osnovne alatke adobe photoshop 6 - tfzr - index photoshop .pdf · osnovne alatke adobe photoshop...

Računarska grafika - Adobe Photoshop

1

Osnovne alatke Adobe PhotoShop 6.0 Uprkos kozmetič kim promenama kutije sa alatkama, većina njih radi potpuno isto kao što su to radile i u ranijim verzijama. naravno ima malih izuzetaka. Izuzeci su alatke za selekciju koje su se poprilićno promenile, zatim alatka č etkica (paintbrush tool), alatka za brisanje odnosno gumica (eraser tool), i nešto alatka pero (pen tool). Na kraju cele alatke dodata je alatka kojom se automatski prebacujete u Adobe-ov program pod nazivom ImageReady ver. 3.0, koji služ i za pravljenje animacionih slika (animacionih gif slika).

Rectangular Marquee Tool: Pravougana alatka za izbor (M) - Ovom alatkom povlaćite (drag&drop tehnikom) da biste obuhvatili deo slike pravouganim okvirom za izbor, koji izgleda kao šara od pokretnih crtica koja označ ava granicu selekcije. Da biste upotrebili alatku za izbor mož ete koristiti tastaturu tj. pritisnite taster M. Da biste selekciju dodavali uoptrebita tastaturu tj. Shift+povlač enje, a Alt+povlač enje da biste biste brisali okvir za izbor.

Eliptical Marquee Tool: Eliptič ni okvir za izbor (ponovo M): Da biste deo slike obuhvatili u ovalni okvir za izbor, povlač ite pomoću eliptič nog okvira za izbor.

Single Row Marquee Tool: Okvir za izbor jednog reda: Pritisnite okvirom za izbor jednog reda da biste izabrali ceo horizontalni red piksela, koji se pruž a preko cele slike.

Single Column Marquee Tool: Okvir za izbor jedne kolone : Pritisnite okvirom za izbor jedne kolone da biste izabrali ceo vertikalni red piksela koji se pruž a preko cele slike.

Move Tool (V): Pomeranje (V): Povlač ite (drag&drop tehnikom) da biste pomerili izabrani deo slike. Ako nije izabran nijedan deo slike, povlač enje za pomeranje pomera ceo sloj (layer) slike.

Lasso Tool: Laso (L) – Da biste na slici izabrali neki deo proizvoljnog oblika, povlač ite alatkom laso. Mož ete da koristite i Alt + pritisak tastera miša sa alatkom laso da biste napravili konturu selekcije sa pravim stranama. Kad dva puta kliknete mišem vršite zatvaranje.


2

Polygonal Lasso Tool: Poligon ili višeugani Laso – Da biste pomoću ove

alatke nacrtali obris selekcije pravih strana, pritisnite mišem odve-onde

(misli se na tač ke kliktanja miša), Svaki pritisak na taster miša postavlja

ugaonu tač ku na selekciju. Kad dva puta kliknete mišem vršite zatvaranje

selekcije.

Magnetic Lasoo Tool: Magnet Laso (od verzije 5.0) – Ova alatka vrši

selekciju obrusa kao da se magnetom vrši selekciija. Ona se izvršava,

mož emo reći kao pametna alatka, kao da razdvaja različ ite boje piksela, sa

jedne i sa druge strane selekcije. Kad dva puta kliknete mišem vršite

zatvaranje selekciije.

Magic Wand Tool (W): Č arobni štapić – Pritisnite č arobnim štapićem da

biste izbrali kontinurano područ je piksela, kojisu slič no obojeni. Da biste

izabrali nepovezane oblasti, pritisnite tasterom miša na jednom područ ju, a

zatim pritisnite Shift+ taster miša na drugom.

Crop Tool (C): Obrezivanje: Povlač ite alatkom za obrezivanje da biste deo

slike koji ž elite da zadrž ite obuhvatili pravouganom granicom. Granica

obrezivanja dič i se sa nekoliko kvadratnih ruč ica koje mož ete povlač iti da

biste promenili velič inu površine za obrezivanje.

Pritisnite Enter da biste obrezali delove slike koji lež e izvan granica;

pritisnite Escape da biste poništili izbor.

Slice Tool (K): Isecanje delova sike. Slobodno se mož e reći da je ovo

jedna od najboljih alatki u Adobe PhotoShopu-u, koja je ikad izmišljena. Ko

je savlada shvatiće. Povlač ite alatkom za seč enje da biste dobili od jedne

slike više manjih slika (kreiranih kriški), koje kasnije mož ete iskoristiti za

WEB prezentaciju, koristeći program pod nazivom ImageReady.

Slice Selection Tool: Selekcija iseč enih kriški u slici. Kada ž elite da

promenite raspored i velič inu iseč enih slika, tada koristite alatku Slice

selection tool.


3

AirBrush Tool (J): Vazdušna č etkica – Povlač ite vazdušnom č etkicom da

biste raspšivali boju po slici, što je baš pravi nač in za slikanje senki i svetih

površina.

Pen Brush Tool (B): Č etkica – Da biste naslikali meke linije koje nisu toliko

reckave kao one povuč ene olovkom, ali nisu ni toliko vazdušaste kao one

povuč ene vazdušnom č etkicom , korisitite č etkice.

Pencil Tool (B): Olovka – Povlač ite olovkom da biste dobili grube (reckave

linije.)

Rubber Stamp Tool (S): Peč at – Alatka peč at ima mnoge funkcije, ali

obič no se upotrebljava da bi se kopirao jedan deo slike na drugi. Pritisnite

Alt+taster miša onaj deo slike koji ž elite da klonirate, a zatim povlač ite da

biste klonirali to područ je na neki drugi deo slike. Alatku peč at mož ete

upotrebiti da biste slikali pomoću uzorka (šare) ili da biste promenili delove

slike tako da im vratite izgled koji su imali kada je slika poslednji put nila

snimljena. Da biste kruž ili izmeđ u sedam mogućih podešavanja, pritiskajte

Alt+tasterom miša ikonu alatke peč at u kutiji sa alatkama.

Pattern Stamp Tool: Mustra peč at – Alatka peč at ima i svoju podalatku koja

se zove u prevodu mustra peč at alatka. Pre korišćenja ove alatke mora se

napraviti mustra. Mustra se pravi preko menija Edit > Define

Pattern. Povlač enjem miša ovom alatkom dobijate neprestano iscrtavanje

mustre po slici.


4

History Brush Tool (Y): Istorijska č etkica - Povlač ite istorijskom č etkicom

da biste radikalno izmenuli originalnu sliku crtajući normalnom slikom

(normal mode) ili koristeći inverzno crtanje, tj. vrač ajući crtanje unazad kao

kod undo koraka, samo što ovo nije linearno vrač anje već mož e bit

nelinearno.

Art History Brush Tool: Umetnič ka istorijska č etkica - Ova alatka ima istu

funkciju kao i obič na istaorijska č etkica samo što se crtanje izvodi sa stilom

jer se koriste stilizovana č etkica.

Eraser Tool (E): Gumica za brisanje – Povlaćenjem miša brišete

neprovidne piksele i vrač ate izgled slike u prethodno stanje.

Background Eraser Tool : Gumica za brisanje pozadinom – Povlač enjem

miša brišete beprovidne piksele delova slike,a kad se nalazite na

pozadinskom sloju brišete i boju pozadine tako da slika postaje

transparentna. Ovu alatku koristite ako ž elite da sloj postane providan.

Magic Eraser Tool : Magič na gumica za brisanje – Magič na gumica služ i

da brišete jednobojne (solid) boje piksela i č inite ih providnim

transparetnom, koje brišete jednim klikom miša.

Paint Bucket Tool (G): Kantica sa bojom – Kantica sa bojom služ i da

obojite jednobojne boje piksela definisanom prednjom bojom, jednim

klikom miša.


5

Gradient Tool (G): Alatka bojenja putem preliva – Alatka preliv boji na takav

nač in da preliva boje, od prednje boje ka boji pozadine, od poč etne tač ke

do druge tač ke klika miša. I taj preliv mož e biti urađ en na više nač ina:

pravolonijski (Linear gradient), po polupreč niku (Radial gradient), po uglu

(Angle gradient), po odrazu kao u ogledalu (Reflected gradient), i

romboič an (Diamond gradient).

Blur Tool (R): Alatka za zamaglivanje – Povlač ite ovom olovkom da biste

smanjili kontrast izmeđ u susednih piksela, č ime se smanjuje oštrina slike.

Takođ e mož ete upotrebiti Alt+povlač enje ovom alatkom da biste izoštrili

sliku.

Sharpen Tool: Alatka za izoštravanje – Povlač ite ovom alatkom da biste

poveč ali kontrast izmeđ u piksela, ćime se povećava oštrina. Ako upotrebite

Alt+povlač enje kada je ova alatka aktivna, oštrina slike se smanuje.

The smudge tool: Alatka za razmazivanje – Povlač ite ovom alatkom da

biste razmazali boje unutar slike.

The dodge tool (O): Alatka za posvetljavanje – Povlač enje ovom alatkom

posvetljujete piksele na slici. Alt+povlač enje zatamnjuje sliku.


6

Burn Tool: Alatka za zatamnjivanje – Povlač enjem ovom alatkom vršite

zatamnjivanje boje piksela. Alt+povlač enje alatkom tada se vrši

posvetljavanje.

Sponge Tool: Alatka sunđ er - Povlač enje sunđ erom smanjuje se

zasič enost na slici tako da boje postaju blede i na kraju; sive. Zasič enost

boja mož ete povećati biranjem Saturate umesto Desaturate; u prvom

skrivenom meniju na paleti Toning Tool Options.

Path Component Selection Tool (A): Alataka za selekciju putanje crtanja –

Kada se kreira objekat bilo kog oblika, korišćenje ove alatke dobijate

selekciju datog objekta po svim kotvama crtanja. Njihova izmena nije

moguća po pojedinač nim kotvama

Direct Selection Tool: Alataka za direktnu selekciju putanje crtanja – Kada

se kreira objekat bilo kog oblika, korišćenje ove alatke dobijate selekciju

datog objekta po svim kotvama crtanja. Njihova izmena je moguća po

pojedinač nim kotvama, tako da mož ete naknadno menjati oblik objetka.

Type Tool (T): Alataka za kucanje teksta – Ovom alatkom na slici dodajte

tekst. Tekst koji otkucate se nalazi u posebnom sloju. Od verzije 6 tekst

kucate odmah na Canvasu slike a ne kao ranije u zasebnom editoru teksta.

Ova latka ima i podalatke koje se manje koriste.


7

Pen Tool (P): Alatka za crtanje putanja – Ovu alatku koristite kada ž elite

iscrtavate pravolinijske putanje crtanja ili da vršite izmene tih putanja.

Putanje se iscrtavaju pute matematč kih formula, ili tač nije putem

takozvanih Bezierovih linija.

Freeform Pen Tool: Alatka za crtanje putanja tkz. slobodnom rukom – Ovu

alatku koristite kada ž elite iscrtavate nepravolinijske putanje crtanja ili da

vršite izmene tih putanja. Putanje se iscrtavaju pute matematč kih formula,

ili tač nije putem takozvanih Bezierovih linija.

Add Anchor Point Tool: Alatka za dodavanje kotvi kod putanja – Ovu alatku

koristite kada ž elite da dodate kotvu kod putanja.

Delete Anchor Point Tool: Alatka za oduzimanje ili brisanje kotvi kod

putanja – Ovu alatku koristite kada ž elite da obrišete kotvu kod

putanja.

Convert Point Tool: Alatka za konvertovanje kotvi putanja – Ovu

alatku koristite kada ž elite konvertujete glatke putanje u ravne

putanje crtanja i obrnuto. Za sada samo toliko, pošto ova alatka

izuskuje malo veću prič u.


8

Shape Tool i Custom Shape Tool (U): Alatke za iscrtavanje različ itih

oblika objekata – Ovu alatku koristite kada ž eite da crtate obike

pravih linija a takođ e postoji pod alatka kada mož ete iskoristiti već

kreiranu bibloteku objekata koji nisu pravilnog oblika – prikazano na

slici.

Annotations Tool (N): Alatka za napomene – Kada ž elite da na slici

imate napomenu u pisanom ili zvuč nom obliku tada iskoristite ovu

alatku jednostavnim klikom miša.

Eyedropper Tool (I): Alatka pipeta – Ova alatka se koristi kada ž elite

da uzmete uzorak boje, uzeta boja postaje prednja boja za crtanje.

Takođ e postoji i podalatka Color Sampler Tool,koja omogućuje da

odjednom uzmete 4 uzorka boje.

Measure Tool: Alataka za merenje - Ovu alatku koristite kada ž elite

da izmerite rastojanje od pojedinih pixela, njihovu lokaciju i ugao. Ti

podaci vide se na paleti Info.

Hand Tool (H): Alatka za pomerenje - Kada ne vidite celu sliku,

pa ž elite da njegov jedan deo vidite u okviru trenutne velič ine

prozora slike, tada koristite ovu alatku.

Zoom Tool (Z): Alatka za uvelič anje slike - Kada ž elite da

uvelič ate deo slike, tada koristite ovu alatku Uvelič anje se vrši po

100%. Sa Alt+Zoom alatka vrši se umanjenje slike po 100%

Switch Foregraound and background color (X): – Alatak za izbor

prednje zadnje boje - Ova alatka služ i za izbor prednje i boje

pozadine, njihovu izmenu i resetavenja na default boje tj. crna za

prednju boju i bela za boju pozadine.

Standard i Quick Mask Tool (Q): Ovu alatku koristite kada ž elite

da koristite maske. Po default-u Adobe radi u standard masci.

Screen Modes (F): Ove alatke koristite kada ž elite da privremeno


9

sklonite meni, i/ili paletu sa alatkama i/ili ostale palete. To ćete

ostvariti u kombinaciji sa tasterom Tab i Shift+Tab.

Jump to ImageReady (Ctrl+Shift+M): Skok u drugi program

ImageReady. Kada ž elite od vaše sliku ž elite da napravite

animacionu gif sliku tada koristet ovu alatku.

Adobe photoshop i kolor modeli Photoshop podrž ava one kolor modele koji su neophodni za reprodukciju kolor slika na ekranu rač unara, kao i one koji su potrebni za produkciju različ itih drugih oblika obojene slike, od kojih je najvaž nija kolor separacija. Raspolož ivi kolor modeli (Color Modes) se nalaze u meniju Image (slika) podmeni Mode (rež im, nač in rada) gde se vrši i konverzija modova. Photoshop koristi ugrađ ene algoritme za konverziju boja iz jednog rež ima u drugi i podrž ava industrijske standarde za reprodukciju i generisanje boje. Slike se u Adobe Photoshop-u sastoje od jednog ili više kanala u zavisnosti od kolor rež ima. Bitmapirane slike (bitmaps), slike u sivoj skali (greyscale), u indeksiranim bojama (indexed colors) i dvotonske (duotone) sadrž e se u celini u jednom kanalu. RGB slike predstavljaju se pomoću tri kanala (jedan za crveno – Red, jedan za zeleno – Green i jedan za plavo – Blue), kao i pomoću kompozitnog kanala, koji prikazuje rezultate RGB kolor kombinacija. CMYK slike predstavljaju se pomoću č etiri kanala (po jedan za cijan – Cyan, magentu – Magenta, ž utu – Yellow i crnu – Black). Kanali su jedan od osnovnih elemenata Photoshop-a. Podaci o boji smešteni su u kolor kanale. Slika u boji je proizvod kombinovanih kolor kanala, npr. Crveni (Red), zeleni (Green) i plavi (Blue) kanali kreiraju slož enicu koja određ uje dokument u RGB rež imu.


10

Bit-mapirane slike Bit-mapirane slike nazivaju se još i jednobitne slike (1-bit slike). Sastoje se od piksela koji sadrž e jednu od dve moguće vrednosti boje: crno ili belo. Pošto dubina piksela ima samo jedan bit ove slike zahtevaju manje prostora u memoriji i na disku. Linijska grafika se č esto skenira kao bit-mapirana slika slika da bi se sač uvala oštrina linija. Samo se slike u sivoj skali mogu konvertovati u bit-mapirane slike. Slike u sivoj skali (grayscale) Slike u sivoj nijansi predstavljene su pomoću najviše 256 nijansi sivog. Svaki piksel slike u sivoj skali za opisivanje vrednosti njegovog sjaja sadrž i 8 bita podataka (8 – bitna paleta). Nivoi sivog se kreću od 0 (crno) do 255 (belo) ili izraž eno u procentualnim vrednostima 0% belo a 100% crno. Većina skenera mož e skenirati slike direktno u sivoj skali ako to dozvoljava softver skenera. Bitmapirane i kolor slike (RGB i CMYK) mogu se konvertovati u sivu skalu. Prilikom konvertovanja kolora u sivu skalu odbacuju se sve informacije o boji i generiše se slika na osnovu vrednosti za luminoznost, odnosno osvetljaj u kolor slici. RGB slike Kolor model RGB (red, green, blue – crveno, zeleno, plavo) je model koji reprezentuje kreiranje slike upotrebom svetlosti. Televizori, kolor skeneri i kolor monitori su uređ aji koji za stvaranje boje moraju koristiti crvenu, zelenu i plavu svetlost. Nivoi crvenog, plavog i zelenog se predstavljaju celobrojnim vrednostima od 0 do 255, č ime se specificira količ ina svetlosti te boje, upotrebljena za kreiranje boje piksela (24-bitna paleta) . RGB model se naziva aditivnim modelom, a crvena, zelena i plava se nazivaju primarnim bojama (primarima), jer se kombinovanjem ovih triju boja u jednakom i punom intenzitetu dobija bela. U suprotnom pri odsustvu sve tri svetlosti dobija se crna (sve tri vrednosti 0). Upotreba RGB kolor modela neophodna je kod kolor monitora, mada je ogranič ena mogućnošću datog uređ aja. Pošto upotreba RGB modela za produkciju boja zavisi od uređ aja, boje na različ itim monitorima mogu se znatno razlikovati, č ak i na dva monitora istog tipa i istog proizvođ ač a. Na prikaz RGB utič u parametri kao što su napon, blizina drugih elektronskih uređ aja i starost monitora. RGB kolor je model koji se koristi i kod svih skenera. Skener dobija podatak o boji piksela tako što registruje količ inu svetlosti reflektovane od originala (u sluč aju fotografije), ili prozrač enje kroz original (u sluč aju transparentnih predlož aka) i konvertuje registrovane podatke u RGB vrednosti. RGB mod u Photoshop-u koristi RGB model i predstavlja boju koristeći različ ite stepene intenziteta svetlosti u crvenom, zelenom i plavom kanalu. Vrednost u svakom kolor kanalu data je sa 8 bita po pikselu (ukupno 24 bita za sva tri kanala – 24 – bitna paleta), zato svaki piksel u RGB slici sadrž i neku vrednost od 0 do 255 za crvenu, zelenu i plavu boju. Kada su vrednosti intenziteta boje svetlosti za svaku od tri boje jednake 0, prikaz piksela je crn. Jednaka količ ina triju boja daje nijansu sivog. Kada su sve tri vrednosti 255, piksel je prikazan belom bojom. Crvena boja će imati vrednosti intenziteta boje svetlosti 255 za crvenu, a 0 za zelenu i plavu itd. CMYK slike CMYK slike koriste se za kreiranje separata za č etvorobojnu procesnu kolor štampu. Izvesni softveri za skeniranje mogu raditi direktno u CMYK rež imu. Skeneri ovo rade tako što konvertuju uč itane RGB podatke u CMYK podatke. U najvećem broju sluč ajeva CMYK slike se u Adobe Photoshopu i drugim grafič kim programima kreiraju iz RGB slika. Da bi se razumelo kako se iz CMYK slika i zašto izdvajaju separati potrebno je razumeti CMY i CMYK modele. Kolor model CMY (Cyan, Magenta i Yellow) koristi se za produkciju boja upotrebom materijala kao što su štamparske boje, pigmenti i toneri. Tradicionalna tehnika separacije koristi crveni, zeleni i plavi filter za izdvajanje cijan, magente i ž ute komponente originala. Ako se kolor slika, na primer, fotomehanič ki obradi upotrebom crvenog filtra, rezultujući film će biti cijan separat. Kombinacijom bilo koje dve RGB boje (aditvnih


11

primara) dobija se CMY boja (supstraktivni primari). Kombinacijom 100% od bilo koja dva subtraktivna primara (CMY) dobija se aditivni primar (RGB). U kolor modelu CMY boja se opaž a kao količ ina svetlosti reflektovane sa supstrata (belog papira). U teoriji kombinovanjem 100% cijana, magente i ž ute dobija se crna boja. Zato se ovi primari nazivaju supstraktivni; odsustvo svih triju proizvodi belu boju. U savršenom svetu beli bi supstrat bio 100% reflektivan a kombinacija cijana, magente i ž ute u stoprocentnim iznosima apsorbovala bi sve boje. Pošto papir uvek apsorbuje i propušta izvesnu količ inu svetlosti, kao i zbog nekih neč istoća u samim procesnim bojama (CMY), boja koja se dobija mešanjem 100% cijana, magente i ž ute nije crna, nego više mutno smeđ a. Iz ovog razloga je u CMY model dodata č etvrta boja, crna, č ime je dobijen model CMYK (K – Black). Kolor model CMYK – č etvorobojna štampa vrši se sa kombinovanjem cijana, magente, ž ute i crne, č ime se postiž e pun opseg boja. Za označ avanje crne koristi se K da bi se izbeglo mešanje sa slovom B od Blue. Kod kolor slika crna boja formira većinu tamnih delova i mnoštvo informacija o detaljima. U rež imu rada CMYK svakom pikselu kolor slike dodeljena je vrednost koja predstavlja procentualne količ ine cijan, magenta, ž utog i crnog pigmenta. Svetle boje sadrž e niske procente pigmenta, a tamne boje sadrž e visoke procente pigmenta. Odsustvo pigmentnog procenta ekvivalentno je prisustvu boje papira (bele boje). Crno je predstvaljeno č esto visokim procentom crnog pigmenta u kombinaciji sa ostala tri procesna pigmenta. LAB kolor LAB kolor je reprezentacija L*a*b kolor modela, koji postaje sve popularniji međ u onima koji se bave grafič kom pripremom za štampu. U Photoshop-u se ređ e koristi za rad, mada ga sam Photoshop koristi neprimetno prilikom kolor konverzija. Lab kolor slike se štampaju č etvorobojnim procesom na postcript štampač ima nivoa 2 (Postscript Level 2) i kao takve predstavljaju najbolji format za prenos datoteka na druge platforme kao što su Scitex ili Silicon Graphics, jer je to format koji ne zavisi od uređ aja i rač unarske platforme. Kolor model L*a*b obuhvata sve boje iz modela RGB i CMYK te se u Photoshop-u intenzivno koristi za konverziju izmeđ u RGB i CMYK. Zasnovan je na XYZ modelu organizacije CIE (Commision Internationale de l’Eclairage), razvijenom 1931. God. Kolor model L*a*b u poslednje vreme je postao široko prihvaćen, zato što predstavlja kolorni model nezavisan od uređ aja. Sistemi za obradu boja koje su razvile firme Kodak, Apple i Agfa nač injeni su prema L*a*b kolor modelu. Tri komponente za opisivanje boja u ovom modelu su luminanca (osvetljaj) i dve kolor komponente: a – komponenta ide od crvenog do zelenog, a b – komponenta od plave do ž ute. HSB kolor Rež im rada HSB u Adobe Photoshop-u reprezentuje kolor model HSB. Ko ovog modela su boje predstavljene pomoću tri atributa koja koriste ljudska bića za opis boja: vrsta boje (Hue), zasićenje (Saturation) i osvetljenost (Brightness). Za vrstu boje obič no se koristi uobič ajeno ime boje (narandž asta, purpurna itd.). Model HSB se grafič ki prikazuje u obliku cilindra. Vrsta boje navodi se u stepenima, što ukazuje na poziciju duž obima cilindra, progresija vrste boje ide od crvene, preko narandž aste, ž ute, zelene, plave, indigo i ljubič aste da bi stigla ponovo do crvene. Vrednosti zasićenja prikazane su polož ajem duž radijusa cilindra, od centra ka periferiji. U centru (na osi cilindra) su boje nultog (0%) zasićenja, neutralne, tj. različ ite nijanse sivog. Cilindar je horizontalnim ravnima izdeljen u sekcije koje predstavljaju vrednost osvetljenosti boje, od najtamnijih na dnu (0%) do najsvetlijih na vrhu (100%). Dutonovi Doutonovi ili dvotonske slike obuhvataju č etiri moguća rež ima. Monotone (monohromatska slika) – slika sa 8 bita po pikselu u sivoj skali štampana bojom koja nije crna. Duotone (dvotonska slika) – slike štampane u dve boje, obič no u crnoj i jednoj boji po izboru. Tritone (trotonska slika) i Quadtone (č etvorotonska slika) – slike u sivoj skali štampane pomoću tri ili č etiri boje, respektivno. Š tamparske mašine su obič no u stanju da odštampaju do 50 tonova sivog za pojedinu boju, mnogo manje od 256 tonova Adobe Photoshop-a. Dvotonska, trotonska i č etvorotonska tehnika se č esto koriste za povećanje broja nivoa sivog u procesu štampanja. Prilikom kreiranja slike u ovim rež imima vrednosti sivog iz slike u sivoj skali dodeljuju se


12

odabranim bojama, tako da je slika još uvek sa 8 bita po pikselu, sa vrednostima sivog mapiranim u dve tri ili č etiri boje. Za razliku od RGB, CMYK i LAB kolor rež ima ove slike su sadrž ane samo u jednom kanalu. Indeksirane boje Slike u indeksiranim bojama su one koje sadrž e specifič nu kolor paletu od maksimalno 256 boja (8-bitna paleta). Takva slika sadrž i samo boje koje su upotrebljene na slici (256 ili manje), što omogućava smanjenje datoteke i brž e prikazivanje u multimedijalnim aplikacijama i Web stranicama. Kada se kolor slike konvertuju u indeksirane boje iz nekog drugog kolor rež ima, Photoshop kreira tabelu pretraž ivanja (Color Lookup Table CLUT), u kojoj zapisuje vrednosti boja u slici. Ako slika sadrž i više od 256 različ itih boja., Photoshop će pronaći najbliž e slič ne boje i nač iniće indeksiranu tabelu, koja sadrž i 256 boja. Tabela boja uz indeksiranu kolor sliku mož e se editovati, kako bi se broj upotrebljenih boja još smanjio. Slika u indeksiranom kolor modu zauzima tri puta manje memorijskog prostora nego slika u RGB modu, a č etiri puta manje nego u CMYK modu. Dubina boja Adobe Photoshop je aplikacija za kreiranje, editovanje i eksportovanje bitmapiranih slika. Bitmapirane slike se sastoje od piksela. Osobine svakog pojedinač nog piksela određ ene su velč inom i dubinom. Velič ina je određ ena rezolucijom slike. Dubina piksela određ ena je brojem bita informacije koju svaki piksel mođ e sadrž ati. Podaci u binarnom brojnom sistemu sastoje se samo od dve cifre 0 i 1. U sluč aju bitmapiranih slika vrednosti boja piksela opisane su binarnim ciframa 1 i 0. Pikseli se kreiraju na monitoru rač unara pomoću svetlosti promenljivog intenziteta, usmerene na svaki pojedinač ni piksel. Dubina piksela na rač unarskim slikama se kreće 0d 1 do 24 bita. Binarne cifre koje opisuju piksele u stvari opisuju količ inu svetlosti usmerene na piksel. 1 bit po pikselu (1-bitna paleta) – slike sa jednim bitom po pikselu sastoje se od piksela koji sadrž e samo 1 bit informacije, znač i da bi se opisala vrednost boje piksela dovoljno je samo jedno brojno mesto, na kojem mož e biti 1 ili 0. Zato u slikama sa 1 bitom po pikselu svaki piksel mož e imati samo jednu od dvemoguće vrednosti: crno (1) – odsustvo svetla ili belo (0), pun intenzitet svetla. Vrednost belog kod ovih slika mođ e biti postavljena transparentno – prozirno. 8 bita po pikselu (8-bitna paleta) – slike u sivoj skali mogu imati samo jedan od 256 mogućih nivoa sivog. Svaki piksel, tj. njegov nivog sivog je predstavljen sa vrednošću od 0 do 255 (sa 8 bitova). Piksel prikazan vrednošću 0 prikazan je na monitoru kao crni – ne sadrž i svetlost, a sa vrednošću 255 kao beli – sa punim intenzitetom svetlosti. 24 bita po pikselu (24-bitna paleta) – Za opis piksela slike u sivoj skali dovoljno 256 nivoa sivog, odnosno 8 bita po pikselu. Za opis piksela u RGB kolor slici potrebno je tri puta više bitova, tj. 256 nijansi sive za svaki od RGB primara (crveno, zeleno, plavo). Pošto svaka od RGB boja zahteva 8-bitni podatak, piksel sadrž i 24-bitni podatak. 32 bita po pikselu (32-bitna paleta) – Kao i kod od prethodnog sluč aja za svaku od pocesnih boja potreban je osmobitni podatak (8 bita za cijan, 8 za magentu, 8 za ž utu i 8 za crnu). Svaka od procesnih boja sadrž i 256 nivoa sive, što znač i da je za opis piksela potreban 32-bitni podatak. Svi kolor ekrani prikazuju boje u RGB prostoru boja, gde je svaki piksel na ekranu opisan sa 24 bita binarne informacije. Pošto CMYK boja zahteva 32 bita da bi svaki piksel bio prikazan korektno, posmatranje CMYK slika na monitoru sa 100% tač nošću nije moguće. Kalibracijom kolor monitora mož e se postiće bliska aproksimacija, ali ona nikad ne mož e zameniti štampani probni otisak, nač injen radi provere tač nosti boja.


13

Grafič ki formati i kompresija slika Grafič ki formati predstavljaju nač in memorisanja neke slike. Postoji više vrsta formata od kojih svaki ima svoje prednosti i nedostatke. Svaki od formata je podesan za različ itu primenu. Najpoznatiji formati su GIFF, JPEG, BMP i TIFF. Svaki od formata koristi različ ite metode kompresije radi smanjenja velič ine fajla. Postoje dva nač ina kompresije: sa i bez gubitaka. Ovo se pre svega odnosi na to da li kompresija utič e na gubljene podataka slike. Ako je kompresija sa gubicima tada se gubi i kvalitet slike. U zavisnosti od slike koristiće se jedna ili druga kompresija, na primer ako su gubici mali da ne utič u bitno na kvalitet slike mož e se koristiti i kompresija sa gubicima, prevashodno zbog toga što je tada stepen kompresije veći nego kod kompresije bez gubitaka. Algoritmi kompresije su: LZW (Lempel, Ziv i Welch – nazvano po trojici autora algoritma). To je kompresija bez gubitaka. Koriste je formati GIFF, TIFF, PDF i PostScript Level 2 formati. RLE (Run Lenth Enconding) – metoda bez gubitaka koristij je BMP format Huffman – kod EPS formata JPEG – koristi se kod istoimenog formata. Pravi srednju vrednost blokova grani;nih piksela i menja ih na istu vrednost. GIF (Graphics Interchange Format) GIF fajlovi se najč ešće mogu naći na internetu, uglavnom na Web-u. To je format kreiran od strane Compuserve-a. Postoje u jednoj od dve verzije: GIF87 i GIF89a, a imena su dobili po godinama u kojima je izvršena revizija specifikacije GIF formata za kreiranje novih varijacija formata. GIF-ovi su 8-bitni, u boji ili kao slike u sivim nijansama (najviše 256 boja), a format podrž ava i transparentnost (jedna boja na slici mož e da bude providna), animaciju (jedan fajl sadž i više slika) i preplitanje (slika se prvo prikazuje u niskoj rezoluciji pre unosa svih podataka). JPEG (Joint Photographic Expert Group – Udružena Fotografska Ekspertska Grupa) JPEG je format fajla i metod za kompresiju koji omogućuje velike uštede u velič ini fajla. To je metod koji proizvodi gubitke, što znač i da se njegovim korišćenjem smanjuje kvalitet slike – što veća kompresija, manji je fajl, ali i veći gubitak u kvalitetu. Nivo kompresije mož e da bira kreator fajla prilikom memorisanja. Najč ešće s ekoristi na Web-u i kod multimedijalnih aplikacija. Format je najpogodniji za korišćenje kod fotografija koja nemaju velika područ ja ravnih boja (oštećenja koja nastaju prilikom kompresije su vrlo vidljiva u ravnim područ jima). Podrž ava 24-bitnu paletu boja (16.7 miliona boja). TIFF TIFF je najč ešće korišćeni format za skenirane slike u pripremi štampe. Pojavljuje se u nekoliko oblika. Osim u pripremi štampe koristi se i za faksiranje; CCITT TIFF verzije (Grupa 3 i Grupa 4) su formati koji se koriste u rasterizaciji slika koje se šalju faksom. Format je podrž an od strane većine programa za obradu slika. Koristi format kompresije LZW. BMP (Windows Bitmap) Format podrž an od strane većine Windows aplikacija. Razvijen od strane Microsofta. Podraž ava 24-bitne slike (16.7 miliona boja). Koristi se za razvoj Windows aplikacija. Koristi RLE kompresiju.


14

Adobe Photoshop i selekcije Selekcije su metod privremenog biranja područ ja slike koje će se menjati zbog narednih akcija, kao što su upotreba filtera ili korekcija boja. Selekcije su istaknute animiranom tač kastom linijom a područ je unutar te linije je selektovano područ je. Selekcije su prolazne, kada se selekcija postavi i kada se nad njom izvrše određ ene akcije, klikom na neki deo slike van selekcije isključ uje se selekcija. Opcije menija za rad sa selekcijama se nalaze u meniju Select. Osnovne opcije su: All selektuj sve None poništi selekciju Inverse selektuj inverzno Color Range omogućuje biranje piksela određ ene boje Selekcije se mogu nanositi i pomoću sledećih alata iz palete alata: Marquee selection nanosi selekciju u obliku kruga, elipse, kvadrata, pravougaonika i horizontalne i

vertikalne linije Lasso nanosi selekciju slobodnom rukom Magic Wand selektuje piksel na koji smo kliknuli i sve ostale piksele koji ga dodiruju, a koji su

iste ili slič ne boje Selekcije se mogu dodavati na prethodno postavljenu selekciju tako što se prilikom postavljanja selekcije drž i pritisnut taster Shift. Oduzimanje selekcija se vrši na slič an nač in, samo što se koristi taster Alt. Adobe Photoshop i slojevi (layers) Ideja koja stoji iza rada sa slojevima je vrlo jednostavna. Poč inje se sa slikom pozadine i preko nje se postavlja druga slika, zatim sledeća itd. Svaka slika je poseban sloja koji se mož e pomerati i editovati nezavisno od ostalih slojeva. Editovanje slojeva obuhvata korekciju boje, promenu filtara, slikanje i isecanje. Sloj mož e biti neproziran i da prikriva ono što je ispod, ili proziran (podešavanjem parametra opacity u paleti Layers). Sloj se takođ e mož e proglasiti vidljivim ili nevidljivim. Ono što je dobro kod slojeva je što omogućuju nelinearna poništavanja. Kad komponujete slike, više ne morate trajno vezivati jedan elemenat za drugi. Osnovne operacije sa slojevima su dodavanje novog sloja (New Layer), brisanje (Delete), stapanje slojeva (Merge down, Merge Visible i Flatten image) i kopiranje (Copy). Sve operacije se mogu pokrenuti iz menija Layers ili iz palete Layers. Slika sa slojevima se mož e snimiti samo u internom Photoshop formatu PSD. Takva slika zauzima mnogo memorijskih resursa. Ako se ž eli snimiti u nekom drugom formatu i samim tim smanjiti memorisjki kapacitet slike koristi se opcija Flatten Image za spajanje svih slojeva u jedan. Posebnu vrstu slojeva predstavljaju slojevi za podešavanje (Adjusment Layers). Slojevi za podešavanje se koriste za korekciju boja. Dodaju se opcijom menija Layer/New/Adjusment Layer. Adobe Photoshop i akcije Akcije u Photoshopu su snimljene sekvence koraka editovanja koja se mož e ponoviti na drugoj slici, ili drugoj selekciji. Na taj nač in se mogu procesirati skupovi slika. Č ime se štedi vreme, a ponavljajući poslovi se mogu automatizovati i vršiti bez nadzora. Opcije za rad sa akcijama se nalaze u paleti Actions. Akcije se mogu kreirati, editovati i brisati. Sastoje se iz niza koraka i veoma su fleksibilne jer se koraci mogu preskoč iti i prikazati na ekranu posle č ega se operacije prepušta korisniku. Redosled koraka u akciji se mož e menjati.

osnovne alatke adobe photoshop 6 - tfzr - index photoshop .pdf · osnovne alatke adobe photoshop...

Documents