na dan 31. decembar 2014.godine - sberbank.rs informacija... · 4 / 29 1. uvod “sberbank...
TRANSCRIPT
OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA I PODATAKA
NA DAN 31. DECEMBAR 2014.GODINE
2 / 29
Sadržaj 1. Uvod ........................................................................................................................................ 4
2. Strategija upravljanja rizicima .................................................................................................. 4
2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima .......................................................... 5
2.2. Izveštavanje o rizicima ................................................................................................... 5
2.3. Upravljanje kreditnim rizikom ......................................................................................... 6
2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika ................................................................................. 6
2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika ............................................................................. 6
2.3.3. Rizik druge ugovorne strane ....................................................................................... 7
2.4. Upravljanje tržišnim rizicima ........................................................................................... 8
2.4.1. Upravljanje devizni rizikom .......................................................................................... 8
2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa .............................................................. 9
2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti ..................................................................................... 9
2.5. Upravljanje operativnim rizikom ................................................................................... 10
2.6. Upravljanje ostalim rizicima .......................................................................................... 10
3. Kapital Banke ......................................................................................................................... 12
3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala ............................................. 12
3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik ................................................................................... 14
3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po
vanbilansnim pozicijama ..................................................................................................... 14
3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ........................................................................ 19
3.2.3. Kreditni rejtinzi ........................................................................................................... 21
3.3. Kapatalni zahtevi za tržišne rizike ................................................................................ 22
3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik .............................................................................. 24
4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ................................................ 24
4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća ............................................................... 25
4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju .................................................................. 26
5. Učešća u kapitalu .................................................................................................................. 26
6. Bankarska grupa .................................................................................................................... 26
7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija ........................................................................... 26
8. Prilozi ..................................................................................................................................... 26
3 / 29
8.1. Prilog 1 ......................................................................................................................... 27
8.2. Prilog 2 ......................................................................................................................... 28
8.3. Prilog 4 ......................................................................................................................... 29
4 / 29
1. Uvod
“Sberbank Srbija” a.d., Beograd (u daljem tekstu Banka) sa sedištem u Beogradu, osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd. Početkom 2012.godine, Volksbank Evropa Grupu kupuje najveća ruska banka Sberbank i u decembru 2012.godine Banka je promenila naziv u „Sberbank Srbija a.d.“, Beograd, pod kojim Banka i sada posluje.
Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje po principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.
Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove.
Banka je definisala dugoročnu viziju, misiju i strategiju vodeći računa o makroekonomskom okruženju, ekonomskoj aktivnosti zemlje, propisima Narodne Banke Srbije (u daljem tekstu NBS) i strategiji razvoja Sberbank Evrope Grupe (SBEU Grupe) čiji je Banka član.
Ciljevi dugoročnog poslovanja Banke su:
Unapređenje usluga ka esternim i internim klijentima ( brzina i kvalitet)
Povećanje efikasnosti
Smanjenje troškova
Uspostavljanje visokog nivoa usluga.
Prilikom upravljanja kapitalom, Banka uzima u obzir planirani rast i razvoj. Pored postojećih rizika i raspoloživog kapitala za pokriće rizika, planirani rast (u predviđenom obimu i u predviđenoj oblasti poslovanja) određuje stepen sklonosti ka preuzimanju rizika.
2. Strategija upravljanja rizicima
Banka ima usvojenu strategiju za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, i koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na različitim nivoima upravljanja rizicima u Banci.
Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti, kao i o rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata.
Dugoročni cilj strategije za upravljanje rizicima je da se obezbedi rad Banke u stabilnom okruženju uz upravljanje rizicima koje će omogućiti ostvarenje poslovne politike i strategije Banke.
Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. U tom cilju, Odbor je osnovao:
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji je odgovoran za razvijanje politika za upravljanje tržišnim rizicima i rizikom likvidnosti i praćenje njihove implementacije u relevantnim oblastima. ALCO se sastaje na mesečnoj osnovi i donosi odluke vezane za upravljanje ovim rizicima. ALCO procedura propisuje pravila u vezi sa učesnicima, odgovornostima i načinima glasanja Odbora.
Odbor za upravljanje rizicima (Risk Committee): Strateško upravljanje rizicima, koje se bavi pitanjima kao što su poslovna strategija i srednjeročno i dugoročno planiranje, zahteva formiranje Odbora za upravljanje rizicima na nivou banke. Odbor za upravljanje rizicima se sastaje mesečno i rešava pitanja u vezi sa rizicima kojima je banka izložena i procesom interne procene adekvatnosti kapitala. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. Osnovna funkcija ovog odbora je kontrola rizika i kontrola nivoa kapitala u skladu sa ICAAP metodologijom. Pojedinačne kreditne odluke ili druge jednokratne poslovne odluke nisu teme o kojima se raspravlja na sastancima Odbora za upravljanje rizicima.
5 / 29
Kreditni odbor: Ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva su podeljena po određenim nivoima u
zavisnosti od iznosa traženog plasmana, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora. Za odobrenje kreditnih zahteva koji prevazilaze nadležnosti nižih autoriteta (pre svega za kreditiranje izloženosti preko definisanih iznosa) nadležan je Kreditni odbor. Kreditni odbor se sastaje najmanje jednom mesečno ili češće ako je potrebno i isključivo se bavi odobravanjem kreditnih zahteva.
Odbor za upravljanje lošim plasmanima u sektoru za poslovanje sa stanovništvom/privredom: Odbor za upravljanje lošim plasmanima je zadužen za upravljanje problematičnim klijentima u okviru oblasti za poslovanje sa stanovništvom/privredom (klijenti sa liste za bliže praćenje i problematični klijenti); sastanci se održavaju najmanje jednom mesečno, a po potrebi i češće.
Strategija i politike upravljanja rizicima Banke su usvojene u cilju identifikacije i analize rizika sa kojima se suočava Banka, u cilju postavljanja odgovarajućih ograničenja rizika i kontrola za praćenje rizika i poštovanja propisanih limita.
Strategija, politike i sistemi upravljanja rizicima se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama tržišnih uslova, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci.
Banka ima za cilj da razvije disciplinovano i konstruktivno upravljanje rizicima uz kontinuiranu obuku zaposlenih i konstantno unapređivanje postojećih i kreiranje novih procedura i procesa.
2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima
Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje između resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima. U postupku odobrenja plasmana definisano je više nivoa odlučivanja, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora. Kreditni plasman se smatra odobrenim ukoliko kreditna odluka sadrži saglasnost kako odgovornog lica u resoru prodaje, tako i saglasnost odgovornog lica u resoru za upravljanje rizicima.
Odeljenja u okviru Resora za upravljanje rizicima definišu sisteme, politike i procedure koji omogućavaju otkrivanje, identifikovanje, merenje, kontrolu i praćenje svih rizika koji nastaju u poslovanju Banke. Sve procedure i uputstva za upravljanje rizicima su u skladu sa nacionalnom zakonskom regulativom, zahtevima Basel II standarda i pravilima Sberbank Evrope Grupe i primenjuju se u svim segmentima poslovanja Banke.
Resor obuhvata Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima (odgovorno za razvoj, kooridnaciju i primenu okvira za upravljanje rizicima podržavajući održivost poslovanja Banke na dugi rok), Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom (Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede, Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva), Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, Sektor za procenu kreditnog rizika, kao i Sektor za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana.
Resor za upravljanje rizicima je odgovoran za upravljanje indentifikovanim rizicima (kreditnim, tržišnim i operativnim) na nivou banke kao celine, kao i za:
- praćenje tržišta i internih procesa u pogledu neophodnih promena u pogledu politika ili procesa u upravljanju rizicima zasnovanih na Basel 2 regulativi;
- operativno sprovođenje politika, procedura i procesa koji proizilaze iz strategije upravljanja rizicima (svaki
član Izvršnog odbora takođe je odgovoran za svoje područje nadležnosti);
- praćenje portfolia radi uočavanja negativnih trendova (na kratak rok ovo se posebno odnosi na mesečno
poređenje izloženosti kod kojih je registrovano kašnjenje duže od 90 dana, podeljenih u različite podgrupe i
po vrsti proizvoda);
- obezbeđivanje i održavanje odvojenosti i nezavisnosti od jedinica funkcije prodaje i uspostavljanje
odgovarajućeg procesa prilikom donošenja odluka koje nose sa sobom određeni rizik;
- tehničke i kadrovske resurse u svojoj oblasti i adekvatnu obuku zaposlenih za upravljanje rizicima.
2.2. Izveštavanje o rizicima
Izveštaje u vezi identifikovanih rizika Banka podnosi Narodnoj banci Srbije (u skladu sa propisanim zahtevima), Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke i Sberbank Evropa Grupi (uglavnom kroz redovne izveštaje definisane od strane Sberbank Evropa Grupa). Da bi se aktivno kontrolisale izloženosti različitim rizicima, Banka je razvila brojne interne izveštaje za Izvršni odbor.
6 / 29
U slučaju potrebe, posebno kada dođe do prekoračenja limita za određene rizike i u slučaju specifičnih i nepredviđenih događaja, Banka podnosi i ad hoc izveštaje Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke, Sberbank Evropa Grupi i, ako je to potrebno, Narodnoj Banci Srbije.
2.3. Upravljanje kreditnim rizikom
Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Cilj upravljanja kreditnim rizikom je postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđivanje minimiziranja potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene interne procedure za upravljanje kreditnim rizikom.
Osnove za upravljanje kreditnim rizikom predstavljaju strategije Banke, procedure kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju.
Odeljenja Resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice uključuju sledeća interna dokumenta:
Politika za upravljanje kreditnim rizikom; Politike upravljanja kreditnim rizikom u segmentu stanovništva; Politike upravljanja kreditnim rizikom u segmentu privrede; Politika za upravljanje i praćenje rizika koncentracije; Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika; Metodologija za obračun rezerve za procenjene gubitke; Metogologija za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisana za gubitke po vanbilansnim
stavkama; Pravilnik o prihvatanju i utvđivanju vrednosti nekretnina kao kolaterala za kredite; Metodologija za monitoring tržišnih vrednosti nekretnina prema internom statističkom modelu; Politika za monitoring kreditnih klijenata u okviru segmenta privrede; Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti; Procedura za praćenje i proveru adekvatnosti osiguranja nepokretnosti; Procedura za praćenje kredita u kašnjenju.
2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika
Banka procenjuje kreditnu sposobnost svakog klijenta /izloženost u trenutku podnošenja zahteva i naknadno, korišćenjem rejting alata sa specifičnim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odražava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama.
Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li su ograničenja u odnosu na segment, izloženost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta.
2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika
Banka je definisala sistem limita (ograničenja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka.
Takođe su definisani i limiti odlučivanja tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.
Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom
7 / 29
determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, zaloge na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrednosti nepokretnosti vrši u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
2.3.3. Rizik druge ugovorne strane
Rizik druge ugovorne strane je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. Upravljanje rizikom druge ugovorne strane je sastavni deo sistema upravljanja tržišnim i kreditnim rizicima. Banka izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugorvorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:
finansijskih derivata; kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i transakcija sa dugim rokom izmirenja.
Na dan 31.decembar 2014. godine kapitalni zahtev Banke po osnovu rizika druge ugovorne strane je iznosio 18.862 hiljada dinara.
Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata i kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) i transakcija sa dugim rokom izmirenja Banka izračunava primenom metoda tekuće izloženosti. Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuće merilo rizika po osnovu ugovora. Vrednost izoženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir:
tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost je nula) i
potencijalne buduće kreditne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije.
Pozicije koje su nastale iz transakcija trgovanja se svrstavaju u knjigu trgovanja, i mogu biti derivati: valutni svop, valutni forvard. Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili ALCO.
Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima računa fer vrednost deviznih forvard transakcija na dnevnoj osnovi primenjujući metod diskontovanja novčanih tokova da bi se dobila neto sadašnja vrednost. Klijent je obavezan da obezbedi menice kao sredstvo obezbeđenja za pokriće eventualnih gubitaka Banke po osnovu devizne forvard transakcije. U određenim slučajevima, klijent može biti obavezan da položi depozit kao sredstvo obezbeđenja. Ukoliko se transakcija stornira zbog neispunjenja obaveze klijenta i to prouzrokuje gubitak za Banku, Banka će nadoknaditi razliku smanjenjem namenskog depozita.
Odeljenje za upravljenje tržišnim i operativnim rizicima zaduženo je i za praćenje iskorišćenosti limita za rizik druge ugovorne strane na dnevnoj osnovi. Ukoliko dođe do prekoračenja limita, Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima obaveštava Izvršni odbor banke o prekoračenju.
Tabela br.1: Izloženost riziku druge ugovorne strane u hiljadama dinara
Pozicija Nominalna vrednost Potencijalna
vrednost Pozitivna fer
vrednost Troškovi zamene
Terminski ugovori 16.327 163 121 284
Swap 4.988.833 49.888 5.613 55.500
Ukupno 5.005.160 50.051 5.734 55.784 *Potencijalna vrednost se dobija kada se nominalna vrednost derivata pomnozi sa 0.01
Tekuća neto izloženot riziku druge ugovorne strane na dan 31.decembar 2014.godine, iznosi 5.005.160 hiljada dinara.
8 / 29
2.4. Upravljanje tržišnim rizicima
Tržnišni rizici su rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.
Cilj upravljanja tržišnim rizicima je praćenje i kontrola izloženosti tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva banke.
Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, Sektora tržišta i Odeljenja kontrolinga. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti.
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom se sastaje mesečno i detaljno diskutuje o sledećim pitanjima:
kretanju kursa domaće i internacionalnih valuta na tržištu kapitala;
izveštajima Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima o deviznom i kamatnom riziku i riziku
druge ugovorne strane;
izveštajima Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima i Odeljenja za upravljanje aktivom i
pasivom o riziku likvidnosti;
izveštajima Sektora za investicije i tržišta o ostvarenim rezultatima i očekivanjima tržišnih kretanja;
značajnim promenama u bilansu stanja, stanju kredita i depozita;
praćenje zakonski propisanih pokazatelja.
U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje Narodnoj Banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni svopovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forvardi inicirani od strane klijenta).
U cilju efikasnog upravljanja tržišnim rizicima, Banka je razvila sledeće interne politike i dokumenta:
Politika upravljanja tržišnim rizicima Politika za upravljanje knjigom trgovanja Politika upravljanja kamatnim rizikom Pravilnik za upravljanje kamatnim rizikom Politika upravljanja deviznim rizikom Pravilnik za upravljanje deviznim rizikom Pravilnik za upravljanje kreditnim i tržišnim rizikom u operacijama na finansijskom tržištu Pravilnik za upravljanje limitima u tržišnim rizicima Uputstvo za upravljanje tržišnim rizicima
2.4.1. Upravljanje devizni rizikom
Deviznik rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa.
Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Evrope Grupe. Valutni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom.
Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima, a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu kao i za ukupnu deviznu poziciju banke.
Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je Banka izložena kao riziku međuvalutnih kretanja.
9 / 29
2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa
Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa.
Cilj upravljanja rizikom od promene kamatne stope je postizanje optimalnih neto prihoda od kamata imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke.
Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.
Poslovanje Banke je podložno riziku promene kamatnih stopa onda kada kamatonosna aktiva (uključujući investicije) i kamatonosne obaveze dospevaju u različitim rokovima ili u različitim iznosima. Osnovni rizik izloženosti uloženih sredstava je rizik gubitaka usled fluktacija u budućim novčanim tokovima ili tržišne vrednosti finansijskih instrumenata zbog promena kamatnih stopa na tržištu.
Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.
U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom).
Banka materijalni značaj kamatnog rizika ocenjuje kao rizik srednje materijalnosti, obzirom na obim poslovanju Sektora tržišta, jednostavnost proizvoda koji se nude klijentima i uspostavljeni sistem limita. Na dan 31.decembar 2014.godine, na osnovu ekspertskog mišljenja Odeljenja za razvoj proizovoda, u vezi prevremene otplate kredita, Odeljenje za upravljanje tržišnim rizicima je smatralo da uključivanje pretpostavki o prevremenim otplatama kredita i kretanju neoročenih depozita u kalkulaciju kamatnog rizika neće imati materijalni efekat na poslovanje Banke (uzimajući u vidu da je procenat prevremene otplate plasamana za sektor stanovinštva cca 0.5% mesečno, a za sektor privrede još manji).
U toku 2015.godine, u ciljiu što efikasnijeg i sveobuhvatnijeg upravljanja kamatnim rizikom, Banka će u saradnji sa Sberbank Evropa Grupe razviti modeliranje za depozite sa mogućnošću prevremenog povlačenja i kredite sa mogućnošću prevremene otplate, zasnovano na replikaciji modela ponašanja ovih pozicija. Metodologijom će biti precizno definisane korišćne pretpostavke u modelima.
Limit kamatnog rizika za Banku, koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200bp, ograničen je na 15% sopstvenog kapitala Banke.
Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se obaveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.
2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti
Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
Rizik likvidnosti nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.
U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.
Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama.
Banka upravlja rizikom likvidnosti pomoću sledećih internih politika i dokumenata:
Politika upravljanja likvidnošću Pravilnik o upravljanju likvidnošću Plan poslovanja u slučaju nepredviđenih likvidnosnih situacija
10 / 29
Politika upravljanja rizikom likvidnosti Pravilnik za upravljanje rizikom likvidnosti
2.5. Upravljanje operativnim rizikom
Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.
Negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu kazni i sankcija od strane nadležnog regulatornog tela i/ili pravni postupak protiv banke zbog neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza (pravni rizici) su takođe uključeni u operativne rizike.
U cilju upravljanja operativnim rizikom, Banka je definisala metodologiju za praćenje operativnih rizika. Formirana je baza podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i metodologija samo - ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadrži podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Banka primenjuje metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih.
Banka je implementirala i Projekat za obezbeđjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je urađen na osnovu metodologije grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci, definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.
Dokumenta i procedure za upravljanje operativnim rizicima u okviru Banke su:
Politika upravljanja operativnim rizicima Procedura za samoprocenu operativnog rizika Uputstvo za unos podataka u bazu za operativne rizike BART Politika razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja banke Procedura za prikupljanje podataka o operativnim rizicima
2.6. Upravljanje ostalim rizicima
Rizik usklađenosti poslovanja banke (compliance risk) je rizik od mogućnosti nastanka pravnih ili zakonskih
sankcija, značajnog finansijskog gubitka ili gubitka ugleda banke nastalih kao posledica propusta banke da uskladi svoje poslovanje sa zakonom, podzakonskim aktima, svojim internim aktima, kao i pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom. Pravni i reputacioni rizik takođe mogu biti deo rizika usklađenosti poslovanja banke.
Strateški rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled
nepostojanja odgovarajuće poslovne politike i strategije, njihove neadekvatne primene, kao i usled promena u okruženju na koje banka nije reagovala na adekvatan način. Reputacioni rizik je definisan kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital
banke usled gubitka poverenja javnosti ili negativnog stava javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne. Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od dužnika iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika. Rizik zemlje obuhvata:
- Političko-ekonomski rizik, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti
11 / 29
banke da naplati potraživanja zbog ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i sistematskih prilika u toj zemlji;
- Rizik transfera, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti naplate
potraživanja iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih zemalja u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih organa zemlje dužnika.
Makroekonomski rizik je rizik da će banka imati gubitke zbog nepovoljnih promena ukupnog makroekonomskog
okruženja.
Rizik ulaganja obuhvata rizike ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva.
Rizik poslovanja predstavlja rizik od nastanka gubitka po banku koji je uzrokovan neadekvatnom diversifikacijom
strukture prihoda ili nemogućnošću banke da dostigne zadovoljavajući nivo profitabilnosti.
Rizik modela predstavlja rizik koji proističe od nepouzdanih ili pogrešnih rezultata koji su dobijeni upotrebom nekog modela, uključujući i rizik da se tokom vremena karakteristike modela promene.
Poreski rizik predstavlja rizik nastanka finansijskog gubitka, nebudžetiranih troškova ili mogućnost smanjenja
očekivanog prihoda kao rezultat neuspeha banke da posluje u skladu sa zahtevima poreskog zakonodavstva.
Društveni i ekološki rizik predstavljaju rizik od gubitka usled nanošenja štete životnoj sredini i/ili društvenoj
zajednici od strane banke (direktno ili putem klijenata banke).
Najznačajniji od ostalih rizika je makroekonomski rizik, čiji se uticaj na poslovanje Banke procenjuje pomoću stres-testa. Pored toga, Banka kvantifikuje i rizik zemlje definisanjem limita po državama na osnovu rejtinga zemlje, već odobrenih limita drugih ugovornih strana, podataka o ranijim izloženostima i procene budućih trendova poslovanja.
Na osnovu istorijskih podataka i iskustava u dosadašnjem poslovanju Banke gde nisu bili identifikovani niti materijalizovani gubici po osnovu rizika iz grupe ostalih rizika, kao i da se pomenuti rizici uglavnom ne mogu kvantifikovati, Banka je utvrdila rezervu iz kapitala za pokiće potencijalnih gubitaka od ovih rizika u budućnosti u iznosu od 2% ukupnih internih kapitalnih zahteva svih ostalih kvantifikovanih rizika. Takođe se sprovode mere i kontrole kako bi se ograničili ostali rizici.
12 / 29
3. Kapital Banke
Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog, dopunskog kapitala i odbitnih stavki.
Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalni dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija i nematerijalna ulaganja kao minusne stavke osnovnog kapitala.
Dopunski kapital čini: revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu i subordinirane obaveze banke.
Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: iznos potrebne rezerve, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja.
U skladu sa osnivačkim aktima Banke, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala, rezervi iz dobiti i subordiniranog kapitala.
Tabela br.2: Struktura kapitala Banke na dan 31.decembra 2014. godine u hiljadama dinara
Naziv pozicije iznos
Osnovni kapital 7.839.635
Nominalna vrednost akcija 6.102.144
Emisiona premija 8.718.817
Rezerve iz dobiti 6.700.553
Nematerijalna ulaganja (209.186)
Ostale neto negativne revalorizacione rezerve (2.682)
Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (13.470.011)
Dopunski kapital 2.939.753
Revalorizacionih rezervi 157.712
Subordinirane obaveze 2.782.041
Odbitne stavke od kapitala
Od čega: umanjenje osnovnog kapitala -
Od čega: umanjenje dopunskog kapitala -
Ukupan osnovni kapital 7.839.635
Ukupan dopunski kapital 2.939.753
Ukupno kapital 10.779.388
Obračun kapitala i njegovih sastavnih elemenata se vrši na osnovu podataka iz osnovnog sistema Banke. Na osnovu pozicija knjiženih u bilansu stanja Banke (sa odgovarajućim stanjima po kontima), izveštaji PAK i KAP, definisani od strane Narodne Banke Srbije, se automatski kreiraju sa konkretnim iznosima za svaku poziciju kapitala. Grupa za izveštavanje Narodnoj Banci Srbije, u okviru Odeljenja za upravljanje finansijama, na mesečnom nivou proverava automatski dobijene izveštaje o kapitalu pre dostavljanja istih Narodnoj Banci Srbije.
3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala
U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja kapitalom Banke.
Banka, zbog specifičnosti lokalnog sistema, procenjuje svoj rizični profil i nezavisno i na osnovu jedinstvene metodologije Sberbank Europe Grupe.
Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) je glavna komponenta Stuba 2 Bazel II regulative. Sprovođenjem ovog procesa Banka utvrđuje iznos internog kapitala u skladu sa svojim rizičnim profilom i vrši njegovu raspodelu. ICAAP obuhvata sve procedure i mere koje su kreirane da bi se obezbedilo sledeće:
- identifikacija i merenje svih vrsta rizika kojima je banka izložena; - dovoljan nivo internog kapitala u odnosu na rizični profil banke; - prilagođavanje i dalji razvoj odgovarajućih sistema za upravljanje rizikom; - određivanje kapitalnih zahteva (internih kapitala) banke u skladu sa stvarnim rizičnim profilom banke.
13 / 29
Polazna tačka u implementaciji ICAAP-a i sistema upravljanja rizicima u Banci su zahtevi nacionalnog regulatora. Težište je na sledećim standardima:
izračunavanje visine potrebnog internog kapitala za sve značajne merljive rizike i poređenje kvantifikovanih rizika sa kapitalom za pokriće rizika i utvrđivanje kapitalnih bafera/rezervi za
nemerljive rizike.
Osnovni element procesa interne procene adekvatnosti kapitala je zahtev da kapital za pokriće rizika raspoloživ u Banci uvek bude veći od ukupnog nivoa svih rizika s kojima se suočava banka, da bi se obezbedio kapacitet za preuzimanje rizika. Kapacitet za preuzimanje rizika predstavlja sposobnost banke da pokrije rizike raspoloživim internim kapitalom ako/kada se takvi rizici materijalizuju.
Proces, takođe, omogućava izračunavanje ukupnog potrebnog ekonomskog kapitala na osnovu internih modela za izračunavanje internih kapitala i osigurava da se adekvatno upravlja rizicima. Adekvatno sprovoden proces interne procene adekvatnosti kapitala podiže svest u banci u vezi rizičnog profila banke i planiranja kapitala.
U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka izračunava minimalne kapitalne zahteve za sledeće rizike:
Tabela br.3: Struktura kapitalnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara
Kapitalni zahtevi iznos
Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane 6.634.745
Kapitalni zahtev za tržišni rizk 152.257
Kapitalni zahtev za operativni rizik 742.319
Ukupno 7.529.321
Banka nije imala kapitalne zahteve za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija.
Na dan 31.decembar 2014.godine, pokrivenost kapitalnih zahteva osnovnim kapitalom Banke iznosi 96%, odnosno pokrivenost ukupnim kapitalom Banke iznosi 70%. Banka je dužna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveze prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%. Koeficijent adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.decembra 2014. godine, izračunat na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih od strane rukovodstva Banke iznosi 17.18%. Adekvatnost kapitala i korišćenje regulatornog kapitala se prate mesečno od strane Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima i Odeljenja kontrolinga i pod nadzorom su Izvršnog odbora. Projekcije adekvatnosti kapitala vrše se za najmanje godinu dana unapred na osnovu istorijskih kretanja, poslovnih planova za segmente poslovanja banke (sektor tržišta, sektor za poslovanje sa privredom, sektor za poslovanje sa stanovništvom) i očekivanih kretanja u narednom periodu. Projekcije se rade po osnovu smernica grupe i lokalne regulative. Banka obezbeđuje usklađenost poslovanja sa usvojenim limitima i kroz redovna izveštavanja Upravnog odbora i Odbora za upravljanje rizicima. Izveštaj o rizičnom profilu banke i adekvatnosti kapitala radi se najmanje kvartalno, i predmet je diskusije na Izvršnom odboru i nakon toga, na sastancima Upravnog odbora. Ovaj izveštaj sadrži matricu profila rizika sa pokazateljima za kreditni, tržišni, operativni rizik, rizik likvidnosti i ostale rizike (sa njihovim vrednostima na određeni datum i definisane pragove), kao i kretanje racija adekvatnosti kapitala u određenom periodu, da bi se sagledao trend i preduzele odgovarajuće mere ukoliko je to potrebno.
Tabela br.4: Pokazatelji poslovanja Banke na dan 31.decembra 2014.godine
Pokazatelj poslovanja Ostvareno Propisano Kapital EUR 89.116.652 min EUR 10.000.000
Adekvatnost kapitala 17,18% min 12%
Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u fin.sektroru i osnovna sredstva
7,10% max 60%
Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital
9,46%
max 20%
Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 159,93% max 400%
Pokazatelj likvidnosti – decembar 2,23 min 0.8
Pokazatelj deviznog rizika 10,91% max 20%
Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31.decembra 2014.godine, imala usklađene navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima.
14 / 29
U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka, pored minimalno propisanih rizika (kreditni, tržišni i operativni), kvantifikuje i procenjuje interne kapitalne zahteve i za druge metarijalno značajne rizike: rizik koncentracije (preko HHI metoda), kreditno-devizni rizik (kroz stres-testiranje kreditnog rizika), kamatni rizik i grupu ostalih rizika izdvajanjem kapitalne rezerve za pokriće potencijalnih gubitaka od ovih rizika (strateški rizik, reputacioni rizik, rizik zemlje, makroekonomski rizik, rizik usklađenosti poslovanja, pravni rizik, rizik ulaganja i ostale rizike).
3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik
Merenje kreditnog rizika se vrši prema Basel II standardizovanom pristupu za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva i primenjuje se sledeća formula prema regulativi NBS:
Rizikom ponderisana aktiva (RWA) * 12%.
Rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika.
Banka aktivno upravlja kreditnim rizikom obzirom da je kreditni rizik nužna posledica njene osnovne delatnosti. Imajući u vidu i činjenicu da kreditni rizik predstavlja najveću stavku u ukupnim rizicima, Banka preduzima niz mera u upravljanju kreditnim rizikom u cilju njegovog smanjenja (sistem kreditnih rejtinga, postavljanje limita, sredstva obezbeđenje, itd).
Za segmentaciju potraživanja i kalkulaciju kapitalnih zahteva za kreditni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka koristi softver razvijen za potrebe Sberbank Evropa Grupe za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom na osnovu rizičnosti bilansnih i vanbilansnih pozicija.
Tabela br.5: Struktura minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik u hiljadama dinara
Klase izloženosti Iznos
Država i centralna banka -
Javna administrativna tela -
Banke 173.958
Privredna društva 4.229.076
Fizička lica 2.052.882
Ostale izloženosti 178.829
Ukupno 6.634.745
Kao dopuna regulatornom pristupu, koji ne odražava u potpunosti rizični profil banke, primenjuje se ekonomski pristup, u okviru koga se procenjuje neočekivani gubitak (UL). Obračun neočekivanog gubitka se radi na osnovu procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametra) koji je propisan u skladu sa pristupom FIRB za sve portfolie osim za portfolio stanovništva, dok se za portfolio stanovništva koristi procenjeni LGD na osnovu istorijskih podataka, kao i na osnovu vrednosti verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza (PD parametara) preuzetih iz rating skale Grupe. U skladu sa regulatornim pristupom na dan 31.decembar 2014. godine, zahtevi za kreditne rizike Banke iznose 6.634.745 hiljada dinara, dok nivo internih kapitalnih zahteva za kreditne rizike iznosi 9.263.303 hiljada dinara.
3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama
Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa internom metodologijoj koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom.
15 / 29
Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Dospela nenaplaćena potraživanja se definišu kao potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Materijalno značajan iznos je iznos koji je veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke od dužnika, ali ne manji od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, odnosno 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:
izloženost klijenta je veća od 6.000.000 dinara i status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela).
Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na grupnoj osnovi procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni, kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun grupne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnovu za obračun ispravke vrednosti. Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta na nepokriveni deo angažovanja Banke u periodu identifikacije gubitka. Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.
Tabela br.6: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti u hiljadama dinara
Klase izloženosti Bilanse pozicije
Ispravka vrednosti
Vanbilansne pozicije
Ispravka vrednosti
Država i centralna banka 17.547.019 -
Javna administrativna tela 256.961 1.102
Banke 19.613.752 -
Privredna društva 41.690.463 5.239.436 27.560.013 321.273
Fizička lica 35.198.646 3.556.585 2.332.485 21.115
Ostale izloženosti 4.092.252 141.913.115
Ukupno 118.399.093 8.796.021 171.806.714 342.388
16 / 29
Tabela br.7: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti prosečne izloženosti tokom perioda
u hiljadama dinara Klase izloženosti Bilanse
pozicije Ispravka
vrednosti Vanbilansne
pozicije Ispravka
vrednosti
Država i centralna banka 24.925.664 -
Javna administrativna tela 434.446
Banke 9.217.572
Privredna društva 38.328.373 6.497.636 27.933.458 347.784
Fizička lica 33.662.360 1.988.662 2.491.441 9.912
Ostale izloženosti 4.504.546 150.193.387
Ukupno 111.072.960 8.486.299 180.618.286 357.696
Dana 31.decembar 2014.godine, Banka je izvršila ukidanje ispravke vrednosti finansijskih sredstava u iznosu od 887.904 hiljada dinara na osnovu ugovora o plativoj garanciji koju je potpisala sa Sberbank Evropa Grupa. Ugovorom o garanciji su definisani plasmani po kojima Banka garanciju Sberbank Evropa Grupe može koristiti kao sredstvo obezbeđenja za određene plasmane koji su obuhvaćeni pomenutom garancijom.
Tabela br.8: Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja u 2014. u hiljadama dinara
Krediti i potraživanja od banaka i drugih fin.organizacija
Krediti i potraživanja od komitenata i ostala
sredstva
Kreditno rizične vanbilansnse
stavke Ukupno Stanje 1. januar 2014 60 7.481.721 303.136 7.784.917
Ukidanje rezervisanja (35) (4.690.985) (665.061) (5.356.081)
Dodatno rezervisanje 31 6.117.224 682.184 6.799.439
Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena fin.sredstva - (528.708) - (528.708)
Kursne razlike 2 416.711 22.129 438.842
Stanje 31.decembra 58 8.795.963 342.388 9.138.409
17 / 29
U pogledu sektorske strukture izloženosti Banke, najzastupljeniji sektor je sektor finansijskih delatnosti (kao posledica poslova Banke sa Narodnom Bankom Srbije i drugim finansijskim institucijama), dok u pogledu klase izloženosti prema privrednim licima najstupljeniji su sektori trgovina, prerađivačka industrija i saobraćaj i skladištenje.
Tabela br.9: Sektorska struktura izloženosti po klasama izloženosti u hiljadama dinara
Sektorska podela
Država i centralna banka
Javna administrativn
a tela Banke Privredna društva Fizička lica Ukupno
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 356.090 141.265 497.355
Građevinarstvo 11.163.970 735.115 11.899.085
Zdravstvena i socijalna zaštita 219.935 111.036 330.971
Informisanje i komunikacije 2.320.204 204.933 2.525.136
Obrazovanje 24.804 5.988 30.791
Ostale uslužne delatnosti 46.670 89.355 136.025
Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 3.583.289 287.425 3.870.713
Poslovanje nekretninama 1.036.240 28.605 1.064.845
Prerađivačka industrija 13.120.412 1.888.657 15.009.070
Rudarstvo 3.174.854 20.465 3.195.319
Saobraćaj i skladištenje 8.180.243 732.854 8.913.097
Snadbevanje električnom energijom, gasom 1.412.313 783 1.413.096
Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama
310.064 37.486 347.549
Stručne, naučne inovacione delatnosti 3.892.785 527.438 4.420.223
Trgovina na veliko i malo 19.181.303 3.877.201 23.058.503
Umetnost, zabava i rekreacija 232.777 24.432 257.210
Usluge smeštaja i ishrane 619.202 362.343 981.545
Finansijske delatnosti 5.330.129 256.961 19.651.476 749.048 26.188 26.017.380
Ukupno 5.330.129 256.961 19.651.476 69.624.204 20.968.543 103.967.916
U pogledu sektorske strukture dospelih nenaplaćenih potraživanja najzastupljenije su trgovina na veliko i malo i građevinarstvo u okviru klasa izloženosti privredna društva, javna administrativna tela i izloženosti prema fizičkim licima.
Tabela br.10: Sektorska struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja
Sektorska podela Izloženost
Ispravka vrednosti, rezervisanja i potrebna
rezerva Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 119.136 118.947
Građevinarstvo 4.475.673 4.402.285
Zdravstvena i socijalna zaštita 7.297 6.373
Informisanje i komunikacije 684.635 682.487
Obrazovanje 199 194
Ostale uslužne delatnosti 6.784 6.486
Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 214.459 196.898
Poslovanje nekretninama 381.663 353.056
Prerađivačka industrija 3.575.799 3.184.605
Rudarstvo 10.143 8.615
Saobraćaj i skladištenje 117.382 112.395
Snadbevanje električnom energijom, gasom - -
Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama 5.529 5.529
Stručne, naučne inovacione delatnosti 424.813 406.595
Trgovina na veliko i malo 4.777.173 4.465.442
Umetnost, zabava i rekreacija 49 9
Usluge smeštaja i ishrane 514.469 514.104
Finansijske delatnosti 75.688 75.688
Ukupno 15.390.892 14.538.810
18 / 29
Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije "A" do "D", prema Odluci Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Potraživanja klasifikovana u kategorije ”A”, ”B” i ”V” se smatraju dobrom aktivom, a potraživanja iz kategorija “G” i “D” lošom aktivom Banke.
Tabela br.11: Struktura raspodele izloženosti prema kategorijama klasifikacije u hiljadama dinara
Kategorija klasifikacije
Ukupna bilansna
aktiva koja se klasifikuje
Obračunata rezerva za
procenjene gubitke - ukupno
Ispravka vrednosti
bilansne aktive i rezervisanja za
gubitke vanbilansnih
stavki
Potrebna rezerva za
procenjene gubitke - ukupno
Ukupna aktiva koja se ne klasifikuje
Bruto knjigovodstvena vrednost ukupne
aktive
A 54.913.581 100.731
B 13.157.024 263.140 165.515 159.267
V 5.380.820 807.123 109.319 488.516
G 4.632.635 1.389.790 448.405 841.179
D 19.352.224 19.352.225 7.975.051 11.713.061
Ukupno 97.436.284 21.812.278 8.796.021 13.202.023 20.968.543 118.404.827
U pogledu geografske raspoređenosti, Banka je okrenuta finansiranju fizičkih lica i privrednih društava čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto izloženost) sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, kroz analizu plasmana po geografskim područjima prikazana je u sledećoj tabeli:
Tabela br.12: Geografska raspodela izloženosti prema klasama izloženosti u hiljadama dinara
Klase izloženosti Srbija
Evropska Unija
Druge zemlje
Ukupno
Država i centralna banka 17.564.795 - - 17.564.795
Javna administrativna tela 256.961 - - 256.961
Banke 15.855 13.741.177 5.894.443 19.651.476
Privredna društva 68.270.668 364.263 989.275 69.624.205
Fizička lica 37.423.931 183.362 82.794 37.690.087
Ukupno 123.532.211 14.288.802 6.966.513 144.787.525
Struktura klase dospelih nenaplaćenih potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu po klasama izloženosti pokazuje nešto veće učešće klase izloženosti prema privrednim društvima.
Tabela br.13: Struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara
Klase izloženosti Bruto izloženost Neto izloženost Ispravka vrednosti
Izloženost prema privrednim društvima 13.494.054 744.509 12.749.545
Izloženost prema fizičkim licima 6.464.027 599.387 5.864.641
Ukupno 19.958.081 1.343.896 18.614.186
Najveći deo izloženosti klase privrednih društava čine srednjoročni plasmani, dok su u klasi fizičkih lica najzastupljeniji dugoročni plasmani.
Tabela br.14: Struktura raspodele izloženosti prema preostalom roku dospeća
u hiljadama dinara
Klasa do mesec
dana do tri
meseca do godinu dana do pet godina preko pet godina
Država i centralna banka 5.330.129 538.212 853.963 10.842.492 -
Izloženosti obezbeđene stambenim hipotekama
35.051 43.879 379.209 1.412.982 12.109.986
Banke 11.754.757 - 7.900.296 - -
Privredna društva 1.226.234 4.522.993 13.350.069 28.455.729 7.575.413
Fizička lica 101.767 326.152 2.242.366 7.280.356 8.018.627
Ukupno 18.447.938 5.431.236 24.725.903 47.991.559 27.704.026 *Gore pomenuti prikaz ne sadrži dospela nenaplaćena potraživanja
19 / 29
3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika
Banka se opredelila za primenu jednostavnog metoda za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika.
Banka radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte ublažavanja tog rizika može koristiti sledeće instrumente kreditne zašite koji ispunjavaju uslove iz Odluke o adekvatnosti kapitala:
Instrumente materijalne kreditne zaštite sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine – gotovina, gotovinski ekvivalenti deponovani
kod banke, dužničke hartije od vrednosti bilansno netiranje standardizovane sporazume o netiranju ostale instrumente materijalne kreditne zašite
Instrumente nematerijalne kreditne zaštite
garancije, druge oblike jemstava i kontragarancije i kreditne derivate.
Najpre se pojedinačnim instrumentima kreditne zaštite proverava ispunjenost uslova definisanih Odlukom u smislu podobnosti, dok se naknadno u zavisnosti od transakcije na koju se odnose proverava i ročna i valutna usklađenost. U okviru dokumenta Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti su bliže objašnjena pravila i principi kojima se banka rukovodi u upravljanju tehnikama ublažavanja kreditnog rizika.
Redosled instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite pri umanjenju izloženosti se utvrđuje na osnovu utrživosti instrumenta, tj. mogućnosti realizacije i naplate instrumenta kreditne zaštite (kolaterala). Prvo se izloženost kreditnom riziku umanjuje primenom jednostavnog metoda za sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine (gotovinski depoziti, dužničke hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Odluke da budu priznate kao podobno sredstvo obezbeđenja, sporazumi o netiranju), a nakon toga se izloženost umanjuje primenom jednostavnog metoda za instrumente nematerijalne kreditne zašite (garancije i kontragarancije prvoklasnih banaka). Nakon toga se aktiva ponderisana kreditnim rizikom umanjuje primenom tehnika ublažavanja za ostale instrumente materijalne kreditne zaštite (npr. polise životnog osiguranja vinkulirane u korist Banke).
Ukoliko se koristi više od jednog instrumenta kreditne zaštite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloženosti, takva izloženost se deli na takav način da se za svaki deo koji je pokriven jednim instrumentom kreditne zaštite obačunava posebno iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom, a u skladu sa Odlukom.
Tabela br.15: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite u hiljadama dinara
Klasa izloženosti Bruto
izloženost
Ispravka vrednosti,
rezervisanja i potrebna
rezerva Neto
izloženost
Instrumenti nematerijal.
kreditne zaštite
Instrumenti materijalne
kreditne zaštite
Efekti primena instrumenata
kreditne zaštite
Neto izloženost nakon primene
instrumenata kreditne zaštite
Država i centralna banka 17.564.796 - 17.564.796 - - 6.406.444 23.971.240
Javna administrativna tela 256.961 256.961 - - - - -
Banke 19.651.476 - 19.651.476 16.684.631 (16.476.143) 3.175.333
Privredna društva 69.624.205 14.653.128 54.971.077 6.590.387 1.666.876 (8.257.264) 46.713.814
Fizička lica 37.690.087 7.584.043 30.106.044 3.417 554.496 (557.913) 29.548.131
Ostale izloženosti* 154.285.639 1.291.729 152.993.910 - - 18.884.876 171.878.786
Ukupno 299.073.164 23.785.861 275.287.303 6.593.804 18.906.003 - 275.287.304 *Najveći deo iznosa klase ostalih izloženosti odnosi se na evidencione račune za primljena sredstva obezbeđenja - hipoteke
20 / 29
Tabela br.16: Struktura pružalaca kreditne zaštite
Naziv Banke Eksterni rejting Moody’s
Royal Bank of Scotland PLC Baa2
Credito Di Romagna SPA Baa2*
Sberbank AD Banja Luka B3*
Zagrebačka Banka DD Zagreb Ba1*
Sberbank DD Hrvatska Ba1*
Sberbank Europe AG Aaa*
Deutsche Bank Aktiengesellschaft A3
Cassa Di Rasparmio Del Veneto S.P.A Baa2
Procredit Bank B1*
Republika Srbija B1
*Eksterni rejting po Moody’s-u države u kojoj banka ima sedište
U cilju praćenja rizika koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite, Banka je interno definisala limite za ovu vrstu rizika. Interno definisani limiti se revidiraju najmanje jednom godišnje i predmet su usvajanja od strane Izvršnog odbora. Određivanje limita koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite se vrši na osnovu strukture portfolija banke imajući u vidu regulatorno priznate instrumente kreditne zaštite. Limiti se određuju na osnovu postojeće strukture portfolija i instrumenata kreditne zaštite, istorijskog kretanja i očekivane promene strukture portfolija imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, koja je bazirana na strategiji Sberbank Evropa Grupe i očekivanim promenama makroekonomskog okruženja. Banka nastoji da svi instrumenti kreditne zaštite budu u skladu sa propisima navedenim u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i Odluci o
adekvatnosti kapitala, koje je izdala Narodna banka Srbije. Izvršni odbor je odgovoran za odobrenje/usvajanje predloženih limita. Sve potencijalne promene postavljenih limita
takođe zahtevaju odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke i revizija limita se vrši najmanje jednom godišnje.
Banka najmanje na kvartalnom nivou izveštava Upravni odbor Banke o koncentraciji izloženosti u odnosu na
instrumente kreditne zaštite.
Tabela br.17: Koncentracija izloženosti u odnosu na instumente kreditne zaštite
Instrumenti kreditne zaštite
Koncentracija po instrumentima kreditne zaštite*
Interno definisan limit
Garancije 44% 50%
Hartije od vrednosti - 50%
Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti fizička lica 1% 5%
Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti privredna društva 13% 15%
*izračunata u skladu sa internim dokumentom
Banka je na dan 31.decembar 2014.godine, imala potpisan sporazum o bilansnom netiranju pozicija sa Sberbank Rusijom. Netiranje bilansnih pozicija je urađeno na osnovu depozita obezbeđenog od strane Sberbank Rusija u iznosu od 15.119.787 hiljada dinara, a u skladu sa članom 86. i 89. Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Primena ugovora o netiranju je omogućila Banci da umanji kapitalne zahteve za kreditni rizik u iznosu od 1.177.148 hiljada dinara na dan 31.decembar 2014.godine. Ugovor o bilansnom netiranju je aktivan i kada bude u interesu obe ugovorne strane, Banka će iskoristiti povoljnosti pomenutog instrumenta kreditne zaštite.
21 / 29
3.2.3. Kreditni rejtinzi
S obzirom da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom koristi softver SBEU grupe, Banka primenjuje i pravila SBEU grupe za korišćenje eksternih agencija za rejting za dodeljivanje pondera kreditnog rizika. Banka koristi eksterne rejtinge sledećih agencija za rejting:
Moody’s Standard & Poor’s Fitch
Banka koristi eksterne rejtinge za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za sledeće klase izloženosti: Izloženosti prema državama i centralnim bankama Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave Izloženosti prema javnim administrativnim telima Izloženosti prema bankama (finansijskim institucijama) Izloženosti prema privrednim društvima Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica i Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.
Korišćenje eksternih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika pojedinim izloženostima Banka vrši u skladu sa zahtevima propisanim u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i internim dokumentom Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti. Raspored kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta Banka vrši u skladu sa sledećom tabelom:
CQS STA – Nivo kreditnog kvaliteta za standardizovani pristup
Moody's S&P Fitch CQS STA
Aaa AAA AAA 1
Aa1 AA+ AA+ 1
Aa2 AA AA 1
Aa3 AA- AA- 1
A1 A+ A+ 2
A2 A A 2
A3 A- A- 2
Baa1 BBB+ BBB+ 3
Baa2 BBB BBB 3
Baa3 BBB- BBB- 3
Ba1 BB+ BB+ 4
Ba2 BB BB 4
Ba3 BB- BB- 4
B1 B+ B+ 5
B2 B B 5
B3 B- B- 5
Caa1 CCC+ CCC+ 6
Caa2 CCC CCC 6
Caa3 CCC- CCC- 6
Ca CC CC 6
22 / 29
Na dan 31.decembar 2014.godine, Banka je u svom portfolio-u imala plasmane pokrivene garancijama Republike Srbije, kojoj odgovara nivo kreditnog kvaliteta pet. Izloženosti prema Republici Srbiji i Narodnoj Banci Srbija imaju preferencijalni tretman i nose ponder kreditnog rizika 0%, tako da Banka ne izdvaja interne kapitalne zahteve za pokriće rizika za ove izloženosti.
Tabela br.18: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite u skladu sa nivoom kreditnog kvaliteta
u hiljadama dinara
Nivo kreditnog kvaliteta Bruto izloženost
Ispravka vrednosti, rezervisanja i
potrebna rezerva Neto
izloženost
Instrumenti nematerijal.
kreditne zaštite
Neto izloženost nakon primene
instrumenata kreditne zaštite
Nivo kreditnog kvaliteta 1 5.057.686 4.943.367 114.318 - 114.318
Nivo kreditnog kvaliteta 2 118.224 - 118.224 118.224 -
Nivo kreditnog kvaliteta 3 179.763 419 179.345 90.264 89.080
Nivo kreditnog kvaliteta 4 16.498 1.237 15.261 - 15.261
Nivo kreditnog kvaliteta 5 7.222.684 13.458 7.209.225 6.385.317 823.909
Nivo kreditnog kvaliteta 6 - - - - -
Ukupno 12.594.854 4.958.482 7.636.372 6.593.804 1.042.568
3.3. Kapatalni zahtevi za tržišne rizike
Minimalni kapitalni zahtevi za tržišne rizike Banke predstvaljaju zbir kapitalnog zahteva za devizni rizik i kapitalnih zahteva za cenovni rizik. U cilju obračunavanje internog kapitalnog zahteva za devizni rizik i tržišne rizike iz knjige trgovanja, banka koristi pojednostavljene metode zasnovane na regularnom standardizovanom pristupu. Na dan 31.decembar 2014. godine, kapitalni zahtev Banke za pokriće tržišnih rizika je činio 1,4% ukupnog kapitala Banke (152.257 hiljada dinara) i bio je uslovljen izloženošću deviznom riziku, dok je pozicija Banke u knjizi trgovanja bila zanemarljivo mala u odnosu na ukupne poslove banke. Banka nije imala kapitalnih zahteva za robni rizik.
Tabela br.19: Struktura tržišnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara
Kapitalni zahtevi iznos
Kapitalni zahtev za devizni rizik 141.155
Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 11.102
Ukupno 152.257 Banka nije imala kapitalne zahteve za robni rizik.
Za potrebe izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka koristi pojednostavljeni metod:
Otvorena devizna pozicija * 12% prema regulativi NBS
Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna pozicija veća.
Tabela br.20: Struktura kapitalnog zahteva za devizni rizik
u hiljadama dinara
Naziv pozicije iznos
Neto spot pozicija 686.074
Neto forvard pozicija 1.686.589
Duga devizna pozicija 1.176.292
Kratka devizna pozicija 175.777
Ukupni kapitalni zahtev za devizni rizik (1.176.292 *12%) 141.155
Za izveštavanje prema Sberbank Evropa Grupi, izračunavanje kapitalnih zahteva ne zahteva izračunavanje kapitalnog zahteva za cenovni rizik, jer prema Sberbank Evropa Grupi pravilima u SBRS ne postoje finansijski instrumenti koje treba klasifikovati u knjigu trgovanja.
23 / 29
Prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala banke, svi derivatni finansijski instrumenti se svrstavaju u knjigu trgovanja u skladu sa pravilima MRS-a 39 za potrebe izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovni rizik.
Knjiga trgovanja sadrži poziciјe u finansiјskim instrumentima koјe banka drži s namerom trgovanja, ili radi zaštite poziciјa u drugim finansiјskim instrumentima koјi se vode u toј knjizi i za koјe ne postoјe ograničenja da se njima trguјe, niti postoјe ograničenja da se ove poziciјe zaštite od rizika. Finansiјski instrumenti koјe banka drži s namerom trgovanja su instrumenti za koјe postoјi namera banke da ih u kratkom roku nakon sticanja proda i/ili da u kratkom roku ostvari dobit na osnovu stvarne ili očekivane razlike između njihove nabavne i prodaјne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena ili kamatnih stopa. Namera sticanja finansiјskih instrumenata ili zaključivanja ugovora koјi se odnosi na te instrumente mora biti poznata pre tog sticanja, odnosno zaključivanja.
Finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se u skladu sa MRS-om 39 vrednuju po fer vrednosti, i čije se promene fer vrednosti reflektuju kroz bilans uspeha i predstavljanju komponentu neto prihoda trebalo bi da budu klasifikovane u knjizi trgovanja. Svi derivati se moraju vrednovati po fer vrednosti i iskazivati kroz profit i gubitak, osim ukoliko su kvalifikovani da budu „hedžing“ instrumenti u svrhu zaštite rizika pozicija bankarske knjige. Pored navedenog, za ugrađene derivate dodatno se proverava kriterijum namere trgovanja i utrživosti i u sk ladu sa tim ugrađeni derivati se raspoređuju u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu.
Bilansne i vanbilansne stavke koje ne ulaze u knjigu trgovanja, moraju se svrstati u bankarsku knjigu.
Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekućih tržišnih cena koje se dobijaju iz nezavisnih izvora (marking-to-market). Ako banka ne može ove vrednosti da utvrdi na navedeni način, procenjuje ih primenom alternativnih metoda.
Regulativa NBS navodi da je banka dužna da izračunava i obezbeđuje pokriće kapitalnih zahteva u vezi sa tržisnim rizikom koji proizilazi iz knjige trgovanja, ako: vrednost stavki u knjizi trgovanja prelazi 5% ili 15 miliona evra ukupnih poslova banke duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu; i ako vrednost stavki u knjizi trgovanja prelazi 6% ukupnih poslova banke tj. iznos od 20 miliona evra u bilo kom trenutku.
Kapitalni zahtev za cenovni rizik Banka izračunava za:
Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti – koristeći metod dospeća (maturity), opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužnickih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke
Specifičan cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke
U tabeli ispod je data struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti na dan 31.decembar 2014.godine.
Tabela br.21: Struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti
u hiljadama dinara
Valuta iznos
Evro (EUR) 2.418
Švajcarski franak (CHF) 1.935
Dinar (RSD) 1.688
Britanska funta (GBP) 865
Dolar (USD) 483
Rublja (RUB) 12
Ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik (7.401*1.5) 11.102
U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala, Banka pored navedenih tržišnih rizika izračunava i interni kapital za pokriće kamatnog rizika. Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Ove analize uzimaju u obzir kamatno osetljive proizvode u bankarskoj knjizi koji su dodeljeni odgovarajućim vremenskim periodima prema periodu određivanja kamatne stope, ili rokovima dospeća kada su njihove kamatne stope fiksne. Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Ovaj iznos se koristi za određivanje internog kapitala za kamatni rizik.
Interni kapital za kamatni rizik na dan 31.decembar 2014.godine je iznosio 1.218.417 hiljada dinara.
24 / 29
3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik
Banka prilikom merenja operativnog rizika primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva:
da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima;
razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.
Prihodi i rashodi banke se raspoređuju na standardizovane linije poslovanja, a svakoj od njih se dodeljuje poseban indikator izloženosti.
Osnovni principi na osnovu koјih јe banka vrši mapiranje poslovnih aktivnosti u liniјe poslovanja su:
sve poslovne aktivnosti moraјu da budu razvrstane u liniјe poslovanja po principu sveobuhvatnosti i uzaјamne isključivosti;
ukoliko neka poslovna aktivnost ne može sa sigurnošću da bude razvrstana u neku od liniјa poslovanja, a predstavlja pomoćnu aktivnost glavnoј aktivnosti klasifikovanoј u neku od navedenih liniјa poslovanja, banka јe razvrstava u liniјu poslovanja u koјu јe klasifikovana glavna aktivnost. Ako navedena pomoćna aktivnost podržava aktivnosti iz više od јedne liniјe poslovanja, banka primenjuje obјektivne kriteriјume razvrstavanja definisane u sledećem poglavlju;
ukoliko poslovna aktivnost ne može da bude razvrstana ni u јednu liniјu poslovanja, banka tu poslovnu aktivnost, kao i sve njoј pripadaјuće pomoćne aktivnosti, razvrstava u liniјu poslovanja sa naјvećom stopom kapitalnog zahteva;
banka može za alokaciјu indikatora izloženosti po liniјama poslovanja da koristi metode za određivanje internih cena. Troškove koјi su nastali u јednoј, a odnose se na neku drugu liniјu poslovanja, banka može da pripiše toј drugoј liniјi poslovanja, na primer na osnovu ključa zasnovanog na internim troškovima transfera između dve liniјe poslovanja;
razvrstavanje poslovnih aktivnosti u odgovaraјuće liniјe poslovanja za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik treba da bude formalno i suštinski usklađeno sa poјmovima koјe se koriste u vezi sa kreditnim rizikom i tržišnim rizicima;
Upravni odbor banke јe odgovoran za usvaјanje i kontrolu sprovođenja politike razvrstavanja poslovnih aktivnosti u liniјe poslovanja banke;
Izvršni odbor banke јe odgovoran za sprovođenje politike razvrstavanja poslovnih aktivnosti u liniјe poslovanja banke;
proces mapiranja liniјa poslovanja predmet јe nezavisne provere od strane unutrašnje ili spoljne reviziјe. Minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Iznos internog kapitala za pokriće operativnog rizika se takođe zasniva na ovom iznosu minimalnog regulatornog kapitalnog zahteva.
Tabela br.22: Struktura kapitalnog zahteva za operativni rizik u hiljadama dinara
Poslovne aktivnosti banke za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik t-3 t-2 t-1
Trgovina i prodaja 68.091 16.861 (113.661)
Brokerski poslovi s fizičkim licima 119 - 33
Bankarski poslovi s privrednim drustvima 422.038 556.767 599.663
Bankarski poslovi s fizičkim licima 185.649 210.924 318.432
Platni promet 39.406 47.620 53.177
Ukupno 715.302 832.172 857.644
Ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik (t 1,2,3 / 3) 801.706
4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi
Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledeće kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu.
25 / 29
Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u slučaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednosti, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine.
Tabela br.23: Struktura izloženosti po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti prema nameri ulaganja
u hiljadama dinara Vrsta izloženosti Knjigovodstvena vrednost
Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 11.190.848
Potraživanje po osnovu promene vrednosti HOV 5.733
Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 617.621
od toga eskont menica 118.298
Ukupno 11.814.202
Na dan 31.decembar 2014.godine Banka je imala neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.
Tabela br.24: Dobitak/ gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju u hiljadama dinara
Pozicija u bilansu stanja: iznos
Prihodi po osnovu fin.sredstava ukupno 5.891
Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-swap 5.735
Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward 156
Rashodi po osnovu fin.sredstava ukupno 6.226
Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju- swap 2.115
Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward 4.111
Neto gubitak po osnovu fin.sredstava namenjih trgovanju 335
4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća
Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Ova finansijska sredstva obuhvataju trezorske zapise emitovane od strane Ministarstva finansije Republike Srbije, blagajničke zapise Narodne Banke Srbije, obveznice stare devizne štednje i eskont menica.
Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća. Prihodi nastali u periodu držanja hartija od vrednosti u portfoliu Banke se prikazuju kao prihodi od kamata. Sve kupovine i prodaje hartija od vrednosti se računovodstveno evidentiraju u momentu realizacije transakcije. Banka vrši isknjiženje sredstva kada prava na priliv gotovine po osnovu tog sredstva isteknu ili kada ta prava prenese na drugoga. Isknjiženje obaveze nastaje kada je obaveza izmirena ili kada je preneta na drugoga.
Tabela br.25: Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u hiljadama dinara
Tip fin.sredstava raspoloživih za prodaju: iznos
Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u dinarima 11.980.848
Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u valuti -
Stanje na dan 11.980.848
26 / 29
4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju
Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potreba za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Utvrđivanje fer (poštene) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje ne postoji tržišna cena zahteva korišćenje različitih modela i tehnika. Kod finansijskih instrumenata koji imaju manji obim trgovine i čije tržišne cene su samim tim manje transparentne, utvrđivanje fer vrednosti je subjektivnije, odnosno zahteva veći stepen korišćenja procene u zavisnosti od likvidnosti instrumenata, koncentracije rizika, nesigurnosti na tržištu, pretpostavki u vezi sa cenama i ostalih faktora koji utiču na konkretan finansijski instrument. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor).
Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, ako je poznata. Proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizove vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodo priznate u bilansu uspeha.
Tabela br.26: Finansijska sredstva koja se drže do dospeća u hiljadama dinara
Tip fin.sredstava koja se drže do dospeća iznos
Državni zapisi Ministarstva finansija koji se drže do dospeća 499.323
Stanje na dan 499.323
5. Učešća u kapitalu
Učešća banke u kapitalu sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Na dan 31.decembar 2014.godine Banka je imala udeo u privrednom društvu „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o. Takođe, Banka je imala i ulaganja u iznosu od 144 hiljade dinara u kapitalu „Tržište novca“.
6. Bankarska grupa
Sberbank Srbija a.d. nema podređena društva, tako da ne objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.
7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija
Pored informacija i podataka u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka na svojoj internet
prezentaciji, www.sberbank.rs, objavljuje i zvanične godišnje izveštaje, kao i izveštaje spoljnih revizora o godišnjim
finansijskim izveštajima.
8. Prilozi
U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka je dužna da objavljuje i informacije i podatke koji su sastavni deo Priloga (od 1 do 4), propisani od strane Narodne Banke Srbije.
27 / 29
8.1. Prilog 1
ПИ–КАП
Подаци о капитaлној позицији банке
(у хиљадама динара)
Редни
бр.
Назив позиције Износ
I УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 7,839,635.00
1. ОСНОВНИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 21,521,514.00
1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 6,102,144.00
1.2. Емисиона премија 8,718,817.00
1.3. Резерве из добити 6,700,553.00
1.4. Нераспоређена добит из ранијих година 0.00
1.5. Добит из текуће године 0.00
1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима 0.00
1.7. Остале позитивне консолидоване резерве 0.00
2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ОСНОВНОГ КАПИТАЛА 13,681,879.00
2.1. Губици из претходних година 0.00
2.2. Губитак текуће године 0.00
2.3. Нематеријална улагања 209,186.00
2.4. Стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција 0.00
2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција 0.00
2.6. Регулаторна усклађивања вредности: 13,472,693.00
2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају 0.00
2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве 2,682.00
2.6.3.Добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног
рејтинга банке
0.00
2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке 13,470,011.00
2.7. Остале негативне консолидоване резерве 0.00
II УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 2,939,753.00
1. ДОПУНСКИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 2,939,753.00
1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција 0.00
1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција 0.00
1.3. Део ревалоризационих резерви банке 157,712.00
1.4. Хибридни инструменти 0.00
1.5. Субординиране обавезе 2,782,041.00
1.6. Вишак издвојених исправки вредности, резервисања и потребних резерви из добити у односу на
очекиване губитке
0.00
2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ДОПУНСКОГ КАПИТАЛА 0.00
2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције 0.00
2.2.Потраживања по основу билансне активе и ванбилансних ставки обезбеђена хибридним
инструментом или субординираном обавезом
0.00
2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу 0.00
2.4. Износ капитала којим се прекорачују ограничења за допунски капитал 0.00
III УКУПАН КАПИТАЛ 10,779,388.00
1. УКУПАН КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 10,779,388.00
2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД КАПИТАЛА 0.00
Од чега умањење основног капитала 0.00
Од чега умањење допунског капитала 0.00
2.1.Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10 % капитала
тих банака, односно других лица
0.00
2.2.Улагања у хибридне инструменте и субординиране обавезе других банака и лица у финансијском сектору у
којима банка има директна или индиректна улагања у износу већем од 10 % капитала тих лица
0.00
2.3.
Укупан износ директних и индиректних улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу до 10 %
њиховог капитала, као и улагања у њихове хибридне инструменте и субординиране обавезе, који прелази 10 %
збира основног и допунског капитала банке за коју се обрачунава капитал
0.00
2.4. Износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору 0.00
2.5.Мањак издвојених исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити у односу на очекиване
губитке
0.00
2.6.Износ изложености по основу слободних испорука када друга уговорна страна није измирила своју обавезу у
року од четири радна дана
0.00
2.7.Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у банци које је
банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених са другим лицима
0.00
IV НАПОМЕНЕ
Позитиван/негативан износ разлике између укупне исправке вредности билансне активе,
резервисања за губитке по ванбилансним ставкама и потребне резерве из добити с једне стране и
износа укупних очекиваних губитака према IRB приступу с друге стране
Износ исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити банке
Од чега на групној основи
Од чега на појединачној основи
Износ очекиваног губитка према IRB приступу
Бруто износ субординираних обавеза 6,652,707.00
28 / 29
8.2. Prilog 2
ПИ–ФИКАП ПИ–ФИКАП ПИ–ФИКАП
Подаци о основним карактеристикама финансијских инструмената
који се укључују у обрачун капитала банке
(у хиљадама динара)
Редни бр. Карактеристике инструмента Опис Опис Опис
1.Емитент Seberbank Europ AG Seberbank Europ AG Sberbank Rusia I Sberbank Europ AG
2. Третман у складу с прописима
2.1.Третман у складу са Одлуком о адекватности капитала Инструмент основног
капитала
Инструмент основног
капитала
Инструмент допунског капитала
2.2.Индивидуални/групни/индивидуални и групни ниво укључивања
инструмента у капитал на нивоу групе
2.3.Тип инструмента Обичне акције Емисиона премија Субординирани дуг
3.
Износ који се признаје за потребе израчунавања регулаторног
капитала (у хиљадама динара, са стањем на дан последњег
извештавања)
6,102,144.00 8,718,817.00 2,782,041.00
4.Номинална вредност инструмента 6,102,144.00 8,718,817.00 6,652,707.00
5.Рачуноводствена класификација Акцијски капитал Акцијски капитал Акцијски капитал
6.
Иницијални датум издавања инструмента 12/30/2002
,6/30/2003,12/30/2003,11/12/2004,12/
22/2004,
7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006,10/2
6,2006,7/25/2007,6/23/2008,7/12/201
2
12/30/2002
,6/30/2003,12/30/2003,11/12/2004,12/
22/2004,
7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006,10/2
6,2006,7/25/2007,6/23/2008,7/12/201
2
02/02/2007,12/11/2012
7.Инструмент с датумом доспећа или инструмент без датума доспећа без датума доспећа без датума доспећа са датумом доспећа
7.1.Оригинални датум доспећа без датума доспећа без датума доспећа 12/19/20016, 12/10/2022
8.Да ли постоји право превременог откупа (call option) на страни
емитента
не не не
8.1. Први датум активирања права превременог откупа
8.2.Накнадни датуми активирања права превременог откупа (ако је
применљиво)
9. Купони/дивиденде
9.1.Фиксне или променљиве дивиденде/купони
9.2.
Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или
без дискреционог права у вези с временом исплате
дивиденди/купона
9.3.
Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или
без дискреционог права у вези са износом дивиденди/купона
9.4.Мoгућност повећања приноса (step up )
9.5.Некумулативне или кумулативне дивиденде/купони
10.Конвертибилан или неконвертибилан инструмент Неконвертибилан Неконвертибилан Неконвертибилан
10.1.Ако је конвертибилан, услови под којима може доћи до
конверзије
10.2. Ако је конвертибилан, делимично или у целости конвертибилан
10.3.Ако је конвертибилан, стопа конверзије
10.4.Ако је конвертибилан, обавезна или добровољна конверзија
10.5.Ако је конвертибилан, инструмент у који се конвертује
10.6.Ако је конвертибилан, емитент инструмента у који се конвертује
11. Могућност отписа
11.1.Ако постоји могућност отписа, услови под којима може доћи до
отписа
11.2.Ако постоји могућност отписа, делимичан отпис или отпис у
целости
11.3. Ако постоји могућност отписа, привремен или трајан отпис
11.4.Ако је отпис привремен, услови поновног признавања
12.Тип инструмента који ће се при ликвидацији наплатити
непосредно пре наведеног инструмента
29 / 29
8.3. Prilog 4
ПИ–АКБ
(у хиљадама
динара)
Износ Покривеност
основним капиталом
Покривеност
допунским
капиталом
1 2 3
I КАПИТАЛ10 ,7 7 9 ,3 8 8
1. УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 7 ,8 3 9 ,6 3 5
2 . УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 2 ,9 3 9 ,7 5 3
II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 7 ,5 2 9 ,3 2 1
1.КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО
ОСНОВУ СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА
6 ,6 3 4 ,7 4 5 6 ,6 3 4 ,7 4 5 .0 0
1.1. Стандардизовани приступ (СП) 5 5 ,2 8 9 ,5 3 9
1.1.1. Изложености према државама и централним банкама0
1.1.2 . Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе 0
1.1.3 . Изложености према јавним административним телима 0
1.1.4 . Изложености према међународним развојним банкама 0
1.1.5 . Изложености према међународним организацијама 0
1.1.6 . Изложености према банкама 1,4 4 9 ,6 4 7
1.1.7 . Изложености према привредним друштвима 3 4 ,2 2 7 ,2 4 1
1.1.8 . Изложености према физичким лицима 12 ,0 9 6 ,5 2 2
1.1.9 . Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима4 ,6 17 ,3 5 2
1.1.10 . Доспела ненаплаћена потраживања 1,4 0 8 ,5 3 5
1.1.11. Високоризичне изложености
1.1.12 . Изложености по основу покривених обвезница
1.1.13 . Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове
1.1.14 . Остале изложености 1,4 9 0 ,2 4 2
1.2 . Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB)
1.2 .1. Изложености према државама и централним банкама
1.2 .2 . Изложености према банкама
1.2 .3 . Изложености према привредним друштвима
1.2 .4 . Изложености према физичким лицима
1.2 .4 .1. Изложености према физичким лицима које су обезбеђене хипотекама на непокретностима
1.2 .4 .2 . Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима
1.2 .4 .3 . Остале изложености према физичким лицима
1.2 .5 . Изложености по основу власничких улагања
1.2 .5 .1. Примењени приступ:
1.2 .5 .1.1. Приступ једноставних пондера ризика
1.2 .5 .1.2 . PD/LGD приступа
1.2 .5 .1.3 . Приступ интерних модела
1.2 .5 .2 . Врсте изложености по основу власничких улагања
1.2 .5 .2 .1. Власничка улагања којима се тргује на берзи
1.2 .5 .2 .2 . Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим портфолијима
1.2 .5 .2 .3 . Остала власничка улагања
1.2 .5 .2 .4 . Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику
1.2 .6 . Изложености по основу остале имовине
2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА0
3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ15 2 ,2 5 7 15 2 ,2 5 7
3 .1. Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом стандардизованих приступа 15 2 ,2 5 7 15 2 ,2 5 7
3 .1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности 11,10 2 11,10 2
3 .1.2 . Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности 0 -
3 .1.3 . Капитални захтев за девизни ризик 14 1,15 5 14 1,15 5
3 .1.4 . Капитални захтев за робни ризик 0 -
3 .2 . Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа интерних модела 0 -
4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 7 4 2 ,3 19 7 4 2 ,3 19
4 .1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора 0 -
4 .2 . Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом стандардизованог приступа 7 4 2 ,3 19 7 4 2 ,3 19
4 .3 . Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа 0 -
5 ПОКРИВЕНОСТ КАПИТАЛНИХ ЗАХТЕВА 7 ,5 2 9 ,3 2 1 7 ,5 2 9 ,3 2 1
III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 17 .18
Редни бр. Назив
Подаци о укупним капиталним захтевима и показатељу адекватности капитала