Ajzen Hans/Sard ent Karl OBJASNITI NEOBJA NJENO Prevod: Nedelj ovi B. Ale sandar Eysenc Hans/Sargent Carl EXPLAINING THE UNEXPLAINED, 1997. SFINGA 1998. DA LI JE PARAPSIHOLOGIJA NAUKA? Da li je parapsihologija nau a, pitanje je oje, naravno, nije od jue, a nisu da a o od jue ni po u aji da se toj disciplini ospori sva a nauna verodostojnos t. Kada bi se ne im sluajem sainio spisa ljudi od nau e s lonih da izmeu sujeverja i parapsihologije stave zna jedna osti, po azalo bi se da su oni to ta o misle jo uve - a i danas - dale o brojniji od onih oji na prethodno pomenuto pitanje ne bi dali odrean odgovor. A nain na oji protivnici parapsihologije osporavaju sve ono to se ne u la pa u njihov pogled na svet ne razli uje se ta o mnogo od fanatizma lovaca na ve ti ce i progonitelja slobodnoumnih naunih istra ivanja uop te, sem to sreom oni ne raspola u ona o monim sredstvima gonjenja to su ih njihovi prethodnici u istoriji imali. Postoji, naime, osim nenaunog i ne a vrsta 'naunog' fanatizma. Ko u to ne veruje ne a samo proita one stranice njige Sard enta i Ajzen a na ojima ova dvoji ca autora analizuju dva ara teristina sluaja slepog i potpuno neosnovanog osporav anja ne ih injenica to protivree shvatanjima zatoni a 'naune' riti e o ojima je re. Kada su Fransoaz i Mi el Gogelan objavili rezultate svojih ispitivanja ista nutih sportista roenih u zna u Marsa, lanovi odbora za nauno istra ivanje tvrenja o postojan ju parapsiholo ih pojava pregli su iz sve snage da ove rezultate po sva u cenu do vedu u pitanje. Ne bi, razume se, cela ta pria bila vredna ne og posebnog omentara da su se lanovi dotinog odbora ograniili samo na to da riti uju pretpostav e na ojima astrologija poiva. Oni su, meutim, nastojali da pore nu, injenicama upr os, i stati sti u ompetenciju Gogelanovih, idui u tome ta o dale o da su gde god su mogli gru bo i rajnje netolerantno uut ivali sve one oji su o tome imali dru ije mi ljenje. Ta o su, recimo, Denisu Rolinsu, inae ritiaru iz njihovih sopstvenih redova, oduz imali re na sastancima odbora i a odbijali da objave njegove priloge u asopisu oj i odbor izdaje. Jo je ara teristiniji i po svojim posledicama dale ose niji primer ovog, a o se ta o mo e rei, naunog fanatizma to ga nalazimo u izve taju Nacionalnog saveta za i stra ivanje pri Ameri oj nacionalnoj a ademiji nau a, od decembra 1987. godine. Aut ori ovog izve taja izjavljuju da nema ni a vog naunog osnova za tvrdnju da parapsih olo i fenomeni postoje. Meutim, jo u vremenu to je prethodilo pisanju pomenutog izve taja bilo je obj avljeno jedno izuzetno ozbiljno i temeljno istra ivanje Roberta Rozentala i Moni e Mars iz oga proistie da je metodologija oju su parapsiholozi oristili znatno pouzdanija od metodologije ori ene u pet oblasti onvencionalne psihologije. Ovaj nalaz Rozentala i Marsove bio je, meutim, dobro poznat autorima izve t aja o ome je re. Upr os tome, oni su potpuno ignorisali deo u ome se parapsihol ozima odaje priznanje, navodei samo one delove u ojima se govori o dostignuima o nvencionalne psihologije. A na pitanje zbog ega su to uinili, ovi vatreni borci za stvar nau e odgov orili su - neverovatno ali istinito - da se a i ne seaju ta ih je na to navelo. Ne treba se onda uditi to nas Sard ent i Ajzen uveravaju da je nau a 'u dub ini svoje du e stra no onzervativna'. Istini za volju, ne nau a ve naunici, ili jo preciznije veina onih to se nau om bave. Otuda i otpor prema parapsihologiji oji, zapravo, predstavlja samo pose ban obli otpora svemu onom to orenito dovodi u sumnju ne u op teprihvaenu viziju s veta. Valja, naime, neprestano imati u vidu - pogotovo ada je o ovoj temi re - d a osim nenaunih postoje i 'naune' predrasude, ili dru ije i bolje reeno predrasude p od mas om nau e. Nee stoga biti na odmet da u ovom rat om uvodnom slovu s renemo pa nju na izvestan broj metodolo ih uputstava neophodnih sva om onom o bi da razmi ljanju o parapsiholo im temama pristupi sa ne om neophodnom merom nepristrasnosti. Prethodno, meutim, ne bismo smeli izgubiti iz vida da sva a ona disciplin a oja petenduje na nauni status mora najpre imati ne e egza tno provereni i utvre

ni predmet izuavanja, izvestan orpus injenica ije postojanje ne podle e ni a voj sum nji. To sva a o nije ne a naroita mudrost i sva o bi se u naelu sa prethodno po menutom napomenom la o mogao slo iti. U pra si je to, na alost, mnogo te e, bar ada j e o parapsihologiji re, pa otuda i potreba da se u a e na ne oli o prepre a to stoje na puti nepristrasnog procenjivanja naunog statusa ove discipline. Formulisaemo ih u vidu izvesnog broja oli o rat ih toli o i neophodnih upozorenja. Upozorenje prvo: A o ne to nismo u stanju da objasnimo, to jo uve ne znai d a to ne to ne postoji. Upozorenje drugo: A o nam se za ne u pojavu nudi ne o apsurdno tumaenje, ne znai da te pojave nema. Upozorenje tree: A o ne a pojava orenito protivrei sve oli im na im prethod nim saznanjima, ne mo e to biti dovoljan razlog da je poriemo. Upozorenje etvrto: A o meu onima to se ne om disciplinom bave ima prevarana ta i arlatana, a o u teoriji ta o i u pra si, odatle ne sledi za ljua da su svi oni to se u toj disciplini ogledaju prevaranti i arlatani i u teoriji i pra si. I najzad, a o iz priznavanja ne e injenice proistiu izvesni neugodni, pa a i tetni za ljuci u pra tinom pogledu, to jo uve ne znai da ta va ne a injenica ne po stoji. A da su sva ova upozorenja sasvim na mestu, svedoi nam oigledno i uverljiv o upravo njiga Sard enta i Ajzen a sa ojom i otpoinje ova parapsiholo a bibliote a . U toj njizi su na ret o trezven i ritian nain sabrane ne e od najva nijih te ovi na parapsihologije iz ojih i na osnovu ojih nedvosmisleno proistie za ljua da s e ovoj disciplini ne mo e osporiti nauno dostojanstvo. Danas je, naime, ve sasvim po uzdano do azano - do azano pre svega e sperimentalno - da parapsihologija, ao i sva a druga nau a, ima svoj predmet ili drugim reima izvestan rug injenica po nee m sasvim osobenih i nersvodljivih na injenice iz drugih naunih oblasti i to je najv a nije proverljivih na egza tan nain. Grubo uzev i, mogao bi se onaj rug pojava to ih parapsihologija izuava pode liti u dve grupe. U prvu grupu spadaju fenomeni psiho ineze, telepatije i vidovi tosti. U drugu grupu spada fenomen ta ozvane prave pre ognicije. Psiho ineza, telepatija i vidovitost imaju ao svoj zajedni i imenitelj o no to bi se moglo nazvati istrovremeno u. U svim ovim sluajevima prostor ao da ne po stoji, a ta e izmeu ojih se uspostavlja izvesna omuni acija nalaze se u prostoru ta orei uporedo.

Nasuprot svemu tome, prava pre ognicija, oja za razli u od la ne - tu raz li u Sard ent i Ajzen ne pominju - predstavlja mo predvianja one budunosti to u datom trenut u ne postoji a ni u zamet u, podrazumeva odnos dvaju vremens i udaljenih taa a, pri emu subje t stepenice na putu a ne om u sada njosti potpuno nepostojeem zbivanju na izvestan nain pres ae. Za sva u od ovih paranormalnih sposobnosti postoji danas itav niz e speri mentalno izvedenih, pouzdanih do aza u s ladu sa najvi im naunim standardima. Iz mno tva ta vih do aza izdvojiemo za ovu prili u samo ne e. Hajsted je, r ecimo, do azao da ima subje ata oji su u stanju da metalnu tra u saviju ao da je izlo ena pritis u te ine od pet tona, a da je pri tom uop te ne dodiruju. A Snel i Van der Sidje e sperimentalnim putem su utvrdili da su ne i naroito obdareni ljud i u stanju da na razdaljini od trideset ilometara za tite pacove zara ene babesijom , parazitom oji napada crvena rvna zrnca, i to samo na osnovu fotografija dotin ih glodara. Jedna o ta o pouzdano je utvreno i postojanje telepatije i vidovitosti og ledima to su ih, pored ostalih, vr ili Rizl i Prat - ova dvojica sa parapsiholo i iz uzetno obdarenim ehom Stepane om - a potom i ogledima obavljenim u medicins om ce ntru 'Majmonid'. Naroitu pa nju zaslu uju i rezultati do ojih je do ao Honorton, vr ei itavih dvad set godina ta ozvane gancfeld e sperimente o ojima Sard ent i Ajzen ta oe izve tava ju u ovom, jedanaestom po redu, izdanju njihove njige. Danas vi e nema sumnje ni u to da i prava pre ognicija postoji. Fiziar Helm ut mit onstruisao je ma inu pomou oje je ubedljivo do azao da su subje ti sa paran

ormalnim sposobnostima u stanju da predvide a i to raspadanja izotopa stronciju ma, a do istih saznanja o fenomenu prave pre ognicije, e sperimentalno provereni h, do li su i saradnici medicins og centra 'Majmonid', vr ei oglede sa pre ognitivnim snovima. Onima, pa , oji osporavaju ovu parapsiholo u mo, po u avajui da je svedu na ne u drugu, manje parado salnu sposobnost, postavljaju Sard ent i Ajzen sledee raz lo no pitanje: A o su, naime, subje ti obdareni pre ognicijom spoznavali budunost t elepats im ili a vim drugim slinim nainom, ojim su to onda oni dosad poznatim ulo m mogli spoznati re ili sli u iji nasumini odbir e se obaviti te sledeeg dana, ao to je to bio sluaj u ve pomenutom medicins om centru. Sard ent i Ajzen u azuju i na neosnovanost po u aja da se prava pre ognicij a svede na psiho inezu, pozivajui se tim povodom i na Rajnov meteorolo i lju. Rajn je, naime, vr io e sperimente sa pogaanjem oscilacija temperature u predelima hilj adama ilometara udaljenim od subje ata pre ognicije. Po azalo se da ovim subje tima i u ta vim sluajevima polazi za ru om da ot riju budunost oja jo uve ne post oji, jer bilo bi ve sasvim besmisleno tvrditi da ti ljudi pomou ne ih svojih izuze tnih psiho ineti ih moi mogu da utiu na temperaturne oscilacije o ojima je re. Za aljenje je, meutim, to ova dvojica autora ne pominju u ovom onte stu og lede sa oznaenim sedi tima to ih je najpre vr io do tor Osti, a potom naroito s rupuloz no i temeljito profesor Tenev sa Parapsiholo og instituta u Utrehtu. Tenev je, na ime, svom omiljenom subje tu, Holananinu Kroazetu, po azao plan jedne sale od tri deset mesta i zahtevao od njega da se usredsredi na ne o od njih i pogodi o e na to mesto sesti, i to u asu ad se o asnije sluajno odabranim posetiocima jo ni ta n ije moglo znati. Potom su pre o oglasa pozivani uesnici u e sperimentu ojima, ra zume se, nije moglo biti bilo ta znano o prirodi ogleda o ome je re i oji su iz sve nja overata izvlaili brojeve mesta. Po azalo se u ne ih dvesta ogleda ove vrste da je Kroazet uspevao da pog odi s oro sve ono to se od njega tra ilo. Bilo bi, meutim, sme no verovati da je taj s posobno u prave pre ognicije obdareni ove imao ne u ta vu psiho ineti u mo da pomou nj e usmerava na oznaena sedi ta osobe o ojima u asu preds azivanja nije imao pojma. E sperimenti profesora Teneva znaajni su i po tome to is ljuuju mogunost svoe nja prave pre ognicije na telepatiju. Do je Kroazet svoja preds azanja izricao, ni Tenevu, a ni bilo ome drugom, ao to je ve reeno, nije moglo biti poznato ni ta o buduim posetiocima sale u ojoj su e sperimenti sa oznaenim sedi tima vr eni. Meutim, a o je u pogledu legitimnosti svog predmeta parapsihologija nesum njivo dostojna statusa naune discipline, nema ona jo uve jednu odli u oju druge nau e ve uveli o imaju. A o su parapsiholozi - to bar sad vi e nije sporno - pouzda no utvrdili postojanje izvesnog ruga osobenih injenica - nazovimo ih paranormaln im - oni zasad nisu u stanju da nam za te injenice ponude ne o e sperimentalno pr overeno tumaenje. Ali - da jo jednom i tim povodom podsetimo na ono prvo ovde pome nuto metodolo o upozorenje - a o ne o ne to nije u stanju da objasni, ne znai da to ne to ne postoji. A is u enje da se ospori ono to nismo u stanju da protumaimo toli o je ja o da mu nije odoleo a i jedan od dvojice pisaca ove njige, Sard ent, oji je izdvoj io svoje mi ljenje ada je re o ne im nalazima to idu u prilog postojanja fenomena r ein arnacije. Primer pouan zato to svedoi u prilog opravdanosti i jednog drugog ovde pome nutog metodolo og upozorenja. Priznati da postoje injenice oje u azuju na mogunost rein arnacije ne znai samim tim usvojiti i eti e i religijs e pretpostav e uenja o rein arnaciji i potom na osnovu manj avosti tog uenja poricati samu tu injenicu. Nalazi dr Stivensona, na oje se poziva Ajzen , a oje osporava Sard ent i oje, u zgred reeno, mo e da pot repi i e speriment Delpas o ome se u ovoj njizi ne govor i, upuuju samo te na za ljua da postoji ne to to nad ivljava na u fizi u smrt. A da li to to nas nad ivljava predstavlja izvesnu duhovnu su tinu oja e potom veito trajati i da li se rein arnacija vr i prema eti im normama njenih vers ih zat oni a - o tome sam fenomen to ga je dr Stivenson ispitivao ne govori ba ni ta. Mo emo se, naravno, pitati hoemo li jednog lepog dana moi da objasnimo sve o no to je danas jo uve neobja njeno i o emu nam parapsihologija govori. Te o da je ne o adar, a o danas stvar stoji, da nam ponudi zadovoljavaj ui odgovor na to deli atno pitanje.

Ni ola Milo evi

PREDGOVOR An ete sa 'obinim' ljudima po azuju da veina njih veruje u vanulno opa anje ( ESP - Extra-Sensory Perception). Veina smatra da su lino do iveli telepatiju. Veina v eruje u 'snove oji se ostvaruju'. Zanimanje za 'paranormalne' pojave je trajno - filmovi, njige i lanci o tome pojavljuju se neprestano. Pa ipa , ' atalozi' ude snih i izuzetnih dogaaja ostaju dubo o nezadovoljavajui. Ljudi ele obja njenja, a ne spis ove. Pitanja naje e glase: za to se to de ava? Ka o se de ava? Ova va pitanja pripada ju podruju nau e, ona su zahtev da znanje bude dublje i osmi ljenije. Svi imamo rad oznalost i elju da istra imo, izmerimo, razumemo. Ali an ete sprovedene meu naunicima po azuju da samo mali deo njih veruje u postojanje ESP, ia o ( to je ohrabrujue) ima sve manje onih oji ategorino tvrde da ni ta ta o ne mo e postojati. Da li je to zato to nisu obavljena istra ivanja oja b i im omoguila da ot lone neverovanje u ESP, ili bar da dopuste da je ta o ne to mog ue? Ili oni, iz iste predrasude i upornosti, odbijaju da pogledaju do aze? Mi smatramo da postoji itavo bogatstvo do aza oji govore u prilog tome d a da su ljuds e 'paranormalne' sposobnosti stvarne. Oni obuhvataju telepatiju, v idovitost i pre ogniciju (a to su vidovi ESP), ao i psiho inezu (s raeno PK). Sm atramo da su ove sposobnosti, mada te o uhvatljive, ipa sastavni deo ljuds e pri rode, jedna o ao inteligencija ili linost. Ta oe smatramo da su od pra tinog znaaja . Do azi oje izla emo u ovoj njizi po azuju da u tim pojavama postoje odreene za onitosti, poreda , smisleni obrazac. Na bavimo se 'praznim anomalijama'. Do azi su razlo ni i ubedljivi. Sluajevi se ponavljaju mnogo puta, a u njima se po azuje d oslednost. Nas dvojica smo naunici, i zato je na a osnovna oblast zanimanja nauno izuava nje paranormalnog; ipa , predmet njige Objasniti neobja njeno nije samo to. Ona s e bavi i mnogobrojnim paranormalnim is ustvima u sva odnevnom ivotu, is ustvima b ez ojih, zapravo, i ne bi imalo ta da se nauno prouava. Ne i od najuspe nijih ESP og leda bili su po u aji da se re onstrui u psiholo e o olnosti u ojima se, u stvarnom i votu, naje e dogode spontana, neoe ivana ESP ispoljavanja. Moramo se oslanjati i na o glede i na is ustva iz ivota. Prvo izdanje ove njige tampano je pre jedanaest godina. Od tada su obavl jeni mnogi viso o valitetni ogledi i izuavanja, naroito u oblastima ma ins e PK, isc eljenja, rein arnacije i is ustava vezanih za blis u smrt; postignuti su i istin s i proboji (taj izraz smo veoma pa ljivo izbegavali pre jedanaest godina) u stati sti oj obradi ranijih i novih rezultata istra ivanja. Mnogo toga se desilo, i de ava, to odr ava na e zanimanje i uzbuenje. Do smo pripremali ovu njigu za tampu, doznali smo sa veli om tugom da j e umro arls Honorton, mo da najista nutiji parapsiholog u poslednjih etvrt ve a. Hon orton je autor radova vrhuns og alibra, a prema nama se postavio prijateljs i i veli odu no; pripremio nam je izve taje o najnovijim nalazima za ovo novo izdanje. Veoma smo to cenili. Njegovim prijateljima on e veoma nedostajati, a gubita za p arapsihologiju je nenado nadiv. Pre jedanaest godina napisali smo: "Nema razloga da ne verujemo da e nam predstojee godine po azivati sve vei i vei deo sli e." Prijatno je videti oli o se novoga pojavilo na vidi u, i preneti to pro ireno znanje itaocima. Hans D . Ajzen i Karl Sard ent, decembar 1992.

TA JE PARANORMALNO? Nau a je mona alat a za istra ivanje sveta. Izuzetno je napredovala u dvade setom ve u i dala nam dubo e uvide u najosnovnije procese ivota i materije. Napre

uve

Meutim, a i a o svi oni fenomeni ojima se parapsihologija bavi ostanu za neprotumaeni, ni to jo uve nee biti do az da ih nema.

t om nau e svet je sva a o postao opasniji - za ta je atoms a bomba najuveniji sim bol - ali smo ste li i ne e veli e slobode, na primer slobodu od zaraznih bole tin a i od gladi. Nismo vi e u potpunoj zavisnosti od ivotne o oline u ojoj smo se zad esili; pitajte o tome bilo og Kanaanina oji ima centralno grejanje, usred zime. Ove slobode daju obinim ljudima mogunost neuizmerno bogatijeg ivota, ali daju i pr ivid da je nau a proces ot rivanja oji vodi glat o prema ne om s upu nepromenlj ivih, onanih odgovora. Ni ta ne bi moglo biti dalje od istine. Po to se ova njiga u veli oj meri bavi parapsihologijom ao nau om, va no j e odrediti ta je nau a. Jedan dobar opis nau e glasio bi: nau a se, u sva om vremenu, sastoji od mre e teorija i modela oji po azuju a o svet deluje, ao i od vojs e istra ivaa o ji uporno formuli u i proveravaju te modele i teorije. Postoje, naravno, izvesna p ravila oja vladaju u oblasti formulisanja teorija i modela i u uporeivanju istih sa e sperimentalno utvrenim injenicama. Jedna teorija ili model treba da objasni zbog ega se ljudi, estice ili predmeti pona aju na nain na oji se pona aju, a osim tog a treba da predvidi a o e se pona ati u budunosti. A o ona ovo ne ini na odgovarajui niti na pouzdan nain, onda mora biti zamenjena ne om drugom teorijom ili ne im dr ugim modelom. Eto, to je sli a oju mnogi naunici, ao i filozofi nau e, imaju o nauci. U stvarnosti, to ta nije ba ta o jasno i isto 'izrezano'. Nisu sve nau e iste . U ne ima teorija ima vei ili manji udeo; merila za ocenjivanje vrednosti teorij a u ne im nau ama su drugaiji nego u ne im drugim. Na primer, ono to va i u fizici n e mora va iti u psihologiji. Postoje i odreena pravila o izvoenju ogleda; oni se mogu izvoditi na rav nai n ili na dobar. Preovlaujue mi ljenje je sledee: da bi rezultati ne og ogleda bili pr ihvaeni ao istiniti, neophodno je da i drugi e sperimentatori dou do istovetnog r ezultata. Ovo je u naelu lepo, ali u stvarnosti, ao to emo videti, mo da ne mo e ba uve ta o jednostavno da se 'presee'. Stvarna priroda nau e Nau a je jedan nain da se posti e znanje i razumevanje. Ali taj nain nije st atian; on se menja, razvija. Gre e se de avaju, i to esto. Pra sa se esto ne u lopi u teoriju. Ovo je njiga o parapsihologiji, o naunom istra ivanju pojava za oje se o dmah na poet u a e da su 'anomalije' i da ne spadaju u 'normalno' (nego su paranor malne); utoli o vi e nam je potrebna svest da nau a nije nepogre ivi, potpuno obje t ivni mar prema onanom shvatanju svega. Mnogi naunici smatraju da su fenomeni ao ESP nemogui zato to su protivni n ajosnovnijim za onima fizi e. Meutim, ovo gledi te je neodr ivo. U osamnaestom ve u v eli i francus i hemiar Antoan Lavoazije proglasio je da na nebu nema ni a vog am enja, i da, prema tome, ne mo e ni a vo amenje sa neba padati na zemlju; zbog ove 'odlu e' slavnoga Lavoazijea, muzeji su iz svojih izlo benih postav i s lonili me teorite oje su imali. Eto postup a oji, sa stanovi ta na eg dana njeg znanja, izgled a (i jeste) sme an. Neijom proizvoljnom odlu om istina je naprosto povuena iz upotre be! Godine 1850. nema i fiziolog Johanes Miler objavio je da nau a ni ada nee usta noviti brzinu prostiranja nervnog impulsa; samo dve godine asnije, Herman fon H elmholc ustanovio je tu brzinu. Kad je Ernest Raderford, fiziar oji je prvi rasc epio atom, poinjao svoje students e dane, njegov tutor mu je re ao: "Nemoj ti uzi mati fizi u, ne vredi se tom nau om gnjaviti, o prirodi materije ot riveno je ve sve to je imalo da se ot rije, pa je naunicima preostalo samo jo da malo preciznije is a u ne e sitnice!" Zanimljivo je pomisliti ta bi bilo da je mladi Raderford pos lu ao taj savet. injenica da se u slojevima ozona iznad Ar ti a pojavila ogromna ru pa prenebregavana je godinama, zbog toga to su ompjuteri ameri ih nauni a bili pro gramirani da poni te sva i podata oji je 'anomalija' - to jest, oji isuvi e odstu pi od onoga to 'mora biti' istina. Darvinova teorija evolucije ostaje na snazi (s ada u novom, modernijem obli u, oji se naziva neo-darvinizam), ali je i esto o n apadnuta, iz dobrih razloga, od strane pojedinih nauni a, meu ojima je biolog Sor en Lovtrup. Ova vih primera nesavr enosti i naglih zao reta za 180 stepeni ima u istor iji prirodnih nau a mnogo. U istoriji dru tvenih nau a problemi su jo i vei. Jedan p

rimer je e onomija. Sada je manje-vi e prihvaena injenica da lasine e onoms e teorij e ne mogu objasniti a o se i za to u industrijs im zemljama Zapada dogaala istovre meno sve vea inflacija i sve vea nezaposlenost u razdoblju 1980-1989, niti a o se posle toga, u uslovima savladane inflacije, nezaposlenost ustalila vrsto i uporn o na viso om nivou. Drugi primer je psihologija. Godine 1970. u toj nauci na sva zvona je objavljivano da e 'us oro', a najdocnije za dvadeset godina, biti do az ana neuralna priroda ljuds og uma - da le, da e biti po azano i do azano da sve p ojave u ljuds om umu proistiu u celosti iz rada ove ovih nervnih elija, neurona. Do l a je, meutim, i uveli o pro la, 1990. godina, a na tom polju postignuti napreda je , hoemo li rei otvoreno: zanemarljiv. Nije pogre no uverenje da je nau a jedno dinamino i mono sredstvo za istra iva nje sveta. Nau a to jeste. Ali nau a je, ao i sve drugo to ove svojim snagama pr eduzima, podlo na mnogobrojnim gre ama i predrasudama, oje se mogu odr ati u ne im s luajevima veoma dugo. Naroito je va no da uoimo da nau a esto odbija da se bavi istins im anomalijama, pojavama oje ni a o ne mogu da se u lope u prihvaene ire naune is tine. To je od bitnog znaaja za parapsihologiju, zato to se ona prvenstveno bavi b a ta vim anomalijama. Autorima ove njige, i uop te parapsiholozima, neprihvatljivo je gledi te oje se u nauci esto uje, a oje a e: "ESP je u suprotnosti sa fizi om da le, ne mo e postojati". Jer to nije ni ta drugo do novi Lavoazije oji nam opet govori da amenje ne mo e padati s neba. Za tu prilino nesrenu postav u uma esto se a e da je 's eptinost'. A istina j e suprotna. S eptinost je stav istra ivaa oji, suoen sa ne om anomalijom ( ao to je E SP) a e: "e aj, ta je ovo ovde? Daj da mi to bolje pogledamo." Nije uop te s epti on aj ritiar oji, ne ustajui iz svoje fotelje, jednostavno progla ava da izvesne poja ve ne mogu postojati i, tavi e, odbija da utro i i minut na razmatranje do aza oji m u se nude. Pravi s epti je s eptian i prema op teprihvaenim teorijama, uve spreman da obje tivno proceni i ne i sasvim nov, sasvim suprotan do az.

To om itave istorije ljuds og dru tva bilo je izve taja o dogaajima oji se ni a o nisu mogli objasniti tada va eim naunim teorijama. Ti dogaaji obino su svi bacani u jednu zajedni u ategoriju, 'paranormalno', oja mo da nije najsrenije nazvana, a li oje emo se mi ovde dr ati zato to je postala dobro poznata. Ne mo e se poricati da je 'paranormalno' svojevrsna stara vrea u oju je nabacano sve i sva ta i oje ta. Z aite malo u itanje njiga i asopisa o paranormalnom, pa ete ubrzo naleteti i na astr ologiju, udovi te iz Loh Nesa, tobo nju 'energiju Zemlje', vanzemaljce oji s a uu po svetu i uvlae ljude u svoje NLO, a bie, bogami, i isceljenja pomou iste elje da se ne o isceli, zatim pria o astralnim proje cijama, o rein arnaciji i jo drugih trista uda i divota. Toli o je malo zajedni og u svim tim priama i fenomenima da, zaista, nemam o razloga za verovanje da ne i objedinjen uzro ili mehanizam stoji iza njih. A o elimo nauni pristup, onda nam je najpametnije da se usredsredimo na one pojave oje se najla e mogu prouavati i za oje se ini da ih povezuje ne o naelo. Kao najbolji andidati za ta o ne to izdvojile su se dve ljuds e sposobnos ti oje izgledaju paranormalno. Prva je ESP, vanulno opa anje. Obino se deli u tri ategorije, a to su: telepatija (uspostavljanje veze izmeu dve osobe na vanulni nain ), vidovitost (sticanje saznanja o predmetima ili dogaajima, ali ne roz ula), i p re ognicija (vanulno saznavanje o dogaajima oji e se te dogoditi). Druga paranorm alna ljuds a sposobnost je PK, psiho ineza, a to je vladavina uma nad materijom: sposobnost da se utie na razne predmete, dogaaje ili na sudbinu drugih ljudi sami m naprezanjem volje. Jo od anti ih vremena pa sve do danas bilo je, i ima, izve taja o ESP i o PK, a an ete po azuju da veina ljudi veruje da su lino is usili ne to od toga (naroito telepatiju). Jasno je i nauni u i ne-nauni u da a o informacije ne sti u senzorno, da le roz pet poznatih ula ( to i jeste definicija ESP), onda moraju stizati na ne i dru gi nain. Vredi zapaziti da re 'vanulno' nije najpovoljnija, jer sugeri e da je re o po javi oja uop te ne ide ni roz jedno, ni roz a vo ulo, tavi e o pojavi oja je sasv im 'van' normalnog delovanja ove a. I jo sugeri e da ono to je van ula, iz ne og razlo ga mora ostati i van naunog istra ivanja. Meutim, nedavna istra ivanja po azala su da

Najbolji

andidati za nauno razmatranje: ESP i PK

ljuds a bia deluju na vi e od pet ulnih nivoa. Naime, svi su izgledi da ima mnogo ljudi oji uspevaju, na ne i nain, da osete Zemljino magnetno polje, ojim je na a planete o ru ena. Zahvaljujui tome, ti l judi uspevaju i da se orijenti u u magnetnom polju, da odrede gde su u njemu. Ovo e sto ulo mo e raditi ao dopuna ostalih pet ula (a to su vid, sluh, dodir, miris i u us) mada je mnogo slabije od njih. U radu ovog estog ula ne mora biti nieg paranorm alnog. tavi e, ono se mo e blo irati sasvim jednostavno. Ba ao to ne ome mo emo da zave e o crnu rpu pre o oiju, posle ega on ne mo e ni ta da vidi, ta o mo emo osobi oja ima m agnetno ulo da privrstimo ele tromagnet, ma ar i vrlo mali, na glavu; posle toga, ta osoba nee moi da se orijenti e na osnovu Zemljinog magnetizma. Ele tromagnet stva ra magnetno polje oje je u njegovoj neposrednoj blizini mnogo sna nije od Zemljin og; drugim reima, to je jedno lo alno polje, neveli og doma aja, ali tu gde postoji , ono je jae. Ele trina struja oja protie roz ablove dale ovoda, ao i roz tran sformatore, ta oe stvara o o sebe magnetna polja, oja su u blizini ovih instalac ija mnogo jaa nego Zemljino magnetno polje (ije su linije sile vrlo slabe). Zato ov e sa magnetnim ulom ne mo e, u blizini ta vih instalacija, da se orijenti e na osnov u Zemljinog magnetizma. Na Univerzitetu Nortvestern u SAD radi nauni Fren Braun oji je decenij ama do azivao da promene Zemljinog magnetnog polja utiu na mnoge prirodne procese , pa i na metabolizam pojedinih mors ih bia; a i na respiraciju bilja a. Nauni est abli ment je to om svih tih godina prenebregavao Braunove nalaze, ili ih osporavao , ili ismevao, ali se po azalo da su istiniti. Da le, mogue je nauno prouavanje ljuds og magnetnog ula, ia o to nije jedno od dobro znanih pet ljuds ih ula. To je primer, ili analogija, za ESP: po azuje d a su mogua istra ivanja neeg sasvim novog, oja e se jednog dana povezati sa onim to j e ve poznato. Spontani ESP i PK Pogledajmo pobli e ne e od prijavljenih sluajeva ESP i PK. Ka vi su to dogaa ji bili i na oji nain oni sugeri u postojanje vanulnog opa anja? Re pre ognicija je latins og pore la (precognitio). Ona znai 'saznavanje u napred', da le, saznavanje neega to se jo nije desilo, i to ne roz ula niti razmi lja njem. (Kad ne o na osnovu poznavanja situacije dobro razmisli ta je verovatno da e se desiti, i po a e se da je u pravu, to je predvianje; nije pre ognicija.) Ve hilj adama godina provlai se verovanje da ne i pojedinci imaju proro i dar. Ovo verovan je dalo je ogromnu dru tvenu mo i autoritet ne im mestima, ta ozvanim 'proroi tima', ao to je bilo naselje Delfi u Gr oj. Sva oja i predviai i preds azivai, itai zna ova, slini, uticali su to om ve ova na duhovni i politi i ivot va nih ljudi, pa i itavih n aroda. A o ostavimo po strani ta stara vremena, mo emo pogledati dvadeseti ve i sluajeve pre ognicije u njemu. Za na e potrebe ovde odabrali smo samo dva dramatina sluaja pre ognicije u Britaniji u novije doba. Godine 1966. na doma rudars og seoceta Aberfan u Ju nom Velsu otisnula se ogromna gomila is opanog uglja, itavo brdo uglja. Za samo ne oli o se undi ova l avina, pome ana sa blatom, sru ila je seos u osnovnu olu i naprosto je zbrisala. Pog inulo je sto dvadeset osmoro dece i esnaest odraslih, u upno sto etrdeset etiri oso be. Jedan dnevni list asnije je tvrdio da je to najvea atastrofa u vreme mira oja se na engles om tlu i ada dogodila. Evo jednog opisa te pogibije. "Prvo sam videla jednu staru ols u zgradu u dolini. Onda jednog vel og ru dara, a onda ugljenu lavinu a o se obru ava niz planinu. itavo brdo uglja letelo j e nadole, a tamo, ispod, videla sam jednog dea a sa duga im i ama na elu; izgledao je potpuno u asnut, prepadnut na smrt. Onda sam dugo gledala operacije spasavanja. I mala sam utisa da je onaj dea ostao negde ispod uglja, ali da je na raju spase n. Ali izgledao je ta o ojaeno. Ni a o ga ne mogu zaboraviti. Uz njega sam videla jednog od spasilaca; imao je neobian iljati lem." To je izjavio ne i oevidac? Ne ba . Odron u Aberfanu zbio se 21. o tobra u 9.15 ujutro. Navedene rei izgovorila je jedna ena dan ranije, 20. o tobra uvee, pre d est svedo a oji su potvrdili da je ona to tada re la. Nalazila se tada u Spiri tualisti oj cr vi u Plimutu, tri stotine ilometara ju nije. O ovoj svojoj viziji g

ovorila je ta oe jednoj om inici, u 8.30 izjutra, da le 45 minuta pre atastrofe u Aberfanu. Evo na eg drugog primera. Prvog juna 1974. u 16.53 dogodila se veli a e sp lozija u hemijs oj fabrici 'Najpro' u engles om gradu Fli sborou, u ju nom delu po rajine Hambersajd. Opusto eno je ne ih ezdeset he tara zemlji ta na ome se nalazila fabri a. U ovoj iznenadnoj, sasvim neoe ivanoj atastrofi poginulo je dvadeset o sam ljudi, bilo je vi e stotina ranjenih, a manje ili vee tete zabele ene su na o o dv e hiljade zgrada u Fli sborou. Tog istog dana, ali u podne, jedna mlada ena oja je gledala televiziju u gradu Klitorpu (trideseta ilometara dale o od Fli sbor oua) 'videla' je i 'ula' a o spi er na vestima javlja o e sploziji u Fli sborou i pogibiji ne oli o ljudi. Ovo je pomenula jednom paru, svojim prijateljima oji su u to vreme boravili u njenoj ui. Postoje, da le, svedoci. Jedna osoba je vid ela jedan dogaaj pre nego to se desio. Mi, u ovom trenut u, ne a emo da su ova dva dogaaja do azi da pre ognicija postoji. Navodimo ih samo ao ilustraciju, jer ima mnogo ta vih izve taja oje ni je la o odbaciti. Postoje jedna o upeatljivi primeri telepatije. Vratimo se jedan ve u pro l ost. Navodimo deo izve taja Britans og dru tva za ESP istra ivanja. "Godine 1867. moja sestra je iznenada umrla od olere. Pribli no godinu dana posle njene smrti ja sa m postao trgova i putni . Jo osam godina posle toga, 1876, desio se sledei dogaaj. J ednoga dana, tano u podne, u mojoj sobi, oja je tada bila blistavo i veselo osuna na, postao sam najednom svestan da je prisutan jo ne o, ne o o sedi levo od mene . O renuo sam se i jasno video moju dragu sestru. A evo potvrde, sasvim izuzetne potvrde za ovu moju tvrdnju...' U nastav u svog is aza, taj ove je objasnio da je na privienju zapazio, na jednom obrazu, blistavo crvenu ogrebotinu. Kad je isp riao roditeljima ta mu se priinilo, njegova maj a se veoma uznemirila, jer do tog t renut a ni o na svetu osim nje same nije znao da je ona, ad je pripremala telo svoje eri za sahranu, sluajno ogrebala jedan obraz po ojnice. O tome ni ad, ni om , ni jednu re nije azala. Da li je to bio sluaj telepatije izmeu maj e i sina? Ili omuni acija izmeu ive i ne ive osobe, izmeu jednog uma oji je jo u telu i drugog uma oji je telo nap ustio? Ima mnogo ova vih izve taja, toli o ubedljivih da ih ne mo emo naprosto prene bregavati. Jedan mnogo e i sluaj mogue telepatije dogodio se jednome od dvojice autora ov e njige. Jedne veeri osetio je neodoljivu elju da ode u posetu jednoj svojoj prij ateljici, ne osobito blis oj, ia o je bila ve asna no, ne normalno vreme za uzgre dne posete. Kad je stigao, na ao ju je vrlo potresenu, upla anu, jer ona se sa svo jim mladiem upravo te veeri posvaala i on ju je udario. Dolaza posetioca veoma joj je pomogao da se ute i i smiri. Da li je uputila telepats i 'signal za pomo'? Mnog i ljudi a u da su imali sline do ivljaje. Vidovitost, ao to smo re li, nije isto to i telepatija, ali razgranienje i zmeu ta dva obli a ESP mo e biti nejasno, jer informacija o ne om dogaaju ili predme tu mora postojati u ne om umu, negde; ta a o vidovit ove , zapravo, samo uzima inf ormacije, telepats i, od ne og drugog? Ali ima pria o pronala enju predmeta oji su bili sasvim izgubljeni, ili a ve ovima izgubljeni, ao i o radu ta ozvanih para normalnih dete tiva, a to su ve sluajevi oje je te e objasniti telepatijom. Najzad, PK: ta emo sa tim priama o delovanju 'iste volje' na materiju? Malo ima ljudi oji nisu uli za slavnog (ili: neslavnog) Uri Gelera oji je izvodio pr edstave u ojima je navodno savijao a i e i vilju e snagom svojim misli. Da li je to bilo arlatanstvo i prevara, ili je bilo stvarno, mi ljenja su podeljena. To sa n avodnim savijanjem metala te nedavno je dodato priama o PK, oje, po tradiciji, sadr e neobja njivo pomicanje ne ih predmeta, odizanje ljudi od zemlje (levitaciju) i slino. U jednom zabele enom sluaju ombinovane PK i telepatije, jedna ena videla je privienje osobe oja je umrla veoma dale o odatle, a u isti mah zidni asovni u s obi se zaustavio. Pre ognicija, telepatija, vidovitost i PK nalaze se u jezgru paranormaln og, barem sa stanovi ta nas oji istra ujemo eventualno postojanje ta vih s rivenih ljuds ih sposobnosti. Ljudi sagledavaju te etiri ategorije ao odvojene i razliit e, ali to bi sve mogli biti delovi istog procesa, iste pojave. Nije la o razli o vati PK od ESP, jo te e je razli ovati pojedine ategorije unutar ESP, pa je zato u

upotrebu u ao izraz 'paranormalne moi' oji po riva sve te, pa i druge mogunosti. M i emo se u ovoj njizi dr ati prete no izraza ESP i PK, a naroito ad opisujemo oglede izvoene radi onstatovanja tih pojava; ta oe u sluajevima ad bi pribegavanje izra zu 'paranormalna mo' bilo preveli a pedanterija.

Ispriali smo ne oli o dogaaja oji su bili spontano (da le, neplanirano, n epredvieno) ispoljavanje paranormalne moi. Da li te prie do azuju, ili ne do azuju, da ESP i PK postoje, ili, barem, da li su to istins e anomalije? Jesu li to pou zdani izve taji, da li su percepcije bile stvarne? Mo emo li verovati onima oji su to priali - verovati da ne la u? La o je nai ilustracije za injenicu da istra ivai moraju, u ovom pogledu, da budu izuzetno oprezni. Godine 1964. britans a TV stanica 'Anglija' objavila je i ntervju sa istra ivaem po imenu Toni Kornel, snimljen ispred ne e ue oja je navodn o bila opsednuta. Posle pri azivanja te emisije, javilo se petoro gledalaca sa t vrdnjom da su videli ne o privienje oje je virilo pre o Kornelovog ramena. 'Angl ija' je reagovala ta o to je pustila istu emisiju iz poet a, ali je prvo upozorila gledaoce da paze na tu mogunost i da se jave stanici (pismom) a o vide ne to udno. Ovog puta javilo se dvadeset sedam ljudi; eto jasnog do aza da e ljudi biti vi e s loni da ne to vide a o ih ne o navede na verovanje da se ima ta videti. Po to u ovom sluaju do az mora postojati na traci, pogledali smo i sami. Iza Kornela je jedan prljav i garav prozor predeljen drvenim stubiem na dva dela. Kornelova sen a pada na taj prozor. Bujna ma ta zaista mo e od te sen e i od prozora sastaviti 'ne to'. In ae svih trideset dvoje oji su 'videli' duha videli su drugaijeg - ni dvoje nisu p rijavili isti tip duha! Za ljua ? Kao prvo, na a ula nisu sto posto pouzdana; pone ad nam se ne to nap rosto uini, priini. Drugo, ljuds a bia su podlo na sugestiji. a i ad je ne o lino bio prisutan i iz blizine gledao ne i dogaaj - da le, ad je pravi oevidac - njegovo svedoenje mo e biti netano. To se pred sudom po azalo nebrojeno mnogo puta. Naravno, u ne im sluajevima briga o o varljivosti na ih ula je vi e ili manje va na nego u ne im drugim sluajevima. A o se setimo ove a oji je video pri azu svoje po ojne sestre , va an je samo jedan element, ta ogrebotina; a da li je on razne druge elemente n jenog izgleda uoio ba ta o dobro ao to tvrdi, to je nebitno. I ljuds o pamenje hoe da prevari. Psiholozi su ustanovili da se obli i sa dr aj onoga to smo zapamtili menjaju, sa proticanjem vremena, u na em pamenju. Na a seanj a postaju jednostavnija i jasnije odreena, pone ad i dramatinija i zanimljivija ne go to je u stvarnosti bilo. To va i za ono u emu smo bili oevici i uesnici, a pogotovo za sve ono to smo od ne og drugog uli. Prepriavanja iz druge ili tree ru e, dugo po sle samog dogaaja, mogu biti istinita, ali mogu biti i toli o izobliena da ne vred e ba ni ta. Idealan sluaj za nas je a o ove oji ima ne to da javi o ESP ili PK dogaaju napi e to, ili govori pred amerom ta o da njegov is az bude snimljen na tra u - to pre, do jo nije pro lo mnogo vremena od tog dogaaja. Ovo nam se ne de ava ba esto. Kao prvo, mali je broj ljudi oji mogu da pozovu ne og odreenog parapsihologa oji b i mogao biti zainteresovan da uje njihovu priu. Kao drugo, naroito ad su dogaaji po tresni, ljudi reaguju sa toli o emocija da im se ini da je bele enje ili snimanje i s aza nepotrebno, beznaajno. I to je najgore, mnogi ljudi oji mo da do ive trenut e p re ognicije ne reaguju odmah, jer ne shvate znaaj svoje vizije, ne pomisle da e se to stvarno desiti; jave se te ad uju da se desilo, a tada je pre asno. Idealni pre ognitivni izve taj mora biti do umentovan pre nego to u javnost polete vesti d a se ne to desilo - da le, mora biti 'nezagaen' ta vim javnim znanjem da je ne to ve b ilo. Samo ta av izve taj predstavlja racionalnom istra ivau vrst do az o postojanju pr e ognicije. Svedoci su ipa orisni. est svedo a u Plimutu potvruje da je ta ena imala viziju atastrofe pre nego to se ugalj u Aberfanu odronio. to vi e svedo a, to je ma nja verovatnoa da oni la u i da je to sve prevara. Prevara je malo verovatna od obinih ljudi, ali poprilino verovatna od on ih oji tu imaju ne e svoje interese. Tobo e paranormalno obdarena Tamara Rand 'pr

Sa dogaaja?

a vim problemima se suoavamo u istra ivanju spontano nastalih ESP i PK

edosetila' je da e na ameri og predsedni a Ronalda Regana pucati jedan atentator na televiziji je pri azana emisija oje je 'do azala' ovaj sluaj pre ognicije. P osle se ispostavilo da se Randova, posle tog atentata, dogovorila sa ne im ljudi ma iz te televizijs e stanice da smu aju la ni do umentarac. Treba, uz to, uzeti u obzir i predvidljivost ne ih dogaaja. ta a o se ne o trgne iz sna i vidi po raj svog reveta privienje oje lii na njegovog uja a, a u jutro dozna da je taj uja umro ba te noi? Telepatija? Mo da, a o je uja bio mlad i zdrav. Mo da i ne, a o je imao osamdeset pet godina, bio bolestan od ra a, i le ao u ne oj bolnici ao beznade ni sluaj. to je ne i dogaaj predvidljiviji, to je vizija o tom dogaaju manje paranormalna, manje pre ognitivna. Na alost, u ne im sluajevima nije la o ustanoviti oli a je bila verovatnoa da ove naprosto predvidi (razumnim razmi ljanjem) da e se to i to desiti. Vrlo je nezgodan i posao o o procenjivanja linosti onoga oji prijavi da je imao telepats o is ustvo, ao primalac ili ao po iljalac telepats e poru e. Pr etpostavimo da se jednoj majci u snu snilo da e umreti njen sin, oji je ban ars i slu beni ( to nije osobito vratolomna profesija) i da je on sutra stvarno umro. T aj ove bio je mlad i zdrav, zaista je te o bilo predvideti da e ta o naprasno da u mre. Ali ta a o je ta maj a bila oduve neurotina, oduve obuzeta mislima o svom s inu (da le, sa fi sacijom na njega)? ta a o je ve godinama, sva e noi, sanjala da e se njemu ne to u asno desiti? U idealnom sluaju trebalo bi da prouimo a va je linost t aj oji nam ne to javlja, i oli o ima integriteta, asti i istinoljubivosti. Meutim, ta vo 'presli avanje' ne og ove a mo e da bude vrlo nepouzdano, subje tivno, ao i s vojevrsna blama a i neprijatnost. Ta vi problemi postoje. Ali oni nam ne daju pravo da dignemo ru e od dal jih nastojanja da osvetlimo oblast paranormalnih moi. Sva o istra ivanje prirodnih pojava s opano je sa te oama. To to problema ima, samo je razlog da potra imo bolje, p ouzdanije, informativnije naine za utvrivanje da li ESP i PK postoje ili ne postoj e. Pripremanje ogleda sa paranormalnim moima

Ka o utvrditi, naunim nainom, da paranormalne moi postoje? Naravno, na taj nain to emo pripremiti i izvr iti oglede u ojima e biti is ljueni (ili tano uraunati) oblemi oje smo identifi ovali dosad: neopouzdanost ljuds ih ula, sugestibilnost, predvidljivost dogaaja, razne line slabosti pojedinca. Ogled bi morao biti ta o i splaniran da ga asnije mogu ponavljati i drugi istra ivai, da bi rezultati mogli d a budu verifi ovani. (Za naunu parapsihologiju bitna je ponovljivost, odli a o o joj emo asnije govoriti vi e.) Nadasve treba da budemo sposobni da izraunamo oli i su izgledi da zbog ne e pu e sluajnosti ili podudarnosti dobijemo la ne ili zbunju jue rezultate. (Po to na svetu ima vi e od pet milijardi ljudi, verovatno je da e se s va oga dana barem jednome od njih dogoditi ne to za ta je verovatnoa manja od jedan prema milion.) Parapsihologija ao nau a uspostavljena je u tridesetim godinama ovog ve a, i to jednostavno: izveden je izvestan broj ogleda sa pogaanjem ta je na artam a (za artanje). Naravno da tu nedostaju bogatstvo, slo enost i emotivni naboj spo ntanih ESP do ivljaja, ali su barem naela vr enja ESP ogleda bila jasno pri azana i i sprobana. Kasnije u ovoj njizi pogledaemo ne e druge testove, udi amo slo enije, prefinjenije i privlanije na oj intuiciji. Is ljuivanje onvencionalnih pet ula prvi je zahtev od ESP testova. Ispit iva mora dobro da pripazi da ispitanicima ne ostavi ba ni najmanju, ni a vu mogunos t da upotrebom poznatih pet ula doznaju oja arta je oja, to jest oji su simbo li na njoj. (Ovo va i i ad umesto arata za igranje oristimo ne e druge predmete o ojima ispitani treba da pogaa oji su i a vi su.) Kad testiramo telepatiju, ne sme postojati ni a va, ni najmanja mogunost da uesnici jedan drugom ne to dojave putem vida, sluha, dodira i slino. A o hoemo da testiramo samo vidovitost, a da i s ljuimo telepatiju, a ni sGm ispitiva ne sme znati ciljnu informaciju. pil arata oje su dobro prome ane, zatim zamotane u ne to i zatvorene u utiju oja je najzad i za ljuana poslu io bi dobro za ovo poslednje testiranje. Is ljuivanje podvale drugi je zahtev od ESP testova. Ne sme se ostaviti mogunost da su se, u elji da nas prevare, ispitanici dogovorili izmeu sebe, ili isp

itivai izmeu sebe, ili ne i ispitani sa ne im ispitivaem. Is ljuivanje problema zaboravljanja i netanog svedoenja trei je zahtev. U pr a si ovo znai da bi rezultati ogleda trebalo da budu zabele eni odmah - da le, bez i a vog odugovlaenja; obje tivno; i pod dobrim uslovima. Kod pogaanja arata, ovo bi znailo da onaj o bele i treba da bele i odmah, a pri tom da ni sGm ne zna a av j e stvarni redosled arata u tom izme anom pilu, a da ne o drugi, o ni a o nije mog ao da sazna ta je ispitani re ao i ta je ispitiva zabele io, ot ljua utiju i ustanov i i zabele i a av stvarno jeste redosled arata u pilu. Onda te treba uporediti t a dva niza informacija i ustanoviti oli o se podudaraju ili ne podudaraju. A o su ta tri zahteva zadovoljena, trebalo bi da budemo u mogunosti da iz merimo eventualnu prisutnost ESP inioca. Upotreba statisti ih metoda za utvrivanje ESP

Nauni D ozef Ben s Rajn osniva je e sperimentalne parapsihologije. On je to om tridesetih godina radio na Univerzitetu Dju u Severnoj Karolini, i svojim r adom vrsto i trajno uveo parapsihologiju u a adems i svet, svet nau e. D ozef Ben s Rajn pripremio je naroite pilove arata, sa u upno samo pet raz liitih, vrlo jednostavnih ara. Da le, ispitani je sva i put imao da se opredeli i zmeu samo pet mogunosti, i to jednostavnih. U upno je u pilu bilo dvadeset pet ara ta, po pet od sva e vrste. Sva i put je pil bio temeljito (mnogo puta) izme an, da bi redosled arata u njemu bio sasvim nasumian i nepredvidljiv. Ovim je u lonjena mogunost da ispitani , loginim rasuivanjem, za ljui bilo ta o njihovom redosledu. Ta oe je otvorena mogunost da ustanovimo da li je ispitani , i u ojoj meri, nagaao n asumino. Nauna istina o ovom ogledu glasi ova o: a o je redosled arata zaista sas vim nepredvidljiv, i a o ne postoji ni a av uticaj ESP nego samo nagaanje (isto na sumino), mi mo emo matemati i predvideti oli o e puta ispitani da pogodi. Parapsiholozi za ovaj posao oriste jedno sasvim jednostavno matemati o s redstvo oje se nazove prose . (Ili statisti a srednja vrednost, to nije ba sasvim isto ao prosena vrednost; ali mi emo to nazivati prose zato to je to poznatiji, p ristupaniji termin.) Ponoviemo ogled mnogo puta i a o nije bilo ESP dobie se upravo matemati i najverovatniji prose , naravno. Da vidimo a o to on retno ide sa Rajnovim pilom. U pilu sva i put bude d vadeset pet arata, a njihov radosled je sva i put zaista sasvim sluajan. Sva a arta ima jedna e izglede da bude prva, ili druga, ili trea, i ta o dalje - da le, jedna e izglede da se nae na bilo om od tih dvadeset pet mesta u nizu. Ovo znai da ad ispitani izre ne ne o svoje nagaanje oja je arta sledea, verovatnoa da e p u im sluajem pogoditi iznosi tano jednu petinu (1/5). Po to e morati dvadeset pet put a zaredom da to uradi, verovatnoa je da e pogoditi u pet sluajeva, a proma iti u dvad eset sluajeva. (Matemati a formula za ovo glasi: 25 x 1/5 = 5.) Ali dobro obratite pa nju: za oni sluajnosti ne a u da e ispitani sva i put ostvariti ba pet pogoda a. Ne i put e on iz dvadeset pet po u aja postii samo etiri pogot a, ili est; bie sluajeva (ali to e se ree de avati) da postigne samo tri, ili a sedam pogoda a; jo ree dogodie e da pogodi samo dve arte ili da pogodi a devet; i ta o dalje. Drugim reima, dog odie se odreeno rasipanje pogoda a o o prosene vrednosti. Mi, meutim, imamo dobro zn ani le za ovo. A o ispitani pola e itav test deset puta, trebalo bi da pogodi (po za onima statisti e, sasvim nasumino) pedeset arata. (Naime, 10 x 5 = 50.) Provedemo, da le, ove a roz ovaj Rajnov test sa artama deset puta. A o on postigne u upno pedeset pogoda a, mi a emo: da, ovo je tano ono to se mo e i oe iva ti po za onima verovatnoe. ove je ne i put pogodio malo vi e, ne i put malo manje, ali sveu upno je pogodio pedeset puta, da le bilo je to nasumino. A o on postigne ezdeset pogoda a, ili osamdeset, ili stotinu pogoda a (il i, sasvim svejedno, a o ostvari samo etrdeset, ili trideset, ili samo dvadeset po goda a), mi imamo naunu osnovu da a emo: gle, ovde ao da je delovalo jo ne to, a ne samo pu a verovatnoa. U nauci postoje ne e tradicije, ne i obiaji u vezi sa ovim stvarima. Ti o biaji uspostavljeni su proizvoljno, ali ve dugo se po tuju. Ta o, na primer, u dru tve nim nau ama smatra se da a o istra iva doe do ne ih rezultata za oje verovatnoa da s e (pu im sluajem) dogode iznosi samo 1:20, onda to najverovatnije nije bilo delov anje pu og sluaja nego jo neeg. A o emo biti is reni, nema ne og ja og logi og ili em

pirijs og razloga da ba 1:20 bude bitan odnos, mogli bismo se dogovoriti da bude i drugaije. Pa ipa , to je manja verovatnoa da se ne to namestilo pu im sluajem, to je vee samopouzdanje istra ivaa, jae je njegovo uverenje da je na tragu neeg drugog, ne og inioca oji je tu uticao. A o je verovatnoa bila samo 1:20, to se mo e napisati i ova o: 'Bila je samo 5%'. A mo e i ova o: 'Verovatnoa je iznosila samo 0,05 ili pe t na stotinu'. Ali a o je bila ne pet odsto, nego, recimo, samo jedan odsto, oigl edno da e biti mnogo vr e na e uverenje da se stvari nisu ba pu im sluajem ta o namestil . Da se vratimo Rajnovom testu sa artama, i na em ispitani u oji je deset puta iz poet a polagao taj test. ove je pogaao u upno dvesta pedeset puta, i treba lo bi da je 'potrefio' pedeset puta. ta a o je on postigao ezdeset pogoda a? Ni ta n aroito, verovatnoa za to je jo prilino dobra. Te sa ezdeset jednim pogot om ona spad a na 0,04. Ali sad ona poinje naglo da opada. ta a o ove 'nabode' a sedamdeset ar ata tano? E, vidite, verovatnoa za to je znatno manja, iznosi samo 4 promila (4:1, 000) to znai da od hiljadu ljudi oje testiramo, najverovatnije e samo etvorica uspe ti da to postignu. A a o on 'nabode' a osamdeset tanih? Verovatnoa da se ta av usp eh dogodi pu om sluajno u iznosi samo 1:50.000. Mo emo testirati ljude i ne im drugim predmetima, a ne artama, mo emo im da ti vei ili manji broj po u aja, to nije bitno; bitno je da nam jedna grana matemati e, statisti a, daje mogunost da pouzdano, nauno izraunamo oli a je verovatnoa da i spitani sasvim sluajno pogodi. Drugim reima, merimo oincidenciju. to je neverovat nije ispitani ovo postignue, to smo uvereniji da je njemu pomagala ne a paranorma lna mo, da nije nagaao zaista 'naslepo'. A o je verovatnoa jedan prema milion, imaem o stvarno vrlo vrst obje tivan do az da se taj ove poslu io jo neim - da le, ESP-om; do az jai od svih dosad prijavljenih sluaja spontanog ESP, pa ma a o zanimljivi o ni nama, subje tivno, izgledali. Slina naela va e za testiranje PK. Ve mnogo puta se po u alo sa ma inom oja baca oc ice (za oc anje) i sa subje tom oji se nalazi u blizini i oji pri elj uje da se ostvari jedan odreeni rezultat, na primer da 'padne estica'. Koc ica ima, da bome, est strana, oje su oznaene sa jednom ta om, dve, tri, etiri, pet, i sa est taa a; verovatnoa da padne ta o da sa gornje strane bude est taa a iznosi, da le, samo 1/6. A o se nije dogodila ne a podvala (name teno bacanje, oc ica sa jednom stran om malice te om...) u prose u e u jednoj estini bacanja pasti eljena strana. in merenja dozvoljava naunicima da uporede ta se desilo od jednog ispitani a, ta od drugog, treeg; ta se de avalo pod razliitim uslovima, i ta o dalje. Daje na m prili u da jednog dana (a o do a emo ESP) saop timo da, na primer, 'gospodin A ima veu ESP mo nego gospodin B' ili, da 's up uslova oje smo oznaili brojem 2 daje bo lju prili u ESP sposobnostima da se ispolje nego s up uslova oje smo oznaili bro jem 1', i tome slino. Mo emo ta oe meriti da li ispitani , ad izjavi 'Sad sam vrlo v rsto uveren! Sad sam siguran!' zaista posti e vi e pogoda a nego u drugim prili ama. Ova va uporeivanja su od bitnog znaaja a o elimo ustanoviti ad se i a o pojavlju ju (a o se uop te pojavljuju) ESP i PK fenomeni, a o im ola ati pojavljivanje, a o ih podstai do ne og nivoa oji bi nam mogao biti i od ne e eventualne pra tine oristi, i, uop te, a o da shvatimo paranormalnu mo. U spontanim sluajevima ne dobij amo ta vu formalnu pravilnost rezultata, ne uspevamo da izmerimo razli e niti da vr imo tana poreenja. Zato nam spontano pristigle prie i ne daju pouzdanje. Za oni statisti e obuhvataju i sluajeve ad radi ne samo jedan istra iva, ne go vei broj njih u isto vreme. Pretpostavimo da dvadeset nauni a preduzme da radi jedan isti niz ogleda, istovremeno, ali na dvadeset raznih mesta, sa raznim ispi tanicima. A o devetnaestoro ne dobiju ni ta zanimljivo (sve se ostvari po za onima verovatnoe i za sve se po a e da je bilo pu o nagaanje), a jedan dobije zanimljiv r ezultat, za oji je verovatnoa bila samo 1:20 - mo e se desiti da samo taj jedan na uni objavi svoje nalaze i da to onda poslu i ne im ljudima ao do az da ESP postoj i. Oigledno da to nee biti ispravno. Ali ovo neobjavljivanje razoaravajuih rezultata nije stvarno bilo problem u dosada njem ESP radu, jer razoaravajui rezultati su ite a o objavljivani (a i mnogo e e nego to je to pra sa u drugim nau ama, na alost). I au tori ove njige su, obojica, objavili ne e svoje neuspele oglede na polju parano rmalnog. U parapsihologiji je verovatnoa da se ne to potvrdno nae ta o mala, a neusp elih ogleda je izvedeno ta o mnogo, ta o ogroman broj, da eventualno neobjavljiv anje ne ih od njih nije va no. Ovom pitanju vratiemo se u poslednjem poglavlju na e

njige. Pogled na do aze Statisti i metodi oje smo u rat o objasnili poslu ili su, to om poslednjih ezdeset godina, ao osnov za mnogo hiljada ogleda. Ve postoji veli a 'hrpa' strune literature o parapsihologiji - izve taja o obavljenim ogledima i o dobijenim rezu ltatima. Imamo li ne i racionalni plan za preispitivanje svega toga? Imamo. Prvo emo razmotriti ne e od najubedljivijih sluajeva i videti da li se oni mogu objasniti poznatim, dobro shvaenim ljuds im sposobnostima. A o se ne mogu ta o objasniti, imaemo argument za tvrdnju da paranormalna mo mo e postojati, ili, barem, da se pone ad de avaju istins e anomalije, nauci nerazumljive. Na cilj nije da do a emo da postoji paranormalna mo. Do azi zahtevaju formalnu logi u i mat emati u. Mi emo se ru ovoditi suds im naelom razumne sumnje. Mo da emo se nai u prilic i da a emo: "Do azi postoje, veoma su ja i. Iz tog razloga, nama se ini da je mogue , pa a i veoma verovatno, da paranormalne moi postoje." A mo da emo ipa morati na raju da priznamo da nema ni a vih ubedljivih do aza. A o ih ima, iz toga niu mnoga zanimljiva pitanja. Jesu li paranormalne moi razliitih ljudi razliite? Normalno bismo oe ivali da jesu, zato to se ljudi razli u ju i u svim drugim sposobnostima i ve tinama ojih se mo emo setiti. Postoje li o ol nosti oje naroito pogoduju ispoljavanju ESP i PK? A o postoje, oje su, i zbog eg a je to ta o? Na oji nain bi paranormalna mo mogla delovati - ima li u fizici i a vih moguih obja njenja za to? Da li je paranormalna mo naprosto suprotna za onima f izi e, nespojiva sa njima? Najzad, da li je paranormalna mo u ne oj vezi sa prast arom idejom da ove ima ne samo telo nego i du u? Postoji li u nama, ao to je D . B. Rajn tvrdio, ne a 'ne-fizi a' omponenta oja bi mogla davati paranormalnu mo i o ja bi mogla ostati posle smrti tela? Ta o mnogo pitanja! Ali prvo emo morati dobro da pogledamo do aze, i to n ajbolje, najjae do aze oji u celo upnoj dosada njoj literaturi postoje. Do to inim o, obja njavaemo za to mislimo da ti do azi zaista ubedljivo upuuju na postojanje para normalnih moi ili barem anomalija. (Od sada pa do raja njige govoriemo samo 'ano malija', radi sa etosti; neemo sva i put ponavljati rei 'istins a, neu lopiva u za o ne fizi e', ali imaemo na umu samo anomalije oje jesu ta ve.) U sledea dva poglav lja razmotriemo etiri ja a do aza. Re je o dva ove a izuzetno obdarena 'paranormalni m moima' i o dva vrlo ja a ma ins a PK ogleda. Ovi do azi dae nam mnogo povoda za ra zmi ljanje, na poet u na eg putovanja a obja njenju neobja njenog. PARANORMALNE ZVEZDE A o postoje paranormalne moi, osnovano je oe ivati da se ne i ljudi u njim a naroito ista nu, i da tim putem postanu medijs i slavni, poznati iro om rugu lj udi. Zaista ima ne oli o ta vih ljudi; oni su uspeli da proizvedu, i to ne samo jednom nego vi e puta, to om du eg razdoblja, efe te oje moramo smatrati paranormal nim. Uspeli su to pod strogo ontrolisanim uslovima, pred mnogim istra ivaima i pos matraima. Njihovi uspesi pripadaju grupi najboljih postojeih do aza o paranormalno j moi. Ujedno oni ilustruju ta to, on retno, rade ljudi obdareni paranormalnom moi , a ve bi mogle biti te jo nepotvrene ljuds e sposobnosti. Iz literature o paraps ihologiji izdvojili smo dva ove a. Jedan je D. D. Houm, medijum iz devetnaestog v e a, a drugi je Pavel Stepane , eh po nacionalnosti, oji je zahvaljujui svojim iz vanrednim rezultatima u ESP ogledima to om ezdesetih godina uvr ten u Ginisovu nji gu re orda ao ove najobdareniji paranormalnim moima na svetu. Zapanjujui D. D. Houm Danijel Danglas Houm rodio se u Edinburgu, u ots oj, godine 1833. Odgaji la ga je jedna njegova tet a. Kao dea od devet godina odveden je u Ameri u. Bio je bole ljivo i done le neurotino dete. Njegova maj a smatrala je da Danijel posedu je 'drugi vid', to jest vidovitost. Danijel se vrlo brzo u lopio u porodinu tradi ciju: ve sa trinaest godina video je pri azu, 'duha' jednog svog blis og prijatel ja. Ovaj 'duh' nainio je tri ruga po vazduhu, i Danijel je objasnio tet i i tei d

a to mora znaiti da je taj de o ve tri dana mrtav. Rodbina se tome podsmevala, ali ubrzo su stigle vesti da je taj dea zaista poginuo tano tri dana pre nego to je Da nijelu do la ta vizija. etiri godine asnije umrla je i Danijelova maj a, a on je t ada video i njen utvarni li . Posle toga tvrdio je da mu ta orei neprestano dolaz e duhovi mrtvih. Roaci od ojih je iveo bili su Meri Ku i njen mu . Imali su, zaista, udnova to dete u svojoj ui. Mo ete zamisliti a o su se oseali ad je sva ua poela da jei od raznih udaraca i uc anja ( to je osobeni zna po ome se prepoznaje ta ozvani po ltergajst, 'buni duh'; o tome emo govoriti asnije). Danijel je verovao da to ine d uhovi oje on priziva; ali gospodin i gospoa Ku za ljuili su da je dea dozvao sam og Sotonu, pa su ga izbacili iz ue. Bu valno - na ulicu. To se de avalo u vreme ad je Ameri a bila zahvaena pravom manijom spiritiz ma. Smatra se da je ta moda renula 1848. godine iz Nove Engles e, gde su tri se stre objavile da su stupile u vezu sa duhovima umrlih. Ta lo alna senzacija rasp irila se u nacionalnu opsesiju. Us oro su hiljade, a zatim i stotine hiljada Ame ri anaca poeli da dolaze na seanse gde su tobo nji medijumi prizivali duhove mrtvih oji navodno nastavljaju da ive u ne om drugom svetu. Izvoai su oristili razne ef e te, ao to su tajanstvena uc anja, glasovi i nezemaljs a muzi a prividno niot ud, pojave svetlucavih pri aza, 'automats o pisanje' ( ad izvoa tobo ne zna za sebe , a ru a mu 'sama' pi e), pa a i levitacija. U ta vom ambijentu Houm je zaas na ao bo gate po rovitelje i poeo nastupati ao spiritista, to jest ao medijum. Njegovi d uhovi mrtvih redovno su imali poru e za ive. Po tome se nije nimalo razli ovao od ne ih petnaest hiljada medijuma ol i o je, po proceni jednog tada njeg omentatora, operisalo na teritoriji SAD. Ali ubrzo je postalo oigledno da Houm, zahvaljujui raznovrsnosti i razmerama efe ata oje je postizao, predstavlja ne to sasvim drugo, lasu za sebe. Pred mno tvom svedo a, on je esto levitirao razne stvari, pa i sebe samog, uli su se zvuci, nevidljive ru e su hvatale prisutne ljude... Ti efe ti nas zanimaju. A o su bili istins i (a ne prevara), oni predstavljaju sna an do az o postojanju psiho ineze. Kucanje, levitacija, izdu ivanje tela, hvatanje vatre ta je, on retno, radio D. D. Houm, i pod ojim uslovima? Kao prvo, treba rei da to om dugotrajne i zadivljujue arijere, oja je potrajala ne oli o deceni ja i u ljuila nastupe na dvorovima francus og ralja Napoleona III i rus og cara Ale sandra II, Houm ni jedan jedini put nije uhvaen u prevari, niti ga je, a , i o ozbiljno, sa i a vim on retnim do azima, optu io da je arlatan. A bilo je, ite a o, ljudi oji su se veoma neprijateljs i odnosili prema njemu i oji bi sva a o veoma voleli da ga dis redituju. Dalje, Houm je najvi e voleo da nastupa pri ja oj svetlosti. Obraao se istra ivaima i pozivao ih da dou i da rajnje s eptino posmatraj u i prate sve to se de ava. Nije tra io da mu se za seanse plaa, pa je to om ivota mnog o puta tonuo u siroma tvo, ia o je mogao la o zgrnuti veli i novac da je samo hteo . Po svemu tome bitno se razli ovao od veli e veine svojih olega oji su ite a o bili arlatani i opsenari; publi a je od njih zahtevala uda i oni su, pod tim prit is om, uvodili u upotrebu sva oja e sprave (i pomagae) da bi proizveli la ne duhove , 'e toplazme' i razne druge obmanjujue efe te. Kucanje utvarnog pore la esto se ulo na Houmovim seansama. O o stola su se deli uesnici u seansi; Houm bi ulazio u la i trans, a onda su ti zvuci poinjali u ui. Dva primera e nam po azati oli o je to bilo dramatino i oli o dale o od bana lne podvale. U blistavo osvetljenoj dvorani u francus om dvoru, januara 1863, Houm je snagom svojih misli podigao stolnja (platneni) sa stola. Ali nije pri ao sasvim blizu, ostao je ne oli o metara udaljen od stola. Tada je jedan od njegovih nepr ijatelja, austrijs i dr avni Meternih, jurnuo napred i hitro se zavu ao pod taj s to, da bi ot rio pomou a ve opreme, ili druge podvale, Houm to radi. Nije na ao ni t a, ali su u samom stolu poeli da odje uju mnogobrojni i ja i zvuci, pravi bara uc anja i lupanja. To om jedne Houmove seanse u Engles oj, u prisustvu est svedo a, ugledni fiziar ser Vilijem Kru s opazio je 'vrlo ja e vibracije na ih stolica, zati m stola i poda, a onda smo ste li utisa da se drmaju i sami zidovi i prozori'. O problemu podvala govoriemo jo , ali zasad samo treba zapaziti da su efe ti na toj

Houmovoj seansi (i na mnogim drugim seansama) bili vrlo veli ih razmera, malten e ogromni. Levitacija je ta oe redovno viana na Houmovim seansama. Lord Ader, ranije inostrani dopisni londons og Dejli Telegrafa, vodio je, jedno vreme, uzorno dob re bele e o Houmovim seansama, bele e oje je zapisivao neposredno posle zavr et a s eanse; do umentovao je a esnaest levitacija stolova, od ojih su ne i bili toli o te i da ih jedan ove , sam, ne bi mogao ni ru ama podii (pa a ni ove dale o robusn iji nego to je bio mr avi i slabunjavi Houm). Houm je dizao u vazduh, samo snagom s vojih misli, i druge ljude, pa i samog sebe. Kru s je izraunao da je u upno pre o sto oevidaca prisustvovalo levitiranju samog Houma. Veina njih imali su prili e d a dr e Houma za noge da ne bi odleteo! U jednom sluaju Houm je levitirao jednu enu z ajedno sa stolicom na ojoj je sedela. Kru s je bio ove od nau e; preduzeo je ontrolisane oglede sa Houmom, i pri tom se naroito usmerio na efe te levitacije. Houm je voleo muzi u, a jedan od njegovih omiljenih efe ata bio je da levitira harmoni u oja je onda letucala i plesala po sobi svirajui melodiju 'Dome, slat i dome'. Zato je Kru s upio jednu harmoni u i stavio je u avez, a avez je za ljuao; odneo ga je pred Houma, ali ga je stavio na mesto gde Houm nije mogao ru ama da dosegne ni avez ni harmoni u u njemu. Svejedno, taj muzi i instrument se podigao i poeo da lebdi po avezu, d a se po ree tamo-amo i da svira razne melodije. Houmovi najspe ta ularniji poduhvati, a to su izdu ivanje tela i hvatanje a ra, odigrali su se pred raj njegove arijere; na na u sreu, dobro su do umentovani - uinili su to ser Vilijem Kru s i lord Ader, dva ove a oja su imala dovoljno st rpljenja i dobre volje da pa ljivo gledaju i zapisuju ta se de ava, pa i da pripremaj u oglede. (Za razli u od mnogih oji su prema Houmu ispoljavali samo golo neprij ateljstvo. Francus i ralj Napoleon III plaao je maioniarima i opsenarima da idu na Houmove seanse i da po u aju da ga ras rin aju; nijedan nije postigao ni ta. Houm j e a prognan iz Rima pod optu bom da je arobnja ; zbog toga su u britans om Parlamen tu postavljana pitanja a o to italijans a vlada postupa prema jednom britans om dr avljaninu.) Izdu ivanje tela je udnovat fenomen oji se, opet, dogaao pred desetinama oev idaca. Houm je protezao svoje telo, ta o da je dobijao na visini, a i po petnaes t centimetara - postajao je, bu valno, za toli o vi i. Do je to radio, ljudi su g a dr ali, a ne i su pritis ali a e na njega. Houm je s oro uve pozivao posmatrae da pomno motre na sva u eventualnu prevaru. Kru su se obratio reima: "A sad, Vilije me, pona aj se ao da sam ja poznati opsenar, oji e sve vas prevariti raznim tri o vima... Ne obraaj ni a vu pa nju na moja oseanja. Ja se neu uvrediti." I ta o, o ru en sa svih strana ljudima oji su ga dr ali za ru e i noge i upirali a e o njegovo tel o, Houm se poinjao izdu ivati. Jedan svedo priao je da je jasno osetio a o Houmova rebra 'putuju' nagore, promiu ispod njegovih a a. Ima a i ne oli o izve taja da je Houm uspeo da izdu i tela drugih ljudi. Hvatanje vatre odigravalo se ta o to je Houm uzimao iz ognji ta, na primer, grudvu ara veli u ao pomorand a, dr ao je u desnoj ruci, po rivao levom, i onda duv ao u ar da se to jae razgori, do belog usijanja; onda je pozivao posmatrae da se sam i uvere da o o njegovih prstiju palaca vatra. Ovo su gledali i Kru s i Ader; ta oe su obojica imala povlasticu (a o je to prava re) da jednom prili om gledaju a o Houm prilazi ognji tu, le e potrbu e pred njega i bu valno stavlja glavu u vatru, u ranja licem u ar i plamen! Ovaj poslednji fenomen zaista je neverovatan. Ne mo e se uporediti sa ljud ima oji bosi hodaju po aru, jer oni samo povremeno, i samo tabanima, stupaju u d odir sa u arenom povr inom. Izgleda da ove oji zaista ubedi sebe da mo e cup ati po ar u, zaista to i mo e, ali samo na rat o, i nee pri tom zadobiti vee ope otine. (U jed nom nedavnom ogledu sa hodanjem po aru, jedini uesnici oji su pretrpeli neuspeh b ila su dvojica s epti a, oja su zavr ila u bolnici sa ja im ope otinama tabana.) Kru s je nastojao da proveri a ve su ljuds e sposobnosti za hvatanje vatre; a t ivno je potra io druge ljude oji bi mogli raditi ne to slino. Na ao je samo jednog, ne og crnca oji je zaista dr ao u ru ama omad gvo a crveno usijanog, ali samo za tren ; a posle toga je 'cela ua bila jo satima pro eta mirisom peenog crnca', pi e Kru s. N i ad ni a av miris izgorele o e nije primeen ad je Houm hvatao ar; ni o, ni ad, ni je ispoljio sposobnost da se izlo i plamenu ona o dugo ao Houm. Posle tih poduhva

ta sa omadima ara, Kru s je pregledao Houmove ru e i sva i put je ustanovio da s u 'me e i deli atne ao ens e'. U ne oli o predstava Houm je ar hvatao ne golom ru om nego pomou maramice oju bi mu dodao ne o od gledalaca. Posle bi vratio toj o sobi maramicu, sasvim neo teenu, neoprljenu. Kru s je jednu ta vu maramicu dao na h emijs u analizu: nije naeno ni ta neobino. Naini da se obja njenjima elimini e Houm Prva moramo uzeti u obzir mogunost da su svedoci nepouzdani. U tom pogled u, spisi Kru sa i Adera su blago a vo se ret o nalazi, jer ta dvojica su bila n eposredno prisutna i zapisivala su sve odmah, a ne te mnogo asnije. Tano je da ljuds a ula umeju da budu varljiva, opa anje nije uve tano, a i pamenje hoe pone ad d a nas prevari, ali time se ni a o ne mo e objasniti levitacija u blistavo osvetlje noj sali, niti prizor ove a oji je legao pred amin i zagnjurio lice u ar. ta a o se ti izve taji mogu objasniti ao ne a vrsta ole tivne halucinacij e? ta a o je Houm bio hipnotizer, zapanjujue sposoban? U uglednom naunom asopisu Nat ure jedan 'nauno' nastrojeni omentator izlo io je zamisao da Houm mora biti ili hi pnotizer sposoban da zavede itavu gomilu ljudi odjednom ili vu odla . Sama injenic a da se re 'vu odla ' provu la na stranice Nature po azuje u a vu je pometnju i u a vo oajanje dospeo ovaj Houmov protivni ! Teorija o masovnoj hipnozi ili masovnoj halucinaciji ima mnogo slabih taa a. Kao prvo, veoma je mali broj ljudi oji su ta o podlo ni hipnozi da e zaista, o zbiljno, poeti da haluciniraju ad im ne o 'naredi'. Drugo, broj svedo a oji su iz neposredne blizine posmatrali Houmove efe te veoma je veli i. Nije to bilo sa mo dvoje-troje niti samo jedanput. Tree, Houm je vi e voleo uslove oji nisu ni naj manje podesni za halucinacije: seanse je dr ao u blistavo obasjanim dvoranama. U v eini prili a tra io je obilje svetlosti. Najzad, Kru s je izveo oglede u ojima je merio te inu pojedinih predmeta, a ta te ina se pod uticajem Houmove snage volje men jala. Merni instrumenti ne haluciniraju. Naravno, ne i od uesni a u seansama verovatno su bili, ao svedoci, nepou zdani. Ta va su bila vremena: moda spiritizma bila je na vrhuncu, narod je bio s preman da veruje u sva ta i oje ta. Ali mnogi su sa ogromnom s eptino u gledali ta Houm radi (Meternih, na primer; na poet u i Kru s i Ader; ta oe jedna grupa Holanana oj i su sebe proglasili za racionaliste i oji su gledali Houma u Amsterdamu godine 1858), a za ta ve posmatrae ne mo emo rei da su la overni. Postoji saglasnost veli e veine onih oji su pratili arijeru tog udnog ove a, Danijela Danglasa Houma, (saglasnost a i od njegovih asnijih osporavatelja ) da veli i deo onoga to su oevici prijavili ne mo e biti pripisan ni a voj halucina ciji. Znai, ostaju samo dve mogunosti: ili je on bio varalica ili je u njegovom pr isustvu delovala ne a doista neidentifi ovana sila. Da li je Houm bio varalica? Ne i od Houmovih efe ata sva a o imaju izvesnu auru opsenarstva, tri a. On pone ad jeste dr ao seanse u mra u, ili zahtevao da se svetla oslabe pre levita cije ili ne og drugog dramatinog efe ta. Pone ad je levitirao a e, one su letele ne o vreme roz vazduh, a onda se naglo pojavljivale na sasvim drugom mestu. Ne i n jegovi efe ti bili su trivijalni, zaista, ali sa na e strane bilo bi detinjasto da zbog toga insistiramo da je on bio najobiniji scens i maioniar. Trebalo bi da usme rimo svoju pa nju najvi e na one dogaaje gde je najmanje verovatno da je blefirao. Houmove seanse bile su esto na javnim mestima ili u uama zainteresovanih graana; u ta ve zgrade Houm naprosto nije imao pristupa pre seanse. De avalo se, ne jednom, da ga povedu na ne u ta vu izvedbu i da on te tada sazna gde e seansa b iti. Pre, za vreme i posle seanse mnogi su pomno proveravali nema li tu negde ne a vih sprava i spravica za opsenjivanje. To su radili i Ader i Kru s. Nije, val jda, mogao Houm u d epu da pro vercuje ne a vu s alameriju oja bi podizala sa poda te e stolove ili stolice u ojima ne o sedi! Mogunost da je imao potajne pomagae ta oe je slabo verovatna. Ta vim ljudim a Houm bi morao da plaa, i to mnogo da plaa, ali on sam nije bio plaen za svoje sea nse i esto je bio bez novca - imao je u svom ivotu i jedno razdoblje ad je morao

dr ati javna itanja nji evnih te stova da bi zaradio za hranu. Morao bi, za ona ve e fe te, imati itavu svitu pomagaa; a sva i ta av mogao je otii u reda ciju ne ih nov ina i dobiti ogromne pare za ispovest ojom bi Houma demas irao. Ali ni ada se n ijedan ta av nije pojavio. Ono sa arom i vatrom ini se da je bilo gotovo nemogue odglumiti; posmatrai s u i sami oseali vrelinu vatre, vrelinu ara u Houmovim ru ama. Vredelo bi razmotriti jo jednu epizodu iz ivota tog izuzetnog ove a, epizod u oja baca ne to svetlosti na psihologiju njegovih ritiara i protivni a. Godine 1 855. Houm je odr ao jednu seansu u ui dvoje uvenih pesni a, Roberta Brauninga i Eli zabete Brauning. Do su to dvoje, i jo ne i ljudi, sedeli o o stola sa Houmom, je dan venac od cvetova pavetine ( oje su deca Brauningovih ubrala) podigao se u va zduh i blago se spustio Elizabeti na glavu. Robert je ustao da bi iz neposredne blizine gledao a o taj venac leti roz vazduh. Na nesreu, Houm je tada progovorio i re ao da je Robert mo da ustao u nadi da e venac sleteti na njegovu glavu. Robert je ve zavideo svojoj eni na pesni om dar u. Posle ove seanse, Elizabeta je na sve strane hvalila i veliala Houma. Robert B rauning je to omentarisao, ali njegovi utisci o seansi menjali su se, sa protic anjem vremena, na udnovat nain. Prvih godina posle seanse, pisao je prijateljima o tom dogaaju, ali nigde nije pomenuo da bi to mogla biti prevara. Te u asnijem i votnom dobu Robert je ubedio sebe da je seansa morala biti 'name talj a' i da je, t avi e, on uhvatio Houma u podvali. Pobudu za ovo na nadno izoblienje uspomena nije te o pogoditi. Svoje ogorenje Robert je izlio godine 1864. ta o to je objavio pesmu 'Muti voda medijum', dugu, prepunu otrova, o ne om varalici oji je prepun ta tine, a ni t a ne radi sem to obmanjuje narod. Sva ome (sem Houmu) bilo je jasno da je to cilj ano na Houma; u ne im rugovima poela se iriti pria da je Robert Brauning provalio Houmove blefove, pria bez i a vog osnova. U to vreme Brauning ni u jednom svom pi smu jo nije re ao ta o ne to, a nije ni u svojim razgovorima sa jednim od pionira i stra ivanja paranormalnih moi, F. V. H. Majersom. Kasnije je nji evni ritiar D . K. est erton omentarisao da je pesma 'Mutivoda medijum' "splet realnosti i nerealnosti u umu jednog ove a". Vidimo, da le, da i negativne prie, oje osporavaju neiju spo sobnost, umeju da 'rastu' to se vi e prepriavaju - a ne samo pozitivne, potvrdne prie . Mo da je najvee tragedija Houmovog ivota bila u tome to nijedan tada nji nauni , osim Kru sa, nije imao hrabrosti da testira Houma. Kru s je mnogo puta pozvao s voje olege, eminentne nauni e, da bez i a vih ogranienja stave Houma na probu, al i oni se nisu odazvali ili su izriito odbijali. Moramo i to imati na umu ad razm i ljamo oli o su izve taji o Houmovim postignuima pouzdani. Mnogi tada nji ljudi od na u e, veoma s eptini, oigledno nisu imali hrabrosti da organizuju test u ome bi se i njihova, s eptina uverenja na la na te oj probi i mo da sru ila. ta na raju da mislimo o svemu tome? Kru sov za ljua je nedvosmislen: "Od baciti sva ova zabele ena svedoenja znailo bi odbaciti generalno sva ljuds a svedoenj a..." Ovo je preterivanje, ali zaista smo suoeni sa obiljem valitetnog svedoenja, toli im obiljem da ga je nemogue prenebregavati. Moramo, u ne om trenut u, po lo niti bar malo poverenja svedoenjima ljuds ih bia. Jer, na raju, a i najstro iji naun i izve taji zasnovani na oitavanju instrumenata a u nam, u stvari, ta su ljuds e oi vi dele na tim instrumentima. Ne i od efe ata oji se opisuju u svedoanstvima o Houmu sva a o su mogli biti proizvod nepouzdanog opa anja ili svedoenja, ve to name tene opsene, masovne haluc inacije. Meutim, ostaje i mnogo drugih efe ata, ostaje nam veli a oliina do aznog materijala oji se ne mo e odbaciti ta o la o. S eptine njige napisane o Houmu po prilian su jad i beda. Za razli u od onog to su pisali Ader i Kru s, te njige pre pune su praznih " ta a o...", neosnovanih tvrdnji, molja anja da se ne to izuzme iz razmatranja, sele tivnih navoda i slinog. Nijedna od tih njiga ne daje ubedljivu i argumentovanu riti u Houma i njegovih moi. Ipa , italac oji se zainteresovao za Houma mo e nai u na oj bibliografiji, na raju ove njige, podat e i o tim s eptini m delima; bilo bi besmisleno da mi insistiramo da samo jedna, na a strana prie sme da se uje. Houm je umro, njega vi e nema. Nijedan slian nije vien od tih vremena pa sve do danas. Ali hajde da se prebacimo sto godina bli e na em vremenu, do jednog pojed

inca oji nastupa ao ispitani u testovima paranormalnih moi ve dugo, mnogo du e ne go i o drugi. To je Pavel Stepane . Ban ars i slu beni iz Praga Rusi i drugi Istonoevropljani oduve su se ivo zanimali za vezu izmeu hipno ze i ESP, mo da iz dobrih razloga, jer ini se da hipnoza poma e ljuds im ESP sposobno stima da se ispolje (vidi esto poglavlje). Jedan od istra ivaa oji su se naroito usm erili na ovu oblast bio je Milan Rizl, diplomirani antropolog, veoma zainteresov an za paranormalno. Poet om ezdesetih godina poeo je da vr i oglede sa hipnozom ao a lat om za ispoljavanje eventualnih ESP sposobnosti od ispitani a. Njegov postup a za testiranje bio je dugotrajan i slo en: dobrovoljci su prvo prolazili roz ve b e stvaranja duhovnih sli a ('gledanje duhovnim oima'), a onda se od njih tra ilo da se opuste i da silaze u sve dublja stanja transa; te posle toga im je nalagano da po u aju pomou ESP da obave odreene zadat e, na primer da pogode ta je u ne oj za tvorenoj utiji. To om ovog rada, u ome je nai ao na pojedine ohrabrujue elemente, Milan Rizl upoznao je Pavela Stepane a. Stepane je ban ars i inovni , ove tih i neupadljiv. Ali do ao je od Rizla zato to se zanimao za paranormalne moi. Rizl ga je testirao da vidi da li od njeg a mo e biti dobar subje t za ESP pod hipnozom, ali Stepane je slabo podlegao hipn ozi, pa je Rizl posle dva po u aja bio manje-vi e spreman da odustane. U treem po u aju na la se ne a trunica ohrabrujuih rezultata, i Rizl je odluio da prestane da hipnoti e Stepane a i da ga testira na ESP pomou ne ih arata oje su mu bile pri ruci jer su zaostale od ranijih studija. Sva a arta bila je veliine 12 x 8 centimetara, crna sa jedne strane, a bela sa druge i s rivena od pogleda artons im oricama roz oje svetlost nije mogla proi. Rizl je stavljao jednu po jednu na sto pred S tepane a i pitao a o je o renuta arta unutra - crnom ili belom stranom nagore. Prethodno se potrudio, ia o je ovo bio neformalni i ovla ni poeta , da dobro prome a sve, da bi raspored bio zaista nasumian. Stepane je poeo da pogaa u primetno vi e o d 50% sluajeva. Posle ne oli o nedelja, njih dvojica su bila spremna za poeta for malnog istra ivanja. Prvi formalni ogled dovr en je u julu 1961. godine. U to vreme Stepane je radio u vrlo la om hipnoti om stanju ( to je u asnijim istra ivanjima s njim napu ten o). Rizlova asistent inja, oja je radila sama u drugoj, zatvorenoj sobi, uzela je deset arata i gurnula sva u u po jedne artons e orice, pri emu je nasumce o dluivala oju artu e gurnuti belom stranom nagore ili crnom stranom nagore. Ti a rtons i omotai sa artama unutra dati su Rizlu, oji ih je pru ao pred Stepane a, j edan po jedan. Ali Stepane nije mogao videti a ni arton; ispred njegovog lica bio je ra iren zastor. Stepane nije ni video, ni dodirivao arte niti omotae, nego je naprosto pogaao ta je sa gornje strane: "Crna." "Bela." Rizl je zapisivao sva o ta vo pogaanje. Posle zavr enih deset pogaanja uporeivao je rezultat sa spis om dob ijenim od asistent inje, gde je pisalo a av jeste raspored arata unutra, to je st a o je oja o renuta. Mora se priznati da je ovo poprilino dosadan postupa . Stepane je ispolj io veli i stoicizam ostajui pri raznim varijantama istog ovog postup a dugi niz g odina. Jest da je bilo dosadno, ali su rezultati bili dramatini. U tom prvom ogle du, jula 1961, Stepane je dve stotine puta pro ao roz test, da le pogaao je u upn o dve hiljade puta. Po to su izgledi da se 'potrefi' taan odgovor sva i put tano 50% (jer postoje samo dve, ravnopravne mogunosti), trebalo je da ostvari hiljadu pog oda a. On je meutim ostvario malice vi e od 1.140, da le, malo iznad 57%. Statisti a verovatnoa da ne o pu im sluajem, naslepo, 'nabode' ta o ne to iznosi manje od jedan prema deset miliona. Rizl je, meutim, eleo da postigne jo vei uspeh. Izna ao je zaista domi ljat meto d za to. Njegovo razmi ljanje i lo je ova o. Pretpostavimo da Stepane , ad pogaa a o su arte o renute, is oristi svoju ESP mo samo povremeno. (Po to ne pogodi sva i put, mora biti da je povremeno ne oristi.) Mo emo za ljuiti da je to signal oji s ti e samo pone ad - ne to to se od tog ove a u ljui otprili e pri sva om sedmom pogaanj u. (Zato to on, u prose u, od sva ih sedam 'nabode' etiri tano, a tri pogre i; za ljuu jemo da sluajno pogodi tri i isto ta o sluajno proma i tri, ali u prose u se pojavi

i jedan pogoda vi e, a to nije sluajno; taj jedan, taj sedmi, taan is az ishod je p ristiglog ESP signala.) Kad u ne om sistemu za prenos informacija ne primamo ni ta to ima i a vog smisla, nego samo bu u 'bez veze', to se zove um. A o imamo u sva ih sedam po u aja, oje na ispitani uini, est puta um i jedan put signal, onda zaista treba da se dosetimo jedne tehni e oja postoji za ta ve sluajeve i ojom se naun ici slu e da pojaaju ta av povremeni signal. Tehni a je sledea: treba podmetnuti Ste pane u da pogaa (ne znajui to) o istom redosledu, o istim artama ne oli o puta. T aj signal pa e ne i put na jednu artu, ne i put na drugu, poveavajui im verovatnou da budu tano pogoene; to znai da e se orist od tih signala poveavati, u upno dejstvo b ie uspe nije. Jer ad se signali pre lapaju i sabiraju, um biva potisnut. Ova tehni a ima naziv. Zove se 'veins o odluivanje'. (Kao na politi im izbo rima.) Pru imo pred ispitani a jednu artu. On a e "Crna". Posle ne og vremena pru im o mu tu istu artu i on a e "Bela". Podmetnemo mu (a da on toga nije svestan) tu istu artu deset puta. A o on za nju sedam puta a e "Bela!" a samo tri puta a e "C rna!" znai da se 'veinom glasova' (svojih sopstvenih) opredelio da je bela. A o pe t puta a e da je bela, a pet puta da je crna, to je pet prema pet, nere eno, znai da ESP signala nije ni bilo, i mi emo ta av rezultat brisati. Zato su Rizl i njegova asistent inja pripremili seriju od sto arata, u nasuminom redosledu. Sva a je bila zatvorena u neprovidan overat i zatim overat u dodatni neprovidni omota. Za Stepane a je, da le, bilo pripremljeno sto meta, sto 'ciljeva'. Dato mu je da ih 'gaa' deset puta uzastopce, sva i put istim redom , od prve do stote. Kod 93 arte Stepane se 'izjasnio veinom glasova'. U 7 sluaje va glasao je 5:5 i to je izbaeno iz daljeg raunanja. Od 93 za oje se opredelio vei nom glasova, opredelio se u 66 sluajeva tano, a to znai u 71% sluajeva. Verovatnoa da ne o istim pu im sluajem 'potrefi' ta o mnogo iznosi jedan prema vi e od dvadeset m ilijardi. Da le 1:20.000.000.000. Pretpostavimo, bar zasad, da je Stepane doista oristio ESP da pogodi d a li je arta o renuta belom ili crnom stranom nagore. A o jeste, znai da u delov anju ESP postoji pravilnost. A o je Stepane u zaista pristizao slab, povremen si gnal, onda bi zaista trebalo da tehni om veins og glasanja signal bude pojaan. To se i desilo. Ta ve stvari naunicima daju pouzdanje. Stepane ovi rezultati od drugih, nezavisnih istra ivaa Rezultati ovih prvih Rizlovih testova sa Stepane om bili su ta o izvanre dni da se zapadna nau a vrlo brzo zainteresovala za njih. Nauni Gejter Prat iz L aboratorije za parapsihologiju pri Univerzitetu Dju u Severnoj Karolini otputov ao je u Prag 1962. godine, Rizlu u posetu. Prat je imao ve mnogo znanja i is ustv a ao istra iva; godinama pre toga radio je sa D ozefom Ben som Rajnom. Posmatrao je i analizirao ne e rae testove. Stepane je postigao rezultate samo malo iznad 50 %. Ali ad se Prat vratio u Prag, godine 1963, Stepane je bio u vrhuns oj formi . Zajedni i su ga testirali Prat i Rizl, pogaao je 2.000 puta, pogodio 1.133 puta, a to je 56,65% pogoda a. Opet verovatnoa oja iznosi samo jedan naspram deset mi liona da je to moglo biti pu im sluajem. Izmeu te dve Pratove posete Stepane je postigao svoj najvei pojedinani usp eh. Rizl je razmi lao ova o: a o je Stepane po metodu 'veins og odluivanja', ali za sva u artu sa samo deset raspolo ivih svojih glasova dostigao tanost od zapanjujui h 71%, sa jo mnogo veim brojem ponovljenih po u aja, to jest sa vi e svojih glasova po stigao bi jo i vi e; signal bi se pojaao jo doslednije. Zato je spremio seriju u ojo j je bilo samo 15 arata, ali ih je polagao pred Stepane a (prvu artu, pa drugu artu, i ta o sve do petnaeste) ne oli o stotina puta. Na raju ogleda po azalo se da je Stepane tano pogodio a o su svih petnaest o renute - a to je stoproce ntni uspeh, 100%. Trebalo bi izvesti pred nauni e 32 milijarde i 767 miliona ljud i i sva og provui roz celo ovo testiranje, da bi eventualno jedan od njih postig ao pu im sluajem taj stopostotni uspeh. Toli a je verovatnoa da se to desi; 1:32.7 67.000.000. Ali sti emo i do prvog zao reta u prii. To om sve daljih i daljih ogleda, R izl je opazio da Stepane izuzetno uporno ostaje pri istoj pogre noj tvrdnji (na p rimer, stalno govori da je crna) ad god je arta zavuena u ne e odreene, a ne u n

e e druge overte. Odmah je pomislio: da li na spolja njosti tih overti postoje n e i mali znaci dostupni ulima - na primer, ne e ogrebotine, mrljice i tome slino, oji ometaju Stepane ovu mo? Da li se njegova ESP mo vezala za odreene overte umes to da pazi na ono u overti? Da bi is ljuili tu mogunost, Prat i Rizl su promenili postupa testiranja. Karte su i dalje bile u zatvorenim overtama, ali su sad overte bile zavuene u artons e omotae. Po to vi e ne mo e da vidi nijedan overat (nada li su se oni), Stepane e moi da se usredsredi na ono u overtu, pa e i pogaati uspe n ije. Meutim, po azalio se da je Stepane nastavio da azuje uporno istu boju ( a ne tanu) ad god je ne i od tih overata bio iznet pred njega, ia o zbog dodatn og omota nije mogao to znati. Onda su oni ispreme tali overte u omotnicama, ali i Stepane ovo uporno pogaanje o njima odmah se ispreme talo isto ta o. Nametao se ut isa da Stepane veruje da oristi svoju ESP mo da pogodi oja boja arte je o re nuta nagore, ali da, zapravo, sve vi e pogaa oji overat mu je pru en. U to vreme je Prat, oji je sve vi e preuzimao vodeu ulogu u ovim ogledima sa Stepane om, organizuje prvi od dva ogleda oji su, po njegovim (Pratovim) reim a, dali " onaan do az da Pavel Stepane ispoljava ESP". U ovom ogledu sa Pratom j e saraivao D . G. Blom, holands i nauni iz Amsterdama. Blom i Prat su pripremili etrdeset arata ( oje su sad bile s jedne stran e bele, a s druge strane zelene, ao i u veini sluajeva posle Rizlovih poetnih ogle da sa Stepane om), sva a u po jednoj, zatvorenoj i zalepljenoj overti. Bilo je, da le, u upno etrdeset overata. Punili su ih na ta av nain da ni o od njih dvoji ce nije mogao sam znati a o je o renuta arta u ome overtu. Prat je pome ao ov erte da budu nasumino rasporeeni. Uzimali su ih po osam omada, a onda su sva i jo i stavljali u dodatni omot da bi bio bolje s riven. Stepane u su nudili jedan po jedan, u Blomovom prisustvu. Sva og dana Stepane je pogaao po hiljadu puta, i s va o pojedino pogaanje pa ljivo je zabele eno, a asnije ustanovljeno a o je arta u nutra zaista bila o renuta, pa i to zapisano. etiri dana su radili, izvr iv i etiri hi ljade pogaanja. Stepane je ispoljio ESP sposobnost. Pogodio je 2.154 puta tano, d a le 53,85%, to ne izgleda mnogo, ali verovatnoa da ne o to postigne sasvim sluajno iznosi o o jedan prema pola miliona. To om sledeih ne oli o godina ista le su se, uop te uzev i (neemo potapati itao ca poplavom broj i i statisti e), dve jasne osobenosti rada sa Stepane om. Prva je ta da je Stepane postizao rezultate znaajno pre o pedeset posto u testovima oje su pripremali i izvodili mnogi naunici, oji su do li iz raznih zemalja, irom sv eta. Ono to je zapoelo sa Rizlom i privu lo jednog inostranog nauni a (Prata), a za tim i drugog (Bloma) privu lo je jo ne e. Ovo je od veli og znaaja. Stepane je us pevao od mnogih istra ivaa, to znatno poveava vrednost ogleda. Njegovi rezultati bil i su ponovljivi. Druga jasna odli a sastojala se u tome to se Stepane ova sposobnost, to o m vremena, sasvim udaljila od arata i vezala prvo za overte, a zatim za spolja n je omote! Zato su omoti morali biti s rivani unutar sledeih, jo veih i debljih 'po riv i'. A po to je ono unutra bilo ve prilino veli o i te o, te po riv e bile su iznu tra oblo ene vatom i pomno merene da bi se obezbedilo da stvarno bude nemogue po te i ni oceniti oja je oja. To je bilo sve trapavije, ali je jo uspevalo. Ta vim pos tup om testirali su Stepane a ad je otputovao u Ameri u i na Univerzitetu Vird in ija radio sa Pratom i dr Janom Stivensonom, ao i sa dr Jirgenom Kelijem sa Tasm anije. To om februara 1968. Stepane je nepogre ivo govorio za izvesne omotnice (n e arte) "Zeleno!" i "Belo!" - a za ne e druge je dosledno govorio "Zeleno!" ad god su bile jednom stranom o renute gore, i "Belo!" ad god su bile o renute dr ugom stranom gore. Stepane ove sposobnosti posle toga su opadale. Prilino je jasno ta s desil o. Njegovo ESP ulo (a o je bilo to) postepeno je izgubilo sva u orijentaciju izmeu arata, overata, omotnica, po riv i, pa i te ih po tans ih vrea oje su ori ene pred raj naunog rada sa njim. Mora se naglasiti: ia o je te i te njegovog mo da vanulnog op a anja prelazilo sa jednog sloja na drugi sloj tih sva oja ih omota, i ta o redom, ostajalo je to om znatnog broja ogleda dosledno u tome. Znai, ni u om sluaju nis u e sperimentatori nepa ljivo preneli ne u statisti u anomaliju iz jedne serije ogl eda u ne u drugu. Na raju je Stepane ostao sasvim bez te svoje sposobnosti. Ip

a , ostaje injenica da je taj izuzetni ove to om deseta godina davao ne e od naj boljih rezultata u istoriji parapsihiologije. Ka ve za lju e da izvedemo o njegov oj arijeri? ESP ili ne o alternativno obja njenje? Prva poenta oju mo emo izvui, zaista neosporna, jeste sledea: Stepane ovi r ezultati, oje je postizao u mnogobrojnim ogledima pod nadzorom veeg broja nauni a , nisu ni u om sluaju mogli biti ishod pu e sluajnosti. O ovome su svi saglasni. Ali potrebno je da znamo ima li i a ve razumne alternative za pretpostav u da je od njega delovalo vanulno opa anje ili ne a druga zaista nepoznata sila ili volja . Moramo naglasiti re 'razumna'. Jer, teorijs i je mogue pretpostaviti da su Stepa ne i esnaest istra ivaa oji su s njim radili bili, svi, upleteni u istu divovs u z averu da prevare svet uop te i nau u posebno. Ali stvarno treba biti paranoian ili naprosto lud pa ozbiljno poverovati u to. U ne oli o prvih ogleda postojala je ne a minimalna mogunost da je Stepan e oseao toplotu jedne i druge strane overta razliito. Jer a o je arta unutra s jedne strane crna, a s druge strane bela, ona mo e odbijati razliite oliine toplote , pa bi ne o sa toplotnim ulom (na daljinu) mogao osetiti da je na primer gornja strana toplija. Meutim, nauci nije poznato da ljuds a bia imaju ne o ta vo daljins o toplotno ulo, pa nema ni izmerenih podata a oji bi svedoili da li se Stepane pod onim uslovima mogao njime poslu iti. U sva om sluaju, to ulo (a o postoji) nije mu moglo pomoi asnije, ad je pred njega izno en uve overat u dodatnoj omotnici (Prat, Blom i drugi) niti od onih ogleda ad Stepane ne samo to nije mogao da d odirne, nego nije mogao a ni da vidi, nimalo, to to je pred njega dono eno. Ovo mor amo pomenuti zbog jednog 's eptinog' istra ivaa oji je o Stepane u pisao, a nije uz eo tu injenicu u obzir. Kad su Prat i drugi objavili svoje naune radove o Stepane u u asopisu Natu re i ne to manje slavnom New Scientist, nai li su na znatnu nevericu, oju je sa eto i s azao britans i ritiar . E. M. Hansel, tada profesor psihologije na Univerzitetu Svonsi. Godine 1966. Hansel je objavio i njigu o ESP istra ivanju, u ojoj je St epane u posvetio 22 reda te sta. Ali godine 1973. Prat je objavio odgovor, u om e je ispravio mnoge gre e i la ne za lju e ojima Hanselova riti a vrvi. Godine 198 0. Hansel objavljuje drugo, a urirano i dopunjeno izdanje svoje njige, i zaista o dustaje od ne ih neistina (na primer, vi e ne tvrdi da je Blom bio Rizlov poznani i olega iz ranijih dana, pre Stepane a; ta neistina imala je za cilj da baci s umnju na nezavisnost ogleda Prata i Bloma), ali pri ne im neistinama uporno je o stao. Ta o, na primer, Hansel je pisao 1980. godine sledee: "Ja sam 1965. godine sugerisao da je Stepane mogao po is rivljenosti, to jest po neravnosti pojedini h arata pogoditi oja