АУТОР: Валентина Мујичић, професорица српског језика

ТЕМА: Бранислав Нушић, КИРИЈА

РАЗРЕД: 5.

УСТАНОВА: ОШ “Иса Бајић”, Кула

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: српски језик

Припрема за час Бранислав Нушић КИРИЈА.docx

Бранислав Нушић

“Кирија”

ЈЕДНОЧИНКА

ЛИЦА:

ОТАЦ:

МАЈКА:

СТАРИЈА ЋЕРЧИЦА:

МЛАЂА ЋЕРЧИЦА:

СТАРИЈИ СИНЧИЋ:

МЛАЂИ СИНЧИЋ:

ЧИНОВНИК:

ЖАНДАРМ:

НАРАТОРИ:

ОТАЦ: Кажите, децо: драгичка! Идемо на пут! ДЕЦА: Драгичка! ОТАЦ: Јел’ волите да путујете? ДЕЦА: Волимо! ... ОТАЦ: А где бисте волели да путујете? МЛАЂИ: Ја у Земун. ... СТАРИЈИ: Ја у Врању. ... МЛАЂА: Ја, тата, у Италију! Тако бих волела да путујем у Италију! .... ОТАЦ: А ти? СТАРИЈА: Ја бих тако волела у Швајцарску! ОТАЦ: У Швајцарску? МЛАЂА: Она, знате, има зимски капут па зато воли да иде у Швајцарску, а ја

немам, па зато волим да идем у Италију. ОТАЦ: Ићи ћемо и у Швајцарску, и у Италију, и у Земун, и у Врању. ‘Ајде, ‘ајде,

спремите се, пакујте се! ДЕЦА: Живео!!! ОТАЦ: Стојте! Поведите и мајку!...Поведите мајку кад вам кажем, иначе нећемо

путовати. (деца излазе, отац остаје сам) ОТАЦ(замишљено): Била би то дивна ствар када би се човек могао тако

послужити маштом...И замисли тако као да је платио све дугове и нема више никаквих брига...

ДЕЦА (опколе мајку и гурају је у другу собу) : ‘Ајде, болан, немој да поквариш, ‘ајде, ‘ајде, ‘ајде!...

...МАЛИ: Тата, јел’ могу да поведем Хектора?

ОТАЦ: Поведи, брате, дабоме да га поведеш!

МЛАЂА: Татице, јел’ могу да понесем и моју лутку?ОТАЦ: Ама понеси, разуме се и лутку, и обруч, и све понеси,

све!

МАЈКА: Кажи ми, човече, још једанпут, јел’озбиљно да пакујем?ОТАЦ: Разуме се, најозбиљније, пакуј!МАЈКА: Шта?ОТАЦ: Све, све што имамо у кући, све!МАЈКА: И твој зимски капут?ОТАЦ: Он је, истина, сав исцепан, али даћемо га у Италији да се окрпи.МАЈКА: (крсти се).ОТАЦ: Немој се крстити, молим те, него пакуј се! Видећеш само како се може и без пара путовати.МАЈКА: (крстећи се повлачи се).

ОТАЦ: Аха, ево их, иду путници! Врло добро! Врло добро! Изгледате као изистински путници, који иду у Италију и у

Швајцарску! Дедер да заузмемо места, велика је гужва! Хајде седајте!

Стооој! Свирај! Земун!!!

Стооој! Свирај! Врање!!!

У Врању је Коштана пронашла Бору Станковића.

Стооој! Свирај! Италија!!!

Лаго ди Мађоре

Криви торањ у Пизи

Ромео и Јулија

Италијани само свирају мандолину и ждеру макароне!

У Италији рађају зејтин, вино, поморанџе и атентатори!

Стооој! Свирај! Швајцарска!

Код Швајцараца је вера и народност приватно занимање!

На планину Монблан пењу се беспослени људи!

Престоница Швајцарске, Берн!

Женева је чувена због многих језера!

Швајцарци се баве јодловањем и бушењем рупа у сиру!

Становништво Швајцарске бави се још и производњом снега и глечера.

Обишли смо Земун, Врању, Италију и Швајцарску, ајд’мо даље! Свииирај!

Граница! На граници станују финанси и ту се врши преглед ствари!

КУЦ! КУЦ!МАЈКА: Ко то сада може бити?СТАРИЈА: Па то су ваљда финанси за преглед ствари.ДВОЈЕ МЛАЂИХ: Нека уђу, нека уђу!ОТАЦ: Улази!

ЧИНОВНИК: Вама је познато да се пресудом суда од 27.јуна ове године О.бр.14467 вама имају пописати ствари за дужну петомесечну кирију, остављајући вам 15 дана за регулисање дуга.ОТАЦ: Познато ми је!

ЧИНОВНИК: Шта имате дакле за попис?ОТАЦ: Ето, то што видите. Цела моја имовина колико сам могао за 20 година службе у држави да стечем, налази се у ова два кофера.

Ми смо знали да ћете ви доћи, па смо нарочито скупили све и сложили да вам буде при руци за попис.

ЧИНОВНИК: Хвала лепо.ОТАЦ: На мало!ЧИНОВНИК:...Ми смо своју дужност свршили. (Потписује и даје му један примерак.) Хвала на предусретљивости!ОТАЦ: На мало, извол’те и други пут!ЧИНОВНИК: Збогом!

МАЈКА: (очајно) Ето ти твоје путовање!

ОТАЦ: Ако, сад смо бар и ту бригу смирили, платили смо кирију.

СТАРИЈИ: Јесу ли то, тата, били цариници?

ОТАЦ: Јесте, душо, прегледали су нам ствари- сад смо прешли границу.

СТАРИЈИ: А хоћемо ли сада даље да путујемо?

МЛАЂИ: Па, хоћемо, дабоме!

МЛАЂА: А куда сада, тата?

ОТАЦ (сад већ јетко, нервозно, злобно) : Куда? Па, ето, децо, свршили

смо путовање и сад се можемо вратити у Отаџбину. Ти си видео Земун, ти Врању, ти Италију, а ти Швајцарску. Мама је излечила реуматизам, а ја сам платио кирију. Сад смо сви задовољни и можемо се вратити у Отаџбину. Шта ће нам Монблан и Бонифације, Квиринал и Лаго Мађоре? У нашој Отаџбини чекају нас у братски загрљај финанси, цариници, порезници и извршитељи. У Отаџбину, у Отаџбину! Свирај! Свирај! Свирај!...Воз полази!

У Отаџбину, у Отаџбину! Свирај! Свирај! Свирај!Трупа-труп, трупа-труп, трупа-труп...

Хвала на пажњи!