operativni sistemi

VIŠER RT+NRT 11/12. OS 1, lab 01: Uvod u Linux OS.© Nemanja Maček, Borislav Đorđević, 2012

Uvodne napomene

Operativni sistemi 1. V semestar za RT i NRT na VIŠER.

Profesor:

Borislav Đorđević, bora @ impcomputers . com

Asistenti:

Borislav Krneta, [email protected]

Nemanja Maček, stonerhate @ gmail . com

Zdravko Nedić, zdravkoet @ gmail . com

Miloš Roknić, [email protected]

Sadržaj vežbi

1. INTRO

Uvodna priča.

Prilagođavanje radnom okruženju.

Rad sa virtuelnom mashinom.

Snalaženje u konzoli.

Traženje pomoći.

2. KORISNIČKI NALOZI I GRUPE (ADMINISTRACIJA)

Šta su korisnici a šta grupe.

Kako se kreiraju i administriraju iz grafičkog okruženja i iz komandne linije.

Koje su značajnije konfiguracione datoteke.

3. FAJL SISTEMI 1 (KORIŠĆENJE I OSNOVNA ANALIZA)

Šta je je fajl sistem, šta su datoteke, direktorijumi.

Vrste datoteka: šta su obične, specijalne datoteke, direktorijumi.

Kako se radi iz GUI-ja sa fajlovima, kako iz shella - osnovne stvari: kopiranje, pomeranje, promena imena, kreiranje direktorijuma.

Okvirna analiza fajl sistema (bez zailazenja u mount i diskove), tj opis najznačajnijih direktorijuma i šta se u njima nalazi.

Rad sa tekstualnim datotekama – vieweri, editori.

4. KONTROLA PRISTUPA NIVOU FAJL SISTEMA (ADMINISTRACIJA)

Vlasnički odnosi i prava pristupa na nivou fajl sistema.

Administracija dozvola i pristupa i uticaj istih na rad sa fajlovima.

5. FAJL SISTEMI 2 (PROGRAMERSKI ČAS)

Kako se piše, kompajlira i pokreće program.

Korišćenje osnovnih sistemskih poziva za rad sa datotekama (kreiranje datoteke, čitanje podataka iz datoteke, upis u datoteku, ...).

6. RAČUNSKI ZADACI ZA PRIPREMU ISPITA

Strana 1 / 7

mailto:[email protected]
















Fajl sistemi

Diskovi

RAID

7. KOLOKVIJUM # 1

Obuhvata gradivo sa časova 2-6

8. PROCESI 1 (ADMINISTRACIJA)

Šta su procesi, PID, signali, poslovi

Administracija procesa

9. PROCESI 2 (PROGRAMERSKI ČAS)

PID i pregledanje aktivnih procesa

Kreiranje procesa

Prekidanje procesa

Čekanje na završetak procesa

Zombi procesi.

10. NITI (PROGRAMERSKI ČAS)

Kreiranje niti

Prosleđivanje podataka nitima

Čekanje da niti završe rad

Povratne vrednosti niti

Podaci specifični za nit

Sinhronizacija i kritične sekcije

11. RAČUNSKI ZADACI ZA PRIPREMU ISPITA

Raspoređivanje procesa

Sinhronizacija procesa

Zastoj

12. KOLOKVIJUM # 2

Obuhvata gradivo sa časova 8-11

Knjige i dokumentacija za pripremu pismenog ispita

Knjige:

Za korišćenje i administaciju Linux-a:

Borislav Đorđević, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček, „Operativni sistemi: UNIX i Linux“. Viša elektrotehnička škola, Beograd (2004.), ISBN 86-85081-03-3.

Knjiga je dostupna kao PDF na adresi: http :// www . nmacek . co . nr / common / books / operativni _ sistemi _ unix _ i _ linux . pdf

Za sistemsko programiranje:

Borislav Đorđević, Marko Carić, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček, „GNU/Linux sistemsko programiranje“, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd (2007.), ISBN 978-86-7982-009-9.

Strana 2 / 7

http://www.nmacek.co.nr/common/books/operativni_sistemi_unix_i_linux.pdf


























Za pripremu računskih i problema iz Linux-a za ispit:

Borislav Đorđević, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček, „Operativni sistemi: zbirka rešenih ispitnih pitanja i zadataka“, Viša elektrotehnička škola, Beograd (2005.), ISBN 86-85081-15-7.

Borislav Đorđević, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček, „Operativni sistemi: teorija, praksa i rešeni zadaci“, Mikro knjiga, Beograd (2005.), ISBN 86-7555-274-2. NAPOMENA: Ova knjiga sadrži i teorijski deo koji ovaj kurs većim delom pokriva.

Dokumentacija

PDF dokumenti sa vežbi na stranici: http :// www . nmacek . co . nr / materijali _ za _ studente / materijali _ vets _ os 1. html

Postavljaju se na stranicu nedeljom uveče ili ponedeljkom ujutru za tekuću nedelju:

Sadrže: detaljan PDF i skraćenu verziju (studentima se savetuje da tu verziju odštampaju i ponesu na vežbe)

Pismeni ispit

Pismeni ispit je uslov za izlazak na usmeni.

Pismeni važi 1 sezonu (ako OS1 slušate 2011-2012, pismeni ispit važi do januarskog roka 2013.)

Pismeni ispit sadrži:

nekoliko računskih zadataka iz teorije operativnih sistema

nekoliko problema vezanih za administraciju i korišćenje Linux OS-a(u obliku pitalica sa ponuđenim odgovorima, eventualno je nešto potrebno razjasniti ili dati obrazloženje zašto ste taj odgovor zaokružili)

nekoliko jednostavnijih problema vezanih za GNU/Linux sistemsko programiranje(u obliku pitalica sa ponuđenim odgovorima, eventualno je nešto potrebno razjasniti ili dati obrazloženje zašto ste taj odgovor zaokružili)

Potrebno je da rešite 50% pitanja i zadataka da bi ste položili pismeni ispit.

Alternativa

Polaganje preko dva kolokvijuma u toku semestra.

Potrebno je da položite oba kolkovijuma sa više od 40 poena (max po kolokvijumu je 100) i da u zbiru imate bar 100 (od 200 poena).

Kolokvijumi se NE PONAVLJAJU – imate jednu šansu za polaganje, u svom terminu vežbi.

Ukoliko ne položite jedan kolokvijum sa 40%, izlazite na ispit.

Prijavljivanje na sistem, sređivanje okruženja i pokretanje VirtualBox-a

Prijavite se na računar sa svojim korisničkim imenom i lozinkom za lokalnu mrežu.

NAPOMENA – podrazumevani jezik okruženja:

prilikom prijavljivanja, podrazumevani jezik za rad sa grafičkim okruženjem Ubuntu Linuxa (host za virtuelne mašine na kojima ćete raditi vežbe) je srpski.

Izaberite stavku MOGUĆNOSTI -> IZABERITE JEZIK ukoliko želite da promenite jezik na engleski.

Strana 3 / 7

http://www.nmacek.co.nr/materijali_za_studente/materijali_vets_os1.html
























Osnovna podešavanja

Raspored tastera

U grafičkom okruženju Ubuntu Linuxa podrazumeni raspored tastature je srpski. Ukoliko želite to da promenite, uradite sledeće:

desni klik mišem po gornjem panelu

odaberite opciju DODAJ NA PANEL -> POKAZATELJ TASTATURE

iz “pokazatelja tastature” možete da menjate raspored karaktera

U tekstualnom režimu Ubuntu Linuxa kodni raspored menjate tasterom WinKey.

Isključite Visual Effects

Visual Effects (compiz + xgl) su “fancy stvarčica”.

Možete da ih isprobate, slobodno, ali ih na kraju OBAVEZNO isključite jer VirtualBox (koji je neophodan za vežbe) pravi problem pri radu ukoliko su ovi efekti uključeni:

odaberite iz menija SISTEM -> POSTAVKE -> IZGLED, pa odaberite zalistak (tab) VISUAL EFFECTS

odaberite NONE

Kako do foldera Nastava?

Dokumentacija potrebna za vežbe nalazi se na folderu Nastava.

Do njega možete doći na jedan od sledeća 3 načina:

1. Odaberite iz gornjeg menija PREČICE.

Otvoriće se prozorčić.

Kliknite na sličicu sa leve strane (papir sa olovkom) da bi se umesto nekoliko tabova pojavio address bar u kome piše putanja

U putanji upišite /home/nfs/nastava


Otvoriće se prozorčić.

Kliknite na sličicu sa leve strane (papir sa olovkom) da bi se umesto nekoliko tabova pojavio address bar u kome piše putanja

U putanji upišite smb://lima2

Odaberite direktorijum Nastava


Odaberite podmeni MREŽA

Odaberite server lima2

Odaberite direktorijum Nastava

Gde je moj mrežni home folder?

Vaš mrežni home folder je mapiran na direktorijum /home/LABNET/korisničko_ime

Ako ste se na sistem prijavili kao jsmithrt2203, onda je to /home/LABNET/jsmithrt2203

Strana 4 / 7


Pokretanje VirtualBox-a

Odaberite iz menija: PROGRAMI -> SISTEMSKI ALATI -> Oracle VM VirtualBox .

Vežbe radite na virtuelnoj mašini koju pokreće VirtualBox (slično radi kao VMWARE).

Svaki student prvo mora da napravi svoju virtuelnu mašinu.

Kreiranje virtuelne mašine

Kreirajte svoju mašinu

Odaberite NEW

Otvoriće se wizard za kreiranje virtualnih mašine, kliknite na NEXT

Dajte ime mašini: npr OS1 vezbe, odaberite OS TYPE: Linux, VERSION Ubuntu; kliknite na NEXT

Odaberite Base memory size (RAM memorija dodeljena mašini) pomoću slajdera na 512 MB ili upišite 512 MB i kliknite na NEXT

Pitaće vas koji je Boot hard disk. Kliknete na USE EXISTING HARD DISK;

Kliknite sa desne strne na žutu fasciklu i izaberete putanju do virtuelnog diska: I kliknete na NEXT a zatim na CREATE

Time ste napravili vašu virtuelnu mašinu, ali posao još nije godov. Treba odabrati odgovarajući diferencijalni disk ,na sledeći način: Selektujete vašu novokreiranu mašinu u levom delu VirtualBox-a, i iz desnog dela izaberete STORAGE – otvoriće vam se nov prozor;

Ponovo selektujete ime mašine (OS1.vdi) i u desnom delu kliknete na plavu ikonicu (podseća na naslagane cd-ove) i iz padajućeg menija odaberete CHOSE A VIRTUAL HARD DISK FILE;

Otvara se nov prozor u kome treba da odaberete vaš diferencijalni disk (veličina fajla je oko 36KB); odaberete onaj koji nosi naziv vaše grupe (npr;OS1_g1.vdi, ako ste prva grupa); Kliknete na OK i time zatvorite prozor.

Pokretanje virtuelne mašine

Odaberete mašinu iz menija i klik na START MACHINE, ili dvoklik na sam naziv mašine.

VAŽNA NAPOMENA:

Kad kliknete na prozor viruelne mašine, tastatura i miš su dodeljeni njoj.

U realnu mašinu (Ubuntu) vraćate se desnim Ctrl tasterom (RIGHT CTRL).

VAŽNA NAPOMENA 2:

Ukoliko pokušate da uradite Restart virtuelne mašine (Ubuntu Linuxa) i ne uspete...

na prozoru virtualbox-a kliknite na dugme za zatvaranje prozora.

Pitaće vas šta želite da uradi. Odaberite POWER OFF MACHINE.

Strana 5 / 7


Početak rada sa Linux operativnim sistemom

Kako se prijavljujete na Linux sistem?

Prijavite se na virtuelnu mašinu kao korisnik korisnik.

Korisničko ime je: korisnik

Lozinka je: password

Razgledajte i isprobajte okruženje...

Ovo je običan neprivilegovani korisnik. Pokušajte da uradite nešto što je netipično za običnog korisnika. Na primer, odaberite SYSTEM -> ADMINISTRATION->USERS AND GROUPS (alatka koja pruža uvid korisnike i grupe). Pokušajte da dodate ili obrišete korisnika. Da li vas sistem pušta ili ne, bez navođenja lozinke?

Na Linuksu, kao i na Windows-u, postoje dve osnovne vrste korisničkih naloga - administratorski i obični - korisnički. Obični korisnici imaju mnoge restrikcije – ograničen pristup podešavanjima, aplikacijama i objetkima fajl sistema, dok je administratoru dozvoljeno sve – na primer dodavanje (instalacija) aplikacija, pravljenje i brisanje naloga, pristup svim datotekama fajl sistema i slično.

Na Linuxu se podrazumevani administratorski nalog zove - root. Root korisnik može da uradi šta god poželi na sistemu, pa i da izvrši neke destruktivne operacije - na primer da obriše sistemske fajlove i time onemogući rad sistema.

Na Ubuntu se pri instalaciji kreira root nalog (na Windows-u je to nalog Administrator). Ovaj nalog postoji sa svim svojim pravima, ali je ONEMOGUĆEN - nije mu dodeljena lozinka - pa samim tim Linuks ne dopušta da se pristupi sa ovim imenom. Ovo je možda neobično nekome ko je koristio Windows ili druge distribucije Linuxa. Kako je administracija moguća, ako je sistemu nemoguće pristupiti kao administrator - root?

Filozofija je takva da se za administraciju sistema ne koristi neposredno root nalog, već da običan korisnik, kome su dodeljena prava za administrativne akcije, pomoću komande sudo (Super User DO, Switch User DO) preuzima funkciju administratora. Običan korisnik pokreće program koji zahteva root privilegije tako što pokrene komandu sudo i ime traženog programa. Zatim se od njega očekuje da unese šifru, ali korisnik NE KUCA administratorsku šifru (ona i ne postoji), već SVOJU šifru za pristup sistemu (OBRATI PAŽNJU - OVO JE BITAN DETALJ!!).

Korišćenjem sudo programa se postiže fleksibilnost u određivanju prava korisnika. Nije neophodno otkriti root lozinku korisniku kome treba da dodelimo ulogu administratora. Takođe je moguće privremeno ili stalno dodeljivanje određenih prava korisnicima jednostavnim dodavanjem i brisanjem iz sudoers konfiguracione datoteke.

U kasnijim vežbama će biti detaljnije objašnjeno korišćenje programa sudo.

Kako se pokreće i radi u konzoli?

Prijavljeni ste na virutelnu mašinu kao korisnik.

Pokrenite konzolu: Applications -> Accessories -> Terminal

Pokušajte da zadate redom sledeće komande u konzoli:

pwd

ls -l /etc

mount

cat /etc/passwd

uname -a

Strana 6 / 7


Probajte da se kursorskim strelicama na gore i dole krećete kroz prethodno zadate komande.

Pokušajte komandu cat /etc/passwd da izmenite u cat /etc/hosts. a da pri tome ne kucate sve ponovo. Koristite kursore.

Where can I get some help, sir?

Ako bam je potrebna pomoć za komandu mount, do pomoći možete doći na sledeći način:

kratke instrukcije: mount –help

stranica pomoći: man mount

Strana 7 / 7

operativni sistemi

Documents