole. Potom je prila prozoru i naslonila se na oniski ragastov. Prozor je bio visok i irok, a reetke na njemu isturene. Dole se prualo dvorite gde je toga jutra sedela najpre sa gospom Kang, a zatim sa Lijangmom. Setila se njihovog uasava-nja nad onim to se spremala da uini i nesvesno se nasmeila svojim ljupkim osmehom, koji nije bio ni setan ni veseo.Jinga se u tom trenutku pojavila na okrugloj Meseevoj kapiji" dvorita i primetila njen osmeh. Milostiva, tu na meseini izgledate kao neka mlada devojka! doviknula joj je.Osmeh gospe Vu nije se promenio, ali se okrenula i sela za toaletni sto. Jinga je ula i svukla je polagano do tanke koulje od bele svile, skidajui komad po komad odee. Zatim je raspustila dugake kose gospe Vu i poela vrsto i snano da ih elja gustim eljem od sandalovog drveta. Videla je njeno spokojno lice u ogledalu i primetila koliko joj te noi oi izgledaju krupne i crne. Jeste li umorni, milostiva gospoo? upitala je Jinga. Nisam uopte odgovorila je gospa Vu. Ali je Jinga produila: Ovo je bio dugaaki naporan dan za vas. A sad, milostiva gospoo, vama je etrdeset godina i za vas poinje drukiji ivot, pa mislim da vie ne bi smeli toliko da radite. Upravu u kui i radionicama trebalo bi da predate vaem najstarijem sinu, eni vaeg sina mogli40biste prepustiti da upravlja kuhinjama, a ena vaeg drugog sina mogla bi voditi nadzor nad slugama. Vi odsad treba da sedite u dvoritu i da itate i gledate vae cvee i mislite kako dobro ivite pod ovim krovom i kako vam sada ene vaih sinova raaju sinove. Moda imate pravo odgovorila je gospa Vu. Mislila sam i sama o slinim stvarima. Jinga, traiu od oca moga sina da dovede sebi neku enicu.Rekla je to tako mirno da je jedan asak bila svesna da joj reci nisu odmah shvaene. ealj je zatim zastao u njenoj kosi. Osetila je kako joj se na potiljku stee ruka mlade Jinge, iji su prsti obuhvatili njenu kosu. Nemate potrebe da govorite rekla je gospa Vu. ealj je opet stao brzo da se kree. upate mi kosu rekla je gospa Vu.Jinga je bacila ealj na pod. Neu da se staram ni o jednoj gospoi osim vas! prasnula je ljutito. To se ne trai od vas odgovorila je gospa Vu.Ali je Jinga pala na kolena na ploani pod kraj gospe Vu i tako je jecala i brisala oi krajikom kaputia od satena kojim se toga dana ponovila. Oh, gospodarice kliknula je ridajui. Je li vas on nagoni na tako to, kruno moja svetla? Zar je zaboravio svu vau dobrotu i lepotu vau? Kaite mi samo jednu stvar ... To je moja vlastita volja rekla je vrsto gospa Vu. Jinga, diite se sa zemlje. Ako ue ovamo, pomislie da sam vas tukla. Vi! uzviknula je Jinga sa jecanjem u glasu. Vi, koja ne biste ni muvi zla uinili. Ta ne biste digli ruku ni na komarca koji vam roenu krv sie! Digla se ipak i dohvatila ealj i stala opet eljati kosu svoje gospe, mrui i kako-tako zadravajui suze.Gospa Vu je poela staloeno da govori svojim spokojnim glasom. Kazujem vama prvo, Jinga,41zato da bih vam mogla rei kako da se ponaate meu slugama. Meu vama ne sme da bude glasan razgovor ni osuivanj e ovoga ili onoga. Kada ta mlada ena doe ... Ko je ona? upitala je Jinga. Ja to jo ne znam rekla je gospa Vu. A kada dolazi? prekinula je opet Jinga svoju gospodaricu. To opet jo nisam odluila rekla je gosp^a Vu. Ali kada doe, ona treba da bude primljena kao ena poastvovana u ovoj kui, malo nia od mene, a malo via od ene ikojeg moga sina. Nee to biti glumica, ni pevaica, niti kakva slina osoba, nego estita ena. Sve treba da se uini onako kako red i obiaj nalau. A vie svega, niko ne sme rei ni reci protiv oca moga sina ili protiv mlade ene, jer u ja biti ta koja u je pozvati da doe.Jinga to nije mogla podneti. Milostiva gospoo, poto smo tolike godine provele zajedno, hoe li mi biti dozvoljeno da vas upitam zato to inite? Pitati moete, ali vam ja kazati neu rekla je mirno gospa Vu.Jinga je utei zavrila eljanje dugake kose svoje gospodarice, koju je zatim namirisala, sple-la u pletenice i uvila u punu, jer se gospa Vu spremala za kupanje, da bi onda nadzirala nalivanje vode u kupatilu. Tu je stajao dubok, okrugao kaf sa zelenim prugama, a dvojica vodonoa su na spo-ljna vrata unosila u velikim, drvenim vedrima vruu i hladnu vodu, sipala jednu pa drugu, a onda opet izlazila. Jinga je rukom probala vodu i usula u nju neto mirisa iz jedne boce, a onda je, nosei netaknut sapun i iste svilene pekire, ula u drugu sobu. Kupatilo vam je spremno, milostiva gospoo rekla je kao to bi kazala svake noi.

Skinuvi i poslednju donju odeu, gospa je prela tako preko sobe i ula u kupatilo, potpuno naga, vitka kao neka mlada devojka. Uzela je Jingu za ruku i zakoraila u kaf. Sedela je u vodi pre-krtenih nogu, dok je Jinga neno kupala njeno kao42detinje belo telo. Voda je bila bistra, a prekrasna put gospe Vu izgledala je bela kao slonova kost prema tamnom zelenilu porculana. Voda joj je dopirala do ramena otprilike. Sedei tako smoena u njenoj mirisavoj toplini, gospa Vu je razmiljala o mudrosti svoje odluke. Telo joj stvarno nije nikad lepe bilo. Njene male dojke liile su na lotosove pupoljke pod vodom; moda zato to joj g. Vu nije dozvolio da doji svoju decu.Kad je izila iz vode, Jinga je umotala svoju gospodaricu u svilen arav, posuila je i navukla joj svezu, svilenu nonu koulju, a zatim joj obre-zala i uredila nokte na rukama i nogama. A onda, kada je sve bilo gotovo, otvorila je vrata spavae sobe. Bila je jo prazna jer g. Vu ne bi nikad dolazio dok Jinga ne bi otila. Bilo je, naravno, noi kada uopte ne bi doao, ali takvih je bilo malo. Gospa Vu se pope prvo na dugaku, rezbari] om ukraenu stolicu pored kreveta, a odatle u visoku postelju sa svilenim nebom. Treba li navui zavese na krevetu? upitala je Jinga. Meseina noas tako bleti? Nemojte rekla je gospa Vu pustite me da gledam meseinu.I tako su zavese ostale okaene na svojim golemim srebrnim kukama, a Jinga je proverila jesu li na svome mestu ajnik i srebrna lulica, koju je gospa Vu gdekad popuila nou kad bi je muila nesanica, i da li su ibice pored svece. Laku no i do vienja do sutra rekla je gospa Vu. Do vienja do sutra, milostiva gospoo rekla je Jinga i udaljila se.Gospa je leala sasvim nepomina i ispruena pod svilenim ar avom i mekanim letnjim, svilom postavljenim jorganom. Meseina je obasjavala zid koji se dizao nasuprot postelje. Sijala je doista jasno te noi, tako jasno da je mogla videti obrise slike na svitku koji je tamo visio. Bila je jednostavna, ali naslikana rukom umetnika. I to umet-nika koji se vie izraavao prostorom nego bojom.43Nagovestio je samo, sa nekoliko poteza kiice, str-men i greben jednog brda i malu, pogurenu ljudsku priliku koja se verala uza stranu. Niko ne bi mogao rei je li to bio ovek ili ena. Bilo je to samo jedno ljudsko stvorenje.Pogdekad ili se to samo inilo gospi Vu mala prilika je izgledala kao da se uspela vie na svom putu uzbrdo nego kad bi je gledala drugom prilikom. Nekad se, opet, inilo da se vratila nazad nekoliko milja. Znala je, naravno, da je to zavisilo u celosti od ugla pod kojim bi svetlost padala kroz prozor. Te noi je ivica prozora presecala sliku na dve nejednake polovine, jednu u senci, drugu osvet-ljenu, tako da je ljudska prilika izgledala veoma blizu vrha brda. Ali je ona znala ipak da je tano tamo gde je uvek bila, ni vie ni nie.Leala je ne mislei, ne seajui se, nego prosto postojei u svoj punoi svoga bia. Nije ekala niti se nadala. Ako ne doe noas, mislila je, ona e ubrzo zaspati i kazati mu ono drugom prilikom. Jer su trenuci za svaku priliku izabrani i predodreeni. Ako ih ovek silom lovi, oni su uvek pogreni. Sva spoljna snaga njene odluke okupie se u pogodnom trenutku i onda e to uistinu biti onaj pravi.ula je u taj mah vrste korake g. Vua, koji je prelazio preko dvorita. Proao je kroz predsoblje i uao u njenu sobu za sedenje. Zatim su se otvorila vrata i on je stajao u svojoj spavaoj sobi. Pio je vina. Njene osetljive nozdrve zapahnuo je miris ku-vanog vina alkohol koji se isparavao u njegovom dahu i na pore koe. Ali to ju je uznemirilo, jer on jo nikad nije pio previe, a te noi je, naravno, po-sedeo malo s prijateljima, uz pie i razgovor. Na kraju sveanosti, kakav je bio dananji dan, ta je moglo biti prirodnije od takve sedeljke. U ruci je drao lulu i spremao se da je pusti na sto. A onda je oklevao jedan trenutak, stojei i drei je jo u ruci. Jeste li umorni? upitao je odjednom. Nisam uopte umorna odgovorila je ona mirno.44Odloio je lulu, odreio zavese od njihovih kuka i odgrui jednu od njih popeo se u krevet.Posle dvadeset etiri zajednike godine, u njihovom ivotu bilo je, naravno, izvesnih ustaljenih navika. Volela bi kad bi ih mogla izmeniti u neemu, jer je to bila poslednja no koju e on provesti s njom. Ali je ve bila promislila o nekoj novini te vrste i odluila se protiv toga. Kad bi je prihvatila, bilo bi joj samo jo tee ubediti ga u mudrost svoje nakane to jest ukoliko mu je neko ubeivanje bilo potrebno. Pokuavala je ak da se pripremi i za mogunost da mu se njen predlog dopadne. U tom sluaju sve bi ilo lake. Ali je bilo veoma mogue i da mu se nee dopasti. Postojala je takoe mogunost da e do kraja odbijati da prihvati njenu odluku. Ali je ona mislila da nee odbiti, da e svakako pristati naposletku, makar i posle dugotrajnog odbijanja.Stoga je pomno pazila da bude taan proek onoga to je uvek bila. To jest, nije bila ni hladna ni vatrena. Bila je ljubazna, bila je nena. Starala se da niemu ne bude mane, ali i nieg vie ni suvie. Puna mera, ali ne izobilje, zadovoljiti, ali ne presititi, to je bio njen prirodni dar u svima stvarima.Bila je, meutim, donekle zbunjena kada je nala da je on sam u neemu drukiji nego obino. Izgledao je uznemiren i pomalo rasejan. Danas ste bili lepi nego ikad rekao je apatom. To svi kau.

Nasmeila se na njega, gledajui mu u oi koje su toga asa bile iznad njenih, jer joj je glava bila poloena na jastuk. Bio je to njen uobiajeni ljupki osmeh, ali je u polusvetlosti jedine svece na malom stolu do kreveta videla da se u njegovim tamnim oima bleska i ari plamen kakav u njima zadugo nije videla. Sklopila je oi i ula mlake udare svoga srca, koje je najednom zakucalo bre i silnije. Hoe li zaaliti zbog svoje odluke? Leala je sle-dea dva asa mekano opruena, kao ubran cvet,45postavljajui sebi mnogo puta isto pitanje. Hoe li joj biti ao? Zar joj nee biti ao?A kad su minula ta dva asa, znala je da nee zaaliti. Ustala je kad je on usnuo, otila tiho u kupatilo i okupala se opet u prohladnoj vodi. Nije se vratila u postelju gde je on leao ispruen, duboko diui u snu. Dohvatila je lulicu, napunila je slatkim duvanom i zapalila. Zatim je prila prozoru i stala da posmatra nebo. Mesec je bio gotovo zaao. Ieznue za koji as, tonui iza dugakog grebena krovova tog starinskog doma. Mir je ispunjavao elo njeno bie. Nikad vie nee spavati u toj sobi, nikad vie dokle bude iva. Bila je ve izabrala svoj novi stan. Odmah uz dvorinu zgradu stare gospe dizala se druga, sada prazna, u kojoj je nekad i-veo otac g. Vua. To e biti krov pod koji e se preseliti, pod izgovorom da e tako moi da pripazi na staru gospu i po danu i po noi. Bilo je to divno skrovite, u samom sreditu udnog spleta zidina, dvorita i vrtova koji su sainjavali taj prostranidom.ivee tu sama i u miru; inokosno srce u viru ivota koji e se i dalje talasati oko nje.Zaula je glas sa velike postelje g. Vua, koji je iznenada zevnuo i probudio se. Treba da se vratim u svoj stan rekao je. Vi ste danas imali naporan i dugaak dan i treba da spavate.Kad god bi on to rekao a govorio je to uvek jer je bio uljudan ovek, u ljubavi kao i na poslu ona bi uvek odgovorila: Ne miite se, molim vas, mogu ja i ovako da spavam veoma dobro.Ali te noi to nije kazala. Odvratila je samo ne okreui glave: Hvala vam, oe mojih sinova. Moda imate pravo.To ga je tako iznenadilo da je siao sa kreveta i poeo da pipa po podu traei svoje papue. Ali nije mogao da ih nae, te mu je ona brzo pritekla u pomo, spustila se na kolena i nala ih, a zatim ga obula tako, kleei. A on je, poput velikog deteta, naslonio iznenada glavu na njeno rame i obgrlio je rukama oko pasa.46 Mirisniji ste od jasminova cveta apnuo je tiho.Nasrne jala se blago u njegovom zagrljaju. Jeste li jo uvek pijani? zapitala je. Opijen rekao je opet apatom opijen, opijen!Prigrlio ju je opet tenje, a ona se poplaila. Molim vas rekla je mogu li vam pomoi da ustanete? Uspravila se, snano, najednom kao da je od elika, podiui i njega zajedno sa sobom. Da vas nisam uvredio? zapitao je on. Bio je ve potpuno budan. Videla je da su mu se tamne oi razbistrile. Niste rekla je ona. Kako biste me mogli uvrediti posle dvadeset etiri godine naeg zajednikog ivota? Ali stigla sara na kraj jednog puta. Stigli ste na kraj jednog puta? ponovio je on. Danas sam navrila etrdesetu rekla je ona. Znala je odjednom da je to onaj trenutak sada treba mu saoptiti odluku ba toga asa, u gluvo doba noi kada sva kua oko njih spava dubokim snom. Odmakla se od njega dok je on sedao na krevet, pa zapalila i ostale svece, pored one koja je ve gorela. Njihovi treperavi jezici sinuli su jedan za drugim, i soba je uskoro bila puna svetlosti. Sela je kraj stola a on je ostao sedei na postelji, oiju uprtih u nju. Pripremala sam se mnogo godina za ovaj dan rekla je. Sklopila je ruke na kolenima. Sedela je tako u dugoj beloj svilenoj koulji, na meseini, sa rukama na kolenima, prikupljajui sve dobre sile svoga bia. On se pak pognuo napred, ruku sklopljenih meu kolenima, gledajui je jo uvek ukoena pogleda. Bila sam vam dobra ena rekla je. Nisam li i ja vama bio dobar mu? zapitao je on. To, uvek odvratila je. Znajui kako obino protie ivot izmeu ljudi i ena, mogli bi-47smo rei da se bolja srea od nae ne bi dala zamisliti. Ali, polovina moga ivota sada je prola. Samo polovina rekao je on. A kraj vaoj polovini ipak je jo daleko produila je ona. Nebo je stvorilo tu razliku izmeu ljudi i ena.Sluao je kao to bi sluao sve to bi ona govorila, kao da je znao da su njene rei pune nekog dubokog, skrivenog znaenja koje je prevazilazilo okvir njihovog svakodnevnog smisla i premaalo, moda, i same granice njegovog poimanja. Vi ste jo mlad ovek nastavila je ona. Vae vatre jo gore snanim plamenom. Vi treba da imate jo sinova. A ja sam obila svoj krug.Njegovo oputeno telo se ispravilo, a na njegovom lepom, punom licu ukazao se izraz strogosti. Je li mogue da razumem ta hoete da kaete?

zapitao je. Vidim da zbilja razumete odgovorila jeona.Gledali su se u sjaju i tami minulih godina jedne etvrtine stolea gotovo koje su proveli zajedno u ovoj kui gde su u tom asu spavala njihova deca, gde je spavala stara gospa, svojim lakim, starakim snom, koji je ve bio oekivanje smrti. Ja neu druge ene. Glas mu je bio hrapav. Nisam nikad pogledao druge ene. Vi ste bili lepi od svake ene koju sam ikad video i sada ste jo uvek lepi od ikoje druge ene.Oklevao je, dok su mu se oi sputale sa njenog lica na njene ruke. Video sam danas onu mladu devojku i pomislio, kada sam je video, koliko ste vi lepi nego ona!Znala je odmah na koju je devojku mislio. Ah, Linaj je lepa sloila se sa preutnim smislom njegovih reci. U dui je ponovila svoju odluku. Kad razgovor dospe do pitanja ko e mu birati drugu enu, ona e je izabrati. Bilo bi zlo po kuu kad bi se pokolenja izmeala, a Lijangmo je ve bio oenjen sa Mengom, sestrom lepe Linaj, a one su obe bile keri njene najprisnije prijateljice.48On je napuio svoje glatke, pune usne. Ne rekao je on. Ja se neu saglasiti sa vaom name-rom. ta bi kazali moji prijatelji? Nikad nisam bio ovek koji tri za enama.Nasmejala se blago i bila zaprepaena, dok se smejala, to je osetila da ju je neto ujelo za srce na njegove reci, kao lak ubod bodea koji ne bi probo kou. Ako je ve mogao pomisliti kako e to izgledati u oima njegovih prijatelja, onda e uskoro biti ubeen, pre nego to je mislila. Raanje dece ne prilii eni preko etrdeset godina rekla je. Vai prijatelji bi vas osuivali i zbog toga, takoe. Je li ba potrebno da rodite jo jedno dete? odvratio je on. To je uvek mogue odgovorila je ona. Volela bih biti poteena od podviga koji bi vas doveo u neprilike.On je govorio o svojim prijateljima, a ona o stidu. Njihove misli ile su jo uvek svaka svojom stazom. Morae, avaj, jo dublje da mu se zarije u srce i da u njemu iupa iz korena cvet svoga lika, ukoliko se nije preduboko razgranao.Pogledao je u nju. Jeste li potpuno prestali da me volite? zapitao je.Nagnula se napred, njemu u susret. To je bilo ono za im je eznula. Reci od srca koje idu upravo u srce. Volim vas, nisam vas nikad vie volela rekla je svojim prekrasnim glasom. Vaa je srea jedino to elim. Kako to moe biti moja srea? upitao je on alosno. Vi znate da sam uvek drala vau sreu u svojim rukama odvratila je ona. Digla je obe ruke kao da u njima dri neije srce. Drala sam je ovako sve od asa kada sam vam prvi put ugledala lice na na venani dan. Drau je ovako dok ne umrem. Moja srea bila bi pokopana s vama zajedno kad biste umrli pre mene rekao je on.4 Paviljon ena49 Ne, pre nego to umrem, ja u je poloiti u druge ruke, u ruke koje u ja za vas pripremiti rekla je ona.Videla je kako njena mo nad njim uzima polagano maha. Sedeo je nepomino, sa oima na njenim rukama. Oslonite se na me rekla je apatom, jo drei ruke kao neki sasud. Uvek sam se oslanjao na vas odvratio je on.Ona je tada opustila ruke niz telo. A on je tvrdokorno nastavio: Ne obeavam, ne mogu tako brzo ... Ne treba nita da obeavate rekla je ona. Ne bih vas silila ak ni kada bih mogla. Zar je sila ikad moj nain? Ne, ostaviemo to sad po strani. Vratite se u postelju i pustite me da vas pokrijem. No biva sveza zato to je zora tako blizu. Vi morate da spavate i nemojte se buditi rano.Smetala ga je u postelju kao da joj je sin, jo mali, upravljajui njegovim pokretima lakim pritiskom svojih ruku as na njegova ramena, as na ruke, as na ake. Pokoravao joj se protiv svoje volje, ali joj se ipak pokoravao. Imajte na umu da vam nisam nita obeao ponavljao je uporno. Nita saglasila se ona nita. Navukla je pokrivae preko njega i odgurnula jednu za-vesu da bi imao vazduha, a spustila drugu da bi bio zaklonjen od jutarnje svetlosti, kad naie.Ali ju je on drao vrsto za ruku. Gde ete spavati? zapitao je. Oh, postelja mi je ve prostrta rekla je napola u ali. Sutra emo se videti. U kui se nee nita promeniti. Biemo prijatelji, obeavam vam, bez straha i stida koji bi nas razdvajali...Pustio ju je da ode, umiren njenim obeanjem i umiljatom toplinom njenoga glasa. Umela je uvek da uljuljka njegove sumnje. Nikad ne bi poverovao u celosti sve to je ona htela da kae.Kada je utonuo u san, ona se udaljila i pola, hodei tiho i sama kroz nekoliko malih dvorita dok nije stigla do svog novog stana, kraj odaja stare50gospe. Po njenom nareenju, te su prostorije godinama iene i spremane, otkad je umro stari gospodar, a nekoliko dana uoi te noi postarala se da nova posteljina stoji u priprivnosti na krevetskom dueku.

Uvukla se u tu svezu postelju. Uinila joj se hladna i suvie nova. Drhtala je nekoliko asaka od zime i udnog, smrtnog umora koji je najednom osetila. Zatim je usnula. Spavala je bez snova, kao da je, prekoraivi taj usamljeni prag, stupila u neku vrstu smrti.IIAli jutro udara peat na dela noi. Tek na suncu biva jasno ta je pravo, a ta krivo. Sutradan po svom etrdesetom roendanu, gospa Vu se probudila sa oseanjem neke nove lakoe u dui. Bacila je pogled na svoju novu sobu, poznatu, ali ne prisnu. Bila je sasvim drugaija od one u kojoj je godinama spavala. Onu je ukraavala mlada ena, ena koja je ivela u braku sa svojim muem i od koje se oekivalo da mu raa decu. Na zavesama bilo je vezeno voe, sa drugim znamenjima plodnosti. Prostorija koju je napustila prole noi bila je tano onakva kao onog dana kada je stara gospa uputila preko njenog praga nevestu svog jedinca sina. Stara gospa je kupila tako jak saten i svilen konac tako trajnih boja za vezeno nebo nad krevetom da ni posle dvadeset etiri godine nije bilo nikakva izgovora da se nabavi novo. Jedini predmet koji je gospa Vu dodala branoj sobi bila je slika onog ljudskog stvorenja koje se uspinje na breg. Sada joj je bilo neobino bez te slike. Morae da je prenese jo istog dana, sa svojim haljinama i toaletnim priborom. Bez tih stvari njena stara soba bie veoma pogodna za novu mladu milosnicu. Voe i druga znamenja plodnosti mogu joj se prepustiti mirne due!Tako je gospa Vu leala sama u svojoj novoj postelji. Bio je to jo prostraniji krevet od onoga koji je ostavila.51Leei na njemu, gospa Vu je obazrivo ispitivala roeno srce. Je li patila pri pomisli da e druga leati u njenoj branoj postelji, pod svilenim pokrivaima ruiaste boje? Oseala je neto slino potmulom, pritajenom bolu, ali u tome nije bilo nieg prisnog ni linog. Pa ipak je to bio golem bol, bol od koga ljudski stvor mora da pati kad nebo u svojoj nedokuivoj mudrosti donese odluku na tetu due oveka pojedinca. Znala je, tako, da bi za nju bilo neizrecivo dobro i uteno da je njen suprug mogao biti pripravan da stupi u drugu polovinu ivota zajedno s njom. Bilo bi to udesno ispunjenje njene udnje da je i on mogao, zakljuivi i sam prvi krug svoga ivota i bez rtve, istog asa kad i ona, dopreti na raskre na koje je sama izbila.Borila se dugo sa svojim mislima, tonui sve dublje u njihove tamne vode. Zato li nebo nije uinilo enu dvaput dugovenijom od oveka, tako da bi joj plodnost i lepota trajale do konca njegova ivota i uvele tek sa poslednjim asom zaetnika njihove strasti i njihove dece? Zato bi potreba mukog stvorenja da mu seme padne na rodnu njivu trajala predugo da bi se u jednoj eni mogla do kraja ispuniti?ena stoga", mislila je, mora da bude usam-ljenija od oveka. Deo svoga ivota mora provoditi u samoi, te je i od neba pripremljena za to."Ali razum joj je savetovao da se kloni tako jalovih pitanja. Ko bi mogao da menja zakone nebeske? Cenei ivot samo, nebo je dalo muu da bude seme njegovo, a eni da bude zemlja na koju e ono pasti. Zemlje ima u izobilju, ali kakva korist od zemlje bez semena? udnja u oveku ivi nadalje i poto mu se kosti u kre preobrate a krv u vodu pretvori, i to je zato to je nebu raanje pree od svega, da oveanstvo ne bi izumrlo. Stoga se mora posejati i potonja semenka iz bedra mukog stvorenja; a da bi i to poslednje seme moglo roditi snaan plod, kad ovek stane zalaziti u starost, njegovo seme treba da plodi bolju i rodniju grudu. Prema tome, i samom nebeskom zakonu prkosi svaka ena koja se52ne da otrgnuti od oveka kad proe vreme njenoj plodnosti.Idui tako hladovitim stazama razuma, oseala je kako u sve veoj daljini, u nekoj dalekoj krajini njene due, tiho kopni golemi bol, ustupajui mesto olakanju i spokojstvu. Oseala se doista vraena samoj sebi i gotovo kao u doba kada je bila devoj-ka. Kako li e udno i prijatno biti leati nou i znati da moe spavati do jutra, ili, kad bude budna, da to moe biti bez straha da e iza sna trgnuti nekog drugog! Njeno telo bilo joj je vraeno. Zagrnula je rukav i zagledala se u put svoje ruke. Uinilo joj se da nikad nije bila jedri ja i sonija. Hranjena i negovana, zadojena ubudue oseanjem nove slobode, doivee svakako duboku, veoma duboku starost. Ali da bi mogla iveti sreno, morae da bude obazriva u svima svojim odnosima, a vie svega u svojim odnosima s njim. Ne sme dozvoliti sebi da bude odseena od njega. To izvesno nee biti lako kad veza meu njima vie ne bude telesna, nego samo jedna veza due i uma. Morae, stoga, da ima u vidu druge puteve njegove zavisnosti od nje, a ipak paziti poteno da to ne budu putevi koji bi ga odvojili od doljakinje. Moram nekako vriti svoju dunost prema svima promrmljala je i spustila opet rukav niz svoju lepu ruku.Ko treba da bude ta mlada ena? Gospa Vu je i ranije mnogo mislila o njoj. Sada je opet poela da misli na tu enu jo neodreena lika. Oevidno treba da bude neko veoma razliit od nje. Mora biti mlada, ali ne mlaa od snaha, jer bi to unelo nepriliku u kuu. Dvadeset dve godine bile bi najpode-snije doba. Ne sme biti suvie dobro vaspitana jer je gospa Vu bila uena ena. Ne srne biti savremena, jer se savremena mlada ena ne bi zadovoljila poloajem milosnice i uskoro bi zaelela da makne sebi s puta gospu Vu i stala zahtevati da sve vreme i srce g. Vua samo njoj pripadaju, a to bi bilo postid-no u kui i sinovima na zazor ponaosob. Stariji ovek moe uzeti sebi milosnicu ne krnjei svoga do-53stojanstva, ali ne srne pasti pod njenu vlast, a najmanje biti bespomona stvar u njenoj ruci i puka igraka njene volje. Naoita, naravno, mora da bude, ali ne toliko naoita da bi zaludila mlade ljude po kui, pa ni samog g. Vua, uostalom. Bie dovoljno ako bude naoita toliko da bi bila dopadljiva. I poto je lepota gospe Vu bila od

jedne vrste, lepota te mlade ene treba da bude od druge. To jest, ona treba da bude punaka i rumena, a ne bi nita smetalo i kad bi bila pokrupnih kostiju!Sve je to, razmiljala je gospa Vu, ukazivalo na mladu enu seoskog odgoja. Osim toga, ena sa sela znaila je zdravlje i odsustvo ravih navika, i ve-rovatno bi raala zdravu decu. Dece e, naravno, morati da bude, jer nijedna nije zadovoljna bez dece, a gde njih nema, ena biva udljiva, mrzovoljna, misli samo na sebe, a mua progoni svojim zahtevima. Milosnica, svakako, ne srne umanjiti sreu g. Vua. Morala bi biti glupa pomalo," razmiljala je gospa Vu, da bi se zadovoljavala s onim to joj on bude davao, a da ne pita ta je izmeu njega i mene."U glavi joj se stala ocrtavati jasna slika te mlade ene. Videla je zdravu, priglupu, lepukastu mladu enu, oblapornu, koja pre nije ivela u bogatoj kui tako e u njihovoj biti pomalo bojaljiva mlae, jednostavno eljade koje ne bi bilo ni tvrdoglavo ni ponosito, i ne bi pokuavalo da sopstveni strah ugui grdnjom i treskanjem. Takvih prostih mladih ena moralo bi biti mnogo pomislila je vedro gospa Vu.im je ustala i posvravala svoje dnevne poslove, odluila je da poalje po staru enu koja je posredovala kad se dovodila Meng. Jer se gospa Vu posluila provodadikom ak i kad je bila u pitanju ki gospe Kang, da gospa Kang, u svojoj ljubaznosti, ne bi zatraila premalo, od ega bi docnije patio brak njihove dece zato to to ne bi bilo pravedno. Tu staru Liju Ma treba dozvati ovamo," mislila je gospa Vu, a ja u joj jednostavno kazati ta se ta-no hoe. To je isto tako odreeno kao porudbina54ove ili one robe." Tako je razmiljala, i to bez cinizma.Zatim je pustila misao da odluta u sobe gde e ubudue iveti do kraja svog ivota. Nee ih mnogo menjati. Oduvek je volela onog starog oveka koji je bio njen svekar. On nije imao keri, te je bio dobar prema njoj, a kada je video da je isto tako otroumna i uena koliko lepa, to ga je uistinu veoma obradovalo. Prelazio je preko starinskog obiaja koji je branio svekru da govori sa enom svoga sina. tavie, slao je toliko puta po nju da bi mu itala togod iz starih knjiga u njegovoj biblioteci. Nauila se jo za njegova ivota da i sama zalazi u biblioteku i ita knjige. On je izdvojio izvesne meu njima kao neprikladne za mladu enu i ona ih nikad nije dirala. Sada, meutim, poto je prola polovina njena ivota, i poto je bila sama, mogla je i njih itati.Pomisao na biblioteku punu knjiga koje su sada njene priinjavala joj je vedro i spokojno zadovoljstvo. Tokom srednjih godina svoga ivota nije imala vremena da mnogo zagleda u knjige. G. Vu nije uivao u itanju i stoga nije voleo da je vidi sa knjigom u ruci. Toga dana, poto je toliko godina drugima poklanjala svoje telo i svoj duh, njoj se inilo da je odavna mori e koju moe ugasiti samo bistra voda sa tih drevnih izvora, voda koju bi pila koliko i kad god joj srce zaeli.A nove odaje bivale su iz asa u as sve vie njene. Stari gospodar bio je odavno mrtav tako da je prestao da postoji kao stvor od krvi i mesa ne samo na ovome svetu nego i u svetu njene uspomene. Kad bi sada mislila na njega, on je bio samo star i mudar duh, spokojan staraki glas. Stoga u tim sobama nije bilo nieg to bi htela menjati, jer nije oseala da se tu ikad kretalo i disalo bie od krvi i mesa. Zavese na postelji bile su od tankog svilenog zagasitoplavog brokata i nisu govorile ni o starosti, ni o plodnosti. Zidovi su bili okreeni i bledouti od starosti. Grede na krovu nisu nikad podlagane ta-55vanicom. Vrata i ragastovi na prozorima, stolice i stolovi, bili su teki i sjajni, od prostog uglaanog drveta koje je krasio samo mutni sjaj mrkog laka iz Ningpoa, te smese od boje i ulja koja pokolenji-ma moe da potraje u jednoj kui, ne bledei i bez klobuanja. Pod je bio od velikih, etvorouglastih, sivih opeka, tako starih da su bile izdubljene kraj kre