Miodrag A. JovanovrcPravrri fakultetBeogracl

U D K l 2 l . 0 1 : i 4 | . 2 1Or ig inaln i naudrr i lad

O FILOZOFSKIM RAZMATRANJIMAMEDL|NARODNO PRAVNOG PRIZNANJA

DRZAVA I VLADA

Apstrakt: Ot,ui rad zu svoj pretlntet ima .fi/ozo/.tka ruzntatranja .llutaBjukenana o prob/emu mecluturulnoprttvnog priznur!u drznct i vludu. lnspirisun udobroj nteri i l?olsovim delom 7,ukon narodtr, Bjukenun ja pokuiuo tla ra:vrje tettrijurekognicione legitimacUe, odnosno da ponudi odgovor nd pitutie kadaje metluna-rodna instilLtcionalna praksa pri:nonja ntonilno opruvdunt. lako je scun Bjukenannaglasio du ce celoviliji prislup ovont problemu biti pottutlen u njegovoj sledeiojknj izi, ipak su stavovi izneli u nekol iko skoro objavljenih ilunaka hil i dobor povod zaovaranje kritiike rasprave n( lu lemu. Stog,a je i u zukljuinont osvrtu ovoga rttdaucinjen pokuSaj da sd ukaie na neka nesuntnjivo spornct mesta Bjukenanovogkoncepttr.

Kljudne reEi: rekogniciona legitimacrja, medtrnurodnoprttvno pri:nanje.unutraSnja i spoljaSnju pravda. osnovna Ijudskr pravu.

Uvod

Poslednje godine prethodnoga mileni juma obeleZi lo je i ob-novljeno interesovanje politidke filozof,rje za aktuelne probleme me-ilunarodnog prava. Svakako da razlog tome treba traliti i u ,,izletu"koji je u te vode napravio jedan od vodecih teoretidara liberalnepolitidke misli DZon Rols (John Rawls) u svome radu Zakon naroda

. l(The Law of Peoples).' Razvijajuii ideje koje je postavio u svojim,sada vei klasicnim, delima Teorija pravde (A Theory of Justice)i Po-litiiki liberalizam (Political Liberalism), Rols je ponudio ,,odredenupolit idku koncepciju pravilnog i pravednog koja-se prinenjuje naprincipe i norme medunarodnog prava i plakse."r Kao i u sludajunjegovih prethodnih dela, razvila se ostra debata. Ovoga pLlta se ona

' John Rawls, The lau'oJ Peoples. u. Stephen Shute and Susan l-{urley (eds.).On H um un R ighrs ; T-he Ox|brtl .-1 nr ne-r rv l,e c t u re s. Basic Books. Nerv York. 1 993. pp.42-82.

x

'alt

?-LL

oNo)c

I l 5

krece oko p i tanja da l i . ie Rols u pokLr5a. lu c la rani je ustanovl iene po-

stirvke teori. je.,pravde kao pravidnosti ' ' ( irr.s/rcc crs fhirness) primeni ina neI ibera lna d l r - rStva. l<o. la ne posedr-r jLr . .ust i lvnu I ibera lno-dento l<-ratsku vladr-r", vei sau.to .,pristojnu-" (rlecent) vladr-r, -Lri inio l<r'ajnienel ibera lno regresivan pr is tup nreclunaroclnonr pravu. ' '

Na ovonr nrestLl ie painja bit i posvecena pokuSajLr . iednogdrugog eminentnog polit idkog fi lozofa, Alena Bjukenana, koji je vecobradivao osetl j ive probleme medunal'odnog .javnog pfava, popLrt

secesi je" , da post t rv i ohvi re moralne teor i je , , rekognic ione legi t i r r ra-c i je" drZava iv lada, os lanja ju i i se, p l i tor r r . i na neke od postLr lata izRolsovog Zakonu norodo.

O snovn e pos t av ke konc ep I a .,, re ko gni c i on e I e gi I imac i j e "

( Ret' ogrr i t i o tt a I Le gi t i mac'y );

KljLrdno pitanie koje Bjukenan pred sebe postavljajeste:,,Podkojim uslovirna, ako oni uopSte postoje, je nredunarodna institucio-nalna praksa priznanja rnoralno opravdana?"" Potvrdan odgovor nadi lemu u vezi sa eventualn im posto janjenr takv ih us lova on nudi u

2 Ova j rad je r : i z vesno j r ne r i p roS i ren i i zno ' u ' aob . j a r l j en . JohnRarv l s .TheLa ty

of Peoples (with I'he ldea oJ Public Reason Reyisitcrl). Harvard University Press.1 9 9 9 . p . 3 ;

t Vid i kr i t idkeosvrtenaova. i rad,FernandoR. l 'eson. .1 Phi losophyof ' lnternt t -t iotwl Law. Westv iew Press. Boulder. Colorado, 1998. p. 107 idal je: Darrel Mosl-lendorl Constructing tlte Luw oJ Peoples. Paciflc Philosophic Quarterly. Vol. 77. No.2. 1996. p. 135-l-14: Kok-Chor Tan. Liberul Tblcration in Ruv,ls s Lot oJ'Peoples.Ethics. 108. Januar1 l998, p.283 i dal je: svojevrsno razvi janje Rolsovih stavova. uduhu pr incipa ustanovl jenih u n iegovim rani j im radovirna. ponudio je Al len I lu-chanan, Jttstice, Legitimacy, and f{Ltman Rigltts, u Vickrria Davion and Clarck Woll'(eds.). 7)he Ideu o-/ l)oliticul Liberolism (Essnys on lluwls). Rou'rran & l-ittlelleld.Larrharn. 2000. pp. 73-89.

' A. Bjukenan se bavi norrnat ivnim postar ,kama. iedne zadovol java. ju ie tcor i je

secesi . je. ko. ia ima..zaci l j pruZan. je odgovora na pi tanje da l i . ie ipod koj i rn uslovi r rasecesi ja, kao. jedan od obl ika uzurpaci je pol i t idkog autor i teta, opravdana?' ' (Mi lorad

Stupar. Opruvdanje secesqe. prikaz knjige Alena Bjr-rkenana. das. Theoria. br'. 37.Beograd. 1994. str. 109.): vidi, Allen Iluchanan. Secccsslon.

'[he illoralitv*oJ l'oliti '

cal Divorce.from Forl Sumtcr nt [,itltuonia anl Ouehec. Westvierv Pless, Bouldcr'.C'o lorado. l99l lv id i in jegove novi . jc radove na lu tc lnr-r . Al lcn Buchanan. ' l - l teor ie. to f Secess ion . Ph i l osophy & I ' ub l i c A f l a i r s . Vo l . 26 . No . l . W i r r t e r [ 997 . pp .3 l - 61 :

Allcn [Juchanan. Denot'ruc.v und Secession- u Margaret Moore (ed.). .\:utionulSal/-llr,rrrr,,rulion antl Se.t'e.r.slr;n. Orfbrd Urrivelsrtv pless. 1998. pp. l4-33.

ol<virr-r..na-pravcli-zitsnovanog" (jtrslic'c-ltusccl) pristr.rpa pfobleniLlnredLlnarodnopravnog pr iznauja drZava i v lada. Po n iegovonr nr iS l . ie-n ju, pol i t ic l t i ent i te t r rora znclovol l i t i min i r la lne zahteve L lnLl t ra5nie,spol jaSnje i proceclLrra lne pravde da b i b io pr iznat kao legi t inran.

- l ' i rn

c inorr r on st iee pfavo na tef i to f i ja ln i in tegr i te t . pravo na nenlcsal r je L lunut laSnje poslovc. ov laScenje da zakl juduje L lgovore. spolazunle istupa u odnose sa druginr drZavama. pravo da vodi pravedan fat, tepravo da, sa izvesnim ograniaenjima, proglaSava ipriureniLrje pravllap rav i l a na svc r i o j t e r i t o r i j i .

Mininralni zahtevi unutra5nie i spoljaSn-je pravde se svode nanaloge u vezi sa poStovanjem .,osnovnih l judskih pfava" (bosic hu-man rights). kako sopstvenih, tako i gradana koji se nalaze van granicaentiteta koji zahteva priznanje. Kada govori o ..osnovnint ljudskintpravima", Bjukenan ima u vidu onaj korpus pfava o kojirla i Rolsgovori u Zakonu ntu'ocla. To su pravo na 2ivot, koje treba shvatiti kaopravo svakog da ne bLrde nepravedno liSen Zivota; pravo na slobodu,koje u sebe ukljuiuje slobodu od ropstva, od sluZenja protiv svojevolje i nasilne okup;rcije; slobodu od verskog progona i pravo na rna-teri jalne uslove Zivotnog opstanka. Bjukenan, ipak, dodaje da bi ovulistu valjalo proSirit i i pravima protiv diskriminacije po osnovu polne,rasne, etniake, nacionalne i verske prirode.

Razloge zbog kojih se zahtevi koncepta rekognicione legi-timacije svode samo na ova,,osnovna'., a ne i na druga [judska prava,Bjukenan potkrepljuje sa tri vrste argumenata. Prvi t ip argumenta onponovo pozajmljuje od Rolsa ito je stav da razumne osobe priznajLr

,,teret prosudivanja"' (burdens ofjudgemenl). To priznanje znaci dase razumne osobe nlogLr razilaziti u pogledu sudova o vrednostima,ukljucujuii i pitanje dobro uredenog dru5tva. Odatle, pak, ploisticeuzdriavanje od toga da se sopstveni vrednosni sudovi nameiu

' Opredeljenje da se koristi ovakav, doslovan. prevod Bjtrkenanove koncep-

ci je prost ide iz same pr i rode tog poduhvata. Autor r re stavl ja to l iko akcenat na pi tanje

. . legi t imnost i pr iznanja" nekih ent i teta od strane s istcma drZar a ( tada bi sc verovatnoz.vao Concept oJ Legitimtte Recognition), koliko sc trtdi <1a postctvi trLrine i dovoljneuslove kofe jeclan entitet ntora da zadovolji du bi hio pri:nat koo legitiman Re-cognitional Legitimoc.r,. Pliznan jem da.je.jedan entitct legitirnan, n jemu sc dodeljujestatus dlana s istema dr2ava. sa svim pravirna i povlast icarna koje odat le p lo ist idu, atada se i sar l d in pr iznan ja ent i teta od stranc s isterrra drZava ima smatrat i legi t inrn inr .

6 Allen Bucharnn. l?ecognitionul Legitintuc.v untl the State Sys/enr. l)hiloso-

phy '& Pub l i c A f i a i r s . Vo l . 28 . No . l . W in te r 1999 , p . 52 .

X

Falto,-I

N

Ju

Ozs-

oEoo

I

u6 | 7

krece oko p i tanja da l i . ie Rols u pokLr5a. lu c la rani je ustanovl iene po-

stirvke teori. je.,pravde kao pravidnosti ' ' ( irr.s/rcc crs fhirness) primeni ina neI ibera lna d l r - rStva. l<o. la ne posedr-r jLr . .ust i lvnu I ibera lno-dento l<-ratsku vladr-r", vei sau.to .,pristojnu-" (rlecent) vladr-r, -Lri inio l<r'ajnienel ibera lno regresivan pr is tup nreclunaroclnonr pravu. ' '

Na ovonr nrestLl ie painja bit i posvecena pokuSajLr . iednogdrugog eminentnog polit idkog fi lozofa, Alena Bjukenana, koji je vecobradivao osetl j ive probleme medunal'odnog .javnog pfava, popLrt

secesi je" , da post t rv i ohvi re moralne teor i je , , rekognic ione legi t i r r ra-c i je" drZava iv lada, os lanja ju i i se, p l i tor r r . i na neke od postLr lata izRolsovog Zakonu norodo.

O snovn e pos t av ke konc ep I a .,, re ko gni c i on e I e gi I imac i j e "

( Ret' ogrr i t i o tt a I Le gi t i mac'y );

KljLrdno pitanie koje Bjukenan pred sebe postavljajeste:,,Podkojim uslovirna, ako oni uopSte postoje, je nredunarodna institucio-nalna praksa priznanja rnoralno opravdana?"" Potvrdan odgovor nadi lemu u vezi sa eventualn im posto janjenr takv ih us lova on nudi u

2 Ova j rad je r : i z vesno j r ne r i p roS i ren i i zno ' u ' aob . j a r l j en . JohnRarv l s .TheLa ty

of Peoples (with I'he ldea oJ Public Reason Reyisitcrl). Harvard University Press.1 9 9 9 . p . 3 ;

t Vid i kr i t idkeosvrtenaova. i rad,FernandoR. l 'eson. .1 Phi losophyof ' lnternt t -t iotwl Law. Westv iew Press. Boulder. Colorado, 1998. p. 107 idal je: Darrel Mosl-lendorl Constructing tlte Luw oJ Peoples. Paciflc Philosophic Quarterly. Vol. 77. No.2. 1996. p. 135-l-14: Kok-Chor Tan. Liberul Tblcration in Ruv,ls s Lot oJ'Peoples.Ethics. 108. Januar1 l998, p.283 i dal je: svojevrsno razvi janje Rolsovih stavova. uduhu pr incipa ustanovl jenih u n iegovim rani j im radovirna. ponudio je Al len I lu-chanan, Jttstice, Legitimacy, and f{Ltman Rigltts, u Vickrria Davion and Clarck Woll'(eds.). 7)he Ideu o-/ l)oliticul Liberolism (Essnys on lluwls). Rou'rran & l-ittlelleld.Larrharn. 2000. pp. 73-89.

' A. Bjukenan se bavi norrnat ivnim postar ,kama. iedne zadovol java. ju ie tcor i je

secesi . je. ko. ia ima..zaci l j pruZan. je odgovora na pi tanje da l i . ie ipod koj i rn uslovi r rasecesi ja, kao. jedan od obl ika uzurpaci je pol i t idkog autor i teta, opravdana?' ' (Mi lorad

Stupar. Opruvdanje secesqe. prikaz knjige Alena Bjr-rkenana. das. Theoria. br'. 37.Beograd. 1994. str. 109.): vidi, Allen Iluchanan. Secccsslon.

'[he illoralitv*oJ l'oliti '

cal Divorce.from Forl Sumtcr nt [,itltuonia anl Ouehec. Westvierv Pless, Bouldcr'.C'o lorado. l99l lv id i in jegove novi . jc radove na lu tc lnr-r . Al lcn Buchanan. ' l - l teor ie. to f Secess ion . Ph i l osophy & I ' ub l i c A f l a i r s . Vo l . 26 . No . l . W i r r t e r [ 997 . pp .3 l - 61 :

Allcn [Juchanan. Denot'ruc.v und Secession- u Margaret Moore (ed.). .\:utionulSal/-llr,rrrr,,rulion antl Se.t'e.r.slr;n. Orfbrd Urrivelsrtv pless. 1998. pp. l4-33.

ol<virr-r..na-pravcli-zitsnovanog" (jtrslic'c-ltusccl) pristr.rpa pfobleniLlnredLlnarodnopravnog pr iznauja drZava i v lada. Po n iegovonr nr iS l . ie-n ju, pol i t ic l t i ent i te t r rora znclovol l i t i min i r la lne zahteve L lnLl t ra5nie,spol jaSnje i proceclLrra lne pravde da b i b io pr iznat kao legi t inran.

- l ' i rn

c inorr r on st iee pfavo na tef i to f i ja ln i in tegr i te t . pravo na nenlcsal r je L lunut laSnje poslovc. ov laScenje da zakl juduje L lgovore. spolazunle istupa u odnose sa druginr drZavama. pravo da vodi pravedan fat, tepravo da, sa izvesnim ograniaenjima, proglaSava ipriureniLrje pravllap rav i l a na svc r i o j t e r i t o r i j i .

Mininralni zahtevi unutra5nie i spoljaSn-je pravde se svode nanaloge u vezi sa poStovanjem .,osnovnih l judskih pfava" (bosic hu-man rights). kako sopstvenih, tako i gradana koji se nalaze van granicaentiteta koji zahteva priznanje. Kada govori o ..osnovnint ljudskintpravima", Bjukenan ima u vidu onaj korpus pfava o kojirla i Rolsgovori u Zakonu ntu'ocla. To su pravo na 2ivot, koje treba shvatiti kaopravo svakog da ne bLrde nepravedno liSen Zivota; pravo na slobodu,koje u sebe ukljuiuje slobodu od ropstva, od sluZenja protiv svojevolje i nasilne okup;rcije; slobodu od verskog progona i pravo na rna-teri jalne uslove Zivotnog opstanka. Bjukenan, ipak, dodaje da bi ovulistu valjalo proSirit i i pravima protiv diskriminacije po osnovu polne,rasne, etniake, nacionalne i verske prirode.

Razloge zbog kojih se zahtevi koncepta rekognicione legi-timacije svode samo na ova,,osnovna'., a ne i na druga [judska prava,Bjukenan potkrepljuje sa tri vrste argumenata. Prvi t ip argumenta onponovo pozajmljuje od Rolsa ito je stav da razumne osobe priznajLr

,,teret prosudivanja"' (burdens ofjudgemenl). To priznanje znaci dase razumne osobe nlogLr razilaziti u pogledu sudova o vrednostima,ukljucujuii i pitanje dobro uredenog dru5tva. Odatle, pak, ploisticeuzdriavanje od toga da se sopstveni vrednosni sudovi nameiu

' Opredeljenje da se koristi ovakav, doslovan. prevod Bjtrkenanove koncep-

ci je prost ide iz same pr i rode tog poduhvata. Autor r re stavl ja to l iko akcenat na pi tanje

. . legi t imnost i pr iznanja" nekih ent i teta od strane s istcma drZar a ( tada bi sc verovatnoz.vao Concept oJ Legitimtte Recognition), koliko sc trtdi <1a postctvi trLrine i dovoljneuslove kofe jeclan entitet ntora da zadovolji du bi hio pri:nat koo legitiman Re-cognitional Legitimoc.r,. Pliznan jem da.je.jedan entitct legitirnan, n jemu sc dodeljujestatus dlana s istema dr2ava. sa svim pravirna i povlast icarna koje odat le p lo ist idu, atada se i sar l d in pr iznan ja ent i teta od stranc s isterrra drZava ima smatrat i legi t inrn inr .

6 Allen Bucharnn. l?ecognitionul Legitintuc.v untl the State Sys/enr. l)hiloso-

phy '& Pub l i c A f i a i r s . Vo l . 28 . No . l . W in te r 1999 , p . 52 .

X

Falto,-I

N

Ju

Ozs-

oEoo

I

u6 | 7

nekome ko ih razumno moZe odbaciti kao nekonzistentne sa vla-stitim razunrnim viclenjern sveta. Kada se kao predmet u poglecfi,rkogatreba post i i i konsenzus javl jaju univerzalni pravni starrdardi . auslovi koncepta rekognicione legi t inraci je bi se odnosi l i na ent i teteorganizovane oko razlicih kultura, Bjr,rkenan je mi5ljenja da teba iciza .,skronrno5iu" koju Rols preporuduje.

Drugi tip argumenta u prilog minimalnog seta ljudskih pravaproistide iz zahteva za .,moralnom pristupadnoi(u'' (moral accessi-bility) postulata jednog teolijskog koncepta. Bjukenan kaZe: .,lnsti-tucionalna moralna teorija uZiva moralnu pristupacnost ako i samoako njeni principi uZivaju podr5ku od Sirokog spektra etickih teorija ietiakih tradicija, i sekularnih i rel.igioznih."8 Ono Sto ovaj tip argu-menta razlikuje od prethodnog jeste da on ne polazi od kriterijurnarazumnosti, vei pre svega vodi raduna o tome da osigura 5irok kon-senzus, kako bi se izdejstvovao efikasniji pristanak predloZenihprincipa.

Najzad, treiitip argumentaje disto praktidne prirode. On po-lazi od premise da, ako moralna teorija medunarodnopravnih institu-cija treba da bude primenjena u praksi, onda od nje ne treba napravitinekakvu utopiju, koja 6e u startu samu sebe poraziti.

Zahtev unutrainje pravde Bjukenan zapodinje sa idejom ura-trainje legitimnosti entiteta koji zahteva medunarodnopravno pri-znanje. On i na ovom mestll odstupa od ,,snaZnije" varijante pojma,koja bi podrazumevala specifidnu moralnu vezu izmedu drZave injenih gradana, izkoje proistide pravo drZave da od ovih potonjihzahteva povinovanje propisanim pravnim normama (right to beobeyed), a za nj ih nastaje politidka duZnost da to dine.' Umesto toga,on polazi od pretpostavke da ,,entitet poseduje unutraSnju legiti-mnost ako i samo ako je moralno opravdan u poku5aju da vr5i mono-poI nad primenom opStih pravila unutar teritorije, nad kojom tvrdi daima jurisdikctju."'o U tom smislu, entitet ce posedovati unutraSnjulegitimnost ako Stiti osnovna ljudska prava i samo tada (e zado-

t Vidi, John Ralls, Political Liberalism, Columbia University Press. NervYork. 1993. p. 54. i dalje

o A. Buchanan, Recognitional Legitimacy...-op. cit. p. 55.' Vidi, A. John Simrnons, Justificationand Legitimacy. Ethics. 109. 1999. p.

146. i dalje

"' A. Buchanan, Recognitionol Legitirnacy.... op. cit, p. 56.

vol javat i kr i ter i jume da bLrde pr iznat kao legi t inran. U suprotnour,sistenr dr1ava bi kao legitinran priznavao entitet koji ne posedujemoralno opravdanje za vr5enle monopola prinr-rde, i t ime bi postajao

.,saizvr5ilac u nepravdi" (act:omplice in unjustice). Obaveza sisterradrZava da to ipak ne bude pro is t ice i iz nekih te leoloskih afgLrmenata,odnosno iz cinjenice da sr-r l<ljudni cil jevi medunarodnopravnogporetka mir i pravda." Nijedan od ovih cil jeva ne moZe biti zado-voljen ako se ne ustanovi praksa medunarodnopravnog priznanjasamo onih eniteta koji zadovotjavaju kriteri jume mininralnog zah-teva unutra5nje pravde, odnosno r.rnutraSnje legitimnosti.

Pored pomenutog uslova, rninimalni koncept unutra5nje pra-vednosti namece i potrebu zadovoljenja minimalne tlemokratije odstrane entiteta. U prilog ovom zahtevu se mogu uputit i dva argumen-ta. Jedan je egalitarni i svodi se na tvrdnju da sa svim osobama trebapostupati najednak nadin, Sto podrazumeva i njihovojednako pravoda r.rt icu na proces donoSenja najvaZnij ih polit idkih odluka u jednom

dru5tvu. Institucionalizacija ovoga argumenta bi iSla kroz pravo sva-kog doveka na derflokratsku vladu. Drugi argument kaZe da dak i akone postoji ljudsko pravo na demokratsku vladu, njena instrumentalnavrednost za ostvarenje pravde je velika. Jednostavno, demokratskeinst ituc ij e obezbeduj u naj po uzdanij u za5titu lj udskih prava.

" Bjukenan kaZe da ne postoj i .,inhercntni konfl ikt izmedu mira i pravde kaociljeva". pa.je prigovor koji se u tom pravcu moZe uputiti njegovoj teoriji ..ogranidenna mogu6nost sukoba izrnedu pravde i tnira tokom prelaznog perioda ketanja kaciljevima" (Op. cit, p. 66,67) Naravno. stvaranje normativnih uslova koncepta rekog-nicione legitimacije moZe sistem drZava dovesti u vrlo teSke situacile, poput one ukojoj se razmatra pitanje nepriznavanja vladejedne velesile kakvaje Kina, kada bizadovoljenje pravde nalagalo jedno. a obezbedenje nrira drugo re5enje. Toga.ie iB.jukenan svestan kada kaie: ,,Razumno prosudivanje ie uvek biti potrebno da bi sehodalo na tankoj liniji izmeilu kaZnjavan ja nelegitirnnih drZava ilivlada na nadin kojineodgovorno ugroZava mir i paZljivog postupanja prema njir-na na nadin na koji iepraksa priznanja kao sredstva moralnog progresa biti li5ena svoje korisnosti, a nasdiniti saizvr5iocima u njihovoj nepravdi." (p. 68) Najzad. Bjukenan odbacuje hobso-vski prigovor realizma, po kojem je mir jedini razurlan cilj medunarodnopravnogsistema (p.68-69) iu pri log pravde. kao moralno imperativnog ci l ja, navodi dvaargumenta. Jedan je argument ,,globalne bazidne strukture'' (Global Basic Struclurelrguntent). koji polazi od pretpostavke da takva struktura postoji, u vidu kompleksnemreZe institucija, ukljudujuii i medunarodnopravni sistem, i da dugorodni efektinjenog postojanja za dobrobit pojedinaca i grupa omoguiuju da ona bude proce-njivana sa stanoviSta pravednosti. Drugi argument kaZe da dak iako takva globalnastruktura ne postoji. prilodna obaveza pravednosti bi to nalagala (Natural Du4t ofJustice Argumenr) (p.7{11 l)

l

zso-to

=

X

{J)

ftr

I-LL

NoJ

LL

i l 8 i l9

nekome ko ih razumno moZe odbaciti kao nekonzistentne sa vla-stitim razunrnim viclenjern sveta. Kada se kao predmet u poglecfi,rkogatreba post i i i konsenzus javl jaju univerzalni pravni starrdardi . auslovi koncepta rekognicione legi t inraci je bi se odnosi l i na ent i teteorganizovane oko razlicih kultura, Bjr,rkenan je mi5ljenja da teba iciza .,skronrno5iu" koju Rols preporuduje.

Drugi tip argumenta u prilog minimalnog seta ljudskih pravaproistide iz zahteva za .,moralnom pristupadnoi(u'' (moral accessi-bility) postulata jednog teolijskog koncepta. Bjukenan kaZe: .,lnsti-tucionalna moralna teorija uZiva moralnu pristupacnost ako i samoako njeni principi uZivaju podr5ku od Sirokog spektra etickih teorija ietiakih tradicija, i sekularnih i rel.igioznih."8 Ono Sto ovaj tip argu-menta razlikuje od prethodnog jeste da on ne polazi od kriterijurnarazumnosti, vei pre svega vodi raduna o tome da osigura 5irok kon-senzus, kako bi se izdejstvovao efikasniji pristanak predloZenihprincipa.

Najzad, treiitip argumentaje disto praktidne prirode. On po-lazi od premise da, ako moralna teorija medunarodnopravnih institu-cija treba da bude primenjena u praksi, onda od nje ne treba napravitinekakvu utopiju, koja 6e u startu samu sebe poraziti.

Zahtev unutrainje pravde Bjukenan zapodinje sa idejom ura-trainje legitimnosti entiteta koji zahteva medunarodnopravno pri-znanje. On i na ovom mestll odstupa od ,,snaZnije" varijante pojma,koja bi podrazumevala specifidnu moralnu vezu izmedu drZave injenih gradana, izkoje proistide pravo drZave da od ovih potonjihzahteva povinovanje propisanim pravnim normama (right to beobeyed), a za nj ih nastaje politidka duZnost da to dine.' Umesto toga,on polazi od pretpostavke da ,,entitet poseduje unutraSnju legiti-mnost ako i samo ako je moralno opravdan u poku5aju da vr5i mono-poI nad primenom opStih pravila unutar teritorije, nad kojom tvrdi daima jurisdikctju."'o U tom smislu, entitet ce posedovati unutraSnjulegitimnost ako Stiti osnovna ljudska prava i samo tada (e zado-

t Vidi, John Ralls, Political Liberalism, Columbia University Press. NervYork. 1993. p. 54. i dalje

o A. Buchanan, Recognitional Legitimacy...-op. cit. p. 55.' Vidi, A. John Simrnons, Justificationand Legitimacy. Ethics. 109. 1999. p.

146. i dalje

"' A. Buchanan, Recognitionol Legitirnacy.... op. cit, p. 56.

vol javat i kr i ter i jume da bLrde pr iznat kao legi t inran. U suprotnour,sistenr dr1ava bi kao legitinran priznavao entitet koji ne posedujemoralno opravdanje za vr5enle monopola prinr-rde, i t ime bi postajao

.,saizvr5ilac u nepravdi" (act:omplice in unjustice). Obaveza sisterradrZava da to ipak ne bude pro is t ice i iz nekih te leoloskih afgLrmenata,odnosno iz cinjenice da sr-r l<ljudni cil jevi medunarodnopravnogporetka mir i pravda." Nijedan od ovih cil jeva ne moZe biti zado-voljen ako se ne ustanovi praksa medunarodnopravnog priznanjasamo onih eniteta koji zadovotjavaju kriteri jume mininralnog zah-teva unutra5nje pravde, odnosno r.rnutraSnje legitimnosti.

Pored pomenutog uslova, rninimalni koncept unutra5nje pra-vednosti namece i potrebu zadovoljenja minimalne tlemokratije odstrane entiteta. U prilog ovom zahtevu se mogu uputit i dva argumen-ta. Jedan je egalitarni i svodi se na tvrdnju da sa svim osobama trebapostupati najednak nadin, Sto podrazumeva i njihovojednako pravoda r.rt icu na proces donoSenja najvaZnij ih polit idkih odluka u jednom

dru5tvu. Institucionalizacija ovoga argumenta bi iSla kroz pravo sva-kog doveka na derflokratsku vladu. Drugi argument kaZe da dak i akone postoji ljudsko pravo na demokratsku vladu, njena instrumentalnavrednost za ostvarenje pravde je velika. Jednostavno, demokratskeinst ituc ij e obezbeduj u naj po uzdanij u za5titu lj udskih prava.

" Bjukenan kaZe da ne postoj i .,inhercntni konfl ikt izmedu mira i pravde kaociljeva". pa.je prigovor koji se u tom pravcu moZe uputiti njegovoj teoriji ..ogranidenna mogu6nost sukoba izrnedu pravde i tnira tokom prelaznog perioda ketanja kaciljevima" (Op. cit, p. 66,67) Naravno. stvaranje normativnih uslova koncepta rekog-nicione legitimacije moZe sistem drZava dovesti u vrlo teSke situacile, poput one ukojoj se razmatra pitanje nepriznavanja vladejedne velesile kakvaje Kina, kada bizadovoljenje pravde nalagalo jedno. a obezbedenje nrira drugo re5enje. Toga.ie iB.jukenan svestan kada kaie: ,,Razumno prosudivanje ie uvek biti potrebno da bi sehodalo na tankoj liniji izmeilu kaZnjavan ja nelegitirnnih drZava ilivlada na nadin kojineodgovorno ugroZava mir i paZljivog postupanja prema njir-na na nadin na koji iepraksa priznanja kao sredstva moralnog progresa biti li5ena svoje korisnosti, a nasdiniti saizvr5iocima u njihovoj nepravdi." (p. 68) Najzad. Bjukenan odbacuje hobso-vski prigovor realizma, po kojem je mir jedini razurlan cilj medunarodnopravnogsistema (p.68-69) iu pri log pravde. kao moralno imperativnog ci l ja, navodi dvaargumenta. Jedan je argument ,,globalne bazidne strukture'' (Global Basic Struclurelrguntent). koji polazi od pretpostavke da takva struktura postoji, u vidu kompleksnemreZe institucija, ukljudujuii i medunarodnopravni sistem, i da dugorodni efektinjenog postojanja za dobrobit pojedinaca i grupa omoguiuju da ona bude proce-njivana sa stanoviSta pravednosti. Drugi argument kaZe da dak iako takva globalnastruktura ne postoji. prilodna obaveza pravednosti bi to nalagala (Natural Du4t ofJustice Argumenr) (p.7{11 l)

l

zso-to

=

X

{J)

ftr

I-LL

NoJ

LL

i l 8 i l9

X

altt=LL

No)LT

'9

zs-

o

=

Pod minimalnonr demokrati jom B-iukenan podrazumeva po-stojanje: predstavniiki lr institrLcija u ko.i irrra se veiinski odlr"rcuje odonoienju opSt ih pravnih prav i la , iz ko jeg pfocesa n i jedna kompe-tentna odrasla osoba nije iskljLrdena; najvi5ih vladinih funkcionerakoji sLr odgovorni i podloZni smeni od strane predstavnickih insti-tuc i ja ; i , bar u izvesnoj rner i , inst i tuc ional r ro zaSt i ien ih s lobodagovora i udruZivanja, koji su neophodni za razllrnno promi5ljanje odemokratskim odlukama. ' ' Ako se pouovo imaju na umr.r cil jevi me-dunarodnopravnog poretka, onda se, kaZe BjLrkenan, moZemo oslo-niti na,,hipotezu demokratskog mira' ', dobro utemeljenu empili jskugeneralizaciju po kojoj demokratske drZave po pravilu ne ratujurrrectusobno.

Sto se tice zahteva spoljainje pravde, on se svodi na zabranuvodenja agresivnog rata, kojim bi se set osnovnih l judskih pravakr5io i van granica entieta. Iako takvu zabranu medunarodno pravopoznaje, novostje u tome Stoje Bjukenan uvodi kaojedan od uslovakoji moraju bit i ispunjeni da bi entiet mogao biti priznat kao legi-timan. Najzad, zahtev proceduralne pravde name(,e obavezu drZaveu nastajanju da svoj status ne postigne ,,nasilnim il i na drugi nadinnezakoniti m zbac ivanj em re kogn ic iono I egiti rl ne drlav e" (nonus ur -

pation requirment). Osnovna ideja ovog uslova nije da se drZavamakoje su jednom zadovolj i le zahteve rekognicione legitimacije obez-bedi vedno postojanje, ve6 da se one zaStite od poku5aja uni5tavanjakoji ne bi vodil i raduna o institucionalnim cil jevima mira i pravde.Ovaj uslov u isto vreme znadi napuStanje tradicionalnog kriterijumamedunarodnopravnog priznanja drlava, koje je zahtevalo ,,efektivnovrSenje vlasti" na datoj teritoriji, bezulaienja u nadin kako je ta teri-torija zadobijena. Najzad, pomenuti zahtev proceduralne pravde seprimenjuje samo u onim situacijama kada priznanje traZe entitetistvoreni nestankom drLava koje su zadovoljavale kriterijurne rekog-nicione legitimacije. Sledstveno tome, raspad onih drZava koje tekriteri jume nisu ni zadovoljavale, ne povladi za sobom test ,,neuzur-pacionog kriteri j uma".

Sto se tide primene teorije rekognicione legitin-racije na vladedriava, Bjukenan napominje da konceptualni, ali i moralni primat,treba dati pitanju legitimiteta s6mih drZava. On to objaSnjava okol-

no5cu da, ako drZava ne zaclovol java nr in inra lne zahteve pravde,onda to ukazuje na problerne koj i posto je u bazicninr inst i tuc i jamadru5tva, probleme ko.i i teSko da mogu biti otklon jeni pr.rkom smenonlvlade. Stoga, ,, iako RL drZava (koja zadovoljava kriteri jume kon-cepta rekognicione legitirnacije, prim. prev.) moZe imati vladu kojani je RL. v ladaent i te ta koj i n i ie RL drZava ne uroZe b i t i RL."r r Uslov ikoje vlada treba da ispLrni da bi bila priznata kao legitimna jesu: danije uzurpacijom do5la na vlast, da unutar svoje teritori je ispunjavazahteve unutla5nje pravde ida ne krSi osnovna ljLrdska pl.ava vansopstvenih granica.

Na kraju, Bjukenan se pozabavio i pitanjern legitimiteta sdrnognredunarodnog sistema dr2ava, polazedi od teze da njegov moralni le-gitimitet ne moZe biti pretpostavljen. Medutim, on je odbacio kaolaZnu i suprotnu pretpostavku koja kaZe da bi razumno razvijanje mo-ralne teorije uredenja medunarodnog sistema zahtevalo da sdm sistembude legitirnan ili bar sposoban da se takvim udini. Umesto toga, onkreie od ,,pretpostavke moralnog ublaZavanja" (Moral RedeemabilityAssumption), po Bpjoj je moralna teorija medunarodnog sistema r.no-gu6a ako postojedi sistem ,,nije toliko moralno defektan da provizornupotragu za pravdom unutar sebe dini moralno nedozvoljenom" iako tajsistem poseduje ,,kapacitet za progres prema pravdi."la Argumer-rtikojeje Bjukenan ponudio su pre usmereni protiv centralizovane svet-ske drZave, no Sto idu u prilog postojeieg sistema zasebnih drLava.tsNe sporeii potrebu za teorijom legitintacije medunarodnog pravnogsistema, on se u ovom radu ogranidio na ,,neidealni teorijski argu-ment" (ly'onideal Theory Argumen), kojim se, po njegovom mi-Sljenju, dokazuje,,da je verodostojno poku5ati da se razvije moralnateorija medunarodnih pravnih institucija koja postojanje nedega kaoSto je trenutni sistem drLava uzima kao privremeno dat."l6

rr op. cit, p. 63.'o {)p. cit, p. 74.r5 Argument. ,vrednosnog plural iznra" (Value Plural is tn Argument\ pr .euzet je

od Volcera i on kaZe da.je za pojedince od vitalne vaZnosti da pripadaju zajednicarnakoje razvijaju sopstvene koncepcije dobrog i pravednog. Otucla se pokazuje da posto-

.ji ne5to,,moralno privladno" u vezi sa posto.jeiim sistemom drZava, koji te zajedniceodvaja ponroiu granica. Drugi argunrent (Stewardship.lrgument) kaZe daje vaZnopostojanie InnoStva razl ie i t ih ent ieta. kako bi svaki od nj ih imao dovol jnu konrrolunadjednim delorn planete. Sto bi n i i l rov im pr ipadnic inra dalo podstrek da raspoloZiveresurse nrudro kor iste. Op. c i t , p.74-76.

120

r2 op. ci t , p. 60

l2 r

X

altt=LL

No)LT

'9

zs-

o

=

Pod minimalnonr demokrati jom B-iukenan podrazumeva po-stojanje: predstavniiki lr institrLcija u ko.i irrra se veiinski odlr"rcuje odonoienju opSt ih pravnih prav i la , iz ko jeg pfocesa n i jedna kompe-tentna odrasla osoba nije iskljLrdena; najvi5ih vladinih funkcionerakoji sLr odgovorni i podloZni smeni od strane predstavnickih insti-tuc i ja ; i , bar u izvesnoj rner i , inst i tuc ional r ro zaSt i ien ih s lobodagovora i udruZivanja, koji su neophodni za razllrnno promi5ljanje odemokratskim odlukama. ' ' Ako se pouovo imaju na umr.r cil jevi me-dunarodnopravnog poretka, onda se, kaZe BjLrkenan, moZemo oslo-niti na,,hipotezu demokratskog mira' ', dobro utemeljenu empili jskugeneralizaciju po kojoj demokratske drZave po pravilu ne ratujurrrectusobno.

Sto se tice zahteva spoljainje pravde, on se svodi na zabranuvodenja agresivnog rata, kojim bi se set osnovnih l judskih pravakr5io i van granica entieta. Iako takvu zabranu medunarodno pravopoznaje, novostje u tome Stoje Bjukenan uvodi kaojedan od uslovakoji moraju bit i ispunjeni da bi entiet mogao biti priznat kao legi-timan. Najzad, zahtev proceduralne pravde name(,e obavezu drZaveu nastajanju da svoj status ne postigne ,,nasilnim il i na drugi nadinnezakoniti m zbac ivanj em re kogn ic iono I egiti rl ne drlav e" (nonus ur -

pation requirment). Osnovna ideja ovog uslova nije da se drZavamakoje su jednom zadovolj i le zahteve rekognicione legitimacije obez-bedi vedno postojanje, ve6 da se one zaStite od poku5aja uni5tavanjakoji ne bi vodil i raduna o institucionalnim cil jevima mira i pravde.Ovaj uslov u isto vreme znadi napuStanje tradicionalnog kriterijumamedunarodnopravnog priznanja drlava, koje je zahtevalo ,,efektivnovrSenje vlasti" na datoj teritoriji, bezulaienja u nadin kako je ta teri-torija zadobijena. Najzad, pomenuti zahtev proceduralne pravde seprimenjuje samo u onim situacijama kada priznanje traZe entitetistvoreni nestankom drLava koje su zadovoljavale kriterijurne rekog-nicione legitimacije. Sledstveno tome, raspad onih drZava koje tekriteri jume nisu ni zadovoljavale, ne povladi za sobom test ,,neuzur-pacionog kriteri j uma".

Sto se tide primene teorije rekognicione legitin-racije na vladedriava, Bjukenan napominje da konceptualni, ali i moralni primat,treba dati pitanju legitimiteta s6mih drZava. On to objaSnjava okol-

no5cu da, ako drZava ne zaclovol java nr in inra lne zahteve pravde,onda to ukazuje na problerne koj i posto je u bazicninr inst i tuc i jamadru5tva, probleme ko.i i teSko da mogu biti otklon jeni pr.rkom smenonlvlade. Stoga, ,, iako RL drZava (koja zadovoljava kriteri jume kon-cepta rekognicione legitirnacije, prim. prev.) moZe imati vladu kojani je RL. v ladaent i te ta koj i n i ie RL drZava ne uroZe b i t i RL."r r Uslov ikoje vlada treba da ispLrni da bi bila priznata kao legitimna jesu: danije uzurpacijom do5la na vlast, da unutar svoje teritori je ispunjavazahteve unutla5nje pravde ida ne krSi osnovna ljLrdska pl.ava vansopstvenih granica.

Na kraju, Bjukenan se pozabavio i pitanjern legitimiteta sdrnognredunarodnog sistema dr2ava, polazedi od teze da njegov moralni le-gitimitet ne moZe biti pretpostavljen. Medutim, on je odbacio kaolaZnu i suprotnu pretpostavku koja kaZe da bi razumno razvijanje mo-ralne teorije uredenja medunarodnog sistema zahtevalo da sdm sistembude legitirnan ili bar sposoban da se takvim udini. Umesto toga, onkreie od ,,pretpostavke moralnog ublaZavanja" (Moral RedeemabilityAssumption), po Bpjoj je moralna teorija medunarodnog sistema r.no-gu6a ako postojedi sistem ,,nije toliko moralno defektan da provizornupotragu za pravdom unutar sebe dini moralno nedozvoljenom" iako tajsistem poseduje ,,kapacitet za progres prema pravdi."la Argumer-rtikojeje Bjukenan ponudio su pre usmereni protiv centralizovane svet-ske drZave, no Sto idu u prilog postojeieg sistema zasebnih drLava.tsNe sporeii potrebu za teorijom legitintacije medunarodnog pravnogsistema, on se u ovom radu ogranidio na ,,neidealni teorijski argu-ment" (ly'onideal Theory Argumen), kojim se, po njegovom mi-Sljenju, dokazuje,,da je verodostojno poku5ati da se razvije moralnateorija medunarodnih pravnih institucija koja postojanje nedega kaoSto je trenutni sistem drLava uzima kao privremeno dat."l6

rr op. cit, p. 63.'o {)p. cit, p. 74.r5 Argument. ,vrednosnog plural iznra" (Value Plural is tn Argument\ pr .euzet je

od Volcera i on kaZe da.je za pojedince od vitalne vaZnosti da pripadaju zajednicarnakoje razvijaju sopstvene koncepcije dobrog i pravednog. Otucla se pokazuje da posto-

.ji ne5to,,moralno privladno" u vezi sa posto.jeiim sistemom drZava, koji te zajedniceodvaja ponroiu granica. Drugi argunrent (Stewardship.lrgument) kaZe daje vaZnopostojanie InnoStva razl ie i t ih ent ieta. kako bi svaki od nj ih imao dovol jnu konrrolunadjednim delorn planete. Sto bi n i i l rov im pr ipadnic inra dalo podstrek da raspoloZiveresurse nrudro kor iste. Op. c i t , p.74-76.

120

r2 op. ci t , p. 60

l2 r

12

z

-

oE.o

=

Neku problenut|icno ntestu Bi ukenunove koncepciic

U svorn krit idkom osvrtu na Bjr-rkenanovu koncepciju rekog-

nic ione legi t iurac i je , K. Nat id ia (Chr is Nat icchia) se zalaZe zaprag-

matican pristup ploblemr.r priznanja. Za njega se kao kljudno naureie

pitanje bolje strategije za ostvalenie kliuinih cil jeva tnedunarod-

nopravnog poretka. Stoga, on rezonuje na sledeii nadin: ,,Kako su

ulozi ukljuceni u obezbedenje dugorocnog medunarodnog mira i

pravde izuzetno visoki, medunarodna zajednica treba da dodeljuje

priznanje na osnovu sudova o posledicama po ntir i pravdu i da ne

namede nikakve dodatne uslove, kakavje onaj da entitet vei treba da

bude minimalno pravedan." Uz to, kako su pomenuti ulozi vrlo vi-

soki, ., lako se moZe dozvolit i da pragantatidna razmatranja odrede

ono Sto 6e na-pravdi-zasnovan pristup svakako radunati kao mini-

malnu pravdu."" Dalje, Natidia je miStjenja da Bjukenanova teorija

zamagljuje razlikr.r izmedu pravde i legitimnosti, dok prgamatidan

pristup, koji on predlaZe, to ne dini. Najzad, on odbacuje i Bjukena-

novu tvrdnju da pliznanje nelegitimnih entiteta od strane meduna-

rodne zajednice ovu cini ,,saizvrSiocem u nepravdi".

U odgovoru na ova osporavanja, Bjukenan ostaje privrZen

predloZenom konceptu na-pravdi-zasnovanog meclunarodnopra-

vnog priznanj a drlava i vlada, napominjuci da je to ,,neidealna teori-ja priznanja". Kao takva ona pretpostavlja idealnu teoriju koja

utvrduje Sta pravda.ieste, alije njen stav da odgovaraju6i principi za

naS neidealni svet mogu zahtevati manje od pune pravednosti enti-

teta koji Zele medunarodnopravno priznanje. Pri tom, ta neidealna

teorija ne odreduje na pragmatidan nadin nit i Sta je ,,pLtrta", a Sta,,mi-

nimalna" pravda, nit i da ova potonja, a ne ona prethodna treba da

bude standard koji entitet treba da zadovolji da bi bio priznat kao

legitiman. Tadnije, kaZe Bjukenan, zalagaile za .,minimalnu" pre

nego za,,punu" pravdu bi se moglo smatrati ,,pragmatidnint", ali ujednom Sirokonr, netipidnom znadenju te redi.r8

" ' Op. ci t , p. 77.'t Cht'is Naticchia, Recognilion and Legitimacy; .'l Reply to Buchanan.Phrlos-

ophy & Public Al lairs. Vol. 28. No. 3. Summer 1999, p.243.l' Alerr Buchan an. Rule-Coverned lnstitutions versus Acl-Consequetialism: A

Rejoinder to Naticchia, Phi losophy & Public Af ' fairs. Vol.28, No.3, Sumrner 1999.o.259-260.

122 t23

Sto se t iee algumentaci je kojLr Nat i i ia nudi za svoju teor i . jupr iznanja od-sluda. ja-do-sluiaja, BjLrkenan kaZe da iz i in jenice da. jeobezbedivanie dr,rgorodnog mira i pravde r.r ntedunarodninr odno-sima ulog koj i se moZe smatrat i previsokim, nikako ne proizi lazi dace on bi t i osiguran predloZenirn pragrrrat icninr pr istupom. Sta vise:. ,U aktuelnirr uslovima, u koj inra bi bi lo pr imenjeno pravi l iura ne-rukovodeno, od-sludaja-do-sludaja stanoviste, postojao bi velikirizik, ne samo da dode do neuspeha r.r postizanju saglasnosti, vec i clase pod vidom iskrenog neslaganja ispolje gr.eSke, predresude i str.a-teSko ponaSanje." ' '

Na kraju, Bjukenan potvlduje svoje opredeljenje da se Ll svo-joj teoriji rekognicione legitinracije ne vodi iskljudivo konsekven-cijalizmom, kao metaetidkin stanovi5tem dija je postavka da sedobro moZe utvrditi nezavisno od ispravnog, te da je ispravno sveono Sto maksimizira dobro. Zato on smatra da ..slab konsekvenci-jal ista" (w ea k c ons equent i ali s t) moZe u raznratranj u institucionaln ihprincipa konzistentno zastupati stav ,,da je nedopuSteno biti saiz-vr5ilac u te5kim flepravdama, dak i onda kada bi to promovisalo ciljveieg unapredenja pravde medunarodnog sistema."'o Stoga iz situa-cije koja moZe nastati, o kojoj Natidia govori, da ijedno i drugo sta-novi5te podrZe priznanje drlave koja nije pravedna u punom smislute redi, ne proizilaze identidne irnplikacije po pitanju njihovogizbegavanja da ne postanu saizvr5ioci u nepravdi.

Kada je red o Natidijinim kritikama teorije rekognicione legi-timacije, valja joS pomenuti i njegov stav u pogledu Bjukenanovogzalaganja da se lista Rolsovih osnovnih prava pro5iri pravom protivdiskiminacije po osnovu pola, rase, etniciteta, nacionalnosti i reli-gije. Natidija smatra da se ne moZe raditi o jednostavnom pro5irivanjute liste,jerje uvodenje predloZenog prava u direktnoj kontradikciji sanjima. Kako Rols u Zakonu naroda dozvoljava i mogudnost posto-janja neliberalnih, hijerarhijskih druStava u kojima je ustanovljenadrLavna religija, pa njeni pripadnici LrZivaju ,,izvesne privilegije,., a,,sloboda savesti i sloboda rnisli ... nisu generalno jednake za svedlanove", to je izvesno da takva dru5tva podrazumevaju odredenistepen diskriminacije po verskoj osnovi, ali se on ne kreie do onetadke na kojoj bi mogao biti proglaSen.,verskim progonom". Drugi

re op. ci t . p. 262.2tt op. ci t . p. 265.

=x

{.t)f,

o

-lt

N

JLL

12

z

-

oE.o

=

Neku problenut|icno ntestu Bi ukenunove koncepciic

U svorn krit idkom osvrtu na Bjr-rkenanovu koncepciju rekog-

nic ione legi t iurac i je , K. Nat id ia (Chr is Nat icchia) se zalaZe zaprag-

matican pristup ploblemr.r priznanja. Za njega se kao kljudno naureie

pitanje bolje strategije za ostvalenie kliuinih cil jeva tnedunarod-

nopravnog poretka. Stoga, on rezonuje na sledeii nadin: ,,Kako su

ulozi ukljuceni u obezbedenje dugorocnog medunarodnog mira i

pravde izuzetno visoki, medunarodna zajednica treba da dodeljuje

priznanje na osnovu sudova o posledicama po ntir i pravdu i da ne

namede nikakve dodatne uslove, kakavje onaj da entitet vei treba da

bude minimalno pravedan." Uz to, kako su pomenuti ulozi vrlo vi-

soki, ., lako se moZe dozvolit i da pragantatidna razmatranja odrede

ono Sto 6e na-pravdi-zasnovan pristup svakako radunati kao mini-

malnu pravdu."" Dalje, Natidia je miStjenja da Bjukenanova teorija

zamagljuje razlikr.r izmedu pravde i legitimnosti, dok prgamatidan

pristup, koji on predlaZe, to ne dini. Najzad, on odbacuje i Bjukena-

novu tvrdnju da pliznanje nelegitimnih entiteta od strane meduna-

rodne zajednice ovu cini ,,saizvrSiocem u nepravdi".

U odgovoru na ova osporavanja, Bjukenan ostaje privrZen

predloZenom konceptu na-pravdi-zasnovanog meclunarodnopra-

vnog priznanj a drlava i vlada, napominjuci da je to ,,neidealna teori-ja priznanja". Kao takva ona pretpostavlja idealnu teoriju koja

utvrduje Sta pravda.ieste, alije njen stav da odgovaraju6i principi za

naS neidealni svet mogu zahtevati manje od pune pravednosti enti-

teta koji Zele medunarodnopravno priznanje. Pri tom, ta neidealna

teorija ne odreduje na pragmatidan nadin nit i Sta je ,,pLtrta", a Sta,,mi-

nimalna" pravda, nit i da ova potonja, a ne ona prethodna treba da

bude standard koji entitet treba da zadovolji da bi bio priznat kao

legitiman. Tadnije, kaZe Bjukenan, zalagaile za .,minimalnu" pre

nego za,,punu" pravdu bi se moglo smatrati ,,pragmatidnint", ali ujednom Sirokonr, netipidnom znadenju te redi.r8

" ' Op. ci t , p. 77.'t Cht'is Naticchia, Recognilion and Legitimacy; .'l Reply to Buchanan.Phrlos-

ophy & Public Al lairs. Vol. 28. No. 3. Summer 1999, p.243.l' Alerr Buchan an. Rule-Coverned lnstitutions versus Acl-Consequetialism: A

Rejoinder to Naticchia, Phi losophy & Public Af ' fairs. Vol.28, No.3, Sumrner 1999.o.259-260.

122 t23

Sto se t iee algumentaci je kojLr Nat i i ia nudi za svoju teor i . jupr iznanja od-sluda. ja-do-sluiaja, BjLrkenan kaZe da iz i in jenice da. jeobezbedivanie dr,rgorodnog mira i pravde r.r ntedunarodninr odno-sima ulog koj i se moZe smatrat i previsokim, nikako ne proizi lazi dace on bi t i osiguran predloZenirn pragrrrat icninr pr istupom. Sta vise:. ,U aktuelnirr uslovima, u koj inra bi bi lo pr imenjeno pravi l iura ne-rukovodeno, od-sludaja-do-sludaja stanoviste, postojao bi velikirizik, ne samo da dode do neuspeha r.r postizanju saglasnosti, vec i clase pod vidom iskrenog neslaganja ispolje gr.eSke, predresude i str.a-teSko ponaSanje." ' '

Na kraju, Bjukenan potvlduje svoje opredeljenje da se Ll svo-joj teoriji rekognicione legitinracije ne vodi iskljudivo konsekven-cijalizmom, kao metaetidkin stanovi5tem dija je postavka da sedobro moZe utvrditi nezavisno od ispravnog, te da je ispravno sveono Sto maksimizira dobro. Zato on smatra da ..slab konsekvenci-jal ista" (w ea k c ons equent i ali s t) moZe u raznratranj u institucionaln ihprincipa konzistentno zastupati stav ,,da je nedopuSteno biti saiz-vr5ilac u te5kim flepravdama, dak i onda kada bi to promovisalo ciljveieg unapredenja pravde medunarodnog sistema."'o Stoga iz situa-cije koja moZe nastati, o kojoj Natidia govori, da ijedno i drugo sta-novi5te podrZe priznanje drlave koja nije pravedna u punom smislute redi, ne proizilaze identidne irnplikacije po pitanju njihovogizbegavanja da ne postanu saizvr5ioci u nepravdi.

Kada je red o Natidijinim kritikama teorije rekognicione legi-timacije, valja joS pomenuti i njegov stav u pogledu Bjukenanovogzalaganja da se lista Rolsovih osnovnih prava pro5iri pravom protivdiskiminacije po osnovu pola, rase, etniciteta, nacionalnosti i reli-gije. Natidija smatra da se ne moZe raditi o jednostavnom pro5irivanjute liste,jerje uvodenje predloZenog prava u direktnoj kontradikciji sanjima. Kako Rols u Zakonu naroda dozvoljava i mogudnost posto-janja neliberalnih, hijerarhijskih druStava u kojima je ustanovljenadrLavna religija, pa njeni pripadnici LrZivaju ,,izvesne privilegije,., a,,sloboda savesti i sloboda rnisli ... nisu generalno jednake za svedlanove", to je izvesno da takva dru5tva podrazumevaju odredenistepen diskriminacije po verskoj osnovi, ali se on ne kreie do onetadke na kojoj bi mogao biti proglaSen.,verskim progonom". Drugi

re op. ci t . p. 262.2tt op. ci t . p. 265.

=x

{.t)f,

o

-lt

N

JLL

problem Ll vezi sa predloZenim pra\ , 'ont prot iv d iskr i r l inaci . ie . pot ide

otLrda Sto su argumenti Lr pri log njega nekotrzistetni sa .,teretoll l

prosudivanja" i zahtev i tna . , t r rora lne p l is tupadt tost i : ' . r I

U svom osvrtu na Rolsov rad Zakon naroda, B.iukenan je po-

nudio dodatnLr argutrentac i ju u pr i log pro5i r ivanja l is te osnovnih

prava polnenut im pravorn prot iv d iskr iminaci je . On l<aZe c la sv i

pobornic i d iskr iminaci je , po b i lo kom od predloZenih osnova, ko j i

se, prirnera radi, pozivaju na prirodnr-r razliku Zena i mu5karaca il i na

versku koncepcijLr dobra iz kojeg proisticu neke neiednakosti,

,,propLr5taju da zadovolje rninimalne standalde za tloralni argument,

koji su u potpunosti u saglasnosti, i r-t stvari se zahtevaju, za pravilno

priznanje tereta prosudivanja." Navedena obiaSnjenja u pri log nekog

oblika diskriminacije se ne mogu nazvati ra:lozima, pa se ni osoba

koja ih zastupa ne moZe nazvati razurrlnom. U torn smislu, ,,skrom-nost" (humili ly) koju predlaZe Rols samo je jedna strana medalje, jer

,,fazunnost zahteva skromnost, ali i odgovornost, priznanje da se ra-

zumni l judi mogu sloZiti, kao i priznanje da argumenti razumnih

lj udi zadovolj avaj u m i ni malne kri t icke standarde.""Cini se da je ovim objaSnjenjem Bjr,rkenan popunio prazninu

koju je uodio kod Rolsa, okolnost da on ne pruZa ,,set minimalnih

epistemoloSkih uslova" na osnovu kojih bi se odredila ,,razumnost"(reasenableness) jednog argunlenta. Prihvati li se, medutim, ovakvoBjukenanovo objaSnjenje, postaje sporno koliko tako ustrojeni teo-

ri jski principi zaista zadovoljavaj u zahtev .,moralne pristupadnosti"

razlidit irn etidkim teorijama i tradicijama. Uzmimo primer verskog

opredeljenja. Liberalno uredena druStva dozvoljavaju svojirn gra-

danima ne samo slobodr-r da budu ateisti i l i da pripadaju jednoj

verskoj zajednici, vei i pravo da pridobijaju nove vernike za svoju

crkvu (prozelitizam), da dovedu r-r pitanje doktrinu svoje crkve(eres), kao i da se potpuno preobrate u drugu religiju i l i da postanu

nevernici (apostasija). Pogledajmo sada kako stvari stoje sa islam-

skim dru5tvima. Valja se pre svega prisetiti osobenog miletskog

sistema koji je praktikovan u Otomanskoj imperij i . Pot'ed zvanidne

religije carstva, islama, ovaj sistenr je dozvoljavao autonomno orga-

nizovanje joS tri verske zajednice - grdke pravoslavne, jermenske

pravoslavne ijevrejske. One su rledu sobom bile jednake, bezobzira

r r C. Nat iochia. op. c i t . p. 244. tbotnote 4rr A. Buchanan,Justice. Legitimucy. ancl Huntttn Rlglls. op. cit. p. 84, 85

na l r ro. jnost . kao Stc l su ipreura nrLrs l imarrskoj za jec ln ic i iura le is tedr- rZnost i , Lr pogledu obla ienja, zabrane prozel i t izma i l i nresovi t ihbrakova. na prirner. To.je bio specificarr .,re2int toleranci.je". stvorenza verske zajednice2r , a l i ne i za n i ihove pr ipadnike, ko j i kao poje-d inc i n isLr imal i s lobodu savest i i l i LrdrLrZivanja prot iv sopstvenihverskih za.jedniczr.ra I t lanas se jedan znacajanbroj islamskih zemaljaopire tumadenjLr po kojem sloboda savesti, gal'antovana Univerzal-nom deklaracijom o l iudskim pravirla, podrazumeva i slobodr"r da sepromeni musl imanska uera. t - S l ican odnos se zauzima i prema. ie les iunutar islama, kao i prema prozelit izmu drugih religija.'"

Nesumnj ivo je da se ogranicenja ko. ia Lr pogledu indiv idualneslobode veroispovesti postoje u najveiem bLoju islamskih drr"rStavar-nogu s pravom nazvati oblikom diskriminacije. lsto tako je sigurnoda u najvecem broju tih drustava, mada ne u svitl, ne postoji ono StoRols naziva,,verskim progonom'; pripadnika drugih verskih zajed-nica. Cini se da ne samo argulxent ,.moralne pristupadnosti", nego ipraktidan tip argumenta, na koji se sam Bjukenan poziva, kada kaZeda teorija rekogrliCione legitinracije u staftu ne sme prerasti Lr utopijukoja 6e sama sebe potuii, poziva na oprez spram pro5irenja Rolsoveliste ,,osnovnih" l judskih prava, jer tako jedan veliki broj drlava ustartu ne bi zadovoljavao kriteri-jr"rnt unutraSnje pravednosti.

Sledeia diierna u pogledLr koje nam Bjukenan ne pruZa kom-pletan odgovor jeste odnos teorije rekognicione legitimaci.je prelnavei priznatim drlavama il i vladama. Iako je izveno da ione mogudoci pod udar predloZenog koncepta, onda kada ugroZavaju set osno-vnih l judskih prava, bilo unutar. bilo van sopstvenih granica, kada nezadovoljavaju zahteve minimalne demokrati je i l i kada, u slucaju

" Michael Walzer. On Tbleration. Yale Universitv Press.London. 1997. p . l7 -18 . 67 .

2u Kirnl ika kaZe da je miletski sistem ..koristan podsetnikprava nisu .ledini nadin da se stvori religiozni pluralizan-r" WillModels o/ Plurulism and'lblerance, u David l{eyd (ed.), Tblerutionlre, Princeton Linivcrsity Press. Neu'. lclsey, 1996, pp. 8l -105.

Nerv Haven and

da indiv idualnaKymlicka. TL,o

; ..1n Elusive l,'ir-

" O razl id i t im pogledima. unutar satre zajednice musl i rnansl<ih zeural ja. napi tanje odnosa l judskih prava inormat i r ,n ih postavki is lamske rel ig i je. v id i u [ {e inerBielefeldt. illuslint Lbices in the Human Right.\ Debate. Human Rights Quarterly.Vo l . 17 . No . 4 . November 1995 . pp 587 -61 7 .

"' Vidi. Will Kynrlicka. i.[ulticu!turalCitizensltip (;l Liberul Theor.tt rtf Llinnr-i tv Rights) . Clarendorr l ) ress. Oxfbrd. 1995. p.82.

.o

oz

5-(9

E.

o=

i

x

F*J)

fE

?-L!

N

J

u

124 t25

problem Ll vezi sa predloZenim pra\ , 'ont prot iv d iskr i r l inaci . ie . pot ide

otLrda Sto su argumenti Lr pri log njega nekotrzistetni sa .,teretoll l

prosudivanja" i zahtev i tna . , t r rora lne p l is tupadt tost i : ' . r I

U svom osvrtu na Rolsov rad Zakon naroda, B.iukenan je po-

nudio dodatnLr argutrentac i ju u pr i log pro5i r ivanja l is te osnovnih

prava polnenut im pravorn prot iv d iskr iminaci je . On l<aZe c la sv i

pobornic i d iskr iminaci je , po b i lo kom od predloZenih osnova, ko j i

se, prirnera radi, pozivaju na prirodnr-r razliku Zena i mu5karaca il i na

versku koncepcijLr dobra iz kojeg proisticu neke neiednakosti,

,,propLr5taju da zadovolje rninimalne standalde za tloralni argument,

koji su u potpunosti u saglasnosti, i r-t stvari se zahtevaju, za pravilno

priznanje tereta prosudivanja." Navedena obiaSnjenja u pri log nekog

oblika diskriminacije se ne mogu nazvati ra:lozima, pa se ni osoba

koja ih zastupa ne moZe nazvati razurrlnom. U torn smislu, ,,skrom-nost" (humili ly) koju predlaZe Rols samo je jedna strana medalje, jer

,,fazunnost zahteva skromnost, ali i odgovornost, priznanje da se ra-

zumni l judi mogu sloZiti, kao i priznanje da argumenti razumnih

lj udi zadovolj avaj u m i ni malne kri t icke standarde.""Cini se da je ovim objaSnjenjem Bjr,rkenan popunio prazninu

koju je uodio kod Rolsa, okolnost da on ne pruZa ,,set minimalnih

epistemoloSkih uslova" na osnovu kojih bi se odredila ,,razumnost"(reasenableness) jednog argunlenta. Prihvati li se, medutim, ovakvoBjukenanovo objaSnjenje, postaje sporno koliko tako ustrojeni teo-

ri jski principi zaista zadovoljavaj u zahtev .,moralne pristupadnosti"

razlidit irn etidkim teorijama i tradicijama. Uzmimo primer verskog

opredeljenja. Liberalno uredena druStva dozvoljavaju svojirn gra-

danima ne samo slobodr-r da budu ateisti i l i da pripadaju jednoj

verskoj zajednici, vei i pravo da pridobijaju nove vernike za svoju

crkvu (prozelitizam), da dovedu r-r pitanje doktrinu svoje crkve(eres), kao i da se potpuno preobrate u drugu religiju i l i da postanu

nevernici (apostasija). Pogledajmo sada kako stvari stoje sa islam-

skim dru5tvima. Valja se pre svega prisetiti osobenog miletskog

sistema koji je praktikovan u Otomanskoj imperij i . Pot'ed zvanidne

religije carstva, islama, ovaj sistenr je dozvoljavao autonomno orga-

nizovanje joS tri verske zajednice - grdke pravoslavne, jermenske

pravoslavne ijevrejske. One su rledu sobom bile jednake, bezobzira

r r C. Nat iochia. op. c i t . p. 244. tbotnote 4rr A. Buchanan,Justice. Legitimucy. ancl Huntttn Rlglls. op. cit. p. 84, 85

na l r ro. jnost . kao Stc l su ipreura nrLrs l imarrskoj za jec ln ic i iura le is tedr- rZnost i , Lr pogledu obla ienja, zabrane prozel i t izma i l i nresovi t ihbrakova. na prirner. To.je bio specificarr .,re2int toleranci.je". stvorenza verske zajednice2r , a l i ne i za n i ihove pr ipadnike, ko j i kao poje-d inc i n isLr imal i s lobodu savest i i l i LrdrLrZivanja prot iv sopstvenihverskih za.jedniczr.ra I t lanas se jedan znacajanbroj islamskih zemaljaopire tumadenjLr po kojem sloboda savesti, gal'antovana Univerzal-nom deklaracijom o l iudskim pravirla, podrazumeva i slobodr"r da sepromeni musl imanska uera. t - S l ican odnos se zauzima i prema. ie les iunutar islama, kao i prema prozelit izmu drugih religija.'"

Nesumnj ivo je da se ogranicenja ko. ia Lr pogledu indiv idualneslobode veroispovesti postoje u najveiem bLoju islamskih drr"rStavar-nogu s pravom nazvati oblikom diskriminacije. lsto tako je sigurnoda u najvecem broju tih drustava, mada ne u svitl, ne postoji ono StoRols naziva,,verskim progonom'; pripadnika drugih verskih zajed-nica. Cini se da ne samo argulxent ,.moralne pristupadnosti", nego ipraktidan tip argumenta, na koji se sam Bjukenan poziva, kada kaZeda teorija rekogrliCione legitinracije u staftu ne sme prerasti Lr utopijukoja 6e sama sebe potuii, poziva na oprez spram pro5irenja Rolsoveliste ,,osnovnih" l judskih prava, jer tako jedan veliki broj drlava ustartu ne bi zadovoljavao kriteri-jr"rnt unutraSnje pravednosti.

Sledeia diierna u pogledLr koje nam Bjukenan ne pruZa kom-pletan odgovor jeste odnos teorije rekognicione legitimaci.je prelnavei priznatim drlavama il i vladama. Iako je izveno da ione mogudoci pod udar predloZenog koncepta, onda kada ugroZavaju set osno-vnih l judskih prava, bilo unutar. bilo van sopstvenih granica, kada nezadovoljavaju zahteve minimalne demokrati je i l i kada, u slucaju

" Michael Walzer. On Tbleration. Yale Universitv Press.London. 1997. p . l7 -18 . 67 .

2u Kirnl ika kaZe da je miletski sistem ..koristan podsetnikprava nisu .ledini nadin da se stvori religiozni pluralizan-r" WillModels o/ Plurulism and'lblerance, u David l{eyd (ed.), Tblerutionlre, Princeton Linivcrsity Press. Neu'. lclsey, 1996, pp. 8l -105.

Nerv Haven and

da indiv idualnaKymlicka. TL,o

; ..1n Elusive l,'ir-

" O razl id i t im pogledima. unutar satre zajednice musl i rnansl<ih zeural ja. napi tanje odnosa l judskih prava inormat i r ,n ih postavki is lamske rel ig i je. v id i u [ {e inerBielefeldt. illuslint Lbices in the Human Right.\ Debate. Human Rights Quarterly.Vo l . 17 . No . 4 . November 1995 . pp 587 -61 7 .

"' Vidi. Will Kynrlicka. i.[ulticu!turalCitizensltip (;l Liberul Theor.tt rtf Llinnr-i tv Rights) . Clarendorr l ) ress. Oxfbrd. 1995. p.82.

.o

oz

5-(9

E.

o=

i

x

F*J)

fE

?-L!

N

J

u

124 t25

l

novih vlada, Llzurpira.iu vlast. ostaje nejasno da l i se i na posto.iecedrZave retroaktivno prinrerr.lLrle ..neLlzLlrpacioni zalrtev". Ako seLlzrne Ll obzir Biukenanovo zalaganje da postojeci sisterr drZava nedovede sebe r"r pozicijLr ..saizvr5ioca u neplavdi", onda se s pravompostavl ja p i tanje da l i idrZave koje su u proSlost i nasta le uzurpa-ci. iour. odnosno krSenjerr zahteva proceduralne pravde, i kao takvesu r.uedunarodnopravno priznate, mogu sutra prosudivati koji novientitet zadovol.iava uslove r.ninimalne pravednosti i treba da budepriznat kao legitiman.

U tekstr.r koji se bavi idejom legitimiteta, D. l(op (DavidCopp) konstrui5e situaciju u kojoj narko kartel stvara svoju drlavu,donosi ustav i postavlja svoje l jLrde na vlast. ZaovakvudrZavu kazalibisrno da je nelegitimna zato Sto dlanovi kartela nisu imali pravo danametnu svo.iu volju narodu. Medutim, nastavlja Kop, ,,rezonovanjepoput ovog naSeg u datom sludajr"r moglo bi da nas primora da zaklju-dino da praktidno nijedna drlava nije legitimna, jer praktidno svakadrLava duguje svoje postojanje nekoj kornbinacij i dogadaja koji usebe ukljuduju i nelegalne radnje, i l i ne5to joS gore. Stoga, osim akose ne dogovorimo da praktidno nijedna drLava niie legitimna, mo-ranro objasniti kako drLava moZe postati moralno rehabilitovana,dak iako je stvorena kao nelegitimna."' ' Bjukenan ne nudi odgovorna ovo pitanje i ne govori niSta o moguinosti da zbog nezdovoljenja

,,neuzurpacionog kriteri juma" u pro5losti neka dana5nja drZava budestavljena pred test rekognicione legitimacije, iz prostog razloga Stotakav poduhvat teSko da bi doveo do unapredenjajednog od prokla-movanih cil jeva medunarodnog poretka - mira. Da li, pak, kretanjeod zatedenog stanja, odnosno priznavanje kao legitinnih i onihdrlava koje sr-r nekada davno nastale protivno zahtevu proceduralnepravde, predstavlja,,saizvrSila5tvo u nepravdi" postojedeg sistemadrLava, ostaje otvoreno pitanje.

lspunjenje,,neuzurpacionog zahteva" u sebe ukljuduje i prob-lem demokratskog izraZavania teZnji gradana jednog entiteta da onbude medunarodnopravno priznat. Kako su, po Bjr,rkenanu, dve naj-karakteristidnije situacije nastanka novih entiteta sukcesija i sece-sfa, postavlja se pitanje neophodnosti, prvenstveno u ovon-r drugomsludaju, odrZavanja uspeSnog referenduma, da bi kriteri jum proce-

' ' David Copp.Tl te ldea of Legi t imate State. Phi losphy & [ 'ubl ic Af la i rs. Vot28 . No . l . W in t c r 1999 . p . J

duralne pravde b io u potpurrost i zadovol jen. PredloZena teol i jarekognicione legitinracije ne govoli e.xplicite niSta o tori i uslovu, neluvr 'Stava ga L l argument , .min i r la lne demokrat i je" , a l i . je izvesno daon mora b i t i uzet u obzi r ukol iko se . ,neuzurpacioni zahtev" ' hoie za-str.rpati konzistetno. Naime, Bjukenan naporninje da postojeca nre-Ctunarodna zajednica sve otvorenije napuSta praksu priznanja rraosnovu prostog fakta vrSenja efektivne vlasti na jednoj teritori j i . Po-stoji potreba da se legitinrizuje samo ono vr5enie vlasti l<oje nijenastalo kao plod nasilnih akcija i l i drugih nelegalnih akata. To je,kaZe Bjukenan, od presudnog znadaja kada se nova drZava 2eli stvo-rit otcepljenjem od drZave koja zadovoljava kriterijuure rekognicionelegitimacije. Da bi zahtev procedulalne pravde bio u potpunostizadovoljen, pored substantivnih razloga za secesiju, o kojima ovdeneie bit i redi28, entitet koji Zeli da bude priznat mora na autentidannadin iskazati volju za nezavisnoSiu. To je problem ,,autentidnogglasa" (atilhentic voice), kojeg se Bjukenan dotakao Ll svom radu osecesij i. Tu je istakako da je referendum, bez sumnje, najpouzdanijesredstvo zaizrahvarje tog glasa. Ono Sto izaziva mnogo vi5e dilemajeste kriteri jum autenticnosti glasa za nezavisnost. Koliku vecinutreba zahtevati na refbrendumu, ko sve moZe il i treba da se iziasni o

. . ^ f otom pltanju I tsl. /--

Demokratsko izja5njavanje gradana se u teoriji sve deSie po-minje kao Lrslov koji treba uzimati u obzir kada se odluduje o medu-narodnopravnom priznavanju jednog entiteta. UporiSte za taj svojstav teorija nalazi i u MiSljenju br. 4 Badinterove komisije, koja jeprocenila dabez,,referenduma na kojem bi udestvovali svi gradaniSR BiH bezrazlike", teZnja ove republike da bude priznata,,ne nroZe

2* Ovde valja sarno napornenuti da se lista uslova koje Bjukenan zahteva da bidrZava zadovoljavala klitelijurne rekognicione legitimacije ne poklapa. rri po obinru.ni po sadrZini. sa substantivnim razlozima, koj i po njegovom miSljenju moglr mo-ralno opravdati tein.ie za secesijoml vidi. A. Buchanan. Secession.... op. cit. p. 27 idalje

2e On navodi primer Letonije u ko.ioj je u trenutku otcepljen ja od SSSR-a bilo48%o neletonskog stanovniStva, preteZno Rusa. Oni su nakon aneksije ove teritorijebi l i kolonizovani da bi se osigurala sovjetska vlast u toj oblasti . S razlogom se moZepostavit i pi tanje da l i oni t leba da imaju pravo galsa na referendumu o nezavisnostiLetonije. Ako je odgovor negativan. onda treba odrediti kriterijume pomoiu ko.iih iebit i odredena etnidka pripadnost gradana. kako bi Rusima glasanje bi lo onerno-guieno. Ako.ie. pak, odgovol pozit ivan. onda se postavl ia pitanje da l i bi opravdanobilo traZit i dvotrecinsku vecinu na iz-. ia5njavanlu. Op. cit . p. 142-143.

=X

afu.o<-LL

N

JtJ-

ozs-

Eo

=

t26 t 2 1

l

novih vlada, Llzurpira.iu vlast. ostaje nejasno da l i se i na posto.iecedrZave retroaktivno prinrerr.lLrle ..neLlzLlrpacioni zalrtev". Ako seLlzrne Ll obzir Biukenanovo zalaganje da postojeci sisterr drZava nedovede sebe r"r pozicijLr ..saizvr5ioca u neplavdi", onda se s pravompostavl ja p i tanje da l i idrZave koje su u proSlost i nasta le uzurpa-ci. iour. odnosno krSenjerr zahteva proceduralne pravde, i kao takvesu r.uedunarodnopravno priznate, mogu sutra prosudivati koji novientitet zadovol.iava uslove r.ninimalne pravednosti i treba da budepriznat kao legitiman.

U tekstr.r koji se bavi idejom legitimiteta, D. l(op (DavidCopp) konstrui5e situaciju u kojoj narko kartel stvara svoju drlavu,donosi ustav i postavlja svoje l jLrde na vlast. ZaovakvudrZavu kazalibisrno da je nelegitimna zato Sto dlanovi kartela nisu imali pravo danametnu svo.iu volju narodu. Medutim, nastavlja Kop, ,,rezonovanjepoput ovog naSeg u datom sludajr"r moglo bi da nas primora da zaklju-dino da praktidno nijedna drlava nije legitimna, jer praktidno svakadrLava duguje svoje postojanje nekoj kornbinacij i dogadaja koji usebe ukljuduju i nelegalne radnje, i l i ne5to joS gore. Stoga, osim akose ne dogovorimo da praktidno nijedna drLava niie legitimna, mo-ranro objasniti kako drLava moZe postati moralno rehabilitovana,dak iako je stvorena kao nelegitimna."' ' Bjukenan ne nudi odgovorna ovo pitanje i ne govori niSta o moguinosti da zbog nezdovoljenja

,,neuzurpacionog kriteri juma" u pro5losti neka dana5nja drZava budestavljena pred test rekognicione legitimacije, iz prostog razloga Stotakav poduhvat teSko da bi doveo do unapredenjajednog od prokla-movanih cil jeva medunarodnog poretka - mira. Da li, pak, kretanjeod zatedenog stanja, odnosno priznavanje kao legitinnih i onihdrlava koje sr-r nekada davno nastale protivno zahtevu proceduralnepravde, predstavlja,,saizvrSila5tvo u nepravdi" postojedeg sistemadrLava, ostaje otvoreno pitanje.

lspunjenje,,neuzurpacionog zahteva" u sebe ukljuduje i prob-lem demokratskog izraZavania teZnji gradana jednog entiteta da onbude medunarodnopravno priznat. Kako su, po Bjr,rkenanu, dve naj-karakteristidnije situacije nastanka novih entiteta sukcesija i sece-sfa, postavlja se pitanje neophodnosti, prvenstveno u ovon-r drugomsludaju, odrZavanja uspeSnog referenduma, da bi kriteri jum proce-

' ' David Copp.Tl te ldea of Legi t imate State. Phi losphy & [ 'ubl ic Af la i rs. Vot28 . No . l . W in t c r 1999 . p . J

duralne pravde b io u potpurrost i zadovol jen. PredloZena teol i jarekognicione legitinracije ne govoli e.xplicite niSta o tori i uslovu, neluvr 'Stava ga L l argument , .min i r la lne demokrat i je" , a l i . je izvesno daon mora b i t i uzet u obzi r ukol iko se . ,neuzurpacioni zahtev" ' hoie za-str.rpati konzistetno. Naime, Bjukenan naporninje da postojeca nre-Ctunarodna zajednica sve otvorenije napuSta praksu priznanja rraosnovu prostog fakta vrSenja efektivne vlasti na jednoj teritori j i . Po-stoji potreba da se legitinrizuje samo ono vr5enie vlasti l<oje nijenastalo kao plod nasilnih akcija i l i drugih nelegalnih akata. To je,kaZe Bjukenan, od presudnog znadaja kada se nova drZava 2eli stvo-rit otcepljenjem od drZave koja zadovoljava kriterijuure rekognicionelegitimacije. Da bi zahtev procedulalne pravde bio u potpunostizadovoljen, pored substantivnih razloga za secesiju, o kojima ovdeneie bit i redi28, entitet koji Zeli da bude priznat mora na autentidannadin iskazati volju za nezavisnoSiu. To je problem ,,autentidnogglasa" (atilhentic voice), kojeg se Bjukenan dotakao Ll svom radu osecesij i. Tu je istakako da je referendum, bez sumnje, najpouzdanijesredstvo zaizrahvarje tog glasa. Ono Sto izaziva mnogo vi5e dilemajeste kriteri jum autenticnosti glasa za nezavisnost. Koliku vecinutreba zahtevati na refbrendumu, ko sve moZe il i treba da se iziasni o

. . ^ f otom pltanju I tsl. /--

Demokratsko izja5njavanje gradana se u teoriji sve deSie po-minje kao Lrslov koji treba uzimati u obzir kada se odluduje o medu-narodnopravnom priznavanju jednog entiteta. UporiSte za taj svojstav teorija nalazi i u MiSljenju br. 4 Badinterove komisije, koja jeprocenila dabez,,referenduma na kojem bi udestvovali svi gradaniSR BiH bezrazlike", teZnja ove republike da bude priznata,,ne nroZe

2* Ovde valja sarno napornenuti da se lista uslova koje Bjukenan zahteva da bidrZava zadovoljavala klitelijurne rekognicione legitimacije ne poklapa. rri po obinru.ni po sadrZini. sa substantivnim razlozima, koj i po njegovom miSljenju moglr mo-ralno opravdati tein.ie za secesijoml vidi. A. Buchanan. Secession.... op. cit. p. 27 idalje

2e On navodi primer Letonije u ko.ioj je u trenutku otcepljen ja od SSSR-a bilo48%o neletonskog stanovniStva, preteZno Rusa. Oni su nakon aneksije ove teritorijebi l i kolonizovani da bi se osigurala sovjetska vlast u toj oblasti . S razlogom se moZepostavit i pi tanje da l i oni t leba da imaju pravo galsa na referendumu o nezavisnostiLetonije. Ako je odgovor negativan. onda treba odrediti kriterijume pomoiu ko.iih iebit i odredena etnidka pripadnost gradana. kako bi Rusima glasanje bi lo onerno-guieno. Ako.ie. pak, odgovol pozit ivan. onda se postavl ia pitanje da l i bi opravdanobilo traZit i dvotrecinsku vecinu na iz-. ia5njavanlu. Op. cit . p. 142-143.

=X

afu.o<-LL

N

JtJ-

ozs-

Eo

=

t26 t 2 1

bi t i srnatrana potpuno osnovanol l . " ' ' " lb je navelo M. Vele la (Marc

Weller) da zakljLri i da ova.l zahtev val.ia posmatrati kao .,dodatni kri-

teri. jLrm zapriznan.ie drZavnosti u slucajevirna secesi.ie"ir Slicrro nri-

Sl jenie ie izraz io i S. Marf r (Sean D. MLrrphy) : . ,Kada pol i t icka

za,jednica traLi da bude priznata kao drZava, postojanje demokt'at-

skog referenduura. putetn kojeg.le narod polit icke zajednice progla-

sio sopstvenu nezavisrtost, bice jedan vaZan, ali ne i odludujug-i,

element u odlr,rci nredunarodne za.iednice da.ie prizna kno drZavu."'"

Vlat imo l ise sada na koncept rekognic ione legi t imaci je uodi -

iemo da nedoumice postoje i u pogledu situacija kada jednont

priznate drZave il i vlade prestaju da ispunjavajLr neki od zahtevanih

kriteri juma. Bjukenan, doduSe, najednont r.nestu kaZe, sledeci Rolsa,

da povlacenje pliznanja dovodi do ozbil jnih posledica, jer .,nelegi-timna drZava il i vlada ne moZe validno tvrdit i da su druge drZave

obavezne da podrZe njeno vrSenje vlasti i da postupaju p-ogreSno ako

obezbeduj u pomo6 pobLrnj enici ma i I i secesi onisti ma."-'- ' Medutim, i

iz ovog stava se moZe uoditi da on ne pravi dovoljno jasnu razliku

izmedu nelegitimnosti drZave i nelegitimnosti njene vlade.'" Stoga

se s pravom moZe postaviti pitanje: u situacij i kada vlada drZave koja

t" Opi,,io,.Yo.4 <>l the Arbitration Comission. na\/. prema, Milenko Kreia.Badinterova arhitraina komisija - kritiiki osvrl. Jugosloverrski pregled. Beograd.1993. str. 48: Medutim. upravo se ina ovor.u primeru pokazuje ploblenr autentidnostiglasa za nezavisnost. U lepublici. u kojoj se vodio meduetrridki rat, kao legitiman jepriznat referendurn kojeg je bojkotorao najveii broj pripadnikajedne. srpske.etnidke za.jednice. Tako .ie priznanje ove multietnidke drZave. dije .ie i danaSnieustloistvo odredeno postojanlern tri konstitutivne nacile. bilo zasnovano na principtrgradanskog ref'erenduma. S druge strane. moZe se postaviti pitanje i kolikoje porne-nutim postupkom medutrarodne zajednice unapreden jedan od ciljeva medunat'od-nog poretka - mir. S.'l'ienri kaZe: ,,MoZda ideja ret'erendulra kao vt'ata za gotovozagarantovanu nezavisnost nije u kontekstr,r neplijateljstava na terelru bila solucijaidealno pri lagodena bosanskoj si tuaci j i . Referendurn je posluZio podstrekivanitrbosanskih Srba i nesumnjivoje vodio pojadavanju konflikta." Stephen Tierney. ln trStute oJ'Flw: SelJ-Determination and the Collapse of )itgoslovia.lnternatiorlal .lottr-na l on Minor i ty and Group R igh ts . Vo l .6 . No. l -2 . 1998/99 , p .215.

t' Marc Wetler. i"le Internationa! llesponse to the Di.ssolulion of the Socialistl;'ederal Republic of Iugosluvia, Aurerican Journal of International Lalv. Vol. 86.1 9 9 2 . p . 5 9 3 .

rr Sean D. Murphy. Democratic Legilimacy und the Recognitiott ttJ'states cutclGoverrunents. lnternational and Compalative La'"v Quarterly, Vol. 48. July 1998. p.580.

ir A. Btrchanan . Recognit ional Legit imac.v.. . . op. ci t . p. 67.

zadovol java kr i ter i . junte lekognic ione legi t inrac i je . sanra ne ispu-njava neki od traZenih uslova, na prinrer vrSi verski progon jedneetnicke manjine. da l i entitet preteZno nastanjen tom etnidkont n1a-njinonr moLe zatralit i secesiju? Da bi se dao odgovor na ovo pitanjepotrebna je zadovoljavaju6a teorija secesije (BjLrkenan je ponLrdiojednu od na- isveobuhvatn i j ih) , a l iono Sto je za koncept rekognic ionelegitimacije bitno jeste da potvrdan odgovor za sobon-l povladi da-lekoseZne konsekvence po praksu medunarodnopravnog priznania.On bi znadio pristajanje predloZenog koncepta na izjednadavanjevlade jedne drZave sa samom tom drZavom. Negativan odgovor, kojije i jedino ispravan, zna(io bi, pak, obavezu dodatnog razgranidenjadvaju situacija, a zahtevao bi iobja5njenje kada nelegitimnost jednevlade prerasta u nelegitimnost celokupne drZave.

Najzad, poslednja dilema koja se javlja u vezi sa predloZeniniBjukenanovim konceptom tide se subjekta koji bi odludivao o romeda li su entiteti i l i vlade zadovolj i le kriteri junre rekognicione legi-timacije. U zavrSnom delu svog rada on kale da nije razvijao teorijukoja bi legitimisalfl medunarodni pravni sistem, gde bi bil i navedenii uslovi dijinr bi ispunjenjem sistem drlava imao moralno opra-vdanje da stvara i vr5i sistem pravila, pa i onih RL tipa. Iz tog stava semoZe zakljuditi da bi o ispunjenju kriteri juma rekognicione legirima-cije odludivao,,sistem drLava". Medutim, ostaje otvoreno pitanje Stabi to konkretno znadilo. Da li bi za to bila zadulena neka od po-stojeiih medunarodnih institucija, poput Generalne skupStine UN il iSaveta bezbednosti, ili bi to drZave dinile aktima pojedinadnogpriz-nanja, i l i bi u tu svrhu bilo stvoreno neko novo medunarodno telo.35

" To se vidi i po tome Sto govoreii o mogucim sukobima izrnedu prokla-movanih ciljeva lnedunarodnog poretka, mira i pravde, na primeru rnoinih zernalja.Bjukenan najpre govori o nepriznavanju Kine. a zatim vlade Kine; Op. cit. p. 66-67.

" Zalaluei se za novi pristup u prijemu drZava u medurrarodnu zajednicu, K.Hilgnrber (Christian Hillgruber) smatra da entitet koji hoie da bude priznat morapokazati sposobnost i volju da po5tuje medunarodno pr.avo. On to naziva .,konsti-tuentnim normativnim faktom" (Normative Constituent Fact)koji se ne lno2e prostopodvoditi pod tradicionalne kriterijume priznanja. r,ei mora biti stvar svojevrsnog.,testa". odnosno.,vrcdnosne procene" od koje zavisi da li iejedna drZava biti pr.iznata iprin-rljena u Ujedinjene nacije. ,,Gospodali" procedure priznanja. odnosno prijenra u[JN, kako ih Hilgruber naziva. su u prvom sludaju sve postojeie drZave. a u drugornSavet bezbednosti i Generalna skupStina: Christian Hillgruber.

'fhe Admission oJ't-ew

States to lhe lnternationu! Communifv. European.lournal ol'lnter.national Lau,. Vol.9.No.3. I 998, lntemet edi tion. na adres i w$rv.ej i I.ore/ioumal/Vol9/No3

x

al

:-LL

N

=tJ_

tozso-Eoo

II rzsIlitl

t29

bi t i srnatrana potpuno osnovanol l . " ' ' " lb je navelo M. Vele la (Marc

Weller) da zakljLri i da ova.l zahtev val.ia posmatrati kao .,dodatni kri-

teri. jLrm zapriznan.ie drZavnosti u slucajevirna secesi.ie"ir Slicrro nri-

Sl jenie ie izraz io i S. Marf r (Sean D. MLrrphy) : . ,Kada pol i t icka

za,jednica traLi da bude priznata kao drZava, postojanje demokt'at-

skog referenduura. putetn kojeg.le narod polit icke zajednice progla-

sio sopstvenu nezavisrtost, bice jedan vaZan, ali ne i odludujug-i,

element u odlr,rci nredunarodne za.iednice da.ie prizna kno drZavu."'"

Vlat imo l ise sada na koncept rekognic ione legi t imaci je uodi -

iemo da nedoumice postoje i u pogledu situacija kada jednont

priznate drZave il i vlade prestaju da ispunjavajLr neki od zahtevanih

kriteri juma. Bjukenan, doduSe, najednont r.nestu kaZe, sledeci Rolsa,

da povlacenje pliznanja dovodi do ozbil jnih posledica, jer .,nelegi-timna drZava il i vlada ne moZe validno tvrdit i da su druge drZave

obavezne da podrZe njeno vrSenje vlasti i da postupaju p-ogreSno ako

obezbeduj u pomo6 pobLrnj enici ma i I i secesi onisti ma."-'- ' Medutim, i

iz ovog stava se moZe uoditi da on ne pravi dovoljno jasnu razliku

izmedu nelegitimnosti drZave i nelegitimnosti njene vlade.'" Stoga

se s pravom moZe postaviti pitanje: u situacij i kada vlada drZave koja

t" Opi,,io,.Yo.4 <>l the Arbitration Comission. na\/. prema, Milenko Kreia.Badinterova arhitraina komisija - kritiiki osvrl. Jugosloverrski pregled. Beograd.1993. str. 48: Medutim. upravo se ina ovor.u primeru pokazuje ploblenr autentidnostiglasa za nezavisnost. U lepublici. u kojoj se vodio meduetrridki rat, kao legitiman jepriznat referendurn kojeg je bojkotorao najveii broj pripadnikajedne. srpske.etnidke za.jednice. Tako .ie priznanje ove multietnidke drZave. dije .ie i danaSnieustloistvo odredeno postojanlern tri konstitutivne nacile. bilo zasnovano na principtrgradanskog ref'erenduma. S druge strane. moZe se postaviti pitanje i kolikoje porne-nutim postupkom medutrarodne zajednice unapreden jedan od ciljeva medunat'od-nog poretka - mir. S.'l'ienri kaZe: ,,MoZda ideja ret'erendulra kao vt'ata za gotovozagarantovanu nezavisnost nije u kontekstr,r neplijateljstava na terelru bila solucijaidealno pri lagodena bosanskoj si tuaci j i . Referendurn je posluZio podstrekivanitrbosanskih Srba i nesumnjivoje vodio pojadavanju konflikta." Stephen Tierney. ln trStute oJ'Flw: SelJ-Determination and the Collapse of )itgoslovia.lnternatiorlal .lottr-na l on Minor i ty and Group R igh ts . Vo l .6 . No. l -2 . 1998/99 , p .215.

t' Marc Wetler. i"le Internationa! llesponse to the Di.ssolulion of the Socialistl;'ederal Republic of Iugosluvia, Aurerican Journal of International Lalv. Vol. 86.1 9 9 2 . p . 5 9 3 .

rr Sean D. Murphy. Democratic Legilimacy und the Recognitiott ttJ'states cutclGoverrunents. lnternational and Compalative La'"v Quarterly, Vol. 48. July 1998. p.580.

ir A. Btrchanan . Recognit ional Legit imac.v.. . . op. ci t . p. 67.

zadovol java kr i ter i . junte lekognic ione legi t inrac i je . sanra ne ispu-njava neki od traZenih uslova, na prinrer vrSi verski progon jedneetnicke manjine. da l i entitet preteZno nastanjen tom etnidkont n1a-njinonr moLe zatralit i secesiju? Da bi se dao odgovor na ovo pitanjepotrebna je zadovoljavaju6a teorija secesije (BjLrkenan je ponLrdiojednu od na- isveobuhvatn i j ih) , a l iono Sto je za koncept rekognic ionelegitimacije bitno jeste da potvrdan odgovor za sobon-l povladi da-lekoseZne konsekvence po praksu medunarodnopravnog priznania.On bi znadio pristajanje predloZenog koncepta na izjednadavanjevlade jedne drZave sa samom tom drZavom. Negativan odgovor, kojije i jedino ispravan, zna(io bi, pak, obavezu dodatnog razgranidenjadvaju situacija, a zahtevao bi iobja5njenje kada nelegitimnost jednevlade prerasta u nelegitimnost celokupne drZave.

Najzad, poslednja dilema koja se javlja u vezi sa predloZeniniBjukenanovim konceptom tide se subjekta koji bi odludivao o romeda li su entiteti i l i vlade zadovolj i le kriteri junre rekognicione legi-timacije. U zavrSnom delu svog rada on kale da nije razvijao teorijukoja bi legitimisalfl medunarodni pravni sistem, gde bi bil i navedenii uslovi dijinr bi ispunjenjem sistem drlava imao moralno opra-vdanje da stvara i vr5i sistem pravila, pa i onih RL tipa. Iz tog stava semoZe zakljuditi da bi o ispunjenju kriteri juma rekognicione legirima-cije odludivao,,sistem drLava". Medutim, ostaje otvoreno pitanje Stabi to konkretno znadilo. Da li bi za to bila zadulena neka od po-stojeiih medunarodnih institucija, poput Generalne skupStine UN il iSaveta bezbednosti, ili bi to drZave dinile aktima pojedinadnogpriz-nanja, i l i bi u tu svrhu bilo stvoreno neko novo medunarodno telo.35

" To se vidi i po tome Sto govoreii o mogucim sukobima izrnedu prokla-movanih ciljeva lnedunarodnog poretka, mira i pravde, na primeru rnoinih zernalja.Bjukenan najpre govori o nepriznavanju Kine. a zatim vlade Kine; Op. cit. p. 66-67.

" Zalaluei se za novi pristup u prijemu drZava u medurrarodnu zajednicu, K.Hilgnrber (Christian Hillgruber) smatra da entitet koji hoie da bude priznat morapokazati sposobnost i volju da po5tuje medunarodno pr.avo. On to naziva .,konsti-tuentnim normativnim faktom" (Normative Constituent Fact)koji se ne lno2e prostopodvoditi pod tradicionalne kriterijume priznanja. r,ei mora biti stvar svojevrsnog.,testa". odnosno.,vrcdnosne procene" od koje zavisi da li iejedna drZava biti pr.iznata iprin-rljena u Ujedinjene nacije. ,,Gospodali" procedure priznanja. odnosno prijenra u[JN, kako ih Hilgruber naziva. su u prvom sludaju sve postojeie drZave. a u drugornSavet bezbednosti i Generalna skupStina: Christian Hillgruber.

'fhe Admission oJ't-ew

States to lhe lnternationu! Communifv. European.lournal ol'lnter.national Lau,. Vol.9.No.3. I 998, lntemet edi tion. na adres i w$rv.ej i I.ore/ioumal/Vol9/No3

x

al

:-LL

N

=tJ_

tozso-Eoo

II rzsIlitl

t29

x

*n:)E

I-TL

N

)rL-

.O

zsa

otoI

Zavrinq oceno

Lautarpaht je davne 1947. godine izrekao sledecu misao:

, ,Prema onome Sto je verovatno jo5 uvek preovladLr juc i pogled u l i te-

raturi medunarodnog prava, priznanje drZava je n-rateri ja koja nije

rukovodena pravon, vec pitanjem polit ike."'o Govoreci o istoj pro-

blematici, R. Ric (Roland Rich) je poietkom poslednje dekade pro-

5log veka zakljudio da je taj ,,stav tadnij i nego ikad."'"

Kriteri jurni koje su drlave tradicionalno uzimale u obzir u svo-joj politici priznanja propisane su Konvencijom o pravitna i

duinostima driava,kojaje usvojena 1933. godine u Montevider"r. U cl.

l . se kaZe da je ,,drZava lidnost medunarodnog prava koja mora pose-

dovati sledeia svojstva: a) stalno stanovniStvo; b) utvrdenr,r teritorijr.r;

c) vladu i d) sposobnost da stupa u odnose sa drugim drZavanta."38Medutim, u osnovi sporovaoko pravne prirode priznanja-da l i je onopuka deklaracija ili se tim dinom drZava konstitui5e - leZi pitanje raz-

iikovanj a uslova neophodnih za drZavn ost (s tatehood) i za priznanle.3e

Tako, na primer, DZ. Kroford (James Crawford) istide da sposobnostda se stupa u odnose sa drugim drZavama ,,nije kriterijum, vei pre

posledica, drZavnosti (statehood), koja nije stalna ved zavisi od statusai situacije pojedine zemlje."a0 S druge strane, ,,nespremnost ili odbi-janje da se po5tuje medunarodno pravo moZe u dobroj meri stvoriti

osnove za odbijanje priznanja, ili za druge slidne sankcije koje pravo

dozvoljava, baS kao Sto je nespremnost da se po5tuju obaveze iz Po-velje osnov za neprijem u UN. Oba ova uslova se, medutim, razlikujuod drZavnosti (stotehooil."al

'o Hersch Lautelpacht, Recognition in International Law,Cambrdige Univer'-si ty Press, 1948, p. l .

3t Roland Rich, Recognition of States: The Collapse of lugoslavia ctnd the So-viet Union, European Journal ofLaw, Vol.4, No.l, 1993. Internet edition, na adresiwww.ei i l.org4oumal/Vol4A.lo I

rt I Blukenan pominje uslove iz ove konvenciie, kao disto deskliptivnekriterijume do danas preovladuju6eg koncepta rekognicione legitimacije: A. Bu-chanan, Recognitional Legitimacy.... op. cit, p.49.

re Za pitanje priznanja drZava sukcesora, o kojima govori i Bjukenan. od nesurn-njivogje znada.ia i problem njihovog identiteta. O tom pitanju vi3e u, Mattherv Craven,The Problem oJ'State Succession and the ldentity oJ'States under International Law,Vol.9, No.l, 1998, Internet edition, na adresi rvwrv.eiil.ore/iournal/Vol9,t{ol

'" James Crawford. The Creation o/ States in lnternational law. ClarendonPress, Oxfbrd, 1979, p. 41 .

-[. Grant (Thomas D. Grant) upozorava da je .,ovaj problent -

zanragljivanje razlika izmedLr onoga Sto je potrebno da bi postojaladrLava i onoga 5toje potrebno da bi druge drZave priznale drZavu kaotakvu - opet iskrsnuo u skora5njoj praksi".a2 Nesumnjivo da se ovaopaska odnosi pre svega na praksu priznanjadrlavanastalih narazya-linama SSSR-a i SFRJ. Iako je rr.redunarodna zajednica, olidena u EZ iSAD, pokuSala da deluje i u politidkom i u pravnom smislu sin-hronizovano, pukotine su se javile u oba pristupa. po redima tada5njegameridkog DrZavnog sekretara, DZ. Bejkera (James Baker),Sjedinjene Drlave su Zelele ,,da sa Evropljanima rade na oduvanjupolitike kolektivnog nepriznavanja onih republika koje su jednostranoproglasile nezavisnost, kao polLrge umerenog ponaSanja.,,a3 EvropskaZajednica je sa svoje strane donela 16. decembra 1991. godineDeklaraciju o smernicqma za priznanje novih driava u IstoinojEvropi i Soujetskom sqvezu. U njoj su, s jedne strane, biti propisaniopSti uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi novonastali entiteti bilipriznati, a s druge strane, kao nadelo kojim se u tom procesu trebarukovoditi predvidena je i ,,potitidka realnost svakog sludaja,,. aa

or Op. c i r . p .72-73 .t2 Thonras D. Grant, Defining Srateltood: The Monteyideo Conventian and its

Discontents. Columbia Journal of Transnational Law, Vol. 37, No. 2. 1999, p.437.ai James Baker, The Politics of Diplomacy: Revolution, War and peace.

1989-1992, G. P. Putnam, New York, 1995, p. 482-483.oo Evropska zajednicaje progla5avaju6i svoju,,privrZenost principima Helsin-

Skog zavrsnog akta i Pariske povelje, posebno principu samoopredeljenja" naglasila,,spren'most da prizn4 prema uobidajenim standardima medunarodne prakse i politid-kim realnostima svakog sludaja, one nove drzave koje su se, sledeci istorijske promeneu regionu, konstituisale na demokr-atskim osnovama. pribvatile odgovaraju6e meduna-rodne obaveze i iskaza.le u dobroj ver.i svoju privr2enost mimom procesu i prego-vorima." Zajednicaje postavila pet uslova za priznanje: l. ,,po5tovanje odr.edbi poveljeUjedinjenih nacija i obaveza potpisanih u Helsinskom zavrsnom al.tu i pariskoipovelji, posebno u pogledu vladavine prava. demokmtije i ljudskih prava.. 2. .,garan-cije za prava etniikih i nacionalnih gmpa i manjina u skladu sa obavezama potpisanimu okviru OEBS-a'' 3.,,po5tovanje nepovredivosti svih granica koje se mogu rnenjatije-dino mirnim sredstvima i uz zajednidku saglasnost" 4. .,prihvatanje svih relevantnihobaveza ko.ie se tidu razoruLanja i neumnozavanja nukleamog orr.rzja. kao i bezbedno-sti i regionalne stabilnosti" 5. ,,privrienost da se putern dogovora, ukljudujuci u odgo-valajuiim situacijama i pribegavanje arbitrazi. rese sva pitanja koja se tidu drZavnognasledivanja i regionalnih sporova" Na kraju ovog akta, Zajednica naglaSava da,,neiepriznati entitete ko.ii su rrastali kao reztrltat agresije'', kao i to da ispunjavanje ovih uslo-va vodi priznanju i uspostavljanju diplomatskih odnosa drzava dlanica Evropske za-jednice sa novoustanovljenim drZavama. Danilo Turk, Recognition oJ'states; .4nnex l,

r 30 l 3 |

x

*n:)E

I-TL

N

)rL-

.O

zsa

otoI

Zavrinq oceno

Lautarpaht je davne 1947. godine izrekao sledecu misao:

, ,Prema onome Sto je verovatno jo5 uvek preovladLr juc i pogled u l i te-

raturi medunarodnog prava, priznanje drZava je n-rateri ja koja nije

rukovodena pravon, vec pitanjem polit ike."'o Govoreci o istoj pro-

blematici, R. Ric (Roland Rich) je poietkom poslednje dekade pro-

5log veka zakljudio da je taj ,,stav tadnij i nego ikad."'"

Kriteri jurni koje su drlave tradicionalno uzimale u obzir u svo-joj politici priznanja propisane su Konvencijom o pravitna i

duinostima driava,kojaje usvojena 1933. godine u Montevider"r. U cl.

l . se kaZe da je ,,drZava lidnost medunarodnog prava koja mora pose-

dovati sledeia svojstva: a) stalno stanovniStvo; b) utvrdenr,r teritorijr.r;

c) vladu i d) sposobnost da stupa u odnose sa drugim drZavanta."38Medutim, u osnovi sporovaoko pravne prirode priznanja-da l i je onopuka deklaracija ili se tim dinom drZava konstitui5e - leZi pitanje raz-

iikovanj a uslova neophodnih za drZavn ost (s tatehood) i za priznanle.3e

Tako, na primer, DZ. Kroford (James Crawford) istide da sposobnostda se stupa u odnose sa drugim drZavama ,,nije kriterijum, vei pre

posledica, drZavnosti (statehood), koja nije stalna ved zavisi od statusai situacije pojedine zemlje."a0 S druge strane, ,,nespremnost ili odbi-janje da se po5tuje medunarodno pravo moZe u dobroj meri stvoriti

osnove za odbijanje priznanja, ili za druge slidne sankcije koje pravo

dozvoljava, baS kao Sto je nespremnost da se po5tuju obaveze iz Po-velje osnov za neprijem u UN. Oba ova uslova se, medutim, razlikujuod drZavnosti (stotehooil."al

'o Hersch Lautelpacht, Recognition in International Law,Cambrdige Univer'-si ty Press, 1948, p. l .

3t Roland Rich, Recognition of States: The Collapse of lugoslavia ctnd the So-viet Union, European Journal ofLaw, Vol.4, No.l, 1993. Internet edition, na adresiwww.ei i l.org4oumal/Vol4A.lo I

rt I Blukenan pominje uslove iz ove konvenciie, kao disto deskliptivnekriterijume do danas preovladuju6eg koncepta rekognicione legitimacije: A. Bu-chanan, Recognitional Legitimacy.... op. cit, p.49.

re Za pitanje priznanja drZava sukcesora, o kojima govori i Bjukenan. od nesurn-njivogje znada.ia i problem njihovog identiteta. O tom pitanju vi3e u, Mattherv Craven,The Problem oJ'State Succession and the ldentity oJ'States under International Law,Vol.9, No.l, 1998, Internet edition, na adresi rvwrv.eiil.ore/iournal/Vol9,t{ol

'" James Crawford. The Creation o/ States in lnternational law. ClarendonPress, Oxfbrd, 1979, p. 41 .

-[. Grant (Thomas D. Grant) upozorava da je .,ovaj problent -

zanragljivanje razlika izmedLr onoga Sto je potrebno da bi postojaladrLava i onoga 5toje potrebno da bi druge drZave priznale drZavu kaotakvu - opet iskrsnuo u skora5njoj praksi".a2 Nesumnjivo da se ovaopaska odnosi pre svega na praksu priznanjadrlavanastalih narazya-linama SSSR-a i SFRJ. Iako je rr.redunarodna zajednica, olidena u EZ iSAD, pokuSala da deluje i u politidkom i u pravnom smislu sin-hronizovano, pukotine su se javile u oba pristupa. po redima tada5njegameridkog DrZavnog sekretara, DZ. Bejkera (James Baker),Sjedinjene Drlave su Zelele ,,da sa Evropljanima rade na oduvanjupolitike kolektivnog nepriznavanja onih republika koje su jednostranoproglasile nezavisnost, kao polLrge umerenog ponaSanja.,,a3 EvropskaZajednica je sa svoje strane donela 16. decembra 1991. godineDeklaraciju o smernicqma za priznanje novih driava u IstoinojEvropi i Soujetskom sqvezu. U njoj su, s jedne strane, biti propisaniopSti uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi novonastali entiteti bilipriznati, a s druge strane, kao nadelo kojim se u tom procesu trebarukovoditi predvidena je i ,,potitidka realnost svakog sludaja,,. aa

or Op. c i r . p .72-73 .t2 Thonras D. Grant, Defining Srateltood: The Monteyideo Conventian and its

Discontents. Columbia Journal of Transnational Law, Vol. 37, No. 2. 1999, p.437.ai James Baker, The Politics of Diplomacy: Revolution, War and peace.

1989-1992, G. P. Putnam, New York, 1995, p. 482-483.oo Evropska zajednicaje progla5avaju6i svoju,,privrZenost principima Helsin-

Skog zavrsnog akta i Pariske povelje, posebno principu samoopredeljenja" naglasila,,spren'most da prizn4 prema uobidajenim standardima medunarodne prakse i politid-kim realnostima svakog sludaja, one nove drzave koje su se, sledeci istorijske promeneu regionu, konstituisale na demokr-atskim osnovama. pribvatile odgovaraju6e meduna-rodne obaveze i iskaza.le u dobroj ver.i svoju privr2enost mimom procesu i prego-vorima." Zajednicaje postavila pet uslova za priznanje: l. ,,po5tovanje odr.edbi poveljeUjedinjenih nacija i obaveza potpisanih u Helsinskom zavrsnom al.tu i pariskoipovelji, posebno u pogledu vladavine prava. demokmtije i ljudskih prava.. 2. .,garan-cije za prava etniikih i nacionalnih gmpa i manjina u skladu sa obavezama potpisanimu okviru OEBS-a'' 3.,,po5tovanje nepovredivosti svih granica koje se mogu rnenjatije-dino mirnim sredstvima i uz zajednidku saglasnost" 4. .,prihvatanje svih relevantnihobaveza ko.ie se tidu razoruLanja i neumnozavanja nukleamog orr.rzja. kao i bezbedno-sti i regionalne stabilnosti" 5. ,,privrienost da se putern dogovora, ukljudujuci u odgo-valajuiim situacijama i pribegavanje arbitrazi. rese sva pitanja koja se tidu drZavnognasledivanja i regionalnih sporova" Na kraju ovog akta, Zajednica naglaSava da,,neiepriznati entitete ko.ii su rrastali kao reztrltat agresije'', kao i to da ispunjavanje ovih uslo-va vodi priznanju i uspostavljanju diplomatskih odnosa drzava dlanica Evropske za-jednice sa novoustanovljenim drZavama. Danilo Turk, Recognition oJ'states; .4nnex l,

r 30 l 3 |

tX

F'alx.oetroN

J

I

Oz

$O

&.o

=

Pukot ina je nasta la t ra jpre r . r pot i t ickoj akc i i i , , le l je Nernacka

sauro seclaur dana kasniie, 13. decenbra 199 l, obznanila svo.ir-r t la-

nreru dajednostrano priznaSloveniju i Hrvatskr'r i r-rspostavi sa njima

dip lomatske odnose. T im potezom v lada u Bonr-r je izvrSi la pr i t isak i

na clruge clanice Evropske zajednice da postr.rpe isto kao i ona.u'

Na drugoj strani, iako je postojala teZnja da se proces priznanja

bivSih republika SFRJ i SSSR-a na izvestan nadin uniformiSe, tlel-ra

primetit i da dok su trajali unutrainji sukobi i neniri u Gruzil i, ni EZ,

ni SAD, ni Australi ja, nisu bil i spremni da priznajLrovu zenrlju. To st-t

Lrcinil i tek nakon postavljania biv5eg sovjetskog ministra inostranih

poslova, Eduarda Sevarnadzea za predsednika Gruzije, l l . marta

1992. Evropska zajednica je pr iznala Gruzi ju 23. , SAD 25. , a

Australi ja 29. mafta iste godine. Pri tom je posebno zanimljivo

objaSnienje australi jske vlade, kojaje svoje oklevanje da prizna ovu

bivSu republiku SSSR-a opravdala recima da ranija,,vlada nije vr5ila

efektivnu kontrolu" na vlastitoj teritori j i . Kada se znada ni Hrvatska

ni osna i Hercegovina u trenutku meclunarodnopravnog priznanja

nisu kontrolisale veci deo sopstvene teritori je, onda.je jasno da je u

pomenutim s I udaj evi ma izostao pri nc i pij e lan prilaz.uo

Declaration on the Guidelines on tlrc Recognition of New States in Eastern Europe and

in Soviet LJnion (16. Decembar l99l).European Joumal of Interrrational Larv. Vol.4,

No l. 1993, Internet edition. na adresi rwvrv.eiil.ore/iournal/Vo[44''lol;aj

,,Kolova vlada je ... ignorisala savete medunarodne koaliciie koja se protivi-

la priznanju, a u sebe je ukljudivala vlade drugih danicaEZ. BttSovtt administraciju i

Savet bezbednosti UN. zajedno sa Havijerom Perezom de Kueljalorn, Generalnim

sekretalom LlN. Sajrusom Vensom, izaslanikom IJN za.lugoslaviju i Lordon'r Kari-

ngtonom, predsedavajui im Mirovne konferenci je o Jugoslavi j i . Cineci to. najut i -

cajnija nacionalna vlada Evropske zajednice je istovt'emeno upropastila evropsko

iedinstvo i dala secesionsistidkim republikama dobar razlog da veruju da se dr'Za-

vnost moZe ostvariti bezuslovno 1 da (.e 1992. biti otvorena sezona lova na etnidke

Srbe." Carl Cavanagh Hodge, Botching the Balkans: Cermanv's Recognrtion of

Slovenia and Croatia, Ethics & International Atfairs, Vol. 12, 1998, p. 8.t"

S. Hile kaZe: .,Kao 5to je jugoslovenska kriza pokazala' priznanie se u me-

dunarodnom javnom pfavu razvilo od disto formalrre tadke glediSta ko.ia se bazira na

dinienicama, do one koja se bazira na potitidko.i diskreciono.i ocerri i ' kao takva. je

postala orude za potitidku akcilu. Dok se prema klasidnoj doktrini.iedino zahtevalo

da detiri kriterijurna budu ispunjena. sada se politidke realnosti uzimaju u obzir. U

sludaju Hr-vatske, kriterijurn et-ektivne kontrole nad teritolijom. tumaden je u veoma

Sirokom smislu (l), poito Hrr,,atska nije imala direktnu kontrolr"r na naimanje trccini

svo.je teritorije.'' Saskia Hille. fulutual Recognition oJ'Croatia and Serbia (+ Monte'

negro),F.ttfopean Jourual ofInternatiortal [,a$'. Vol. 6. No 4. 1995. Internet edition,

na adresi. rwwv.ej il.ore/ioumal/Vol6/No4

Sve receno dale za pravo Bjukenanu kacla l<aZe da .,Ll svetl lkao Sto je naS, u kojent se legitinritet meclunarocinog sislema nepre-stano i s razlogom dovodi u pitanje na ternelju toga Sto lnnogo moi-n i je d lZave manipul i5u s is temom Ll svojL l kor is t iv t 'Se pr iznanje naselektivan i proizvoljan naiin. vaZno je proces donoSenja odhlka opr iznanju ogranid i t i substant ivn im pravi l ima." MedLrt i r l , i pored na-celnog slaganja sa nonnativnim pristupom ovom problemu, teSko binanr bilo dabezrezervno podrZimo Bjukenanov optiurizam, izraLenu redimada,,kadaje pravilo ninimalne pravde Llzeto Ll obzir,zadatakpostizanja sporazllma o pitanjLl priznanja postaje u velikoj meripojednostavljeno."4T Dovodenje u saglasnost prakse rnedunarodno-pravnog priznanja drlava sa norrlativnim teorijama pravde i legiti-miteta ipak je stvar buduinosti, nadajmo se, samo, ne tako daleke.

.'

Miodrag A. Jovanovii

ON PHILOSOPHICAL CONSIDERATIONS ABOUTINTERNAIIONAL LEGAL RECOGNITION

OF STATES AND GOVERNMENTSSummary

This paper discusses Allen Buchanan's philosophical considerations on theproblem ofintemational legal recognition ofstates and govetnments. Inspired signif-icantly by Rarvls's Law of Peoples. Buchanan tlied to develop a theory ofrecognitional legitimacy, i.e. to offer the ansrver to the question rvhen is the interna-tional institutional practice of recognition molally justified. Although Buchananhimself emphasized that the mole tlrourogh views rvould be otTered in his next book,the attitudes represented in several recently published articles r,vere a good startingpoint tbr opening a critical debate on that issue. Thetefbre. in the firral review ofthispaper, an attempt is made to point to some undoubtedly disputable points of Bu-chanan s concept.

Key words: recognitional legitirnacy, international legal recognition, inter-nal and externaljustice, basic human rights.

t32

$

' ' A. Buchanan. Rule-governed Inst i tut ions. . . . op. c i t . p. 262

I J J

tX

F'alx.oetroN

J

I

Oz

$O

&.o

=

Pukot ina je nasta la t ra jpre r . r pot i t ickoj akc i i i , , le l je Nernacka

sauro seclaur dana kasniie, 13. decenbra 199 l, obznanila svo.ir-r t la-

nreru dajednostrano priznaSloveniju i Hrvatskr'r i r-rspostavi sa njima

dip lomatske odnose. T im potezom v lada u Bonr-r je izvrSi la pr i t isak i

na clruge clanice Evropske zajednice da postr.rpe isto kao i ona.u'

Na drugoj strani, iako je postojala teZnja da se proces priznanja

bivSih republika SFRJ i SSSR-a na izvestan nadin uniformiSe, tlel-ra

primetit i da dok su trajali unutrainji sukobi i neniri u Gruzil i, ni EZ,

ni SAD, ni Australi ja, nisu bil i spremni da priznajLrovu zenrlju. To st-t

Lrcinil i tek nakon postavljania biv5eg sovjetskog ministra inostranih

poslova, Eduarda Sevarnadzea za predsednika Gruzije, l l . marta

1992. Evropska zajednica je pr iznala Gruzi ju 23. , SAD 25. , a

Australi ja 29. mafta iste godine. Pri tom je posebno zanimljivo

objaSnienje australi jske vlade, kojaje svoje oklevanje da prizna ovu

bivSu republiku SSSR-a opravdala recima da ranija,,vlada nije vr5ila

efektivnu kontrolu" na vlastitoj teritori j i . Kada se znada ni Hrvatska

ni osna i Hercegovina u trenutku meclunarodnopravnog priznanja

nisu kontrolisale veci deo sopstvene teritori je, onda.je jasno da je u

pomenutim s I udaj evi ma izostao pri nc i pij e lan prilaz.uo

Declaration on the Guidelines on tlrc Recognition of New States in Eastern Europe and

in Soviet LJnion (16. Decembar l99l).European Joumal of Interrrational Larv. Vol.4,

No l. 1993, Internet edition. na adresi rwvrv.eiil.ore/iournal/Vo[44''lol;aj

,,Kolova vlada je ... ignorisala savete medunarodne koaliciie koja se protivi-

la priznanju, a u sebe je ukljudivala vlade drugih danicaEZ. BttSovtt administraciju i

Savet bezbednosti UN. zajedno sa Havijerom Perezom de Kueljalorn, Generalnim

sekretalom LlN. Sajrusom Vensom, izaslanikom IJN za.lugoslaviju i Lordon'r Kari-

ngtonom, predsedavajui im Mirovne konferenci je o Jugoslavi j i . Cineci to. najut i -

cajnija nacionalna vlada Evropske zajednice je istovt'emeno upropastila evropsko

iedinstvo i dala secesionsistidkim republikama dobar razlog da veruju da se dr'Za-

vnost moZe ostvariti bezuslovno 1 da (.e 1992. biti otvorena sezona lova na etnidke

Srbe." Carl Cavanagh Hodge, Botching the Balkans: Cermanv's Recognrtion of

Slovenia and Croatia, Ethics & International Atfairs, Vol. 12, 1998, p. 8.t"

S. Hile kaZe: .,Kao 5to je jugoslovenska kriza pokazala' priznanie se u me-

dunarodnom javnom pfavu razvilo od disto formalrre tadke glediSta ko.ia se bazira na

dinienicama, do one koja se bazira na potitidko.i diskreciono.i ocerri i ' kao takva. je

postala orude za potitidku akcilu. Dok se prema klasidnoj doktrini.iedino zahtevalo

da detiri kriterijurna budu ispunjena. sada se politidke realnosti uzimaju u obzir. U

sludaju Hr-vatske, kriterijurn et-ektivne kontrole nad teritolijom. tumaden je u veoma

Sirokom smislu (l), poito Hrr,,atska nije imala direktnu kontrolr"r na naimanje trccini

svo.je teritorije.'' Saskia Hille. fulutual Recognition oJ'Croatia and Serbia (+ Monte'

negro),F.ttfopean Jourual ofInternatiortal [,a$'. Vol. 6. No 4. 1995. Internet edition,

na adresi. rwwv.ej il.ore/ioumal/Vol6/No4

Sve receno dale za pravo Bjukenanu kacla l<aZe da .,Ll svetl lkao Sto je naS, u kojent se legitinritet meclunarocinog sislema nepre-stano i s razlogom dovodi u pitanje na ternelju toga Sto lnnogo moi-n i je d lZave manipul i5u s is temom Ll svojL l kor is t iv t 'Se pr iznanje naselektivan i proizvoljan naiin. vaZno je proces donoSenja odhlka opr iznanju ogranid i t i substant ivn im pravi l ima." MedLrt i r l , i pored na-celnog slaganja sa nonnativnim pristupom ovom problemu, teSko binanr bilo dabezrezervno podrZimo Bjukenanov optiurizam, izraLenu redimada,,kadaje pravilo ninimalne pravde Llzeto Ll obzir,zadatakpostizanja sporazllma o pitanjLl priznanja postaje u velikoj meripojednostavljeno."4T Dovodenje u saglasnost prakse rnedunarodno-pravnog priznanja drlava sa norrlativnim teorijama pravde i legiti-miteta ipak je stvar buduinosti, nadajmo se, samo, ne tako daleke.

.'

Miodrag A. Jovanovii

ON PHILOSOPHICAL CONSIDERATIONS ABOUTINTERNAIIONAL LEGAL RECOGNITION

OF STATES AND GOVERNMENTSSummary

This paper discusses Allen Buchanan's philosophical considerations on theproblem ofintemational legal recognition ofstates and govetnments. Inspired signif-icantly by Rarvls's Law of Peoples. Buchanan tlied to develop a theory ofrecognitional legitimacy, i.e. to offer the ansrver to the question rvhen is the interna-tional institutional practice of recognition molally justified. Although Buchananhimself emphasized that the mole tlrourogh views rvould be otTered in his next book,the attitudes represented in several recently published articles r,vere a good startingpoint tbr opening a critical debate on that issue. Thetefbre. in the firral review ofthispaper, an attempt is made to point to some undoubtedly disputable points of Bu-chanan s concept.

Key words: recognitional legitirnacy, international legal recognition, inter-nal and externaljustice, basic human rights.

t32

$

' ' A. Buchanan. Rule-governed Inst i tut ions. . . . op. c i t . p. 262

I J J