1

Žilber Delae i Marsel Marli

Maja i Miša na čudesnom ostrvu

2

Daleko, daleko od nas nalazi se veliko ostrvo okruženo zlatnim peskom i načičkano kokosovim palmama. Nazivaju ga Šri Lanka a to znaci "Čudesno ostrvo". Tamo je uvek toplo, leti i zimi. Dva puta godišnje pada obilna kiša pa se rasušena zemlja dobro natopi vodom: "Dolazi monsun!"... Ovde se ljudi mnogo raduju kiši jer se posle kiše cela priroda preporodi. Maja i Miša su posetili ovo ostrvo.

Jednoga su se dana, Miša i Maja preko mosta od konopca uputili prema laguni.

3

Miša je otišao da potraži vesla. Maja je odmah sela u pirog, napravljen od izdubljenog stabla koji se neprekidno ljuljuškao na vodi.

S jedne grančice, radoznalo ih je posmatrao šareni vodomar.

4

Baš je lepo ovde na suncu. Ptičiji poj odjekuje džunglom u kojoj cvetaju neobične orhideje. - Dobar dan, dobar dan! - povikaše Maja i Miša čim su ugledali decu.

- A ju bovan! - odgovaraju ribari, sklapajući ruke i saginjući glavu. Tako se pozdravlja u ovoj zemlji.

"A ju bovan" znači: "Želimo vam dug život".

5

Na obali reke vodiči timare svoje slonove. Snažno ih trljaju hrapavom korom bambusovog oraha.

- Slon je prava junačina - objašnjavao je jedan dečak. - On može da sruši, podigne i ponese stablo teško hiljadu kilograma, kao da je šibica. On u džungli zamenjuje traktor. Vodiči često peru svoje slonove i uređuju im noge dok se slonovi prskaju vodom

iz surle.

6

Ovde nema kupatila niti mašina za pranje rublja. Zbog toga se stanovnici ostrva kupaju u reci u svojim haljinama.

- Baš je to praktično, sve se opere odjednom - reče Maja. Dečaku koji pomaže vodičima slonova ime je Prij, što znači "Šaljivcina". On je dobrodušan i ljubazan dečak.

7

Slonče ga sluša, čak i na najmanji pokret njegove ruke ili oka.

Ipak, kada je trebalo da izađe iz reke, namrštilo se.

Prij je poveo Maju i Mišu u selo.

Pokazao im je svoju kolibu, sagrađenu od bambusove trske i pokrivenu isprepletenim lišćem. Prij ovde živi sa svojim roditeljima.

8

Odjednom, Prij skide sarong (suknjicu), zaveza konopčić oko gležnjeva i brzo se uzvera na najvišu palmu.

9

Kada je ubrao najveći i najlepši orah, siđe i pokloni ga Miši i Maji, kao znak prijateljstva.

10

Prij ima pripitomljenog lepog, malog mungosa, koji se odmah šćućurio u Majinom krilu, kao prava beba.

11

Zatim je Prij doneo i malog majmuna koji je odmah počeo da skače, da izvodi razne majmunluke i na kraju je počeo da češka Maju po glavi.

12

U selu raste neobično drvo bamian koje je veće i od kuće u kojoj živi Maja. Priča se da je veoma staro.

Prij izrađjuje od drveta razne igračke i maske. Sada dletom oblikuje masku demona, a zatim će je obojiti jarkim bojama. Jedne noći, kada bude sjao pun mesec, biće velika svečanost i svi ostrvljani igraće oko vatre. Tako na ovom čudnom ostrvu rasteruju zle duhove.

13

Prijov tata obrađuje pirinčana polja. On od odeće ima samo komad platna obmotan oko struka. Njegovo telo je obliveno znojem i blatom. On tera bivole koji šljapkaju ispred drvenog pluga.

Malo dalje, ljudi poravnavaju zemlju grabuljama, pripremaju je za setvu pirinča. Kada pirinač poraste, požnjeće ga srpom.

14

Jutros je Prij poveo Maju i Mišu na neka, samo njemu poznata mesta.

15

Tamo, u netaknutoj prirodi, mogli su da vide:

srebrnaste čaplje, bele nesite,

zelene papagaje, crnovrate rode, veće od Maje....

i malu, žutu pticu - tkalju. ona sve poslove obavlja vrhom svoga kljuna. Kako samo spretno i brzo zatvara ulaz u gnezdo. napravila je i dugačak hodnik kroz koji samo ona može da prođe. A, tu su negde i

kradljivci jaja i mali majmuni.

16

Veliki gušter varan je pravi pravcati kradljivac. Telo mu je prekriveno ljuskama I rašljasti jezik svaki čas iskače iz usta i palaca poput plamena.

Varan izgleda opasno ali nije baš hrabar jer se brzo izgubio u šipražju. Svoj plen je prepustio deci.

17

Ljuska počinje da puca i jaje se otvara. Ko li to izlazi?

Mali krokodil !

18

Prij je izvanredan vodič!

S njim su se Maja i Miša popeli sa Sigiriju. To je hridina koja se uzdiže nasred ravnice, poput velikog okrnjenog zuba.

19

Gore, na vrhu hridine, u davna vremena neki vladar je sagradio raskošan dvorac s terasama, hramovima, vrtovima i bazenima.

Od svega toga ostale su samo ruševine, nastanjene smešnim, bezbrižnim gušterima koji se zlate na suncu.

20

Dole, u selu je velika svečanost. - Dođite! Dođite da ga vidite! Stigao je! Maja je očarana ukrotiteljem zmija. Ukrotitelj pažljivo spusti frulu od bambusove trske I otvori vreću punu jaja i uginulih miševa.

Zatim, čučnu i zasvira. Na te čudne, jednolične zvuke zmija, koja je do tada spavala smotana na dnu korpe od pruća, veličanstveno se uspravi. A, onda raširi rebra i kožu na vratu u obliku lepeze. To je kobra.

21

Prijova sestra nema vremena da se zadržava kraj ukrotitelja zmija. - Kako ti je ime? - upita je Maja - Manel... to znači "Vodeni ljiljan". - Moja sestra je umetnica - reče Prij. - Ona slika voskom na svili. Mlada devojka izvadi tkaninu iz kotla s vrelom bojom. Na mestima pokrivenim voskom tkanina je ostala bela, nije se obojila.

- Ako želiš tkaninu u dve boje, ponovo naliješ kroz levak vosak na ona mesta koja nećeš da bojiš - objašnjavala je Manel. Ali, Manel nije imala vremena za priču jer haljine moraju biti gotove za svečanost. - Veceras će se - objašnjavao je Prij - na nebu pojaviti pun mesec... Tada će u Kandiju početi svečanost nazvana "Perahera". Doći će mnogo ljudi, sa svih strana sveta. - To ne smemo da propustimo - povika Miša. - Hajdemo u Kandiju!

22

Prij, Maja i Miša krenuli su vozom.

Kroz prozor su ugledali beračice čaja. One neumorno otkidaju samo po dva listića sa svake grančice a zatim ih stavljaju u korpu koju nose na ledjima.

23

Veče je. Svečanost u Kandiju je u punom jeku. Najsvečaniji trenutak će biti kada krene povorka od dvadeset i četiri slona. Slonovi su prekriveni baršunastim prekrivačima i ukrašeni zlatom i dragim kamenjem.

Najstariji slon nosi zlatnu škrinjicu u kojoj se, po verovanju ostrvljana, nalazi čudotvorni zub. Zlatno breme na slonovim leđima blješti poput Sunca. Maja i Miša su očarani. Ali, ipak veruju da je glavni junak ove svečanosti njihov prijatelj Prij, koji je jašući svog slona sijao od sreće.

Kraj