NOLIT

BEOGRAD–1987

BranislavNušić

HAJDUCI

Pođohjednomsvomeprijateljudagaposetim,alinezatekohtamoninjeganinjegovugospođu,

većnjihovudečicu.Seladecanakućniprag,čitajunekuknjiguismejuse.Uzehdavidimiiznenadihsekadvidehdačitaju jednuodmojihknjiga,kojanijenikakonamenjenadeci. Istrgoh imknjigu izšakauzreči:

–Ovonijezadecu,ovojanisamnapisaozavas!–E,pavinapišiteneštoizanas!–rećićemidečica.–Dobro.Dajtemirečdaovonećetečitati,ajavamdajemrečdaćunapisatineštozavas.I,evo,jaotkupljujemdatureč.Pružamdečiciknjižicukojaihmožeutolikovišezanimatiakoim

kažemdaovapričanijepotpunoizmišljena,većdasamjeja,usvomedetinjstvu,odistinskipreživeo,atoćerećidaovapričaopisuježivotdecekojasudanašnjimdanomčitaocimadedovi.

Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati čemunasmejati.Najvišemoždameni. Ja ću se tomenjihovom smehu radovati, jer dečiji smeh je najvećaradoststarosti.

1.oktobar1933.godineBeogradČikaNušić

I–NAHRASTOVOMSTABLU

Tamoizaposlednjihkuća,naširokojpoljaniaotprilikedvestametaraoddunavskeobale,ležaloje

jednovelikohrastovostablo,dakomesusegranevećosušile.Tostablojeprenekegodinenanelavoda.Bilasprolećavelikapoplava,paseDunavrazlioipotopiopoljailivade,šumeisela,teiščupaonegdenatrulihrast,poneoganasvojimvalimainekakotu,kodnašegagrada,seknulavodatetajhrast,koznaizčiješume,ostaonalediniisaddobrodošaonama,deci,dasetuzbiramokadsmodokoniislobodniodškole.

Bilonasjedesetinakojismosvakogbožjegčetvrtkainedeljetuokapali.Tusunamublizinibileroditeljskekuće,auškolismosenekakozdružili.Nemožeserećidasmobilinajboljiđaci,alismobilidobri drugovi. A teško je bilo biti dobar đak kadmi sve slobodno vreme, kada bi trebalo da učimolekcije i radimo zadatke, provodimo ovde na stablu. Tek što ručamo, tek što ispustimo kašiku, a mispodbijemoknjigepodmišku,pahajd’nastablo.Tuseiskupimopazajednokrenemouškolu.Akadsevraćamo iz škole, ako je otvoren prozor u kući, bacićemoknjige kroz prozor, a ako nije, uletećemoukuću,odrezativelikukriškuhleba,bacitiknjige,pasvetrčećinastablo.

Bilojeitakvihkojisukojiputdošli,akojiputne,alinasšestoricasmobilistalni.Tosubili:ŽikaDronja,MileVrabac,SimaGluvać,MitaTrta,LazaCvrcaija.ČedaBrbadolaziojesamonedeljom.

ŽikaDronja je bio dosta vredan i uvek je revnosno učio lekcije, alimu nekako bog nije dao daupamtištouči.On,naprimer,naučilepolekcijuizzemljopisaidagatogačasazapitaš,odgovoriobitirečporeč.Alidokdođeodkućedoškole,aonzaboravi.Jedanputtakoprofesormuveli:

–Žiko,tinisinipročitaolekciju?–Jesam,gospodine,–braniseon–iznaosamjevrlolepo!–Pazaštojesadneznaš?–pitaprofesor.–Zaboraviosamjeuzputdoksamdošaoodkućedoškole!ZvalismogaDronjaštojebionekakosavrasklimatanisvejenanjemuvisilo.Njegoverukeinoge

nisuizgledalekaodasuizrasleiztela,negokaodasuprišivene,onakootprilikekaokadpravišlutkuodkrpčićapajojprišiješnogeiruketesvakazasebeklima.Kadtrčiilikadigramete,atebesvestrahdamuserukailinoganeotkine.

A nije bio samo dronjav nego i brljav kao prasac.Njegove knjige izgledale su kao da su bile uturšiji;njegovipismenizadaciizgledalisukaozemljopisnekarte,saogromnimokeanimanasvakojstraniispisanimmrljamaodmastila.Onnijepisaosamopohartijivećiposvomelicu,poodelu,pokošulji.Kaddođeuškoluidonesepismenizadatak,dasečovekčistouplašiodnjega;licegaravo,nosmodar,košuljašarena,haljineisprskanekaodajemastilomkrečiokućuanepisaozadatak.Pajošakoganateraprofesordaseumije,ondazlopostajegore:razlijemusemastilopaizgledakaomolovaniđavo.

MilasmozvaliMileVrabac,alineznamzaštosmogatakozvali.Imaoje,istina,običajdazavremečasajednakotrparukeudžepove,davadiotudsuhemrvicepadaihgricka,alinećebitidasmomuzbogtoga dali takvo ime.Pre će biti drugonešto. Jedanput se vraćamo iz škole, a namau susret ide jedansveštenik.Mimuse svi javljamo i skidamokape, aMilebašu taj čas strpao rukeudžepovepa tražimrvice.SvešteniknaszaustavipaseokreteMilu:

–Mali,jesilitiđak?–Jesam!–velimuMile.–Adanemaštislučajnovrapcapodkapom?–Nemam!–veliMile.–Pavidim,znaš,–kaženjemusveštenik–Neskidaškapunisvešteniku,pavelimbojišsedatine

odletivrabac!

Ieto,odtogačasasvigaokupismoMileVribac,pamutakoiostadetoime.Vrabacnijebionajgoriđaku razredu,bilo je i gorih.On je čakčešćeznao lekciju izhrišćanske

naukeiliizistorije,pačakjejedanputznaoilekcijuizzemljopisa.Izsvihostalihpredmetanijeumeonidazine.PitagajedanputprofesorZoologije:

–Zaštoti,Mile,barjedanputnenaučišlekcijuizzoologije?Aonmuveli:–Neidemiuglavu,gospodine!–Ameni–velinjemuprofesor–neidenikakouglavudaćeštimoćiprećiustarijirazred!MitaTrta jebiovrlodobardrug ibio jevrlodobra imekana srca.Kadprednjimgovorišnešto

žalosno,aonseodmahzaplače.PrenekidanVrabacdobiojedinicuizračunice,pamestodaonzaplače,zaplakaoseTrta.TolikogatoražalostiloštojeVrabacdobiojedinicu.

Trtajemogaobitidobarđak,samodanijebilenj.Svedrugojoškako-tako,alimujenajtežebiloujutru da se digne iz postelje.E, lakše bi bilo izvući natovarenakola iz blata; lakšebi bilo pomaći smestamagarekadseuzjoguniioduprenogama;lakšebibiloiznetibureodstolitaraizpodrumanoTrtuizvućiizposteljeujutru.Inijedaneće,hoćeon,pačakpružijednunogu,papružidrugu,alionoštojenajteženanjemutoostaneupostelji,panimaći.ZatosugasaminjegoviukućizvaliTrta,pajetoimedoneogotovouškolu.

Anijeonbiolenjsamopridizanjuizposteljenegočakikodrazgovora.Moraškleštimadamuvadišrečiizusta.Kadmuprofesorpostavikakvopitanje,onsenajprepočeše,paondapogledasvenasredom,papogledautavanitekondaserešidapogledaprofesoruuočiidamuodgovori.Alineodgovaraonakokaoštobi’mi,negoizgledakaodamuodgovoriležeunekojdubokojtorbipaihtraži,traži,traži.Iuvekodgovarakratko,jergamrzidadugogovori.Pitaga,naprimer,profesor:

–Recitimeni,Mito,jeliMesecudaljenodZemljeikoliko?–Jeste!–odgovoriMita.–Šta,jeste?–upitaprofesor.–Udaljenje!–odgovaraMita.–Kolikojeudaljen?–nastavljaprofesordacediodgovoreodnjega.–Mnogo!–odgovoriMitaTrtaitustane.Možeprofesorčinitištahoće,možepostavljatikakvahoćepitanja,možepokušavatinasvemoguće

načinedamuizmamijoškojiodgovor,aja,Trtanidamakne.OnjeubeđendajeMesecmnogoudaljenodZemljeiodtogaubeđenjanećenizaživuglavudaodstupi.Takoiizhrišćanskenauke.Pitagagospodinkatiheta:1

–Zakolikojedanabogstvoriosvet?–Šest–odgovoriMita.–Dobro,–veligospodinkatiheta–aštajekogdanastvorio?–Redom–odgovaraTrta.–Pakojimredom?–pitadaljegospodinkatiheta,aliTrtaneodgovaraviše.Onjekazaosveštoje

znaoionnalazidajedovoljnokazao.Zaštobiseumaraogovorećidalje?LazaCvrcajebionajmanjimeđunama.Zatosugavaljdaizvalitako.Biojenekakoinajveseliji,

umeojedanassvenaemeje.Umeojedaidenarukama,umeojedaprebacinoguokovrata;umeojediseiskezi i izbulji oči kao žaba; umeo je pljuvačkom da gađa; umeo je da zviždi kao da ima sviraljku uustima.Jedinamanamujebilaštojepokojiputmucao.Anijemucaokadjeovakosnamarazgovarao,umeoječakvrlolepoitečnodapriča,aličimgauškoliprofesorprozove,anjemuzapneneštougrluiodmahpočnemucati.

–Jel’titotakoodrođenjamucaš?–pitagagospodinprofesor.–Ne,–odgovaraCvrca–ranijenisammucao!–Paotkadmucaš?

–Otkadsampošaouprvirazredgimnazije.–Ajel’totakoizsvihpredmetamucašilisamoizmoga?–pitaprofesor.–Nemucamkadradimgimnastiku!–odgovaraCvrca.TakojeistoradioiSimaGluvać.Nijebiogluvkadsnamaigrairazgovara,auškoli,kadgodne

znalekciju,aonsepravigluv.ZatosmogaiprozvaliGluvać.Imalisuprofesorimukesnjime.Onigapitajujedno,aonsepravidaniječuoštagapitaju,paodgovaradrugo,onoštozna.Tako,naprimer,pitanjegaprofesor:

–Kaži timeni,Simo,ukomesuvekuSrbiprimilihrišćanstvo ikosubiliprvihrišćanskiučiteljimeđunjima?

ASimazapne:–Kosovskabitkajebila15.juna1389.godinenaPoljuKosovu.Turskuvojskujepredvodio...–Stani,stani,nepitamte to!–nadvikujegaprofesor,aSimanastavlja jošvišimglasom– tursku

vojsku jepredvodio samsultanMurat, a srpskuvojskusrpskicarLazar.Vojske su se sukobilena reciLabu...

–Stani,brate,pobogu!...–vičeprofesor,pasedižesakatedreišakommuzapušavausta.–Jel’tinečuješdobro?–pitagaprofesor.

–Jeste,nečujemdobro!–veliSima.–Zato,–veliprofesor–vidim,jatepitamjedno,atimiodgovarašdrugo.Dobro,idinamesto!ItakotiseSimanekakoizvuče.Alikadjevideodamutodobroprolazi,aonseizbezobraziopa

počeodapreteruje.Presebardržaoistogapredmeta,paprofesorgapita jednulekciju,aonodgovaradrugu, onukoju zna, ali sad počeo čak i predmete da brka.Profesor ga pita zoologiju, a onodgovarazemljopis.Pitaga,naprimer,profesor:

–Kažitimeni,Simo,kojeseživotinjenazivajukopitarima?AkakoSimanemapojmaotome,odgovara:– Naša se država graniči sa istoka Bugarskom, sa severa Rumunijom i Austro-Ugarskom, sa

zapada...Profesorprostodapobesniitreskaknjigomokatedru,aSimanastavlja.Razumesedatonijemoglodaidetakojednako;profesorimavećdosadilo,ađacipočelidašapćuo

tomekakoseSimapravigluv.Aonoštosešapćečujesekaoionoštoseglasnokaže.Dočulitoprofesoripa ti jednogadanauđeunaš razredkaonekakomisija: razrednistarešina, još jedanprofesor i školskilekar.Posedaše,papozvašeSimupredase.Simakaouvidedamuovoneštonijedobro,pastaopredtabluisvekolutaočima.

–Kakosetizoveš?–pitagalekaritovrlotihimglasom.Simauvidedajetozamka,papokušadaseizvuče:

–Nisamčuoštamepitate?–odgovaraonlekaru.–Kakotijeimeiprezime?–pitaopetlekar.–ImačetiridokazadajeZemljaokrugla.Prvije...–Stani!–viče razredni starešina.Sima se zaustavipanasprelete sveočima,kaohteobidanas

upitajelidobro.–Akakotisezovuotacimajka?–pitaopetlekartiho.–Molim?–opetSimakaobajaginiječuo.–Kakotisezovuotacimajka?–ponavljalekarpitanje.–AmerikujepronašaoHristiforKolombo–odgovaraSima.Profesorilekarpogledašesemeđusobomatadaćerazrednistarešinašapćućireći:–Jamislimdabinajboljebilopovalitiga,ovdepredcelimrazredom,naklupu,skinutimučakširei

opalitimudvadesetipetbatina,alitakokrvničkidabarmesecdananemožesestinastolicu.Ilekarionajdrugiprofesorsložišesestim,aSimakadtoču,iakosušaputali,udariuplač.

–Nemojte,molimvas,gospodine!–Kako,kako,pazartičuješkadmišapućemo?–zapitalekar.Simasezbuni,alisebrzoizvučeizzabune.–Čujem,al’samonajednouvo.–E,akosamonajednouvočuješ,ondaćemotiudaritisamopolovinubatina.Hajdesvlačičakšire!–Jaoj,gospodine,nemojte,evoovogtrenutkapročuosaminadrugouvo.–Pročuosi,jel’?–Jesam!–E,pa,deder,recitimenikakosezoveš?–ponoviopetlekaršapatom.–ZovemseSimaMladenović–odgovorilepoiglasnoSima.–Akakotisezovuotacimajka?–opetprošaputalekar.–OtacmisezoveToma,amajkaMarija.Komisijajebilazadovoljna,azadovoljanjebioiSimaštonijedobiobatine,alijezato,zaprevaru

svojihnastavnika,biootpuštenizškolespravompolaganjaispita,kojiispiton,razumese,nijepoložio,tesadponavljaprvirazred.EtotakavjebioSimaGluvać.

Štosemenetiče,teškojerećikakavsamjabio,jersuomenipostojalaraznolikamišljenja.Jednisumislilidasamrđav inevaljao,adrugi sumislilidasamdobar.Tako,naprimer,moji roditelji,otac imati,bilisumišljenjadasamjanevaljalodete;mojiprofesori,itosviodreda,kaodasusedogovorili,bili sumišljenjada samrđavđak,a ja ličnobio samopetmišljenjada samvrlodobrodete ida samodličanđak.Jedinoštomogusampriznatitojedanisamvoleoškolu,ikadsammogaodaseizvučemdaneodem,bilojetozamenepravouživanje.Jedanputmezaboleozub,itomeodistinskizaboleoiobrazmisečaknaduo,pamemajkanijepustilauškolu.Tomiseneobičnodopalo, iotadakogagodukućizabolizub,janeodemuškolu.Zaboliocazub,janeodem;zabolimajkuzub,janeodem,zabolisestruzub,janeodem;zabolibratazub,ajaopetneidem.Profesorimi,međutim,tonisuuvažilištojazbogtuđihzubanedolazimuškolu,negomibeležiliizostanke,ikaznilime.Itakosamja,nikrivnidužan,azbogtuđihzuba,stradao.

Inače sam bio vrlomirno i poslušno dete, te nemogu da razumem zašto sam tako često izvlačiobatine.Nijedasamčinionekekrivice,negosvezbognekihsitnica:ilirazbijemprozor,ilirazbijemsestriglavu, ili upalim slamuna tavanu, ili se preturim i padnemukorito sa potopljenim rubljem, ili sipammastilouslatkoodružakojejemajkaizneladasehladikadgajeskinulasavatre.I,eto,svetakozbognekih sitnica sam izvlačio batine. A te batine sumimnogo smetale u napredovanju u školi. Tako, naprimer, jedanputmeotacistukaopredsampolazakuškolu.Razumeseondadanisamznaolekciju.Komožedapamti lekcijukadizvučebatine.Profesor,dabome,prozovebašmene, jer, tostesviprimetili,profesorinekakonamirišuonogkojineznalekcijupabašnjegaprozivaju.Pitameprofesor,ajačupkamkaputigledamutablu.Natablinepišeništa,ali jaopetgledamutablu, jergdebihinačegledao.Teknećuvaljdaprofesoruuoči?Pitaprofesoropet,alijaneodgovaram;pitaonipotrećiput,neodgovaram.

–Patineznašlekciju?–veliprofesor.–Znaosamje,alimeotacistukaopredsampolazakuškolupasamzaboravio–branimseja.–Azaštoteistukao,crnisine?–pitaprofesor.–Zatoštonisamhteouškoludadođem,aonjehteonasiludamenatera!–A,tako–veliprofeeor.–Epa,sinko,pozdravisvogaocasamojestraneirecimudasamgaja

umoliodateisprebijakaoseoskudžukelu.Eto,takogapozdravi!–Hoću,hvala!Eto takavsamotprilikebio ja.Asadznatekakvojebilonašedruštvokojesesvakogbogovetnog

danaokupljalonahrastovomstablu.

II–ČETVRTAKPOSLEPODNE

Četvrtkomposlepodnetekšto ispustimokašikuoručku,amiodmahnastablo.Nemamoškolepa

ćemopopodnepasvedomrklamrakapresedetiirazgovaratisedomilevolje.Ačetvrtakposlepodnenekakojesladak,slađenampadanegonedelja.Nedeljajebožjipraznik,a

četvrtakjeradnidan,kaoisvakidrugiradnidanunedelji,panamtoštonemamotogadanaškoleizgledakao da smo zajeli nešto. Istina, profesori računaju da će nam četvrtak posle podne dobro doći da sespremimoizzadatihlekcijaidaizradimopismenezadatke,alikadbi’takoradili,nebinamčetvrtakbiosladak.Naštobinamondabiočetvrtak,akomoramoitogdanaučiti.MileVrabackaže:»MenijesvakičetvrtakpopodnemaliUskrs!«

Ikakve tisverazgovorenevodimomičetvrtkomposlepodnenahrastovomstablu,krajdunavskeobale.O svemu i svačemu što sekodnasdešava, ili štookomsagledamo, ili što smočuli ili naučili.Vidimo,naprimer, lađunaDunavu; još jevrlodaleko, tek je samodimnaglašava, i odmah skrenemorazgovornalađu.

–Štabitivoleo,–pitaCvrcaTrtu–štabivoleo,dasilađaili‘tica?–Jabihvoleodasam‘tica,–veliTrta–slobodansam,letimgdehoću,alađajevezanazavodu,ne

možedaleti.–Jest,‘tica,al’dođelovacpametneupuškudramlije,2pananišani,padum...a‘ticazakovrne.A

lađunemoželovacdagađa–velimuCvrca.– Jabihvoleoda sam lađa!–veliDronja. –Voleobih zato, brate, štona lađi imakujnapakad

ogladniš,možešdajedeš.–E,bašsiglup,Dronjo,–rećićeMileVrabac–panejedelađa.Tomogudajeduputnicianelađa!Inastavljamotakorazgovorolađidoknamštodrugoneodvučepažnju.Praćnese,naprimer,ribica

iznadpovršinedunavskei,razumese,odmahćemoonjojrazgovarati.–Jeliribabržaodlađe?–pitaGluvać.–Pabržaje,dobome,inačekakobimogladapobegneispredlađekadnanjunaiđe!–velimudro

Trta.–Al’‘ticajebržaodribe!–tvrdiGluvać.–Zašto?–pitajudrugi.–Paimakrila,aribanemakrila!–Pajest!–kaoodobravajusvi.–Ajabih,iporedtoga,voleodasamriba–veliGluvać.–Ašto?–pitamogasvinaglas.–PaprvozatoštobihmogaodapreplivamDunavidesetidvadesetputanadan.–E, to jeste!–uzvikujemosvi ičistozavidimoGluvaćuštoćepreplivatiDunavdeset idvadeset

puta.–Ajošzbognečegvoleobihdasamriba!–dodajeGluvać,sadvećponosanštoosećadanasje

osvojio.Misesvipretvaramouznakpitanja,igledamogapravouustadačujemoštaćereći.–Kadneznamlekciju,ajaćutimkaoriba.Kadsamriba,moramdaćutim.–Jest,al’dasiriba,nebiteprimiliuškolu!–dodajeCvrca.Povodomtogaprelazimonarazgovorštabikovoleodabudekaoživotinja.–Jabihnajviševoleodabudemtigar,–rećićeDronja–pakadriknem,dadršćuprofesoriodmene.

Uh,štobihuživao!Zamisličaszoologije,papitameneprofesor:»Znašliti,Žiko,štajetozoologija?«–»Zar ja, tigar, padane znam šta je zoologija. Ja samzoologija!«–grmnem ja pa škrgutnemzubima i

riknem,aprofesorzoologijedreknekaojarekadgakolju,papoletipravonaprozor,razbijegaglavomiskočidoleudvorište.Ajasepopnemnaprozordvemaprednjimšapama,pajanjegaondapitam:»Kažitevisadmeništajezoologija?«E,takobih,vidiš,uživao!

–Abilikogaodnaspožderao?–pitaVrabac.–Tebenebih,mršavsikoglista.AliovogaTrtubašbihpojeosvelikimapetitom.–Aštobašmene?–braniseTrta.–Pazatoštosipunačak,kaoprasence.I,daznaš,nebihtepožderaotakvogkakavsi,negousosuod

kiselamleka.–E,jesiglup,Dronjo,–smejeseGluvać–otkudtigarjedesvoježrtveusosuodkiselamleka.Nego

imašti,prijateljumoj,daprogutašnjegaovakvogkakavje,sakaputom,košuljomicipelama.–Uh,scipelama!–učiniDronjaipogledablatnjavecipelenaTrti–bašdamunegutamcipele.–Ati,Mile,–pitaGluvać–štabitivoleodabudeš?–Ja?–zamisliseVrabac.–Jabih,pravodakažem,voleodabudemroda.–Pajes’!–primetneGluvać.–Boljerodanegovrabac.–Nijezbogtoga,–objašnjavaMile–negoonako,voleobihdabudemroda.Viigratedolenaulici,

ajasedimgorenaodžakukaocarnaprestoluigledamvasodozgo.–Jest,kaocarnaprestolu–podsmevamuseCvrca.–Kadrodauvekstojinajednojnozi!Nestoji

valjdaicarnaprestolunajednojnozi.–Aotkudtiopetznašjel’stojiilinestoji?Jesilikoj’putvideocara?–Nisam!–E,paštoondagovoriš?–Al’kakoćeš,tonijelakoceodandastojišnajednojnozi?–pitaDronja.–Zašto,brate,–objašnjavaVrabac–kadmiseumorijednanoga,ajapređemnadrugu.Akaddođe

jesen,aja...prr...pr...pr...pr...pahajd’uAfriku.OdletimuAfriku,patamoskinemikaputipantaloneilegnemnapesak,jerjetamo,znaš,velikavrućina.Idokseviovdemrzneteprekozime,jatamouAfricileškarimnatoplomepesku.Akaddođeproleće,ajaopetdoletimovamodavidimkakoste.

–Bre,patibitobesplatnoputovaouAfriku?–uzvikujeoduševljenoGluvać.–Besplatno,dabome!–E,tojedivno!–oduševljavaseGluvać.–Bogami,nebihmujanikadvoleobitiroda!–primećujeDronja.–Azašto?–pitakaouvređenoVrabac.–Pazato,brate,štomorašdagutašžabe.Rodasehranižabama.Nekidedođavolaionouživanje

štobesplatnoputuješuAfriku,kadmoramdagutamžabe.–Nijeistina,rodanejedežabe!–braniseVrabac,iakosevididaseisamomnjemuzgadilo.–Jede!–tvrdiodlučnoDronja.–Jasamsvojimočimagledaorodukrajbare,uzelažabuukljun,pa

doktrenešokom,onajeproguta.UtomečasuseliceuVrapcaiskrivi;njemuseučinidaosećažabuuustimaidamuklizinizgrlo,pa

seujedanmahsetiposlednjegarazlogadaseodbraniodžabe.–Nijeistina,nejedežabe,jerštabijelauAfrici?RodaceluzimuprovedeuAfrici,panećevaljda

tamogladovati?–ImaiuAfricižaba–veliDronjastakvimpouzdanjemkaodajeproveovekuAfrici.–Nema!–tvrdiodlučnoVrabac.–Tamosuvelikežege,paisušisvakabara.Tamonemabara,agde

nemabara,nemanižaba.–OndauAfricirodagutazmije!–dodajeDronja,auVrapcaseiskriviliceividišlepokakomuse

togčasasmuči.Ućutasmo svi i svako od nas zamisli Mila Vrapca kako guta zmiju. Da prekine ćutanje, reći će

Cvrca:

–Jabih,brate,najviševoleodabudempas.–Uh,padatevežuzalanac–velisadvećpakosnoVrabac.–Štozalanac?Jabihbiodresiranpas,panemoradamevežu.–Janebihvoleodabudempaszbogbuva–primećujeDronja.–More,kakvebuve,stresemsepapopadajusvebuve–braniseCvrca.–Janebihvoleonikaddabudempas!–veliVrabac,saočitomnameromdasvakomepokvariželju,

samozatoštosunjemuzbogžabepokvarili.–Tojenajbolje!–veliCvrca.–Živimukućikao idosadštosamživeo,anekaoGluvaćštobi

voleodabuderibapamoradaživiuvodi.A ti,Dronjo,kadbibio tigar,moraobidaživišušumi,aVrabackaorodamoracelogvekadastojinajednojnoziidagutažabe.Ovakojakaopasopetostajemufamiliji;jedemsveštojedumoji.Istina,spavamušupi,alimoguiuhodniku,akosamčist.Paondalajemnakogastignemimogudaujedemkogahoću.Zamislitegospodinaprofesoraistorije.Onimapiknameneidajemistalnodvojke,ajakaopasmogudaimampiknanjega.Oniinačeideuvekulicomzamišljenizabrinut, kao da je on kriv što je propalo srpsko carstvo na Kosovu. Pa on tako ide ulicom, a ja sezavučempodklupuićutim,pakadonnaiđe,ajatek:»Hav,hav,hav,hav!...«pagaujedem,aonvrisnekaomačekadmustanešnarep.

–Abilikogaodnasujeo?–pitaTrta.–Nebih,akobihujeo,najvišebihvoleoDronjidapocepampantalone.–Aštobašmeni?–buniseDronja.–Pazato,brate,štotebiiinačevisepantaloneispadajutisvakičas,pabardatiolakšam.Etozašto.–Trto,rećićenatoMileVrabac–znašštabititrebaodabudeš?–Šta?–pitaTrta,kojijeiinačerazmišljaoinikakonijemogaodasesetištabiontrebaodabude.–Najboljebibilokadbitibioslon!–Zaštoslon?–pitaTrta.–Tako,neznamzašto,–veliMile–al’binajboljebilokadbibioslon.–Ati?–zapitaćemeneCvrca.–Janeznam,–snebivamseja,pamitekujedanputpadnenapamet–jabihnajviševoleodabudem

lokomotiva.–Ua!–dreknuVrabaciudariusmeh–palokomotivaniježivotinja.–Jeste,brate,zaštodanije?–branimseja.–Imastomakižderekaosvakaživotinja;diše,ide,ima

očiigleda,epazaštoondaniježivotinja?–Zatoštonemakrvi!–velimudroGluvać.–Dabome,–prihvatiodmahVrabac–nemožedaserodi.Jesilitičuokojiputdajelokomotiva

olokomotivilamalulokomotivu?–Aštamislite,–zapitaćeTrta–kojejači,lokomotivailislon?–Jačajelokomotiva!–tvrdiVrabac.–Jamislimjačijeslon!–tvrdiopetTrta.–Istina,more,kadbiseneštouhvatiliukoštacslonilokomotivapaseporvali,kobikogaoborio?–

pitaCvrca.Iondanastajedugaraspravaiprepirkaokotoga.Jednitvrdedabilokomotivaoborilaslona,adrugi

dabislonoboriolokomotivu.Paodlokomotivepređemonarazgovorooblacima,paondaolubenicama,paondaovešticama,paozmajevima,paovelikomzvonunaSabornojcrkvi. I tako razgovaramobezkraja, dok neko ne predloži da igramomete, te Sima Gluvać izvuče iz džepa loptu od kučine, pa sepodelismoudvataboraizaigrasmopoljanomlopte,svedoknepadeveče.

III–NEDELJA

Anedeljomvećdrukčebiva.TadameđunasdođeiČedaBrba,jeronješegrtkodpekaraparadnim

danomnemože,anedeljomporanijošuranuzorutegami,kaddođemo,zatečemovećnastablu.ČediBrbijepravoimeČedaBarbić,alijedanput,napismenomzadatku,onusvomepotpisupojede

onoaipotpišeseČedaBrbić.Jeli,bogati,Čedo,jel’setvojdedazvaoBrba?–pitanjegaučiteljidućegčasa.–Nije,gospodine!–velimuČeda.–Pa,znaš,vidimtisepotpisuješBrbić,parekohdatisenijeneštodedazvaoBrba!Eto,odtogadanaostademuimeBrbainikogadrukčijenijezvao.Biojenašškolskidrug,zajednosmosvršiliosnovnuškoluiprvirazredgimnazije.Kadsmoprešliu

drugirazred,onjeidaljeostaouprvom,paiodatlegaisteralitejeotišaoupekarskešegrte.Iosnovnuškoluonjenekakosvršionajedvitejade.Nijeonprelazioizrazredaurazredzatoštoje

nešto znao, nego se svaki učitelj spasavaodamuneostane i dogodineu razredu, pa ga guraonavratdrugome.JerČedanesamoštoneučisamnegojekadarceorazreddapovučezasobom,tedasvadecadignurukeodškole.Biojepravanapastizaučiteljeizadrugoveđake.Jedanputgaučiteljtrećegrazredabašpitaootvoreno:

–Bogati,Čedo,štotidolazišuškolu,štonesediškodkuće?–Pasedeobih,gospodine,–veliČeda–alimajkamikaže:»Bogati,Čedo,štotisediškodkuće,

štoneidešuškolu?«pajakaohoćudaposlušammajku.–Aštatikažeotac?–Otackaže:»Biraj,sinko,jal’škola,jal’dacepašdrva.«–Ati?–Ajaizabraoškolu,bolješkolanegodacepamdrva!–Pakadjeboljaškola,Čedo,ondaštoneučiš?–pitagaučitelj.–E,kadbihučio,–veliČeda–ondanebibilaboljaškola.Biojenajjačiurazredu,svismogasebojali.Nesmešsnjimdaseposvađaš,jerodmahtedohvati

zagušu,apodmetnetinekakonogu,pasepružišnazemlju,aontikleknenagrudi.Nosiojeuvekijedanmalinožićupojasu,panamje injimepretio.Igrdnoje lagaoosvomjunaštvu;pričaonamjekakojeovogaoborio,paonogaoborio.Pričaonamjekakojeonkadargvozdenušipkudaprevijerukama;kakojekadarpunakov3 vodeda diže zubima; kako sumunudili tri stotine dinaramesečnoplate u jednomcirkusudaserve.Mismoznalidalaže,alismomoralidamuverujemo.

Abio jepravedan:uvekjezaštićivaoonogakoji jeslabiji.TakojedanputCvrcaprospestaklosamastilomna propis nekogaMilete Savića.AMileta je bio kudikamo jači odCvrce. Pa on uzme onajpropisinateraCvrcudagapoliže.UzesiromahCvrcaipolizaonajpropisinagrdisepolicukaopravicrnac,alitoMiletibilomalopahoćejošidagatuče.TadaseBrbaisprsipredMiletupamureče:»Enema,sinko,nateraosigada tipoližepropis,polizao,paeto ti!Štahoćešviše?Vidinjegaslabogpahoćedasetuče:‘ajdudrinameneakosmeš!«IMiletaućuta,nirečinereče.

Eto, takav jebioČeda. Inače,kaođakbio jedabogsačuva.Kadučiteljgovori lekciju,onhvatamuveilidoneseudžepublatopapravikugliceigađanjimađake;ilidoneseiglu,pakadjenajvećatišina,aonubodedrugadosebe,paovajvrisneiskočiizklupeuvazduhkaodagajefederizbacio.

Idajetosamo,aliidrugačudaječinioČeda.Čuje,naprimer,zvoncekojejavljadaćeučiteljućiurazred,aonukradeisakrijeikreduisunđersatable,pakadučiteljhoćedaispišekakvurečenicu,aonzavirujelevo,zavirujedesno,saginjeseizatable,pitaredara,aredarmuvelidasusunđerikredabilidomaločasnasvommestu.Uzmeučiteljpapregledaskamije,4preturanamdžepoveinigdesunđeraikrede.

Pakadsevećzamoriogrešnik,aonseokreteČedi.–Čedo,nećutiništa,alimikažipoštenojesilitiskloniosunđerikredu?–Nisam,gospodine!–braniseČeda.Posleveć,kadmiodemokući,afamulus,5čistećirazred,nađeufuruniisunđerikredu.Ajedanputjedoneovrapcauškolu.Kakogajesakriodanikoodnasneprimeti,nisadneumemda

vamkažem.Aneznamnikakogajepustiodanikoneprimeti.Sećamse,zadaonamučiteljnekurečenicudaispišemo.Učiteljstaokodtablepaispisuje,amisvipoleglinaklupepaprepisujemo.Tamanučiteljudaritačkunakrajurečeniceimisvizanjim,atekvrabacpr’nuizklupe,paobletinajprerazred,azatimpočedasegruvauprozor,hteobinapolje.Učiteljuzdrhtaodljutine.

–Kojedoneovrapca?–grmiučitelj.Svićute.Učiteljpočedaispitujejelikovideokojepustiovrapca.Mismosviudušiverovalidaje

toČeda,alinismomoglisvedočiti,prvozatoštonismovideli,adrugo,idasmovideli,nebismosmelisvedočiti,jerbinasČedaposlepremlatio.

A jedanput je još nešto gore načinio. Doneo je nekakav prašak. Bog bi ga sveti znao gde ga jenabavioikomugajedao.Doneoga,padoksmomizavremeodmoraigralipodvorištu,onposuopocelojškoliizmeđuskamija.Svršiseodmorimiulazimosviusvojeklupe,aučiteljsedazastoipočinjedagovoriorađanjuizalaskusuncaiostranamasveta.Govoriontakonama,pazastajeigledanas.Ceorazredsečeše.Itonijedasečešekaoštopristojipočešatise,većsviseiskrivili,drapajuseponogama,češuseozadnjuskamijuizavuklilenjireukošuljupagrebuleđa.

–Štosedrapaš?–viknuučiteljnaprvognakogamupadepogled.–Štosedrapaš?Nisisevaljdakupaoodrođenja?

–Jesam,gospodine!–Paštosedrapaš?Učitelj nas grdi tako, pa prilazi skamijamada istegli uši prvomeko se počne drapati, ali tek što

priđe skamijama, spopade i njega svrab, pa sad da vidiš čuda i nevolje. Ispituje učitelj i drapa se,odgovarađakidrapase.Naposletkunisamučiteljnijemogaovišeizdržati,negoionuzeolenjirpagazavukaoizaleđaičešese.Kadnajzadvideučiteljdavišenemoženionnimidaizdržimo,raspustiškoluimiveselojurnusmokući.Razumese,uzput,gdegodsmonaišlinadrvoilinakućniugao,mismosečešalikaomečkaokamen.

Eto,zatosuČeduučiteljiguraliizrazredaurazred,dasespasunapasti.E,alitojetakonekakoimoglodamuseprođekrozosnovnuškolu,aliugimnazijiokretošedrugi list.StegošeČedu,pamunedadošedadiše.Ostavili gadaponavlja prvi razred, i nije ni polagodine izguraoponavljajući, pagaisterašeizškole.

Lunjaoje tadanekovremebesposlenipraviotristačuda, tesvakidanzadavaobrigeocuimajci.Jedanputgačakdoveožandarmkućiipopretioroditeljima,akonepripazenasvojedete.Tadaseonirešedagadaduušegrte.Razumeseitujebilopovuci-potegni.NećeČedaušegrteilibašiakohoće,neidemusenasvakizanat.Štogodmuotacimajkapredlože,aonnađenekuzamerku.Akomupredložedaidenaobućarskizanat,aonnaprćiusta:

–Jest,padasesavulepimćirišom.–Padobro,‘ajdeukrojače.–Nevolimzbogigle;svakičassenabodem.–Akakobibilo,Čedo,dapođešukovače?Tojebašdobarzanat.– Dobar je, samo ne volim zbog čekića.Majstor uvek ima čekić u ruci.Majstor krojač, kad se

naljuti,pafljisnešegrtapoglavi,aontometrom,jermujeuvekpriruci;obućargađašegrtakalupom,akovačkimajstorklepnetečekićem,patiprsnelobanjakaolubenica.

Etotako,svakomezanatuonnađeprigovor.Naposletkusložišeseioniroditeljidapođeupekare.Voleojegrdnodajedeperece,pamutonekakobiloprimamljivo.

Od togadoba,otkako jeotišaou šegrte,ČedaBrbadolazi samonedeljommeđunas,nahrastovostablo.Itogadanaonnamuvekkazujeosvojimpodvizimaijunaštvimaihvaliseilažeužasno,alisemisvipravimodamuverujemo.

IV–AVANTI,GENERALE!6

DavamispričamjedannestašlukČedinkojije,bome,naneovelikešteteinevoljemnogimnedužnim

ljudima.Biovašar,velikigodišnjivašar,pasesleglotusveisva.Gmiženarodkaomravizmeđukola,šatrii

gomilaespapa.7Ovamoležipozemljigrnčarija,tamodrvenarija,staklarija,gvožđarija,paondačitavabrdalubenicaidinja.Ašatradošatre.Ujednojseprodajeplatno,beloišareno;udrugojgotovoodelo,utrećojmedenikolači,učetvrtojperle,dugmad,igle,konci,češljeviihiljadudrugihsitnurija.Tamodaljeopetnamotkama ležikrovodzelenila,apodnjimstolovi–puninaroda,kojipijeuzsvirkuciganskihsvirača;padoovogopetkrčma,doovetrećaitakoredomponekolikokrčmipodplatnomilizelenilom.Paonda šatragde segađanišan izgluvepuške,pakrugobeležendebelimkanapomzategnutim izmeđ’stupčića, aukrugu tanki štapićipobodeniuzemlju,paoviokokrugabacajugvozdenekoturove, tekopogodiikoturmunajašenaštapić,dobija.Daljetamovrteška,kojusmozvaliringišpil.Podvelikim,vrlovelikimamrelom,visedrvenakolaikonji,padecaplate,posedajuukola,ilipojašukonje,zasviravergl8i amrelpočnedaseokreće, tenastanekikot,vrisak idovikivanjeonih izkola i sakonja iovihštosuopkoliliringišpil.Izaringišpilapanorama.Kućicaodplatnainaulazujedandečaksvirautrubutezbirasvet,ajedanmršavkosprljavomkošuljom,zgužvanimkaputomipolomljenimcilindromnaglaviukazujeiz svega glasa kakve se sve veličanstvene stvari mogu videti u panorami: »Bitka na Sevastopolju«,»PožarMoskve1812.godine«,»OpsadaPariza«ipunojošdrugihslika.Paondacirkus.Unjemujedandečkokojiseprevrćeprekoglaveiprevijanavratilima;jedančovekdižeterete,adrugi,savnamazanbrašnom,poceodansecerekaisvimuodredaodvaljujušamare.Izacirkusaprostranopoljeitusajamstoke: ovce, koze, krave s teladima i konji koje izjahujuCigani te prikazuju kupcu njihove vrline. Izakonja, u polju, čitav logor kola. Pod kolima privezan seoski pas, a kraj kola vatra, oko koje čitavaporodicaonihkojisuodjutrosiliodjučejošstigli,koznaotkud,avečerasćeilisutradasevrate.Tukrajkolaonikuvajujelosebi,aukolimaspavaju,teihtakojevtinijestaje.

Agužvailarmaigmižeonasvetina.Cenjkase,nadvikuje,treštebubnjeviitrube,derusenasavglastrgovci, te izgleda ti da svevri i ključaunekomvelikomkotlu, onakootprilikekakoće to izgledati upaklu.

Najveću pažnju ovoga vašara privukao je jedanTalijan, i oko njega su se najviše tiskale gomilegledalaca.On jenosiona ramenu jednogmajmunaobučenogugeneralskoodelo,koje je sam izmislio.Crvenepantalone,azelenmundir9sasrebrnimdugmadimaicrvenepaletuške10sasrebrnimresama.Naglavimucrvenkalpak11sabelomperuškom.Obedrumuvisisabljica,anogemubose,nemaničizamanicipela. I dok mu na ramenu čuči ovaj general, kako ga on zove, dotle na uzici vodi jedno ošišanopsetance,aosedlanomalimkonjskimsedlomsauzengijamakojevisesastrane.

Talijanstanegdevidičistprostor iodmahseokonjegaskupigomila.Podviknenešto talijanski iuniformisani majmun mu skoči s ramena na zemlju pa onda otpočne vojničke vežbe. Talijan mukomanduje,amajmunvršisvepokomandiigledanassveredomitrepćeočima.Izvučesabljuizkanijeimašenjomekaodasečeneprijateljskeglave.Paondamugazdadajednumalupuškuinakomanduvršisvepuščaneradnje;metnepuškuispredprsa,radiodavanjapočasti,pajeprebaciprekoramenaimarširakaopravivojnik,panišani i sve,sveradionakokakomugazdanaređuje.Alinajlepšimu jesvršetak.Gazdaizvedeosedlanokuče,pogladigapaviknemajmunu:

–Acavallo,generale!12 – amajmun skočiu sedlo i lepoobjaši, pa čakmetne i nogeuuzengije.Zatimmugazdapodvikne:

–Avanti,generale!–iosedlanpaspotrčiukrug,nosećinaleđimaovogmaloggenerala.Gazdamujošdovikuje:

–Saluto,generale!–štoznačidapozdravi,iondignejednuručicu,ispružiprsteinaslonijenavrhkalpaka,panaskobajagipozdravljavojnički.

Kadtakoobiđepet-šestputakrug,gazdagaskineskonja,uzmemukapusglaveidamujeuruke,tezađemeđunasdazbiranovac.Nekomubaciparu-dve,nekonebaci,tekopetonzbereovde,zbereonde,pamudobroideposao.

IČedaje,kaoimisvi,gledaoovogagenerala,itonejedanputnegoponekolikoputa,iprvamisaokojamujetomprilikomdošlauglavubila je takakoćedanapravipakost igužvu.Ačimmujetakvamisaodošla,odmahjepristupioidajeudeloprivede.

Otišaotamo,nakrajvašara,gdesukola.Išaojeodkoladokolapamerkaopsevezanepodkolima.Tražio je kakvuvelikuovčarskudžukelu i našao jednu sa repompunimčičaka i pakosnudo zla boga.Jedvajojprišao,ulagujućiseinudećijojparčemesa,kojejeodkućenaročitozatoponeo.Kadjeuspeoda jeopitomi,on jeodreši ipovedesobomuvašarskugomilu.Potražio jeodmahgomilusabranuokomajmuna iosedlanogpsa, i stao jepozadigledalacanegurajućiseuprve redove.Njegova jedžukelastalnorežala,al’onjujeumirivao.ČekaojenestrpljivokadćeonajTalijanviknuti:akavalo,đenerale!azatim:avantiđenerale!ČimjeČedačuokomanduavantiđenerale!znaojevećdajegeneralkrenuonasvomekonjuiodmahseproguraokrozgomiluvukućiovčarskudžukelu.

Isadnastaječudokoje jeČedapakosnopredviđao.Ovčarskadžukelaarlauknu13odbesa iskoči,kaopoma’nitalazverpapravonagušuonogaosedlanogpsa,nakomejegeneraljahao.Inastadegužva,vrisak, cika i rusvaj. Jaoj,bogomili, što senapravinesrećada tiprostonaiđu suzenaočiodžalosti.Konjzajednosasedlomvaljaseuprašini,skičiiprevijase,adžukelagaopkoračilaikoljega.Generalpodkonjem,zaglavilamusenogauuzengiji,odleteomukalpak,skrhalamusesabljapapištikaozmijauprocepu, jernemožeda se izvuče.Agazda,Talijan,čupakose iudarakorbačempodžukelida spasesvojeumetnike.Diglaseprašina,cika,vriskaagomilatiskasesvevećaidigladrekukaodagorikuća.Jedni viču: »Ua!«; drugi: »Drži se, đenerale!«; treći: »Držite džukelu!« a četvrti ovo, a peti ono.Tekdiglasetakvadrekaivreva,kaodajenastupiosmaksveta.Adžukela,konjigeneralvaljajusepozemlji,iizmešalinogeirukeiglave,paneznaškojekomerod.

Iujedanputsedesineštoneobičnoštonikonebimogaoočekivati.Generalsenekakoizvučeispodgomilei,dalidapomognesvomeprijateljukonju,dalidanatajnačinpotražispasasebi,tekonskočipravonaleđadžukeli,uzjahaje izagrličvrstookovrata.Isadtekdasivideokakvosečudonapravi.Džukela, koju ni batine nisu preplašile da napustimegdan, kad oseti generala na leđima, strese se odstraha,arlauknu,pasunukrozgomiluudivljitrk,iprođekrozvašarkaotaneizpuške.

Lele, kad se sad zatalasa gomila i nastade jedna jurnjava! Ceo vašar kliknu kao u jedan glas:»Avanti, đenerale!«Džukela juri kao poma’nitala, general polegao po njoj i stegao je oko vrata; svetnapustiosve,iposaoiespap,papoleteodagledačudoitiskaseidovikuje:»Avanti,đenerale!«Pakakonavalila gomila sve veća, to nastala gužva, guranje i obaranje, vrisak i psovka, pa se napravio jedanurnebeskakavsejošnigdeinikadnijedesio.Pauonojnavaliigurnjavisvetinajošiispreturalasvenaštajenaišla;pokrhaleseiispreturaletezgesaespapom.Ovamoserasulestakleneđinđuve14ičešljeviiogledalca; tamo se prevrnula ‘alvadžijska tabla, pa se petlići od šećera valjaju po blatu, a ‘alva seumeckalakaonepečenotesto;tamoopetprevrnulasetezgasamedenimkolačima,pasevaljajupoblatusrcasaogledalcimaistihovimainapravioseuopštetakavpolomdatemorasrcezaboletikadpogledaš.Pamalojeto,negoseistokausplahirila.Otrglisekonji,paletepovašaru,tejošvećistrahzadaju;jednomagare,kaodamujekotonaručio,ušlomeđugrnčariju,paserazobadaloičiftetimalupaonugrnčariju,lonceitestije,kaodajepodnadnicupogođenodasvepolomi,aodnekudnaišleipreplašenekrave,paupaleugomilubostana,dinjailubenica,ipočeledanabadajulubenicenarogove.I,uopšte,napraviosetakavjedanlomidrekaipiskakaodajenastupiosmaksveta.

OnajgrešniTalijanštojedoša’odazaradikojuparu,legaonazemljupazapevaičupakosu.Plačegrešnik odmuke i od bola, jer odemu, neznano gde, ceo njegov kapital, sva njegova zarada.A za to

vremegeneraljezdinadžukeli,izmakaoizgomilevašarske,dočepaosedrumapaproletakrajpešakaikraj kola koja idu ovamo. Putnici se ustavljaju, gledaju za njim i krste se, jer razumeju još džukelu,džukelakaoisvakadrugadžukela,alinemogudarazumejukakvaje tonapastšto joj jašenagrbačiucrvenim pantalonama, u mundiru sa srebrnim dugmetima i sa paletuškama na ramenima sa kojih visesrebrnerese.Krsteseičude,paodmahujuljudiglavominastavljajuput.

AkadseTalijanmalopribraodprvogudaranevolje,dižese,poverijednomžandarmusvojekuče,pogodisesnekimCiganinom,prodavcemkonja,teuzjahajednoggologkonja,azanjimpođošejošnekiCiganinakonjima,teudarišetrkomdrumom,upoteruzabeguncima.

Prštekopita,diglaseprašinadrumomkaodajeoblaksnebapao,adžukela,kadjeosetilazasobompoteruičulauzvike,nadalaujošdivljijutrku.Najzad,kadnaiđedrumomjednavećagomilaljudiipočeuzdignutimbatinamada uzvikuje, ne bi li sprečila dalje bekstvo džukele, ova svrnu s druma, udari uzplaninu i zađe u šumu. Ali je već i samu džukelu izdala snaga te, dašćući teško, isplažena jezika izakrvavljenihočiju,posrnunajzadiprostresepozemljikaopuškompogođena.Generalseotkačiodnjeiogledalevoidesno,pakadčuuzbrdouzvikeitutanjpotere,aonseuspuzauzdrvoušumiiizgubisemeđ’granamailišćem.

NajzadTalijansaCiganimastižedomestagdejeležalapremorenadžukela,ikadvidedanematujahača,onsesetiodmahgdećebiti.Zađeoddrvetadodrveta,ipodsvakimizviglavu,doknespazinavrhujednogapreplašenogagenerala,kakočučinagraniiunezverenogledanasvestrane.Dugosutrajalemolbeitepanja,dugomamljenjeidovikivanje,doksegeneralneoslobodistrahaisiđepolakonaramesvomegazdi.Talijaniđeneralseslatkozagrlišekaobraćarođenaipođošeimsuzenaoči.

EtoitakvejestvariznaoČedadanapravi.

V–MATAMUTA

KadseovakokažeMatamuta,svakobipomisliodajetokakavjapanskiadmiral,čuvenjošizrusko-

japanskograta1904.godine.Anije.Matamuta,tojemutaviMata,kogasvadecazovuMataMuta,pasetedverečispojilebrzimizgovorom,teizgledajukaojednareč.

Matamutajeodrođenjanem,alikažudaječudoodsnage.Bionamjevršnjakpogodinamaikozna,da jemogaoučiti školu, biobimožda i naš školskidrug, aovako,nikogaodnas i ne zna.Onživiudrugomkrajugradaimalosedružisdecom,jerneumedagovoripaizbegavadruštvo.Onjemusamoznamoičujemo,jersemeđ’decomuvekpominjenjegovoimekaonekostrašilo.Kadsedvojeprepirumeđusobomkojejači,čuještek:»More,štosepravišjunak,tebebiMatamutazapojaszadenuo!«

DabomedasupričeojunaštvuisnaziMatamutinojprešlevećubajku.Tako,pričajudeca,kakoseMatamuta samo nasloni leđima uz puna kola lubenica pa se odupre nogama, i prevrne kola. Pa ondapričajukakoonuzmekamentežakstokilaiprebacigaprekokuće,kaoštobinekoodnasprebaciomališljunak.PapričajukakoMatamutauhvativolazarogovepamuizokreneglavukakoonhoće.Ištatisvenepričajuonjegovomjunaštvuinjegovojsnazi.Kažu,nesmenaMatamutuniodraslidaudare,akamolikojinjemuravanpo,starostiilibašistarijigodinuidve.

Pričaju deca kako se na šest nedelja pred rođenje Matino javio njegovoj majci u snu arhangelGavrilo,pajojrekao:

–Ženo,bogćeteobdaritimuškimčedom,pamejeposlaodateneštopitam.Bognemožejednomesvome stvoru podariti sve darove, a drugome ništa, nego svakome čoveku po jedan dar, a on neka seposleuživotustaradapribaviostaledarove.Zato,vidiš,jaidolazimdatezapitam,ženo,štaželišdaGospodtvomesinupodari:pametilisnagu?

–HvalaGospodunasvakomdaru,–odgovoriMatinamajka–aliakojabiram,jabihviševolelasnagu.Štaćemupametdagamuči,nekamudasnagudasemožeprobijatikrozživot.Jaznammnogeljudekojisuzbogvelikepametipatili,anikonijepatiokomejebogpodariovelikusnagu!

Takorečežena,patakoibi.BogMatinijepodariopamet,alinijemupodarionijezik,jerjezikjezatodatčovekudasvojupametrečimaiskaže,akad,pametinema,naštomujezikdaludostikazuje.

EtotakojeMatamutadošaodovelikesnage.Takobardecapričaju,iakonikoodnasnijepoznavaoMatamutu.

Ačestosmoonjemurazgovarali,naročitokadnijebiomeđunamaČedaBrba,jeronnijevoleodarazgovaraonjemu.Hvalioseuvekisamda je junak,pamunekakobilonemilodaseovećemjunakugovoriunjegovomprisustvu.

Jedanput, sećamse,bilo je tounedeljuposlepodne,paČedapričaneštoosvomjunaštvu.Laže,razumese,alisemisvipravimodamuverujemo.

– Prekjuče – veli nam on – naišao jedan ribar, veliki, snažan, razbarušene kose, a šakemu kaolopate.Jabiosamuradnji,aonsvratiodakupilepinje.Bacimiparezajednuauzedve.

»Hej,more,tiuzedve!«velimjanjemu.»Padvesamtiiplatio!«Patakorečporečteudarismousvađu.Onpotežešakudameudari,amenizaigrasrceiudarikrvna

očipaskočimnanjegaidočepamgazagušu.Aonviknu:»Jaoj,puštaj!«»Ostavijednulepinjupadatepustim!«Onbacilepinjuajagaizguramnavrata.Danijeostaviolepinju,udaviobihga.Svisedivimokobajagi,aCvrcaćetekreći:–Adalibi,Čedo,mogaotakodaščepašzagušuiMatamutu?

–Šta,Matamutu?–zbunisekaomaloČeda.–KakavMatamuta,tosesamotako,priča.ŠtaimamjadasebojimMatamute?

–Paznaš,kažesezanjegadajemnogojak!–dodaćeGluvać.–Amaštajak?–kaobraniseČeda.–Nebojimsejanjega!–Onprevrnekolapunalubenica–dodajeDronja.–Pamoguija!–Alion...–zinudakaženeštoVrabac.–Nekamunedabogdasesretnesamnom,–isprsiseČeda–ajabihnjemupokazao,pagavišene

bihvalilikaojunaka.–Jel’istinabismeodaseuhvatišsnjim?–pitaCvrca.–Štodanebihsmeo;tosusamopričedajeonjak.Hajde,jel’gakovideoodvas,jel’gakozna?I,odista,nikoodnasnikadnijevideoMatamutu,negosmosamoslušalionjemu.–Papozoviganamegdan–predlažeGluvać.–Štoimamjanjegadapozivam,nekonmenepozove.Nekdođeovamo,paćemodaseponesemo.

Evoovde,naovojpoljani,pasvidabudetesvedoci.–A,nećeonovamo–veliVrabac.–Kažu,onnikadnesilaziuvaroš;seditamonakrajvaroši.Nem

je,panećedagaprimenazanat,negoradisocembaštovanluk,akadnemaposla,poceodansedipredkućom,pačikmugaprođikrajnjegovekućeakosmeš.

–Aštojadaprođemkrajnjegovekuće?–braniseČeda.–Pajest,jakje!–rećićeVrabac,anaterečiČedaplanuiudarisepogrudima.–E,nebojimgase,paetoti!–viknuon.–Evo,hajdepođitevasdvojicasamnomkaosvedoci.

Idemtamodagaizazovem,nekvidionkojeČedaBrba,paneksenehvaliviše.Idižesedapođe.–‘Ajde,pođitesamnomvasdvojica!–okreteseonVrapcuiCvrci.–Štoćemotimi?–uzedasebraniCvrca.–Tako,pođite,hoćudaimamsvedoke.Vrabac odmah pristade, a Cvrci kao da ovaj poziv nije bio vrlo mio. Bojao se, valjda, ako se

Matamutarazjari,možedapotegnetedaizmlatiisvedoke.–Nemojtiništadasebojiš,pođikadtikažem!–podviknumuČedakadvidedaseCvrcakoleba.Ipođoše,amiostadosmonastablu,strepećištaliće,bože,saddasedesi.–MorećedagasmlaviMatamuta!–tvrdiTrta.–E,panemoj takodakažeš–držimustranuDronja.–NebiČedabio takohrabarkadbigase

bojao.–Ama,slušaj,–braniTrtasvojemišljenje–zarodMatamutecelavaroš imastrah,pasadČeda

Brbadaganadjača?–Pacelavarošimastrah,ali,eto,Čedanemastrah!Idokmitakobrinemo,ČedaBrba,MileVrabaciLazaCvrcaidupolakotamonakrajvaroši,gdese

većprostirudugapoljaibaštezasađenepovrćem.UpočetkuČedaimpričakakoćedapostupi:–StaćupredMatamutupaćugaupitati:»JesilitiMatamuta?«aonćemiodgovoriti:»Jesam!«–Neće!–velimuVrabac.–Zaštoneće?–Zato,brate,štojeonnempaneumedagovori.Kakomožedatiodgovori:Jesam?–Padobro,–veliČeda–akonemožedaodgovori,aonćedaklimneglavom,atotijetoisto.Pa

kadonklimneglavom, ja ćumu reći: »Ja samČedaBrba i došao samda te zovemnamegdan,da sejunačkiogledamo,jertimisemnogohvalištvojimjunaštvom,pahajd’davidimokojevećijunak.«Eto,takoćudamukažem.

–Aonskočinatebe!–veliVrabac.–Skočijest,aliskočimijananjega!TotakoČedapričadoksubilidaleko,aštosusevišepribližavalikrajuvaroši,onnekakosvetanje

itanjepriča.Veli:–Nekažem,moždajejunak.Danijejunak,nebiseonjemutolikogovorilo;aliijasam,brate,pa

videćemokojebolji!Kadsejošvišepribližiše,aČedaveli:–Najboljebibilodajanjemupriznamdajejunak,aonmenidaprizna,padaseinetučemo.Pa

jes’,zaštobambadavadasetučemo?Kadsesasvimpribližiše,aČedastadeipljesnusepočelu.–Ao!–veli–eto!–Štaje?–pitajugaujedanglasCvrcaiVrabac.–Zaboraviosamštojenajvažnije!–Štato?–Zaboraviosamdanamažemmišicezejtinom.Ato,upamti,nijedanjunaknećeizaćinamegdandok

nenamažemišicezejtinom.Kadtouradi,nikomunemoženišta.–Paznam,–veliVrabac–niMatamutanećenamazatimišice,paćeteopetbitijednaki.–Otkudtiznašdaneće?–Pazato,brate,štoseonnenadadaćemomidoći!–Nenadase,pajeste,–velimalozbunjenoČedaBrba–alitakvikaoondržekutijicusazejtinomu

džepu,pačimgapozovešnamegdan,aonsenamaže,paetoti!–Paštaćemosad!–pitaCvrca.–Jamislim,braćo,–veliČeda–dasesadvratimo,paidućenedeljedajajošuranuzorunamažem

mišicezejtinom,pačikmugaondanekprimimegdanakosme.Itakoseonivratiše,aodmegdananebiništa.Poslesmootomemnogorazgovarali,naročitopreko

nedelje,kadČedanijebiomeđunama.Jednisumusepodsmevali,drugisugabranili,teksamootomesmoiniočemudrugomrazgovaraliceletenedelje.

Kadsvanudruganedelja,aČedadođemeđunas,neštomalokasnijenegoobičnoipovezaneglave.–Štajeto?–povikasmomisvi.–Ja,uimebožje,podelihmegdan!–rečeonponosito.–Skim?–pitamosviujedanglas.–PasaMatamutom.Poslenampočepričatinadugoinaširoko.Veli,probudiosejutrosrano,parekaosamsebidaneće

međunasdoćidoknesvršisaMatamutom,pamakarglavuizgubio.Namazaomišicezejtinompakrenuotamo,nakrajvaroši,gdesuoneposlednjekuće.

–Matamuta–pričadaljeČeda–sedipredvratima,a janjemuprilazim,stanemprednjegapagapitam: »Jesi li ti Matamuta?« On me pogleda pa klimnu glavom. »Dosadio si mi«, velim ja njemu,»hvalomkakositivelikjunakikakosenikoganebojiš,pasamdošaoevodaseogledamo!«Matamutaskočinanoge,priđemiprsauprsa ipogledasmoseuoči,kaodva razjarena tigra. Jagaondagurnuhlaktomdamakneodmene,aonsevratipagurnumene.Jaseraspalihpaskočihnanjegakaolav,aonriknupanamene.Jaoj,dasivideokadseuhvatismoukoštac,pazaljuljaonmenedameobori,zaljuljahja njega; ponese onmene, ponesoh ja njega; škrguće zubima on, a škrgućem i ja. Pa se nosimo tako,nosimose;nitionmožemenedasavladanitijanjega.

MisviprestalidadišemoislušamokazivanjeČedinoisvimanamkaopredočimaslikaKraljevićaMarkaiMuseKesedžijekakodelemegdan.AČedanastavlja:

–Askupilasegomiladece,otudizonogkraja,načetilaseokonasisviskorodržestranunjemu,tekpogdekomeni.Viču,deruse:»Drž’se,Matamuto!«»Nedajse,Matamuto!«Atonjegajošvišehrabri,pa

pribraposlednjusnaguiuzdižemeodzemlje,amenipoklecnujednokolenoteposrnuh.Svaonadecaštose iskupila oko nas kliknuše: »ŽiveoMatamuta!«Amene to još više razjari: »Čekajte, čekajte, deco,videćemo!« Pa pribrah ja poslednju snagu, zakrvaviše mi oči, škrgutnuh zubima, pa ga dohvatih okopojasapabum!PadeMatamutanazemlju,a ja skočih;pamuklekohkolenomnagrudi.Mumlaonkaomedved,jerneumedagovori,spopalagapenanaustimaividišmuizočiju,damože,pojeobime.Jagadočepahzagušudagadavim,alionutometrenutkunađerukomjedankamen,pamenegrunukamenomučelo,temezakrvaviipomodremioko.Eto,totijetoštosamsadvezao,metnuosam,znaš,malolukadamisplasneotok.Akadmeudari,menetojošvišeraspali,pauzehdagadavimionvećpočedakrklja.

»Priznaješlidasamvećijunak?«pitamgaja,aonćuti.»Priznaješlidasamvećijunak?«pitamjaopetnjega,opetonćuti.»Pitamtepotrećiput,priznaješlidasamboljijunakodtebe?«Onvećnemadekud,videdasamjarešen,akoisadneprizna,damurazbijemnosizube,paklimnu

glavomkaodabihteorećidapriznaje.Tadagajapustim,dignemse,digneseion,pogledasmosejošjedanputočiuoči,ijamutadrekoh:

»Upamtimiime,jasezovemČedaBrba!«Pa,pođemovamouvaroš,aonasenjegovadecaokupišeokonjegainikominijednurečnereče.Čedazavršipriču,panassveredompogleda.–Eto,braćo,–dodade–takosamjapobediotogavašegčuvenogMatamutu.Misvićutimoigledamouzemlju,aon,kadvideto,dodade:–Dedesad,‘ajderec’tekojevećijunak,jailiMatamuta?Mismosesvidivili,aonjeuživao.Sutradan,uponedeljak,CvrcajeodnekudsaznaozaonoštojeČedavezaočeloištoimamodricuna

oku, da ga je to jutro gazda strašno isprebijao, jer je bio ukrao dve perece, i da Čeda nije ni videoMatamutu.Mada nam je svima bilo jasno da će to biti prava istina što jeCvrca saznao, ipak smo sepravilidaverujemoČedikadgodnamse,zatim,hvaliosvojimjunaštvomimegdanomsaMatamutom,iuveksmospažnjomslušalinjegovuizmišljenupričuotommegdanu,kojujeonbezbrojputaponavljao.

VI–POSLEPOBEDE

A otada seČeda još više osili. Posle pobede nadMatamutom, u koju je on već i sam počeo da

veruje,onnamniočemudrugomnijegovoriodoosvomejunaštvu.Jednenedelje,kaddođeujutrurano,onnamreče:–Ja,bome,svršihsasvojimgazdom.–Kakosvrši?–zapitasmo.–Tako,napustiosamga.Otpasaosamsinoćkeceljupamurekao:»Evoti,majstorekeceljapatraži

drugogšegrta!«–Azašto,bolan?–zapitaćegaDronja.–Pa tako,brate,potegaodameudari, a ja ti se isprsimpamuviknem:»Neudariako ti ježivot

mio!«Pogledameonpavidedasamzakrvavioočima,temeostavinamiru,ajaotpasahkeceljupamujedadoh.Apravodavamkažem,inijetoposaozamenedasedimtamouznaćve,padamesimperece,kaožena.

–Pajes’!–kaoodobravamosvi.–Zamenejenekizanat,onako,gdetrebasnaga.Naprimer,potkivač,pakonjbesan,atrebadase

potkuje,ajagadočepaozanogu,stegnem,panekvrdneakomože.–Pajel’ćešdaidešupotkivače?–pitaTrta.–Neću!–Ašto?–Pamožekojiputdaseritnekonjpadamirazbijeglavu!–Mogaobi tidabudeškovač,pagvozdenušipkunebimoraodamećešuvatru ida jeprevijaš,

negodajeuzmešpapreviješnakoleno–velimuGluvać.–Nevolimnitajzanat;trigodinedoksišegrttisamoduvašumehove.Nijetodakažešdanidva,

negotrigodineduvašumehove.–Padobro,nakojizanatmisliš?–pitamoganasdva-tri.–Pravodavamkažem,nemislimninakakavzanat.Menidamijeneštoonako...Svi sepočesmodomišljati šta li bi to»onako«bilo zgodno štobiČediBrbipristajalo, ali sene

domislismo.JedinoGluvaćštoreče:–Kadbineštostupiouvojsku?–Jasepoznajemsjednimkaplarom,–rećićeČeda–paonmenikaže:»Ti,Čedo,kakosijakikako

sijunak,kadbistupiouvojsku,dalekobidoterao.«–Paštoneideš?–pitamosvi.–Kadbimidali odmahzamajora, jabih išao,–veliČeda– al’ovako... da se ja teglim,da se

egzerciram,15damarširam,daraportiramnekolikogodinaneću,mrzime!Zatim ućutasmo nekoliko trenutaka i svi smo verovatno u tom času zamišljali Čedu u majorskoj

uniformi,dokontekprekidećutanje,pogledanassveredom,paćereći:–Jasam,braćo,rešiodaidemuhajduke.Misesvizgranusmo.Slušalismoohajducimastrašnestvari.Kazivalisunamdasutozlialihrabri

ljudikojiseodmetnuodvlasti,uzmupuškupaoduuplaninuiondačineokoliniraznazladela.Presrećuna drumu putnike pa ih pljačkaju; udaraju noću na kuće bogatih seljaka pa ih robe i, uopšte, svojomsvirepošćuizločinimapostajustrahitrepetokolini.

Vlastiihgone,dižusevelikepotereihajkezanjima,aliimteškomogudosaditi,jeroniuplaniniznaju sve staze i bogaze, sve pećine, šuplja stabla i svaki kutak gde se mogu sakriti. A i pomažu ihpojediniseljaci,prikrivajuihpodsvojkroviliimprokazujukadsedignepoterazanjima,tezavremena

izmaknu.Toljudičineiliizstrahazasvojživot,ilištosuubogisiromasi,ahajducihoćečestodaštitesirotinju,jerodnjeiinačenemajuštadapljačkaju.

Uonodobakadsamjabiodete,atojetakodavnobilo,bilojemnogohajduka.Vlast,dabome,nemožesvakomeugoditi, tečimkogastegneikaznizakakvozlodelo,ontosmatrazanepravdu,i,dabiizbegao kaznu, odmeće se od vlasti i odlazi u planinu, u hajduke.O tim hajducima su semeđu nama,decom,pričale raznolikepriče; tekako ihkuršum, tane izpuške,nebije; tekako sukadriboriti se sanajvećomvojskom;tekakopresretnubogatogseljaka,koji jepljačkaosirotinju,otmumunovacivrateonima od kojih je ovaj opljačkao; te kako oni daruju i manastire i neće nikada dirnuti u imanje tihsvetinja,negojošakotokodrugiučini,aonigagone.Ipuno,punotakvihpriča.

Sećamsejednetakvepriče,kojanasjekaodecutadazanosila.BionekiĐurđićhajduk,neznamukomokrugu;goniliga,goniliinikakodamudosade.Jednogadanadođeutajokrugnovinačelnik,paprvemurečibehu:»E,vala,nećutrenutiokomdokĐurđićaneuništim.Poćićusamličnoupoteruzanjim,hoćudasepogledamoočiuoči!«Takonačelnikpopretio,pase tanjegovapretnjačula iprepričavalasvudredom.Jednogdanadođeknjemuukancelarijujedanseljakdasežalinakmeta.Primigaisaslušaga.Žalimuseseljakkakoimajednukravicukojomhranidecu,pakmethoćedamujeuzmezaporez.Onjestedužanporez,priznaje to,aliakomožedaodradi,odradiće;aakonemože,dagakmetpočekazaporez.Binačelnikužaokadpomenudamukravicahranidecu,pabiradbiodamupomogne,tegapitakakomujeimeiprezimeionmuodgovara,anačelnikbeleži.Pitagaiizkogjeselaikadmuseljakrečekakomusezoveselo,anačelnikćenato:

–Utometvomeseluimamnogonevaljalihljudi.JačujemdaoniprikrivajuhajdukaĐurđićainosemuhranuuplaninu?

–Paima,gospodine,nemogudakažemdanema,alinisutozliljudinegoodstrahačinetako.–AznašlitiĐurđića?–Paznamga,gospodine,vid’osamgakoštosadtebegledam.–Datinijedolazioukuću?–Nije,gospodine,nebiimaoumenegdenizanoćiti,pukasamsirota.Negojednojutro,uranuzoru,

jamuzemkravicu,aprođe jedannaoružančovekpa sezaustavinamomplotu i reče:»Bi limi,dobričoveče, dao jedan gutljajmleka, putnik sam, pa sam se izmorio?«A jamu dadoh, zašto ne, putniku inamerniku valja uvek ponuditi. On ispi iz vedrice nekoliko gutljaja, pa vraćajući mi vedricu reče:»Hvala,iznajdasinapojioĐurđićahajduka!«Iodetako,ajaostahgledajućizanjim.

–Štonisiodmahjaviokmetu?–Javiosam,odmahsamjavio.–Slušaj!–rećićenačelnik.–Kadstignešuselo,javićešsekmetuirećimumojuporukudaćuja

ovihdanamoždakrenutiupoteruzaĐurđićem.–E,hvalati,gospodine,kaobogu,teakodaGospodbogdanasoslobodistraha,dadanemoimi

dušom.–Rećićeškmetu,poštotipoznaješličnoĐurđića,daitebepovedeupoteru.–Hoću,gospodine,kakodaneću!I seljak se diže, zablagodari načelniku i ode.Ne prođe ni pun sat, a načelnik dobi parče hartije,

jedaniscepankrajnovinainačistinipokrajuispisan.Pisalojeodrečidoreči:»Želeosidasepogledamoočiuočiizatotidođohnanogetedaseupoznamo.Jasambioonaj

seljakskravicomkojamuhranidecu.Čekamovihdanatvojupoteru.«Potpis:»Đurđićhajduk«.Badavajenačelniksiktaoodbesa,badavajeraspitivaokodoneseonucedulju,badavajeuzbunio

svupolicijuisvuvaroš,odĐurđićanigdenitraga,kaodajeuzemljupropao.

Eto,takvesusepričepričalemeđunama,tadanjomdecom,irazumesedasunastepričezanosile,itajĐurđićizgledaonamjekaonekičarobnjak.Strahitrepetodnjegajebiotakoveliki,pričeibajkeonjemusubile takomnogobrojne,danijenikakvočudoštojeČedapoželeodabudehajdukkakobibiostrahitrepetcelojokolini,pačakiMatamuti,kojeganikaduživotunijevideo,kojimuništanijeskrivio,ali kojega je, iz urođene zavisti, mrzeo iz dna duše. On je sasvim zaboravljao da je hajduk običanzločinac, kojegamora goniti i ljudska i božja pravda; njemu je to sporedno, njemu je glavno da predpomenomnjegovogimenazadršćeiMatamutainjegovmajstor,pekar,kojigajezbogdvepereceistukao.

Kadrečedahoćeuhajduke,amisesviunezverismo,panikonirečdaprogovori.Nijeničudo,većsamarečhajdukbilajezanasstrašilo,akamodavidimoočimahajduka.

–Zaštouhajduke?–jedvaseodvažiprvidaprošapćeTrta.–Zato,brate,štohoćusvidazadršćetekadsepomeneimeBrba.Hoćudazadršćemojmajstor,hoću

da zadršćeMatamuta, hoćuda zadršćenačelnikokružni, hoćuda zadršćuprofesori gimnazije, hoćudazadršćeopštinskinadzorniknapijaci.

Zaštomujetrebalodazadršćemajstor,toznamo;znamoizaMatamutu.Načelnikokružnitrebalojeda zadršće reda radi, jer je vlast; profesori gimnazije trebalo je da zadršću, jer su ga jednoglasnoisključiliizgimnazije,alizaštojeimaodazadršćeopštinskinadzorniknapijaci,tonikakonismoznali.Osim,akomujekojiputopaliošamarkadsemuvaopopijaci.

– Pa tek čuješ jednoga dana, – nastavlja Čeda svoje kazivanje – jedan seljak bio kod načelnikaokružnogpamukažekakoimakravicukojamuhranidečicu.Anačelnikokružninjemu.»Izvol’te,sedite!«Akadonode,tekmudođeceduljčeinanjemupiše:»HajdukBrba!«panastanestrahitrepetuvaroši.Ljudizatvarajudućaneibežekućamaiuzputsamošapću:»Brbauvaroši!Brbauvaroši!«

Nasprođekaonekajeza,iakoznamodajetoČedaidajeetotu,međunama,idasutosamoreči,praznereči,paipaknasprođenekajeza.

–Padobro,Čedo,kakotitomislišdaidešuhajduke?–zapitaćenajzadVrabac.–Kako?–učiniČeda.–Tako,brate,sakupićučetu,pauplaninu.–Akogaćešdauzmešučetu?–Koga?–zapitaČeda,panassveredompremeripogledom.–Paetovas.Nećetevaljdadaostanete

kaokukaviceovde,negoćetepoćisamnom.Svisezbunismoipočesmoispodočijudasepogledamo.Nikoodnasdotogatrenutkanijenisanjao

dami trebadabudemohajduci koji će sČedompoći uplaninu. I nastade jedan tajac, nikoni reči negovorinitidižeglavu.

Čedavidedasmosezbunili,papodviknu:– Pfuj, kukavice jedne! Zar nema međ’ vama ni jednoga junaka, koji je kadar poći sa mnom u

hajduke?–Evojaću!–kliknuCvrca.Namasesvimaprevrte.Cvrca,najmanjimeđunama,najslabiji, i,akoćemoonakoiskreno,poznat

kaokukavica,paotkudsadondasepokažetakoodvažanipresvihostalihdapristaneuhajduke.–Otkudti?–zapitaćegaGluvać.– Pravo da ti kažem, – reći ćeCvrca – dosadilomi kupanje kod kuće. Svake subote dočepame

majka,pamestrpaukadu,nasapunakaodaćecelogdamebrije,pametrljaignjavime.Nemoguviše.Kolikoputasamkazaosamsebi:»Pobećićuodkućesamozbogtogakupanja.«Ieto,braćo,zbogtogaidemuhajduke.

Dronjaseslatkonasmeja,aBrbamustrogopodviknu:–Nesmejse,more,datinepresedne!KakosemožešsmejatiCvrcikadjeonboljijunakodtebe?–Zaštobolji?–kaobuniseDronja.–Paeto,onjedinipristajeuhajduke!–Nijeistina,evopristajemija!

–E,tojedrugo!–rečeČedaimisvipočesmodasedivimoDronji,kaoštosmomalopreCvrci.–Pristajem,jest,–uzesadDronjadasebusaugrudi–itonezatoštomekupaju,negozatoštohoću

dasamhajduk.ČedapriđeDronjiipružimuruku,teserukovašekaodvajunaka.–Ajeli,Čedo?–zapitaćeTrta.–Šta?–Mogulijadaodemuhajdukepadaotud,izplanine,napišempismonačelniku:»Akomiprofesori

popravebeleške,predaćusevlasti,aakonećedamipoprave,ostaćuidaljehajduk.«–Budalojedna,–rećićeČeda–pakadsihajduk,štaćetidobrebeleške?Koimadobrebelešketaj

neideuhajduke!–Pravokažeš!–odgovaraTrta,alijošuvekkaorazmišlja.–Aštatirazmišljaš–zapitaćeČedaobraćajućiseVrapcu.–Pajakaomislimdapitamvečerasocaimajku,paakomionidozvole,a jada idems tobomu

hajduke.–Ejesiglup,Mile!Čudonekažešjošidapitašnačelnikaokružnog?Obrati se Čeda i svima nama ostalima, pa nekako svi kao vrdamo, niko da pristane bar onako

odjedanputkaoštojeCvrcapristao.Gluvaćčakveli:–Pravodatikažem,Čedo,nijedakažemdasebojim,alineštosemislim:kodkućeimamkrevet,a

tamouplanininemoguda imamkrevet;paonda ja,brate,volimknedlesasirom,akoće tamodamipraviknedlesasirom?

VideČedadatoneidebaštakoglatko,paćeseokrenutiirećinam:–Znatešta,braćo.Jaćudavamostavimdvadeset ičetiri satana razmišljanje.Danas jesreda,a

sutraposlepodne ionakonemateškole.Dođiteranijeovamo,anoćaspromislitedobro,padamisutraodgovorite. Samo, upamtite, teško onom ko makar jednu reč o ovome kaže kome! Kad se dočepamplanine,prvoćusenjemuosvetiti!

VII–HAJDUCI

Nisudanashajducionoštosubilinekad,unašojprošlosti.Sadseuhajdukeodmećuzliljudi,koji

učine kakav zločin pa bi hteli da izbegnu kaznu, ili oni kojima je teško poštenim radom da teku sebisredstvazaživot,pahoćetodapostignuharanjemipljačkom,neprezajućiniodzločina.Pričasekakohajduci,ovidanašnji,hoćepogdekaddapomognu izaštite sirotinju.Tonimalonemožeublažiti rđavomišljenje o tim ljudima, koje svaki čestiti čovekmora imati.Ako i pruže paru siromahu, krvava je topara,nijeblagoslovena, jer jezločinomstečena.Velikodušnostnjihovapremasirotinjinemožepokritinjihovegrehe,nitiimopratirukeodzločina.

Anekadajetodrukčebilo.Nekadasuhajducibilinašponos,našaodbranainašauteha.Nekadasuseuhajdukeodmetaliodvažniljudidabranesvojukuću,svojeseloiceosvojnarod.

Bilojetouzlodoba,udobakadjenašnarodrobovao,patioistradao.Tadasuturskizulumćari16zalazili u narod i pljačkali, otimali i poslednji zalogaj hleba; mučili ogolelu sirotinju pa i ubijalinezaštićene. Nisu oni otimali samo novac već i stoku, i plod, pa čak i decu, te ih odvodili u dalekezemlje,gdesuihnatrgovimaprodavalikaoobičnustokuiliihprevodiliusvojuveru,teihodrođivaliodsvojegdomaiodsvojegnaroda.

Pesmaovakoopevatoturskodoba:Srbinseje,aTurčinpožnjeva;Srbingaji,aTurčinuživa;Srbinradi,aTurčinsesladi;Srbinrodi,aTurčinodvodi,Srpskazemlja,turskispahiluci,Srpskadeca,turskizatočnici,Srpskesabljeoturskimbedrima,Srpsketoke17naturskimnedrima...Eto,utodobajadainevoljesrpskognaroda,kadajezloprevršilomeru,štajeostaloljudimanoda

seoružaniodmećuuplanineiotudoružjembraneodturskognasilja?Adabisemoglibranitiisvojeseloisvojmal18odbraniti,zbiraloihsepodvadesetitrideset,udruživalose,obrazovaločete,ačetabiralastarešine,kojesusezvaleharambaše.19TeodmetnikeTurcisunazivalihajducima.

HajducisuTurcima,naročitoonimzulumćarima,velikejadezadavali,jeruhajdukesuodlazilisamohrabriljudi,onikojisuodlučilimetnutiglavuutorbu,onikojimajedojadiloživeti,pahoće,prenoštoćepoginuti,svojusmrtskupodaiskupeidaseosvetenasilnicima,kojisuimzločinili,njimailinjihovojkućiiliseluiliuopštenarodu.

Tihajducipostalisuzaštitanarodu.Akojekakavzulumćarihteoudaritinakojeselo,pribojavaoseosvetehajduka,akojeipakudarioiopljačkaoselo,nijeprošlomnogodanaanjegovisukonacibuktaliuplamenu,ilijezulumćarbiosačekanzasedomhajdučkomtejeubijeniopljačkan.

Badava su turske starešine pokušavale da gone hajduke, nisu im nikada mogle dosaditi. Oni supoznavalisvakustazu,svakihrast,svakikamen,svakupećinuisvakikutakušumiiumeliuvekopasnostizbeći,tragzavaratiiliprimitiborbu,ukojojsuuvekostalipobednici.

Štosuzulumibiliteži,tosesvevišeovihhajdukaihajdučkihčetamnožilo,tesusvegoreiplaninegotovobileposednutehajducima,anarodzaštićen.Stogajenarodhajdukeismatraokaosvojuodbranuisvojuzaštitu,paihopevaousvojimpesmama,kaoštojeuzostalesvojejunakeivitezoveopevao.

Od tihhajdukadošlanam je idanašnja sloboda. Izhajdučkihsu redovavelikipregaoci,koji su iotpočeli,teivodilinarodniustanakzaoslobođenje.NasastankuuOrašcugdesezačeonarodniustanakpod Karađorđem, sabrale su se sve hajdučke starešine da rešavaju o velikom podvigu, koji danas uistorijinazivamo:prvisrpskiustanak.TusubilihajduciVuleIlićizKolara,Kara-StevaizProva,hajdukMilovanizPlane,MiletaizGlibovca.TujebioiznamenitihajdukinarodnijunakStanojeGlavaš,auzKarađorđajebiouvekiznamenitiipesmomnarodnomtolikoopevaniHajdukVeljkoPetrovićizKrajine.

StanojeGlavašbio jenajčuveniji inajstarijimeđuhajducima.Njegova ječetabila sastavljena iznajboljih junaka, te je zadavala veliki strah Turcima. U četi Stanoja Glavaša bili su hajduci i samKarađorđeiHajdukVeljko.KadasuustanicinaOrašcutrebalidaizaberunarodnogstarešinu,kojićebitivođanarodniuustanku,prvosuponudiliStanojuGlavašu,kaonajstarijemhajduku,dasetogaprimi.AliseGlavašnijehteoprimiti;onjeumeohajdukovati,neiupravljatinarodom.Zatojepotrebančovekkojijejunak,aliipravedanimudar.TadasuseobratiliKarađorđu,teonpostadevođanaroda.

HajdukanijebilosamouŠumadiji,gdesezačeonarodniustanak,većihjebiloiusvimakrajevimagdenašeplemeživi,jerjeusvimatimkrajevimapationašnarodpodjednako.

Inadrugimjestranama,gdesuTurcigospodarili,bilozuluma,tesuseodvažniji ljudiodmetaliugoru i pribirali oko sebe hrabremladiće, obrazovali hajdučke čete i borili se.Tako narodna pesmaoMijatuHarambašinabrajačakpoimencesvehajdukekojisuunjegovučetuuskočili:

OdmetnuseMijate‘ajduče,Odmetnuseugoruzelenu,OdzulumabegaLjubovića.Odgladijecrnuzemljujeo,Aodžeđislistavodupio,Dokjejunakdružbusakupio:BojcaVuka,rođenanećaka,IŽegavca,njegovanećaka,INićetupredčetomvojvodu,IIvanaMokropoljanina,ŽeravicuiPomamljenicu,IVidoja,ljutuŽeravicu,IPauka,starogahajduka,IonogaStrmogleđuLukuNakomejekapaoddvavukaIčelenkaodčetr’estpera;IRomana,drugavijernoga,LjutaSteguicrnaGavrana:Stegasteže,crniGavranveže,Kudgaveže–srcemusesteže;IonogaJerkačobanina,Kojinosidrenovubatinu,Sedamokasuvedrenovine,Trikarikepunodevetoka,Svecerićepogoriposuši...Uovoj jepesminabrojanacelaMijatovadružina,nonašanarodnaistorijabeleži imnogadrugai

slavna imena ovih narodnih junaka. Tako su pesmom i istorijom proslavljeni kao znameniti hajduci:

Starina Novak, Deli-Radivoje, Deli-Tatomir, Pavle Smiljanić, Janković Stojan iz Ravnih Kotara, odZadraTodore,VučkoMučivuna,IvoGolotrba,LazarPecirep,KostrešHarambaša,StankoSočivica,VidoŽeravica, PaunHarambaša,GavranHarambaša,GolubHarambaša,BajoPivljanin,KomnenBarjaktar,Ivo Senjanin, Tadija Senjanin, Laza Harambaša, Đorđe Ćurčija, Braća Nedići, Stanoje Glavaš, GlišaMladenović,Karađorđe,HajdukVeljkoijošmnogidrugiznaniineznaninarodnijunaci.

Madabogatoodeveniioružanipljačkomkojusuzadobiliodbogatihturskihzulumćara,hajducisuipak živeli jednim teškim životom. U velikoj strepnji i uvek na oprezi, oni su provodili život podotvorenimnebom,ilibisegdekadjedvazaklonilipodkakvomstenomiliumračnojpećini.Najednomsumestuomrknuli,anadrugomosvanuli,čestogladovali,čestoneprospavaliponoć-dveitri,bdijućidaihopasnostneiznenadi.Gonjeni,onisučestomoraliprihvatitiborbusmnogovećomsilom,kojojsusamosvojomhrabrošćuodolevali.Uhvaćeni,nateškesumukestavljani,prenoštosubilipogubljeni.Narodnapesmadivnoopisuje starogaVujadina injegovadva sina,kojeTurcihvataju ikojeće teškimmukamaumoriti:

Djevojkajesvojeočiklela:„Čarneočidabinegledale!Svegledaste,danasneviđesteĐeprođošeTurciLijevljani,Provedošeizgorehajduke,Vujadinasaobadvasina.Nanjimaječudnoodijelo:NaonomestaromVujadinu,Nanjem’binjiš20odsuvogazlata,Učempašenadivan21izlaze;NaMilićuVujadinoviću,Jošjenanjemljepšeodijelo;NaVulićubratuMilićevu,Naglavimučekrkli-čelenka,Baš-čelenka22oddvanaestpera,Svakoperopoodlitruzlata.“KadsubilibijeluLijevnu,UgledašeprokletoLijevno,Đeunjemubijelisekula.TadgovoristariVujadine:„Osinovi,mojisokolovi,ViditeliprokletoLijevno,Đeunjemubijelisekula?Onđećenasbitimučiti:PrebijatiinogeirukeIvaditinašeočičarne.Osinovi,mojisokolovi,Nebuditesrcaudovička,Nobuditesrcajunačkoga,Neodajtedruganijednoga,Neodajtenijatake23naše

Kodkojihsmozimezimovali,Zimovali,blagoostavljali!“Eto, sa takvih podviga, a sa onih velikih zasluga koje su kao odbrana potlačenoga naroda stekli,

hajducisubilislavljeni.Podtuvelikuslavuhtelibidaseuvukuidanašnjihajduci,onikojiseodmećuodsvojih a ne od tuđih vlasti; koji se odmećuod zakona svoje države i kojima je jedini cilj da haraju ipljačkaju.Ali,eto,zbogslaveonihpravihhajduka,jošidanassesmatrakaonekojunaštvobitihajduk,tenaročitoprostiljudiidecahoćeidanasdasediveidasmatrajuhajdukekaojunake.

VIII–TEŽAKSAN

Tevečeri,kadasmoserastalisahrastovogastabla,gdenamjeČeda,poslepobedenadMatamutom,

saopštiosvoju,odlukudahoćeuhajduke,pošlismosvikući,podteretomteškihbriga.Nijetošala,noćassetrebarešiti:hoćuliuhajdukeilineću.

SamnomjeišaokućiGluvać,jerionjesedeonaistojstrani,aonidrugisuseodvojili.–Štamislišti?–pitamgazabrinuto.–Pa,–veli–štaćudamislim.Nećudabudemkukavica.–Pajes’,tojeimeninajviše!–tešimseja.Patakoidemodaljezamišljeni,irazgovaramoštaćemoikakoćemo.–Pajel’ćetodugodatraje?–Koje?–Pahajdukovanje.Kolikoćemodanabitiuplanini?–Paznaškakoje;potere,paborbe,panemogudanasuhvate.–Amoramoliidanoćimouplanini?–Pamoramo,dabome!–Jel’tebestrahnoću?–Nije!–Nijenimene.Padobro,aimalizveriuplanini?–Paiakoima,hajduciseneplašezveri.–Arecitimeni,kakoćemomitodahajdukujemo,janeznamkakosetoradi?–Patako,kaoisvihajduci.–Alikako,štaćemodaradimodanjuaštanoću?–Danjućemo,–uzeGluvaćdamipričakaodajeonvećbiohajdukpaznasveuprste–danjućemo

daspavamo.Jedanćedastražari,danebiodnegdenaišlapotera,amiostalićemospavati.–Anoću?– A noću, vidiš, to je glavni posao. Celu noć ćemo sedeti oko vatre i to niko ne sme da reč

progovori,ajedan,kojijeodređenzastražu,stojidolenadrumu.–Aštaćenadrumu?– Pa da čeka putnike koje treba da opljačkamo. On stoji tako, stoji, a tek naiđu putem kola sa

pokrivenimarnjevima.24Onstanepredkolaivikne:»Stoj,nikorakadalje!«–Aakooninećedastanu?–Ončimvikne:»Stoj,nikorakadalje!«,odmahzvizne,ami,kojismokrajvatre,čujemotajznak,

papoletimokaolavovi;opkolimokolaiviknemoputnicima:»Pareiliživot!«–Paposle?–Posleništa,teparepodelimosirotinjiipošaljemoumanastirpetlitarazejtina.Takosmojošdugoja iGluvaćrazgovaralipredmojomkapijom,pasenajzadrastanemoiodemo

svakisvojojkući.Majkame,razumese,dočekanavratimagrdnjomštosamtakodockandošao.Onagrdiipsuje,aja

mislimusebi:»Nebiti,majko,psovalakadbiznaladasirodilahajduka!«Zavečeromjebilaštrudlaodvišanja,ijatovolimvišenegosvuhajdučkuslavu.Jedemimislimse

usebi:»PravokažeGluvaćzaknedleodsira:koćemenipravitištrudluodvišanja?«Kadsamhteodalegnem,amajkapriđemojojpostelji.Veli:»Sinko,jasamdaladaseoperevunaiz

tvogajastuka,pavidijel’tiovajdostamek,akonije,datidamdrugi?«Ameni pođoše suze na oči i pomislih: »Kad bi ti,majko, znala da će tvoj sin odsad na kamenu

spavati,nebimetopitala.«Prevrtaosamsedugoukrevetu.Neznamštamijebilo,alinisammogaodazaspim.Časmiizađe

predočiČedakakoservesaMatamutom;časmiizađeonajseljakštopričanačelnikukakoimakravicukojahranidečicu,ačasmiizađepredočišuma,pazmije,kurjaci,orlovi, tigrovi,lavoviiraznedrugezveriikojihimaikojihnemaunašimšumama.Neznamkadsamzaspao,samoznamdasamsanjaotežak,vrlotežaksan.

Sanjamja,kaostojimnadrumu.Hajducisudalekoušumiokovatre,ajaodređendačuvamdrum.Noć ne baš sasvim svetla, ali topla.Mesec čas se javi i obasja, a čas se sakrije pa zamrači. Zvezdepogdekoja samo viri tamo gde su oblaci poderani i prodrti. Pust drum, nigde žive duše, samo čujemzrikavcaiovde-ondeproletibubasvitacizasvetlimalasvetiljka.

Stojimjatakonadrumuičekam,kadodjedanputčujemkaonekotandrkanje.Prislušnemmalobolje,jest, bome, to je tandrk putničkih kola.Malo zatim, pa se dole na drumu javi jedna crna tačka i pođedrumomsvebližeibližemeni.

Menisesteglosrcekaodasamgaceodanustipsidržao;steglosepanemogudadišem.Hoćudazviznemdamidođubraćahajduciupomoć,alinemogu.Napućimusneiduvam,alinezviždi;prolazivazduh,alinezviždi.

Uto naiđoše kola pa predmene. Ja pribrah poslednju snagu i dreknuh iz glasa: »Stoj, ni korakadalje!«

–Kositi?–pitamenekočijaš.–Hajduk!–odgovaramja.–Paštahoćeš?–Pareiliživot!Utoseizkola,ispodarnjeva,počedaizvlačijedanputnik,itonikodruginegoprofesorgeografije,

onajštoimapizmunameneištomeprozivadagovorimkadgodjaneznamlekciju,akadjeznam,onmeuzinatneproziva.

Onsiđelepo,papravomeniidočepamezaušiipočedaihteglikaodasmonačasugeografijeanenadrumu.

–Jaoj,gospodineprofesore,–počnemsejaderati–nemojtemevućizauši,jasamhajduk.–A,tisihajduk?–pitaon.–Jeste!–Paštomitonekažeš?E,pakadsihajduk,sokolemoj,tihajdesvlačipantalone.–Zaštodasvlačimpantalone?–Sadćutijapokazatizašto!–rečeprofesor,paodeustranuiubrajedandobarprutić,paviknu:–

»Lezi!«Ja ne znam šta mi bi tog trenutka. Mora da se moj hajdučki ponos neobično uzbunio i od toga

uzbuđenjapučemikanapkojimvezujempantaloneiovesamespadoše.–Lezi!–viknujošjedanputgospodinprofesor.–Pajasamhajduk,gospodineprofesore!–Pabašzatoštosihajduk,jaimampikbašnahajduke.Lezi!Kadveć i topo trećiputviknu: ,,Lezi“– janisam imaokud.Stariji ječovek,pa red je starijega

poslušati.Kadganebihposlušao,mogaobimijošdatirđavuocenuizvladanja.Legnemnasred druma, a profesor poče nemilosrdno dame udara.Kod prvog udarca viknuo sam

onakohajdučki:»Jaoj!«–dabi se svakidrugiod togauzvikauplašio, ali profesor seneuplaši, negonastavi.Kadmeošinuvećipetiput,aumeniseponovoprobudihajdučkiponos,pauzviknuh:

–Gospodineprofesore,batinesuzabranjeneugimnaziji!–Pa ja te ine tučemugimnaziji,negoovdenadrumu!–odgovoriprofesor inastavidaljedame

tuče, i to takohladnokrvno,kaodaje točasgeografije,amojetelokaodajeglobus,paonštapompo

globusupokazujepolutareimeridijane.Svajerazlikautomeštojenaglobusuvećunapredispisanosveto,aonjenamomeglobususadtekispisivaoipolutareimeridijaneirekeiplanine.

Jaukaosam ideraosamsekaoštobi se svakihajdukdraokadbipaošakaprofesorugeografije.Draosamseupočetkujunački,kaolav:posleveć,kadprođedesetiudarac, jasamvrištaokaojare,anajzad,kadprofesordoguradodvadesetogudarca,jasampočeodamaučemkaopromuklamačka.

Pa,odprevelikogstraha,bolovaijaukanja,jasetrgnemizsnaividimdasamkodkuće,usvojojpostelji.Dabome,prvoštomijebilotojedaseopipamodnatrag,aposledapogledamnasvestranedase uverim nije li možda tu u sobi profesor geografije.Mesto profesora geografije spazimmajku krajpostelje.

–Tisi–veli–noćasvrlorđavospavao.Ivikosiusnu!Igle,kakotiseoznojiojastuk,moradasiimaovatru?

Imaosam,joškakosamvelikuvatruimao!–mislimsejausebi,alinegovorimništamajci.Blagodariosambogusamokadjedansvanuo,ikadsamseuveriodajeonobiosan.

IX–BRBA‘ARAMBAŠA

Sutradanotišaosamuškolu.Došlisuisviostali.Vidisedasmosviprovelijednuteškunoćida

smotenoćibrinulijednuteškubrigu.Tosenajboljevidelopotomeštonijedanodnasnijeznaonijednulekciju.Padalesutoprepodnerđaveocenekaozrelekruške.

Ibaštoprepodneimalismočasizgeografije.Kadjeušaoprofesor,izgledaomijekaokrvnikanekaonastavnik.Icelogačasaizbegavaosamdanamsesretnupogledi.Akadonuzeštapićdanamneštonaglobusupokaže,amenepodiđošemravi iopipahodmahkanapkojimvezujempantalonedavidimje ličvrst,iopipahseitamogdenijeredđakpredprofesoromdasepipa.

Toprepodne,kaodagajenekopodgovorio,veroučiteljnamjenačasuhrišćanskenaukegovorioobludnomsinu,oonomenevaljalomesinukojijenapustioroditeljskidomilutaoposvetu.KakojeDronjazadremao,štosenjemuvrločestodešavalonačasovima,tomukatiheta,usredsvogakazivanja,uzviknu:

–Žiko,bludnisine,probudiseislušaj:pročačkajušiislušajštagovorim!JapogledahDronjuizbiljamijeutomečasuličionabludnogasina,jersamznaodajeionodlučio

poćiuhajduke.PogledamzatimVrapca,pogledamGluvaća,Trtu,Cvrcuisvi,svidojednogamipočešeodtogtrenutkaličitinabludnesinove.Nisamimaoogledalo,avoleobihdasammogaoisebedavidim.

Svimanamlaknuneštonadušikadkatihetazavršipredavanjekazujućinamkakosebludnisinvratiodomusvome,kakogajeotacprimiouzagrljajibiomujeposlenajmilijisin.

Toposlepodne,abioječetvrtak,iskupilismosevrloranonahrastovomstablu.Čedusmo,razumese,većzateklitamo.Razgovaralismonajpreoraznimdrugimstvarima,doksesvinisuiskupili,akadsesviskupiše,Čedaustadeistadeprednaspapočenekakosvečano:

–E,braćo,došaoječasdavidimokojevera,akojenevera.Govori,Simo,okreteseonGluvaću–naštasiserešio,hoćešpoćisamnomuhajdukeilinećeš?

Gluvaćustadesastabla,kaodagajeprofesorprozvaodagovorilekciju.NepogledanijednogodnasnegopravoČeduuoči,paveli:

–Hoću!–Jel’hoćeš?–Hoću!–Jestelisvičuli,braćo?–okreteseČedanama.–Jesmo!–E,nekajesasrećom,Simo!–rečeČedaipružimuruku,kaoštobijunakupružio,irukovasesa

njime.–Ati,Žiko,–okretesezatimČedaDronji–govorinaštasiserešio,hoćešpoćisamnomuhajduke

ilinećeš?DižeseiDronja,kaomalopreGluvać,irečeglasno:–Hoću!–Jel’hoćeš?–Hoću!–Jesteličuli,braćo?–okreteseČedanama.–Čulismo!–odgovaramosviuglas.–E,panekajesasrećom,Žiko!–rečeČedainjemuirukovase.Paondaredomzađetesvetako,svenekakosvečano.NikonerečedanećeisvakomerečeČeda:

»E,nekajesasrećom!«irukovaosesasvakim.– E, sad smo, braćo, taj posao svršili, ali imamo sad i druga posla. Valja nam održati hajdučki

sastanaknakomećemoizabratiharambašu.

–Pamožemo!–rećićeVrabac.–Nemožemoovde.Ne drže se hajdučki sastanci ovako na otvorenompolju.Negohajde, braćo,

igrajtevisadhajdučkeigre:bacanjekamenasramena,ajaodohdapotražimkakvozaklonitomestogdebi’moglisastanakodržati.

I Čeda ode, a mi ostadosmo da igramo hajdučku igru. Cvrca je bacio kamen s ramena svegajedanaest stopa, ja sam dvanaest i tri prsta; Trta četrnaest; Vrabac tako isto četrnaest, Dronja i svihpetnaest,aGluvaćnasjesvenadbacio.

Takosmosejošdva-triputobredilidoksenismoumorili,paćeondaDronjareći:–Vidiš,sadbi’trebalidaimamogusle,pajedandagudiipevajunačkepesme,amisviostalidase

iskupimookonjegaidaslušamo.Takopravihajducirade.–Pajes’,–veliVrabac–jabihznaodapevam,al’nemamgusle.–Padanapravimo!–predložiGluvaćidižesedanađejednupovelikuiverku,čitavadaščica,pa

skidekanapkojimvezujepantaloneizatežeuzdužprekoiverke,auzejedanmali iverakipodmetnugapod žicu.Nađe zatimprutić pa ga savi i zatraži kanap odTrte, pa veza vrhove na prutiću, te napravigudaloidadegaVrapcu,kojisehvaliodaznapevatiuzgusle.

–Evati,pasediovde,nazemlju!SedeVrabac,amigaopkolismoionpočedavučeonimgudalompoiverkiidazavijakaogusle:

»Gu,gu,gu,gugugu,gu,gugugu,gu!«–Papevajvećjedanput!–rećićeGluvaćkadvidedanjegovomgukanjunemakraja.IodistaVrabacpočedapeva:Milibože,čudavelikoga,UnedeljuprijejarkasuncaJediosemaliJovaŠtojetakomali,Popeosenastolicupasevisokfali...–Uha!–udariusmehTrta–patojeizčitanke.–Pajeste,izčitanke–braniseVrabac.–Jasamtodeklamovaojošudrugomrazreduosnovneškole.Nijeto,brate,narodnapesmakojase

pevauzgusle.Štatitomeni.PevajtimeniakoznašKraljevićaMarkaiMusuKesedžiju.–IlipevajKraljevićaMarkaidvanaestArapa–dodajeCvrca.–Neto,–rećićeGluvać–negoakoznašStarinuNovaka.Itakomiredomnižemopesmeirazgovaramootomeiprepiremose,doknenaiđeČeda.Veli:Našao

sambašštotreba!–Gde?–zapitasmo.–Kazaćuvamkadbudevreme!Razgovarali smo jošmnogo i mnogo, razume se, sve hajdučke razgovore, dok sunce ne leže iza

gradskihbedema.TadaćenamČedareći:–E,sadje,braćo,vreme.Sastaćemoseustaromemlinu!Tamonakrajuvarošiizgoreojeprenekegodinejedanvelikiparnimliniodtogadobanikakogane

opravljaju.Strčeodpožarapočađalizidovi;velikidimnjakprebioseipolomiozgraduimašine;gvožđezarđalo,acigleseizdrobileodvlage.Nikotunijezalazio,izatojevaljdaČedaiizabraotomesto.

–Samo,–rećićenamČeda–nećemoićiovakougomili,tobipalouoči.Svitoodobrismo,jersmosvibilidubokoubeđenidasmosadvećhajduciidanetrebadapadnemo

policijiuoči!

–Jaidemnapred,ati,Simo,iti,–obratiseČedameniiGluvaću–pođiteovuda,paporedcrkve,paonudaizavatrogasnešupe.Ati,Žiko,iti,Lazo,iditepravoprekoparka,ati,Mile,iti,Mito,udriteodozgoprekomalepijace,paprođiteonudaporedosnovneškole,paondavećznatedalje.

Svirazumedosmoraspored,aČedajošdodade:–Kadstignetekodmlina,avisenajpreobazritelevoidesnodavaskonegledapaondazviznitei

tekkadčujetedavamsejaodzivamzviždukom,viuđiteumlin.Jestelirazumeli?–Jesmo!–E,ondaostanitemizdravo,braćo!–TorečeČedapaodeisprednas,ami,sveonakokakojeon

rasporedio,pođosmodvojepodvoje,svakonasvojustranu.Gluvaćijapođosmoputemkrajcrkve,paonudaizavatrogasnešupe.

–Bogati,Simo,kažimipravokakosetionakoosećaš?–zapitaćujaGluvaća.–Pa,–rečeon–kakodatikažem,osećamseonakokaopravihajduk.–Ija!–Itonijedakažeškaoonokadigramovojske,pavimenikažete:»‘Ajde,Simo,buditikomandant,

amićemobitivojnici.«Jazamišljamusebidasamkomandant,iakoznamdajetoigra;ovone,negoseosećamkaoodistinskihajduk.

–Ajel’tidršćesrce?–Pajes’,dršćemi;al’nedakažemodnekogastraha,negotako,dršćemi.–Imeni.–Svedosad,znaš,onakorazgovaralismootome,al’evosadvećidemonahajdučkisastanak.Ovo,

znaš,nijevišerazgovor,negoozbiljno.–Jest!–odobravamja.–Presam,brate,slobodnoišaoovomulicom,nikomesenijeticao,asadsveseobziremdakone

povičezanama:»Hajduci,hajduci!«–Jeste,jeste!–odobravamja,jerijaosećamsvetoistoštoveliSima.U razgovoru tako stigosmodomlina.Nemanigde nikog.Osvrnemo se levo i desno, i ondaSima

zviznuustima.Malopotraje,aotuda,izmlinačuseiznekedubinezvižduk.Mipođosmoumlinitekštouđosmo,zatekosmoČedu,onmetnuprstnaustaireče:

–Ćutiiidizamnom!E,togatrenutkakucalomijesrcekaonaispituizmatematike.Čeda nas provede kroz neke razvale, preko nekih gomila cigala, i uvede nas u jedno mračno

odeljenje. Tamo zatekosmo Dronju i Cvrcu, sede na gomilama cigala i ćute. Reče i nama Čeda dasednemo,aonopetodedadočekaostale.

Misvičetvoroćutimokaozaliveni.Malozatimčusespoljazviždukidrugikojimuseodazvaizmlina.TosubiliVrabaciTrta.

Kadsmosevećsviokupiliiposedali,kojinaciglukojinadogorelugredu,Čeda,kojijeostaonanogama,počeovakodanamgovori:

– E, braćo moja hajduci! Evo smo se sakupili na prvi sastanak da rešimo jednu važnu stvar.Hajdučka četa nemože biti ako nema svoga starešinu, ‘arambašu. Jamislim da je najbolje da ga svizajednoizaberemoidamupredamovlast,iondadagaslušamousvemuštoonzapoveda.

–Pajamislim,Čedo,miboljega‘arambašuodtebenemožemoimati–rećićeGluvać.–Pajeste,akoćemoonako,najjačisi!–dodajeTrta.–Eto,pobediosiisamogaMatamutu.– Je l’ svi takomislite? – pita Čeda, iako je unapred znao da će tako biti i teško onom ko bi i

pomisliodamuvlastpreotme.–Svi,svi!–odgovaramomiujedanglas.–Samodaznate,kodmenenemašale,teškoonomekoneposlušamojunaredbuilimiseusprotivi.

Sviućutasmo,aČedanastavi:–E,padobro,braćo, sadsmo jedanvažanposaosvršili.Sadnamostaje jošdasezakunemo,pa

ondadapođemo,u imebožje,uplaninu.Aliovdenemožemodasezakunemo, jaćuvećnaćimesto iizdaćuvamnaredbu.Jasamhteosutraujutrudasezakunemo,alinemožemo;sutravisviimateškole,aiprekosutraimateškole,negounedelju.

–Jest,unedeljujenajbolje!–rećićeCvrca.–Jošnešto,braćo.OdsadnemojtedamezoveteČeda‘arambaša.ToČedanijenikako‘arambaško

ime, nikad nisam čuo da se neki ‘arambaša zvaoČeda.Nego, zovitemeBrba ‘arambaša, tomudođeonakokaoiznarodnepesme.

–ŽiveoBrba‘Arambaša!–ciknuVrabac.–ŽiveoBrba‘Arambaša–prihvatismomisvi.Automečasu,valjdapoplašeniodnaševike,pr’nušedvaslepamišaiznadnašihglava.Cvrcase

poplaši,aimenineštozaigrasrce,aBrbapogledamiševehrabro,paseokretenamaireče:–Tojedobroznamenije!Zatimnamnaredidaserasturimoistimredomkaoštosmoidošli,imipođosmotiho,svedvojicapo

dvojica,svakonasvojustranu.Suncejevećbilopotpunoutonulo.

X–EPIDEMIJA

Sutradanodosmokaoiobičnouškolu,gdenasjeočekivalojednovrloprijatnoiznenađenje.Školska

vratazatvorena,ananjimaceduljainanjojpiše:

Zbogepidemijenemapredavanja

dodaljenaredbe

–Živelaepidemija!–kliknusmosviu jedanglas,paseu trkotisnusmonizulicukakobi’štopre

stiglikućidabacimoknjige.–Živelaepidemija!–uzviknuosamijakadsamstigaokućiibacioknjigeuvistakovisokodasu

udarileuplafon,arasutolišćekaosnegzasulocelusobu.–De,štatije!–pitamemajka.–Nemamoškolezbogepidemije!–Kakvatijetoepidemija?–Paepidemija,znašvaljdaštajeepidemija!–Neznam,–velimajka–recimipaćuznati.–Neznamnija,alinemoramniznati,glavnojedazbognjenemamoškole.Razumese,čimsamtakosavesnoiskupiosvojuđačkudužnostibacioknjigeuvis,teseraskupusale,

jasamostaviosestrudazbiraisastavljalistove,ajasampohitaopravotamo,nahrastovostablo.Zatekaosamihveć,sviozarenalicakaodasudobiliglavnezgoditkenalutriji.Jošsamonisubilitu

CvrcaiČeda.Cvrcaseizvesnozadržaokodkućedadoručkuje,aČedinijebilapotrebnaepidemija,onibezepidemijeneideuškolu,aliizvesnoniječuodanemaškole,inačebivećbiotu.

–Alanamovoupali!–rećićeDronja.–A,istina,znalikoodvasštajeepidemija?–zapitaćeGluvać.–Paepidemija,jamislim,–veliTrta–tojepost,velikipost.–Amakakavpost,tojeepitimija25štositičuo!–Nije,negoepidemija–tvrdiTrta.–Amaepitimija,kadtikažem.Imamjajednogstricasveštenika,pagaposlalitrimesecaumanastir,

te nam je on pričao da je zbog epitimije gruvao tri meseca postan pasulj. Baš, upamtio sam dobro,epitimija.

–Aznatelivištajetoepidemija?–rećićeVrabac.–Toježenaokružnognačelnika,pamorabitidajedanasnjenimendan,tezatonemamoškole.

–Idi,molimte,kakoonamožedasezoveepidemija?–pitaDronja.–Jeste,brate,čuosamja–tvrdiVrabac.–Jesilibašdobročuo?–pitagaDronja.–Amabašdobro; jedanputsamčuokadjemojatetkakazala:»Ubiogabogsakumom,štonagrdi

onakokrasnuženu.Mlada,lepaiotmenaženaazoveseEufemija;unakazioženusaimenom.«Eto,tosamčuo.

–Bre,–uzviknuGluvać–tolikovaspaneznateštajetoepidemija.–Paštotineznaš?–velimuVrabac.–Znamja,negonećudavamkažem!–odgovaraGluvać.–Znaš,jest,neznamukojojsiškoliučio?–dodajepakosnoVrabac.–Jaznam,jest,jerimambrataučetvrtomrazredugimnazije,paonmijekazao;pitaosamgapami

jekazao.–E,pa‘ajdkažištaje–navalismosvi.–Epidemija,tojejednaboginjaizstaregrčkeistorije.Etoti!–odsečeGluvać.–Paštomizboggrčkeboginjedanemamoškole?–pitaVrabac.–E,toneznam!–odgovaraGluvaćkratko.JošbismomidugootomerazgovaralidanenaiđeCvrca.–Gdesi,more,tidosad?–pitaDronja.–Znaš,–pravdaseCvrca–nijemiotacverovaodanemamoškole.Kadsamdošaokućiikazaoda

zbogepidemijenemamoškole,aonsununamene:– »Lažeš, lažeš, ti, nego ne znaš lekciju pa si pobegao iz škole.Kakva epidemija i šta ima zbog

nekakveepidemijedaseraspuštajuškole?«Pa me uze za ruku da me odvede u školu natrag. Dođosmo tamo, kad i sam direktor stoji pred

gimnazijom.Mojotacmupriđepamuveli:»Ama,gospodinedirektore,jeliistinadanemaškole?«–Jeste,–velidirektor–moralismorasturitiponaredbisanitetskevlasti.–Paznam,pitanjegamojotac–zaštozbognekakveepidemijedadecagubeškolu?–Pazato,brate,štojetozaraza,bolest,kojajepočeladakosidecu.–A,tako,–velimojotac–paštonekažetetakopadavasčovekrazume,negomirazbijamoglavu

saepidemijom.Direktorseokretepapročitaonuceduljunavratimaikaoljutnusemalo:–Eto,veli–sekretarvećamladprofesor,sadtekdošaosauniverziteta,pa,eto,volidastrpastranu

rečigdenemora.–Paizvadiizdžepapisaljku,prevučeonurečepidemijaiispisazaraza.Eto,zatosamsezadržao

toliko–završisvojekazivanjeCvrca.–Etoti–rećićeVrabacGluvaću–tvojaboginjaizstaregrčkeistorije.–Štaznamja,–braniseGluvać–takomijekazaobrat,amoraosammuverovati,onučičetvrti

razredgimnazije.Aznaššta,akoinijeboginjaizstaregrčkeistorije,enijeniTrtinvelikipost.–More,to–braniseTrta–inijebogznašta.Čuosamrečepidemijapamiseučiniloslično.Alibar

nisambioglupkaoVrabac,padakažemdajeepidemijaženaokružnognačelnika.Tolikoglupnisambio!–Uhu,hu!–cerekaseVrabac.–Epidemijavelikipost!–Uhu,hu,hu!–jošvišeseceriTrta.–Epidemijaženaokružnognačelnika!Itakopočešedasezajedaju,dasepodsmevajujedandrugom,paonda,bome,idasevređaju,dok

tekplanušeijedanidrugi,pastadošejedanpremadrugomiisprsišese,astegošepesnice.Jošmalopadapadnekrvzbogepidemije, jer toniješalakadsedvahajdukauhvateukoštac,ali,

hvalabogu,spazismonizpoljanuČedu,teCvrcaviknu:–Evoga‘Arambaša!Odmahseubojicerastavišeisvisedigosmonanogetedočekasmo‘Arambašu.Čedasesasvimpromenio.Prejeišaokaoimisvištosmoišli,asadnekakokrupnokoračaiuznosi

glavuispustioobrve,anabraočelotenekakomrkogleda.Kaddođemeđunas,onnasjunačkipozdravi:–Pomozibog,braćo!–Bogtipomogo,‘Arambašo!–odgovorismoujedanglas.Onsede,paseokretenamaireče:–Sedite!Miposedasmo,aonnasnajpresvestrogopremeri.–Čujemdanemateškole?–zapitaće‘Arambaša.–Jest,nemamozbogepidemije!–rećićeVrabacdaolakšasvojojsrdžbiodmaločas.–‘Arambašo,–okreteseTrtaČedi–jatemolim,naredimudasenezadeva,jerbosvaštamožebiti!

Brba‘Arambašamrkopogledaijednogidrugog.–Netrpim–veli–razdoručeti.Hoćudaživitemeđusobomuslozi.Komisejerazdor,kaznićuga

strašnomkaznom.IVrabaciTrtaumukoše.Tad‘Arambašanastavi:–Sutra,uzoru,položićemozakletvu.Sutraćesvakoodvas,većusedamsatiujutru,dakreneod

kućedrumomuzDunav.Tamonadesnoj straniDunava, ispodSpasićevihvinograda,čitavsathodaodvaroši,jaćuvasnaodređenommestučekati.Tomesto,tojegrobMakseŽabe.ZaklećemosenagrobuMakseŽabe.

Eto,takojeglasilanaredba‘Arambašina.

XI–NAGROBUMAKSEŽABE

MaksaŽaba nije bio neki junak, nego obična lopuža.Bio je vinogradžija pa je izvršio ubistvo i

pljačku,tegaosudilinasmrtisahraniligatukrajdruma,gdesugaistreljali.Ubicucrkvaneprimadasahraniugrobljuhrišćanskom,jerodtrenutkakadjepotegaodaoduzmedrugomeživot,onseogrešioozapoved božju: »Ne ubij«, te se odrekao i vere koju ispoveda.Njegov grob ne obeležava ni krstača.Zlikovcisunekadastreljaniisahranjivanikrajdruma,kakobihumkakojaseuzdižebezkrstačeslužilazaprimerprolaznicimanadrumu, tedavidekakvasudbinačekazlikovcakojiseogrešiobožje i ljudskezakone.

Tu, gde leži grobMakseŽabe streljani su i ranije hajduci, ali su se njihovi grobovi već odavnozatrli.JošsejedinopoznajegrobMakseŽabe,jerjeonpregodinuilidvestreljan.

Grob je obična humka, obrasla travom; ima i nešto malo cveća. Maksa je bio oženjen, pa jeverovatnoŽabicazasadilacvećesvomepokojnomŽabi.

ZaštojeČedaizabraobaštomestodasetuzakunemo,neznam.Verovatnozatoštosutubiligrobovihajdučki,paonvaljdanašaounekojpesmi ilimunekopričaoda sehajduci zaklinjunagroblju,paunedostakuhajdučkoggroba,onnaspozvaonagrobjednogobičnogzlikovca.

JaiGluvaćsmosedogovorilidaonujutruprođekrajmojekuće,padazajednoidemo.Ionporani,bogami, padođe te kretosmozajednodrumomuzDunav.Sretosmouzput kola saputnicima, paondaseljačkakola,kojanatovarenadrvom ilibostanom ili čimdrugimkrećukagradu,napijacu.Dunavomprođeijednalađaimisezaustavismopagledamo,punalađaputnika.

–Uh,štovolimdasevozamnalađi!–velimjaGluvaću.–Ija!–Aznašštanajviševolim;volimdapijemnalađibelukafuskiflom.–Možeš da se ubrišeš! – velimiGluvać. –Zar pošaona grobMakseŽabeda položiš hajdučku

zakletvu,apamettinabelukafu.–Volimje.–Ija.–Pajošskajmakom.–Itriparčetašećera.PođevodanaustaiGluvaćuimeni,aliprodužismodaljeput,tamogdenasdužnostvodi,jerdužnost

jestarijaodsvihželja.Išlismo,išlitako,bogami,čitavsat,dokteknespazismoudaljinisajednestranedrumanekogakojinammašebelommaramom.Bićedajeto‘Arambaša,panamdajeznak,teudvojismokorake.

Najzad, umorni i oznojeni, stigosmo na urečeno mesto. ‘Arambaša je bio na nogama, a Vrabac,DronjaiTrtasedelisunazemlji.

–Sedite,braćo,ivipaseodmarajte,–rečenamBrba–dasačekamoCvrcupadaposaoobavimo.Posedasmo imi kraj onih što su ranije došli, i počesmo razgovarati o svemu i svačemu, dok je

‘Arambašajednakoizlazionadrum,nadnosiošakunadoči,tepogledaoputvaroši.–Nemaga!–rećićeposledužegvremena.–Amatakoonuvekzadocnjava.Takojeijuče–rećiće

Vrabac.Počekasmo tako još dosta dugo. Sunce već odskočilo visoko, te Brba poče bivati nestrpljiv.Ali

Cvrcenema,panema.–Doćićeon!–opetćerećiVrabac.–Amanematu:doćiće,negotrebadajevećtu!–gunđazlovoljnoBrba.–Jatonećutako;nemato

kodmene!

Utospazionnadrumu,neštomaloniže,jednakolaseustavila,tekočijašsišaoivezujeokokonjskeopremeštoseiskidalo,aukolimasededvagospodina.OdeBrbanizdrumipriđetojgospodi.Izvesnoihjepitaokolikojesati,jerijedanidrugipogledašeusatoveiodgovorišemu.

Brbasevratinamanatmurenapogleda.–Većjedevetipo–reče.–Nećemogavišečekati,uhvatićenaspodne.Kojedošao,došao,konije

došao,nijenaš!Pređimonaposao!Onpođe,amizanjimiokupismosesviokogrobaMakseŽabe.Onsenajpreosvrteilevoidesno,

davidinemalikogadrumom,pakadvidedanikognema,aonskidekapu.Poskidasmoimisvizanjim.Čedadižedesnurukuuvis,digosmoimisvi.SadseČedakaomalozbuni.Uvidedabitrebaloizgovoritizakletvu,aneznakakosezaklinje.Neznamotkudmupadenapametdabizakletvutrebalodaizgovorinastaroslovenskomcrkvenomjeziku,ionnajprezapepamuseodjedanputodrešijezik,tepoče:

–Očenaš,ižejesi,vjerujuvojedinagobogasvedržiteljaiMarijadjevicaneporočnaja.Budiimjagospodnjaiižeheruvimiiserafimiihlebnašnasušnidažnamodlukavago,voslavuocaisina,jelicjevoHristabogaislavusuditiživimaimertvimjegožecarstvunebudetkonca!

ŠtajetusveizmešaoČeda,bogćegasvetiznati,alionjetotakoozbiljnogovoriodasmomi,hteli-nehteli,verovalidaseodistautomečasuzaklinjemoidaupravotako,anikakodrukče,trebagovoritiprizakletvi.KadČedavidekakojezakletvaučiniladobarutisaknanas,onsedosetijošitomekakoćejejošboljezavršiti.OkretesenajpreGluvaćuirečemu:

–Otricajutsja!Reci:otricajutsja!–Otricajutsja–ponoviGluvać.–Otrekoksja!–Otrekoksja!–ponoviGluvać.ZatimseobratiDronji:–Otricajutsja!–Otricajutsja!–ponavljaDronja.–Otrekoksja!–Otrekoksja!–ponavljaDronja.Pa onda tako svi redom morali smo kazati »otricajutsja i otrekoksja«, i time je bila zakletva

završena.Čedaponovijošjedanputono:–E,pa,nekajesasrećom,braćo!–paseondasasvimanamaizljubi.TakosmosesvečanozaklelinagrobuMakseŽabe,azatimsmokrenulisvizajednonatraguvaroš.Kadasmobiliispredvaroši,‘Arambašanamnaredidaserasturimo,daneuđemotakougrupi,dane

bi’paliuoči.Rastajućisesanama,onnamdoviknu:–AonogaCvrcupozdravite,glavomćemiplatitiizdajstvo!

XII–CVRCAIZDAJICA

Bilo je već skoro podne kad smo stigli, te odosmo svako svojoj kući. Posle podne, razume se,

odmahnahrastovostablo.BilisutamosvipaiCvrca.NijebiosamoČeda.SvismonapalinaCvrcuštonasjeprevarioinijedošaonazakazanisastanak,ipričalismomukako

jezakletvabilasvečana.Onsesiromahpravdao.Priznajedajesamkriv.–Neznamštamibi–veliCvrca–pasinoćkažemmajci:»Majka,molimte,ujutrudameprobudišranodastignemnazakletvu.«»Nakakvuzakletvu,crnisine?«zapitamemajka.»Pa,majka«,velimjojja,»znašštaje,jasamserešiodaidemuhajduke!«»Ju, ju, ju, crnojmeni«, poče semajka busati u grudi »dete, jesi li ti pri sebi, kakvi te hajduci

spopali?Zarsamterodilahajdukdabudeš?!«»Pa zašto,majka«, pitam je ja, »svaki treba da bude ono za što ima dara, sam tata je tako uvek

govorio.«»Atiimašdarazahajduka?«–Možetemislitikakojemajkapiskalaiklelame,alinaposletkuućutairečemijoš:»Dobro,probudićute!«–Itakotijabezbrižnozaspim,jerznamdaćemeujutrumajkaprobuditi.–Paštajebilo–upitasmogasvi.–E,štajebilo–uzdahnuCvrca.–Ujutru,kadjesvanulo,otvorišesenamojojsobivrataiuđemoj

otac.Vidimnosikaišnaruciiodmahsamslutiodatonijedobarznak.»Tisimoliomajkudateprobudiodjutros?«rečeotacnekakostrogo.»Jeste!«procedihjakrozzube.»Epa,evo,došaosamjadateprobudim!«–Jasamvećznaokolikojesati,aotacjošdodade:»Aveliš,morašdaidešnazakletvu?«»Pajeste!«procedihja,jerneštomisesteglizubiivilicepanemoguustadaotvorim!»E,pa,sinko,čekajprvodatejazakunem!«–Pakadskidepokrivačsamene,ajago,samounoćnojkošuljici,pakadzavitla,aonajkaišpoče

dapraštiposobikaokaddaskomudarašpovodi.Urlikaosamkaoranjenilavimisliosamusebi:»Gdeste, braćo hajduci, dami se u nevolji nađete?« I, što je najgore, izgleda da se cela stvarmome ocuneobičnodopala,jernikakodaprestane,negozapeokaodasepogodionanadnicu.Hvalabogutemajkaotvorivrata,promoliglavuireče:

»Dosta,dosta,čoveče!«Ijasamuviđaodajedosta,imajkajeetouviđaladajedosta,alimojotacnastavigovoreći:»Nećugapustitidokgodmuhajduštvoneizađenanos!«–Najzadpriđemajkaizadržamuruku,teonspustikaišidobacimiodlazećiizsobe:»‘Ajd’sadidinazakletvu!«–Paštonisidošao?–pitamomi.–Jes’,lakojenjemubilokazati:»‘Ajd’sadidi«,kadjanisammogaonidasednemupostelji.Vide

majkaštasenapraviodmene,paodeidonesezejtininamazame.–Jel’policu?–pitaVrabac.–Amanijepolicu,negosvudpotelugdejekaišnacrtaotragove.Idavidiš,odtogazejtinamalomi

laknušebolovi,tepomislih:»Idem,daosamreč,idem!«–Paštonisidošao?–pitamomi.

–Nisammogao.Otac,prenoštojeotišao,zaključaouormaricipeleipantalone.Itakosamceloprepodneležaoimazaosezejtinom,ateknapodnedobiosamhaljine,paevo,brate,odmahsamdošao.Aevo,nisadnemogudasedimkakovalja.

SiromahCvrca, svi smo ga žalili i svi smomu u duši oprostili što nije došao, ali ‘Arambaša jedrukčeshvatiostvar.Kadjedošao,onjenazvaobogasvima,aCvrcunijenipogledao.Čekalismodagazapitazaštonijedošaonazakletvu,aliseonobratinamapitanjem:

–Štaćeovajovde?TadauzeVrabacnasebetemusveispriča,sve,sve,sveredom,čakionokakojeCvrcaodjutros

namazanzejtinom.‘Arambašajeslušaosvedokraja,alimusenerazvedrilice,nitisesažalinagrešnogaCvrcu,većreče:

–Svejetomoglotakobiti,svesetomogloisvakomedrugomedesiti,alijeCvrcaipakkriv,jerjeizdajica.Zarjanisamkazaodasenašatajnanesmenikomeodati?Zaštojepričaomajci,amajkaocui,eto,sadsecelastvarvećznaimoženaspolicijapohvatati,ajošnismoniotišliuplaninu.Eto,zatojekriv,ajamunemoguoprostiti,većmusemoraredovnosuditi.

Vrabac,kojijestalnozastupaoCvrcu,okreteseopet:–Paevo,nekazamolizaoproštenje,adrugiputneće.–Neznam,–ostajenemilostiv‘Arambaša–imadaizađepredsud,patamonekamolioproštenje.Najzad,Cvrcapristadedaizađepredsud,te‘Arambašaodmahučinipotrebnenaredbe.Suđenjeće

seodržatiopetuonommlinugdesmoimaliprvihajdučkisastanak.Dižesenajpre‘Arambašaiode,azatim,onimistimredomiraznimpravcima,misviostali,svedvojepodvoje.

Tamosmoopetzviždalipredmlinomiotudseodazivao‘Arambašazviždukom.Kadsmosesabrali,‘Arambašanamrečedasednemo,aCvrcinaredidaizađeudrugoodeljenje.KadodeCvrca,onseobratinama:

–Vistesvisud!Nekasedovedeizdajica!ZatimseokreteVrapcuimeniinaredinam:–Iditetamopanajprevežiteizdajicirukeidoveditemiga.IzađosmojaiVrabac,odrešismokanapekojimvezujemopantalone,vezasmoCvrcirukeipoterasmo

ga.Cvrcaseničemunijeprotivio.Onsedanasnesrećnoprobudio,pajeznaodaćedanašnjidanbitidannjegovepatnjeipredaosesudbini.

Uvedosmogaionstadeonakovezan,nasredini,amisviposedasmonaokolo.Nastadedugaimuklatišina,tenajzaduzereč‘Arambaša:–Ovajnasjeizdaoinašisuživotisaduopasnosti.Pohajdučkomzakonu,izdajasekaznismrću.Svisezgranusmo,ioblinashladanznojiizmenismopogledemeđusobom,aCvrcaiskrivilicekao

dabihteokazati:»Ama,jel’vitoodistinski?«–Imalikodakažeštogoduodbranunjegovu?–zapita‘Arambaša.–Imamja!–javiseprviVrabac.–Govori!–Evokako jebilo.Cvrcamnogovoligibanice, a sinoć je imaokodkućegibanicepa senajeo i

naduomusetrbuh.Jes’bogami,onmijesamtokazao.Paonda,znaojedanećemoćidugodazaspizbogpunogstomaka,negoćeseprevrtatiukrevetu,izatoseuplašiodaseujutruneuspavapajemoliomajkudagaprobudi.Onjebašzatomoliomajkuštosebrinuodaseneuspava,padaizostaneodzakletve.

–Imalijoškoštadakaže?–pita‘Arambaša.– Pa ja bih rekao – uze reč Gluvać. – On je mnogo nastradao zbog nas; stradao je kao đakon

Avakum.–Uh,–uzedaseposprdaDronja–kakavđakonAvakum!–Pajeste,brate,–braniseGluvać–iđakonAvakum,kadsuganatakliTurcinakolac,nijemogao

višedasedne,aetoiCvrcanemožedasedne.

–AmađakonAvakumjeizda’nuonakocu!–dobacujeDronja.–Aotkud’ ti znaš da nebi iCvrca izdanuopodkaišem, samoda je njegovotac produžioonako

krvničkidagatuče–veliGluvać.Panastavi:–Zatosamja,braćo,damuoprostimo,jerdostajestradaozbognas.

‘Arambašaseopetobrati:–Imalijoško?Svićute,atadaćeonreći:–E,ondaizvediteoptuženogpasevivratitedadonesemopresudu!Opetnasdvojica,Vrabacija,izvedosmoCvrcu,pasevratismoteposedasmoukrug.–‘Ajdedadonesemopresudu!–rećiće‘Arambaša.–Jestelizatodagaosudimonasmrtilidamu

seoprosti?Glasalismosviredom,počevodTrte,kojijesedeonalevomkrilu,isvismobilizatodaseCvrci

oprosti.–Padobro,nekamujeprosto!–reče‘Arambaša.–Idite,odrešitegaidoveditegaovamo.Vrabac i ja jedva dočekasmo. Krajnje je vreme i bilo da ga odrešimo zbog kanapa, jer su nam

jednakospadalepantalone,tesmomoralirukamadaihpridržavamo.VratismosezajednosaCvrcomi‘Arambašamuobjavi:–Ovomprilikomtijekaznaoproštena,alipaziseodsad.SutraujutrudoćićešnagrobMakseŽabe,

jaćutečekatitamodasezakuneš.–Razumem!–rečeCvrcaisedekrajnas.–Asad,braćo,–uzeopet reč ‘Arambaša–moramožuriti saodlaskomuplaninu, jer etovidite,

stvarjeotkrivena,pabisemogladićipoterajošdoksmouvaroši,padanassveživepohvata.Cvrcinamajka i njegov otac sad već znaju, pa ćemajka kazati tetki, a tetka će strini, pa će tako stići glas donačelnikaokružnog,aonće,dabome,reći:»Boljedajanjihpohvatamiokujem,doksuovdenaleglu,negokadsedočepajuplanine,papostanustrahitrepetcelogaokruga.«Eto,viditeli,braćo,kakvanamopasnostpreti?Kadbihmogaojabihvoleojošsutradakrenemo,alisutramoramzakletiCvrcu,jernemogugapovestidoknepoložizakletvu.Sutrajesubota,nedeljućudavamostavimdasespremite,pauponedeljak,uimebožje,uranuzoru.

–Aštaćemodaradimoakouponedeljakpočnupredavanjauškoli?–zapitaćeTrta.–Panektizabeležeodsustvo,paetoti!–velimuGluvać.–Znaškako je,Trto,–velimu ‘Arambaša–nemožeš ti biti i đak ihajduk,negobiraj jedno ili

drugo.–Pajaviševolimdabudemhajduk,jertunemamštadaučim–veliTrta.–E,pakadviševoliš,ationdaslušajštagovorim–nastavi‘Arambaša.–Dakle,uponedeljaku

ranuzoru,štomožeteranije,dokjošsviuvašimkućamaspavaju,izmakniteodkuće.Sastanakjeovde,kod mlina; odavde ćemo odmah kroz vinograde. Nećemo ići drumom. Ponesite svako sebi po jednupreobukuihrane,barzajedandan.Jestelirazumeli,braćo?

–Jesmo!–odazvasmosesviuglas.–E,onda,nekajesasrećom!–dodadeopet‘Arambašaimiserasturismoonakokakosmoidošli,

svedvojicapodvojicainaraznestrane.

XIII–OPROŠTAJ

Dakle, tuje,etopribližavasedaničaskadaćemoodistapoćiuhajduke.Svedosadbilisusamo

razgovoriidogovori,imnogoputauveče,kadbihlegaodaspavam,jasampomišljao:»Ama,dalićujaodistaotićiuhajduke?«Aono,eto,kucnuojevećčas.

Subotajeprošlačaskom.TogjutrasuotišliČedaiCvrcanagrobŽabinradizakletve,aotišaojeiVrabacdapravidruštvoCvrci.Biloje,pričanamposleVrabac,istokaokadsmosemizaklinjali,samojeČedaizmisliojošvišemolitava,pomenuojei»BudiimjaGospodnje«i»Jakodacarja«.AiCvrcijerekaokaoononama:»otricajutsjaiotrekoksja«.

Poslepodnesmosedelinastabluirazgovaraliospremizaputiotomeštaćekodaponese.–Jaćudaponesemtrikuvanajaja–kažeDronja.–More,kakvatejajaspopala!–velimuGluvać.–Ponesiti,akomožeš,šunku.Kodtvojekućeu

odžakuimašunke.–Ima,alitojezaključano.–Jel’te,–zapitaćeTrta–jabihmogaodaponesemjednukilubrašna.Bašjutrosjekupilamajkai

vid’osamgdejemet’lakesu.–Kakvobrašno,molimte!Koćetamodatimesihleb?–smejemuseDronja.Cvrcanaszapitadalibibilodobrodaponesejedantanjirpiktija,njegovajemajkabašjučerazlila

ivrlosudobre.–Amagdećešdavučeštanjirspiktijamauplaninu?–velimuGluvać.–Što?–kaopravdaseCvrca.– Pa ne idemo mi tamo, brate, u svatove, nego u hajduke. Zamisli poteru, opkoli vojska i

žandarmerijaceluplaninu,pastanejednatrkaijurišanje;atiskačešsastenenastenusatanjirompiktijauruci.Ostavi,bogati,to!–velimuGluvać.

–Pajes’,pravokažeš!–uviđaiCvrca.–More,imaneštovažniještonesmemodazaboravimo–rećićeVrabac.–Šta?–pitamomi.–Pane trebadazaboravimoda svakiodnasponesepo jednukutiju žižica, jer čimećemopaliti

vatrutamo.Eto tako, u tom razgovoruprođe nam subota popodne.Dogovorismo se još da se u nedelju i ne

sastajemoovdena stablu,već svakodazbrine svojubrigu iopremi se, te,uponedeljakuzoru,u imebožje,nahajdučkiuranak.

Sutradan,unedelju,majkasezačudištojaneidemodkuće,alijajojobjasnihdaimamjedantežakškolskizadatakdaizradim,amajciobasjalicezadovoljstvomisrećomštoimatakodobrogiprilježnogsina.

Zavukaosamseusobukobajagidarešimzadatak,austvarisamsezavukaodapreturamormaneifioke,davidimštabitrebaloponeti.Tako,našaosamjednuigluikonacpasamigluzaboukaput,akonacmetnuoudžep;nekasenađe,možesekomeotkinutidugmepadaimaprišiti.Našaosamisedam-osamčačkalica,pasamitometnuoudžep.Znamdasetonikonećesetitidaponesepaćeseiznenaditikadaoručku ili o večeri ponesemčačkalice.Metnuo samudžep i kutiju šibica.Našao samukuhinji i jednukutijucrneboje(fiksa)zacipele,pasamitoponeojerčimećemotamouplaniničistiticipele,atamoselakouprljaju.Ujednojfiocinašaosamikesicusapraškomzabuve,pasamitometnuoudžep,nekasenađe,anašaosamidvečistepoštanskekarte,pasamihponeo.Mogusekojiputjavitimajciiizvestitijeosvomezdravljuiotomekakonapredujemuposlu.

Kadasamposobitakonakupiositnicekojesumineophodnopotrebne,izišaosammaloudvorište.

HteosamdaseoprostimsamojimgolubovimaisaNeronom.Tegolube,prevrtače,domamiosamjošpregodinudanapasekodnassasvimpripitomili.Kadih

hranim,hoćečakisadlanadauzmuzrnokukuruza.Alepisu,tesumisvidrugovizavidelinanjima.Jasam ihmnogo voleo, a i oni mene. Ujutru, kad pođem u školu, ja im samo doviknem: »Dobro jutro,golubićimoji!«aoniseskrovaodazivaju:»Gu,gu,gu,gu!«Patakokadgodpođemikadgoddođem.Znaosamdaćeimbitineobičnobezmene,pasamuzeopunušakukukuruzadaihdobronahranim,tenekamesesećaju.Čimsamihpozvao,aonisleteliipozobalisaslašćusavkukuruzštosamimdoneo.Kazaosamimzatimzbogom,pasuodletelinakrov.

ZatovremeNeronjespavaopodklupom,tegajaprobudim.–Nerone,Nerone,‘odibatitvom,‘odiitebedapomilujem.Neron je kod nas i odrastao. Ja sam ga našao na ulici gladnog imršavog, pami je bilo žao, te

odvojimodsvogkomadahleba,kojisamdobiozaužinu,idammupola.Ontohalapljivopojede,paondapođezamnom.Nećeprostodaseodvojiodmene,pasamgamoraodovestikući.Majkaseprvoljutilaštojojdovodimpsesaulice,aposlegaionazavolela.Neronnijebioleppas,alijebiodobar,pošteniveran.Spavaojeuveknakućnompragu,svakogajeodnasispraćaodokućnekapijegdegodpođemo,akadsevraćamo,lajaojeodradosti.Menejenaročitovoleo,jersamgajaštitio.Dođemukoj’puttakopaserazigraipojuripiliće,pahoće,bome,al’onakoušali i igri, ibezzlenamere,idaudavikojepile.Razume se, naša služavkaMarija zbog te sitnice digne užasnu dreku, dohvatimetlu pa okrene držak iisprebijaNerona, teonskičućiode i sakrijesepodklupu.Tada jadođem,sednemkrajnjega,metnemnjegovuglavumeninakoleno,milujemgaitešimga:

»Nemojdaplačeš,Nerone,znamdateboli,al’proćićeto!«ANeronmegledapravouoči,aočimupunesuza.»Pazarnemožeš,Nerone,da seuzdržišdaneudavišpile? Igraj sekaočovekmalo sapilićima,

poterajih,potrči.Al’ti,brate,preterašuigri.Uzdržisedrugiputdatenebitukli!«TakojatešimipoučavamNerona,aonmegledapravouoči,kaodamerazume.Ali iNeron je premameni pažljiv.Kad semeni tako desi pame istuku, a ja odemna drvljanik,

zavučemsetamopaplačem,aNerondođemeni,sedne,naslonimisvojuglavunakoleno,pamegledapravouočiisvemiizgledakaodahoćedamikaže:

»Nemojdaplačeš,bato,znamdateboli,al’proćićeto!«Pa kad ga ja pogledam i pomilujem ga, a njemumilo i čistomu čitam iz očiju kako i onmene

savetuje,istoonakokaojanjega:»Pazarnemožeš,bato,kojiputdanaučišlekciju,negovečitoizvlačišbatinezbogtihpustihlekcija?

Poigrajse,nekažemdasenepoigrašsadrugovima,aliti,brate,preterašuigri,padignešsasvimrukeodknjiga.‘Ajde,legnimalonaknjigudatenebitukli!«

Eto,takavjebioNeronitakosmosejaionslagaliivoleli.Čimmejevideonavratima,aonmijepritrčaoigrdnoseneštoumiljavaookomene,kaodajeslutiodaćemoserastati.Jasamgamilovaoišaptaosamusebi:

»E,mojNerone,mojNerone,koćeteodsadtešitikadteisprebijajumetlom?«Ineštomisebašražalilo,pasevratimusobu,jersamseplašiodamineomekšasrce,ahajdukne

smeimatimekosrce.Uđemusobu,papogledamsvojeknjige,zbogkojihetouhajdukeodoh.Pribrahsveknjige,vezahih

kanapom, pa mi pade na pamet da na paketu štogod napišem. Uzmem pisaljku i na naslovnom listugeografije,kojajebilaodozgo,napišem:

Zbogom,knjige,Zbogom,mojebrige!

Ne znam otkudmi ispao stih, valjda zato što sam bio ražalošćen. Pogledam levo, desno, pa bihsvakojstvaridakažemzbogom,sasvakomstvaridaseoprostim,alisvenekakoispadaustihovima.

Takospazimuprozorusestrinulutku,ajajegledam,gledampajojkažem:Lutkobela,mojećureglupo,Kol’kol’samtiputajakosepočupo;Kol’kol’putajasamteizgrebo,Lomiotiinogeiruke;Natebisezahajdukevežbo,Pasad,eto,odohuhajduke!Panesamolutkinegoidrugimstvarimaobraćamsesveustihu.Tako,naprimer,spazimsvojjastuk,

nakomespavam,pamutepam:Mojjastuče,omojuzglavniče;Zartemožekogoddanevole?Divnolisamnatebispavao,Naročitokadanemaškole.Patakosamseredompraštaoodsvihstvariisvimasamgovorioustihovima,jedinonisammogao

danapravimstihlampiipljuvaonici.Eto takomi jeprošao tajdan, auvečenavečeri,morampriznati,nijemibilo lako.Gledamoca,

nabranomučeloodbriga,a jamislimusebi:»E,kadbiznao,oče,daćešsutradobiti još jednunovuboru!«Gledammajku;večerasnaročitodobrainežnapremameni,valjdazatoštosamostaokodkućedaradimškolskizadatak.Gledamje,pameneštožao.Damijebardamogudajojpoljubimruku.Asestricamijoškaže:

–Znaššta,bato, sutraćedoćimojedrugaricekodmene.Dođi i tiposleškolepada igramo,akohoćeš?

»E,kadbitiznala«,mislimsejausebi,»kakvidrugarimenečekajusutra.«Jošvišemejeražalostilaštrudlaodvišanja.–Znamdavolišštrudluodvišanja,–rečemimajka–abiosidanasdobar,pazatosamtinapravila.Pojedemjajednoparčeštrudleijavimiseuokujednasuza;pojedemdrugoparčeipojavimise

drugasuza;pojedemtrećeparčeipojavimisetrećasuza,idaminerečeotac:»E,dosta!«jabih,samozbogžalosti,nastaviojošdajedem.

Kadsmopošlinaspavanje,jaugrabihprilikutepoljubimmajciruku.–Eh,eh,eh,otkudto?–začudisemajka.–Pa,datikažemhvalanaštrudliodvišanja.–E,’ajde,‘ajde,–rećićemajkazadovoljna–palakunoć,sinko!–Lakunoć,majka!

XIV–ODMETANJE

Nisamcelunoćspavao.Triputsamsedizaoizadizaozavesunaprozorudavidimjelivećsvanulo,

pakadsamvideodajejošmrak,jasenanovovraćaoupostelju.Prebaciosampokrivačprekoglave,alinisammogaozaspati;hiljadumislisuservalesamnom.

Najposledignemseičetvrtiput,zadignemzavesu,ividimnoćserastinjalaiizbledila,autočujeminašegapevcaizdvorišta,triputkukureknu.Jasetiho,svenaprste,dignemdamenebikočuo,papoštosampolako,polakootvoriovratadaneškripnuilidabravaneškljocne,izađemuhodnik.Majkajesinoćuormandovrataostavilasirkojijeostaoodvečere,atajseormannezaključava.Otvorimga,pakakosam još sinoć spremionovine, uzmemdvaparčeta sira, dvaparčeta štrudle odvišanja i jedanpovećikomadhleba,panapravimpaket.

Vratimsezatimu sobu,odkoje samvrataostaviootvorena,pa senabrzu rukuobučem,acipeleuzmemuruke.Nisamsmeousobidaihoblačim,jerbilupale,negoudvorištu.

Najtežemijebilodaotvorimvratauhodniku,neštosuseteškootvarala,alinajzaduspemito,teizađohudvorišteiosetihkakomezapuhnusvežinazorekojasevećbudi.Naslonimsenazid,teobučemicipele,utomipriđeiNeronijagapomilovahnegovorećimuništa,paseondauputihkapijidokojemeNeronisprati.

Nakapiji,jošjednom,osvrtohsedapogledamzasobom,prekrstihse,pauimebožje,neosvrćućisevišezasobom,pođoh.

Zorajesvevišeosvajala,nećeproćiniminut-dvapaćeprobitiprvisunčevizraci.Jutarnjasvežinaizazivala je kodmene jezu i misao kako bi bilo prijatno jošmalo u postelji poležati. Ali dužnost jedužnost,azatudužnostmejošizakletvavezuje.Išaosamhrabroismelonapred.

Kadsamstigaopredmlin,većseprvizračaksuncapomolio,alijejošuvekbilaranazora.Zviznuosam,a izmlina seodazvaozvižduk,a toznačida je ‘Arambašavećna svommestu.Uđem izateknemtamoČeduiGluvaća.Čedamet’onekušubarunaglavu,moradajetozimskašubaranjegovaoca.Istina,leto,vrućinesuvelike,alitakosašubaromvišeličina‘arambašu.Naleđimamujednomalosekirče,onokojimnašemajkeukujniseckajumeso;vezaogakanapomnadvakrajapaprebacionaleđakaopušku.Odistajestrašanizgledao,pravi‘arambaša.

MalozatimstižeprviCvrca,paondaDronja,anijeprošlonikolikosidlanodlanudario,evoihzviždespoljaiVrabacsTrtom.

Svismonaokupu...‘Arambašanaspremeripapoče.–‘Ajde,braćo,prekrstitese,padapođemo!Prekrstismoseikretosmo.‘Arambašaidenapred,amizanjim.Nikonirečnegovori, jernamje

‘Arambašapredpolazakzabraniodagovorimo.Čim smo napustili i poslednju varošku kuću, mi se dohvatismo vinograda, te sve nekim malim

seoskimputevimaistazama.Kadzađosmonajednumaluširinu,mizastadosmomalodaseodmorimo.Tektuprogovorismoglasno:–Braćo,–rečenam‘Arambaša–mietopođosmoisadvećnatragnemožemo.Akobogdaisreća

junačka,nećeproćinitridana,amićemopostatislavni.Onamaćesečudapričatiizadrhtaćeceonašokrugodstrahaitrepeta.

Mi, zadovoljni što smemo sad da razgovaramo, uzesmo jedan drugome da pričamo kako je kopobegaoodkuće.Isvesupričebileslične,svisugotovotakopostupilikaoijaštosam,jedinoCvrcaštojekrozprozorpobegao.

Kadsetakomaloodmorismo,a‘Arambašareče:–E,‘ajde,braćo,dakrećemodalje!–ipođenapred.

Danvećuvelikoosvojio;suncesevećotkriloteobećavalepisunčandan.Sadsmovećizmakliizaposlednjihvinogradaihvatamosenekeuskestazenapadinii idemosve

jedanpojedan,jedanzadrugim.–Paštosimoraokrozprozor?–pitamouzputCvrcu.–Eh,štosammorao!Mojotacnikadključodspoljnihvrataneostavljaubravi,većgauzmesobom.

Dačekamnjeganisamsmeo,negosamjajošsinoćspremiotajplanijošsinoćsamotvorioprozorpagaonakopritvorio,jerdasamostaviozajutros,čulibidaotvaram.

–Adatejespazionoćnistražar?–pitagaVrabac.–Natonisamnimislio!–veliCvrcapanastavljaput.Sadsmovećušliunekušumu.Nijevelika,nemastoletnihhrastova,ali je ipakšumica,panamje

dobrodošlahladovina, jer jesunceuvelikovećosvojilo tesmosepočeliznojiti.Dostadugosmoišlikroztušumicu,paopetizbilinaledinu,tejednomkosompošlidasepenjemo.Prednamajebilaplaninaobrasla gustom šumom. Svi smo nekako predosećali da je to planina koja će ubuduće biti naša kuća.‘Arambašajeišaotakopouzdanonapredkaodamujesvakastaza,svakastopaisvakižbunpoznat,iakojeonprviputzalazioovamo.

Zađosmoiutuvelikušumu,penjućisejošuvek,alisavelikimtegobama,jersadvećnijebilostazeimismoseveralikroztravuljinuizaplitaliosuhogranje.Neznamkolikosmotakoišli,dokneizbismonajednumalučistinu,gdenas‘Arambašazaustavi.

–Rastovaritese,ovdećemoseodmoriti iprihvatitisemalo.Nijejošpodne,al’ćeskoro!–rečenam,paprvionsedenatravuistavisvojpaketisekiricukrajsebe.Misvijedvadočekasmojer,bome,iumorilismoseiizgladneli.Posedasmopotraviistavismosvakipredasesvojpaketićtedajedemo.

Dajesamonekomogaozaviritiutepaketiće,štasvenebivideo.Dronjajeodistaponeotrikuvanajajai jednoparčepiteodmesaikomadićhleba.Vrabacponeosiraisuvešljive,aTrtasamopovelikikomadhleba,alijezatoponeonož,viljuškuikašikuiuztojošsalvetudaimačimeobrisatiustakadsenajedehleba.Cvrcajeponeomaloparčesuvamesaijednukesicubombona;Gluvaćjeponeotrikifleijednukutijusardina.

Šta jeda jekoimao, tekslatkosmojeli,pa tekkadsmoutoliliglad,počelismosesmejati jedandrugom.NaročitosmozadevaliTrtuštojeponeosalvetu.Vrabacječakodjednemalegrančicenapraviokoturčićpamugadao:

–Etoti–veli–prsten,pasavijsalvetu,imetniunjegadasepoznajedajetotvojasalveta,tedasenebiizmešalasaostalima.

Kadsmozavršiliručak,a‘Arambašaćenamreći:–Deder,braćo,davidimokakostojimosaoružjem;čimejekoodvasnaoružantedaznamnašto

moguračunati?Eto ja,braćo, imamovusekiru, to jemoj‘arambaškiznak.Ovasekira, iako jemala,umojoj ruci je vrlo opasno oružje. Jamogu njome jednim zamahom da odsečem volu glavu.Deder davidimštaviimate?

Misesvizbunismokadnastoupita.–Jaimamperorez!–rečeVrabaciizvučeizdžepajedanstariprljavperorez.–Ati?–okrećese‘ArambašaGluvaću.–Janemamništa.–Ati?–okreteseTrti.–Jaimamnoživiljušku.–Ikašiku!–dodajeVrabac.–Ati?–okretese‘Arambašameni.–Jaimamsamojednuiglu.DronjaiCvrcanisutakođerimaliništa.Takvostanjenaoružanjazabrinu‘Arambašu,pauzedarazmišlja.

–Ti,Trto,zadržisebinož,– rećiće ‘Arambaša–aviljuškudajGluvaću.Viljuškamožedabudedobrooružje,naročitokadsenađešsneprijateljemprsauprsa.

TrtaposlušaidadeviljuškuGluvaću.–A vas trojica, – okrete se ‘Arambašameni,Cvrci iDronji – ‘ajde pođite samnomu šumu da

nađemokojubatinu.Naoružaćetesezasadabatinama,dokposleprvepljačkenedođemodooružja.Mipođosmozanjim,teonušumionimsekirčetomokresagranje,sadeljaidadenamsvakomepo

jednubatinu.Kadsmosevratili,tamanjesunceudariloupotiljak,teonnaredidakrećemodalje.Tako,sadveć

potpunonaoružani,pođosmosaovogaprvogaodmorišta.

XV–UGORIHAJDUCI

Nismojošvrlodugoišlipanaiđosmoopetnajednučistinu,okokojeješumamaloproređena,tese

možeidogledatidonekleokosebe.‘Arambašastadeteuzeonakoznalačkiispitivatimesto.Negovorećinamništa,onzađeušumulevo,pazađedesno,zamislisejošmalopaodluči:

–Ovdećenam,braćo,odsadbitisastanakistalanlogornašojčeti.Svipogledasmookosebe,isvakomeutometrenutkupadenapametmisao:dakle,tu,tojeonošto

smoželeli,onoštosmosanjalinahrastovomstablu?Sadsmo,dakle,ugorihajduci!Ovdećemo,dakle,mi,budućiorloviplaninski,dasavijemosebignezdo;ovojeodsadnašdom,našadržava,našacarevina;odavdećemomigospodariti,odavdezadavatistrahitrepetnasvestranesveta.

Iztakvihmisliisanjarijaprobudinasglas‘Arambašin.Onpočedaizdajeprvenaredbe.–Istovariteseovde!Mispustismonazemljusvojedžepnemaramice,ukojesmozavilijošonomalosiraihleba,koliko

namjeodručkaostalo.–Ti,Mile,–okreteseonVrapcu–uzmiDronjuiCvrcusobom,pazađiteušumutesaberiteštoviše

možetedrvazavatru.Ponesiteiovomojesekirče,tedaodsečetegranuakotreba!Vrabac,DronjaiCvrcadigošeseiztihstopa?tezađošeušumu.MeniiGluvaćunaredi‘Arambašadaispitamookolinu,tedavidimoimaligdeublizinivode,pai

mizađosmoušumu.‘ArambašasaTrtomostadedauredilogor.OnodredimestogdećesevatraložitiinarediTrti da nađe i donese kamenje koje će služitimesto uzglavnika pri spavanju.Gluvać i ja smo,bome,poduželutali,alinigdevode,nipotoka,niizvora.Najposle,kadsmomalaksali,vratismosebezuspeha.

–Neumetedatražite!–ljutisenanas‘Arambaša.–Kakomožebitiplaninabezvode?Sutrazorompretražićujaceluplaninu.

Utopočešedastižuionidrugi,svakisabremenomdrvanaleđima.–Imalitamojošdrva?–pita‘Arambaša.–Punašumapolomljenihgrana!–veliVrabac.–E,‘aj’teondasvi,tesvakonekanatovaripojedandobarbremen,jerovojemaloštostedoneli.OdosmosviušumuzaVrapcem,teponesosmokolikojekomogao.–Hoćemolidaložimovatru?–pitaVrabac.–Nejoš, rano je, tekkadzađesunce–veli ‘Arambaša.–Nego,deder,posedajtesvidaodržimo

jedansavet.On sede, prvi, kraj onogmesta gde je odredio da bude vatra, a mi svi posedasmo ukrug, te da

počnemoprvihajdučkisavetuplanini.– Braćo, – počeće ‘Arambaša – od ovog časa počinje naš hajdučki život. Mi smo jutros rano

napustilisvojekućeisadsetamoveć,ucelojvaroši,znadasmootišliuhajduke,asvisusepreplašiliistrepe,jerneznajuštaihčeka.Zatomi,braćo,trebadaotpočnemorad.Jaćuvamiznetištajamislimdapreduzmemo,avimikažiteakokoodvasimakakavplan.

Tu‘Arambašaućutaipogledanassveredom,pakadvidedamisvićutimo,aonnastavi:–Jamislim,braćo,danoćasjošnepreduzimamoništa.Trebadaseodmorimo,trebadaupoznamo

dobrošumuisvuokolinu,patekondadapočnemorad.Asutrananoć,akobogda,pristupićemodelu.Poslaćemopouzdanustražunadrum,ikadnaiđukakvaputničkakola,stražaćedazviznetriput.Svićemo,naoružani,poletetikaosokoloviipašćemouzasedu.Kadnaiđukola,tićeš,Gluvaću,ispastipredkola,jertisinajboljenaoružan,imašviljušku.Staćešpredkolaigrmnućeš:»Stoj,nikorakadalje!«aliznaš,tomoraštakodagrmnešdasekočijašuplašiidaodmahispustidizgine.

Gluvać pogleda u viljušku, kojamu je bila za pojasom, pogleda u sve nas redom, pa pokuša dagrmne:»Stoj,nikorakadalje!«alikakomunije ispaloza rukom, touzedaponavlja ida sevežba.A‘Arambašanastavi:

–Kadkočijašispustidizgine,tićešopetzviznutiimićemoiskočitiizzasede.Tićeš,Dronjo,odmahdočekatikonjezadizgine;ti,Vrapče,otićićešpozadikoladanebikoodputnikaiskočiotamoipobegao.Ati,–okretese‘Arambašameni–staćešpredkolaiviknućešputnicima:»Silazi.«

–Ja?–zapitahprestravljeno.–Jest,ti!–potvrdi‘Arambaša.–Aakoukolimabudeprofesorgeografije?–zapitahjasastrahom.–Amakakavprofesor geografije? – čudi se ‘Arambaša. –Šta imaon posla u kolima?Ukolima

morajubitinajmanjedvabogatatrgovca,kojisevraćajusavašaragdesuprodalistoku,isadnosekućipune kese zlata. Kad ti, dakle, vikneš: »Silazi!« ta dva bogata trgovca sići će s kola. Tada ću se japojavitiipogledatimrko,takomrkodaihprođejezacelimtelom.Tadaćujaviknuti:»Pareiliživot!«

–Aakooninedadupare?–pitazabrinutoTrta.–Akonedadu,tadaćemoihnapasti.Tićeš,Cvrco,skočitinajednoga.–Aakomionopališamar?–pitaCvrcaičešesevećunapredzauvetom.–Paništa,zaštosihajduk?Zarnašestarenisunabijalinakolje,pasutoonipodnosili,atinemožeš

jedanšamar.–Pamogu,nijedanemogu!–kaopravdaseCvrca.Posleuze‘ArambašaDanamobjašnjavakakoćemozatimdelitiblagoištaćemosvekupitiza to

blago.Naprvommestutražiojezasebekalpak,iodelosvezlatomoptočeno,jeron,veli,kao‘arambašamora biti tako obučen.Docnije, kad ga opevaju u narodnoj pesmi, nemogu damu opevaju počupanušubaruipocepanepantalonekakvesadimanasebi,većmoraimatisamur-kalpakimor-dolamu26zlatomoptočenu.

Vrabaciznesedrugijedanpredlog,kojismosvisapažnjomslušali.Onrečedabiboljebilodamibogatetrgovceostzvimonamiru;nekaidusmilimbogom.Aon,veli,najvišebivoleokadabinašačetasišlauvaroš,padanapadnemogimnaziju.

–Paštaimaugimnazijidasepljačka;onajstariglobus,pocepanemape,kredeisunđeri,etotojesve!–veli‘Arambaša,ismejeseVrapcu.

– Ja sam za to da mi udarimo na gimnaziju i da opljačkamo one zapisnike koje upisuju đačkebeleške,padalepounjimapopravimosebiocene.

–Uh,mnogotitovredi,akaddođeispit?–pitaCvrca.–Akaddođeispit,aprofesorćedapomisliusebi:»More,ovojehajduk,dajanjemudamdobru

belešku,dagaskinemsvrata,jerteškomeniakomiseonpopnenavrat!«–Nije samodobrubelešku,nego i primernovladanje.Kad sihajduk,pravo jeda ti daprimerno

vladanje!–podsmevamuseGluvać.Idokmitakorazgovaramoikrojimoplanoveobudućimpodvizima,dotlevećisuncepočesedati,a

izgorepopuhivatisveživečernjivetrić.–Deder,braćo,dapovečeramodokje jošzavidela!–predloži‘Arambašaisviodmahrazvismo

svojepaketiće,pahalapljivopožderasmosveštojeostaloodručka.Trtaječakpolizaostarenovineukojejebiozaviosir.

–Bašimašhajdučkiapetit!–velimuGluvać.–Imam,–priznajeTrta–al’nemamvišeštadajedem.–Spremitesadvatru!–naređuje‘Arambaša.Isadsesvipredadosmoposlu:jednilomegrane,drugiihslažunagomilicezapotpalu.Jedvasmo

čekalidanaložimovatru.Tonamjenekakoizgledalopravohajdučki,kadposedamookovatre.–Podloži!–naređuje‘ArambašaCvrci.

–Neznamdal’mogugdegod,ovdeušumi,danađemstarenovine?Mojamajkauvekpodlaževatrustarršnovinama–veliCvrca.

–Amagdećešuplanininaćistarenovine?–velimuGluvać.Jasesetihdasammojpaketzavioustarenovine,paihdadohCvrci,onihuturimeđugrane,upali

šibicu, plamendočepa suvugrančicu, i sadpolegasmo svi po zemlji te počesmo iz sve snageduvati iraspirivatiplamen.

Suvogranjepočepucketati iplamenseizvivisoko,amisviveselokliknusmokaodasmosevećdočepališkolskihprotokolaipopravilioceneunjima.

–Uh,braćo,–uzviknu‘Arambašalebdećipogledomzaplamenom–zarnijetoDivnobitihajduk?Jošdanamjesadguslar,padanasopeva.

–PaevoVrabac–rećićeDronja.–Jest,onnamjevećpevaouzgusle.–DaizaberemoVrapcazaguslara–predložiGluvać.–Aznašlisastavljatipesme?–pita‘ArambašaVrapca:–Znam!–odgovaraVrabacpouzdano.–Jest’zna!–dodajeDronjapakosno.–Al’pokradesveizčitanke.–Papokradem,–veliVrabac–alijatoveštosastavim,atineumešnito.Evo,imamjaiudžepu

jednupesmu,jučesamceodansedeokodkućeisastavljaoje.–‘Ajde,‘ajdečitaj,–kliknusmosviveseloiVrabacizvadiiznedaradvalistaizknjižiceškolskih

zadataka,naslonisebližeplamenudamoževideti,jersuncevećutonuipočeprvisumrakdasenavlači,iuzenamčitati:

Božemili,čudavelikoga!KadsešćašepozemljiSrbiji,PoSrbijizemljidaprevrneIdadruganastanuvremena,Odmetnusejednačetamala,Četamalaaliodabrana.Odmetnusegoriuhajduke.Jadatijestatipagledati,Svakijunakboljioddrugoga,Al’predsvimaBrba‘Arambaša,Junakkakvognadalekonema;Naglavimucrnašubarina,Nanogamaplavepantalone,Aočimusevajukomunje,Nadočimanadneleseveđe,Teonkroznjihmrkopogleduje;Mrkibrcipaliporamenu...KodtihrečiCvrcagurnunogomDronju,kojijesedeodonjega.Tojeon,razumese,krišomučinio,

alioštro,sokolovooko‘Arambacšnoopaziloje.–Nepodgurkujse,Cvrco,–dobacimu‘Arambašastrogo.–Jato...–zbuniseCvrca–mislim,znaš,preteraojeVrabacjertinemašbrkove.–Panemamih,znamjadaihnemam,alitojezbogpesme.Upesmiseuvekzajunakamoradakaže

daimabrkove.

–Pajeste!–izvinjavaseCvrca.–Nastavi!–naređuje‘ArambašaVrapcu,aovajdalječita.Jadatijestatipagledati,KadonmegdansMatamutomdeli,Dvajunaka,obadvajednaka,PodnjimasecrnazemljatreseIudaramoreobregove.Pasenoseletnjidandopodne,DokseBrbisrcenerazigra,Iudariplameniznozdrva,Spustišeseveđenadočima,Zasijašemunjeizočiju,Audaripenanaustima.PaongrlirukomMatamutu.Kakogajelakoobgrlio,PopucašekostiMatamuti,PagaBrboprekosebebaca,Teonpadauzelenutravu,Iovakocviliunevolji:„Blagotebi,Brbo‘Arambašo,Odteb’nemavećegajunaka!“Čedaodzadovoljstvaprevučerukomprekousana,kaodagladibrkoveidobaciVrapcu:–More,patiumeštolepodasastaviš!–Paume,dabome,–dodajeDronjapakosno–kadončuvasvestarečitanke.–Nekažem,imaiizčitanke,–braniseVrabac–aliimaštosamisamsastavio.Evoučitancinema

zaMatamutu.–Bogami,dobroje–ponavlja‘Arambaša.–Aimalijoš?–Ima!–veliVrabac.–Pa‘ajde,čitajdalje!Vrabacnastavidačita:AdatijestatipavidetiSvejunakeučetiBrbinoj,Svakijunakboljioddrugoga.TujeGluvać,hajdukglasoviti,KojinojeuborbamaljutimSkin’odosaddvan’estturskihglava.–Uha,–razležesesasvihstrana.–Patoupesmi!–braniseGluvać.–Upesmitomoratakodasekaže.–Čitajdalje!–naređuje‘Arambaša,aVrabacčita:TujeDronja,hajdučinastara,Odkogdršćecelagimnazija,

Gimnazijaisviprofesori...–Uha!–opetuzvik.–Neprekidaj!–naređuje‘Arambaša.–Čitajdalje:TujeCvrca,junačkokoleno,Kojinojegrdnopropatio,Preživeomukesvakojake;Prenoodegoriuhajduke,Kaišemmuleđaispisana,Iglobusaobehemisfere.Trtasepakosnonasmeja,aligapreseče‘Arambašastrogimpogledom,teVrabacnastavi:TujeVrabac,junaknadasvima,Blagomajcikojagarodila!Nematogakomodoletneće,Nebojisenikogadoboga.Gdeonprođetutravaneniče,Onpogledomkosiiobara;Prednjimdršćecelaturskavojska,Jaojonomkomenasnudođe,Akamolidamušakapadne!–E,e,pretera,pretera!–čuseopštiuzvik,padavidišisam‘Arambašapristadeuzto:–Preteraosi,brate!–okreteseonVrapcu.–Patojezbogpesme!–braniseVrabac.–Paizbogpesmejemnogo!–ostajeuporan‘Arambaša.–Nego,titodaskratiš.–Jel’svedaskratim?–pitaVrabac.–Netrebasve!–veli‘Arambaša.–Onoranijejevrlodobro,al’toštosetebetiče,todaskratiš.Vrabacsenađeuvređen,savihartiju,metnujeudžepinehtededačita.Mi digosmo glave, jer smo se bili povili slušajući Vrapčevu pesmu, i obazresmo se oko sebe i

sagledasmonoć.Ućutasmo,obuzetisvijednomistommišlju.Zemlja,nebo,šuma,noć...Nikonirečineprogovori,nikonidazine;pogledasmosesamomeđusobomisretosmosemislima.Jedvaunekodoba,tiho,šapatom,višeusebiizustiSimaGluvać:

–Noć!

XVI–PRVABORBA

Noć.Ućutali smo svi kao zaliveni, ili i ako progovorimo, a mi šapućemo, kao da se bojimo da ne

probudimokoga.Šapćeisam‘Arambaša.–Hoćeliovodugotrajati?–šapćedasejedvačujeCvrca.–Koje?–pitaGluvaćopetšapatom.–Panoć.–Dugo!–odgovaraGluvać.–Janevolimnoć–veliCvrcaividišneštomuigrauglasu.–Nija!–veliGluvać.To takodve-tri reči, pa opet nastane ćutanje imukla tišina, i svimisle jednu istumisao, koju ne

smejudaispovede.PočećerazgovorDronja,alitakokaoisviostali:–Aimalikoganoćuušumi?–Kogamožebiti?–hrabrisekao‘Arambaša,ainjemusekaoneštomalosteglogrlo.–Patako,jel’imaživihstvorova?–nastavljaDronja.–Kadseznadaimaovdehajduka,nikonesmedapriđešuminoću!–odgovara‘Arambaša.–Azveri?–pitaVrabac.–Zverinoćuspavaju!–tvrdi‘Arambaša,akaoinjemupreletajubrigeprekočela.Paućutasmoopet,atekćeusredtišineTrtaprošaptati:–Aoponoći?–Štaoponoći?–pita‘Arambaša.Trtaneodgovori,nijeimaohrabrostidaodgovori,ani‘Arambašaganezapitadalje.Svismoznali

štatoTrtamislioponoći,isvimanamzatreperisrceidižesekosanaglavi.Svimanampadošenapametonebajke,kojesunammalimapričalemajkeovešticamaizmajevima,kojisekrijupodubokimšumama.Badava sunamučitelji i profesori docnije kazivali da su sve to samopriče, izmišljenepriče, ipak seovogačasakodnassvijujavi tosećanjeisvenasobuzejeza.Sadtekućutasmo,panitigovorimo,nitiglavedižemo,većžmurimodanebi’gledaliokosebe.

Posledugogćutanja‘Arambašaprogovori:–Nemaštadasebojimo,mismooružani!Nikomuneodgovorinireči,nitidižeglave,onpoćutaduževremena,paopetprošapta:–Pajest,netrebadasebojimo!Amatekštoonprošaptaovereči,aušumiizanašihleđa,šušnunešto.Mizadrhtasmosviiprođenas

neka groznica celim telom. Ja htedoh da ciknem, ali nemogoh, steglemi se vilice, pa nemogu ni daotvorimusta.Gluvać,vidim,gledarazrogačenou‘Arambašuimrdaneštoustima,alimuneizlazerečinausta.Stegaomuseglaspanemožedaizgovorinijednureč.

‘Arambašaprestravljenopogledanaonustranu,odakle je šušanjdolazio,aliutopočedase lomigranjetamoušumi.‘Arambašaskočiprviidreknu:

–Bežite,braćo!Pakadklisnunizjednupadinu,amakaodasigaizpuškeizbacio.Misvizanjim.Božegospode,što

jetobilatrka,aoduzelenamsenogepanemožemodatrčimo,negoposrćemo,krhamose,padamoiopetse dižemo.A nemamo više ni daha u grudima, pa neznaš hoćeš li živ stići ‘Arambašu, a on izmakaonekakvih tristametara isprednas.Najzad,kada ionmalaksa,dočepa se jednogahrasta,pa seuspeuznjegakaomačka i probi sekrozgranje, teode ranajviševrhove.Dokmi stigosmopodhrast, čujemo

njegaozgo:–Zamnom,braćo,spasavajtese!Jao,bogomili,štonastadegužvaigurnjavakoćepreuzhrast!DočepaogaseprviTrta,pasepopeo

takozajedanmetar,pastaoodumora,azakopčaosezahrastpaganepušta.Gluvaćgadočepazaturpagasrozanazemlju,istadejošnanjegaiuspuzaseuzhrast.Jazanjim,zamnomCvrca,paVrabac,paDronja,aTrtasepopeposlednji.

Porazmeštalismosepogranama,a‘Arambašačučinavrhuhrasta.Vrabac,madagajestrahobuzeokaoisvenas,nemogadeniuovomeočajnometrenutkudaoprosti

‘Arambašištomujemaloprerekaodaskratipesmukojamuopevajunaštvo,padižeglavu,pogledavišesebe,uvrhhrasta,ireče:

–Ati,‘Arambašo,prviklisnu?–Ja, je l’?– izbrecnuse‘Arambaša.–More,recihvalaštosamvamspasaoglave.Vi ineznate

kolikajeopasnostbila;najmanjeihjestotinaoružanihpušakabilotamo.Videosamih,sviimajupuške,ami nemamo vatreno oružje.Kad bismo se borili prsa u prsa, ja bih primio borbu, ali nisam smeo daprimimsavatrenimoružjem.

–Paonićenasiovdepobiti!–gunđaGluvać.–Nasćepobiti,–dodajeVrabac–ali‘Arambašunemogu,otišaojenavrhhrasta.–Jasamsepopeoovdedaosmatramneprijatelja.–Kadopkolehrastpapripucaju,padaćemokaozrelekruške!–gunđaidaljeGluvać.–Mir!–uzviknu‘Arambaša.–Negovoritedaseneodamo!Sviućutasmoiupresmopogdedetamoodaklesmopobegli.Sahrasta,kojinamjedaozaštite,lepo

sedogledalanašavatra,kojasesadrazbuktala,paplamenpalacaiosvetljavacelušumuuokolo.Svisezagledasmodavidimohoćemolipodsvetlošćuplamenaopazitineprijatelja.

Mir, tišina, ništa se ne vidi. Mi naprežemo oči i dalje i gledamo netremice tamo. Posle dužegvremenaGluvaćprvisagledaiprošapta:

–Javidimnešto!–Ija!–dodajeDronja.–Ija!–dodajeVrabac.Svi napregnusmo oči još više. U punoj svetlosti plamena jasno se ocrtavala neka četvoronožna

životinja.–Onojekrava!–rećićeCvrca.–Nijekrava,negokonj!–dodajeGluvać.–Izgledadajekonj,moždajevojskovođasjahao!–veliodozgo,savrha,‘Arambaša.Opetućutasmo,posmatrajućionuživotinjuizaplamena,dokCvrcanekliknu:–Paonojemagarac!–Jeste,jeste!–viknusmonekolikonas,jersesadvećjasnovidelodajemagarac.–Ama,dalijemagarac?–pitajošuvek‘Arambaša.–Jeste!–vičemosvisaduglas,jerseodistalepovideloprisvetlostiplamena.‘Arambašapoćuta,poćutamalo,paonda,izgleda,kaodasenaneštovelikoivažnoodlučio.Onje

dobroosetio damu je zbogmalopređašnjegbekstva paoneštomalougledmeđunama, pa je sadhteopošto-potodagavratiipočevrlosvečano:

–Braćoijunaci!Minemožemoostatiovdenadrvetučitavunoć.Možekozaspati,papastisdrvetakaozrelakruška.Moramo,dakle,neštoučiniti. Jasamse rešiona jedankorak,pamakakoopasanpoživotbio.Jedanputseživiijedanputsemre.Namucisepoznajujunaci.Odlučiosamdasiđemsdrveta,inetražimodvasdapođetesvizamnom.Kogajestrahnekostane.Sićićuiučinitijurišnaneprijatelja,pamakarihtamobiloidvestotine.Koćedakle,braćo,samnom?

Svipristadosmodapođemo, jer smosadvećbilipotpunouverenida tamonemani stonidvesta

neprijatelja, nego svega jedno jedino magare. Pa zašto onda ne bismo bili i mi junaci na računmagaretov?

Kadvide‘Arambašadasesviodazivamo,anjemukaodanijebilonajpravije,niježeleodasnjimpodelimoslavuujunaštvu.

–Padobro,–reče–javasnezovem,aliakohoćete!Ionsiđesdrvetazadve-trigraneniže,danambudebliže,ipočenamkazivatisvojplanzanapad:–Jaću,braćo,napred,nekameneprvosnađešto jesuđeno.Avi sedržitemalopostrani,dami

priskočiteupomoćakodonevoljedođe.Ićićemopolako,tiho,itosvečetvoronoške.Takohajduciuvekidukadhoćedaiznenadeneprijatelja.Uzputnireči.Kadstignemonalicemesta,jaćuvamdatiznakivićete svipolegatipozemlji, a jaćudaseprivučemštobliženeprijatelju,paćuujedanput,kao tigar izzasede,arlauknutikaozveriskočićupredneprijatelja.Jestelirazumeli,braćo?

–Jesmo!–odazvasmosesvi.–E,dobro,nekanamjebogupomoći!–I‘Arambašaskidešubaru,paseprekrsti,atoistoučinismo

imisviostali.–E,‘ajde,braćo!–reče‘Arambašaipođenizdrvo.Pođosmoimisviostalijedanpojedan.Kadasmobilinazemlji,‘Arambašametnuprstnaustaiprošaptanam:–Lezi inirečiviše!–paonprvi ležečetvoronoške,aučinismoimi tako, isadpođečudnačeta

hajdučkanačetirinoge.Izgledalismokaomalostadoovaca.‘Arambašanapredkaoovan,amizanjimkaoovce.

Išlismotako,išlismopribližavajućisesveviševatri.Kadasmobilijednostotinumetaradaleko,‘Arambašastade,okretenamseidadeznakdatuostanemo,idapolegamopozemlji.Miučinismokakojenaredio.

Mipolegasmo,aonkretečetvoronoškedalje,primačesevatripaležeionnazemlju.Ležaojetako,ležao,amikobezduše,svenamdršćesrceoduzbuđenja,panesmemonidadišemo.

Ujedanputmrklunoćnutišinuprolomistrašanarlauk,kaolavkadrikne,amikrozonupolusvetlostodvatrespazismo‘Arambašukakoskočikaotigar,stadepredmagareiviknu:

–Predajse!Magareneodgovoriništa.–Predajseakotijemilaglavanaramenu!–riknuponovo‘Arambaša.Imagareodistadižeuvisuši,kaoonovojniciuratuštodignurukeuviskadhoćedasepredaju.‘Arambašaseokretepobedonosnoknama,zviznuhajdučkiikliknurazdragano:–Ovamo,braćo,pobedajenaša!Mipriskočismosvi,izatekosmotamokrajvatre:‘Arambašaimagaregledajuseočiuočikaodva

protivnika. ‘Arambaša strelja pogledom, a magare postiđeno, valjda što je pobeđeno, čas gleda u‘Arambašuačasobarapogleduzemlju.

‘Arambašasedeumorankrajvatreičarnuje.Posedasmoimisviostali.–E,ovo,braćo,bešežestokaborba!–reče‘Arambaša.–Pajest,–veliGluvać–al’magarac.–Akojemagarac–ljutise‘Arambaša.–Jasamudariokao

daihjestotina,štomesetičeštojemagarac.Trebalojeimatisrcapaudariti.Ovo,ti,Vrapče,trebadastavišupesmu.

–Pamože,–veliVrabacmogaobihsamodapromenimrečipadametnemovako:JadatijestatipagledatiKadonmegdansmagaretomdeli,Dvajunakaobadvajednaka...–A,netako–bunise‘Arambaša.–Otkudmagare?Tonemojtako,negodrukče.

Posle‘Arambašapočeopširnodapričakakojeprestaodadiše,kakoječekaodamuseprobudiidrugosrce,kakojeosetiokadsumuzaigralimišićiikakojetadusebirekao:»Napred,Brbo,pailismrtilislava!«–iskočiojenaneprijatelja.

Tonjegovohvalisanjenismoslušalisamomi,većimagare,jerionosesadpridružilonamapastojikrajvatreigledanassveredom.Kaodabihteloreći:»Bašdobrotesenađosmoovde;biosamsamušumipamimalodosadno,asadbarimamdruštvo!«

XVII–MAGARETOVAISPOVEST

‘Arambašajeidaljepričaoosvomejunaštvu,amismoslušali.Slušalojeimagare.Menesavladao

san,alimistrahnedadazaspim,većmisamopadajukapcinaoči, i jaihneprestanotrljamdanebihzaspao.

Utakvompolusnuslušaosammagaretovuispovest.Dalinamjeonotoodistagovorilo,ilisamjatosanjao,evonisadneznam,ali,brate,kaodagasadslušam.Priđekorak-dvabliže,uđepotpunounašedruštvo,papočedanamgovori:

»Evoijaćuuvašedruštvo,bićemoodsaddobridrugoviiprijatelji,izatojebašpotrebnodavamkažemkosam,odaklesamikakosamdospeoovamo,uvašedruštvo.

Nemojtedamepitatenizaimenizaprezime.Magarejemagarepamakarimaloi imeiprezime.Čakboljejezanekomagaredanemaimeiprezimenegokadimaimeiprezime,amagareje.

Ostaosamranobezroditelja,pameCiganiprodalinavašaruikupiomeTasamlekadžija.Viznateonukućupodbrdom,izaonogpogorelogmlinae,utojkućiživiTasamlekadžijaidržičetirikrave,kojenjegovdečkoujutru isteranapašu,auveče ihvraćapa ihpomuzu i ranoujutrumenibacesamar27naleđa,obesečetirikantemlekaosamar,dvesjednestrane,advesdrugestrane,izađemogazdaTasaijaodkućedokuće,teonrazdajeredommleko.

Stekaosambiolepopoznanstvoiprijateljstvousvimtimkućama.Decasumevolela,ajasamnjih.DokjegazdaTasaunosiomlekoinaplaćivao,dotlebisedecaokupilaokomene,pajedanbimitegliouši,drugirep,abiloihjekojisumemilovali.Predjednomzelenomkućomnajradijesamsezadržavao.Tujebilajednadobraizlatnadevojčica,kojusuzvaliCica.Cicaujutrudobijebelukafuidvekiflezadoručak,aonauveksamojednukiflupojede,adrugusakrijeudžepodkecelje,pačimjadođem,aonaistrči,pomilujemeidamikiflu.Zvalameje»Miško«.Neznamzaštomi je takvoimedala,alisvakojutrokadbimedočekalanavratima,pomilovalabime,počešalabimemalookoušijuireklabi:»Miško,mojslatkiMiško,hoćeškiflicu?«Eto,temeCicenajvišežao,jersadnemakomedadajeonudrugukiflu.

Nebihmogaoninagazda-Tasudasepožalim.Paziomeje,dobromejehranioiimaosampristojnuštalu.Istina,odalamiobimepokoj’putbatinom,alipravodavamkažem,samoondakadsamzaslužio.Posaominijebiotežak,idasambiomagarenasvommestu,jabihisadbiotamoanebihnedeljudanalutaogladanovdepošumiigrizaokorusastabladakoliko-tolikoutolimglad.Imaobihjaisadsvakojutrosuvo,lepo,čistosenoiimaobihsvakojutroonukifluodCice,kojusamuvekuslastpožderao.E,alištaćeškadnisamimaopameti,anijebilonikogadameposavetuje.

Uvrtemisetakojedanputuglavudanapustimposaoigazduikuću,padadunemuplaninu.Mrzelomedaradimdalje;zaštodasejamučimitrudim.Istina,bezmukeitrudanemahleba,alimeniseuvrtelouglavudameuplaniniočekujeumešenopaobešeno.

Dakle,takotijajednogadanapadnemnaludumisaodapobegnemodgazde.Bilojetakopredveče.Gazdaionajdečkobilizamajaniodmužekrava,kojesutekbiledoteranesa

pasišta;jaseizvučemnečujnoizštale;kapijajebilaotvorenaikakonikonijeobraćaopažnju,izvučemsejakrozkapiju,papustomulicomdunemumrak.

Kakojebiovelikimrak,ajanisamznaoputeve,sklonimsetunoćurazvalinemlina,paujutrujošzoranijeniprasnula,tekštosemalorasenilanoć,krenemjastazamakrozvinograde,pahajd’ušumu.

Razumese,dasamuzputizvukaoidostabatina,jerkakosvanujutro,ajanemamuobičajenoseno,pagladanzađemutuđvinogradipočnemdabrstimlozu.Spazimevinogradžijapapotegneprošcem28 imeneporebrima.Jasamoviknemauh,pakidnemdalje,uđemudrugivinograd,gdemeopet tako istodočekaju.

Najzad,dočepamsejašumeidanemdušom.Evo,rekoh,mojegabudućegstana,evomojeslobode.

Nećuvišeraditi,spavaćukadmijevolja,budićusekadmijevolja,nitićemekogrditiniudarati;živećukaobubreguloju.

Tosamjatakomislio,alimojstomaknijetakomislio.Onsekaoneštobunioikaodamijegovorio:»Živiti,brate,kaobubreguloju,samodajtimeništogodjersamodjutrosprazan!«I,istina,eto,prvanevolja na koju naiđohbeše što nisam imao šta da jedem.Okrećem se levo, okrećem se desno, nigdehrane.Kaddođepodne,amenebašpritišteglad,ipočehkaokozadabrstimlišćesažbunova.Alitonitijebilahrana,nitimijegodila.Čimsesetimsena,kojimmejegazdaTasazalagao,ajadobijemgrčeve;ačimmipadnenapametkiflakojommejeCicasvakojutročastila,amenespopadnujošvećigrčevi.

Ej,magarčejedan,–govoriosamsamsebi–bašsipravimagarac!Drugisestaraotebi,drugitehrani,atebitoteško,bežišodtoga.Hajdedatevidimkakoćešsamsebesadahraniti!

I eto, braćo, ja već šest danaovako lutampoovoj planini, brstim lišće, grizemkore sa drveća imislimusebi:E,bašsampravimagarac!

Adosadimiisamoća.Hvalabogutevinaiđoste,dabarimamdruštvo.«Tumagaraczavršisvojuispovest,pogledanassveredom,paćetekreći:–Aotkudvi,braćo,dazalutateuovušumu?–Mi?–kaoodgovaramja.–Pamismoseodmetnuliuhajduke.–Uhajduke?–zapitaradosnomagareidižeušikaodahoćenjimadaispišeznakpitanja.–Jeste,uhajduke!–odgovaramja.–E,vrlodobro,vrlodobro!–odobravamimagaresaizvesnimushićenjem.–Pa,hajde,primitei

menekaodrugauvašučetu.–Tebe?!–kaoiščuđavamseja.–Kakotemožemoprimitikadsitimagare?–Azarviniste?–velimimagare.–Akonistevećimagarciodmene,manjiodistaniste.–Otkudmi?–kaobunimseja.– Pa zar niste i vi kao i ja napustili dom vaših starijih, zar niste napustili gotovu trpezu, toplu

postelju ibriguroditeljsku,koja jebdilanadvama, idošlisteovdedagladujete idasemrznete?Istotakokaoija.

–Patogotovopravokažeš!–rekohja,jertogatrenutkaosetihhladnoćuipočehdaseteglim,akadotvorihoči,videh:sviokomenebudni,amagaracbudanimirnogledauvatru,kaodanijemalopreusnusamnomrazgovarao.

–Amaštonespavate?–zapitaće‘Arambaša.–Pravodatikažem,–rećićeTrta–strahnasje.Štodasepravimjunak,kadnisam,brate.Strahme

je,paetoti!–Štaimadatejestrahkadsamjaovde?–isprsavasekao‘Arambaša.–Videosidasamkadarna

stotinuudariti.–Jeste,ali–uzedamucaTrta–strahmejeponoći.Itogačasaizađošenampredočivilenjaci,vampiri,vukodlaci,buljine,slepimiševi,zmijskicarevi,

aždajeiale.29‘Arambašavidedasmosepreplašili,abićedaseinjemuneštomalosteglosrce,paseokreteipredložinam:

–Dobro,kadvasjestrah,amićemoostatibudniceleovenoći.Adanezaspimo,‘ajdedapričamo.Neka svakopričapo jednupričukoju zna.Toćenas rasaniti damožemoprobditi ovunoć.Evo ja ćupočeti!

XVIII–BRBINAPRIČA

UPrilepugradukraljevaojenekadakraljVukašinMrnjavčevićiimaojetrisina:Dmitra,Andrijaša

iMarka.OvoštoćuvampričatibilojeudobakadajeKraljevkćMarkobiomali,vrlomali.Joštadajeon

bionaprednijiodsvedece,isvisusečudilidetetukojejevećutrećemmesecustarostibilotakoteškodaganikonijemogaona rukamanositi.UčetvrtommesecumaliMarkodobio jevećzube,aupetommesecujeiprohodao.Kadamujebiloosammeseci,onjevećgovorio;akadamujebilapunagodinadana,onsevećtukaosdecomnadrumui|teškobibilodetetukojenjemušakapadne.

Onbi još tada–abilomu je tekgodinadana–prstima razbijaoorahkoštunjak;uzeobinadlanlubenicu, po pet kila tešku, metnuo je na rame i odbacio po pet metara daleko, te bi se lubenicarascmekalaustoparčadi.

Kadamujebilodvegodine,onjevećjahaogolakonja,akadamujebilotrigodine,onsepeouzkrševevišemanastiraTreskavice,teodnosiomladeorlićekojejenašaouorlovugnezdu.

AlinesamoštojebiojakisrčanvećjeumalogaMarkabiloistotakoimudrostikaoisnage.Nijemubilonipunihpetgodina,aumeojenadgovoritiistarcakojemusebelibradadopojasa.KaluđeriizmanastiraSveteBogorodicesaTreskavcasilazilibidoleuPrilepdasečudemudrostidetinjoj.Ištooni– ništa, ali i učenimonasi iz atonske SveteGore, kada bi pohodili dvorove srpskih vladara, ktitora30svetogorskih,uvraćalibiuPrilepidivilisemudrostidetinjoj.

–Bogjeovomedetetudarovaoirazumisnagu,tebićedamujenameniovelikuslavu!–reklibimonasisvetogorski.

DokjetakoVukašinkraljevaouPrilepu,aMarkorastaokrajkraljevogaprestola,tamo,nadalekomistoku,carovaojejedaninovernicar,kojijemnogezemljezadobioimnogenarodezarobio,tebiosilanadsilama.Tajcar,kadasezasitioivlastiislave,povučeseusvojesjajnedvoreiomrzemudruštvoiveseljeirazgovor,onsepovučeusamoćuipočedarazmišlja.Trisugapitanjanaročitomučila,prvo:kadaječoveknajjači;drugo:kakočovekmožedaizbegnesmrtpadavečitoživi,i,trećepitanje:trebaličovekdaslušasamosebeuživotuilitrebadaseosloniinasavetesvojihprijatelja?

Tatripitanjamorilasuidaninoćsilnogacara,inijezbognjihimaosnaimira.Hteojepošto-potoda ih reši i sazna istinu,anijeumeosamdanađe.Togaradipočeprizivatiučene ljude,zvezdočatce imudrace,teihpripitivatinebilimuoniumeliodgovoritinagornjatripitanja.Zvezdočatciimudracisuse dovijali na svaku ruku, i pokušavali da mu koriste svojim znanjem i mudrošću, ali ga nisu moglizadovoljitiodgovorom.

Štaćecarikakoće,asmiritisenemože,jergaonatripitanjapočešesadjošvišemučiti.Kadanijemogaovišedaodoli,nidanađemira,aonjednogadanazovnusebinajstarijegasinapamureče:

–Sedinamojprestoivladajdoksejanevratim.Japođohposvetudatražimmudrost.Icarskidesasebecarskoruhoikrunusaglavepaseobučeuprosjačkoodelo.–Aštotočiniš,oče?–rećićesin.–Štoneputuješkaocar?–Ovakojebolje!–velicar.–Kadbihpošaokaocar,nikominebiiskrenorekaoistinu,svibimi

ililaskali,ilisebojalidamikažuistinu,aprosjakućesvakoreći.Ipođecartakoiobiđecelusvojudržavu,alimudrostinigdenenađe.Tadamujedanpustinjakreče:–Čujemdatamoprekomoraživenarodikojiseknjiziuče, tekadbimogaotamopoći,moždabi

saznaoštaželiš.Car se uputi i pređe more, pa zađe otuda čak do Carigrada, pa sve dublje i dublje u zemlju,

raspitujućisenasvestrane.Negdetamo,okoSoluna,onsretenekekaluđere,tepriđeinjihdapripita.AtosubilibašonisvetogorskimonasikojisusevraćalisadvorakraljaVukašina.

–Miti,starče,–rekošeoniprosjakusedebradedopojasa–mitineumemoodgovoritinatoštonaspitaš,alipođiovuda,uzrekuVardar,pasvratiugradPrilep;tamokraljujejedansrpskikraljiunjegajesinMarko,komejeGospoddarovaokolikosnagetolikoirazuma.Moždaćetitodetemoćiodgovoriti.

Pođe prosjak uz Vardar, pa pređe zatim preko nekih planina i siđe u grad Prilep i pade predVukašinovedvore,irečezaštojedošao.OdvedošegaugradiizvedošeprednjegamalogaMarka.

–Čuh,dete,–velimustarac–dasivrlojakisnažan.–Teškosnazibezmudrosti!–velimumaliMarko.–Ali,vele,tisimudartolikoistokolikoisnažan.–Mudrostseisnaganemerenaistomkantaru.–Takoje,dete.Istinaje,vidim,štootebičuh.Bilihteodamiodgovorišneštoštoćutepitati?–

velistarac.–Starsi,ajasamdete,dužansamtiodgovoritinasvakopitanje.–Umešlimireći,dete,kadječoveknajjači?–Čovekjenajjači–odgovoriMarko–ondakadbranipravdu.Staracsezadiviovomeodgovoru,pamuuputadrugopitanje:–Daličovekmožedaizbegnesmrtpadavečitoživi?–Može!–odgovoriMarko.–Nekačiniuživotudobradela,paćeživetiiposlesmrti.Staracseovomeodgovorujošvišezadivi,pamupostaviitrećepitanje:–Trebaličovekuživotudaslušasamosebe,ilitrebadaseosloniinasavetesvojihprijatelja?–Akočovekgledasebenaobaoka,smeseoslonitinasebe,aliakogledasamonajednooko,bolje

nekpripitazasavetprijatelje.–Jatinerazumemodgovor?–rečestarac.–Ljudiobičnogledajusebesamojednimokom,tevidesamopolovinu,samosvojedobrestrane,a

nemajuhrabrostidaotvoreidrugookodavideisvojeslabestrane.Takviljudi,kojinisukadrividetiisvojeslabestrane,nemoguseoslonitinasvojsavet.

–Itatijemudra!–rečestarac.–Bognekateblagoslovi,jersamsaznaoonoštosamhteo.Zatimsedižeispustirukedetetunarame:–Bogtejeblagosloviokadtijeuzsnagudaoirazum.Tićešbitislavatvoganaroda.Istaracodesvojimputemkakojeidošao.A jednoga dana, posle dosta vremena, uleže u Prilep veliki karavan od sedamnaest kamila,

pretovarenih blagom i darovima, oružjem i drugom opremom. Vođa karavana, Abu-Bekir, izađe predkraljaVukašinaireče:

–Moj gospodar, car nad carevima, zalutao je u tvoju državu kao prosjak, tražeći sebi saveta iodgovornapitanjakojajesebipostavio,inikomuodgovoranijeumeodatidotvojMarko.Onmušaljeovebogatedarove.

Markoprimidarove;blagopodelisirotinji,mačopasa,abuzdovanzlatomokovanzabacizaleđa.Tajmač i tajbuzdovanzadavalisuzatimnasilnicimamnogojada, jerMarko jeuvekvažiokaonajjačičovek,nesamozatoštomujebogsnagedaovećistogaštojeuvekpravduzastupao.

XIX–GLUVAĆEVAPRIČA

Bio jedanmlad kozar, pa po ceo dan, od rane zore do pozne večeri, čuvao svoje stado koza na

kamenuisteni,gdesusekozeveraleibrstilelišćesažbunova,itravicunikluizmeđustena.Podjednomstenom našao je nešto malo hlada, te bi tu podmetnuo kamen pod glavu, legao bi na leđa i izvadiodvojniceizpojasa,tesviraotihoilepo,takodabisekojiputisamekozeiskupilepagaslušale.

Jednom tako, prekinuo on sviranje, te da prebroji koze, i vide: sve su tu, samo jedno šutasto iprugastojarenebešemeđ’njima,iskočiodmahdagapotraži.Malojejošpamožezalutati,tegazliljudimoguiukrasti.Kozarodmahskočinanoge,zabodedvojnicezapojasipođetražitijare.Tražiogajepostenamaivrletima,jergdebijarenegotamo.Ispazigaodistanavrhjednegolestene,nakojumujeteškobilouspeti se,već stadepod stenudozivajući jare. Jaregagledaozgo sa stene, aline silazi.Siromahkozarnijemogaodrukčenegodasepopnenastenu.

Kadsepopegore,aonvidegoluploču,anasredini,gdeseovaraspukla,jedandivancrvenicvet.Stigaojebašučasukadjarehtededaobrstitajcvet,pamužaobešetakolepogacveta,teščepajarezanoguiosujetimunameru.Onuzejarepodmišku,papogledajošjedanputcvet,odkojenemogašeokadaodvoji.Lepikrasancvet,aližedan,ispržilogasuncenasteni,tehoćedaklone.

Kozarubešežaotakolepacveta,pasespustisastenesajaretomnaramenu,odnesejareispustigaustado,aonode izvoru,napunisvojukapuvodomipođeopetonojsteni.Onzalicvetsaonolikovodekolikomusezadržaloukapi,icvetseodmahosvežiidižeglavuizamirisadivnimmirisom,kaodajetogačasaotvoriodušusvoju,tedajezahvaliokozaruštogasesetio.

Otadakozarsvakojutroisvakevečerizahitaobisastudencavodu,ukapi,ipeosegorenastenitezalivaocvet.Ikaodasuonicvetsklopilinekotajnoprijateljstvo.On,čimbiujutrudoteraostadosvojihkozapodstenu,nestrpljivobipožurioizvorudazahvativodu,tedazalijesvojcvet,acvetbi,čimbigaonprvimkapimaorosio,odmahdizaoponositoglavuimirisaobi,teispunjavaodušukozarevumirisom.

Takotoizdanaudan,takoujutru,takosvečeri.Ajednogadanakadjeprevalilopodne,dunuolujtezatreseizkorenastabla.Kozesepribrašepodstenu,akozarseisamzaklonipodstenusasvojimstadom.Granesusesavisokihstabaladubokopovijale;olujjepiskao,probijajućiseizmeđ’stena;kamenjekojeseodvojiloodsvojegapostoljasletalojeistreskomsesurvavalouponore.Prosusezatimlaganaitoplakišicaisveseumiri,teopetsunceprobikrozoblakeiobasjaovlaženostenje.Čimsetakomalosmiri,prvamisaokozarevabeše:»Štalijesamojimcvetom?«Onodmahpohitatamosteni,popesei,nasvojuvelikužalost,videprelomljenuzelenustabljičicu.Olujjecvetotrgaoikoznagdegajeodneo.

Zabolekozaradodnaduše,zabolegakaodamujekoprstodsekao,kaodamujeokoiskopano.Onsobazre levo idesnodavidigde li jecvetpao,alinigdecveta.Oluj jebiosilan,moraoga jeponeti idalekonegdebaciti.Kozarnaumidagapošto-potonađe,ipođesespuštatinizstrminu,naonustranunakojojjeolujduvao.Sišaojedubokodoleiizajednogkamenjaraodistanađecvet.Obradovaosekaodajekakvoblagonašao,pagadižeizprahainežnogapritištenagrudi.Malomusuzanijekanulakadjevideokakojeotkinuticvetklonuo.

Popeogajeiuzneogore,pajezahitaoopetukapivodeiprskaonebiligapovratiouživot.Kad je bilo predveče, on potera stado u selo, noseći u ruci cvet pažljivo, kao što bi se ranjenik

nosio,bojećisedamunepovredirane.Onostavistadokodgazdekojegajeslužio,uredisvekakotreba,papožurisvojojmajci,ubogojsiroti,sakojomježiveoipatioseujednojkrovinjari.

Čimpozdravimajkuiuđeukućicu,onodmahnaliučašuvodeistavicvetuvodu,azatimispričamajcikakojezavoleotajcvet,ikakomugajeolujiskidao,pagažaodatakolepcvetugine.Čimsejošmalo zamrači, on leže da se odmori, jer ujutru treba raniti. Razastremalo slame po zemljanompodu,podmetnupanjpodglavu,ležeipokrisešarenicom,ačašusacvetommetnukrajsvojeglave.Izgledalo

mujesvekaodacvetopetmirišeikaodagatajmiriszapaja,tegauhvatičvrstsan.Ausniojetunoćčudansan.Kaojavimusenasnustaracduge,sedebrade.Priđemuipomilovaga

počelu,pitajućigatihimsvetiteljskimglasom:»Tisizavoleoovajcvet?«»Jesam!«–odgovorimukozarpreplašen.»Tisiganegovao;žednasigapojio;kadgajeburapokosila,tisigažalio,paisadganosišsobomi

vidašga.31Tojelepoodtebe,al’recimi,kadasisvetočinio,jesiliznaodaicvetimadušu?«»Tonisamznao.«»Icvetsekaoičovekrađa,živi,diše;icvetraste,rascvetavaseiumire,pazaštonebiionimao

dušu?«»Kadbitakobilo,bilobimigajošvišežao.«»Vidiš, sinko, ti imaš dobro i čisto srce, i zaslužio si nagradu. Sutra u zoru, kad isteraš stado,

raskopaj onu istu stenu na kojoj je nikao cvet, razmesti kamenje i siđi u utrobu stene; tamo te čekanagrada.«

Torečestaraciiščeze.Kozarseodtogasnaprobudiinemogadedobelezoreokasklopiti.Malo,malo,pabionakoumrakupružaorukudanapipačašu,idavidijelitujošcvet.

Kadjezoraprasnula,kozarsedižetedapođenaposao.Opraštajućisesamajkom,onjojpredadecvet,kojijevećklonuo.

–Majko,čuvajmiovajcvet,nedajmudauvene.Čimjestigaotamonaplandište,onprvozbrinukoze,papohitaonomemestunakomejecvetnikao.

Počerazgrtatikamenje,onakokakomujestarackazao,ipočepremetatistene.Isamsečudiokolikojesnageunjemu.Drugiput,onnebimogaotolikikamennipomeriti,asadaječitavestenelakopomerao.Onaj koji je hteo za njegovu plemenitost da ga nagradi dao mu je, izvesno, i snagu da stene možepomerati.

Dizaojeontakokamenpokamen,doknenaiđenajednuvelikukamenupločuizabrinusekakolićenju dići. Pogleda u nebo, prekrsti se i pozva božiju pomoć i diže ploču kao što bi digao kakavmalikamen.Prednjimseukazadubokponor,ipođesilazitiutajponor.Malozatimanjemublesnušeočikaduđe u jedan širi prostor. Pred njim je ležalo bogato skrovište dragoga kamena i zlata, bezbroj vrećazlatnoganovcaisvakojakogskupocenogblaga.Onsezadivisvemutomblagu,ineznađašeštadaradi,alinehtedepružitirukunitisetaćimajednogkamena,većprošaptausebi:

–Čijelijeovo?Mojenije,tegasenećudotaći!Ikozariziđeizpećine,kojajeskrivalanebrojenoblago,pokriopetotvoronimvelikimkamenomi

vratisesvojimkozama.Mislioje,misliojošdugonaonoblago,alisenajedanmahseticvetasvoga,pazaboraviblagoi

prošaputausebi:–Božemoj,samodaneuvene!Jedvaječekaodasuncezađe,tebržepoterakozeuseloiočassenađemajciuzagrljaju,pitajući

nestrpljivo:–Danijecvetuvenuo?–inemislećivišenanađenoblago.Majkadočekaovopitanjeočijupunihsuzairadosnomuodgovori:–Nije,sinko,većserascvetaounajlepšizemaljskicvet!–iuvedegauudžericu,gdekozarsagleda

čudoneviđeno,lepotudevojkukakvojravnenemapodnebesnimsvodom,nitijemožešdrukčedosamopesmomopevati.

Kozaruzasenišeočivišenegokadajeonoblagospazioiokretesemajcidajeupitaštajeovo,alimupriđesamadevojkaireče:

–Sedi,jaćutisvekazatištajeikakoje!Kozarsadivljenjemistrahomsedekrajmladedevojke, ionamuuzepričati:–Odcarskogasam

roda. Majka mi carica bila je silno bogata, sve ono blago što si ga video pod stenom, moje je

materinstvo.Alimijemajkabilazlesudbine.Jajenisamnipoznala,umrlajeodpatnjeprenoštosamjejasagledala.Otacmoj,car,mučiojesamodabijeoteraoodsebe,jerjemiraradimoraouzetizaženukćer nekog silnog cara koji mu je često državu napadao.Majkamoja, koja je volela oca, plakala jemnogoiteško;onajesvesvojeblagosklonilaprenoštoćepoćiusvet,izaplakalasegorkonadblagomzakopanimuviđajućidablagoneobezbeđujesreću.Njenasuzakanulajeinaonustenuiiztematerinesuzeponiklasamja.Poniklasamtamonasteni,usamljenainenegovana,bezigdeikogasvoga.Povijalimevetroviipržilosunce.Nikodamepogleda.Tisiprvikojisimiprišao;tisimiprvipružiozaštite.Odbraniosimedamekozaneobrsti; zalevaosimedamežeganeobori, ikadme jeoluj iščupao izkorena, ti sime požalio i nisime hteo ostaviti oborenu u prašini, već sime uzeo, osvežio vodicom idoneome doma dame neguješ.Ali i pored sve te nege, ja ne bihmogla preživeti. Jutros kad ti ode,klonulasamsasvimimalnesvenuh.Alime tvojamajkauze imetnunasvojegrudi, i jaseprviputuživotu napih materinske ljubavi i, eto, to me osveži i vrati mi dušu čovečansku i ja se od cveta, umajčinomnaručju,obrehudevojku.Evo,sadsamtvojaisveonoblagojetvoje!

Materinaiđošetoplesuzenaoči,onazagrliipoljubiovodvojesrećnihmladih.

XX–TRTINAPRIČA

Jednovečedobrosamvečerao.Imalismozavečerugraška,ajaganeobičnovolimipojeosamdva

punatanjira.Pogladiosamsepotrbuhuikazaosamusebi: ,,Oho,ho,ho!“i legaosamdaspavam.Tenoćisamčudansanusnio.Kaojacaritobašonakoodistinskicar.Sedimnaprestolju,asvipredamnomkleče.Jaihgledam,gledampaondaviknem:

–Prilazi!Isadapočnujedanpojedanprilazitiiljubitimiskut,ikazivatimisvojemolbeižalbe.–Štahoćešti?–pitamprvoga.–Svetlicare,ukralimizliljudikravu,atomijesveimanje.–Nekamusepronađekrava!–naređujemjaprvomdvorjaninu.–Traženajenasvestrane,panemožedasenađe!–previjasepredamnomdvorjanin.–Onda,nekamusedajednaodmojihkrava!–naređujemja,isiromahmiljubiskutiblagodari.–Štahoćešti!–pitamjadrutogporedu.–Svetlicare,–velion–učinjenamivelikanepravda.Mojemagarezašloutuđunjivu,papogazilo

plod,asudijameneosudidamiseudaridvadesetipetbatina.Dajeosuđenomagare,nebihtisežalio;onojepogaziloplod,panekagaitukuzato;alimagaredanapravimagarećaposlaajadaplaćam,zarbivato?Paakobihjaizvlačiobatinekadgodihmagarezasluži,teškobimenibilo.

–Magarejekrivozatoštojemagare,atisikrivzatoštoznašdajemagaremagare,paganisičuvao.Zatonaređujemdatiitvojemagarepodelitetihdvadesetipetbatinapopola.

–Hvala,care,inatolikojmilosti!–velionaj.–Ati?–pitamtrećeg.–Ja,svetlicare,imamkćeriprosijesebizaženučestitmladić.–Padajmujekadjeprosi!–Daobihmuje,–velionajmolilac–aliontražidamujadamuznjukesuzlata,ajasamsiromah

čovek,nemamnitolikokolikomitrebadajeprehranim.–Dajtemuizmojeblagajnekesuzlata,nekudomikćer!–naređujemjadvorjanima.–Hvalati,care,navelikojmilosti!I tako redom svakog pitam i svakome učinim šta mogu i koliko mogu, a kad se molioci raziđu,

prilazemidvorjani,klanjajusedubokoipitajume:–Imašlizanaskakvunaredbu?–Imam,–velimimja–prvoiprvo:damisekupizajedandinarbombona,drugo:damisenapravi

torta za ručak, treće: dami se napravimnogo,mnogo sladoleda, četvrto: da se upregne fijaker da sevozim,alihoćusamdateramkonje.

–Svećebitikakotiželiš,svetlicare!Imašlijoškakvunaredbu?– Imam!–velim ja.–Hteobihsutradasekrunišem.Napraviteparadu,alihoćudabude ivojna

muzikatu.–Bićekakonaređuješ,svetlicare!Iodista,svejeišlokakosamjanaredio.Donelisuminajprebombona.Divnebombone.Uh,štosam

uživao! Sedim na prestolju, prekrstio nogu preko noge, nakrivio krunu na glavi, a u ruci fišek sabombonamapaihubacujemuustajednupojednu.Milinajedna,itocarskamilina.

Atekdasivideokadsumiiznelitortu.Natortiodšećeranapravljenazvezdapetmetaravisoka,pagorepetzvonazvoneijedandečkosedinasamojtortiivučezaužezvona.Tojebilabašpravacarskatorta, i što jeglavno,neznamodakledapočnemda jedem.Akopočnemodozgo,moramdapojedemizvona; ako počnem odozdo, srušiće se zvonara. Mislim se ja tako, mislim, i naposletku se rešim da

uzmemodozdo.Tamanjapotegaonoždaodsečemjednoparče–aprobudimse.Možešmislitikakomijebilokrivoštosamsebaštogačasaprobudio,štonisamspavaosamojošmalodapojedemijednoparčetorte.

Sutradan,abilajenedelja,nisamdolazioprepodnenahrastovostablo.Jednakosammislionamojsanijednakosamžalioštonisamodistacar.Nisamtajsanhteodaispričamnisestrinimajci,bojaosamsedameneismeju.IspričaosamgasamonašojstarojslužavciMariji.Aonajeznaladatumačisnove.Zabombonemepitalakakvesubojebile.Kadsamjojkazaodasubilecrvene,reklamijedaćemisebrzo,vrlo brzo nešto desiti. Za tortu mi je kazala da mi predstoji velika radost, a za krunisanje, koje jezakazanodabudeupodne,reklamijeodrečidoreči:

–Daznaš,jošdanasdopodnedesićetiseradostandogađaj,doživećešpravokrunisanje.Ikadmijetorekla,jasamsanajvećimnestrpljenjemčekaopodneituradostkojameočekuje.A evo šta se desilo.Moj otac bio u crkvi, pa kad izišao sa službe božje, sreo se sa profesorom

istorije, i tajmeprofesorkodocamnogoogovarao.Rekaomukakosamrđavđak,kakoneučim,kakosamlenj,kakojetovišenegoizvesnodaćuponavljatirazred,irekaomujejoš:dabitrebalodamemalopritegneidabudestrožipremameni.

Kadjemojotac,ljutkaoris,došaonapodnekući,čuosammujošizdvorištaglas:–Gdejeonaj?A ja sam sedeou sobi i očekivao sam radostandogađaj i krunisanje.Mojotacupadeu sobu, pa

samomireče:–Tulisi,bitango?–pamedočepaipočedamlatikaonikadadotadštonije.Vrištimjaimislimusebi:»Pazarjetokrunisanje;zarjetoradostandogađaj?«Razume se, nisam dobio ni ručak toga dana, iako je majka pravila i rezance s orasima, što ja

neobičnovolim.Kad sam otišao posle podne Mariji u kuhinju da ukradem štogod od jela, ja sam joj gorko

prebacivao.–Eto,tetkaMarija,kakosipogodilamojsan.–Paipaksamneštopogodila–veliona.–Jasamtirekladaćeseneštobrzodogoditii,eto,vidiš,

dogodilosevrlobrzo.Odtogadoba,hvalabogu,nikadvišenisamsanjaodasamcar.

XXI–VRAPČEVAPRIČA

Polegalisvipokući,pogasilisvesvetiljke,temišićkrenuoizsvojerupedaprocunjaokostolaza

kojimsevečeralo,davidiakoještomrvicapopadalosastola.Anećegavećmrzetinidasepopnenasamsto,jerakoredušanijebilavrednatelepopočistilasto,bićeinanjemupokojezrno.

Krenuotakomišićizrupe,aliobazrivodazbogjednemrvicehlebanepogineludo.Najpreproturiosamonjuškicu,daosetinjuhomnijelitunegdeublizinimačka;pakadjeneoseti,aonproturiiglavicusamotolikokolikodaočimaproviriiznadpoda,tedavidinijeligdeublizinimačka.Itekštopogleda,spazikakoseumrakusjaktedvaokakaodvežeravice.

–Aha,tusmo!–pomislimišićusebiiuvučenjuškicudubljeurupu.Kadajemaloposlepokušaoopetdaproviri,spaziojeonedvežeravice,mačjeoči,predsamomrupom.TojebiostarikućnimačorSrđan.

–Glezlogamačka,čaksamidisanjeustavio,paipakmejeosetio!–pomislimišićusebiiućutaseurupi,niglasadapusti.

Ćutiontako,ćuti,ćuti,pakadprošlopodostavremena,aonnaumiopetdaproviri,kaoveli,valjdajevećdosadilomačkuteseuklonio.Provirion,alimačaksedipredrupomkaozakovan.

Čekaojemišić,čekaojoš,pakadvidedasemačaknemiče,aonseupustisnjimeurazgovornebiligaodobrovoljio.

–Mislišti,tečo,dugosedetitakopredovomrupom?–zapitaonmačka.–Svedoktineizađeš,sinovče!–odgovaramačor.–Zarsitakoželjandasepoznašsamnom?–Nisamželjandatepoznam,alisamraddatepojedem.Mišićaprođejezacelimtelom.–Azašto,bolan,kadtiništanisamskrivio?–Skrivio si, bome, te još kako– velimačor. –Eto, progrizao si vrata namalomeormanu, pa si

progrizaokožunafotelji;pasiseuvukaouorman,grickaosisirisvudsizasobomostaviotrag;pasiprošlenoćicelovremegrebaoišuškaopodkrevetom,tegospođanijemogladazaspi.Eto,itijoškažešdaništanisiskrivio.Pazarmožebitivećihkrivicaodtoga?

–Paipak,nisutotakoteškekrivicedabimezbogtogatrebalopožderati–velimišić.–Pakakavbihjabiomačorakotenebihpožderao?–Nevidimdajetozatebenekonaročitozadovoljstvodapožderešjednogamalogmišića.Jasam

maliimršav,nisamtakoosobitzalogaj.Atebelepohraneuovojkući.Tolikoputasamjavirioizrupiceigledaokakotislatkojedešikuvanomeso,idžigericu,ipilećušiju.Pakadtisevećtakolepizalogajinude,naštotitozadovoljstvodacelunoćdreždišovdekrajrupeidačekašmene.

–E,mojsinovče,–velinjemumačak–neznaštito.Etovidiš,mojagospođaimasinčićaMarka,znašga,viđašga.Epa,vidiš,hranegaitovekakosamodobramajkamožesvojedete.Dajumuimesa,ihleba,ivoćaikolačaisveštopoželi,paipakon,kadnijemajkakodkuće,volizavućikašičicuuteglupaukrastimaloslatka.Slađemujetonegosveštomudaju.Tako,vidiš,ija.Dajumi,nijedaminedaju,al’mijeslađeštosamulovim.

Mišićuvideda sumačorovi razlozi sasvimopravdani,pa se zabrinu,diženožicu ipočeša se izauveta.Poslekraćegarazmišljanjaobratićeseonopetmačoru:

–Azarnebinekakomoglo,striče,dajaitiudesimopadasklopimomeđusobnoprijateljstvo?–Gdesitičuoivideo,sinovče,dasumačkaimišbiliprijatelji?–Panisu,alimoglobidaseudesi,jerbismomikaoprijateljimoglijednodrugombitiodkoristi.–Dabi ti imaokoristi odmogaprijateljstva, –velimačak– to je istina; ali nevidimkakvebih

koristimogaojaimatiodtvogaprijateljstva?–Mogao bi, striče, imati velike koristi. Daj ti samomeni reč da ćemo od danasmi biti iskreni

prijatelji,idanećešmenedirati,tedajamoguslobodnoibezbrižnohodatinoćupokućiizbiratimrvice,grickatikoriceicunjatipoormanima,ajatebidajemrečdaćutidovoditimojedrugovemiševe,svakovečepojednoga,pahvatajnjih.

–Akakoihtimislišdovestimenipodšapu?–pitaradoznalomačor.–Rećićutikako.Tićešseispružitiipravićešsedaspavaš.Jaćumojimprijateljimaidrugovima

reći:»Mačorlizn’orakijepasenapio;hajde,braćo,dapreskačemopijanogmačka.«–Hoćelitiverovati?–Hoće,jerimnećusamoreći,veććuizaćislobodnoizrupeitrčaćuslobodnookotebeipreskakaću

te,paonikadvidedasetinemičeš,doćićeisamidatepreskaču.–E,padobro,–velimumačak–nekatakobude!–Jel’časnareč?–pitamišić.–Časnareč!–velimačak.–E,odovogčasamismoprijatelji.‘Ajdesadlezitiipravisedaspavaš,ajaodohdadovedem

svojedrugove.Mačakučinitako,ležeiispružise,amišićsiđedubokourupuipozvasvemiševenadogovor.–Braćomoja,–veliostalimaovajmišić–davamkažemjednuveselunovost.Naškućevnimačak,

inačenaškrvnineprijatelj,napiose.Biožedanpavideoušoljinaormanuvodutepočeosrkati,atonebilavodanorakija.Istina,trgaose,alikakojepotegaosvomsnagomdasrče,dostamujebiloionolikokolikojeprogutao.Gledaosamgasvojimočimakakopijanposrćeposobi,aenogasadprućiosepahrčekaokrme.Hajdemo,braćo,slobodnonapolje,možemobezstrahacelenoćicunjatipokući,nemakodanambraninitidanamsmeta.

Mišićiseskupili,selinazadnjenogepaslušajuičistoneveruju.Najstarijimeđunjimaćereći:–Ama,jelitosigurnodamačakspava?–Jeste,kadvamkažem!–Lukavjetajmačak,poznajemgajadobro–rećićezabrinutostarimiš.–Možeseonnapravitida

jepijanidaspava,tedanasizvaradanapustimorupuibezbrižnodasepredamopljačkipokući,aontekdaskočipajednogpojednogodnasdapohvata.

– Evo, ako se bojite, a vi nemojte izlaziti iz rupe, već samo provirite da gledate čuda, a ja ćuslobodnodaizađemitriputćudapreskočimmačkauzdužipoprekoišetaćuponjegovimleđima,isešćumunačeloičupkaćumubrkove.Avigledajte,pakadseuverite,izlaziteivislobodno.

Tako pristadoše, te našmišić izađe iz rupe, a oni svi promoliše glavice te da gledaju predstavukakvudavnonisuvideli.

Mačak se ispružio, zatvorio oči i pravi se da spava najtvrđim snom. Mišić dođe pa sasvimslobodnogonakokakosusesporazumeli,pođeuznjegovunoguipopemusenaleđa.

Mišićivireizrupeidivesehrabrostisvogadruga,aradujuseštosuseuverilidajemačakodistapijan,tećejednulepunoćslobodnoprovestiiprocunjatipocelojkući.

–Ikozna,–velinjimaonajstarimiš–možetoičešćebiti, jerrakijajejednovelikozlo.Kojejedanput lizne, poželeće i drugi put, pa treći put, pa četvrti put, a onda to postane navika imačak ćepostatipijanicaodkojegaćeibogiljudidićiruke,tećemomibezbrižnoprovoditiživotuovojkući!

Pričaimtakostari i iskusnimišić,amišićigaradosnoisazadovoljstvomslušaju.Dotleonajnašmišić,mačkovprijatelj,prošetaoprekoleđamačkovih,pamusepopeonaglavui,onakokakojeobećao,uzedamugrickabrkove.

Ujedanputužasancikivrisak.Mačakzinu,dočepasvogaprijateljamišićaizabodemuzubeutelo.Mišići, koji su virili iz rupe, strmoglaviše se i posekrivaše se u najdublje pomrčine, a onaj mišić uzubimamačkovimvijeseiprevijaicvili:

–Ne,zaboga–velionkrozsuzemačku–puštajme,tosamja!–Patebejabašihoću!–velimumačakpoštogajeranjenogpustionapodipritisnuošapomdamu

nepobegne.–Al’jasamtvojprijatelj!–cvilimišić.–Slušaj,sinovče,–velinjemustarimačak–satakvimhuljamakaoštositinegradiseprijateljstvo.

Zarbihjasmeodaverujemutvojeprijateljstvo,kadsitikadarsvojroddaizdašsamoseberadi.Štamijemčidasutranećešimeneizdati,jerizdajicajeizdajica,aizdajicajenajvećiodsvihzločinaca.Eto,sadznašzaštohoćudatepožderem.

Torečemačak,papritištesnažnomišićašapomiovajispustidušu.Svesutoizrupegledaliislušalimišići.Onisuseuprvomtrenutkupreplašiliirazbegli,alikadsu

videlidanjimanepretiopasnost,počelisuseponovozbiratiiizvirivatiizrupeičuljitiušidačujusvakureč.

Kad njihov drugmišić ispusti dušu pod šapommačkovom, onaj stari miš se diže i sede na dvezadnjenogeirečeskupljenimmišićima:

–Viditelikakojetoružnorodsvojizdati!

XXII–CVRCINAPRIČA

MojbratPeraumevrlolepodaizmišlja.Nemožesekazatidalaže,jernikadanećeslagatikadga

štoupitaotacilimajka;aliumedaizmišljaitoštoizmišljakazujekaodaiznečegačita.Jedanputtako,ostaoonkodkućesam,paizvadioizormanasestrinelutkeiigraosesnjimapaim

počupaokose.Kaddošlasestraividelalutkesapočupanimkosama,udarilauplačizapevku,tedotrčalamajkaiizgrdilaPeruiostavilagatogadanabezručka.Dajekazalaocu,otacbigajošstrožekaznio,alimajkanijehtela.

Mene i sestru bilo žao što jePera ostao bez ručka, pa smood svojega odvojilimalo da niko neprimeti,iodnelimuusobu.Pasestranjemuonakoplačnimglasomkaže:

–Zašto,bolan,Pero,damipočupašlutke,pasadilutkeostalebezkoseitiostaobezručka?–Nijehtela–velion–majkadamesasluša,negomeodmahkaznila,adamejesaslušala,videlabi

dajanisamkriv.–Kakodanisikriv,kad,eto,počupaosilutkamakose?–Nisamja!–branisesasvimozbiljnoPera.–Negokoje?–Samesuselutkemeđusobompočupale.–E,Pero,tonijeistina!–iščuđavasemojasestra.–Otkudselutkemogupočupati.–Istinajekadtikažem!–tvrdiPera.–Jasamodavnoslušao,alinisamverovao,daimajedandanu

godinikad lutkeprogovore.Kad juče,poslepodne,nikognijebilokodkuće,većsedimjasamiučimlekciju.Ujedanput, čujemneki razgovor u sobi.Okrećem se levo, okrećem se desno, nigde žive duše.Ućutimsejaikobajagizadubiosesavulekciju,kadopetčujemrazgovor.»Kotomožerazgovarati?«–mislimse ja, i ustanem,pazavirimpodkrevet, zavirimpod sto, zavirim izaormana, aja,nigdenikog.Otvorimormanividimsedeunjemudvelutkeigledajumesasvimobično,takodanisammogaonislutitišto.Zatvorimormaniopetsednem,kadopetrazgovor,alisadprimetimjadadolaziizormana.Otvorimvrataodormanaiostavimihotvorena,ajasesakrijem.Kad,maloposle,čujem–razgovarajulutkemeđusobom.

– Zavidišmi što sam još devojka, – veli plava lutka – a grešiš, prijo, bogami. Jadnomimojedevojaštvo.Dok sambila u dućanu, provela samga u kutiji.Kad dođu tako praznici,Materice,Novagodina, SvetiNikola, nagrnu kupci u dućan i ondamene svaki čas skidaju iz rafa i otvaraju kutiju tepokazuju. I baš sam lepo izgledala, imala sam na sebi otvorenoplavu haljinu od muslina sa belimčipkama.Itrgovacmejesvimanudio.Znam,baš,došlajejednamajkasaćerčicom,hoćedakupilutku.Trgovacpokazujemene,pakaže:»Evo,molim,ovoje jedanosobitkomad.Pogledajtesamokakolepuhaljinuima,pakosa,viditelikakolepukosuima!«Imajcisedopadnem,alionamalamustra,saprćastimnosićem,teknapućiustapakaže:»Nevolimje,mama,imazeleneoči!«Rotkvenjojstrugane,otkudjaimamzeleneoči.Evopogledaj,prijo,zarnisuovoočiplavekaonebo?

–Pravodatikažem,prijo,–velicrnalutkaizavirujejojuoči–idumalonazeleno.–Iju,prijo,kakomožeštakoštodakažeš,kadsamtrgovackojijeprodavaokažedasuplave.–Ajesiliseradovalakadsuteprodali?–Takakodanisam.Jedvasamčekaladaizađemizkutije.–E,pa,eto,sadnemožešpožaliti,ovdesiprovelaleposvojedevojaštvo.–Painisam,prijo,–veliplava.–JasamCicinalutkainemogudasepožalim;Cicamelepogleda

ipazimeimilujeme,alionaimajednognevaljalogbrataCvrcu,pakadgodpođeodkuće,aonamezbogtogbratazatvarauorman. I tako ti ja,doksambilaudućanu,provela samvek ukutiji, a sadovde,uormanu.Pazarmijetodevojaštvo?

–Pa jest,pravokažeš,–velicrna lutka– ja,eto,s tobomzajedno,sedimuormanu.Samoja,štokažu,barsamprovelasvojumladost,panežalim,asadsamionakoudovica,pa inemoramizlaziti izormana.

–Pajest,štokažeš,provelasimladost.–Kakodanisam,prijo!Bilasamtijanajlepšalutkaudućanu.Patrgovacuzeomeneiuzeojednog

muškarcalutana.Njegaobukaoufrak,metnuomumalicilindar,belukošuljuilepukravatu,ameneubelusvilenuhaljinu imetnuomi venac odmirte okoglave i beli nevestinski veo.Pa nas tako jednoporeddrugogmetnuouizlogijošudesiodasedržimozaruke.Jao,dragamoja,datijebilootkudvideti.Kupesedecapredizlog,panasgledajuisamouzvikuju:»Ju,alajedivna!«Pajoškadseuvečeosvetliizlog,pazablistaonasvilanameni,e,ondasitrebalačutiivideti.Nijesamodeca,negosezaustavljajupredizlogomiljudiiženeisviuzvikuju:»Ju,ju,alajedivna!«

–Pada,kadsibilatakolepoobučena;svimasedopalatvojahaljina–rećićemalozavidljivoplavalutka.

–Ah,ne!Ohaljininisugovorili,negoomeni.–Dasamijaimalanasebivenčanuhaljinuidasamstajalauizlogu,svibikazali:»Ju,ju,alaje

divna!«–Varašse,dragamoja,nikonebikazao:»Ju,ju,alajedivna!«kadbivideotvojezeleneoči.–Presvega,mojeočinisuzelene,negoplave.–Paplave,al’idunazeleno.–Atvoje,kakvesutvojeoči?–Jaimamcrneočiisvetlekaožeravice,takojesamtrgovackazao.–AjasamčuladajejednaCicinadrugaricakazaladaimašmačijeoči.– Iju, iju, iju!–vrisnucrna lutka.–Jamačijeoči, jamačijeoči! I to tidamikažeš, tikoja imaš

žabljeoči.–Iju,iju,iju!–vrisnusadplavalutka.–Jažabljeoči.Sramtebilo,kakomožeštakoštodakažeš,a

nevidišzarkakvatijekosa,izgledakaovunaizvađenaizdušeka,afrizurakaolastavičijegnezdo.–Toćeštidaizviniš,bezobraznicejedna,mojajefrizuranajmodernija,anetakotršavakaotvoja.

Izgledaškaošugavakokoška!–O,prostakušojedna,tiznašštajemoderno!–Znamboljeodtebe,blebetušojedna!–Ja,jeli?Zarodtvogapoganogajezikanemamniovdeuormanumira,pajablebetuša!Pfuj,evo

datipljunemulice!–Pfuj!–ipočešedasepljujukaopiljarice,paondaudarišeuvrisak.–Iju!Iju!–vrišticrnalutka.–Iju!Iju!–vrištiplavalutka.Iujedanputpučešamar,padrugi,patreći,paseondadočepašezakose,pavrišteičupajuse.Jedva

samihrazvadio!–Eto,sadznatekakosedesilo!–završiPerasvojuizmišljenupriču.

XXIII–DRONJINAPRIČA

Biojedanbogat,vrlobogatčovek.Celogaživotaradio,mučioseitekao.Anijebioškrtac,umeoje

gdekadipomoćinevoljnog,podaritisiromahuiučinitidobrodelo,pa ipakmujepreostalodosta,pa isuviše.

Svikojisugaznalimislilisudajesabogatstvasrećan,alijeonteškubrigubrinuo.Jednomesvomeprijatelju,kadagajezapitao,iskrenojeispovediosvojebrige.Veli:

–Jasamsemnogomučio,mnogesambesanenoćiproveo;mnogoželjaugušio,mnogazadovoljstvasebiuskratio,dabihstekaoovoštoimam.Asad,kadsamstekao,brinembriguštaćuikakoću.Imamsinajedinca;pozakonimaibožjimiljudskim,njemupripadamojatekovinaposlemojesmrti.Hoćelijeonumetisačuvatiilićesvumojumukuisavmojtrudrasutiiupropastiti?

–Pa,kolikojapoznajemtvojedete,–veliprijatelj–izgledamimudroipametno.–Hoćeliostatitakvokadvidinovac,jernovacjekadarčovekadaizmeni?–Pakadsitiumeočuvatinovac,umećevaljdaion–tešigaprijatelj.–Ja?E,drugosamja;jasamsemučioitekao,akosmukomteče,umeidačuva,aonćegotovo

stečenoprimiti,pasebrinemhoćeliumeticenitiisačuvati.–Atiganauči!–velimuprijatelj.–Kako?–Onakokakosisebeučio!Te reči prijateljeve: »Onako kako si sebe učio!« ostadoše u pameti bogataševoj i poče o njima

mislitiirazmišljati.Kadjesveleposmislio,onpristupidelu.Uzesvesvojeblago izsanduka iuzidagaukućnezidove,paondauzesekiru tepolomibravena

sanducima.Sve je to radio i uradio kadmu sin nije bio kodkuće, a kad bi uveče, legoše on i sin daspavaju.Prekonoć,predsamuzoru,otacsedižejoš,parazbiprozorenasobi,ukojojsustajalisanducisablagom,pakaditosvrši,onopetležeuposteljuiučinisekaodaspava.

Kadsvanu,dižese ion i sin, tekaošto je toobičnočinio,uđeuonusobugdestojiblagodagaobiđe.Itekštostupi,onočajnoviknu:

–Jaoj,teškomeni!–Štaje?–pritrčimuupomoćprestravljenisin.–Pokradensam,svesumiodneli!Videsinisam,prozorrazbijen,braveikatancinasanducimapolomljeni,asanduciprazni,nitraga

odnekadašnjegblaga.–Teškomeni,teškomeni!–jecanesrećniotac.Sinužaoblaga,aligajošvišežaoocaštotolikopati.–Štamožemo,oče,–tešigaon–valjdanamjetakosuđeno.–Suđeno,zarpodstarostdaostanembezhleba,zarpodstarostdaprosim?–Radićemo,oče,paćemoopetsteći.–Lako je tebi reći: »Radićemo«.Mlad si, pamožeš i raditi.Ali šta ću ja star kad sam izlomio

snagu,panisamvišekadarnidaradim.–Radićuja,oče,izatebeizasebe.–Bognekateblagoslovi,sinko;jerznaj,imamojošdanasjestiodovomaloparakolikoseprimeni

zateklo,asutravećnemamonikolikonamzahlebtreba.Provelisuotacisintajdantešećisemeđusobomijadajućizaizgubljenimblagom,asutradanujutru

ode,bome,sinnaposao.Pogodiosenajednojgrađevinidanosiciglenaskele.Posaonijebiolak,aonnenaviknutteškomposlu,paseznojioipreznojavao.Teškomujebilo,alijepodnosio,jerjeznaodaje

na njemu sad da pomogne i podrži osirotelog oca. Ta sinovljeva dužnost dala mu je snage i on jepodnosiotegobuinapor.

Kadbipodne,aonprimipolovinuzarade,kupihlebacipohitadagapodelisaocem.Ocuseprolišetoplesuzeizočijukadprimizalogajizsinovljevihruku.Takojetoišloizdanaudan.Sinjeradiogdegodjeposlamogaonaći.Primalisugasvirado,jerje

bio vredan i savestan radnik, a žalili su i njega i oca za sudbine koja ih je snašla, te ih od bogatihgavana32učinilapukimsiromasima.Radiojeontakoigrbioseimučioihranioisebeioca,ipovrhtoga,svakogadanaodvajaojeparupoparu,doknijeneštomalouštedeo,tejednogadanadođeocuireče:

–Radim,oče,kolikomogu,alibojimsesuvišejetežakposao,slomićeme,tekoćeondapodstarostdatepodrži?Zatosamja,vidiš,odvajaoparupoparu,zakidaosamsebizalogajdabihsamomogaodauštedim,ievouštedeosamtolikokolikobimidovoljnobilodakupimjednogakonjaikolatedasanjimaradim.Opet je to lakši posao imožda će nam više doneti, te ćemo uz hlebmoći i čim toplim da sezaložimo.

Ocuopetnaiđošesuzenaoči,iodobrisinunameru,teovajkupikolaikonjaiveselasrcaotpočenovrad.Iišaomujeposaolepo,tesusepočeliiboljehranitiiparupoparuodvajati.

–Aštosadodvajaš?–zapitaćejednogdanaotacsina.–Akomibogda,tekrozgodinudanaodvojimkolikomitreba,mislimdaotvorimkakavdućančić,

papolako,polakotećemomiopetdoćidoonogaučemusmobili.Nekažemdaćemobitibogatikaoštosmobili,alićemomoćimirnoipristojnoživeti,paitonamjedosta.

–Arecimeni,sinko,–rećićeotac–bilitivoleodasibogatkaoštosamjabio?–Painebih,oče.Verujmi,slađamijeovakorahlebaštojepoštenimradomzarađujem,noonašto

misegotovapružala.–Auviđašlisadkakojeteškosteći?–Uviđam,oče!–Paumešlidaceništekovinu?–Kakodaneumem,kadetosvakuparucenim?–E,kadjetako,atiuzmimaloparaiztetvojeušteđevine,papređiprekougvožđarskuradnjuikupi

jedanbudak.–Štoćemito,oče?–Poslušajmeštotikažem!Sinodeikupibudakidonesegapredoca.–E,sad,‘odiovamo!–pagaodvedeujednutamnusobu.–Dedersadudaribudakomuovajzid.–Ziddarušim?–Poslušajmeštotikažem!Sinzamahnuiudari.–Nastavi,nastavi!–veliotac.Sinnastaviteudarinekolikoputa,dokneispadeizzidanekolikocigalaikrozturupupoče,dasipa

gomilasrebrnogizlatnognovca.–Štajeovo?–začudisesin.–Tojemojatekovina.Nismomionenoćipoharani.Jasamsklonioiuzidaonovac.–Azaštositoučinio,oče?–Hteosamdatidamjedannauk.Hteosamdavidiškakojeteškosteći,tedabiznaosačuvationo

štotiposlemojesmrtibudeostalo.Sinpriđeocuipoljubimuruku:–Hvalati,oče,napoucikojusimidao!

XXIV–MOJAPRIČA

Biojedandečko,zvaoseRakaPustoglavić.Biojedinodeteubogatihroditelja,parazmažen,pusti

nevaljao.Uškolinijeučio,aukućijebioneposlušan.Mukusumučiliroditeljištaćeikakoćesnjimičinilisusve,aliništanepomaže.Aosećalisudaje

nanjimasramotaigrehotadajednojedinodetekojeimjebogdao,nisukadridavaspitajuidaganaputizvedu.Ajošimućni,tekadrisuipotrošiti,alištavredištosuonikadri,kadRakanijekadardaučiidasluša.Akomukupišnovuškolskuknjigu,aongađanjomegoluboveiliakoknjigaimaslika,kaoštoimauzemljopisu,uistoriji,ubiblijskojpovesnici,onsveteslikeisečei izlepipoprozorima.Akomukupišnovšešir,aongapodmetnepodolukkadpadakiša,velidaskupikišnicu.Akomukupišškolskutorbu,oninemetneknjigeunutra,nitijeupotrebljavakadideuškolu,većkadpođenaigranjesdecom,aonjenapunisirom,voćem,medom,kolačima,hlebomisvimštonađepokući,patamodelideci.

Uškolivećnemojnidapitaš.Akoćekozadocnitinačas,toćeon;akoćekozaspatidokprofesorpredaje, to ćeRaka; ako ko ne zna lekciju, to je izvesno da je on neće znati. Pa onda razbiće prozorškolski;zarezaćeperorezomskamiju;ukucaćeekseruškolskutablu;prevrnućedivit33naprofesorovomstolu.

Apreko svega toga još i neposlušan i neučtiv.Odgovaraocu,odgovaramajci, duri se za stolom,guratanjirodsebe,neslušaštomusegovori,nevodiračunaotomekadstarijigovore,negoimupadaureč.Ćutikadtrebaštodakaže,deresekadtrebadaćuti.Jednomreči,pravitiraninukućizbogkojegasupatiliiotacimajka.

–Janeznamštaćemosovimdetetom?–huknuobikoj’putotacičupaosebikoseodbrige.–Neznamnija,bome,–odgovorilabibrižnamajka–al’vidimdanevaljaništaidaćemovelike

glavoboljeimatizbognjega!Uzimalisumunastavnike,učitelje,vaspitače,vaspitačice,paništanepomaže.Svakoodnjihpokuša

dagaumudri,pakadvididapomoćinema,aondigneruke.Jednogadana takobrižanotac ideulicom,pavidina jednomeziduveliki štampanioglas.Priđe i

pročita–došaougradvelikicirkusibavićesemesecdana.Ičeganemautomcirkusu,ištatisesvenenabrajautomeoglasu.Tekonji, teklovnovi, teatleti, tedžokeji,34 tegimnastičari, ipuno,punodrugihzanimljivihstvari.

Kaddođenapodnekući,aonćerećiženi:–Bašdaizađemo,ženo,malodaserazonodimo.Pojedošenasovebrige,pabarmalodada‘nemo

dušom.–Pamožemo!–veližena.–Eto, došao neki cirkus, pa čitam ima tamohiljadu đavolija. Poći će ceo svet da gleda, te, ako

hoćeš,imidapođemo.Utanačišetako,teonodeiizvadikarteiuvečeodošenapredstavu.Bilojepunosvetaiosvetljenjaimuzike.Veštacisuizvodilirazneprikaze,istrašneilepeivesele.

Jahao džokej na konju i polegao po njemu, i sjahivao u trku i šta ti nije činio. Pa onda oni veštaci uvazduhu,letelisusužetanauže,datejezaobuzmekadihgledaš.Pajedangutaonoževe,drugiišaopožici, treći se prevrtao, četvrti igrao po vrhovima boca, i redom su takomnogi izvodili svoje znanje iumenje.Alinajednojsetačkinaročitozaustavipažnjagospodin-Tomina(takosezvaoRakinotac).Izađejedančovek,stadenasredonogcirkuskogkruga,švićnubičemidotrčašemupetpasa,svihpetjednakih.Onimrečenešto,aonisepostavišejedanzadrugimitakoureduopkolišekrug.Posleimopetrečeneštoionidigošepojednunogui,svakonatrinoge,opetopkolišekrug,akadimseopetrečenešto,psinadvenogeopetopkolišekrug.Posle imonkomandova iuzeše jednodrugodapreskaču,paondasepopeše

jednodrugomnaleđainajzadsejednoprućipozemljiinapravisedajemrtvo,aonočetvorouzešegazubima,svakozapojednunoguiodvukošegamrtva.

Kadodoše,aonajčovekšvićnubičemtedođošetrićuranaistadošeufrontpagledajupravouočičoveka.On imzazviždi ioni senaduše i raširiše repove, iponjegovoj reči, tako šepureći se,počešelepo, mirno, odmerenim korakom da idu jedan za drugim. Kad im nešto viknu, oni spustiše repove idotrčašedonjegatestadošeufront.Zatimonuzejedanmalištapić,pastadeprednjihipočedamašeonimštapićem,aćuraniujedanglaszaćurlikaše,ištovišeonmaše,toonisvevišeblebećuitakodasuizgledalipotpunokaopevačkodruštvo,aonajkaonjihovhorovođa.Kad i tosvrši,onpustićuranedaodu,adovedejednoprase.Nebičovek’verovaodaseijednoprasemoženaučititolikimveštinamaidatako leposluša svogagospodara.Ostavi svedrugošto je radilo, aonmu ječakdovaljao jednugrdnuveliku loptu,pagapoveonanju ikadpočemuzika,prase je tako lepokotrljalo loptu iuvekostalonanjenomvrhudasusesvidivili.

Gospodin-Tomi se naročito dopala izvođenja ovoga veštaka. Ona su ga čak i bacila u nekarazmišljanja.Kadpođošekući,poslepredstave,agospodinTomaćerećisvojojsupruzigospođiMari(takosezvalamajkaRakina):

–Videliti,bogati,onočudo?–Koje?–pitaona.–Paoneživotinje:onećurke,onepseiprase.Štasuoni,jednastokabožja,stokabezrazuma,pa

jesilividelakakoslušajuirazumejuičinesveštoimonajčoveknaredi?–Čudo,odista!–veligospaMara.–Padobro,Maro,kadtebeslovesneživotinjepamogudasenaučedaslušaju,zaštominemožemo

danaučimonašegaRaku?Njemujebogdaoirazuma,onznaštomusekaže,razume;pazaštoondanemožemodagaurazumimo?

–Neznam!–uzdišegospaMara.Gospodin Toma je s timmislima i legao. Njemu nije nikako išlo u glavu kako to da nerazumne

životinjemogudaseurazume,ajednorazumnodetenemožedaseurazumi.Dugojemislioontenoćiotome,asutradan,negovorećiništaženištajenaumio,dižeseiodeucirkusiraspitasegdemoženaćionogaštodresiraživotinje.Pokazašemuionmupriđe:

–Gospodine,–veli–jabihhteodavasumolim,akomožetedamipomognetenešto.Jaćuvaszatoradonagraditi.

–Vrlorado,–odgovorionaj–samovammoramnapomenutidajakrupneživotinje,kaoštosukonji,medvedi,slonovi idrugenedresiram;jasamveštaksamozasitnijuživotinju.Dakle, je li tositnija ilikrupnijaživotinja?

–Pa,–zbunisesiromahgospodinToma–nijekrupnijaživotinja.Tojemojsin.Iondamuispričasvesvojejadeinevolje.

–Po svemu tome što stemikazali, jasno sevidi davaš sin ima toliko istopameti koliko je imarecimojedanćuranilijednoprase.Prematomemožemogasmatratizaobičnuživotinjuidresiratiga.

–Ama,jel’može?–obradovasegospodinToma.–Kakodanemože!–odgovoriveštak.Ipogodišese.Sutradandođeveštakukućugazda-Tominu.Uđe,pozdraviseiokreteseRakipamureče:–‘Odiovamo!Rakaseusićio,panećedamudođe.–‘Odiovamo!–rečeveštak,alisadmalooštrije.Raka opet neće da priđe. Veštak se diže, dočepa Raku za šiju, pa ga previ preko kolena i poče

nemilostivodabijekorbačempozadnjemtelu.VrištiRaka,vrištimajkaihoćedaspasedete;zbunioseigazdaToma,aonajveštaksamoimviče:

–Nemešajteseumojposao!–PakaddomilevoljeistučeRaku,aongapusti,pasedenastolicuirečemuopet:

–‘Odiovamo!–Neću!–odgovoriRakanabusitoikrozplač.–Nećeš!–ionajdreserskočiponova,povigaopetprekokolenapanastavidatuče.Rakajaučeiprevijase,panajzaduzedamoli:–Jaoj,puštaj,doćiću!Veštakgapusti,pasedenastolicuirečemu:–‘Odiovamo!ImojtiRaka,kaomladanevesta,priđenjemu,aovajgaondapomilova:–Tako,tako,vidiš.Aodsadupamti,kadtezovemjailiotacilimajka,ilimakostariji,atiodmah

priđi,inačećuteopettući.–Zatimseveštakokreteroditeljimapaimreče:–To jeprva lekcija.Danasnapodnedoći ćukodvasna ručakdavidimkako seovajdečkopri

ručkuponaša.Toćebitidrugalekcija.Kad ode on, a gospodin Toma objasni svojoj ženi u čemu je stvar. GospaMara se nešto malo

protivila,nijemoglakaomajkadasepomiristimdatuđčovek,tuđaruka,tučenjenodete.AlikadjojgospodinTomarečedainjegabolito,ali,veli,morasepodnetizadobrodeteta,ondaseionaizmiri.

Kaddođepodne,aonajdođeisedesanjimazasto.–Prenoštosednešdaručaš,poljubiocuimajciruku!–rečeonRaki.Rakaseneštosnebivaibunise.–Hoćešdapoljubišruku?–zapitaonajidižese.–Hoću!–rečeRakaipriđepapoljubiruku.Iotacimajkanemogudasenačudetojpromeni.SipašeRakisupu,alionodgurnutanjir.Nijevoleosupu.Onajšvićnubičemiviknu:–Ustajodmahodstolaistojtamokodfurune.Ustaj!Rakaustadeiode.–Amisadmožemonastavitiručak.Njemućetedationdadajedekadbudemoliodamusedasupa.

Iništadrugomunećetedati.PosleručkaonprizvagladnogaRaku:–Donesimitvojeknjige!Onihdonese.–Štatijezadatodanaučiš?Rakapokaza.–Sutrakaddođem,tićeštoznati.Nemojsešalitidanenaučiš,jerćešzloproći!IotacimajkaRakinanisumoglidadođuksebikadsuvidelidajeRakatoposlepodnepresedeo

jednakonadknjigom,auveče,kadjebiloovečeri,onnajpreprišaoocuimajci,poljubioruku,paondaseo.

Kad sutradan dođe onaj veštak, aRaka zna lekciju i učtiv i poslušan da čovek čisto nemože daveruje.Majciioculijusuzeodradostištovidesvojedetepreobraženoiblagodareveštaku.

–Viditelikakosemožeidetedadresira–veliimon.–Nijetolepo,priznajem,vaspitavatidetebatinama,kaoštoseživotinjavaspitava.Bogjedetetudaozatorazumdashvatiirazumeštamusekaže,alikaddetenećedarazume,ondaonosamosebestavljauredsastokom,i,onda,nemožešdrukče!...

AzatimseokreteRakipaveli:–Sadznašštatrebaikakotrebadaseponašaš.Daslušašidaučiš.Jatinisamvišepotrebanineću

tivišedolaziti, alidoksmoovde,zaovomesecdana, svratiću svakidrugi, trećidan,davidimnisi liprenebregaomojesavete.

Rakaseodistaodtogadanapromenio.Učioje,slušaojeibiojedobar,tedeca,njegovidrugovi,prozvalisuga:dresiraniRaka.

XXV–HAJDUČKENEVOLJE

Dok smo mi tako jedan za drugim pričali priče, jednoga po jednoga hvatao je san. Najpre je

zadremaoTrta;padalamuglavanagrudi,onseboriodanezadrema,tedaslušapriče,aligajedremežsvevišehvataoi,najzad,kadgajevećsavladaoumor,podmetnuojekamenpodglavuislatkozaspao.

Tako isto Cvrca. Čim je ispričao svoju priču, a on prislonio glavu na kamen, pošto je prvopodmetnuokapu,paveli:

–Jaćuovakoležećkidaslušam–alijeodmahzaspao.Patakoredomjedanpojedan.Kadsamjapričaosvojupriču,bilisubudnijošsamoBrba,Vrabaci

magare.–Hajde,leziteivi,odmoritese!–rečenam‘Arambaša,paseionispruži.Ranijejebiogovoriodaćenoćudapostavijednogodnasnastražu,dokdrugispavajuondačuva

stražu, ali ili je zaboravio ili je računao,možda,pošto jemagareostalobudno inanogama,nekaonobudestraža.

Kakosmosvibiliumorni,jersmojutrosvrloranoustali,paondatolikopešačili,paizdržaliprvuborbu,inajzadtolikistrahpretrpeli–tosmovrlobrzozaspalidubokimsnom.

Janeznamdalisamtenoćištogodsanjao;znamsamodamijebilozima,idasamcvokotaozubima,tesamsetomprilikomsetiosvojemekepostelje,divnogauzglavljaitoplogapokrivača.Kakojetamo,kodkuće,bilolepo!

Ujutruneznamkadsmoseprobudili.Većsebilorazdanilo.Vatrasesasvimugasila,alijepepeojošbiotopao,tesmonadnelišakedaihmaloraskravimo.Odelonamjebilovlažnoodrose,asvakomejenajednomeobrazubilaispisanacrvenamasnicakakonasjekamennažuljio.

Magarejebilojošuvekbudno,alijeionoumornoobesiloglavu.Svismoćutali,nikonirečinijeprogovorio,alinamjesvimaneštolaknulonadušikadsmosagledalidan.

Prvijeprogovorio‘Arambaša:–Jestelimiseodmorili,junaci?Misesvipogledasmomeđusobom:nikoseodnasnijeosećaobaštolikojunakdabinas‘Arambaša

mogaotimimenomosloviti.–Jasamsegroznonažuljio!–rečeiskrenoVrabac,itomizjavomoslobodinekakoinasdabudemo

iskreni.–Ajasamsesmrzao!–rećićuja.–Ija,bogami!–dodadeCvrca.Pa onda priznaše svi da im je bilo zima, a Trta čak dodade da i sad još oseća jezu i zimu, te

‘Arambašanaredidanaložimoopetvatru.Tekkadjevatrabuknula,misemaloraskravismo.Kadaseraskravi,Trtaprviuzdahnuireče:–Jasamgladan!–itogačasaosetismosviglad,aodjelanikomništanijeostalo.Vrabac, po svome starom običaju, zavuče ruke u džepove i poče po njima tražiti mrvice, pa to

učinismoisviostali;aCvrcanađejedanlistnovina,ukojijebiozavijensirkojijesinoćpojeo,pauzelizatitajlist.

–A,istina,‘Arambašo,–zapitaćevrlozabrinutoTrta–štaćemomidanasdajedemo?‘Arambaša se na to pitanje zbuni; izgleda da ni sam dotle nijemislio o tome pitanju, pamu sad

najedanputpučepredočima.Onuzenekakodasepredomišlja.–Akoćemopravohajdučki, –veli –mibi’ trebali saddaudarimonaneko selo, daopljačkamo

stadoovaca,padazakoljemoovnaidagaispečemonavatri,jerhajducijedudebeloovnujskomeso.–Aligaprvoposole,valjda?–rećićeVrabac.

–Ijedugasahlebom?–dodadeDronja.–Aminemamoniovna,nisoli,nihleba–vajkaseVrabac.–Jest,topriznajem–odgovara‘Arambaša.–Al’javamsamokažemkakobitrebalopohajdučki.A

akonećemo,ondadasmislimo,braćo,štogoddrugo.Isadsesvizamislismo,kaobajagismislićemo.‘Arambašačakdva-triputpogledamagare,nebili

valjdainjegovomišljenječuo,alijeimagaregledalo‘Arambašutakokaodajeionopitalo:»Štaćemodanasjesti?«

–Neostaje namništa drugo– reći će najzadodlučno ‘Arambaša–negoda zađemopo šumi, davidimoimalinakakvomdrvetumakakvaploda.Timebi’semoglizadanasishraniti.

Svimanamsetoučinikaonajbolje i ‘Arambašanasrasporedi, teseraziđosmonaraznestrane,akrajvatreostadošesamo‘Arambašaimagare.

Gluvać i ja smo uhvatili jednu stranu i lutali smo po šumi sve do podne, dok nismo potpunoizgladneliiumorilise.Krhalismogranje,cepalise,preskakivalitrnje,paništa.Našlismomaložiraitosmopokupili,iakosmoznalidažirsamosvinjejedu,alitekdapokažemokolikosmobilivredni.

Jasampoznaodajepodnevećpotomeštopočešedamikrčecreva:–Jaoj,Simo,–rekoh–strašnosamgladan!–Ija!–velimiGluvaćihvataserukomzastomak,kaodabihteodagaumiri.Kadsmosevratšš,već su se idrugi svi iskupili. ‘Arambaša je ležaokrajvatre;magare jezašlo

maloustranuibrstilojelišćesanekegrane,aCvrcasežalio‘ArambašinaVrapca:–Jatemolim,‘Arambašo,damuzabraniš;jednakomipričakakojetolepastvarštrudlaodvišanja.–Pajestelepa!–braniseVrabac.–Znamijasamdajelepa,–jadikujeCvrca–alisad,kadsejaprevijamodgladi,onmijednako

pominještrudluodvišanja,pamiisterujevodunausta.–Braćo,–reče‘ArambašadabiprekinuoCvrcinemuke–deder,jestelinašlištogod,jer,pravoda

vamkažem,imenekodajepočelamučitiglad?Miprviizručismoizdžepovažir.–Jeste,breglupaci,–smejenamseVrabac–pažirjedusvinje;tonijezačoveka!–Padeder,jesilitinašaoštobolje?–pitagaGluvać.Vrabacistreseizdžepaneketrnjine.–Evo,–veli–ovomoguiljudidajedu.–Uh,–učiniGluvać–tojeciganskovoće.–Paštonisinašaotigospodskovoće?–braniseVrabac.–Iposle,skupljaustakaokadpiješstipsu!–gunđaidaljeGluvać.–Pati,akotisenedopada,nemojdajedeš.–Međer,35jasamnajboljenašao!–rećićeDronjaiispovrtiprednasjednucrnubundevutikvaru.–Paitojedusvinje!–rećićeneko.–Jedu,brate,–veliDronja–alikadnemašštadrugo,ješćešito!–Deder tu tikvumetnite na vatru da se ispeče. Pečenu ćemo lakše jesti – naredi ‘Arambaša, te

Dronjapoložitikvarunapepeo.Iskupilismosesviokovatreinestrpljivočekalidasetikvaispeče.Gladjeraslasveviše.–More, da je jedemo kakva je da je!Ko će dočekati da se ispeče? – prvi zacvili Trta, koji je

neprestanopesnicamapritiskivaosvojprazanstomak.–Ijasamzato–prihvatiDronja–jermiseuvijajucreva.–Pajeditemalotrnjine,kolikodavasprođeglad–veliGluvaćisvipotegosmodajedemotrnjinje,

isvimanamseiskriviliceodoneoporosti.–Uh,–veliVrabacgrickajućitrnjinu–damijesadštrudlaodvišanja!Cvrcapisnukaodagajetog

trenutkakoranio.

–Takotiboga,nespominjimivišeštrudluodvišanja!–uzedapreklinjeVrapca.–Janemarimtolikozaštrudluodvišanja,alibihvoleokuvanuburanijusmesom–veliDronja.–More, kakva kuvana buranija smesom; ja, brate, najviše volim ćurku na podvarku.Uh, pa kad

dočepambatak!–uzviknuGluvać.‘Arambaši,kojisedosadjunačkidržao,počevodadaidenaustaizakrvavišemuoči,paujedanput

uzviknu:–Zabranjujemtakverazgovore!–Azašto?–pitaGluvać.–Zatoštotakvirazgovoriškodezdravlju!Ućutasmosvi,paćetekopetVrabac:–Štavredi toštonerazgovaramo,kadznamdobrodasvimislimona to.Eto, jabihsekladioda

Cvrcasadmislinaštrudluodvišanja,Trtamislinapečenje,Dronjanaburaniju,aGluvaćnarezancesasirom.Eto,priznajte!

SvimakojejeVrabacpomenuo,naiđevodanausta,amiostalinapravismokiselolicekaodasmotogčasazagrizlizelenuoskorušu.

Daprekratidaljetajrazgovor,‘Arambašaviknu:–Dedertubundevudautolimomaloglad!–Nijejošpečena!–rećićeneko.–Ako,inevredikadsesuvišeprepeče!Skidošebundevu,a‘Arambašauzesvojusekiricupajeraskomada,isvakoodnasugrabipojedno

parče.Nijebilapečena,teksemalozagrejala,alimihalapljivozagrizosmosvakousvojukrišku.–Uh,paovonevaljaništa!–rečeprviVrabaciispljuvazalogaj.–Nevalja,dabome!–dodadeisam‘Arambaša.–Ovoinijepravabundeva,koznaštajeovo!Pa,bogami,takoisviostali,ipobacašesvojekriške.–Ovosenemožejesti!–veliGluvać.–Baš,Dronjo,akonisimogaoštopametnijedanađeš,ovo

nisimoraodadoneseš.–Pajadasamnašaočokoladu,jabihjedoneo,aličokoladanerasteušumi.I dosad nekako, dok je bundeva bila na pepelu, nadali smo se nečemu, ali sad, kad nas ta nada

obmanu,spopadenastakvagladkakvuuživotunismoosetili.Ipočesmoglasnodacvilimo.–Jaoj,menemučistomak!–veliTrta.–Imene!–dodajeCvrca.–Kakobibilodapokušamoda jedemotravu.Travujede i jagnje–veliGluvać,papočupamalo

traveipočedaježvaće,alijemaloposleispljuva.–Nemože!–veli.–Dajtimenijedanžir–reče‘ArambašaijamupružihjedanodonihštosmoihGluvaćijadoneli.–Dalimujeprijaloilinije,tek‘Arambašapojedejedanžir.ToistoučiniiVrabac.Inasvutunašunevolju,nekomepadeižeđnapamet.MislimbiojetoDronja.–Uh,štobihmalovode;osušilamiseustaodgladi,pabardamijemalovode.Itogatrenutkasviosetismožeđ.Magare,kojejevaljdaisamoosećaložeđ,riknutakosnažnodase

celašumazatrese.–Blagonjemu!–rečeTrta.–Barmožedarikne,janitonebihmogao.Sasvimsamiznemogao!Svismoosećaliteškuiznemoglost.Vrabacuzepregrštzemljeimetnujeuusta,alijebrzoispljuva.–Nemože,kojejošzemljujeo!Vidimo,magarepočesajednemladicedagrizekoru,pamiuzesmozanjimdagrizemokoru.Alisve

toništanijepomoglo,većnaprotivizazvalojošigrčeveustomaku.PrvipisnuDronja:

–Jaoj,bolimestomak,imamgrčeve!–Ija!–dodadeCvrcaiuzedapritiskastomakpesnicama.Osetismozatimimisviostaligrčeve.‘Arambašajeosećaotakođeboloveustomaku,alisejošuvekpraviojunak.–Bardanamjevode.Rđavosmomestoizabrali.Svuduplaniniimavode,asamoovdenema!–Jaoj,menezavijastomakzacviliopetTrta.–Braćo,–rećićenato‘Arambaša–najboljejedapolegamopozemljipotrbuške,dapritisnemo

stomak!–ionprvileže.Polegasmoimiipočedanashvatakaonekisan.Nespavamo,aipaksmokaounekomsnu.Tišina,

mir,ležimopotrbuškeiteksvremenanavremečuješponekojaukne.

XXVI–ŠTAJETAMOBILO

Jučeujutruprobudilase,poobičajuranouzoru,Cvrcinamajka,papošladaobiđedecu.Iznenadila

sekad jevidelaCvrcinkrevetprazan,ali je to jošnije tolikoprepalo.Mislila je, tu jenegdeukući iizašlajedagapotraži,jeripakčudnojojjebilodaseontakoranobudi.

Kada ga nigde nije našla, vratila se u sobu i sad je tek spazila da je prozor otvoren. Seknula jeodmahbriga, pa je izbudila svepokući, sem svogamuža,Cvrcinaoca. »Neka«, veli, »nekaoni prvopretraže,paakoganenađu,javićeiocu.«

Kad su pretražili celu kuću i nigde ga nisu našli, onda su, dabome,morali javiti i ocu. Otac seprobudiomrzovoljan,pajoškadječuodajeprozorotvoren,daCvrcenema,aonsamoreče:

–Platićemiontokovukkožom!Majkaseipakzabrinu.–Pa,dobro,gdemožebitidetetakorano?–Gde–gunđaotacneraspoloženštosugatakoranoprobudili.–Odjurionaigru.–Amakakvuigrujošprezore?–Patakojetokadnemaškole,pamujemalidan.Takojebiloipodrugimkućama.Kodmojekućemajkapošlaujutrudaneštouzmeizonogormanau

hodniku, pa kad je otvorila, a ona primetila da nema sira koji je sinoć ostavila, niti ijednog parčetaštrudleodvišanja,aznadobrodajesinoćostaviladvaparčeta.

–Iju!–učiniipođeusobudameprobudiidamepita,pamožetezamislitikolikoseiznenadilakadvidedamenemaukrevetu.

Dronjinamajka pošla rano ujutru u dvorište da nahrani piliće, pa hoće da otključa vrata i obrćeključ,alinemožedaotključa.Kadseuhvatizakvaku,aonavidedasuvrataotvorena.

– Iju! – ciknu prestravljena žena – zaboravili smo sinoć da zaključamo! Pa to smomi cele noćispavalipriotvorenimvratima!

AlimaloposleiziđeizdečjesobeDronjinmalibratipitamajku:–AgdejeŽika,mama?–Kakogdeje,paukrevetu.–Nije!–tvrdimalibata.Poslevećtražiligapocelojkući,pakadvidelidaganema,setilisedajeontootključaovrata.Do podne još su sve kuće, iz kojih smomi pobegli, bile nekako imirne. Svako je računao doći

ćemo,kaoobično,naručak.Alikadprođepodne,paprođejedan,paprođedva,patričasapopodne,anasnema,počešebogamiidasebrinu,anaročitomajke.

DižeseCvrcinamajkapapođeuposetuTrtinojmajci.Znadasedecadruže,padošladavidiznalionaštogod.

–Došlasam,–veli–znamonajmojdružisesavašimi,takoreći,nerazdvojnisu,pasamhteladaupitateMitudalionznagdejemojLaza?

–Kakodagaupitam,crnojmeni!–veliTrtinamajka.–Jutrosranouđemusobudaobiđemdecu,akadpogledam,njegovkrevetprazanivrataodkućeotvorena.

–Patosuonizajedno?–Izvesno.Jasambašmisliladapođemdogospa-Nate,jermojseMitanikadneodvajaodonoga

njenogMila.–Jest,pravokažete–rećićeCvrcinamajka.–Padapođemozajedno,bićeMilegospa-Natinznaćegdesuovinaši.

ItakoseCvrcinaiTrtinamajkauputezajednogospa-Nati,Vrapčevojmajci.–Dobardan!–Dobardan!–veliimona.–Mismodošlemalodovas;znateoninaši,padružesesvašimMilom...Nisudoreklerečenicu,aVrapčevamajkaihprekide:–KakavMile,crnojmeni,kadganemaodranezore!–Ion?–zaprepastišeseCvrcinaiTrtinamajka.–Padabome,svisuonizajedno:etoivaši,asigurnoionajgospa-Živkinnesretnik.Tajgospa-ŽivkinnesretnikbiojeSimaGluvać.Kakoništabliženisumogle saznatiodVrapčevemajke, to se rešedapođudoGluvaćevemajke,

gospa-Živke,apridružiimseigospaNata.Tako sve tri žene uđu kod gospa-Živke, i zateknu je vrlo zabrinutu. Čim ih spazi na vratima, a

Gluvaćevamajkasesetičegaradisudošle,paihpredusretnerečima:–Danisuionivašizlosretniciodbegli?–Jesu!–odgovorišesvetrižene.–Jutrosrano?–Jeste,jošuprvuzoru–veliCvrcinamajka.I sad sve četiri žene uzeše da se vajkaju i rešiše da se upute zajedno Dronjinoj majci, gospa-

Leposavi.Štajemoglaionadaimkaže,dotoštoznamo,jedinodajeinjenŽikaotišaouranuzoruidasejoš

nijevratio.Kadpomenušedaćepoćiimojojmajci,pridružiimseigospaLeposava,tesvihpetmajkiupadošeumojukuću.

Isadsvihšestmajkisedošedasevajkajuijadaju,adanvećpolakoizmičeijošmalopaćeveče.–Akonaručakinisudošli,naspavanjemorajudoći–tešiseGluvaćevamajka.–Madabome!–odobravaDronjinamajka.Stomseutehomirastadoše,asuncevećležeipočeprvisumrak.Aštovišesumrakpada, tosve

većabrigaumatera.Očevijošnisudošlikući,paineznaju,amajkesvakičasizvirujunavrataočekujućihoćeliimzlosretnisinovidoći,tedaihočevizateknukodkuće.

–Kakoćuga,crna,dočekatiirećimudaLazajošnijedošao!–vajkaseCvrcinamajka,strahujućikakoćedočekatimuža,jerznakolikojestrogikolikoćeseljutitikadnezateknedetekodkuće.

Akadbida seveć i lampeupale,materinskabrigadođedovrhunca.Sestre i braćadadoše seutelegrafskuslužbuizmeđ’kućaizkojihsuodbegladeca.

–Idi,Sojka,–rećićeTrtinamajkasvojojćerčici–dogospa-Nate,pitaj je lionajnjennesretnikdošao.

– Idi, Pero, – reći će gospaŽivka svommlađem sinu – do gospa-Leposave, pitaj je li onaj njennesretnikdošao.

Rastrčala se tako braća i sestre izmeđ’ ojađenih kuća, ali svi se vraćaju sa istim odgovorom:»Nesretnikjošnijedošao!«

Kadstiglivećiočevikući,nastaojepravilom.Grdeočeviipsujuiprete,ibrigasvevišeivišeosvajasvekuće,jerjenoćvećdubokozahvatila.

Svimaporodicamapreselavečera,avećmožetemislitikakosumajkeprespavaletunoć.–Neka se zaključaju vrata, pa ako naiđe, neka spava u dvorištu – grmiTrtin otac imajka sirota

zaključava,aličimonzaspa,aonasediženaprsteipolakootvaravrata,iostavljaihcelunoćotvorena,nećelidetenaići.

Gluvaćevamajkanijenilegla.Onakoobučenapresedelajecelunoć,ikoznakakvesvemislinisujojsevrzlepoglavi.Cvrcinamajka,čimjezaspaootac,obesilasenaprozorpadozorenijeseskinulaotud.

Isveostalemajketeškusunoćprovele.Jadnoimspavanje,kadimbriganedaniokasklopiti.Iujutruranodigliseočevi,pasvakomeodnjihprvopitanje:–Dođelionaj?–Ne,bome!–odgovarajubrižnemajke.Kadtočuše,teškabrigapređeinaočeve.Dosadsujošuvekmislili:dečjinestašluk,doćiće.Al’kadprođečitavanoć,anjihnema,značida

jenestašlukpremašiosvegranice,idastvartrebavećozbiljnijeshvatiti.Cvrcinotacinepopisvojuredovnujutarnjukafukodkuće,većsedižepravopredkafanu»Kasinu«,

znajućidatamodolazinakafuigazdaTasa,Gluvaćevotac.–Dobardan,gazda-Taso,–prilazimuCvrcinotacisedazanjegovsto,inastavljarazgovor.–Dođe

li,bogati,onajtvoj?–Ne,bogami!–odgovoribrižnogazdaTasa.–Amazarcelunoć?–Celunoć!–Nimoj!–Pazajednosuoni–veligazdaTasa.–Zajednojesu,aligdesu?Neštosemislim,padođohistobomdaseposavetujemkakobibiloda

mitoprijavimovlasti, jerznaš,nijetovišešala,anijeniobičannestašluk.Ceocelcatdanicelenoćinemadece.

–Pa,gospodin-Arso,–odgovorigazdaTasa–bićegotovonajboljetakokakotikažešdaprijavimomitovlasti.

Dosrkašekafu,pa segospodinArsa i gazdaTasadigošeda iduunačelstvo.Uzputprođošekrajdućana gazda-Stevinog a on stoji na dućanskim vratima. Kako je i njegov sin, Žika Dronja, u istomdruštvu,priđošemutedainjegaupitaju.

–Dođeli,gazda-Stevo,onajtvoj?–pitagazdaTasa.–Ne,brate,paetobrinemodjutros.Malomijedrugihbriga,negojošito.–Pami,znaš,krenuliunačelstvodaprijavimostvarvlasti,jer,brate,ovojevećozbiljnastvar.–Bogami,–veligazdaSteva–dobroćeteučiniti.Čekaj,evoijaćupoćisvama.Krenušetakotrizabrinutaocaunačelstvo,pauzputjošsretošegospodinaPaju,Trtinogoca.Onim

sampriđepaveli:–Ja,bome,pošaounačelstvodaprijavimstvarvlasti,jeronogamognesrećnikaevosvedojutros

nema.–Paimismotamopošli!–odgovorišeujedanglastrizabrinutaoca,teimsesadigospodinPaja

pridružiisvačetvoricauđošeunačelstvo.Unačelstvu,uhodniku,zatekošejošiVrapčevogimogoca,kojejeistanevoljaiistabrigadovela,

tesesadzdružišepahajdeprednačelnika.–Štaje,dobriljudi?–predusretneihnačelnik,jerihsvepoznajekaovaljaneičestitegrađane.–Zloje,gospodine,–uzerečCvrcinotac–decanamodbeglaodkuće.–Kakoodbegla?–pitaiznenađenonačelnik.–Etotako,gospodinenačelniče,–nastavljaCvrcinotac–jučeuranuzoru,dokjejošsvepokući

spavalo.Pakakosujučeotišli,etoihsvedosadanema.–Amazajednosuotišli?–pitanačelnik.–Izvesnozajedno,–odgovoriCvrcinotac–jersudrugovi,nerazdvajajusenikad,asvisuuisto

doba,uranuzoru,napustilikuće.Zatimuzenačelnikdapropitujezanekepojedinosti,pakadsaznadesveštomutreba,aonćereći

zabrinutimočevima:–Iditevisvojimposlom,avašubrigujaprimamnasebe.Naćićujanjih,nibrigevasnije.

–E,hvala,gospodine!–ikaoolakšaimsvimanešto.–Nijetosamohvala,–velinjimanačelnik–negopripaziteviodsadiskimvamsedecadruže,jer

rđavodruštvoodvededeteodškoleiodkuće!Ajaćuihnaći,buditebezbrige!Takoodošeroditeljiodnačelnikaipakmaloutešeni.

XXVII–POTERA

Načelnikjebioduševančovek.Osetiojedobrokolikojetovelikabriga,kojajepritislanekoliko

porodica,pajesvesrdnouzeostvaruruke.Onseprvoraspitaoskimsusesvetadecadružila,pakadječuodajemeđ’njimaizmeđ’ostalihbioijedanpekarskišegrt,kojijeisteranizškole,onseprvopočeoonjemudaraspituje.TogaradiprizvaojesebimajstorapekarakodkojegajeČedabiouslužbi.

–Majstor-Pero,–rećićemunačelnikkadajestupiopredanj–reciti,bogati,kakavtijetajšegrtČeda?

–Nevaljalac,gospodine,dagagoreganemapodnebom!–velimumajstorPera.–Ama,bogati,zarjetolikonevaljao?–Lenjjekaobuba,gospodine,ahoćedaslaže,amanetreneočimaaslaže.–Paontejenapustio?–Nijemenapustio,negosamgajaoterao.Istukaosamgapaoterao.–Aštosigatukao?–Ukraodveperece.–Akadsigaoterao?–Imatomevećpetdana.–Agdejesadon?–Neznam,gospodine.Dolazilami je jutros injegovamajkadamepita;velikako je juče izjutra

otišao,dojutrossenijevratio.–Aha,–učininačelnik–dakle,ionjejučerujutruotišaoidosadsenijevratio?–Takokaženjegovamajka.–Anisigaviđaoovihdana?Nisam,gospodiie,bežiodmene,jerznadaćugaisprebijatiakogavidim.–Aštoimašdagaisprebijaš,kadsigavećistukaoiisterao?Onnijevišekodtebeuslužbi.– Jaoj, gospodine, da znaš samo štami je poradio, – vajka semajstor Pera – oštetiome, pame

osakatio.–Amakadto?–Kadsamgaistukaoi isterao,aon,damiseosveti,otišaousobicugdedržimbrašno,pami tri

džaka nožem prosekao te se grdno brašno rasulo. Pamalomu je bilo to, nego u dvorištu, na bunaru,odsekaouže,pakofapalauvoduienonemogunikakodajeizvadim.

–E,dagrdnanevaljalca!–uzvikujenačelnikslušajućijadanjemajstor-Perino.– I nije to sve. Imamveć devet godina jednu kanarinku pevačicu.Volim je kao oči u glavi, a on

otvorio kavez i pustio kanarinku da odleti. Prebiću ga, gospodine, tako mi boga, prebiću ga gde gasretnem!

Načelnikjesadvećdovoljnoznao.ZnaojedajeČedatajkojijeostalenamamioiodveo;samojepitanjekuda.

Poštojenarediodasesvaokolicavarošiosmotriipretražigroblje,šumica,kolibepovinogradima,ipoštonasnigdenijenašao,načelnik jeseo,pa je još togadanapokonjanicimaposlaonaredbusvimseoskimopštinama,onimbliskimvaroši,dasvakapošaljesvojepatroleipretražicelusvojuokolinu,paako nas nađe, da nas sprovedu načelstvu. Načelnik je u svojoj naredbi rekao i podvukao da opštinemorajutoneizostavnoizvršitijošutokudana.

Posletakvenaredberazišlisuseseoskiopštinskipanduripolugovimaišumamanasvestrane.Mismoutodoba,atojebilopredvečedrugogadana,većbilipotpunoposustaliodgladiižeđi.

Ležali smo neko vreme potrbuške, kako nam je ‘Arambaša bio rekao, pa kad smo videli da ni to ne

pomaže,amismosesaviliujednoklupče,kaozmijekadhoćezimudaprezime.Kadbinaskosastranevideo,pomisliobida je tokakvaživotinjasačetrnaest ruku. Izgledalonamje,kadse takosavijemouklupče,daćenamlakšebiti.

–Paiakoumremoodgladi,–veliTrta–barsvizajednodaumremo!Neznamkolikosmotakoležaliuklupčetu,aliznamdajevećpočeodamrknedan.Svismobilinekakosanjiviodgladiinizaštanismomarili.JednogatrenutkaGluvaćreče:–Ama,kaonekokrhagraneušumi!Prebi’seminaterečipreplašiliirazrogačilibi’očiinačuljiliuši,alisadnikoinemrdnu,nikose

inepomerinitipogledatamo.–Jeste,enonekokrhagrane!–ponoviGluvać.Utosepojaviizšumejedanseljaksavelikombatinom.–Begaj!–pisnuCvrca.Klupčesezačasrazmotaiskočismosvinanoge,gotovidadunemokaovetarušumu,alionajseljak

dižebatinuiviknu:–Nemrdaj!Isvistadosmokaoukopani.Onnampriđe:–Kostevi?–pita.–Mi...–zamucaGluvać–mismođaci.–Dasteđaci,vibi’biliuškoli,aneušumi.Govoritekostevi?‘Arambaša,komeseneštobiovezaojezik,sadtekdanuiprogovori:–Mismohajduci!–Gle,molimte!–nasmejaseseljak.–Bašhajduci?–Jeste!–odgovori‘Arambaša.–Jes’,bome,–veliseljak.–Trebaosamtoodmahdasesetim,čimsamvasvideo.Padobro,ašta

ćeteovde?–Padošlismouplaninu.–Jes’,bome,pravokažeš,ajasasvimzaboravionato.Kadstevećhajduci,morateuplaninu.Tako

je tootkakojesveta iveka–nastaviseljak,asvesesmeška.–Aovaj,neznam,deco,da liznate jošjedanobičajhajdučki?

–Neznamo!–odgovorismonasnekoliko.–E,vidite,deco,običajjehajdučki,kadihvlastuhvati,daiduuhapsu.Jel’tako?–Jeste!–odobravaVrabac.–E,kadjetako,ondadavamsekažem.Jasamvlast.–Tivlast?–iznenadiseCvrca.–Jes’,jasamopštinskipandurizselaPodolice,aovoješumatogasela.–Paštamitebismetamo,minismonikakvozloučinili?–pita‘Arambaša.–Kakodanistezlodeloučinili,kadstepobegliodsvojihkuća?Zarbi’jošneštogoretrebaloda

učinite?Stigaonačelnikovraspisdavaspošto-potopronađemoidoteramo,tejapolomihnogeodjutrostražećivas!

Misvipobledesmoipogledasmosemeđusobom.–Patopotera?!–pita‘Arambaša.–Papotera,dabome.Nego,deco,jamaloprogovorihsavama,kolikodaseodmorim,asad,hajde

napred!–Miovaj,–počedasebuni‘Arambaša–mismougorihajduci,misenebojimovlasti.–Negovori!–odgovoriopštinskipandur.–Jadoksamdobar,dobarsam,alinemojdameljutiš,jerćudatiisteglimuši,paćešdasečudiš!‘Arambašaosetikolikomujetimrečimapovređenponos.Onsezamisliiuzedaseborisasobom.

Dođemujednogatrenutkamisaodanasrnejunačkinaopštinskogpandura,padagaprebaciprekosebekaoMatamutu,ali se tržeod takvepomisli, jerbi semoglodesitidamuopštinskipanduropali šamarpredcelomčetom,atobipotpunouništilonjegovstarešinskiugled.

–Padobro,–počeonblažimglasom–kudaćešdanasvodiš?–Nepitaj,negohajdenapred!–Padagaposlušamokadjevlast!–savetujeVrabac.–Akohoćeš,poslušaj,aakonećeš,jaćutevećnaučiti.Misvipokunjismoglave.–Hajde,polazi!–viknuonjošjedanputimikrenusmokaomladeneveste,svegledajućiuzemlju.Opštinskipandurzastade.–Aovomagare,jel’ionohajduk?–Ono...–promucaGluvać–pajest,iononamsepridružilo.–E,dobrogdrugaimate!–nasmejasepandur.–Adavamnijeodnekudovomagarebilo‘Arambaša?–Nije,jasam‘Arambaša!–probudisekodČedeponos.–Ti,glemolimte!Pajes’,utebejetamantolikopametikolikouovogmagareta.Čediplanušeoči,aliihipakoboriiprogutaovuuvredu.–E,pahajd’ondapovediteitogvašegdruga!–naredipandur,tesadnasosmoro,sedamhajdukai

magare,pođosmoispredpandura.

XXVIII–TAMNICA

Staza je bila uska, pa smo išli sve dvoje po dvoje.Napred su išli ‘Arambaša imagare, za njim

Gluvaćija,zanamaCvrcaiVrabaciposlednjiTrtaiDronja.Nismopošlionimputemkojimsmodošliušumu,negosasvimnadrugustranu.Nismosmeliglasno

dagovorimo,alismosešapatompitalimeđusobom:–Kudnasovajtera?Pandurjeišaozanama,poštapajućisenaonusvojubatinuigunđaojecelimputem:–Hajduci,ej,teškovama!Jedetekifleimleko,ahoćeteuhajduke;spavatenamekeperine,ahoćete

uhajduke!Večesevećpočelodaspušta,amikojeodgladi,akojeodstrahaštalinasčeka,većsmoposustali

te gotovo klecamo. Vrabac dva-triput pokuša da progovori sa pandurom, ali on nekako uvek presečerazgovor.

–Mnogosmoizgladneli,čiča!–veliVrabactužnonebiliizazvaosaučešćepandurovo!–Avištostebežaliodočevahleba?–odgovoriovaj.Idemodalje,idemoćuteći,paćetekVrabacopet:–Mnogosmoumorni,čiča!–Uhajdukanemaumora!–odgovaraovaj.Opetidemo,idemo,idemopaćetekVrabac:–Hoćemolidaleko,čiča?–Paimadapođemo...–Nemožemodaizdržimo.–Menijezaovomagaredaseneizmori,azavasnebrinem!–Dasednemo,bolan,čiča,daseodmorimomalo!–vajkaseVrabac.–Pa‘ajd’baš!–umilostivisepandurteposedasmonajednuutrinicu.Sedeionmeđunas.Okupismogasvipitanjima:–Kudanasvodiš?–Štaće.bitisnama?–Hoćemol’dobitidajedemo?–Nijemogaosvimadaodgovara,alinamukratkoreče:–Vodimvasuselo,tamoćetenoćaszanoćiti.Sutravassprovodimunačelstvo.Kadseodmorismomalo,aonsediže:–E,‘ajd,dapođemo,danasneuhvatimrak.Digosmo se svi pa pođosmo zajedno samagaretom i, poslemalo hoda, čusmoveć lavež seoskih

pasa,amalozatimuđosmoiuselo.Naselovećpaomrak,ovdeiondesevidikrozotvorenavratasvetlostplamičkanaognjištu;svese

povukloukućeisvudapotpunmir.Pandurnasdovededojednekuće.Tojebilaseoskaopština.Usudnicinijenikogbilo.– A,moram javiti kmetu da sam vas pohvatao! – reče, pa se okrete nama. – Je l’ nećete da se

razbegnetedoksejavratim?–Nećemo!–misviujedanglas.– Pravo da vam kažem, ne verujem vam. ‘Ajd ovamo da ja vas pritvorim, jer kmetova je kuća

podaleko.Panaspovededubokoudvorište,anadnudvorištasvinjac.Kadnasdovededosvinjca,azagrokta

jednasvinjaotuda.Valjdasetogčasaprobudila.Onizvadiključićizpojasa,paotvorikatanacnasvinjcu,

teseokretenama:–‘Ajd,ulazi!–Pazarusvinjac?–zapitaVrabac.–Anijenegoćuukancelarijudatevodim.Opštinanema‘apsane,padobrotijeiovde,doksene

vratimodkmeta.‘Ajd’ulazi!Prvi stupiu tamnicu ‘Arambaša, temisvizanjim,azanamapandurugura imagare, tenas je sa

svinjombilosaddevetdušausvinjcu.Pandurzaključakatanaciode,amiostadosmoćuteći;nikonirečidaprogovori.

–Eto,braćo,tojehajdučkatamnica!–rećićeprviVrabac.Nikonireči,semštosvinjaopetpočedagrokće.–Tonamdomaćinkaže:»Dobrodošli!«Trebadamuodgovorimo!–nastaviVrabac.–Odgovorimuti!–izbrecnusenanjegaGluvać,komejevećbilodosadiloVrapčevozanovetanje.–Tebećeboljedarazume!–vraćamuVrabac.Imal’seokotesitniceneposvađaše,aliutosejavi

‘Arambaša.On,koji jekaopravi junaksvedosadćutao ipodnosiostrpljivosvenevolje, sadprviputprogovori:

–Braćo,mimoramoiunevoljidabudemojunaci.– More, kakvi junaci! – preseče ga Vrabac. – Zar zatvorili me u svinjac, u društvu sa jednim

magaretomisajednomsvinjom,pasaddasepravimjunak!–Kaži,boguhvalatesunasovdezatvorili–velimirno‘Arambaša.–Našestarebacalisuuduboke

tamnice,gdesudrugovalisazmijamaiakrepima.Pa je l’bi tiboljebilosazmijamaiakrepimailisasvinjomimagarcem?

–Tojeistina,–priznajeVrabac–alinećudasepravimjunakkadnisam.–Apočemunisi?–pitaga‘Arambaša.–Papotome,eto,potomeštonasjedanpandurdoteraosvekaostadoisateraousvinjac.–Jasam,braćo,misliodaseupustimsnjimuborbu,–branijošuveksvojponosBrba–alisamse

predomislio.Onjepandur,vlast,panebilepobilodanamprvinapadbudeprotivvlasti.Eto,zatonisamhteodaganapadnem.

Nikomuneodgovori,iakosmosadvećjasnovidelikojeikakavBrbabiojunak.KadvideBrbadamunikoneodgovori,onpomislidajeuspeoodržatisvojstarešinskiugledmeđu

nama,panastavi:–Braćo,neštodavasmolim!–Šta?–upitašedvoje-troje.–Mićemosesutravratitikućama.–Nećemosevratiti,negoćenasoterati–veliVrabac.– Pa to. Vlast je vlast, moramo slušati. Oteraće nas, pa ćemo se tamo opet videti sa svojim

drugovima.Nemojtenikomkazivatidasunasmetliusvinjacsamagaretomisvinjom.Smejaćenamse.Nego,akovaspitaju,recitedasunasbaciliutamnicu.

–Sazmijamaiakrepima–dodajeVrabac.–Ama,nemorabitisazmijamaiakrepima,tekkažitetamnicajebila.Lepšeje!–Jaoj,štomeneštoujede!–pisnuCvrca.–Imene!–veliDronja:–Amaimene!–češeseGluvać.–Patojebuva!–veliDronja,kojijeuhvatiobuvuistegaojepalcemiprednjakom.–Jao,kolikaje!–čudiseGluvać,kojijeisampritisnuobuvunavratu.–Pazarusvinjcuimabuva?–pitaseVrabac.–Joškako!–odgovarajumu.Tadasejaunevoljisetihdaimamudžepupunukesupraškaodbuva,kojusamponeoodkućekad

sam se odmetnuou hajduke.Danas za vremegladovanja,mal’ nisampojeo taj prašak, ali kad samgaliznuo,osetio samda jegorak ipeče jezik.Dobro jebar što samga sačuvao,pa saduzeh ipočehdasipamsebiukošulju,učarape,upantaloneisvudgdesamstigao.Nijemibogznakolikopomoglo, jerizgledadabuveusvinjcunepoštujuovajprašakkaosredstvoprotivnjih,alisamipakmaloboljeprošaoodostalih.

Dok smo semi tako vajkali i češali od buvlje napasti, dođe već jednom i onaj pandur.On namdonesedvavelikahlebaikadnamihpruži,amizačaszaboravismoinabuveinasveostalenevolje,ipadosmonahlebgrabećiseka’psiokost.Onnamnaneseimaloslamezaprostirku,dodajući:

– Lepa je letnja noć, ovde ćete prenoćiti, jer nemam gde da vas smestim, amoram vas držati upritvoru.

Namajesvejednobilo,samokadsmoimalištajesti.Našdrugmagarejošranijesebilouortačilosasvinjomipojelojojsavkukuruzštojebioprednjom.

Kadasmopojeliiposlednjizalogajhleba,miopetpočesmodaosećamobuvljunapast.–Savsamizujedan!–jadaseTrta.–Jasamserazgrebaotolikodasezakrvavilo–veliVrabac.–Nemožesenizaspati–jadaseGluvać.–Moramotrpeti,braćo,–tešinas‘Arambaša.–Našistari,kadsubacaniutamnice,namnogosu

većemukestavljani.Njimasuklincizabadanipodnokteionisutrpeli,ananassupustilisamobuve.–Trpeobihijadasamutamnici,–veliVrabac–aliinašiprecinebitrpeliusvinjcu.–Janemogudazaspim!–gunđaDronja.–Akoizdržimoovemuke,onamaćeseupesmamapevati!–opetnashrabri‘Arambaša.–Hoće,jest!–gunđaGluvać.–Pahoće,dabome,etoVrabacvećsmišljapesmu!–veliCvrca.–Ama,kakosmišljamkadsegrebemkaonesrećnik–odgovaraVrabac.Akadsemalosmiri,aon,iakoganikoneopomenu,počezasebedapevušikaouzgusle:Akadnoćcapadneuplaninu,Dovedošehajdukeuselo,Strpašeihnadnoutamnicu,Utamnicu,kućuneobičnu,Gdesesvinjakukuruzomhrani.Strpašeihsasvinjomzajedno,SvesedmeroiosmogimdrugaMlekadžijskoprljavomagare;Paihstašenamukemetati,Stašebuvenanjihnaletati,KrupnebuvekozrnopasuljaIzgladnelekovuciugori,Tekrvsišukaopijavice.HajducisegrebuijaučuInoktimasebikožuderu.GovoriimBrba‘Arambaša:Braćomoja,izgorehajduci,Imojbrate,magareneznano,Teškihlismomukadopanuli,Bacilinaskoprasceusvinjac,

Ipustilinanasčetubuva.TenosmosebuvanapuniliKodžukeleizciganskihčerga;Pretrpite,braćo,mukeove,Kojenoćepesmaopevati!Misesvi,poredtolikihmuka,nasmejasmoovojpesmiVrapčevoj,a‘Arambašaćemureći:–Tupesmudazaboravišinikadnikomviše’dajenekazuješ!Umirismo se, jer poče umor da nas savlađuje. I svinja i magare su već odavno spavali. I mi

polegasmonekakopoonoj slami i ućutasmo.Tek samočuješpogdekovikne»jaoj« i čuješkakonoktistružupokoži.

XXIX–POVRATAK

Prvaseujutruprobudilasvinjaipočelanasnjuškombostiuleđaiutrbuh.–Štomeudarinogomutrbuh?–dreknuizsnaCvrcanaVrapca,mislećidagajeonudario.–More,nisamjanegosvinja,imenejeprobudila,počeladamijedecipele!–veliVrabac.Svinja,kojajesinoćbilatakomirna,sadprisvetlostizorevidelatekkakvojedruštvodobila,pase

razobadala.–Jaoj,Trto,štatijetookovrata,kaodatejenekoklao?–uzviknuGluvaćisvipogledasmoTrtu,a

onovratmusavišaranzakrvavljenimlinijama.–Tojeodbuva!–veliTrta.I sad tek uzesmo svi da se zagledamo. Bili smo strašni, kao oni divljaci što šaraju svoje telo;

razgrebenegrudi,razgrebenaleđa,nogeiruke.Žalosnonasjebilopogledati!Hvalabogu,naiđeonajsinoćnipandurtenamotvorivrataiiziđosmosviizsvinjca.Onnamdade

dva hleba, te posedasmo na travu, i padosmo na hleb kao gladne vrane. Dade čak i magaretu jedannaviljaksena,tegaonosazadovoljstvompokusa,azatimnastavidapasetravu.

Zbogsuncavaljda,kojevećbešeuprlo,počešebuvedanasnapuštaju,tesetakonapastispasosmo.Kadpojedosmohlebinapismosevodenabunaru,diženaspandur:–‘Ajde,–veli–dapođemo!Ikaoštonasjesinoćdoteraoutamnicu,takonasujutrupoterauvaroš.Onprednamasabatinom,a

nasosmoro,sedamhajdukaijednomagare,zanjimsvejednozadrugim.Išlismolaganoidugonekimseoskimputanjama,dokneizbismonadrum,tesagledasmoDunaviu

daljinivisokitoranjnašeSabornecrkve.–Božemoj,štalićedakažunašikodkućekadnasvide?–pitazabrinutoCvrca.–Štaimadakažu?–tešigaGluvać.–Majkaćedasezaplačeidatezagrli.–Aotac?–zapitaprestravljenoCvrca.–Otac?Paion,brate.Znaškakojekadseizgubljenodete

vraćaroditeljima?–Pamiinećemokući,nasćedavodepravounačelstvo!–veliDronja.–Uha,patoćedanasprovedukrozglavnuulicu?–Padabome!–Al’ćedanasgledasvet!–Braćo,–setise‘Arambašadanamkažerečpovodomtoga–pazite,nemojtedaprolaziteulicama

kaokukavice,jerćenamsesmejati,negosedržitejunački,kaoštopriličihajducima.–Aštaćemomiunačelstvo?–pitaTrta.–Kakoštaćemo,pamoravlastdanasispita!–veli‘Arambaša.–Štaimadameispituje!–Tražićeodnasdapriznamojesmolikakavzločinizvršili–velisasvimubedljivo‘Arambaša.–Amakakavzločin?–upadeurečVrabac.–Jaćudakažem,nismominikognapali,negosunasnapalebuveiizujedalenaskaokurjaci.–Aštaćemodakažemoakonaspitanačelnikzamagare?–pitaTrta.–Štaimaštidagovorišzamagare;nekanjegapita–veliVrabac.–Aštaćedanamkažuprofesoriuškoli?–pitaseDronja.–Ako je jošepidemija,možemose jošnekako iprovući,aliakosesvršilaepidemija,papočela

škola,ondamožesvaštabiti–veliVrabac.Idemotakoirazgovaramouzputisvesevišepribližavamovaroši.Kadizmakosmojošmalo,ami

nadrumusagledasmodvadečkakojinamiduususret.Kadsuseneštovišepribližili,mipoznadosmo

našeškolskedrugove,StevuGlistu iTošuSvirca.Onisuseuškoliuveksnamadružili,alinisunikaddolazilinahrastovostablo, jersedenasasvimdrugomkrajuvaroši.Uvarošisevećsaznalodasunasnašli idanasseoskipandursprovodi,paoni točuli, tenampohitaliususret.Kad ihspazi ipoznade,‘Arambašanasopomenu:

–Pazite,braćo,nasvojeponašanje.PriđunamStevaiTošaihiljadunamnovostinakazivaše.Još jutros rano, dok smo se borili u svinjcu sa buvama, predsednik seoske opštine poslao je

konjanikanačelnikuipismenogaizvestiodanas jenašaouseoskojšumi,dasmoizjavilikakosmoseodmetnuliuhajduke,danasjezanoćaspritvorioidanasdanassprovodi.

Načelnik,čimjetočuo,poručiosvimaroditeljimairekaoimjejošdaizađuvanvarošidasvakosvojedetevodikući,kakoihnebipandurkrozvarošsprovodio,tedasenesramoteroditelji.

–Pajesuliizašlinadrum?–pitaCvrca.–Enopuno sveta tamo– odgovoriStevaGlista. –Svemajke i očevi, rođaci i deca. Puno, puno

sveta.‘Arambašibimilokadču.Onsesećakadvlasttakouhvatihajduka,pagasprovodi,kakosesilan

svetiskupidavidihajduke.–Braćo,–opomenunasonopet.–Pazitenaponašanje,jersvićeunassaddagledaju.–Patoćenekisvečandočekdabude?–veliVrabac.–Padabome!–veli‘Arambašaičistounapreduživa.Idokmitakorazgovaramo,aStevaiTošanampričaju,većugledasmogomilunadrumu.–Štoćesadbitigrljenjailjubljenja!–veliGluvać.–Padabome!–opetpotvrđuje‘Arambaša.Dočekjebioodistasvečan,aliivrlotužan.Nitijebilogrljenjailjubljenja,kaoštosmomiočekivali,nitijekovodioračunaotomeštosmomi

hajduci.Kadpriđosmogomili, tamanmidapoletimou zagrljaj, a poletešenaši očevi i svakodočepasvogasina,inastade,onde,nasreddrumapredtolikimsvetom,jednatučakakvanijezabeleženamoždauistorijinijednognaroda.ČujemsamoCvrcukako,valjajućisepozemlji,vrišti,akaišnjegovaocapucakaopištoljdovrhabarutomnabijen.GluvaćevotacdoneonekužilupanjomemlatiGluvaća;Dronjispalepantalone pa mu nasred druma, pred tolikim narodom, njegov otac nekom divljom trskom ispisujemeridijane po globusu.Vrabac leleče, jer ga otac dohvatio za uši pa ga vuče po drumu kao vola kaduhvatezarogove;Trtasamostenje,ajazovemupomoćcelumojuporodicu,alimisenikoneodaziva.Da gužva bude još veća, u celu tu gomilu upao je još i onaj pekar Pera, Brbin bivši gazda. Čuo dastižemo, a kivan na Čedu što mu je prosekao džakove sa brašnom, odsekao kofu na bunaru i pustiokanarinku,padošaonadrumiponeosobomonudugačkulopatukojomseubacujehlebupekarskupeć,isad se razmlatao lopatom i bije ‘Arambašu tako krvnički kako ga ni njegov rođeni otac ne bi tukao.‘Arambaša sasvim zaboravio na svoj starešinski ponos, pa pišti i mauče kao mačka kad joj vratimapritisneš rep.A da čudo bude još veće, tu se našao i gazdaTasamlekadžija sa batinom, pa lupa onogrešnomagareuzvikujućimu:»Hoćešuhajduke,jeli?«

Nemožesenizamislitikakojetotužnaslikabila,tatučanadrumu.IzgledalajekaopokoljhrišćanazavremerimskogcaraNerona.Nesrećnemajkevrištalesusnamazajednoibranilenaskolikosumogle,alikoćenasodbranitiodgnevanašihočeva?

Ako nešto bude Vrabac ovaj događaj opevao u pesmi, to će biti najtužnija pesma posle one opropastisrpskogcarstvanaKosovu.

XXX–NAHRASTOVOMSTABLU

Čitavedvenedeljehrastovostabloostalojepusto.Nikomuodnasnijeprilazio.Imalismovremena,

jersmosvibiliotpušteniizškole,spravompolaganjaispita,alinasjesramotabiladaizađemonaulicu.Cela nam se varoš smejala, a već deca kada bi kog od nas videla, digla bi odmah dreku: »Ua, ua,hajduk!«

Ukući,dabome,majkajošiprogovorisamnomreč-dve,aliotac,kaddođenapodneiliuveče,ajasamogledamuzemlju.Nesmemdadignemglavudagapogledamuoči.

Prvenedeljenisamnijeozastolom,većmijeusobudonosilasestraručakivečeru.Teprvenedeljeotacmenijenizvaomojimimenom,jasamzanjegabiosamo»onaj«.–»Jel’legaodaspavaonaj?«–»Čitalionaj?«

Drugenedeljedovelamejemajkazasto,alinisamsmeonirečdaprogovorim,negosamsamogutaozalogaje,ačimbihiposlednjizalogajprogutao,jabihsedigaoiodmahsesklanjaousvojusobu.

Kad jebiladruganedelja, a ja seprobudio ranodagledamkroz staklonaprozoru.Prolazedecačistoobučena,umivena,očešljanaiveselorazgovaraju,išaleseismejuseiigraju.Menidođeneštožaoinaiđošemisuzenaoči.

–Daizađem,majko,samomalopredvrata?–Izađi,alinemojsedugobavitidanenaiđeotac!Izašaosamisedeosammaloigledaokakosvetprolazi,pasamopetušaoizavukaoseusvojusobu.

Došlomijeneštoteškoiplakaosam.»Zaštojadasedimusobikaozarobljenik,asvaostaladecaslobodnoigraju;zaštodameneukući

svismatrajukaoprokazanog,asvaostaladecausvojojsekućiosećajukaopticeutoplomgnezdusvome;zaštodamojotacmenevišenevoli,apremejetolikovoleo;zaštodasemenicelavarošsmeje,zaštodajanikomnesmemdapogledamuoči;zaštodabudemnajurenizškolekaoposlednjimangup?Zaštosveto?Samojeludepameti,samosamojeludepameti!«

Kadjebiloposlepodneasijalosunce,palepbožjidandatijemilinapogledati.Bašmidođeželjadamalodanemdušom;paseobisnuhmajciokovrata:

–Majčice,jel’smemdaprošetammalo?–Smeš,al’senemojdugozadržavati.Misliosamprvodaprošetammalotu,okokuće,alikadsejednomnađohnaulici,amenipadena

pamethrastovostablo.–Bože,dal’imakogasadtamo?Oddanakadasedesilaonapogibijanadrumu,nismosejedansdrugimsreli,čakninaulici.Bašbih

voleokadbihvideokoga,dačujemkakosuprošli.Painijedaleko,trknućučaskom,kolikodaihvidimsamo,paćusebrzovratiti.

Kadstigoh,iznenadihse.SvisubilitamosemČede.Čedanitadanitiikadvišezatimnijedolaziounašedruštvo.Sramotagajebilaštojeprednamaizvukaoonolikebatine.Čujem,stupiojeušegrtekodjednogopančara.

Ostalisusvibilitamo,alinevišeonakoveselikaonekada.Kadsamimprišao,svisućutali.Ijasamćutećiseokrajnjih.

Ćutalismodugo,dugo,dugo,dokćetekVrabacreći:–Breee,štopojedosmobatinaonogadana!–Ćuti,molimte,nepominji!–velimuCvrca.–Znatešta,braćo?–rećićenatoGluvać.–Dasezaverimodanikad,nikadvišeinepominjemo

onoštojebilo.

Misvipristadosmo,zarekosmose,iotadnikadvišenikoodnasnijepomenuonašehajdukovanje.

KRAJ

POGOVOR

Kada jenapisaoNarodnogposlanika, imao jeokodvadesetgodina,uvremestvaranjaPokojnika

približno sedamdeset. Za to vreme svet semenjao, protivno svim očekivanjima, baš kao i situacije unjegovim delima. Želeo je da piše tragedije, aHadži-Loja odavno je nestao sa naših scena. Svojekomedijejemanjecenio,aupravoonesuostale.Niježeleoratove,abiojeuratovima,niježeleozatvor,a bio je u zatvoru zbog jedne pesme. Bio je glumac-amater, novinar-feljtonista, diplomata, upravnikpozorišta.RodioseuBeogradu,1864,gdejeiimro1938.Životmujebioraznovrstan,čestoraznovrsnijinegoštojetoželeoon,Ben-Akiba,čovekizdvaveka,BranislavNušić.

KadačitateHajduke,viditedajetuknjigustvaraopozorišnipisac.Kaodajepodeljenanačinove.

Uprvomdelupredstavljeni sunam likovi i odnosi: junačniČedaBrba,Vrabac,Dronja,Trta,Gluvać,Cvrca,ipripovedač,kojinigdenekažesvojeime,alisemožepretpostavitidajetosamNušić.(Podviziizdetinjstva,koje jeopisaouAutobiografiji, to idokazuju.)OniseBrbepomaloplaše,neverujubašpreteranounjegovojunaštvo,aliprihvatajudaihonuvučeusvojeplanove,jermorajudokazatidasuisamihrabri.

Udrugomdelu nailazimona pripreme za hajdukovanje, a u trećemvremehajdukovanja, i raspletposlekogasekažnjeni»hajduci«vraćajunasvojehrastovostablo,alibezČedeBrbe,kojije,poputklinaiznarodnepričeo»klin-čorbi«; sve to izazvao.Pouka–Nušić je,kažu, starinskipisac– saopštena jeočigledno u pričama koje pričaju junaci, da ne bi zaspali; te priče su uglavnom saobražene karakterupripovedača,te,recimo,ČedaBrbapričaprvi,itopričuojunaku.Manjeočiglednopoukajedatauvidunevoljakojezlosrećni»hajduci«doživljavaju.

Ovi beskrajno nepraktični dečaci, koji u hajdučiju nose neophodne potrepštine poput salveta ičačkalica,aliimnepadanaumdaponesuneštovišehrane,odjednomnasopstvenojkožiosećajusukobizmeđu stvarne i izmaštane situacije.Mrki hajduci, »strah i trepet okoline«, pate zbog gladi, plaše semagarca. Očekivani tok događaja potpuno je narušen, dostojanstvo junaka slomljeno, a iz svega togaproizilazeuspelihumorističkiefekti.Recimo,deseteračkaborbaČedeBrbesamagaretom(»dvajunaka,obadvajednaka«),iliranijiČedinpoduhvat,saMatamutom,kad»nijemogao«dasebori,jer»nijeponeozejtindanamažemišice«.

Deci je potreban jači utisak da bi se nasmejala. Otud surove scene u crtanim filmovima, kojeizazivaju otpor odraslih. U ovoj knjizi ima mnogo jakih efekata. Priznajem, voleo sam ovu knjigu udetinjstvu,iplašiosamsedaje,poslepauzeoddvadesetpetgodina,ponovootvorim.Pitaosamsedalićuseponovosmejati.Ismejaosamse.Decaizoveknjigemoglabibitivašidrugovi,kaoštosubilimoji,ivašihočeva,injihovihdedova.OvidečacinemajuTeleviziju,alisudecakojaseidanasmogusrestinauglunekeulice,nanekomhrastovomstablu.Surovihajdukimenom»Cvrca«zasmejaomejenedavno,baškaoiprviput;Gluvaćevoodgovaranjenačasovimaistotako.Ponegde,možda,smejaosamsejersamsesetiodamijetonekadadavnobilosmešno,alijezatobiloduhovitihmestakoja,činimise,ranijenisamprimećivao.Atopokazujedajeovojednaodknjigakojerastusačitaocima,topokazujedajedobra.

ZoranStanojević

1–katiheta(grč.)–veroučitelj,učiteljveronauke.

2–dramlija–kuglicaodolovakojomse(ibarutom)punemecizalovačkupušku.

3–akov(mađ.)–vedro,staramerazatečnost(50litara).

4–skamija–školskaklupa.

5–famulus(lat.)–školskislužitelj,domar.

6–Avanti,generale!čitase:avanti,ćenerale!štonatalijanskomjezikuznači:napred,đenerale!

7–espap(tur.)–roba.

8–vergl(nem.)–mehaničkiinstrumentsajednomilidvemelodijenakojisesviraokretanjemručke.

9–mundir(franc.)–vojničkikoporan.

10–paletuša–provindigjalizam:epoleta.

11–kalpak(tur.)–vojničkakapasobodomodkrzna;šlem.

12–Acavallo,generale!čitase:akavalo,đenerale!iznačitalijanski:jaši,đenerale!

13–arlaukati–urlikati;larmati,uzvikivatibojnepokliče.

14–đinđuva(tur.)–stakleniukras.

15–egzercir(lat.)–vojničkavežba.

16–Zulumjeturskarečiznači:nasilje;zulumćarjeonajkojičininasilje.

17–toke–ukrasnaodeći,kopčenaopasačima.

18–mal–imetakustoci.

19–Harati,turskiznačipljačkati,aonajkopljačkanazivanjeharamijom.Harambašaznačiglavaharamija,jerrečbašaznači:glava.

20–Binjišjevrstagornjehaljine.

21–Divanjeveće,sastanak,savetovanjekodTuraka.

22–Čelenkajeukraskojisestavljanakapuvišečela,zatoseizovebaš-čelenka(bašturskiznači:glava),ačekrkli-čelenkajeonakojaimaspravutakvudasemožepremavetruokretati.

23–Jatakjeonajkojipomažeiskrivahajduke.

24–arnjevi–krovnakolimailikočiji.

25–epitimija(grč.)–kaznakojomvišecrkvenevlastikažnjavajusveštenolicezaučinjenukrivicu.

26–mor-dolama–plavadolama.

27–samar(tur.)–drvenosedlozakonjakojinositeret,tovar.

28–proštac–kolac.

29–ala–zmaj.

30–ktitor(lat.)–osnivačmanastira,njegovzaštitnikidarodavac.

31–vergl(nem.)–mehaničkiinstrumentsajednomilidvemelodijenakojisesviraokretanjemručke.

32–gavan–popredanju:bogatiGavan,bogataškojijebiotvrdica,tegabogosudionavečitemuke.

33–divit–mastionica.

34–džokej(engl.)–profesionalnitrkačnakonju.

35–međer(tur.)–zar?