office 2007… · ppt file · web view · 2012-09-16pomoću formule za računanje brzine i...

Načela programiranjaNačela programiranja

2(c) S.Šutalo i D.Grundler, 2009.

Rješavanje zadatakaRješavanje zadataka

Čovek:

znanje,

iskustvo,

logičko rasuđivanje,

intuicija,

osećaji,

itd.


Rješavanje zadatakaRješavanje zadataka

Računar:

pamćenje,

logičko rasuđivanje.

Da bi račuar rešio zadatak, zadatak treba pretvoriti u oblik koji uključuje samo te dve sposobnosti.

U tome pomažu pomoćni postupci.


Rješavanje zadataka računaromRješavanje zadataka računarom

Postupci za pretvaranje zadatka u oblik prihvatliv za računar su:

planiranje,

analiza zadatka,

algoritam,

dijagram

i dr.


Pomoćni postupciPomoćni postupci

Što je zadatak složeniji, to je u načelu potrebno više pomoćnih postupaka.

Što se više napreduje pri rješavanju zadatka, prikaz zadatka postaje sve razlučeniji na manje radnje.


ZadatakZadatak

Na ovom primeru se pokazuje pretvaranje zadatka na način razumljiv za računar

Pešak u datom vremenu napravi odreženi broj koraka, odredi brzinu sa kojom se kreće pešak u km/h i m/s, ako je poznata prosečna dužina njegovog koraka?

.


PlaniranjePlaniranje

Prvi korak u rešavanju zadatka jeste planiranje.

Planiranjem se određuje ko će, kada i što raditi.

Planiranjem se i raspoređuju faze izrade programa.


Analiza zadatka i specifikacijaAnaliza zadatka i specifikacija

Da bi se neki zadatak uspešno rešio potrebno je da se zna kako on glasi.

Analiza zadatka je rasčlanjivanje, razumevanje zadatka i željenih rezultata.

Rezultat analize je specifikacija zadatka.


Analiza zadatka i specifikacijaAnaliza zadatka i specifikacija

Specifikacija je dokument koji sadrži podroban opis zadatka i željenih rezultata.

Specifikacija nije prijedlog kako riješiti zadatak nego opis onoga što je na raspolaganju i željenog rezultata.

Specifikacija zadatkaSpecifikacija zadatkaZadano: oznaka

Vreme hodanja(jedinica nije zadata; treba proveriti čta je korisnik uneo i prema potrebi pretvoriti jednu jedinicu u drugu)

t

Dužina koraka(jedinica nije zadata; treba proveriti čta je korisnik uneo i prema potrebi pretvoriti jednu jedinicu u drugu)

sk

broj koraka N

Treba izračunati: oznaka

brzina kretanja pešaka u m/s v1

brzina kretanja pešaka u km/h v2


AlgoritamAlgoritam

Računar može rešiti zadatak samo ako dobije precizna i jasna uputstva, algoritam.


AlgoritamAlgoritam

Cilj algoritma je da zadatak svede na niz jednostavnih, manjih instrukcija.

Izvršavanjem tih osnovnih instrukcija, moguće je na osnovu ulaznih podataka dobiti rezultat.

ULAZ(ulazni podaci)

OBRADA(algoritam)

IZLAZ(rezultat)

Algoritam zadatka PješakAlgoritam zadatka Pješak

1. U kojim jedinicama su uneseni ulazni podaci.

2. U zavisnosti od jedinica ulaznih podataka odluči treba li iznose izračunatai u vrednostima izražene u jedinicama osnovnog SI sistema.

3. Izračunati put na osnovu ukupnog broja koraka i prosečne dužine jednog koraka.

4. Pomoću formule za računanje brzine i podatka o putu i vremenu izračunati brzinu v1 izraženu u m/s.

5. Zatim prevesi m/s u km/h.


AlgoritamAlgoritam

Većina zadataka se može rešiti na više različitih načina pa moguće je napisati više različitih algoritama.

Autor algoritma nastoji kreirati algoritam koji najbrže, najtačnije i najsigurnije dovodi do rezultata.


AlgoritamAlgoritam

Algoritam je jedan od koraka za rečavanje zadatka pomoću računara

Algoritam se prikazuje:

dijagramomom,

pseudokôdom.


DijagramDijagram

Grafički prikaz algoritma naziva se dijagram.

Dijagram je koristan jer pregledno prikazuje algoritam, omogućava lakšu analizu i proveru predloženog rešenja


DijagramDijagram

Dijagram se sastoji od nekoliko jednostavnih geometrijskih likova spojenih usmerenim crtama.

Usmerene crte pokazuju tiek rešavanja zadatka pa odatle i naziv dijagrama.

Geometrijske figure dijagramaGeometrijske figure dijagrama

ULAZ PODATAKA

IZLAZ PODATAKA

POČETAK, KRAJ ILI PREKID

PROGRAMA

ODLUKA ILI GRANANJE

JEDNA ILI VIŠE

NAREDBI

DA

NE

?


ZadatakZadatak


Izvorni kodIzvorni kod

Pseudokôd je tobožnji program (grč. pseudos – laž).

Sastoji se od kratkih izraza na govornom jeziku koji opisuju i bjašnjavaju pojedine zadatke algoritma.

Nalikuje na računalni program, ali nije napisan u programskom jeziku.


ProgramiranjeProgramiranje

Programski jezik računara je jedini jezik koji računar razume.

Algoritam za rješavanje zadatka treba zapisati naredbama odabranog programskog jezika.


Programski jezik – ključne riječiProgramski jezik – ključne riječi

Svaki programski jezik ima ograničeni skup reči koje imaju posebna značenja, ključnim riječima.


Programski jezik - sintaksaProgramski jezik - sintaksa

Svaki programski jezik poseduje pravila slaganja ključnih riječi u naredbe.

Takva se pravila nazivaju sintaksa.

Ako se ne zadovolji propisana sintaksa, program će biti neispravan i neće se moći izvršiti.


Provera i ispravljanjeProvera i ispravljanje

Da bi program bio upotrebljiv i koristan, mora biti logički ispravan.

Za otkrivanje logičkih grešaka potrebno je proveravati (testirati) program.

Program proverava autor programa, više ljudi kod proizvođača progama ili nezavisni ispitivači.


Provera zadatka :Provera zadatka :

Zadato

t= 2 min

sk= 70 cm

N= 200očekivano

v1=1,17 m/s

v2= 4,2 km/h

Postupak treba da se Postupak treba da se ponovi za za što više ulaznih podataka za što više ulaznih podataka za koje je poznat rezultat ili se koje je poznat rezultat ili se rezultat zna izračunati.rezultat zna izračunati.


Održavanje programaOdržavanje programa

Održavanje programa je postupak menjanja programa tokom negovog “životnog” vieka.

Ugovor o održavanju.

Ili izdavanje novih zakrpa i ispravaka programa za programe koji se prodaju u velikim količinama (npr. program Windows).


DokumentacijaDokumentacija

Dokumentacija je važan dodatak programu, a sastoji se od:

Uputstva za instaliranje programa,

Priručnika za korisnike,

Tehničkog opisa programa,

itd.


Varijable, promenljiveVarijable, promenljive

Mesto u memoriji rezervirano za pohrannjivanje podatka naziva se varijabla.

Svaka varijabla ima ime koje je jednoznačno određuje.

Ime varijable se zadaje proizvoljno, npr. x, a, TX, B_Pod, AmPe


Vrednost varijableVrednost varijable

Varijabli se vrednost pridružuje pomoću operatora pridruživanja.

Operator pridruživanja je znak (:=).

pr. izraz x:=3 -"varijabli x se pridružuje broj 3".


Operator pridruživanjaOperator pridruživanja

Kolika je vrednost varijable x na kraju ovog odeljka?

x:=5;x:=3;x=5;

Rezultat na kraju - x=3


OperatoriOperatori

Operatori su simboli koji predstavljaju određene funkcije.

Operatori se mogu podeliti u grupe prema funkcije koje obavljaju, pr.:

aritmetički operatori, logički operatori, operatori uporeživanja(relacijski operatori).


Aritmetički operatoriAritmetički operatori

Opis Pseudo jezik Pascal C/C+ +

Sabiranje + + +Oduzimanje - - -Množenje * * *Dijeljenje / / /Cjelobrojno dijeljenje DIV DIV /Cjelobrojni ostatak dijeljenja MOD MOD %


Operatori deljenjaOperatori deljenja

Operator deljenja (/) kao rezultat vraća vrednost promenljive u obliku realnog broja.

Operator DIV vraća celobrojni deo deljenja dva cela broja.

Operator MOD vraća celobrojni ostatak deljenja dva cela broja.

x := 5;y := 2;

a := x/y;b := x DIV y;c := x MOD

y;

a=2,5; b=2; c=1

34(c) S.Šutalo i D.Grundler, 2009. 34(c) S.Šutalo i D.Grundler, 2009.

Logički podaciLogički podaci

Logički podaci su podaci koji imaju samo vrednosti tačno ili netačno.

true/false,

da/ne,

istina/laž,

1/0.


Logički operatoriLogički operatori


Logički I I AND &&Logički ILI ILI OR ||Logički NE NE NOT !

■ Za rad s logičkim podacima, postoje logičke funkcije koje se zapisuju logičkim operatorima.


Logički NELogički NE

Kao što pokazuje tablica stanja, logički operator NE izvodi negaciju uslova A.

A (NE A)

0 1

1 0


Logički I i logički ILILogički I i logički ILI

Način rada logičkih operatora I i ILI najednostavnije je prikazano pomoću strujnim kolama, gde se nalaze dve sklopke i sijalica.

Stanje otvorene sklopke može se označiti sa 0, a zatvorene s 1.

Stanje u kome sijalica svetli može se označiti sa 1, a kada ne svijetli sa 0.


Logički ILogički I

Način rada logičkog I može se prikazati sa sklopkama kje su spojene serijski.

Sijalica svetli samo kada su obe sklopke zatvorene.

A B S

0 0 0

1 0 0

0 1 0

1 1 1


Logički ILILogički ILI

Način rada logičkog ILI može se prikazati sa sklopkama koje su spojene paralelno.

Sijalica svetli ako je bilo koja (ili obe) sklopke zatvorene.

A B S

0 0 0

1 0 1

0 1 1

1 1 1


Logički ILILogički ILI

A B (A ILI B)

0 0 0

1 0 1

0 1 1

1 1 1

logički operator ILI vraća jedinicu ako je ispunjen samo jedan od uslova(true, 1) ili ako su ispunjena oba uslova.

Kada nije ispunjen ni jedan uslov, rezultat je 0.


Logički operatoriLogički operatori

Kolika je vrednost varijabli e, f,g?

a:=0; b:=1;e:=(a I b); f:=(a ILI b); g:=(NE a);

Rezultati logičkih operacija će biti: e=0, f=1, g=1.


Relaciski oRelaciski operatoriperatori


Manje < < <Manje ili jednako <= <= <=Veće > > >Veće ili jednako >= >= >=Jednako = = = =Različito <> <> !=



Dva podatka se mogu upoređivati uporabom relaciski operatora.

Rezultat uporedjivanja je 1 (true) ako je izraz zapisan operatorima istinit, a ako nije, rezultat je 0 (false).

b:=(6<=5)

Sadržaj varijable b bit će 0 (6 nije < ili = 5)



Kolika je vrednost varijable a, b, c, d?

a:=(5<13);

b:=(8<=8);

c:=(5=8);

d:=(5<>2+3);

Rezultati : a=1, b=1, c=0, d=0.


Redosled izvršavanja operatoraRedosled izvršavanja operatora

Redoslijed izvršavanja Operatori

1. ()2. NE3. * / DIV MOD I4. + - ILI5. >, <, <=, >=, <>, =



Kolika je vrednost varijable x?

x := 22 DIV 5 * 11 MOD 3;

Svi su operatori ravnopravni, izraz se izvršava od levo na desno ovim redosledom:

22 DIV 5 = 4

4 * 11 = 44

44 MOD 3 = 2 (ostatak deljenja 44/3)

x=2



Kolika će biti vrijednost varijable x?

x := (22 DIV 5) * (11 MOD 3);

Zagrade poništavaju prioritete operatora :

22 DIV 5 = 4

11 MOD 3= 2

4 * 2 = 8

x = 8


Programska strukturaProgramska struktura

Programska struktura opisuje način i redosled izvršavanja pojedinih radnji koje dovode do konačnog rešenja zadatka.

Razlikuje se nekoliko osnovnih programskih struktura.


Osnovne programske struktureOsnovne programske strukture

Osnovne programske strukture su: Linijska programska strutura (niz), struktura grananja, struktura petlje.


LinijskaLinijska programska strukturaprogramska struktura

Kao primer liniske programske strukture može poslužiti zadatak:

Korisnik unosi dva broja, brojevi se sabiraju pa se ispisuje dobiveni zbir.

Liniska programska strukturaLiniska programska struktura

Samo u slučaju rešavanja najjednostavnijih zadataka, programska struktura je linijska, tj. program se uvijek izvršava istim nizom naredbi.


FunkcijeFunkcije

Opis Pseudo jezik

Apsolutna vrednost realnoga broja Abs(x)

Drugi koren realnoga broja Sqrt(x)

Zaokruživanje realnoga broja na najbliži cieli broj Round(x)

Najveći celi broj manji ili jednak od x Trunc(x)

Izdvojeni nizovi naredbi koji čine logičke celine a obavljaju utvrđene zadatke nazivaju se funkcije.


Funkcije - primerFunkcije - primer

ulaz (x);

a := Sqrt(x);

b := Round(x);

c := Trunc(x);

izlaz (a, b, c);


Programska struktura grananjaProgramska struktura grananja

Redosljed izvršavanja naredbi često y=zavisi od ulaznih podataka ili međurezultata obrade.

Grananje je programska struktura koja omogućava različit tok programa, zavisno od rezultatu uslova.


Naredbe pseudo jezika za grananjeNaredbe pseudo jezika za grananje

Opis Pseudo jezik

Grananje

ako je uslov onda

naredba1inače

naredba2;Blok naredbi {

} Delovi programaDelovi programa koji se koji se uslovno uslovno izvodeizvode, grupiraju se u , grupiraju se u

blokove naredbiblokove naredbi..


Programska struktura grananjaProgramska struktura grananja

Primer:

Korisnik unosi dva broja, a ispisuje veći broj.

Dijagram Dijagram


Programska struktura petljeProgramska struktura petlje

Često je u programu potrebno ponoviti neke radne više puta (iterirati). Programska struktura gde imamo ponavljanje je petlja.

Mogu se ponavljati:

unapred zadani broj puta,

sve dok je ispunjen zadani uslov.

Naredbe pseudo jezika za petljuNaredbe pseudo jezika za petlju

Opis Pseudo jezik

Petlja s unaprijed poznatim brojem ponavljanja

za b := p do k činiti naredba;

Petlja kod koje nije unaprijed poznat broj ponavljanja, a uslov se proverava na početku petlje

dok je uslov činiti naredba;

Petlja kod koje nije unapred poznat broj ponavljanja, a uslov se proverava na kraju petlje

ponavljatinaredba; dok je uslov;


Programska struktura petljeProgramska struktura petlje

Primjer

Korisnik treba uneti 100 cijelih brojeva, a pre svakog unosa broja ispisuje se tekst "Unesi broj".

61

DijagramDijagram

office 2007… · ppt file · web view · 2012-09-16pomoću formule za računanje brzine i...

Documents