Ne pani~ite -

to je samo pomra~enje Sunca!

Prof. dr Dagan Gaji}

U sam osvit ~ove~anstva na{i praprapra…preci, kojima tek {to je otpao rep, bili su prili~no bespomo}na stvorenja okru`ena brojnim opasnostima. Bojali su se i sami sebe. Vreme je prolazilo, nekako su opstajali. Bo`jom promisli, voljom napredne civilizacije i njenog zvezdotvorca (genijalni Artur Klark) ili nakon mnogo hiljada godina borbe za opstanak i prirodne selekcije (genijalni Darvin) u~inili su ih sve mo}nijim. Rast njihove sive mase u narasloj kranijalnoj {upljini, u~inili su da, iako krhke gra|e, postanu misle}a bi}a, koja }e ovladati svetom.

Razvojem postajali su sve razumnija bi}a. U zoru civilizacije na{i primitivni preci postali su svesni da njihovi `ivoti i `ivotni ciklusi u presudnoj meri zavise od nebeskih tela i njihovog pona{anja. Uo~ili su da njihovo kretanje na nebu uzrokuje smenu dana i no}i, godi{njih doba… Shvatili su da ih Sunce greje, da omogu}ava da sve oko njih buja, da im omogu}ava hranu, da im zna~i `ivot.

Neo~ekivan i ne tako ~est doga|aj da Sunce u sred bela dana postane crno stvaralo je paniku. Bez obzira {to je posle kratkog vremena opet postajalo ono “staro” Sunce u punom sjaju, strah je ostajao i pojava je povezivana sa “lo{im” predstoje}im doga|anjima na Zemlji, sa ratovima, masovnim umiranjima, su{nim letima, vulkanima. Prino{ene su `rtve bogovima ne bi li im oni za{titili Sunce, ali od toga je bilo slabe vajde. S vremena na vreme pojava se ponavljala.

Pravi uzrok pomra~enja Sunca u drevnim vremenima nije bio poznat, osim u slu~aju manjeg broja gr~kih filozofa (Empedokle, Hiparh, Zenon,...). Verovatno je to bio razlog {to je ova pojava tuma~ena na misti~an na~in i {to je izazivala strah kod ljudi.

Danas su takvi strahovi neshvatljivi i posledica su ilinedovoljnog obrazovnog nivoa ljudi ili deo njihovogmentaliteta, koji jednostavno ne prihvata racionalna obja{njenja,pri ~emu su mu ezoteri~na i egzoti~na tuma~enja mnogo bli`a.

Uzroci pomra~enja Sunca u narodnim verovanjima

Prema nekim legendama u starom Egiptu, Set, neprijatelj boga Ozirisa, napada Sunce. Druge legende tvrde da zmija Apop izlazi iz Nila i napadabarku u kojoj plovi Ra. Posada barke uvek uspeva da odbrani Sunce.

Gotovo kod svih naroda postoji verovanje da pomra~enje Sunca nastaje kada ga nekakve nemani napadnu i jedu. Kadado toga do|e, narod di`e larmu i buku, ~ime se poma`e mitskim braniocima Sunca da oteraju napada~e.

Kod Peruanaca do pomra~enja dolazi kada jaguar pro`dire Sunce, a kod Finaca kada ga Louhi, boginja mrtvih, sakriva u bakarnu planinu. U srpskim legendama razne nemani (vukodlaci, ale, a`daje, zmajevi i zmije) napadaju Sunce sa namerom da ga progutaju. Po nekim verovanjima pomra~enje nastupa kada u me|usobnojborbi Sveti Ilija ili |avo zaklone le|ima Sunce. Svakako su interesantna verovanja da do pomra~enja dolazi kada se Meseci Sunce potuku, pa kada Mesec nadja~a Sunce se pomra~uje i obrnuto.

U ovim verovanjima se smatra da ljudi, da ne bi oslepeli, ne treba da gledaju upomra~eno Sunce direktno, ve} da pojava treba da se “hvata” u odrazu u bakarnom sudu sa vodom.

Za poslednjih 4000 godina bilo je oko 9000 pomra~enja Sunca.Sva ova pomra~enja nisu mogla da se posmatraju sa svih ta~aka na povr{ini na{e planete, tako da se mo`e re}i da se za pojedina~ne lokacije ne radi o tako ~estoj pojavi. Pa ipak ljudi su ih pomno pratili i vremenom su otkrili pravila za odre|ivanje razdoblja nakon kojeg dolazi do ponavljanja ciklusa pomra~enja Sunca i Meseca. To je trebalo znati da bi mogli da sepredvi|aju ratni pohodi, krunisanja,…Na dvorovima to je bio dobro pla}en posao sve{tenika ili astrologa. Ali gre{ke u prora~unima su ih skupo ko{tale.

Poznat je slu~aj kineskih astrologa Hia i Hoa koji su se zapili i nisu predvideli pomra~enje iz -2137. g. tako da nisu ni obavljali molitve za ubla`avanje njegovih posledica. Zbog toga je car ^ung Kang naredio da im se odrube glave. U analima ovo pomra~enje nije opisano detaljno, a tek kasnije je Opolcner odredio njegov termin. Prvo detaljno opisano pomra~enje pominje se u kineskim analima iz -776. g., a Konfu~ije je sistematski opisao pomra~enja od -720. do -495. g.

Flamarion pominje o egipatskom zapisu pomra~enju iz -2719.g., mada oni nisu posve}ivali pa`nju pomra~enjima. Ali su zato to vrlo pomno radili Haldejci, grupa semitskih plemena izju`ne Mesopotamije. Oni su znali za pravilo sarosa, na osnovu kojeg su predvi|ali pomra~enja, dodu{e ne uvek ta~no.

Veliki Tales iz Mileta je astronomiju u~iokod haldejskih sve{tenika i postao je poznat kada je ta~no predvideo pomra~enje iz -585. g., {to mu je donelo slavu. Prora~un je bio ta~an, ali je ura|en na osnovu haldejskog pravila koje se odnosilo samo zaMesopotamiju.

Na sre}u po Talesa, Mese~eva senka, koja je pravi uzrok pomra~enja Sunca, tada se kretala i preko Male Azije, tako da je njegovo predvi|anje ispunilo o~ekivanje. U toku ovog pomra~enja su zara}ene vojske Me|ana i Li|ana od starha prekinule ratne sukobe.

Kod anti~kih Grka bilo je vi{e filozofa koji su znali da do pomra~enja Sunca dolazi zbog toga {to se Mesec na|e izme|u Zemlje i Sunca, kada njegova senka pada na deo Zemljine povr{ine odakle se ne delom ili u potpunosti ne vidi Sun~ev disk.

Upravo je o tome govorioEmpedokle. Hiparh je dobro poznavao kretanje Sunca i Meseca, tako da su njegova predvi|anja pomra~enja Meseca bila sa gre{kom od svega par sati, dok je u slu~aju pomra~enja Sunca ona bila ne{to ve}a.

Plutarh pi{e o pomra~enju Sunca iz -431. g., prve godine Peloponeskog rata. Komandant flote bio je znameniti Perikle, koji, kad je video da su se posade upla{ile zbog “nestanka dana”, ispred krmano{a je ra{irio togu i upitao ga da li vidi neko r|avo predskazanje. Nakon odre~nog odgovora, Perikle je objasnio da se pomra~enjerazlikuje od toga samo {to je neprozra~no telo koje zaklanja Sunce mnogo ve}e od toge.

Najstarije pominjanje pomra~enje Sunca u srpskim spisima vezuje se za 30. novembar 1331. godine. U De~anskom letopisuse govori da se Sunce pomra~ilo na celoj Zemlji, da se deset crkava razru{ilo do temelja, da su ~udo i strah trajali deset dana i da je bilo predznak smrti Stefana De~anskog. Do du{e on je umro ranije, 11. novembra, ali je u to vreme bilo uobi~ajeno da se nebeske pojave vezuju za va`ne doga|aje, kao u ovom slu~aju, ~ak i ako to ne odgovara ~injenicama.

Danas je ova pojava do detalja prou~ena. Prosto je neverovatno, da ima mnogo onih koji nasedaju na izjave kvazi znalaca i proroka, koji tvrde da ljudi treba da skrivaju u vreme

pomra~enja.

Bez obzira na saop{tenja iz relevantnih izvora, tokom pomra~enja11.08.1999. godine ulice mog Ni{a bile su puste i on je li~io na grad sablasti.

U ni{koj tvr|avi stotinak ljudi, verovatno ne najhrabrijih, ali mogu}e bolje informisanih, sa zadovoljstvom je posmatralo nesvakida{nju, ali ne i neuobi~ajenu pojavu –

pomra~enje Sunca.

Gledano iz na{eg grada, pokrivenost sjajnog Sun~evog diska tamnijim Mese~evim diskom iznosila je oko 95%.Iako u na{em kraju pomra~enje nije bilo totalno, dogaaj je bio interesantan i svakako ga je trebalo videti.

Bez obzira na to, u ve}ini su bili oni koji su verovali u tradicionalnu predrasudu da se radi o lo{em predznaku bolesti, nesre}a i ratova. Povrh toga, nekriti~ki su prihvatana i besmislena upozorenja nekih zvani~nih vladinih institucija da se „od dodatnih {tetnih zra~enja prilikom pomra~enja Sunca treba {tititi boravkom u zatvorenim i zamra~enim prostorijama“. Otkazivani su letovi, zamra~ivani prozori…Ka`u da su u nekim gradovima otvarana skloni{ta. Re`imu je odgovaralo da se narod ne okuplja na ulici ni iz kakvih razloga. Osim pomra~enja Sunca desilo se i pomra~enje uma.A tako je bilo i februara 1961. godine kada se Ni{ nalazio na centralnoj liniji totalnog pomra~enja.

U isto vreme u nekom, za nas dalekom, civilizovanom svetu ljudi su u`ivali u prizoru

A {ta je sa dodatnim zra~enjima? Sunce je 750 puta veće mase od mase svih planeta u na{em sistemu. Zapremina mu je oko 1 300 000 puta ve}a od Zemljine i oko 65 miliona puta veća od Mese~eve. Sasvim je jasno da prilikom pomra~enja Sunca nema nikakve promene u njegovom zra~enju i da bi ono zra~ilo onako kako zra~i ~ak i da u njegovom sistemu Zemlja i Mesec ne postoje.

Iako se pre, u toku i posle pomra~enja, nesre}e doga|aju milionima ljudi, verovatno je podjednak broj i onih kojima se de{avaju sre}ni doga|aji. Dakle, glupo je pripisivati pomra~enju Sunca zna~aj lo{eg sudbinskog predznaka.

Nastanak i vrste pomra~enja Sunca

Pomra~enje Sunca nastaje kada se Mesec na|e izme|u Sunca i Meseca, na pravoj koja ih povezuje.

Tada Mese~ev disk delimi~noili potpuno zakloni Sun~ev disk. Mesec je tada obasjan Suncem sa one strane koja je okrenuta prema Suncu. Prema Zemlji je tada okrenuta neosvetljena strana Meseca. To zna~i da se pomra~enje Sunca doga|a u vreme faze mladog Meseca.

Mesec koji je obasjan Suncem pravi senku u obliku konusa na suprotnu stranu od Sunca. Du`ina senke varira od 367 000 do 379 720 km, zavisno od udaljenosti Meseca od Sunca. Sa druge strane, Mesec se kre}e oko Zemlje po elipti~noj putanji tako da njegovo rastojanje od Zemlje varira od 356 330 km (perigej) do 406 610 km (apogej). U nekim situacijama konus Mese~eve senke dose`e do Zemlje, a u nekima ne i tada na nju pada nastavak senke. U perigeju ugaona Veli~ina Meseca je 16’ 41”, a u apogeju 14’ 44”.

Sa druge strane, putanja Zemlje oko Sunca je tako|e elipsa.Ona je najbli`e Suncu (perihel) kada je kod nas zima, u januaru i tada je njena udaljenost od Sunca oko 147.1 miliona km. Ona je najdalje od Sunca (afel) u julu, kada se od njega nalazi na rastojanju od 152.1 miliona km. Zbog razli~ite udaljenosti razlikuje se ugaona veli~ina Sun~evog diska. U afelu on se vidi pod uglom od 15’ 59”, a u perihelu pod uglomod 16’ 18”.

Prema tome, iako je Sun~ev polupre~nik oko 404 puta ve}i od Mese~evog, zbog njihove razli~ite udaljenosti od Zemlje, njihovi diskovi su za posmatra~e na na{oj planeti prividno pribli`no jednake veli~ine. Postoje situacije kada je Mese~ev disk ve}i od Sun~evog, ali i obrnuto, {to je ~e{}a situacija.

Ako je rastojanje izme|u posmatra~a na Zemlji i Mesecamanje od visine konusa senke, onda ona dose`e Zemljinu povr{inu. Na mestima gde jeona se~e vidi se potpuno (totalno) pomra~enje Sunca, i tada Mese~ev disk u potpunostizaklanja Sun~ev.

Ako je rastojanje izme|u posmatra~a i Meseca ve}e od visine konusa senke, ona ne dose`e Zemljinu povr{inu, ve} na nju pada produ`etak senke.Na mestima gde on se~e Z. povr{inu vidi se prstenasto posmatranje Sunca i tada je Mese~ev disk manji od Sun~evog.

Totalno i delimi~nopomra~enje Sunca.

Iz oblasti na Zemljinoj povr{ini, koje se nalaze u Mese~evoj polusenci, vidi se delimi~no pomra~enje Sunca. Tada Mese~ev disk zaklanja samo deo Sun~evog diska.

Zaklonjeni deo Sunca meri se desetim delovima onog dela pre~nika njegovogdiska koji le`i na pravoj koja povezujesredi{ta Sun~evog i Mese~evog diska. Broj zaklonjenih delova je veli~ina pomra~enja. Za dato mesto na Zemlji sredina trajanja pomra~enja je trenutakkada je na tom mestu veli~ina pomra~enja najve}a. Sa rastom veli~ine pomra~enja nebo postaje sve tamnije.

Faze potpunog ili maksimalnog prstenastog pomra~enja ne nastupaju odmah, ~im zapo~ne pomra~enja. Njima prethode faze u kojima je pomra~enje delimi~no (period delimi~ne faze totalnog pomra~enja), koje traje sve dok ne nastupi totalno pomra~enje. Nakon totalnog pomra~enja, po~inje period postepenog otkrivanja Sun~evog diska. U oblastima polusenkepomra~enje ostaje delimi~no i ne dospeva u fazu totalnog.

Pomra~enja mogu biti i celim tokomdelimi~na, kada Mese~eva senka ili njenprodu`etak pro|u pored Zemlje, tako da je uop{te ne dodiruju, a na Zemlju pada samo Mese~eva polusenka.

Pojas na Zemljinoj povr{ini koji je zahva}en Mese~evom senkom (pojas totaliteta) {irok je do 272 km,a a {irinapojasa prstenastog pomra~enja je do 370 km. [irina pojasa zahva}enog polusenkom (pojas delimi~nog pomra~enja) {irine je do desetak hiljada kilometara.

Pomra~enje Meseca, koje nastaje kada Mesec u|e u senku koju baca Zemlja, vidi se svuda na Zemlji gde je Mesec iznad horizonta, a pomra~enje Sunca vidi se iz znatno u`e oblasti na Zemljinoj povr{ini. To je razlog {to nam se prividno ~ini da su pomra~enja Meseca~e{}a od pomra~enja Sunca. U stvari je obrnuto. Godi{nje se vidi od dva (oba Sun~eva)do sedam pomra~enja (tri Mese~eva i ~etiri Sun~eva ili dva Mese~eva i pet Sun~evih).

U jednom mestu na Zemlji totalno pomra~enje se dogodi jednom nekoliko vekova. Prose~no u jednom veku bude 66 totalnih pomra~enja Sunca, ali se ona vide sa razli~itih mesta na Zemlji. Najdu`e totalno pomra~enje teorijski mo`e da traje do 7 minuta i 31 sekundu, ali je naj~e{}a situacija da je to trajanje 2-4 minuta. Najdu`e prstenasto pomra~enje traje 12 minuta i 24 sekunde. Totalno pomra~enje najdu`e traje u blizini centralne linije. Du`ina trajanja ~itavog pomra~enja jedo nekoliko sati.

Orbitalno kretanje Meseca okoZemlje i njena rotacija oko sopstvene ose ~ine da se Mese~eve senka i polusenka preme{taju po Zemljinoj povr{ini grubo govore}i od zapada ka istoku brzinom preko 3000 km/h bri{u}i pojas du`ine od nekoliko hiljada km.

Interesantno je da u vreme perigeja Mesec baca najdu`u senku. Tada bi se vrh njenog konusa nalazio 30 000 km iza Zemljine povr{ine na koju pada senka. Ukoliko bi Mesec u vreme perigeja za toliko bio dalji od Zemlje do totalnog pomra~enja Sunca na Zemlji ne bi ni dolazilo. Poznato je da se zbog plimskih efekata i zakona odr`anja momenta impulsa Mesec udaljava od Zemlje za oko 3 cm godi{nje. Ukoliko se ovakav trend nastavi za oko milijardu godina na Zemlji ne}e biti totalnih pomra~enja Sunca.

Pomra~enje Sunca po~inje kada Mesec “dodirne” Sunce na njegovoj zapadnoj strani (prvi kontakt) svojom isto~nom stranom. Drugi kontakt nastaje kada zapadni rub Meseca “dodirne” zapadni rub Sunca. Tre}i kontakt nastaje kada isto~ni rub Meseca “dodirne” isto~ni rub Sunca. ^etvrti kontakt nastaje kada se zapadni rub Sun`evog diska “dodirne” sa isto~nim rubom Mese~evog diska. To je ujedno i kraj pomra~enja Sunca.

Za{to pomra~enja Sunca ne nastupaju svakog meseca u fazi mladog Meseca?

Zato {to ravan Mese~eve putanje oko Zemlje ne le`i u ravni Zemljine putanje oko Sunca ve} su pod uglom od 5o9’. Dopomra~enja mo`e do}i samo kada se Mesec na|e u blizini silaznog ~vora, koji se dobijaju u preseku ovih ravni. Tada se sva tri tela mogu na}i na jednoj pravoj, ~vornoj liniji.

Na osnovu prora~una peioda prolaska Meseca kroz ove ta~ke ivremena izmena mese~evih faza dobijen je saros, vremenski interval od 18 godina i 11.3 dana nakon kojeg se geometrija pomra~enja Sunca i Meseca ponavlja, {to daje mogu}nost

za predvi|anje pomra~enja.

[ta se mo`e videti za vreme pomra~enja?

U fazi delimi~nog pomra~enja ne mnogo. Vidi se da tamni deoMese~evog diska sve vi{e pokriva sjajni sun~ev disk. Kada veli~ina pomra~enja dostigne 0.3 uo~ava se slabljenje osvetljenosti u blizini posmatra~kog mesta. Temperatura blago pada (do nekoliko stepeni), pojavljuje se povetarac. Na tlu se,ukoliko je u blizini, olistalo drve}e, vide srpasti likovi Sunca, koji nastaju po principu camera obscura-e.

Sa pribli`avanjem fazi totaliteta nebo postaje olovno sivo, sa zapada se mo`e uo~iti ubrzano pribli`avanje sivo-plave Mese~eve senke, treperave svele i tamne trake koje se brzo pomeraju i koje su posledica difrakcije Sun~eve svetlosti na Mese~evom rubu i interferencije na turbulencijama u atmosferi.Sa pribli`avanjem tzv. fle{u vide se sjajni Bejlijevi biseri i dijamantski prsten koji poti~u od zrakakoji se probijaju krozdoline izme|u Mese~evih planina.

@ivotinje su blago zbunjene, ptice polaze na po~inak, pojavljuju se slepi mi{evi. U vreme totalnog pomra~enja mogu da se vide najsjajnije zvezde na nebu i, svakako ono najbitnije – hromosfera i korona, vi{i slojevi u atmosferi Sunca. Osim u vreme pomra~enja ovi rasko{ni slojevi se danas mogu videti jedino pomo~u specijalne aparature.

Kako posmatrati pomra~enje Sunca?

Oni koji `ele da proprate ~itav tok pomra~enja treba da za{tite o~i zagaravljenim staklom, nao~arima koje dobro apsorbuju {tetno UV zra~enje, kompakt diskovima (hm!),nao~arima za zavarivanje. Preporu~uju se metode indirektnogposmatranja. Bez specijalnih filtera isklju~uje se direktnopra}enje teleskopima, dvogledima i sli~no. Oni koje pomra~enje ne interesuje ne treba da se {tite ili mogu da bace pogled prema Suncu u vi{e navrata na po nekoliko sekundi. Uostalom niko normalan ne gleda golim

okom du`e od nekoliko sekundi.

Don't Panic!

It's All Okay!

Prema tome:

Bilo je to predavanje prof. Gaji}a